Sa Ibra idu i vagoni i avioni
Besplatni priključci za gas?!
Opasnost vreba na magistralama
Kraljevo se okreće investitorima
PULS Srbije kreće iz Kraljeva
Romi čiste svoje naselje
Muzej na otpadu
Fribajking po Glediću
Trojke u Katrgi
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, autotrke, odbojka

RETROVIZOR
Vagoni, avioni i roze pantalone

   - Alo, retrovizor - oslovi me dok sam na krugu „Fabrike vagona„ sa kolegama čekajući svitu beogradsku tražio deblju ladovinu, radnik kome se imena nikako ne mogu da setim, a bruka jedna znam da je čovek ovde iz mog naselja.
   - Je li, kaže, jes’ video što su nam poslovođe obukli u crveno. Dali im na revers pa posle da vrate.    Znojim se na nervnoj bazi jer su sve zakazali u podne, a urednik mi već skače po lobanji i ne shvatam šta priča kad pored nas minu jedan u ... lepo obučen radnik. Šljašti mu novi znak FVK na leđima na grudima godina proizvodnje fabrike. Ma k’o da si u Detroitu.
   - ’El vidiš, nisu ove dronje moje za kameru, ja ću da ga bušim, a on će bog zna kako da priča da nam je krenulo, da ćemo da procvetamo, da je lepo što smo se posle dva meseca vratili na posao. Samo neće da kaže šta ćemo kukavci posle, kada ovo što Švabe nisu htele isporučimo - reče i sa četvrtkom leba u ruci uteče u jednu od onih hala.
   Uto eto i beogradskog konvoja. Trčimo za njima ko bez duše, slikamo iz svih ćoškova ali od onih u roze uniformama nikako da se kurtališemo. Obrni okreni uvek u kadru sve oni iz Detroita. I vagoni kao iz Detroita. Roze. Avioni  koje smo posle gledali su, doduše, bili uglavnom beli, ali je patos bio roze. Sve nešto roze i tako... rumeno, šareno, razdragano. I bi mi nešto milo oko srca. Razmišljam o onom odrpancu što je uhvatio onu četvrtku hleba kao da mu je poslednja. Šta bre on zna. Da nešto zna on bi se vozio u kolima od 50.000 evra ne bi stiskao onu četvrtku hleba i bio masan od uva do pete. I odlučih, ubuduće samo slušam samo lepe nasmejane, umijene i u fina odela obučene čike što samo lepe stvari pričaju. Dosta mi je bre ovih odrpanaca kojima ništa ne valja i koji ne vole kada je nešto roze.

SRBIJA IZLAZI IZ EKONOMSKE KRIZE - REKAO U KRALJEVU MLAĐAN DINKIĆ
Sa Ibra idu i vagoni i avioni

   Prvih 15 od 85 ugovorenih teretnih vagona čiju je izradu u kraljevačkoj Fabrici vagona (FVK) finansirala Vlada Srbije u okviru velikog projekta pomoći domaćem metalskom kompleksu u srpskoj železnici, simbolično su u sredu predati potpredsedniku vlade i ministru za ekonomiju Mlađanu Dinkiću koji ih je odmah prosledio direktoru železnice Milovanu Markoviću.
   - Kada smo u junu videli da je zbog gubitka međunarodnih ugovora ova fabrika bila primorana da na prinudne odmore pošalje 1.000 radnika odlučili smo da reagujemo. Odvojili smo dve milijarde dinara koji će po povoljnim uslovima biti iskorišćeni za remont više od 600 i izradu novih 85 vagona u osam domaćih fabrika koje je ekonomska kriza posebno pogodila - rekao je posle obilaska pogona FVK potpredsednik vlade.
   Kompozicija od 15 vagona za domaću železnicu  prva je koja iz kruga ove fabrike izlazi posle 20 godina. Do kraja meseca biće, inače, izrađeno ukupno 30 izuzetno traženih teretnih platformi koje nose po dva kontejnera a do kraja godine  i ugovoreni ostatak.
-  Raduje najava da je vlada spremna da i u idućoj godini kroz slične programe pomogne domaću vagonogradnju do trenutka kada će naši  novi vagoni ponovo "trčati" prugama Evrope - kaže Boško Slavković generalni direktor FVK.
Mnogo više od protokolom predviđenog vremena ministar ekonomije proveo je u  fabrici za proizvodnju ultralakih aviona "Aero east Europe" pa je od domaćina i vlasnika Milorada Matića uz podatke o tome da je lane ova privatna firma po licenci izradila 19 letelica, a da ove ima narudžžbe za 45 dobio i prvi čas letenja i obećanje da će iz jedne od letelica izrađenih u Kraljevu videti panoramu Beograda.
- Prosečna cena jedne ultralake letelice je 40-60.000 evra, a samo Evropa će u narednoj deceniji kupiti  po nekim procenama više od 100.000 ovakvih aparata, zato mi već sada ne možemo da izađemo u susret brojnim naručiocima - informisao je ministra vlasnik "Aero ista".

SRBIJA IZLAZI IZ KRIZE
- I u razgovorima sa delegacijom MMF ali i po nekim našim pokazateljima  privreda Srbije će krajem ove i početkom natredne godine krenuti uzlaznom putanjom i cilj ovakvih susreta sa privrednicima u velikim sistemima ali i sa ljudima koji vode uspešna mala i srednja preduzeća je da vidimo kako možemo da im pomognemo. U  dva dna obići ćemo četiri grada i sedam različitih firmi . Podaci koje ćemo tamo saznati biće nam dragoceni za poteze koje Vlada treba da povuče da bi pomogla najvitalnijem delu srpske privrede rekao je posle posete Kraljevu  potpredsednik Vlade i ministar  ekonomije Dinkić

SPORNA ZEMLJA
-Dobro je videti da je Vlada Srbije garant da će  Fabrika vagona opstati dok se ne steknu uslovi da kompanija ponovo uspešno počne da živi na tržištu. Važno je da cifru od 14.000 nezaposlenih dodatno ne uvećavamo. Naravno za grad je bitno da što pre rešimo sporna pitanja oko vlasništva nad zemljištem gde su stadion i škola ali i dugovanja javnim preduzećima , rekao je gradonačelnik kraljeva Ljubiša Simović.

SEDAMNAESTA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA BEZ REBALANSA BUDŽETA
Besplatni priključci za gas?!

   Nemačka firma „PSE Inženjering“ koju su odbornici izglasali za strateškog partnera kako bi se nastavila izgradnja gasovodne mreže u Kraljevu ponudila je građanima besplatne priključke za gas. Zauzvrat, grad bi njima trebalo da poveri distribuciju gasa.
   Realizacija gasifikacije široke potrošnje našla se pred odbornicima na poslednjoj sednici skupštine grada. Pre otprilike šest meseci Milomir Šljivić predsednik gradske skupštine se u javnosti pojavio sa informacijom da je jedna nemačka firma zainteresovna da izgradi gasovodnu mrežu u Kraljevu i prigradskim naseljima i da će omogućiti građanima da se besplatno priključe na gasovodnu mrežu. Šljivić tada nije želeo da puno ulazi u detalje, jer se čekalo da se odbornici izjasne o tome. I ta tačka se i pojavila na dnevnom redu poslednje sednice Skupštine grada.
   Odbornici su usvojili tačku da nemačka firma „PSE Inženjering“ postane strateški partner i nastavi da gradi gasovodnu mrežu, ali je bilo određenih primedbi, pre svega odborničke grupe G17 plus oko objašnjenja određenih stavki ugovora. Predrag Perić odbornik G17 plus tražio je da Javno pravobranilaštvo ispita da li ugovor može biti štetan po grad, pre nego što se potpiše, što je Skupština i prihvatila.
   Ovakav predlog se do sada nije pojavio ni u jednoj lokalnoj samoupravi u Srbiji. Građani će dobiti besplatne priključke za gas i zbog toga je to veoma povoljno. Treba da napomenem da se besplatni priključci ne odnose na privredu i ostale korisnike, jer će oni platiti cenu priključka koliko je bude odredilo tržište. Obaveza lokalne samouprave je definisana ovim ugovorom i odnosi se na to da grad obezbedi neophodne dozvole za radove, potrebnu dokumentaciju, oslobodi strateškog partnera plaćanja administrativnih taksi, svoju logistiku stavi na raspolaganje, reguliše eksproprijaciju zemljišta tamo gde bi mreža prolazila. Nemačka firma je predložila potpuno finansiranje gasovodne mreže, govori Perić.
   Perić kaže i da će se osnovati novo preduzeće (dvočlano privredno društvo) sa sedištem u Kraljevu. Prema tom ugovoru distrubuciju gasa sa najviše 90 odsto će vršiti firma „PSE Inženjering“, dok će grad u distribuciji grada učestvovati sa najmanje 10 odsto.
   Ako napravimo poređenje sa okolnim gradovima videćemo da se cena priključka u većini gradova u okruženju kreće od 1.100 do 1.200 evra. Tako recimo u Čačku građani koji žele da se priključe na gasovodnu mrežu učestvuju sa 1.000, dok grad sa svega 180 evra. U Kragujevcu je nešto drugačija situacija. Građani imaju učešće od 660 evra, dok grad učestvuje sa 580 evra. 
   Treba napomenuti da je Studijiom gasifikacije za područje Kraljeva obuhvaćeno da se uposle preduzeća i radnje sa područja Kraljeva kako bi učestvovali u realizaciji gasifikacije, zatim izvođači radova, projektantske kuće, servisiranje i održavanje gasovodne mreže.

