Fabrika vagona prodala rukometni stadion
Čekaju da se učlani predsednik
Nov, moderan izgled ulica
Majstori fotografije
Čuvar kulturne baštine
Pečenog truju 22 deponije
Srbija ima šansu, treba je iskoristiti
Zaim Imamović mi je bio drugi otac
Klinci oduševljeni vojnom opremom
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, odbojka, kuglanje

RETROVIZOR
Vučko i vuci

   - Sigurno se pitaš otkuda ja ovde prvo je što me je Miloš Mijailović, legendarni kraljevački Vučko upitao kada sam ga, sa damama i gospodom, Kraljevčanima koji prate politiku dobro poznatim, zatekao za istim stolom u jednoj stranci.    Srećemo se ja i Vučko u kladionici i to mi je nekako logično. Obojica se kladimo za siću, verujući da se i njegov basket i moj fudbal i dalje igraju po pravilima po kojima je Vučko držao lekcije po staroj Jugi, i naravno gubimo, ali baš da ga vidim „politički aktivnog“ malo mi je bilo čudno.
   - Znaš, veli Vučko, dosadilo mi je da gledam rasklimatani parket u sali „Četvrtog kraljevačkog“, polupana stakla na sali „Svetozara", klince koji nemaju gde da se presvuku, okupaju, kojima je hladno na fizičkom. Hoću da pomognem da se podigne školski sport. A izgleda, bez politike toga nema - reče Vučko. Sedeo sam to veče onako nešto zadovoljan pošo sam tekst priveo kraju. Milo mi je nešto bilo pre svega zbog Vučka. Ej, klinac sam bio kada smo svi trčali u tu halu sportova da gledamo Dražena i zviždimo Ciboni. Beše Čogo dao „Zvezdi“ dva bacanja na kraju tekne i sačuvao „Slogi“ mesto u onoj prvoj ligi, a Dašo bio prvi tricaš sezone. Devet komada ubacio na jednoj utakmici. Ej. Pa grad ih je voleo kao bogove. I zato kažem, milo mi je bilo što je Vučko ušao u politiku i što je prvo što je izgovorio bilo baš, ono, po meri.
    Al’ prođe noć i dođe novi dan. U neko doba me zove šef. Veli „Fabrika vagona“ prodala rukometni teren. Koji bre rukometni teren, brecnem se. Jedan imamo, onaj dole kod crkve. Tu je 53 godine ej. Na njemu smo kup uzeli u onoj staroj Jugi. Pa ne zna se koliko je klinaca tu kolena ogulilo čekajući da se negde u ovom gradu koji je mnoge legende poput Vučka iznedrio, nađe krov za njih da ne moraju da idu u Atenicu da se loptaju. Pa dve i po godine otkako smo za bagatelu Ukrajincima uremili onakvog giganta, a „zaboravili„ da im uz fabriku prodajemo i školu i dva stadiona pregovaramo da to sačuvamo, da „rukometni“ ostane naš, kraljevački dok ne napravimo halu. „Ma šta ti je, tu će, bre, da bude pumpa„ reče mi urednik i ja shvatih da se Vučko džaba trudi jer je on ipak samo Vučko, a ovim gradom vladaju vuci. Listom su manji od Vučka, ali ih ima mnogo. Vuci, međutim, napadaju u čoporu i iza njih ništa ne ostaje. Zato se i plašim za Vučka. Vučko je obično, dobro se sećam, išao jedan na jedan. Strah me je da Vučko protiv čopora vukova neće imati šansu.

AKTUELNO
Fabrika vagona prodala rukometni stadion

   Zbog nemara gradskih i državnih vlasti koje su u paketu sa pogonima Fabrike Vagona (FVK) prodali i teren na kome 53 godine igraju svoje utakmice rukometaši i rukometašice „Metalca“ od juče su i doslovce beskućnici. Koncern „Fabrika vagona„ prodao je, odnosno za dug od 14,5 miliona dinara trampio sa preduzećem „Autotransport“ plac od 14 ari na kome se 53 godine nalazi teren na kome igraju muški, ženski i omladinski timovi rukometnog kluba „Metalac„. „Autotransport“ je plac u Dositejevoj ulici, tik uz crkvu Svetog Save, a preko puta Gimnazije i nove Tehničke škole, po nezvaničnim informacijama, odmah preprodao privatnom investitoru iz Kraljeva koji ovde namerava da izgradi benzinsku pumpu!
   - Malopre sam obavešten o tome i najblaže rečeno iznenađen sam postupkom menadžmenta Fabrike vagona jer mesecima pregovaramo i tražimo način da taj teren, stadion „Sloge“ i plac gde je stara Tehnička škola trampimo za deo duga koji Fabrika vagona ima prema Kraljevačkim javnim preduzećima - kaže Ljubiša Simović gradonačelnik Kraljeva.
   Pomenuta tri placa, ušla su, inače, kada je ukrajinskoj kompaniji Azov impeks FVK prodata za 200.000 evra, u paket velikog kompleksa koji se proteže od čuvene Stare kolonije pa sve do Groblja streljanih koje je je jedino izuzeto pre privatizacije iz poseda fabrike. Zato više od dve godine traju preganjanja grada i novih vlasnika oko toga kako zemljište koje su gradske i državne vlasti „zaboravile“, da izuzmu iz prodavane mase povrate u državno vlasništvo i spreče da dva terena i škola odu na doboš.
  - Fabrika je imala veliki dug od 14,5 miliona prema „Autotransportu“ koji je bio zainteresovan za ovaj plac i mi smo sa tom firmom sklopili, po nas dosta povoljan ugovor - kaže Boško Slavković, generalni direktor FVK.
  Po rečima Slavkovića sa gradom traju pregovori oko zemljišta na kome se nalaze stara tehnička škola i gradski stadion na kome igra „Sloga“.
   - Mislim da ćemo vrlo brzo postići sporazum na obostrano zadovoljstvo ‘ rekao je juče ne ulazeći u detalje Slavković.
   Gradonačelnik Kraljeva sa druge strane bio je mnogo konkretniji.
- Našu ponudu menadžment FVK je okarakterisao kao uvredljivu ali su pregovori o ovom zemljištu trajali. Zato nas i iznenađuje da za stolom govore jedno a potom urade drugo - kaže Simović.
   Fabrika vagona, inače, samo Vodovodu duguje skoro milion evra, a kraljevački komunalci imaju izvršnu sudsku presudu za prinudnu naplatu za deo od 23 miliona. Ukupan dug prema javnim preduzećima blizu je pola milijarde dinara.
   Fabrika je, inače, prema nezvaničnim informacijama nedavno glavnim finansijerima FK „Sloga“ Vladi Divcu i Zoranu Milašinoviću plac na kome se nalazi stadion kluba nudila za milion evra.

NEVERICA U METALCU
- Svi u klubu smo šokirani. Večeras ćemo održati sastanak da vidimo šta ćemo. To je sve što mogu sada da vam kažem - reči su predsednika kluba Veroljuba Kostića. Po rečima trenera Aleksandra Nestorovića rukometaši i rukometašice „Metalca“ bar trideset puta do sada su izborili plasman u viši rang takmičenja, ali zato što nemaju halu u kojoj mogu da igraju završavali su najviše u srpskoj ligi.
- Sada su nam uzeli i igralište na kome je ovaj klub sredinom sedamdesetih osvojio kup u onoj Jugoslaviji. Stvarno sam bez reči - kaže Nestorović.

PO PLANU NEMA PUMPE
   - Znaćemo više narednih dana, ali je jedno sigurno. Po planu detaljne regulacije na tom placu je moguće da bude samo igralište, odnosno samo sportski sadržaji. Koji su motivi investitora ne bih sada da komentarišem, ali tu pumpa ne može da bude - kaže gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović.

Saopštenje RK Metalac

   Rukometni klub Metalac - Kraljevo osnovan davne 1957 godine, je zadnjih par godina jedini rukometni klub u Srbiji, koji nema ni minimalne uslove za funkcionisanje, a to je postojanje sportske dvorane koja ima rukometne dimenzije. I pored sramne činjenice da grad od 150000 stanovnika nema SPORTSKU DVORANU, i da RK Metalac svoje utakmice igra u mnogo manjim okolnim gradovima, neko se dosetio da posle 52 godine treniranja i igranja na popularnom "ŽELjOVOM", treba i pravo na postojanje da nam oduzme.    Sportski kolektiv koji je u Kraljevu a možda i Srbiji, najviše puta svojim rezultatima osvajao naslove PRVAKA liga u kojima je igrao, ali je isto tako zbog nesposobnosti svih gradskih struktura koje su postojale, svoje zasluge prepuštao drugima, vraćajući se u niže rangove gde im po kvalitetu nikako nije bilo mesto. I ako je svuda u svetu, pa i Srbiji, rukomet odavno dvoranski sport, mnogim generacijama ovoga kluba nije smetalo da po betonu, na kiši i zimskim temperaturama, oguljenih kolena i laktova, vredno treniraju i postižu odlične rezultate. Ali se ovih dana neko ohrabrio da ih ostavi na ulici, valjda misleći da su na beton već navikli.
   Nije smetala nekima ni činjenica da je ovaj klub u tri navrata imao sportistu grada Kraljeva, da trenutno ima dve reprezentativke u mlađim kategorijama, trenera reprezentacije Srbije koji je ponikao u ovome klubu, i preko stotinjak dečaka i devojčica u svojim redovima, i da od svog osnivanja klub sve svoje aktivnosti sprovodi na terenu "ZELENGORI", pune 52 godine.    Upravni odbor kluba koji će stati u zaštitu zdrave sportske omladine, podneće zahtev Sudu za poništenje ugovora o prodaji igrališta, shodno dokumentaciji koju poseduje, kao i prijave protiv svih odgovornih lica koja su učestvovala u prodaji i preprodaji igrališta. Borićemo se svim sredstvima da stanemo na put zanemarivanju urbanističkih planova, kako bi pojedinci imali korist. U tim planovima je na tom prostoru predviđena sportska dvorana i mi ćemo sve učiniti da tako i ostane.
   Mi samo tražimo pravo da treniramo i igramo sve svoje utakmice u našem gradu , kao i svi sportisti grada Kraljeva. Ako je neko mislio da ćemo se mirno povinovati ovakvoj sramnoj odluci, greši, jer ovaj klub se bori preko 50 godina za status koji mu po rezultatima pripada, i boriće se sve dok to i ne ostvari.    Pozivamo sve sportske kolektive da nam daju podršku jer danas je problem rukometno igralište, sutra će biti fudbalski stadion, prekosutra bazen, na kraju hala i atletski stadion, stanimo zajedno na put samovolji ljudi koji očigledno žele da sistemski unište jedine svetle tačke ovoga grada. Stanimo u odbranu sporta, zaštitimo decu koja žele da vode zdrav sportski život, naterajmo odgovorne da nam stvore uslove koje svi zaslužujemo, i ZAJEDNO budimo stvaraoci boljih dana Kraljevačkog sporta.
Upravni odbor RK Metalac
10.09.2009 god Kraljevo