REBALANS NA SLEDEĆOJ SEDNICI
Zbog primedbe Gradskog odbora G17 plus, rebalans budžeta je ostao neusaglašen u jednoj tački.
- Nadam se da će na sledećoj sednici biti usvojen rebalans budžeta.  Jednostavno, ne može se ništa na silu i na brzinu, ali je bitno da mi imamo jasnu predstavu šta ćemo dalje - rekao je Ljubiša Simović  gradonačelnik Kraljeva.
Odbor G17 plus je uložio primedbu na raspodelu sredstava za Predškolsku ustanovu "Olga Jovičić - Rita" predviđenu rebalansom.  

POSLE TRAGEDIJE NA MAGISTRALNOM PUTU KRALJEVO – KRUŠEVAC U NOVOM SELU
Opasnost vreba na magistralama

Najmanje deset mesta na važnim putevima potencijalne "crne tačke" . Zone škola posebno rizične u gradskom jezgru. Karađorđeva i Dositejeva opasne saobraćajne zone
   Mirjana N. (38) iz Novog Sela poginula je na licu mesta kada ju je, dok je kroz Novo Selo na magistralnom putu Kraljevo - Kruševac vozila bicikl udarila „Škoda“ koju je vozila deset godina mlađa Milena S. Mirjana je šesta žrtva koju su od početka ove godine odneli drumovi na području Kraljeva, koje i pored  šest  poginulih i 262 povređena u nesrećama i nezgodama za pola godine, po svim pokazateljima, spada u jedno od saobraćajno najbezbednijih područja u državi. Mirjana je, međutim, poginula na jednom od najmanje  deset mesta na magistralnim putevima koje kontroliše Policijska uprava u Kraljevu, odnosno njena saobraćajna policija, koja se računaju kao deonice sa visokim rizikom po bezbednost učesnika u saobraćaju.
   Ako se tome doda još najmanje toliko mesta u centru grada, pre svega u zoni škola koje su mesta na koje i policija posebno obraća pažnju, uz uvek kritičnu Karađorđevu i Dositejevu, broj lokacija na kojima bilo da ste pešak, biciklista, motociklista ili da sedite u automobilu, treba narodski rečeno "otvoriti četvore oči" penje se na više od dvadeset.
   -Tačno je da se jedina klasična „crna tačka“ nalazi se na ulazu u Rašku na Ibarskoj magistrali, gde se nalazi veoma nezgodna višestruka krivina, i na nju zaista svako ko se uputi u tom pravcu treba da obrati pažnju, ali je na svim putevima i u brojnim gradskim ulicama mnogo više mesta koje smo registrovali kao izuzetno opasna - kaže Radovan Čurlić, načelnik Odeljenja kraljevačke saobraćajne policije.
   Vlasovo kod Raške i Konarevo na Ibarskoj magistrali ka Raški, potom, Beranovac, Vrba, Novo Selo i Štulac na putu Kraljevo – Kruševac, Adrani i Miločaj na drumu ka Čačku, Šumarice i Vitanovac na deonici od Kraljeva do Kragujevca u policijskim statistikama  pominju se kao mesta gde se najčešće strada. Žena koja je poginula vozeći bicikl kroz Novo Selo u trenutku dok je stvaran ovaj tekst dokaz je koliko je policija u pravu.
   -Neprilagođena brzina, nepoštovanje saobraćajnih propisa i ono što posebno brine činjenica da imamo dramatično povećan broj vozača pod uticajem alkohola - glavni su razlozi za nezgode i nesreće, kaže prvi saobraćajac Kraljeva.
   Statistika to i potvrđuje. Lane je za pola godine 38 učesnika u saobraćaju koji su skrivili nezgode ili nesreće bilo pijano, dok se broj za isti period ove popeo na 60.
   Zone škola su zato za policiju posebno osetljiva mesta na koja se ovih dana obraća posebna pažnja.
   - Ponegde smo i udvostručili snage pa dežuraju i školski policajci i saobraćajci. Zona oko  škole „Četvrti kraljevački bataljon“, pa potez od raskrsnice kod AMD duž cele Dositejeve, onda potez oko Šumarske i škole „Čibukovački Partizani“ u Karađorđevoj, zona oko škola „Sveti Sava“ i posebno pored škole „Vuk Karadžić“ u Ribnici. Naravno i škola u Žiči koja je na magistrali, kao i škole u velikim selima uz puteve ka Kragujevcu, Čačku i Vrnjačkoj Banji  biće narednih mesec dana pod posebnom pažnjom, jer su to posebno u ovom periodu potencijalno izuzetno opasna mesta, kaže Čurlić.

OBEĆAVAJUĆA STATISTIKA
Iako je za 180 dana zabeleženo čak 680 saobraćajki, od čega je 194 bilo sa stradalima (pet poginulih i 22 povređena), statistika kaže da u brojnim parametrima u odnosu na prošlu godinu stanje bezbednosti ide nabolje, pa je sa 29 na 21 smanjen broj biciklista koji su učestvovali u nezgodama i nesrećama, sa 40 broj pešaka je pao na 30, sa 27 na 20 smanjen je broj stradale dece mlađe od 14 godina, ali je zato sa 68 na čak 87 povećan broj stradalih saputnika.

DELILI KACIGE
Prošle sedmice i kraljevačka policija je u saradnji sa AMS-om sprovela akciju podele kaciga vozačima motora i skutera i to baš na jednoj od najopasnijih gradskih raskrsnica kod sedišta AMS-a. Pokazalo se da i Kraljevčani, kao i ostatak Srbije veoma dobro znaju važnost zaštite ali „ili su kacigu ostavili kod kuće ili nemaju novca da je kupe’. Bez kazni, uz savet da je nose, kacige je dobilo 30-tak uglavnom mladih Kraljevčana.

SAKUPLJANJE PEČURAKA UNOSAN POSAO
Kilogram i do hiljadu i po dinara

   Zbog obilnih kišnih padavina koje su ovog leta pogodile Srbiju, pečuraka je bilo zaista puno, pa je, shodno tome, na obroncima kraljevačkih planina bio primetan veći broj berača nego ranijih godina. U odnosu na nadmorsku visinu, sezona branja traje od juna do avgusta. Osim za svoje potrebe u ishrani, mnogi od njih su videli mogućnost dobre zarade. I, nisu se prevarili. Naprotiv. Čitave porodice su bile angažovane u ovaj, može se s pravom nazvati, letnji biznis. Ljudi su baš zbog toga uzimali godišnje odmore. Za jedan dan, koji podrazumeva višečasovni rad u nimalo prijatnim uslovima, gde su berači izloženi sunčevim zracima i izuzetno visokim temperaturama, ali i opasnosti od zmija i krpelja, moglo se nabrati i po nekoliko desetina kilograma vrganja, čija je cena i pored dobrog roda bila solidna.
   Na kraljevačkoj pijaci je kilogram cenjen oko 200 dinara. Prekupci su svakodnevno obilazili sela i za kilogram davali od 100 do 150 dinara, a zadruga iz Čačka od 200 do 250 dinara. Međutim, posebno visoka zarada se postizala ako se prethodno vrganji osuše. Za kilogram je, u zavisnosti od klase, u pomenutoj zadruzi isplaćivano od 500 do 1500 dinara. Da bi se dobio kilogram osušenih pečuraka, potrebno je nabrati od 7 do 10 kilograma svežih, koje se potom iseku na komade i izlože nekoliko dana suncu. Berači sa kojima smo razgovarali kažu da su za kratko vreme uspevali da napune džakove, jer se time bave godinama i dobro poznaju teren. Budući da nisu imali finansijskih izdataka zadovoljni su zaradom.
   Na sreću, za razliku od pojedinih gradova, u Kraljevu niko nije umro od konzumiranja otrovnih pečuraka. Na kraju, valja napomenuti da jestive pečurke pozitivno utiču na čovekovo zdravlje. Pomažu prilikom nazeba, gripa, karcinoma, visokog krvnog pritiska, holesterola, pospešuju rad srca, disajnih puteva, mozga, imuno sistema.
V. Balšić

INTERVJU: LJUBIŠA SIMOVIĆ – GRADONAČELNIK KRALJEVA - piše Nenad Božović
Kraljevo se okreće investitorima

   Među potencijalima Kraljeva jedan od najznačajnih dokumenata predstavlja i generalni urbanistički plan. Do kraja 2009. godine prema važećem zakonu ističe rok za generalni urbanistički plan koji je sada na snazi i biće potrebno sačiniti novi koji će važiti do 2020. godine. Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva govori o urbanističkom izgledu Kraljeva u narednom periodu, o investitorima, nastavku izgradnje supermarketa „Tempo“, kao i o davanju dozvole austrijskom lancu marketa “Tuš” da napravi supermarket u Ribnici.

Kako vidite razvoj Kraljeva u narednom periodu?
Činjenica je da generalni urbanistički plan govori o idejnom predlogu razvoja grada. Činjenica je i da Direkcija za planiranje i izgradnju ne služi za trošenje novca iz budžeta, već je to ustanova koja  treba da nosi sav idejni potencijal urbanog razvoja grada. Mi smo sada došli do toga da je prethodni urbanistički plan, tako reći „na izdisaju“, tako da se već krenulo sa izradom novog generalnog urbanističkog plana Kraljeva do 2020. godine. Mislim da će do kraja jeseni biti gotovi svi postupci u izradi plana, i da će se onda pristupiti njegovom usvajanju.

Očekujete li “žestoku” javnu raspravu o njegovom nacrtu?
Uvek se očekuje neka solidna diskusija sa građanima, udruženjima, institucijama koje su zainteresovane za izgled generalnog urbanističkog plana, i to je jedan sasvim prirodan proces, gde se prelamaju različiti interesi. Ne znam da li će baš biti “žestoka”, ali će se sigurno raspravljati o detaljima tog plana. Moje lično mišljenje je da će to biti jedan dobar plan koji će uvažiti postojeće stanje u nekom delu, zato što mi nismo rušitelji već graditelji. S druge strane otvoriće razvojne potencijale na nekim tačkama grada, koje su do sada bile blokirane.

Kada govorite o razvojnim potencijalima, neki Vaši koalicioni partneri pominju kao adute, i stavljaju akcenat na razvoj industrijskih zona, kao glavne nosioce Generalnog urbanističkog plana, jer je to jedini način da se privuku investitori. Da li slažete s tim?
Kraljevo oskudeva sa zemljištem koje bi bilo ponuđeno investitorima, zbog toga što grad nije imao sredstva da izgradi neke važne saobraćajnice, kako bi se širile industrijske zone, i mislim da je sada pravi trenutak za to. Ovaj urbanistički plan uvažava te tačke, i lično mislim da će od 2010. godine jedan važan pojas vezan za obilaznicu, koja je ustvari autoput oko Kraljeva, krenuti da se gradi. Trenutno se radi na planu detaljne regulacije tog autoputa, i onda upravo pomoću tog novog urbanističkog plana ćemo moći da izvršimo eksproprijaciju zemljišta. Na taj način moći ćemo ozbiljno da konkurišemo u Vladi Srbije za dobijanje sredstava za izgradnju infastrukture i dobijanja jedne moderne industrijske zone u ovom delu Kraljeva.
Supermarket Tempo je u završnoj fazi. Prema najava on je odavno trebao da bude otvoren, ali su radovi na izgradnji stali jer nije postojala adekvatna građevinska dozvola. Da li su investitori stekli uslov da nastave sa izgradnjom?
Mogu da kažem da smo nakon svih ovih skupštinskih procedura, a imali smo sporne tačke u Planu detaljne regulacije Autotransporta, rešili sve probleme oko te lokacije. Sada je sve pred “Tempom” kao bi se nastavili radovi, jer su sada došli u posed svih papira koji su neophodni za izgradnju supermarketa. Dakle, tu je sada sve na vlasniku. Da li će nastaviti investiciju prema onom tempu koji je planirao, ili po nekom sporijem? Što se grada tiče, ne postoje više nikakve kočnice da se nastave radovi.

Očekuje se da će “Tempo” zaposliti oko 250 ljudi u ovom objektu. Plan detaljne regulacije Autotransporta koji obuhvata i „Tempo“ kao i postojeći „Roda Cash & Carry“ supermarket predviđa da se do kraja godine objavi konkurs za zakup velikih parcela zemljišta za nove hipermarkete i skladišta robe. Kakve informacije posedujete o ovom planu?
Sa takvim idejama se nisam do sada susretao. Ono što ja znam je da Autotransport ima neke ideje i najavio je neku saradnju sa međunarodnim investitorom. U pitanju je izgradnja linije za proizvodnju autobusa. Mi kao grad pozdravljamo tu najavu, ako je to tako kao što nam je predočeno, i nadamo se da će se to i realizovati. Što se tiče izgradnje kompleksa mega i super marketa, što ste me i pitali, mislim da to Kraljevu veoma nedostaje. Mene je na mestu gradonačelnika zateklo nekoliko zainteresovanih investitora. Problem je jer se pre mog dolaska nije brinulo o takvim lokacijama. I kroz plansku dokumentaciju i kroz imovinsko pravne odnose  mi nemamo adekvatne lokacije! U pregovorima smo sa nekim nemačkim investitorima za koje se nadam da će se završiti pozitivno. Na taj način bi se stvorili uslovi za nekih pet hektara ponude, upravo u tom smislu, formiranja jednog mega marketa koji bi okupio brendirane proizvođače iz Nemačke, a pri tome bi se u njemu zaposlilo između 250 i 300 Kraljevčana.

Šta se dešava sa austrijskim „Tuš“ supermarketom koji je kupio zemljište u Ribnici, na izlazu iz Kraljeva prema Vrnjačkoj Banji, pored OMV pumpe, a evo više od godinu dana čekaju da dobiju građevinsku dozvolu?
Tačno je da je “Tuš” otkupio to zemljište, ali smo mi imali i tu određene probleme sa Planom detaljne regulacije, jer je to bilo nasleđeno od prethodne vlasti. Uspeli smo da to konačno razrešimo i to u dva navrata, moram tako reći. Radi se o detaljnom Planu regulacije bloka Ribnica 6 II, koji je bio na uvidu na javnoj raspravi, i tu je praktično otklonjena svaka nedoumica i svaki problem koji je postojao. Iza toga sledi sastanak Komisije za plan koji će se održati sledećeg četvrtka, na kojem bi trebalo da bude usvojen urbanistički projekat za tu zonu, što bi značilo da su stekli svi uslovi da austrijski “Tuš” može da započne izgradnju supermarketa.

Akcija „Očistimo Srbiju“ počela i u Žiči

      U okviru projekta „Očistimo Srbiju„ u Žiči je organizovana akcija uklanjanja divljih deponija, čišćenja korita reke i sanacija lokalnih puteva. Akcija je počela u ponedeljak, 31. avgusta. Za sada je očišćeno korito Žičke reke do manastira Žiče, a u narednih nekoliko dana biće očišćeno do ušća u Ibar. Uklonjene su sve deponije u naselju Gotovac, od preduzeća Energetra, Buban potoka, u polju i oko gotovačkog groblja, kao i divlje rastinje,  nasipaju se lokalni putevi.

   - Akcija će trajati deset dana, a u planu je asfaltiranje puta koji vodi od zaobilaznice oko manastira Žiča do gotovačkog groblja. Takođe, trebalo bi da se uredi i lokalni put od groblja do naselja Brkušanci. Mesna zajednica Žiča obezbedila je finansijsku pomoć, pomoć u mehanizaciji JKP „Čistoća„, a Opštinski odbor Pokreta za Kraljevo i MM „Stena„ iz Kamenice obezbedili su donaciju od 200 tona agregata - rekao je Dejan Jablanović, koordinator akcije.
M.V.