SNS KRALJEVO
Čekaju da se učlani predsednik

   Bez reklame, oglasa u novinama, bilborda, gostovanja na televizijama, samo zahvaljujući onom čuvenom srpskom „jesi li čuo“ u Srpsku naprednu stranku u Kraljevu do danas se učlanilo bezmalo 3.000 ljudi, a ova partija, nastala posle razlaza u vrhu Radikalne stranke, u gradu i okolini već ima 56 mesnih odbora. Stranka koja po broju članova preti da ugrozi neke i starije i u vlasti mnogo prisutnije partije još, međutim, nema ni lokalnog lidera, ni organe gradskog odbora. Fenomen SNS koji je okupio popriličan broj ličnosti Kraljevčanima poznatim i iz politike, ali i iz sporta, javnog i naučnog života pokušali smo da otkrijemo u sedištu ove partije na Trgu srpskih ratnika.    - Tačno je imamo već više od 2.500 članova. Uskoro ćemo imati i svih 70 odbora jer na sledećim izborima nameravamo da pokušamo da osvojimo punu vlast u gradu i da, tačno je, još nemamo predsednika. Razlog je jednostavan - među ljudima koji su sada ovde ima viđenih stručnjaka, proverenih političara, ali je broj uglednih sposobnih ljudi koji su se godinama klonili politike u ovom gradu mnogo veći. Među njima je možda budući šef stranke u gradu, gradonačelnik, šef nekog stručnog stranačkog tela. Te ljude još čekamo - kaže Nebojša Simović pravnik i privrednik, prvi među jednakima koji sede u inicijativnom odboru za osnivanje SNS u Kraljevu.
   Oko stola na četvrtom spratu zgrade smeštene uz restoran „Pariz“, zaista šaroliko društvo - inženjer Nenad Nerić stručnjak za saobraćaj u Direkciji za planiranje i izgradnju, dva profesora - Nenad Marković i Dragan Jovanović, kraljevačka košarkaška legenda Miloš Mijailović pa Vuk Konjikušić, dobro poznat svima koji su pratili razvoj civilnog sektora u Kraljevu, bivši direktor  „Pekare“ sada kadar „Telekoma“ Zoran Bojanić, Maja Mačužić iz „Čistoće“ radikalka dok Toma nije otišao. - Nema tu mnogih, dr Rade Jović bivši predsednik opštine je sprečen da dođe, kao i dr Zoran Mrvić, Dejan Brđović novi menadžer „Ribnice“ takođe ima obaveze. Ima tu još dosta viđenijih ljudi koje smo želeli da upoznate - objašnjavaju domaćini.
   A onda posle prvog pitanja tajac. - Šta vi sem političkih floskula i parola imate da ponudite ovom gradu?
   - Povratak struke sa margine u centar gradskog života. Primer saobraćaj. Gradski saobraćajni prsten je predstavljen samo u našim lošim planovima i nigde više. Mi nemamo političare koji će u Beogradu uspeti da obilaznica oko Kraljeva ne bude na repu projekata i da grad narednih trideset godina ne čeka da se prvo završi sve ostalo po Srbiji pa da mi dođemo na red. Obilaznica oko Kraljeva je jedna od tri čvorne tačke oko koje se razvija cela putna mreža Srbije, ali je problem što mi više od deset godina nemamo političara u Beogradu, objašnjava potrebu slušanja struke inženjer Nerić.    Taj nedostatak političara u Beogradu Kraljevu se obio o glavu i kada su velika javna preduzeća u pitanju pa je tako recimo, nekada moćni kraljevački postao moćni, ali kragujevački „Telekom“.
   - Nije problem gde sede direktori, problem je gde je žiro račun. Od prometa firmi na njegovoj teritoriji mali, ali itekako značajan deo sliva se i u kase lokalne samouprave. Punija kasa više investicija. Zato se svi jagme za „Telekom“, „Elektrosrbiju“ i slične kompanije - kaže Zoran Bojanić. - Zato priča o decentralizaciji, kako je promovišu pojedini politički krugovi u Beogradu da ćemo mi, Bože moj, imati neke fiktivne administrativne ingerencije, a i dalje će gro novca odavde odlaziti u prestonicu, a ovde se vraćati mrvice bar kod nas neće proći. Zašto u Kraljevu ne bi, recimo bilo sedište ministarstva za lokalnu samoupravu ili bar ekologije, pa sve njihove pare idu odavde. Kao što je to, recimo, slučaj u Nemačkoj - pita se Vuk Konjikušić.
   Po rečima SNS-ovaca Kraljevu uz „obračun„ sa republikom predstoji, pre svega, „obračun“ sa rak ranom ovog grada, činjenicom da nekadašnji industrijski centar Srbije na prste može da nabroji konkurentne proizvode koji ovde nastaju.    - Devet ambasadora je nedavno bilo u Kraljevu i iskreno na mnoga pitanja nismo mogli da im odgovorimo. Pre svega tražili su kartu sposobnih kadrova kojima grad raspolaže i koji mogu biti ponuđeni potencijalnim investitorima, a da to pritom ne bude puka evidencija nacionalne službe za zapošljavanje. Pitali su za pogodnosti. Mi pogodnosti nikakve ne dajemo. Nema kao u pojedinim vojvođanskim gradovima kompletno opremljenog građevinskog zemljišta, nema grejs perioda za investitore kod plaćanja nadoknada ako uposle određeni broj radnika. Mi jednostavno do sada nismo imali privrednu strategiju - objašnjava Nebojša Simović.
   Strategije, ali ne samo u privredi zato će i biti osnov političkog ugovora koji će narodnjaci ponuditi Kraljevčanima. - Doslovce za sve ključne oblasti smo ili formirali ili formiramo odbore u koje imamo nameru da uključimo ne samo članove stranke već i ljude koji jednostavno žele dobro ovom gradu. Ne može vrhuška jedne političke stranke da bude „pametna„ za sve. Zato će taj lokalni program stranke biti dostupan svima i putem interneta i u pisanoj formi. Jednostavno želimo da sa građanima Kraljeva kreiramo budućnost ovog grada, a ne kako to centrala iz Beograda diktira. Uostalom, kako to reče jedan profesor u penziji nedavno tokom razgovora o problemima poljoprivrednika moramo da opravdamo nadimak koji su nam neki seljaci dali „stranka poslednje nade„ pola u šali pola u zbilji - zaključi razgovor Maja Mačužić.  

Gradonačelnik u poseti "Radijatoru"

   Prošle srede je gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović obišao privatno preduzeće „Radijator“ u Grdici. Povod ove posete je uspešno poslovanje ovog kraljevačkog preduzeća koje većinu svojih proizvoda izvozi na tržište EU. Posle obilaska pogona i prostorija firme u koji ga je poveo direktor Rade Janjić, gradonačelnik je izrazio zadovoljstvo time što jedna ovako uspešna firma posluje baš u Kraljevu.   - Ova poseta preduzeću „Radijator“ je prva u seriji poseta uspešnim kraljevačkim malim i srednjim preduzećima  - rekao je on i naglasio da će lokalna samouprava uraditi sve što je u njenoj kompetenciji da olakša rad privatnih preduzetnika, što se odnosi najviše na smanjivanje opštinskih taksi.
   Direktor i vlasnik ove firme Rade Janjić izrazio je zadovoljstvo posetom prvog čoveka grada i upoznao novinare sa radom preduzeća.
- Trenutno zapošljavamo 252 radnika, a upravo smo primili još 12 zbog proširenja kapaciteta proizvodnje - rekao je Janjić i dodao da sve što se u toku jedne radne nedelje proizvede isporuči i da nemaju nikakve zalihe u magacinima.
   On je najavio i da u ovoj godini imaju naručenih 10.000 kotlova na bio gorivo što je glavni proizvod ove firme, za koji imaju patent još od 1985. godine.

PODSEĆANJE
Gde su pare za rezerviste?