UJEDINILE SE LOKALNE POLITIČKE PARTIJE IZ ŠEST GRADOVA I OPŠTINA
PULS Srbije kreće iz Kraljeva

   Sedam gradskih pokreta iz Kraljeva, Čačka, Valjeva, Negotina, Užica i Kragujevca potpisalo je juče protokol o osnivanju saveza Pokreta ujedinjenih lokalnih samouprava Srbije (PULS Srbije) - Decentralizacija i ravnomerniji razvoj ove države glavni su razlog što smo se okupili -kaže dr Ljubiša Jovašević predsednik Pokreta za Kraljevo i zamenik gradonačelnika Kraljeva.    PULS će se, kako se čulo zalagati za mnogo veće ingerencije lokalnih samouprava kod gazdovanja prirodnim resursima od voda do šuma, povraćaj sve imovine koju sada kontroliše država gradovima i opštinama ali će i politički delovati na mnogo širem području od onog koji sada imaju kao pojedinačni pokreti. - Zamislite samo sa kakvim resursima raspolaže Kraljevo. Dve registrovane banje, čitav niz drugih termalnih i mineralnih izvora koje treba urediti, ogromni resursi u šumama, rekama, onda brojni objekti koji gradskim vlastima nisu dostupni. Pa nedavno smo pričali o bogavčevoj zadužbini koja je ostavljena mladima ovog grada da ne pričam o brojnim drugim objektima koji bi lokalnoj samoupravi donosili ogromne prihode. Svega toga smo sada lišeni jer pare od prihoda odlaze u Beograd a onda se u mrvicama vraćaju ili se često i ne vrate u gradski budžet. E tome hoćemo da stanemo u kraj. Ako smo sposobni da radimo i stvorimo onda neka te pare ostanu ovde, a ne da se njima razvija prestonica - kaže dr Ljubiša Jovašević.
   Iako je ekonomski faktor, kako kažu osnivači PULS-a Srbije, bio presudan za potpisivanje protokola, njega kažu, neće biti bez političke komponente - Verujem da nam ubrzo slede novi republički izbori, a ovako ujedinjeni, sa ljudima koje njihove sredine dobro poznaju, mislim da ćemo biti ozbiljan igrač i na republičkom nivou - kaže Radmila Gerović predsednica opštine Negotin i liderka tamošnjeg Pokreta    Slično razmišlja i Užičačnin Rajko Radosavljević predstavnik Pokreta za Užice i odbornik utamošnjoj skupštini. - Zbog novog zakona o preregistraciji stranaka podržali smo ideju o udruživanju pokreta lokalnih samouprava Srbije ali i zbog činjenice koja je očigledna na svakom koraku, a to je da je veliki deo Srbije doslovce zapostavljen nauštrb Beograda - kaže Radosavljević.
   Sedište PULSA biće za sada u Kraljevu, a samo zbog sprečenosti lidera organizacija potpis na protokol juče nije stavilo još nekoliko predstavnika iz velikih mesta Srbije.
M. Vujović

DA LI ĆE ČIŠĆENJE ROMSKOG NASELJA U KRALJEVU PROMENITI NAVIKE STANOVNIKA? - piše Nenad Božović
Romi čiste svoje naselje

   U Romskom naselju Grdička kosa koje se nalazi u severnom delu Kraljeva, udaljenog oko 2 kilometra od samog centra grada izvode se javni radovi koji zapošljavaju 22 radnika romske populacije. Radovi se sastoje iz više oblastikao što su detaljno čišćenje naselja i korita reke, nasipa i ostalih javnih površina i divlje deponije. Predrag Perić tehnički direktor JKP Čistoća iz Kraljeva koje je izvođač radova kaže da su radnici ozbiljno shvatili posao uređenja naselja, i da su za ova dva meseca koliko već traju radovi očistili puno smeća i raznog rastinja.  - Radi se na uređenju javnih površina u ovom Romskom naselju. Krči se rastinje, skuplja se smeće i odvozi se na deponiju. Uređuju se kanali pored puteva, a u planu je da se uredi rečica Moravac, kako se ne bi više plavilo romsko naselje usled obilnih kiša i padavina. To su najbitniji delovi ovog projekta. Radnici su vredni, radni, ozbiljno su shvatili svoje zadatke i posao. Nadamo se da će na ovaj način steći radne navike, a uz to biti i pravi primer svojim sugrađanima kako bi se svi adekvatno brinuli o životnoj sredini koja ih okružuje - kaže Perić.
   Nenad Mitrović je romske nacionalnosti i zaposlen je na ovim radovima. On kaže da mu mnogo znači ovaj posao, i da se nada da će biti jedan od četvorice radnika koje će JKP „Čistoća“ zaposliti i nakon završetka ovog projekta.   - S obzirom da je veoma teško danas naći posao, a uz to dobijati zdravstvenu i socijalnu zaštitu, naravno da sam srećan što mogu da zaradim- kaže Nenad.
    Radnici, koji su romske populacije, čija većina i stanuje u Romskom naselju su veoma zadovoljni što su dobili priliku da zarade novac, a uz to i očiste svoja naselja. Na poslovima su angažovane i žene, od kojih nam je jedna rekla kako će novac potrošiti na svoje dete koje ove godine polazi u školu. Javni radovi su organizovani od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. Finansirani su iz budžeta Republike Srbije na osnovu projekta koji su podneli grad Kraljevo i Ujedinjeno društvo Roma "Zora" iz Kraljeva. Vladan Šekularac kaže da je Nacionalna služba za zapošljavanje u Kraljevu, čiji je on direktor, dala pozitivnu ocenu za realizaciju ovog projekta.

   Cilj ovih radova nije da se samo očisti naselje u fizičkom smislu, nego da se lica koja su angažovana u radovima, a to su radnici romske populacije, i koji se veoma teško zapošljavaju, i imaju veoma nizak stepen obrazovanja, uključe u sferu rada. Na taj način bi u nekom daljem period uspeli da pronađu zaposlenje, makar preko JKP „Čistoća“ koja je i izvođač radova, kaže direktor službe za zapošljavanje u Kraljevu. U Romskom naselju su postavljeni i priručni kontejneri kako bi se omogućilo odlaganje otpada. Projekat zapošljavanja Roma kroz ovaj javni rad koji je prvi ovakve vrste sproveden sa Romima u Kraljevu, i čišćenje romskih naselja, već je pokazao odlične rezultate. Iz kraljevačke Čistoće najavljuju da će i sledeće godine aplicirati za projekat uređenja romskog naselja u Kraljevu.

Kanalizacija za Romsko 1

   U četvrtak je gradonačenik Kraljeva Ljubiša Simović, sa delegacijom iz opštinskih strurktura, posetio romsko naselje ispod Barutane. Povod posete bio je početak radova na uvođenju kanalizacije u ovo naselje. Sa situacijom ih je upoznao Slavko Marković, koordinator za romska pitanja u opštini.    – Sredstva su obezbeđena za 180 od 400 metara koliko treba da bude duga ova kanalizaciona linija i nedostaje nam 500.000 dinara - rekao je Slavko Marković i dodao da im je u planu i uvođenje pijaće vode i osvetljenja.
   Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović je izrazio spremnost lokalne zajednice da se pomogne Romima i naglasio da se stav zajednice polako menja prema Romima i da postoji saglasnost da se oni potpuno integrišu u zajednicu, posebno kada je u pitanju kultura i obrazovanje.

DOM MARIJE JABLANOVIĆ PREPUN STARIH RUČNIH RADOVA I NARODNIH NOŠNJI
Lepa Mara život vezom šara

   Teško da u Srbiji postoji žena koja je čitav svoj život posvetila ručnim radovima, kao što je to činila i čini Žičanka Marija Jablanović. Od detinjstva do dana današnjeg, njene vešte ruke vezu, pletu, heklaju, i to ponajviše u sopstvenoj kreaciji. Dom nekada najlepše devojke u ovom kraju, a sada i bake, poput neke galerije zaboravljenih ručnih radova krasi mnoštvo stolnjaka, šustikla i narodnih nošnji. Lepa Mara, kako je nazivaju rođaci i prijatelji, ni danas ne posustaje, već svaki slobodan trenutak koristi da stvori još po nešto. Ipak, izrada narodnih nošnji je za nju najveći izazov i  inspiracija.
  - Najdraže su mi, utoliko pre što i pevam u seoskom pevačkom društvu. Jedino ja prilikom nastupa na sebi nosim svojih ruku delo, počev od vezenih vunenih čarapa, pa do jeleka. Retko ko danas ima vremena da šije i  veze nošnje. Veliki je to posao i ni malo nije lak - priča Mara.
  Koristi isključivo prirodne tkanine i konce. Kaže da ništa od savremenih materijala ništa ne može biti trajno kao platno od konoplje.
  - Zato su mi od svega što sam stvorila najmilije jedna košulja i prsluk od težine, kako smo mi nekada zvali platno od konoplje. Sada čujem, više ne sme ni da se seje, a ja sam pre skoro pedeset godina kao devojka posejala konoplju, preradila je, sašila i izvezla ta dva dela narodne nošnje. Evo, vidite da i sada izgledaju kao da su nove, pokazuje nam vešta vezilja.
  Godinama je Mara šila modernu garderobu za svoje rođake od kojih su sada mnogi u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Italiji i Ujedinjenim Emiratima. Takođe, ni brojnim viđenim kraljevačkim gospođama, nije bilo teško da na probe potegnu iz Kraljeva u Gotovac. I danas je zovu, ali Mara je odlučila da ostatak života posveti isključivo vezu i heklanju. Sve što je uradila, kaže, ostaće unukama, kćeri Zorici i sinu Ljubinku.
   Bez šablona i šnitova, vođena skrivenom umetničkom intuicijom, ova nadarena seoska žena je oko sebe stvorila svoje malo carstvo lepote. Na mekim vezenim jastucima i čaršafima i njenoj spavaćoj sobi, pozavidela bi joj i sama Šeherezada.
   - U svaku šaru sam utkala po neku svoju misao, osećanje. Tada misli prosto lete, nadovezuju se jedna na drugu, a ja se osećam srećno i opušteno, jer znam da stvaram nešto lepo, kako za sebe tako i za one koji će to posmatrati - rekla nam je Mara Jablanović, nagnuta nad novim ručnim radom, vezenom šustiklom kojoj upravo dodaje heklanu čipku.