   Odavno se slegla prašina koju su, s pravom, podigli vojni rezervisti, zahtevajući da im se isplati izostatak neisplaćenih dnevnica. Posebno su se bunili učesnici rata na Kosovu i Metohiji, mada pravo na nadoknadu imaju i rezervisti koji su taj period proveli u okolini Kraljeva. Danas se malo ko seća protesta rezervista, njihovih čestih  odlazaka za Beograd, pregovora sa predstavnicima Vlade Republike Srbije.
   Kada je početkom februara u Kraljevu osnovan Gradski odbor Partije veterana Srbije, u njega su, sa idejom da će aktivnije moći da se bore za prava učesnika poslednjih ratova, stupili ljudi koji su do tada činili protestni odbor rezervista. Za predsednika Partije veterana u Kraljevu, bio je izabran član  JŠO-a bivše Treće armijske oblasti. Tako je, svaki dalji potez bivših boraca, koji bi imao za cilj inicijativu za isplatu dnevnica, pacifikovan. Jer, ne treba smetnuti sa uma, da je Partija veterana Srbije u vlasti već nekoliko godina za redom i da je u prošlom, kao i u ovom skupštinskom sazivu predstavljena sa jednim poslanikom. Nastupali su na dva poslednja izborna ciklusa na listi Socijalističke partije Srbije. Zanimljivo je, da je poslanik veterana na poslednjoj sednici glasao za Zakon o javnom informisanju, iako je, kao, SPS bio protiv.
   Istina, nezanemarljivi broj rezervista iz Kraljeva je podneo tužbu protiv nadležnih zbog neispalćenih dnevnica. Svako od njih je dao po hiljadu dinara. To je bilo u drugoj polovini marta ove godine. Do sada su pojedini dobili obaveštenje da treba da uplate još novca, dok drugima na kućnu adresu nije stigla ta informacija. Rezervistima se duguje oko dve stotine hiljada dinara, plus kamate. Ali, da bi dobili makar nešto, bili su spremni da se odreknu para od kamata. Oni, pak, koji su imali veze u sudovima, tužili su državu još pre više godina i dobili su preko pola miliona dinara.
   Kraljevački rezervisti s pravom smatraju da su opet prevareni.
V. Balšić

INTERVJU: MIRKO VUKOVIĆ - DIREKTOR JKP „PUTEVI“ IZ KRALJEVA - piše Nenad Božović
Nov, moderan izgled ulica

   Stanovnici Kraljeva su u čestoj nedoumici oko toga ko održava lokalne, a ko magistralne puteve. Kraljevački „Putevi“ održavaju gradske ulice i saobraćajnice, kao i sve lokalne puteve u Kraljevu, dok novopazarski „Putevi“ održavaju sve magistralne puteve na teritoriji Kraljeva. Glavne delatnosti Javno-komunalnog preduzeća „Putevi“ su rekonstrukcija, održavanje i opravka ulica, puteva i drugih saobraćajnica sa pripadajućom vertikalnom i horizontalnom signalizacijom. Preduzeće vrši izgradnju, rekon- strukciju i dogradnju novih puteva na tržištu, proizvodnju betona i betonskih elemenata, izgradnju  hidrograđevinskih objekata i izradu tehničke dokumentacije. O trenutnim i budućim radovima na ulicama u Kraljevu razgovaramo sa Mirkom Vukovićem direktorom „Puteva“ iz Kraljeva.
  • Planirana je potpuna rekonstrukcija ulice Cara Lazara. Kako će ulica izgledati nakon završetka radova?
- Ulica će biti potpuno izmenjena. Uradiće se nova atmosferska kanalizacija, a iskoristiće se prilika raskopavanja ulice da i deo vodovodne mreže bude izmenjen, tačnije da se zamene cevi. Takođe i preduzeća „Telekom“ i kraljevačka „Toplana“ će imati određenih radova, a sve u funkciji dobijanja jedne nove ulice, što znači da nakon rekonstrukcije ulice više neće biti potrebe za nikakvim intervencijama, odnosno raskopavanjima na način na koji je do sada to činjeno. Rekonstrukcijom ulice Cara Lazara je predviđeno postavljanje novog asfalta, izgradnja trotoara od betonskih ploča kao što je urađeno u Hajduk Veljkovoj ulici. Takođe, biće postavljena nova javna rasveta. Na taj način će ulice Cara Lazara, Hajduk Veljkova, Miloša Velikog i Veljka Vlahovića biti jedna ukomponovana, moderna celina.
   • Kako će ulica Cara Lazara biti zatvorena, s obzirom da je veoma prometna?
- Tehnički pokušavamo da rešimo taj problem. Naš predlog je da ulica bude u potpunosti zatvorena, zašta nam je Odeljenje za urbanizam dalo saglasnost. Očito je da nećemo moći da radimo ako je budemo parcijalno zatvarali, upravo iz razloga zato što će se izgraditi kolektor kišne kanalizacije, uradiće se rekonstrukcija vodovodne mreže, ali i demontaža postojećih elemenata u ulici. Naš proračun je da u narednih 75 radnih dana ulica bude rekonstruisana, osim ako vremenski uslovi ne budu otežani. Održali smo sastanak sa ostalim javnim preduzećima, kako bi sve nesuglasice razrešili sada, a ne kada počnemo da radimo.
   • Ulice Veljka Vlahovića i Kablarska će takođe biti rekonstruisane. Kada počinju radovi?
- Krajem ove nedelje počinju radovi u ulici Veljka Vlahovića. To je ulica pored Doma društvenih organizacija i parking iza Doma, koji će biti ukomponovani sa Hajduk Veljkovom i prostorom ispred Doma društvenih. Vrednost ovog posla je oko 8 miliona dinara, a tolika je vrednost i rekonstrukcije Kablarske ulice. Na njoj će se izgraditi kolektor kišne kanalizacije, rasvete i same saobraćajnice. Rok za završetak radova u ovim ulicama je do Nove Godine.
   • Jedan veliki posao u vrednosti od 40 miliona dinara se privodi kraju. U pitanju je izgradnja kolektora fekalne kanalizacije Kraljevo-Mataruška Banja. Radovi su stigli do Žiče. Kada se očekuje završetak?
- Radovi su ugovoreni još pred dve godine. Međutim, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa jedno vreme su radovi bili stopirani. Sada imamo raščišćenu lokaciju za rad, a radovi su nastavljeni u martu. Ukupna dužina ovih radova koji su ugovoreni sa Direkcijom za planiranje i izgradnju iz Kraljeva je 3,2 km. To je granica do koje je regulisana eksproprijacija zemljišta, a nama je ostalo još 800 metara da je završimo. Nadamo se da će tokom zime preostali imovinsko-pravni odnosi biti rešeni, i da ćemo nastaviti sa završetkom još oko 2,5 km izgradnje fekalne kanalizacije do Mataruške Banje. Kada se bude završila izgradnja, sve otpadne odnosno fekalne vode iz pravca Mataruške Banje biće pokupljene i odvedene prema Kraljevu, što će i zaštiti izvorišta u Konarevu i Žiči.
   • Kada se očekuje završetak sanacije Turističke ulice u Mataruškoj Banji?
- Pa, to je veoma važna ulica u Banji! Projektom je predviđeno da se uradi kolektor atmosferskih voda, kao i trotoari, ivičnjaci i sama saobraćajnica. Ukupna investicija je oko 15 miliona dinara, i to grad investira. Prilikom izgradnje kolektora kišne kanalizacije primetili smo da su azbestno-cementne vodovodne cevi zastarele. Iskoristili smo priliku iskopavanja ulice da se i te cevi zamene, tako da je urađen jedan veoma važan posao za ovu ulicu. U suprotnom bi ulica najverovatnije kroz koju godinu morala ponovo da se raskopava kako bi cevi bile zamenjene. Mi to nismo mogli da dopustimo, i zato su stanovnici ove ulice par dana bili bez vode. Izgrađeni kolektor u Turističkoj se povezuje sa kolektorom u Žičkoj ulici. Ostali su još završni radovi koji će trajati nekih desetak dana, a onda ćemo postaviti potpuno novi sloj asfalta i pustiti ulicu u saobraćaj.
   • Kakva je situacija sa nekategorisanim putevima na teritoriji Kraljeva?
- Kraljevo je po površini jedna od najvećih opština u Srbiji, i zato imamo puno nekategorisanih puteva. Specifičan je odnos broja stanovnika na selu i u gradu, otprilike 50-50. Nekategorisani putevi su uglavnom seoski putevi, koje koriste zemljoradnici. Takvi putevi se prilikom izgradnje i asfaltiranja finansiraju na taj način što dve trećine troškova snosi grad, a jednu trećinu meštani. Ukupna sredstva u 2009. godini opredeljena za nekategorisane puteve iznose 21 milion dinara, što znači da je učešće građana za njihovu izgradnju oko 7 miliona dinara. Kada tih 28 miliona dinara pretvorite u dužinu izgradnje, dobićete oko 15 km puteva, a Kraljevo u ovom trenutku ima oko 300 km nekategorisanih puteva!
   • Koliko zahteva dobijate za izgradnju ovakvih puteva?
- Jako veliki broj zahteva nam se upućuje, i interesovanje građana za izgradnjom nekategorisanih puteva je ogromno. Što se tiče ispunjavanja njihovog dela finansiranja, tu nema nikakvih problema, međutim novac iz budžeta izdvojen za ovu namenu je skroman i nemoguće je svima izaći u susret. Nadam se da će grad od iduće godine početi da izdvaja više sredstava za ovakve puteve, jer je to neophodno, a to govori broj upućenih zahteva.
   • Kakvo je Vaše mišljenje o kvalitetu kraljevačkih ulica?
- U gradu trenutno ima ulica u dužini od oko 230 km. Što se tiče nas iz JKP „Putevi“ mi ih svake godine održavamo, i upravo je završeno redovno održavanje gradskih saobraćajnica (krpljenje, asfaltiranje, itd.). Radovi se još uvek izvode na horizontalnoj signalizaciji, jer nam i vremenski uslovi to dozvoljavaju. Ali, vidite da ulice menjaju svoje izglede. Verovatno će u narednom periodu ulice u strogom centru grada biti identične.

KRALJEVAČKO PORODILIŠTE - NEKAD I SAD - piše Marija Vujović
Košulje i kape

   Porodilište, mesto gde se najviše strepi i najviše raduje. Mesto gde je većina nas prvi put zaplakala na radost  naših majki koje su istog trena zaboravljale najveće bolove pretrpljene neposredno pre toga, a ispred koga su očevi nervozno čekali da li će im cepati košulju ili gaziti kapu. Na žalost, sve je manje iscepanih košulja i izgaženih kapa, ali ne zato što se to, kako kaže narod, izobičajilo.
   Pre, za vreme i posle rata kraljevačko porodilište je bilo u okviru hirurškog odeljenja, a nadležnost nad njim i nad radom babica spadao je u nadležnost hirurga. U to vreme hirurg je vodio savetovalište za trudnice, a u bolnici pružao lekarsku pomoć porodiljama.
   Posle preseljenja bolnice u novu zgradu, 1951. godine, porodilište je smešteno u bočnom aneksu hirurškog odeljenja na prvom spratu, gde raspolaže sa četiri sobe i sobom za porođaje. Prvi ginekolog u Kraljevu pri službi hirurgije bila je dr Danica Vojvodić. Krajem 1956. godine porodilište se seli u novoizgrađeni prizemni objekat u neposrednoj blizini bolnice.
   Zbog gradnje nove hirurške bolnice, koja zahvata i prostor na kojem se nalazilo porodilište, ono je srušeno i privremeno preseljeno, 1987. godine, u novoizgrađeni polumontažni objekat. Podizanjem novog hirurškog bloka dobija se namenski izgrađen prostor u koji je služba preseljena marta 1999. godine. Služba dobija nove prostorne uslove, komfor sa visokim standardom za pacijente i medicinsko osoblje.
   Kraljevačko porodilište danas pokriva područje od Raške do Vrnjačke Banje, ali je sve više trudnica koje dolaze iz Trstenika, Novog Pazara, Aleksandrovca i drugih udaljenijih gradova. U porodilištu je u toku 2008. godine rođeno 1575 beba, što je manje u odnosu na prethodne godine. Broj porođaja koji su završeni carskim rezom je manji nego u ostalim gradovima Srbije i iznosi oko 18%, dok u većim klinikama taj broj je znatno veći i iznosi oko 25% - 30%. U svetu se čak polovina porođaja obavi carskim rezom.
   - Poslednjih godina povećan je broj abortusa, a smanjen broj porođaja. Prošle godine izvršeno je 794 abortusa, a u prvih sedam meseci ove godine obavljeno je 385 abortusa -  kaže Snežana Simić, glavna sestra odeljenja ginekologije.
   Povećan je broj rizičnih trudnoća, jer se žene sve češće odlučuju na rađanje posle 35. godine. U porodilištu postoji 7 inkubatora, ali taj broj često ne može da zadovolji sve ugrožene bebe. Prošle godine od 69 ugroženih beba, 16 je bilo poslato na negovanje u druge gradove. - U porodilištu je dovoljan broj zaposlenih, ima dovoljno lekova i sanitetskog materijala, ali bi trebalo da se stari porođajni stolovi zamene novim, da se poveća broj CTG aparata i da se opremi sala za carske rezove pri porodilištu - rekao je doktor Dragan Jovanović, šef porodilišta.
   Nadležni će zameniti stolove, povećati broj aparata i opremiti salu, ali da li neko misli na košulje i kape!?

Treća projada

   Organizacioni odbor „Projada 2009“ obaveštava građanstvo da će 18. i 19. septembra biti održana 3. Projada - „Ratina 2009“. Prvog dana na letnjoj pozornici održaće se koncert KPD-a „Rade Vilotijević“ iz Ratine, dok će drugog dana svi ljubitelji imati priliku da uživaju u pripremanju jela od kukuruznog brašna: proje, projare, kačamaka i starih jela.

JUBILEJ FOTO-KINO KLUBA - piše Vladica Balšić
Majstori fotografije

   Nastao septembra 2007. godine, foto-kino klub „Kraljevo“, ovih dana, septembra 2009. puni dve godine postojanja. Osnovan od ljubitelja dobre fotografije, od grupe entuzijasta, danas broji preko trideset članova, mahom mlađih ljudi. Ima tu dečaka koji su jedva navršili šesnaest godina života, ali i starijih, koji su stupili u petu deceniju. Profesionalaca, dobitnika prestižnih priznanja, za koje se čulo na daleko i na široko, a i početnika bez trunke iskustva. - Od tridesetak članova, stalno je aktivno njih petnaestak. To su zaljubljenici u dobru fotografiju. Iskusniji članovi našeg kluba, trude se da prenesu svoja znanja mlađim, neiskusnijim kolegama. Sa zadovoljstvom moram ovom prilikom da obavestim vaše čitaoce, da od naredne srede, od 20 časova, u zgradi Kraljevačkog muzeja, počinje sa radom takozvana škola fotografije. Najpre će polaznici biti upoznavani sa prvim, početnim koracima u fotografisanju, a vremenom ćemo proširivati spektar znanja i obuke koju pružamo - kaže Predrag Ilić, poznati kraljevački fotograf i predsednik Foto-kino kluba.

   Članovi ovog kluba su, do sada, na različitim takmičenjima, čak i van granica naše zemlje beležili vrlo dobre rezultate. Predsednik kluba izdvaja dva imena Dragana Teodorovića, Zeka i Nenada Đedovića. Teodorović je Kragujevčanin. On prati Emira Kusturicu i orkestar u kojem nastupa, i u zemlji i inostranstvu. I nekoliko članova kluba je bilo akreditovano za koncerte ove grupe u Kruševcu i Beogradskoj Areni. Zeka je osvajao nagrade i u poznatim inostranim časopisima. U Parizu, u Kulturnom centru Srbije, od 10. novembra do 10. januara naredne godine, imaće svoju samostalnu izložbu. Nenad Đedović je, takođe, vrstan fotograf, učesnik najprestižnijeg i najvažnijeg festivala fotografije na svetu, u Derbiju, u Engleskoj, na kojem učestvuju najbolji svetski fotografi.
    - Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da imamo talentovane mlade članove. Milica Šolajić je upisala Akademiju primenjenih umetnosti, Odsek za fotografiju, a Nikola Jevtović je, jedan od nadarenijih mladića -procenjuje Ilić.
   Članovi kluba su išli na više jednodnevnih foto izleta. U Ivanovu se svake godine okuplja oko dve stotine fotografa iz cele Srbije. Tu se druže, fotografišu, pa posle šalju radove. Bili su i u Beogradu, gde su učestvovali na manifestaciji „Na tragu svetlosti„. Obišli su i mnoga okolna mesta u Kraljevu. Planiraju i dvodnevne izlete, sarađuju sa drugim klubovima iz gradova Srbije. Ilić posebno izdvaja činjenicu da ne postoji ni jedan značajan događaj u našem gradu koji ne zabeleži objektiv nekog od članova foto-kino kluba „Kraljevo“.
   - Članovi našeg kluba su učestvovali gotovo na svim izložbama, organizovanim u drugim gradovima. Osvajali su vredne nagrade. Drago mi je da smo imali dobre rezultate na kraljevačkom Novembarskom likovnom salonu i Bijenalu kraljevačke umetnosti. Našu prvu klupsku izložbu imali smo aprila ove godine u Kraljevu, zatim i na karnevalu u Vrnjačkoj Banji. U oktobru, sa postavkom iz Maržika, gostujemo u Kragujevcu. Ipak, nismo bez problema. Naime, nemamo svoje prostorije, već koristimo jednu koju nam je ustupio naš muzej. Mi smo im zahvalni zbog toga. O tome da nemamo klupsku opremu i da ne govorim. Grad nam, barem do sada, uopšte nije pomogao, izdržavamo se od članarine, a mislim da bi trebalo da nas se sete - apeluje na nadležne Predrag Ilić, a, kako i ne bi, kad je jedan od osnivača i članova ovog kluba, Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva.
   Osim foto sekcije, postoji malobrojna video sekcija. Nekada prikazuju umetničke filmove. Član i predavač u klubu je i Đorđe Stajić, režiser.
    Na samom kraju, Predrag Ilić, predsednik foto-kino kluba „Kraljevo“, sa ponosom ističe da su se mnogi Kraljevčani prvi put sreli i upoznali u klubu i da su nastavili da se druže i privatno, van klupskih prostorija.

ISTORIJSKI ARHIV U KRALJEVU - piše Nenad Božović
Čuvar kulturne baštine

   U poslednje vreme se građani često obraćaju sa zahtevom da se uradi njihovo porodično stablo ili poreklo

   Najstariji dokumenti Arhiva u Kraljevu datiraju iz 1837. godine, a u pitanju su crkvene matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, koje su i mikrofilmovane i čuvaju se u Arhivu. Od skora spisak matičnih knjiga može se i videti na sajtu Arhiva u Kraljevu. Istorijski arhiv u Kraljevu čuva i podatke iz Vrnjačke Banje i Raške, što samo govori o količini dokumenata smeštenih u depou arhiva koji se nalazi pored Mašinskog fakulteta u Kraljevu. Građani se Arhivu obraćaju zbog mnogo toga. Pre svega zbog arhivske građe koja se tu čuva jer je korisna za razne naučne i publicističke radove, za pravna lica, ali i za privatno-pravne potrebe građana. 
   - Pravo na korišćenje arhivske građe imaju svi građani Srbije prema pravilniku Istorijskog arhiva. Stranci mogu da koriste arhivsku građu, ali uz posebna odobrenja ministarstava. Zahtevi se mogu predati pismeno na našoj pisarnici koja se nalazi u zgradi preko puta Narodnog muzeja ili elektronskim putem. Mogu reći da smo poprilično ekspeditivni, jer se u roku od 24 sata dobija kopija tražene informacije - govori za Ibarske Dalibor Dimitrijević, direktor Arhiva u Kraljevu. Zahtevi koje građani predaju Arhivu su najčešće vezani za dokumenta o imovinsko-pravnim odnosima, dokumentaciju koja je vezana za adaptaciju određenih prostora ili za povraćaj imovine.
   - Traže se dokumenta čak i o povezivanju radnog staža, stepenu stručne spreme, građevinski projekti se takođe često traže, a u poslednje vreme se građani često obraćaju sa zahtevom da se uradi njihovo porodično stablo ili poreklo, ili da istražuju na tom polju - kaže Dimitrijević. Arhivska građa koja se čuva u depou, koji se nalazi u zgradi Mašinskog fakulteta u Dositejevoj ulici, sada je zaštićena. Urađena je potpuna rekonstrukcija prostorija, i prokišnjavanje i vlaga više ne mogu ošteti dokumenta. Međutim, pitanje je koliko su Kraljevčani upoznati sa Arhivom, njegovom adresom i onim što pruža.
   - Mislim da nisu dovoljno upoznati, jer se malo u javnosti govorilo o Arhivu. Pojačali smo medijsku aktivnost, imaćemo stalne postavke, odnosno izložbe Arhiva. Dostupni smo na internetu gde se može videti sve šta mi radimo i čime raspolažemo. Možete videti sve fondove i zbirke koje Arhiv čuva. Zatim upoznati se o radu sa korisnicima, videti šta naša biblioteka nudi i našu teritorijalnu pokrivenost . Sledeće godine će biti pola veka postojanja Arhiva u Kraljevu i to će biti posebno propraćeno - ističe Dimitrijević. Međutim, dešava se da građani dođu i traže neki dokument koji nije u Arhivu Kraljeva. U tom slučaju, kako kaže direktor Dimitrijević, oni građane upućuju u Arhive u Srbiji gde se takav dokument može pronaći. Takođe, u posebnim situacijama Arhiv može biti i posrednik i tražiti od svojih kolega u drugim Arhivima u Srbiji da im dostave određeni dokument.
   Jesenja škola arhivistike koju organizuje Arhiv iz Kraljeva počinje 2. oktobra ove godine u Kraljevu, a seminari će se održavati u prostorijama Osnovne škole „IV kraljevački bataljon“. Cilj ovih seminara je obuka za registraturu iz prosvete osnovnih i srednjih škola. - Govoriće se o zakonskim obavezama registratura i čuvanja arhivske građe. Poziv je pre svega upućen sekretarima škola, koji prema Zakonu moraju biti pravnici, a u opisu njihovog posla je i sređivanje arhive škola. Činjenica je da se čuvanje arhivske građe ne uči na fakultetima, jer je to veoma specifična oblast zbog osetljivosti. Predavači će biti dugogodišnji arhivisti, koji će imati puno toga da kažu učesnicima seminara - rekao je na kraju razgovora direktor Dimitrijević.