VERIFIKOVANO NAJLEPŠA
   Nadimak „lepa“ koji godinama nosi, Mariji Jablanović je i zvanično potvrđen prošle godine na smotri narodnih pevača u selu Padež. Pobedila je na izboru za najlepšu baku, dobila zvaničnu diplomu kojom se ponosi, kao i prigodne poklone. Poštujući  pravilo da se „žena za godine ne pita“, uz  zaključak da „pravoj lepoti ni godine ne mogu ništa“, oprostili smo se od ove narodne umetnice iz Žiče. 

IGLA I KONAC SU DEO ŽENSTVENOSTI
    Mara smatra da ručni rad sam po sebi oplemenjuje, i da je velika greška što savremena žena ima sve manje vremena za njega. - Pa to je oduvek bio deo ženstvenosti. U Srbiji su nekada žene vezle i plele, a muškarci se bavili teškim poslovima. Danas  se sve okrenulo, ide se ka tome da se poslovi ravnopravno dele. Međutim, nikada nisam videla da muškarac veze, ali sam videla ženu da ore traktorom - primećuje Mara.

JEDAN SASVIM OBIČAN DAN NA BICIKLU
Fribajking po Glediću

   Planinski biciklizam i cikloturizam u Evropi su u velikoj ekspanziji, pa i u Srbiji sve više možete videti mauntin bajkere kako jezde na svojim biciklima, solo i u društvu, ponekad natovareni rančevima, bisagama... Naravno da i mi Kraljevčani imamo ljubitelje ovog sporta. Neki su okupljeni u par aktivnih biciklističkih klubova, drugi su samostalci - freebikeri, ali je svima zajednička ljubav prema jedinstvenom doživljaju pedaliranja kroz beskrajna planinska prostranstva i uživanje u lepotama prirode.

   Ovo je opis jednog običnog fribajkerskog dana.
   U subotu ujutru, Kuša i ja popakovali smo bicikle i opremu u auto, usput pokupili Kruševca i dovezli se do sela Stubal u dolini Z. Morave (ispod 200 metara nadmorske visine), odakle smo krenuli na uspon na Gledićke planine.
Prvi deo uz Stubalsku reku je asfaltiran, a posle par kilometara sišli smo na makadam i došli do izvora kod poslednjih kuća u selu. Sunce je nemilosrdno pržilo, a sledeći poznati izvor je bio 500 nadmorskih metara više!
Ljudi u ovim krajevima su po definiciji ljubazni, a uvek ima i izuzetaka. Prolazeći pored pčelinjaka bili smo ponuđeni medom, ali već kod sledeće kuće, kada sam slikao drvenu zgradicu aranžiranu cvećem, začuo sam, nimalo prijatno, "ŠTA TO SNIMAŠ?"!! Šta da mu kažem, ćutimo i vozimo dalje... Kuša u slast napada jednu zrelu dudinju.
Kako se više penjemo, tako se pogled otvara. Prvo stidljivo, a zatim se sve više ukazuju obronci Goča i Stolova, sa Željinom u pozadini. Nigde čoveka. Ovde su kornjače preuzele vlast! Lenjo se krećući, nameštale su se pred objektive naših fotoaparata.
Prolazimo pored ekipe drvoseča. Ko bi ga znao da li imaju dozvolu za seču, ali očigledno nemaju nameru da stanu. Čuje se motorna testera, a zatim i poznato ššššŠŠŠŠ TRAS drveta koje pada. Dok smo obilazili traktor za izvlačenje, iz rupe u šumi koja je napravljena pojavljuje se čovek-osmatrač. Pita: "Da pomerim traktor, da prođete"? "Ne, nema potrebe", odgovaram, "mi smo biciklima, krenuli smo na Samar". Majstor će na to: "Pa pobogu ljudi, što ne vozite na Goč, tamo vam je sve asfaltirano"! Šta da mu kažem, ćutimo i vozimo dalje...
   Nakon vidikovca gde poslednji put vidimo Kraljevo pre nego što ga progutaju obronci Kotlenika, Kruševac primećuje da mu je zadnja guma probušena. Dopumpavamo, nek izdrži do izvora koji je blizu, a baš i nismo sigurni da nije presušio, ovde se nikada ne zna. Sa desne strane uključuje nam se planinarski put koji vodi od Trstenika, mi uživamo u prizoru klisure Ljubostinjske reke. Ukazuje nam se i vrh Samar. Ne trošimo vreme, žurimo prema izvoru koji je par metara daleko od staze. Voda ne curi iz cevi - izvor je presušio! Ali okolo je svuda vlažno, ne gubimo nadu. Otvaramo poklopac kaptaže, vode ima. Hladna, bistra - kakvo osveženje! Krpimo gumu. Jedemo čokoladicu, bananu, odmaramo, slikamo leptire.
Krećemo dalje. Sve vreme nam se sa leve strane priključuju putevi koji vode ka vrhu iz sela Leševa, Ravanice... Kako se Gledićke planine sastoje iz više grebena u pravcu sever-jug, blago silazimo sa našeg grebena, prolazimo blizu izvora Ljubostinjske reke i penjemo se na najviši greben planine. Uspon je znatan, ne žurimo, jedemo jagode kojih je svuda unaokolo. Vidik na zapadu upotpunjava Kotlenik, jug je rezervisan za planine sa obe strane Ibarske klisure. Dolazimo na zaravnjeni vrh Samar sa nadstrešnicom na uzvišici i tablom koju je povodom 100 godina planinarstva postavilo PSD Ljukten iz Trstenika. Trošimo poslednje zalihe hrane, uživamo u 360 stepeni pogleda, a uskoro dobijamo i društvo u vidu Lade Nive sa 5 putnika. Izlaze, naoružani dvogledima, prepoznaju vrhove Željina i Stolova. Posle 5 minuta, u istom maniru kako su i stigli - vraćaju se u Nivu i odlaze nazad, u oblačiću prašine.
I mi završavamo naše uživanje na Samaru, krećemo dalje na severoistok. Uključujemo se na put koji ide iz Ravanice i silazimo ka selu Šljivica, dok se oblaci polako gomilaju iz smera Kraljeva. Prolazimo pored malinjaka/kupinjaka. Pitamo gazdaricu za posluženje. "Samo izvolite", kaže ona. A maline - krupne, slatke kao med. Nastavljamo do lepog izvora i dalje ka selu.
Što bi rekao Kruševac, otprilike da je odavde neki moćni političar, čim im je put kroz naselje sveže asfaltiran. Mada su i kuće dosta nove - deluje da je ovaj kraj atraktivno vikend naselje.
   Ponovo makadam i spust do Kalenićkog Prnjavora i manastira Kalenić. Ulazimo u manastirsko dvorište, slikamo, uživamo. U neposrednoj blizini je muzej na otvorenom "Kalenić". Došli smo posle radnog vremena pa ne otkrivamo o kakvom se muzeju zapravo radi.
Vozimo dalje, asfaltnim putem niz Kalenićku reku ka selu Prevešt, lepom naselju sa cvetnim terasama, gde skrećemo desno. Prečimo još jedan od Gledićkih grebena, penjemo se sa 350 na 560mnv, a oblaci se gomilaju iznad nas. Na samom prevoju počinju prve kapi kiše, a ubrzo smo bili prinuđeni da se sklonimo u šumu na par minuta dok ne prođe pljusak. Meni je društvo na samo par decimetara pravio jedan stršljen, odmarajući na stablu bagrema - nije mi pri ruci bio fotoaparat da i to ovekovečim. Kiša ubrzo staje, a mi krećemo u spust ka manastiru Ljubostinja. Kiša koja je sve vreme padala ispred nas pokupila je prašinu sa makadama i nama povećala brzinu, ali kada smo prešli na asfalt - prskanje sa točkova po leđima bilo je neizbežno.
Kod Ljubostinje smo se kratko zadržali na foto sesiji i nastavili ka Trsteniku. Pre samog grada skrenuli smo desno ka Stublu, putem paralelnim sa Zapadnom Moravom, ali sa suprotne strane od magistrale ka Kraljevu. Pred nama se pružao prizor asfalta koji isparava, a sunce je u daljini izranjalo iz oblaka utapajući se u reci. Goredolirajući putem kroz moravska sela, u suton stižemo do auta, pakujemo se i vraćamo za Kraljevo gde kiša ponovo počinje, ali to nama više nije bitno jer mi već uveliko razmišljamo o tuširanju i obilnoj večeri.