EKOLOGIJA - piše Milivoje Jović
Pečenog truju 22 deponije

   Sela uz magistralu ka Kragujevcu muku muče sa „divljim“ smetlištima

   Čak 22 divlje deponije od kojih su pet takvog obima da doslovce ugrožavaju zdravlje stanovnika postoji danas u Pečenogu, selu koje je zlehudom sudbinom da se nalazi uz magistralu Kraljevo-Kragujevac postalo mesto gde ne samo lokalni meštani već i svi koji se nađu u prolazu samo malo zastanu i iz gepeka ili prikolica istresu sve ono što im u kući i dvorištu ne treba.
        Nekolicina meštana kojima je dosta smeća na kućnom pragu rešila je zato da digne glas i upre prstom u, kako kažu, samo jedan od seoskih problema.
   - Čim se prođe tabla sa imenom sela prvo što se vidi je deponija zarasla u korov na koju i danas mnogi usput izbace smeće. Činjenica da smo nekako na raskrsnici, da ima mesta gde se lako može parkirati učinila je da postanemo neka vrsta regionalnog smetlišta - kaže Milorad Vučićević iz Pečenoga pokazujući mesto na putu Pečenog-Milakovac nedaleko od rampe sa koga se i za hladnog dana širi nesnosan smrad.
   Po rečima našeg sagovornika, ali i brojnih drugih meštana svi apeli nadležnim vlastima za sada su ostajali bez rezultata.
   - Čak smo pisali, pa i slikali registracije onih koji izbacuju smeće, ali džaba. Obraćali smo se nadležnim inspekcijama, pisali kraljevačkim ekolozima, do sada ništa - kaže Vučićević.
   - Posebno je teško leti kada ugreje sunce pa krene da se širi nesnosan smrad. Sa druge strane dosta ljudi uz vodovod ovde ima i bunare. Otopine iz tih deponija lako mogu da stignu i do njih, a onda može da bude svašta - dodaje Biljana Stančić. Na pitanje zašto sa gradskom „Čistoćom„ ne probaju da naprave sporazum kakav ima primera radi Ratina, Pečenožani odgovaraju:
   - Lako je selu u kome ima više od deset jakih preduzeća da obezbedi i vreće i odnošenje smeća bar jednom sedmično. Tih 200 ili 300 dinara teško da bismo ovde uspeli da obezbedimo. Ljudi ovde rezonuju „ma lakše mi je da gurnem u potok nego da plaćam„ i zato nam pomoć grada u edukaciji itekako treba. Pa uostalom imamo sada i LEAP i ekološku brigadu, mogli bi malo da zađu i ovde ekologijom se ne treba baviti samo u gradu. Sa druge strane i da postavimo velike kontejnere ništa se neće promeniti. Pogledajte Vitkovac ili Šumarice, ima kontejnera ali i deponija oko njih - kaže Vučićević. Seljani Pečenoga zato razmišljaju o tome da formiraju mini komunalno preduzeće koje bi na ovom području, pa makar i tamo gde je sam narod odlučio da baca smeće, uredilo jednu ili dve mini deponije, ograđene betonom, koje bi posle, shodno gradskoj odluci periodično čistili gradski komunalci.
   - Druge nam nema. Uostalom i Kinezi put prave tek kada vide kuda je narod trag u travi utabao - nemoćno sležući ramenima zaključuje Vučićević.

LIČNI STAV: PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ
Razvoj srpskog agrara i sela

   Članovi Društva agrarnih ekonomista Srbije (DAES) godinama ukazuju da strategija razvoja poljoprivrede ne može da se bazira na ekonomiji relativno malog i nestabilnog obima naše proizvodnje i ponude eventualnih tržišnih viškova na inotržištu, a strategija razvoja ruralnih područja na konceptu dominacije procesa metropolizacije ili razvoja nekoliko urbanih centara i društveno-ekonomskog višedecenijskog zapostavljanja 85 odsto teritorije na kojoj živi 55 odsto stanovništva Srbije.
   Suprotno našem uobičajenom samohvalisanju, Srbija je mala zemlja sa relativno skromnim učešćem u raspoloživim resursima i ostvarenoj poljoprivrednoj proizvodnji u svetskim razmerama (tačnije učestvujemo sa promilima: 0,11 odsto stanovništva, 0,24 odsto obradivog zemljišta, 0,27 odsto proizvodnje žitarica i 0,18 odsto proizvodnje mesa).
   U takvim okolnostima, strategiju razvoja poljoprivrede Srbije treba bazirati na konkurentnosti našeg agroznanja uloženog u reprocelinu poljoprivredne proizvodnje, prerade agrarnih sirovina i plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda - naročito u obezbeđenje vrhunskog kvaliteta naših proizvoda namenjenih ne samo izvozu i visoko platežnim ciljnim grupama potrošača, nego i za domaće tržište koje u uslovima liberalizacije postaje sve konkurentnije i predstavlja „čistilište” za naše proizvođače koji planiraju nastup na inotržištu.
   Takođe, i laici bi konačno trebalo da shvate da održivi razvoj ruralnih područja u Srbiji, kao i drugim zemljama u svetu, ne mogu da obezbede sami poljoprivrednici u već prilično demografski devastiranim selima, već sadejstvo dugoročne politike ravnomernijeg regionalnog razvoja, značajno većih subvencija svim poljoprivrednim proizvođačima i, naročito, ekonomski svestraniji podsticaji razvoju neagrarnih delatnosti i rešavanju decenijama zapostavljenih infrastrukturnih problema u ruralnim područjima.

MOJ VETERINAR
Besnilo

   Besnilo je smrtonosna bolest izazvana virusom koji napada nervni sistem. Virus se izlučuje pljuvačkom, urinom i mlekom i najčešće se prenosi na ljude i životinje ujedom zaražene životinje. Ređe, besnilo se može preneti i kada pljuvačka zaražene životinje dođe u kontakt sa otvorenom ranom na koži ili očima, nosu ili ustima čoveka ili životinje. Kada se jednom pojave znaci bolesti, besnilo je skoro uvek smrtonosno. Sve toplokrvne životinje mogu oboleti od besnila. Većina slučajeva besnila se dogodi kod divljih životinja, uglavnom lisica, tvorova, rakuna, slepih miševa i vukova. Poslednjih godina u svetu, ali i kod nas najčešće zaražene besnilom domaće životinje, postale su mačke. Ovo se uglavnom dešava usled nemara vlasnika i nevakcinisanja mačaka pre njihovog izlaganja spoljašnjem okruženju. Besnilo je u manjem broju slučajeva dijagnostikovano i kod ostalih domaćih životinja te stoga treba slediti strogu kontrolu i vakcinaciju. Epizootiološka situacija besnila u Srbiji zadnjih godina je bila veoma nerovoljna. Prema podacima VSI „Kraljevo“ koji pokriva teritoriju od 25 opština u Srbiji, besnilo se redovno dijagnostikuje kod domaćih i divljih životinja, ali i sprovode neophodne mere. Ciklično pojavljivanje ove bolesti sa pojedinačnim trajanjem od 5 do 7 godina evidentirano je pozitivnim nalazima kod 5 vrsta životinja. U strukturi ukupno pregledanih materijala dominiraju lisice, kod kojih je i ustanovljen najveći broj pozitivnih nalaza sa čak 56%. Među domaćim životinjama najbrojniji su materijali poreklom od pasa i mačaka. Na žalost, preventiva, na nivou divljih životinja u našoj zemlji se ne radi. Bolest je relativno lako prepoznati, jer životinje pokazuju prestrašenost, agresivnost, ekstremno baljenje, teškoće pri gutanju. Divlje životinje se čak mogu videti u gradskim zonama, usporenog hoda i danju.
   Poboljšani program vakcinacije i kontrola životinja lutalica se pokazalo kao efektivno u prevenciji besnila kod većine kućnih ljubimaca. Dozvoljene antirabične vakcine dostupne su za pse, mačke, male životinje krznašice, goveda i ovce. Licencirana je i vakcina za masovnu peroralnu vakcinaciju za imunizaciju divljeg sveta, ali i za vakcinaciju uličnih pasa kojih je u Srbiji sve više.
   Najbitnije da se preventiva odradi na vreme po onoj narodnoj „Bolje sprečiti, nego lečiti“. Svakako i da je najjeftinije, zbog našeg zdravlja!

HORTIKULTURA
Jesenja sadnja jagoda

   Topla i suva leta, koja se smenjuju više godina, izmenila su neka pravila u podizanju jagodnjaka. Iako je optimalno vreme za sadnju živica jagoda juli-avgust, voćari ga pomeraju za oktobar, pre svega zbog kišnog perioda. Nov jagodnjak se najčešće podiže na njivi na kojoj je pred usev bila pšenica. Posle kombajniranja zemljište se plitko obradi, rasturi stajnjak i duboko uzore. Pre sadnje zemlja se istanjira, rasturi mineralno đubrivo, obično popularne tri petnaestice (za hobiste i male površine napomena: za sto metara kvadratnih treba tri do četiri kilograma). Posle oranja, hraniva se setvospremačem unose u zemljište da se pod uticajem sunca ne bi razgradila.
    Posle prve jače kiše kada se u zemljištu nakupi dovoljno vlage, mogu da se posade živice. Treba znati da je jagodnjak zasađen u septembru ili oktobru - naredne godine dati tek minimalan rod.

VEČNO PRIJATELJSTVO BOSANSKOG KRALJA SEVDAHA I KRALJEVČANINA MILANA NIKOLIĆA
Zaim Imamović mi je bio drugi otac

   Pre više od četiri decenije, baš kao na filmu sudbina je spojila našeg sugrađanina Milana Nikolića Milančeta i kralja bosanskog sevdaha, Zaima Imamovića. Sliku Zaimovu, Milanče nosi uz sebe kao amajliju, da ga čuva i podseća na, kako reče, „najvećeg prijatelja u životu koga je imao„. Iako je voleo sevdalinke, nije pripadao grupi mnogobrojnih obožavalaca čuvenog pevača, već momčić iz kraljevačkog predgrađa koga je život šibao od samog rođenja. Uprkos ovome, sudbina se i ovog puta pokazala kao tajanstvena vodilja, koja nikada ne nagoveštava čoveku gde će se naći i koga će sve sresti.
   Sve je počelo od jednog pisma, dok je dečačić Milan zbog grudobolje ležao u sanatorijumu. U bolničkoj osami, svakog dana je čekao da na malenom tranzistoru začuje glas svog omiljenog pevača, Zaima Imamovića. Osećajući da uz njegovu pesmu nekako ozdravlja, podiže se na noge, rešio je da mu napiše pismo, sumnjajući da će mu odgovor ikada stići. Veliki je tada bio Zaim.
   - Znao sam da je i on plućni bolesnik, i da je čak i napisao pesmu „Stara staza“ dok je ležao bolestan kao ja. To me je nekako još jače vezalo za njega, a kada sam dobio Zaimov odgovor, mojoj sreći kraja nije bilo.
   U pismu je kralj sevdalinke iz Sarajeva, između ostalog poručio Milanu:
    - Dragi mladi prijatelju, mlad si i ne gubi nadu, stajalo je u pismu.
   Za dečaka čija je majka umrla i nije je zapamtio, odraslog u mnogočlanoj siromašnoj porodici na kraju grada, zatim odbijenog na regrutaciji zbog bolesti, Zaimovo pismo je leglo kao melem na srce i dušu.
   U ovom momentu, nekako i počinje pravo prijateljstvo Milana i Zaima.
   - Kada sam iz bolnice krenuo na kućnu negu, lekar me je pozvao dajući mi u ruke neke lekove, uz reči - ubuduće da piješ samo ove lekove. Njih ti je iz Švajcarske poslao Zaim Imamović.
   Posle ovoga, prepiska je poletela između Milana i Zaima. Ubrzo su se prvi put sreli i videli u Novom Pazaru, a onda su usledila drugovanja u Sarajevu. U kuću Imamovića je ulazio kao u svoju. Za mladića iz Kraljeva, koji se u međuvremenu oporavio, pa i vojsku odslužio, bosanski pevač je postao „ćale“. Tako je ostalo do kraja Zaimovog života, i dan danas.
- Zvao me je „sine“. Nikada nije kupio košulju svom sinu Nedžadu, a da je ne kupi i meni. Fadila, Zaimova supruga mi je bila kao majka, koju nisam imao. Najsrećniji sam bio kada svi krenemo Baščaršijom, pa negde sednemo da ispijemo fildžan kafe. Još se sećam, ispijamo je onako, meraklijski, sa malo reči, kako to samo Bosanci znaju - ređa uspomene Milan, koji se u međuvremenu i oženio Micom, devojkom iz Kraljeva.
   Mnoge pevače je upoznao zahvaljujući svom Zaimu. I sam nadaren za pesmu, retko se usuđivao da u društvu zapeva neku iz repertoara, kako kaže, svog drugog oca.
   - Zaim je neponovljiv. Prosto se bojim da bih pevajući njegove pesme, nehotice neku oskrnavio. To sebi ne bih oprostio - kaže Milan.
   A onda, počele su nesrećne devedesete godine, za sve narode u bivšoj Jugoslaviji. Sve veze između Kraljeva i Sarajeva su presečene kao žiletom. U ratom zahvaćenoj zemlji, jedino su prava prijateljstva opstajala.
   - Strašno mi je bilo što nisam mogao videti Imamoviće, niti bilo kakvu vest o njima čuti. Zaćutali su telefoni, a pošta prestala da dolazi. Moja druga porodica mi je nedostajala. Brinuo sam za njih. Opet, kao nekada u dispanzeru, slušao sam Zaimove pesme i plakao, moleći se Bogu za te dobre ljude da ih sačuva od svakog zla -  sa suzama u očima oživljava teško vreme naš sagovornik.
   Život kao život, izgleda da zaista crta one nevidljive one koncentrične krugove, koji sve vraćaju na početak. Tako je jednog dana, uprkos pokidanim vezama, na Milanovu adresu pristiglo pismo od Zaima, u kome mu kralj sevdaha već teško oboleo, poručuje da mu je „u teškim vremenima, kada se život potpuno promenio samo on preostao kao jedini, pravi prijatelj“.
   - To je Milan Nikolić Milanče iz Kraljeva. Milanče je veliki ljubitelj bosanskog sevdaha, sevdalinke prave izvorne muzike... Postao je član naše porodice kao i njegova Milica. Tako se vole i poštuju pravi prijatelji - napisao je Zaim, svom Milanu u poslednjem pismu. 
   Zaim Imamović je preminuo u podrumu svoje kuće ratne 1993. godine. Milan kaže da je tu vest teško podneo, ali da „ćale za njega i dalje živi“, svakog dana u neizbrisivim uspomenama, ponajviše kroz pesmu sevdalinku.

ČUVA USPOMENE
Sva sarajevska drugovanja sa Zaimom, koji je tada mladog momka sa obale Ibra prihvatio kao svog sina, Milan nosi u srcu. Ono što se dalo zabeležiti i sačuvati, pisma i Zaimove pesme, preneo je na CD.

KUNE SE U ZAIMA
Mnogi su podržavali prijateljstvo velikog sarajevskog pevača i Milana iz Kraljeva. Podrška je stizala od Obrena Pjevovića, Mirsada Fazlagića, Safeta Isovića..., ali i velika zahvalnost od Zaimovog zeta, Nihada Baljaka, koji je srpskog prijatelja porodice Imamović, Milana Nikolića iz Kraljeva upoznao u Mataruškoj Banji 2004. godine. 
- Eto, on je za mene našao lek, a kada je trebalo ja da budem uz njega, to se nije moglo. Ipak, Kraljevčani znaju da kada se zakunem u Zaima, odstupanja nema - tvrdi Milan.

DECA I VOJSKA - piše Marija Vujović
Klinci oduševljeni vojnom opremom

      Više stotina dečaka i devojčica posetilo je kasarnu  „Jovan Kursula“. Tom prilikom pripadnici Druge brigade kopnene vojske prikazali su kompletno naoružanje i opremu. Mališani su bili oduševljeni, a njihove najveće simpatije osvojilo je automatsko oružje. Ipak,  dečaci i devojčice moraće još malo da sačekaju da bi se oprobali u vojničkim veštinama.

Aeromiting "Batajnica 2009"

      Međunarodni aeromiting „Batajnica 2009“ održaće se 13.septembra na aerodromu Batajnica.
    To je najveća smotra vojnog vazduhoplovstva ikad održana u Srbiji.
    Učešće svojih vazduhoplova potvrdili su V. Britanija, Francuska, Španija, Danska, Grčka, Turska, SAD, Rumunija, Slovenija, Češka, Bugarska, Austrija, Mađarska, Grčka i Nemačka.
   Uz naše migove, orlove, supergalebove, galebove, premijerno za javnost laste i gazele, posetioci će imati priliku da vide avione Gripen, Houk, Alfadžet, Eurofajter,  F-16, Miraž, najmodernije helikoptere i sportske komercijalne letelice.
   Aeromiting „Batajnica 2009“ je promocija našeg vojnog vazduhoplostva, ali i podsećanje na njegovu bogatu tradiciju dugu sto godina. Počeli smo među prvima u svetu i evropi i samo nekoliko godina nakon istorijskih letova braće Rajt imali svoju avijaciju.    Pored bogatog i atraktivnog letačkog programa, biće interesantna i izložba aviona i helikoptera na stajanci batajničkog aerodroma.
   Kapije aerodroma se otvaraju u 08.30, a letački program počinje u 10.00 i traje do 17.00 časova.
   Cena ulaznice je 200 dinara.
   Invalidi, deca i učenici osnovnih škola sa đačkom knjižicom imaju besplatan ulaz.    Prodaja karata na prodajnim mestima Kard servisa, Bilet servisa, IPS-a, biletarnicama Beogradske arene, knjižarama Mamut, i ekspoziturama Privredne banke Beograd širom Srbije. Na dan aeromitinga prodaja ulaznica i na kapijama aerodroma Batajnica.
Nenad Božović

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PRAKTIČNO OBRAZOVANJE - piše Katarina Simović
Čitanje i pisanje pre škole