STATISTIKA
Za sve one koji misle da smo mi neki MTB freakovi, evo i male statistike ove vožnje:
- 5 sati aktivnog pedaliranja, a isto toliko vremena su nam bicikli lenčarili.
- Krenuli smo u 10, vratili smo se u 8 uveče.
- Dužina kruga je 60 km uz 1100 metara uspona.
- Dužina uspona je 25,6 km, a silaska 31,6 km (ostalo do 60km je vožnja po ravnom), što otprilike znači da bi krug bio još lakši da je vožen kontra smerom.

PRIDRUŽITE NAM SE!
Više informacija o bicikliranju po Srbiji, opise i fotogalerije zanimljivih putovanja, kao i najave budućih vožnji možete naći na internet adresi www.freebiking.org

I TO SE DEŠAVA - piše Sonja Cvetković
Trojke u Katrgi

       Bez obzira na probleme u stočarstvu gazdinstvo Jankovića u Katrzi ne odustaje od seljačkog života i  nada se boljim vremenima. Trojke koje je otelila njihova šampionka Šarulja donele su radost ovoj porodici.       Dragan Janković iz Katrge odvajkada poljoprivrednik, kaže seljak, koji ceo svoj radni vek proveo na selu. Od svog rada stekao dobar imetak. Sve što je njegova porodica stvorila do danas bilo je od eksploatacije stoke. Imanje nije veliko, tipično za sela Srbije uz Moravu. Uz svojih 8.5 hektara obavezno se u zakup uzima bar još 10-tak jer valja stočni fond što bolje i jeftinije hraniti. Razumljivo jer stočni fond svinja i krava broji 80-ak. Danas uslovi privređivanja sve teži, kredite ne voli da koristi pa očekuje da će samo cena za uložen rad biti bolja.
    - Pa vidiš kako cena mleka je mala, nama stočarima, naročito seljacima koji se bave proizvodnjom mleka treba neki garant. Predajem mleko Milkop-u, na ivici sam isplativosti. Dopunjujem budžet sa svinjama, dobra je cena i nešto malo bikova. Al sve ti je to nestabilno - kaže naš domaćin.    Prinove u svakom domu donose radost. Jankovići imaju 20-tak grla krupne stoke tako da su trojke bile pravo iznenađenje i za njih i veterinara. Nauka kaže da ovi primeri nisu retkost, ali je bitno da se pre i posle teljenja jako vodi računa o zdravlju i ishrani stoke. Na svu sreću sve je proteklo u najboljem redu.

   Ovo gazdinstvo je uvek vodilo računa o dobrom zapatu, jer samo dobra mlečnost zdravog zapata može doneti i isplativost ovakve proizvodnje. Šarulja koja ne donela na svet ova tri divna stvorenja je šampionka u svojoj kategoriji  sa prosekom pre ovog drugog teljenja od 27 litara, tako da će Jankovići zadržati sve tri prinove.    - Ja sam sumnjao, velika bila Šarulja, noću oko jedanaest dođe veterinar i veli ovde ima dosta nogu. Kažem ja kako nema tele bez 4 noge. Oteli jedno pa drugo, i na kraju još jedno muško. Zadržaću ih sve troje. Radost velika, na ovu krizu valja imati više grla, hvala Bogu ove godine dosta rane rodilo - sa ushićenjem priča Dragan.
   Bez obzira na brojne probleme u stočarstvu ostavljamo porodicu Janković u ubeđenju da će ovakvih primera biti više. Što se njih tiče oni su svoje opredeljenje davno zacrtali, proširiće kapacitete jer su svesni da se samo tako opstaje. Para će kažu biti kad ima sloge i zdravlja. Zbog ovakvih primera se valja potruditi da im i šira zajednica pruži osnovne garancije opstanka.

ZADOVOLJNI PRODAVCI
Kraljevačke šljive na ruskom tržištu

        I ove godine, kao i prošle, prodavci šljiva su zadovoljno trljali ruke. Kako zbog dobrog prinosa, tako, a može se reći pre svega, zbog veoma dobre cene koju su otkupljivači iz Moldavije i Rusije plaćali za kilogram prve klase ovog poznatog srpskog voća.
     Tako je kilogram čačanske rane vredeo 80 dinara, čačanske najbolje 40, čačanske lepotice 30, a sterlejke su imale najnižu cenu, 20 dinara.
     Prodavci su voće slagali u drvene gajbe i transportovali u otkupne stanice u Vrdila, kako bi se šljive odlagale u hladnjače. Novac su dobijali na licu mesta. Pre toga su plodovi ovog voća pregledani, da se ne bi desilo da u gajbu ‘’zaluta‘’ neki nekvalitetan primerak, pošto, kako rekosmo, samo prva klasa interesuje otkupljivače. Nažalost, često je bilo i nekvalitetnog ploda. Nekada zbog nedovoljne pažnje berača i žurbe, a dobrim delom i zbog želje da se podvali strancima. Tako su pojedinci gubili poverenje kod otkupaca, pa se i ostalim prodavcima nije moglo verovati samo na reč. Kad se šljive napokon nađu u hladljači, transportuju se na rusko tržište.
     Zbog dobre zarade, voćari će i u narednim godinama sve više prodavati prvu klasu traženih šljiva, ali i obnavljati zasade i formirati nove voćnjake. Samo će slabiji kvalitet završiti u kazanu da bi se dobila rakija. Jer prvi način zarade je i viši i brži. Verovatno da će zbog toga biti veći broj otkupnih stanica. Ove godine je bilo jedva dve, tri. Šljive se najviše otkupljuju u ariljskom i čačanskom kraju, zato je tamo puno otkupnih mesta.
     Ako bi država pomogla voćarima u Srbiji, to bi moglo da bude veoma unosno zanimanje.
V.B.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PREDRAG MARKOVIĆ, NOVI DIREKTOR KRALJEVAČKOG POZORIŠTA
Nema krize za gradski teatar

      Bio je dr Drah i dr Mihajlović u kultnoj, i nagradom za najbolju amatersku pozorišnu predstavu u staroj Jugi ovenčanoj izvedbi "Šovinističke farse" 1986. godine, zajedno sa legendom kraljevačkog pozorišta Milom Nedeljkovićem. Glumio je Teju u "Profesionalcu", profesora u predstavi "Pešice", Miluna u jednoj od najboljih predstava gradskog teatra "Kamenu za pod glavu", a opet skoro ceo život  je proveo kao novinovnar. Pre tri dana prihvatio se nove uloge, direktor kulturne institucije koju poštuju i oni koji nikada u nju nisu kročili. Predrag Marković, novi direktor pozorišta.
- Ma ja sam hteo da budem glumac, a pozorište je oduvek bila moja prva ljubav. Da me danas pitate zašto sam upisao novinarstvo ne bih znao da odgovorim. Zaista! Da ne ulazimo u priču kako, ko, zašto i gde, tek pružila mi se prilika da u teatru gde sam dane i mesece proveo na sceni budem i direktor. Inače, već me boli glava od odgovornosti ali je veća želja da kraljevački teatar bude po meri ove sjajne publike - kaže "friški,, šef kraljevačkih glumaca.

Prvi dan na poslu kaže provešće u ispijanju kafa, podsećanju na stare dane i priči o tome šta glumci hoće od svog pozorišta sutra.    - E, već drugoga dana, u saradnji sa novoizabranim predsednikom Upravnog odbora, Draganom Nikolićem, zaviriću u organizacionu problematiku u Kraljevačkom pozorištu. Naravno, tu je i normativa, koju ću prepustiti gospodinu Nikoliću koji je po zanimanju diplomirani pravnik - kaže Marković

Međutim, dok svetom vlada SEKA kako  lokalni , pritom profesionalni teatar,  učiniti primamljivijim posetiocima osakaćenim nemaštinom i bezvoljom za bilo kakav oblik društvenog života?
   - Nemaština ne može da bude izgovor za pravu pozorišnu publiku. Ljubitelji ove umetnosti ni u vremenima najveće krize nisu izostajali sa predstava, kada su to bile one prave. U skladu sa tim tempiraćemo i broj godišnjih premijera. Nekada su dve dovoljne da sala bude prepuna. Nekada ima uslova za više. Sešćemo jednostavno i dogovoriti se . Ja jesam direktor ali je pozorište jedan specifičan živi organizam koji ne zavisi od jednog čoveka.    Da jedno pozorište nije dovoljno za grad profila Kraljeva potvrđuje namera  novog direktora da proširi saradnju sa komšijskim teatrima iz Kruševca, Kragujevca, Čačka…