   Puno je dece koja pre navršene šeste godine s uživanjem savladavaju veštinu čitanja i pisanja. To nije pitanje novca i nije teško. Serija tekstova koji će uslediti u ovom i narednim brojevima namenjena je onim roditeljima koji žele svom detetu da daju praktičnu pomoć u opismenjavanju. Reč je o Montessori pristupu, koji sam i lično primenjivala u „Malom Princu“ prilikom pripremanja dece za polazak u školu. Mnogi su me kritikovali navodeći da radim pogrešnu stvar, da je opismenjavanje samo posao učitelja u školama. Sigurna sam bila da činim pravu stvar, jer sam u podučavanju dece pre polaska u školu redovno doživljavala uspeh. Ako pažljivo budete pratili moje tekstove i primenjivali ih postaćete ponosni na svoje dete i sebe. Iznenadićete se koliko ste postali dobar učitelj.
   Kod nas gotovo da i ne postoji literatura o Montessori pristupu u podučavanju. Možete se smatrati privilegovanim što ćete imati priliku da steknete korisna znanja, na maternjem jeziku, o podučavanju svog deteta uz pomoć širom sveta rasprostranjene metode.   Dete tokom svog života mnoge stvari uči od svojih roditelja. Možete ga na isti način pripremiti za čitanje i pisanje. Vaše dete će poželeti da čita i piše ako vidi da vi u tome uživate. Njega nije briga šta čitate, časopis ili poeziju. Nije ga briga ni šta pišete, pismo ili novinski članak. Dovoljno je da vidi da vi to činite.
   Sledeća važna stvar je i da vi svome detetu čitate bar jednom dnevno. Izaberite nešto interesantno o biljkama, životinjama, poeziju ili prozu za decu. Period pre polaska u školu je vreme kada kod deteta možete usaditi ljubav prema pisanoj reči. To je vreme kada kod njega možete da stvorite želju da postane čitalac i pisac.
   Odaberite neko udobno mesto u vašem domu gde možete svakodnevno da čitate svom detetu. Uredite mu kutak u kome će se nalaziti njegove knjige. Ako imate mogućnosti napravite policu u visini njegovih očiju. Prilagodite knjige njegovom uzrastu. Sada postoje knjige čak i za bebe, sa gumenim koricama. Na policu stavite samo nekoliko knjiga, pa ih posle izvesnog vremena promenite. Neka omiljena knjiga vašeg deteta uvek ostane tu. Ako je polica sa knjigama u dečjoj sobi uredite taj kutak i mekanim jastučićima ili foteljicama od sunđera. Zalepite par njegovih crteža. Neka u tom kutku uživaju i deca koja vam dolaze u goste. Ako imate više od jednog deteta vodite računa da se nijedno dete ne oseća zapostavljenim. Omogućite im da prilikom čitanja svi oni mogu da posmatraju ilustracije. Čitajte deci od rođenja, retko koje malo starije dete će odbiti da čuje dobru priču.
   Za početak je veoma važno da svog dvogodišnjaka naučite da barata knjigom. Pokažite mu kako će da lista stranice. U početku će to da čini nevešto, ali kasnije će mu to predstavljati zadovoljstvo. Naučite ga kako da nosi knjigu pridržavajući je obema rukama s obe strane. Objasnite mu kako da knjigu vrati u policu. Uvežbavajte slaganje knjiga na način koji ste odabrali.    Kada vidite da dete samo odlazi do police, uzima knjigu, pravilno je lista, posmatra, uredno je vraća na svoje mesto, budite sigurni da ste napravili pravi korak ka čitanju i pisanju.
   Ovo je samo nekoliko važnih stvari za početak. Nadam se da sam uspela da probudim kod vas želju da pročitate i tekst koji sam pripremila za naredni broj. Verujem da je vaše dete imalo priliku da vas posmatra kako uživate dok čitate naš novi broj Ibarskih i ovaj tekst u njima. Očekujem da nam pišete, da li ste već nešto od mojih predloga primenili. Ako želite pošaljite nam fotografiju kako ste uredili vaš dečji kutak sa knjigama. Možda bi i drugi želeli da učine isto, ali nemaju ideju. Pomozite im u tome. Naša adresa je redakcija@ibarske.net



Sređuje se žički živopis

      U Narodnom muzeju u Kraljevu započeli su radovi na sređivanju i proučavanju fragmenata fresaka pronađenih u jamama unutar crkava Svetog spasa i Svetog Teodora u manastiru Žiči. Projekat se odvija pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, a realizuje ga kraljevački muzej u saradnji sa Katedrom za srpsku srednjovekovnu umetnost Filozofskog fakulteta u Beogradu i u njega je uključena grupa diplomiranih istoričara umetnosti, studenata doktorskih i osnovnih studija. Ovu ekipu od 13 istraživača predvodi profesor Dragan Vojvodić, koji radi na pisanju poglavlja o živopisu manastira Žiče za novu monografiju ove svetinje u izdanju republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
   - Istraživački posao na fragmentima u našoj ustanovi, koji se po prvi put obavlja u celini, trebalo bi da pruži verodostojniju i širu osnovu za proučavanje čitavog živopisa manastira Žiče - rekla je za naš list arheolog Tatjana Mihajlović, koja radi na ovom poslu ispred kraljevačkog muzeja.



Hip-hop na trgu

   Prošlog petka je na Trgu srpskih ratnika održan koncert dens, hip-hop i brek-dens muzike. Nastupili su članovi plesnih klubova „Spektar“ iz Kraljeva i „Star dens“ iz Čačka. Ova muzičko-scenska priredba upriličena je povodom polaska kraljevačkih učenika u školu, a izvedena je pod pokroviteljstvom lokalne samouprave. Nastupilo je preko 100 učesnika, među kojima je bila i šampiona i vice-šampiona države.
A.M.



Veče solo pesama u muzeju

   Prošlog petka je u kraljevačkom muzeju održan koncet pod nazivom „Veče solo pesama i arija“ koji su izvele Senka Nedeljković, sopran i Aleksandra Karadžić, klavir. Kraljevačka publika mogla je da čuje kompozicije Belinija, Donizetija, Čajkovskog, Pučinija, Verdija i drugih kompozicija, kao i prvu i drugu „Svitu“ Ljubomira Nikolića koje je izvela Aleksandra Karadžić solo na klaviru.
Senka Nedeljković je rođena 1978. godine u Novom Sadu. diplomirala je na akademiji umetnosti u Novom sadu 2004. gde je i magistrirala 2007. godine.
Aleksandra Karadžić je rođena 1977. godine u Vrbasu. Završila je akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde radi kao stručni saradnik-korepetitor na operskim studijama.
A.M.



U GALERIJI MARŽIK
Kolaži Mirjane Radovanović

      U utorak je u galeriji „Maržik“ otvorena izložba slika Mirjane Radovanović, umetnice iz Niša. Izložba se sastoji od četrdesetak radova kombinovane tehnike crteža i kolaža. Dominiraju aktuelne teme, pre svega one medijski najviše eksploatisane, a slikarka se kako stoji u kritici tim temama „igra“ ostavljajući posmatraču mogućnost da sam proceni da li je moguće odgovoriti na uslovno rečeno „medijsko nasilje“.
   Mirjana Radovanović je rođena 1983. godine, a 2007. godine diplomirala je na Akademiji umetnosti BK i trenutno je na postdiplomskim studijama u klasi profesora Velizara Krstića.
   Izložbu možete videti do ponedeljka.
A. Marić

SPORT

FUDBAL - PRVA LIGA SRBIJE - ČETVRTO KOLO
Bez ideje i bod dovoljan

   Slaba igra Sloge u duelu sa fenjerašem iz Niša

Gradski stadion - Gledalaca: 3000. Sudija: Nenad Katančević. Pomoćnici: Zoran Janićijević i Vladan Radulović (svi iz Beograda). Strelci: Vidojević u 39. i Rađenović iz penala u 72. minutu za Slogu, a Ivanović u 7. i Stojković u 17. za Radnički.
Žuti kartoni: Vasilić, Marinković, Pelivanović (Sloga), Mitić, Tasić (Radnički).

SLOGA: Urošević, Vasilić (od 56. Nikačević), Gojković, Perić (od 33. Đorđević), R. Vlašić, Trnavac, Marinković, Rađenović, Spasojević, Pelivanović, Vukojičić (od 33. Vidojević).
RADNIČKI (N): Perić, Mladenović (od 82. Petković), Trajković, Milenković (od 66. Stefanović), Cvetković, Ivanović, Milunović, Todorović, Mitić (od 62. Mirčić), Tasić, Stojković.

   U najslabijem izdanju u dosadašnjem toku prvenstva, fudbaleri Sloge moraju biti zadovoljni remijem od 2 : 2 protiv prilično skromne, fizički poluspremne, ali borbene ekipe Radničkog iz Niša.
Imperativ pobede u duelu sa fenjerašem iz Niša i velika očekivanja domaćih navijača kojih je bilo oko 3000, na fudbalere Sloge ostavile su negativne posledice, a to se videlo na samom početku utakmice kada je odbrana u nekoliko navrata veoma konfuzno intervenisala.
Posle jedne takve greške, već u 7. minutu, Ivanović je rutinski savladao nepotrebno istrčalog golmana Sloge Uroševića. Zbunjenost domaćina, gosti su umeli da iskoriste, pa je već u 17. minutu loše postavljenu ofsajd zamku lukavo izbegao Stojković i atraktivnim lob udarcem savladao nemoćnog Uroševića.
Nezadovoljan igrom svoje ekipe, trener „belih“, Ivica Cvetanovski, u 33. minutu izvršio je, ispostavilo se dve ključne izmene pa je umesto Vukojičića i Perića u igru ubacio Vidojevića i Đorđevića. Upravo je Vidojević samo šest minuta kasnije doneo radost domaćima pošto je efektnim udarcem sa 10-tak metara iskosa sa desne strane savladao golmana Radničkog Perića.
Iako je u drugom delu igre Sloga imala terensku inicijativu, retko je stvarala šanse, sve do 72. minuta kada je posle centaršuta Gojkovića, Trajković neoprezno igrao rukom, a sudija Katančević bez razmišljanja pokazao na belu tačku. Siguran sa 11. metara bio je Rađenović.
Usledilo je teških 20-tak i nešto više minuta do kraja utakmice za goste. Fizički nespremni počeli su da se žale na grčeve u nogama, pa je u više navrata lekarska ekipa morala da interveniše kako bi ih osposobila za nastavak susreta. Sloga je snažno napadala, dok je Radnički „bunkerom“ pokušavao da se odbrani.
U 83. minutu Trnavac je iskosa sa leve strane jako, ali neprecizno šutirao, da bi šut Nikačevića u 90. minutu, odbrana gostiju izblokirala. Ipak, najbolju šansu na utakmici, domaći su imali u poslednjim sekundama sudijske nadoknade kada je Spasojević glavom sa ivice peterca šutirao pravo u golmana Perića.
U 5. kolu, narednog vikenda, fudbaleri Sloge gostuju u Beogradu kod ekipe Teleoptika.