- Svakako. U tom pravcu ću usmeriti dodatne napore, Posebno kada se ima u vidu tradicija Kragujevačkog, ali i glumački rasadnik kakav je Kruševačko pozorište već decenijama. Čačani imaju drugu priču… Oni su zahvaljujući gostujućim predstavama u Domu kulture, bar dok sam ja tamo radio pre desetinu godina,  bili u toku beogradskih pozorišnih događanja. I o tome valja razmisliti. Naravno i o komšijskim koprodukcijama ali otom potom.    Nama ostaje da vidimo kako će gospodin Marković odigrati poverenu mu rolu.
Atanasije Tasić



POČETAK ŠKOLSKE GODINE - piše K. Simović
Sve veće interesovanje za upis u "Svetozar"

   Dana 1. septebra sa početkom u 11 časova u sali OŠ "Svetozar Marković" u Kraljevu obavljen je svečani prijem nove generacije najmlađih učenika. Oni će nova znanja sticati uz udžbenike Kreativnog centra. U prigodnom programu koji su priredili učenici trećeg razreda uživali su svi. Novu generaciju prvaka pozdravila je direktorka škole i poželela uspeh u radu.
   Dok direktori mnogih osnovnih škola u Kraljevu razmišljaju šta će sa viškom zaposlenih, zbog sve manjeg broja učenika i time manjim brojem odeljenja, u ovoj osnovnoj školi brigu brinu kako da izađu u susret svim roditeljima koji bi želeli da njihova deca pohađaju ovu školu. Na naše pitanje da li je zadovoljna brojem upisanih učenika, prof. Dragica Spajić navodi:
   - Ove godine uspeli smo da uz velike napore izađemo u susret svim roditeljima koji su želeli da njihova deca pohađaju našu školu. Pitanje je da li možemo, ako se nastavi ovaj trend, u vremenima koja dolaze da ispunimo želju svih onih koji bi želeli da budu naši đaci. Trudimo se da uzmemo učešće u velikom broju projekata MPS-a i lokalne zajednice,  škola je i u projektu "Moja škola - škola bez nasilja", naši zaposleni prošli su veliki broj obuka, raspolažemo veoma kvalitetnim kadrom -  to su razlozi sve većeg broja učenika.    U nulti razred, koji se organizuje u prostorijama ove škole, upisan je ove školske godine neuobičajeno veliki broj dece, pa je neminovno povećan broj grupa i rad se organizuje u tri smene. Samim tim očekuje se  veliki priliv prvaka naredne školske godine, pa je pitanje  da li će škola i naredne školske godine moći da povećava broj odeljenja. Jedino rešenje bila bi nadogradnja postojeće zgrade. 
   Ni zaposleni nisu krili zadovoljstvo posle završenog upisa nove generacije đaka. Očekuju da će, obzirom na veliko interesovanje koje vlada za njihovu školu, ove školske godine lokalna samouprava opredeliti veći broj sredstava kako bi se stekla mogućnost da svi koji to požele mogu i da budu njihovi đaci. Od stupanja na snagu Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja  roditelji  mogu da izaberu osnovnu školu u koju će da upišu svoje dete. Time su i prosvetni radnici u Srbiji ušli u tržišnu utakmicu, pa svojim kvalitetom u radu se trude da pridobiju što veći broj učenika. Sigurno je da se radnici ove škole, u toj utakmici, mogu osećati kao oni koji dobijaju.



GRAD ULAŽE NAPORE DA REŠI PROBLEM U LASCU - piše K. Simović
Školarci idu u Samaila?

      Prvog septembra, kada se svi školarci raduju, bar zbog toga što tog dana neće biti propitivanja i ocenjivanja već sređivanja utisaka prolazećeg leta, učenici OŠ "Petar Nikolić" Samaila - izdvojenog odeljenja u Lascu ostali su uskraćeni ovog zadovoljstva. Naime, inspekcija koja vodi brigu o sanitarnoj ispravnosti objekata zabranila je rad ovom izdvojenom odeljenju matične škole dva dana pre završetka protekle nastavne godine. Obzirom da problem nije saniran do početka školske 2009/2010. godine vrata ovog školskog objekta 1. septembra bila su zaključana. Roditelji su upućeni da svoju decu odvedu u matičnu školu kako bi neometano pohađala nastavu. Pošto je u poslednje vreme bilo dosta priče u medijima o navodnom broju učenika u odeljenjima, broju zaposlenih u prosveti, iako novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja još nije donet kao i Pravilnici u vezi sa njim, meštani  strahuju da je počela primena nove mreže škola. To za njih znači ukidanje izdvojenog odeljenja matične škole u kome su se obrazovala njihova deca. Za meštane Lasca odlazak u matičnu školu znači odlaganje rešavanja problema zauvek. Prema uveravanjima Olivere Rumenić, direktorke navedene osnovne škole, problem je u dugotrajnoj proceduri koju škola treba da sprovede kako bi došlo do realizacije radova. Tender je već raspisan i prikupljanje ponuda se vrši do petka u 12 časova.
Kad je u pitanju  lokalna samouprave, ovih dana mogla su se čuti uveravanja  u svim medijima de će problem biti razrešen. A odgovor na pitanje o tome kako je problem nastao sigurno treba tražiti u proteklim vremenima, kada se od nekih škola pravio "Hajat" dok u drugima  deca nisu imala čak ni vodu unutar školske zgrade.
   Ono što je sasvim sigurno je to da nije u pitanju nova mreža škola, bar u ovom trenutku, jer još uvek ne postoje zakonski opravdani razlozi za to. Izvesno je da će posle obavljenih radova deca škole u Lascu i njihovi roditelju moći da imaju ono što im i pripada.
   Kako saznajemo pred zakqučenje ovog broja, meštani Lasca su se dogovorili sa gradonačelnikom o nastavku rada školskog objekta.


U GALERIJI MARŽIK
„Preobraženja“ Duška Jovića

U galeriji „Maržik„ je prošlog utorka otvorena izložba kragujevačkog slikara Duška Jovića. Izložbu je otvorio predsednik ULU „Vladislav Maržik„ Ivan Milunović, akademski slikar. Jović se kraljevačkoj publici predstavio ciklusom slika „Metamorfoze„, kojom je prikazao ceo stvaralački proces od začetka jedne ideje do njene pune realizacije. Inače to je samo deo ovog ciklusa koji je istovremeno izložen u još dva srpska grada. Pored radova Jović je predstavio i svoju luksuznu i obimnu monografiju koja prati ovaj stvaralački opus.

- Jović se u svojim delima prihvatio velikog zadatka, istraživanja onog univerzalnog odnosa između svog postojanja i totalnog postojanja - rekla je Tatjana Milosavljević, istoričar umetnosti.
Duško Jović je rođen 1964. Godine u Kragujevcu i do sada je izlagao 20 puta samostalno i na preko 100 grupnih izložbi. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za slikarstvo među kojima je i nagrada „ITART 2001“ na trećem „MINI GRAPHIC & PAINTING NjORLD NjIDE SHONj“ u Pizi, Italija. Član je ULUPUDS-a od 2005. Godine.
Izložbu možete pogledati do ponedeljka.
A. Marić

SPORT

FUDBALERIMA SLOGE NE PRIJAJU GOSTOVANJA NA POČETKU SEZONE
Medić presudio kraljevčanima

Stadion u Lazarevcu – Gledalaca: 500. Sudija: Novak Simović (Lovćenac). Pomoćnici: M.Čortan (Apatin) i M.Krakanović (Laćarak). Strelci: Medić u 10. i 73.minutu za Kolubaru, Trnavac u 39.minutu za Slogu. Žuti kartoni: D.Jovanović, Kašić i Stojanović (Kolubara), Vasilić, Pavlović i Marinković (Sloga). Crveni karton: Bulatović (Sloga).
KOLUBARA: N. Ranković, Ristanović, D. Jovanović, Kašić, M.Ranković, Ašković, Obradović (od 84. S. Jovanović), Kaličanin, Brajović (od 90. Zajić), Medić (od 90. Dimitrijević), Stojanović.
SLOGA: Urošević, Vasilić, Gojković, Pavlović, Vlašić, Trnavac, Marinković, Rađenović, Mitić (od 75. Spasojević), Pelivanović, Vukojičić (od 73. Nikačević).

   Fudbaleri Sloge doživeli su i drugi ovosezonski poraz na gostovanju. Ovoga puta, «beli» su poklekli u Lazarevcu, izgubivši od domaće Kolubare rezultatom 2 : 1. U veoma borbenoj i izjednačenoj utakmici domaći su iskoristili kikseve gostiju posle prekida.      Pred oko 500 gledalaca prvu šansu za pogodak imala je Sloga. Igrao se 8.minut kada je Rađenović odlično šutirao, a golman domaćih Ranković uz pomoć stative sjajno intervenisao. Samo dva minuta kasnije Kolubara je došla u vođstvo. Slobodan udarac sa 25 metara iskosa sa leve strane izveo je Medić, u velikoj gužvi loptu niko nije zakačio, a ona je završila u mreži golmana Sloge Uroševića.
   U 17. minutu gosti su izveli odličnu akciju posle koje je Rađenović dodao loptu do Vasilića, ovaj iz teške situacije dobro šutirao, ali je golman Ranković bio na pravom mestu. Domaći su u 38. minutu imali povoljnu šansu preko Kaličanina koji je sa ivice šesnaesterca snažno šutirao, a Urošević efektno odbranio.      Samo minut kasnije, Sloga je došla do izjednačenja. Trnavac je na 18 metara od protivničkog gola izborio odličnu poziciju i rezantnim udarcem poslao loptu u donji levi ugao golmana gostiju Rankovića.
   U 56. minutu napadač domaćih Brajović je sa 10-tak metara dobro šutirao, ali je Urošević odlično intervenisao. Kolubara je ponovo došla u vođstvo u 73. minutu. Slično kao kod prvog pogotka, Medić je izvanredno iskosa sa leve strane izveo slobodan udarac, loptu nije uspeo da zahvati Obradović, ali je trzajem uspeo da zbuni nemoćnog čuvara mreže gostiju Uroševića.      U 76. minutu rezervni igrač Sloge Bulatović je zbog prigovora sa klupe dobio crveni karton. Poslednju šansu za pogodak na utakmici imali su gosti. Igrao se 92.minut kada je rezervista Nikačević sjajno prošao po desnoj strani i isto tako centrirao, a Spasojević sa ivice peterca šutirao preko gola golmana domaćih Rankovića.
   U 4.kolu Prve lige Srbije Sloga u nedelju na Gradskom stadionu dočekuje ekipu Radničkog iz Niša.
I.S.


NA BERANOVCU ODRŽANA TREĆA KRUŽNA TRKA ZAJEDNIČKOG ŠAMPIONATA SRBIJE I CRNE GORE
Kulundžićev revanš Vesniću

  - Vozač «EKO rejsing tima», Andrej Kulundžić, zahvaljujući odličnom startu osvojio prvo mesto u klasi 6 ispred Milovana Vesnića i Miloša Asanovića.
  - Treću trku zajedničkog šampionata Srbije i Crne Gore na kružnim stazama na  Beranovcu sa odvojenim bodovanjem posmatralo je skoro 6000 gledalaca. Sjajnu atmosferu upotpunile su uzbudljive i neizvesne trke naših najboljih vozača. Ponovo je, kao i u drugoj kružnoj trci, duel Kulundžića i Vesnića u kraljevskoj klasi 6 ostavio najjači utisak kod publike, s tim da je za razliku od prošlog, ovog puta član «EKO rejsing tima», Andrej Kuludžžić u «alfi 156» u cilj ušao prvi ispred Milovana Vesnića i Miloša Asanovića.
   - U klasi 5, Pavle Komnenović opravdao je ulogu favorita osvojivši prvo mesto, njegov veliki konkurent Vitomir Cvetić i pored dobrog starta završio je na drugom, a Dragan Lakičević iz Crne Gore na trećem mestu.
   - U klasi 4 (sport prodakšn), Vojislav Lekić je u «hondi» i ovoga puta pokazao da je bez premca. Drugo mesto osvojio je Filip Nikolić iz Crne Gore. Treći na trci, a drugi u šampionatu Srbije bio je Dragan Stojković u «alfa romeu», a četvrti, odnosno treći u domaćem šampionatu, Dejan Čolović, vozač ekipe «Centar Boban».
   - U klasi 3, u trci «pežoa 106», Dejan Stojić iz ekipe «Đelmaš sport» ušao je u cilj sa velikom prednošću ispred drugoplasiranog Margetića i trećeplasiranog Milovanovića. Najviše uzbuđenja viđeno je u klasi 2, u trci «jugića hibrida». Aleksandar Pantelić dugo je kontrolisao trku, da bi u poslednjem krugu u neizvesnoj završnici Darko  Božilović uspeo da ga pretekne i osvoji prvo mesto. Treće mesto pripalo je Nemanji Todoroviću. Ipak svečano proglašenje najboljih u klasi 2 je odloženo zbog četiri prigovora na tehničku ispravnost prvoplasiranih
   - U klasi 1 «jugo 55», prvo mesto osvojio je Miloš Spasojević iz ekipe «Đelmaš sport», drugi je kroz cilj prošao Ivan Mrse, a treći Damir Ilić.
I.S.



ODBOJKA
Dejan Brđović u starom jatu

   Nakon 25 godina putešestvija po našoj zemlji i inostranstvu i sjajne igračke i menadžerske karijere, legenda Ribnice i nacionalnog tima, Dejan Brđović, vratio se u matični klub gde će ubuduće obavljati funkciju direktora ovog popularnog sportskog kolektiva. Razlog više za dolazak u Kraljevo je i taj što je od skorije član ovog kluba postao i njegov sin Aleksa.
   Ribnica će u novu sezonu ući sa prilično podmlađenim sastavom, ali će Brđovići sigurno biti podstrek za kvalitetan rad i dobre rezultate.
I.S.



IZ NIP ODVOJENO VIŠE OD 34 MILIONA ZA SPORTSKE OBJEKTE U KRALJEVU
Teniseri dobijaju krov

   Ulagaćemo u osnovnu infrastrukturu da bi što većem broju mladih omogućili bavljenje sportom - kaže Vukman Rakočević, gradonačelnikov „čovek„ za omladinu i sport

   Više od 34 miliona dinara u narednih nekoliko meseci biće uloženo u izgradnju otvorenih terena, košarkaških igrališta, pokrivanje teniskih terena u Kraljevu  i rekonstrukciju školske sale u Ušću i one u osnovnoj školi „Čibukovački partizani„. Toliki novac skoro nije bio odvojen za izgradnju sportske infrastrukture, a ovog puta dolazi iz fondova Ministarstva za Nacionalni investicioni program.
   - Jednostavno se radi o promeni filosofije kada je sport u pitanju. Naša namera je da u godinama pred nama mnogo više para opredelimo za razvoj infrastrukture koja će pomagati bazičnim sportovima ali i one koja će nekim klincima iz komšiluka omogućiti da popodne mogu na nekom terenu da zaigraju basket, odbojku, tenis, mali fudbal - kaže za Ibarske Vukman Rakočević koji je kao gradonačelnikov predstavnik za omladinu i sport ujedno i funkcioner G17 dosta doprineo da zamašna sredtva, iz resornih ministarstava za čije je funkcionisanje ova partija preuzela odgovornost, stignu za izgradnju pomenutih objekata.
   Za mesec dana pod obalom će tako krenuti izgradnja košarkaškog igrališta za šta će biti odvojeno 6,5 miliona dinara, a za izgradnju još četiri otvorena i pokrivanje teniskog terena planirano je još deset miliona dinara.
   - Preko interventnih sredstava NIP uspeli smo da obezbedimo još 16,5 miliona dinara za završetak sportske sale u Ušću, a dva miliona biće odvojeno za fiskulturnu salu u školi u Čibukovcu - kaže Rakočević.
   Iz tek kilometar udaljenog naselja „Braća Pirić“ grupa momaka koje smo zatekli pored priručno napravljenog koša okačenog na zaboravljenu banderu, svom „ministru“ u gradskoj vladi postavlja pitanje - može li grad da da nešto novca i za nekada popularna igrališta na uglu ulice gde su i oni voljni da radom pa i novcem pomognu izgeradnju?
   - Da voljni smo, ali moramo prvo da vidimo kako su do sada deljene pare namenjene sportu. Taj segment smo poprilično zapostavili. Treba negovati velike klubove. Ali veliki klubovi sve više znače i dobar biznis. Uloga grada je da sport neguje u njegovom izvornom obliku - kaže, otvarajući novu temu Rakočević.
   Kraljevo, inače, gotovo i da nema javnih igrališta ako se izuzme dosta zapušteni kompleks pod obalom u koji će se kroz pomenuti plan tek sada nešto značajnije uložiti. Jedini tereni u naseljima su oni koji se nalaze u okviru škola i koji su zbog nastave dobar deo dana nedostupni većini mladih. Retka igrališta koja žive su plod entuzijasta koji su ih i napravili i trude se da ih održavaju.

ZATVORENI BAZEN NAJVEĆI ZADATAK
Uz dvoranu, koja je sigurno sportski projekt broj jedan za Kraljevo, zatvoreni bazen je investicija za koju, slobodno se može reći, treba samo malo više lobiranja jer je ta priča u planskom pogledu potpuno zaokružena.
- Tačno je. G17 je priču o zatvorenom bazenu gurao pre nekoliko godina ali, hajde da kažemo, da se sve kockice tada nisu složile. Za taj projekt realno treba dosta novca ali ćemo i njega vrlo brzo pokrenuti jer i plivači, a pre svega vaterpolisti Kraljeva, zaslužuju jedan takav objekt - kaže Rakočević.