„KASAPI“ PRUŽILI PODRŠKU SA TRIBINA
Prvi put u ovoj sezoni, fudbaleri Sloge imali su podršku sa tribina i od svojih vernih navijača „Kasapa“, koji su ih i pored slabe igre i lošeg rezultata aplauzom ispratili sa terena. Navijačke pesme, međutim, mogle su se čuti i od oko 50-tak navijača Radničkog, „Meraklija“, koji su uz velike mere obezbeđenja dočekani i ispraćeni sa Gradskog stadiona.

CVETANOVSKI PODNEO OSTAVKU
Ivica Cvetanovski podneo je ostavku na mestu šefa stručnog štaba. On je u utorak na jutarnjem treningu tu odluku saopštio igračima i direktoru kluba Ljubiši Vujoviću. Do postavljenja novog šefa struke, tu funkciju obavljaće trener omladinskog pogona, Milutin Marušić.

SAŠA NIKOLIĆ NOVI ŠEF STRUČNOG ŠTABA
Bivši trener Železnika, Napretka iz Kruševca i Banata Saša Nikolić novi je šef struke kraljevačkih „belih“. Nikolić je bio i selektor kadetske reprezentacije Srbije. Njegov pomoćnik biće Zoran Kraljević, a njih dvojica poslednji put su sarađivali pre šest godina u Železniku.
I.S.


INTERVJU SA NOVIM DIREKTOROM OK „RIBNICA“, DEJANOM BRĐOVIĆEM
Srce kuca za Ribnicu

    Nakon 25 godina putešestvija po našoj zemlji i inostranstvu u ulozi igrača, trenera i menadžera, odbojkaška legenda, Dejan Brđović vratio se u Ribnicu gde će obavljati funkciju direktora kluba. I pored nekoliko finansijski povoljnijih ponuda, Brđović se odlučio za klub u kome je započeo svoju bogatu karijeru.
   - Ja sam u Ribnici izgradio igračku karijeru, tu sam stekao i status državnog reprezentativca i jednostavno osećao sam potrebu da se vratim u Ribnicu i pokušam da joj pomognem u ovim teškim vremenima. Ako budem imao i upola uspeha kao sa ekipom Radničkog iz Kragujevca, koja za razliku od Ribnice nema bogatu tradiciju, biću izuzetno zadovoljan.
Imajući u vidu iskustvo u trenerskom i pre svega menadžerskom poslu, Dejan Brđović zna kako treba da funkcioniše jedan moderan sportski kolektiv. Ipak, veliki problem svim klubovima, pa i Ribnici, je budžet koji je zbog teške situacije u zemlji iz godine u godinu sve manji. A upravo budžet kroji i ambicije...
   - Nažalost, tako je. Mi na neke stvari ne možemo da utičemo. Generalno, situacija u našoj zemlji što se tiče sporta jeste loša. Klubovi sa malim budžetima primorani su da se oslanjaju na sopstvene snage kako bi izbegli rasipanje novca. I mi smo u sličnoj situaciji s tim smatram da je ova mlada i talentovana ekipa kadra uz naravno dva, tri pojačanja da napravi dobar rezultat. Iskreno, žao mi je što su klub po završetku sezone napustili Đorđević, Gavrilović i Radivojević. Sa njima bi sve bilo lakše, pogotovu bi nam koristilo iskustvo Vladana Đorđevića, ali šta je tu je...
Jedan od razloga za dolazak Dejana Brđovića na mesto direktora Ribnice je i taj što će od ove sezone njegov sin Aleksa nositi dres renomiranog odbojkaškog kolektiva.
   - Pa, sigurno da je to jedan od razloga, ali svakako ne i presudan. Aleksa je talentovan momak i mislim da će se odlično  uklopiti u ovu, mogu slobodno da kažem, najperspektivniju ekipu u državi. Koliko sam u pravu svedoče i poslednja događanja na svetskom kadetskom prvenstvu gde je Srbija osvojila zlato, a gde je naš Uroš Kovačević bio jedan od najboljih. Mrdak je takođe bio u sastavu, doduše ne sa značajnijom rolom, ali njegov lični uspeh time zasigurno nije umanjen. Očekujem da će se Uroš što pre oporaviti od lakše povrede i da će se uz Miliju vrlo brzo priključiti pripremama.
Ribnica će ove sezone nastupati na Evropskoj sceni, u Čelendž kupu protiv Tenerifa.
Iz CEV-a je javljeno da utakmice zbog neadekvatne hale neće moći da se igraju u Kraljevu..
- Samim tim što ne možemo da igramo utakmicu u Kraljevu, realna je opcija da oba susreta igramo na Tenerifama. Razmatraćemo mogućnost i da za domaćinstvo prijavimo Vrnjačku Banju ili Gornji Milanovac. Ekipu Tenerifa dosta dobro poznajem pošto je prošle godine igrala sa Radničkim. Svakako da imamo šanse da napravimo povoljan rezultat.
Dejan Brđović i obećanja kraljevačkim ljubiteljima odbojke...
- Nezahvalno je bilo šta obećavati. Mogu samo da kažem da imam maksimalno poverenje u stručni štab predvođen trenerom Boškom Mačužićem i u ovu mladu ekipu. Takođe, očekujem da ćemo uz željeno razumevanje gradskih vlasti i podršku sponzora napraviti izuzetno uspešan sportski kolektiv. Ako sve bude išlo po planu, Ribnica će, ako ne ove, onda naredne sezone, biti šampion države.
I.S.



KOŠARKA
Panatinaikos dolazi u Kraljevo

   U sklopu proslave 60 godina postojanja košarkaškog kluba „Sloga“, renomirani kraljevački sportski kolektiv ugostiće aktuelnog prvaka Evrope, ekipu „Panatinaikosa“ koju sa klupe predvodi naš proslavljeni trener Željko Obradović.
    Utakmica između Sloge i Panatinaikosa svakako će ostati zlatnim slovima upisana u istoriju kraljevačkog kluba, a biće odigrana u sredu, 23.septembra.
I.S.


Svetski prvaci, a naši!

      Uroš Kovačević i Milija Mrdak osvojili su zlatnu medalju sa reprezentacijom Srbije na svetskom kadetskom prvenstvu u odbojci održanom u Italiji . Svaka čast momci!



KUGLANJE - PRVA LIGA SRBIJE GRUPA „CENTAR“
Počinje prvenstvo kuglaša

   Narednog vikenda počinje kuglaška sezona. Kao i prošle, i ove sezone Kraljevo će u Prvoj ligi grupa „Centar„ imati dva predstavnika, ekipe Kraljeva i Ibra. Ambicije oba kluba vezane su za plasman u gornji deo tabele, a s obzirom na to da su zadržane okosnice timova, pa čak dovedena i pojačanja, mogu se očekivati odlični rezultati.
   - Naš klub se tokom letnjeg prelaznog roka znatno pojačao, pa se usuđujem da kažem da spada u red najkvalitetnijih ekipa u ligi. Ambicije su najveće moguće, a to je plasman u Superligu među deset najboljih ekipa u državi. Znamo da to neće biti lako, jer u ovoj ligi ima dosta dobrih ekipa, međutim učinićemo sve na sportskom planu da ostvarimo istorijski uspeh - kaže Dragan Vukelić, predsednik KK „Kraljevo“.
   - Kuglaški klub „Ibar“ godinama spada u red najstabilnijih u ovom rangu takmičenja, a plasmani su uvek pri vrhu tabele. Mi uvek postavljamo visoke ciljeve. Imamo kvalitetnu ekipu, dobro smo se pripremili i očekujemo veoma uspešnu sezonu. Dobro poznajemo sastav lige, biće tu uzbudljivih i neizvesnih mečeva, ali se nadam da ćemo na kraju imati razloga za slavlje - istakao je prvi čovek KK „Ibar“, Ljubinko Kočović.
  Prošle sezone, Ibar i Kraljevo podelili su četvrtu poziciju na tabeli. Sjajno bi bilo ukoliko bi se ove dve ekipe do kraja borile za prvo mesto, a Kraljevo bi tada imalo predstavnika u Superligi naše zemlje, inače šampiona sveta u kuglanju.
   U 1. kolu u subotu kuglaši Kraljeva od 12 časova gostuju u Boru kod ekipe Bakra, dok će u nedelju na kuglani na Atletskom stadionu sa početkom u 11 časova Ibar dočekati ekipu Čaira iz Niša.



POSLE 18 GODINA
Žičani dobili igralište

   Zaljubljenici u najvažniju sporednu stvar na svetu iz Žiče, konačno su dobili svoje fudbalsko igralište. Čitavih 18 godina su bili bez svog terena, pa je prva utakmica odigrana sa „Granitom“ iz Jošaničke Banje, izazvala veliku pažnju meštana ovog kraja, ali i komšija iz okolnih sela i samog grada.
   Na prelepo uređenom terenu, FK „Žiča“ je posle skoro dve decenije u utakmici odigranoj na domaćem terenu pobedila gostujuću ekipu.
   U drugom kolu u Tavniku, ekipa Žiče je igrala nerešeno 3: 3.