Mamograf spasao 30 života
Sumnjivo finansijsko kolo
Kompletiranje katastra do kraja 2010.
Žeđ, zaraza i požar prete FVK
Svako kopa svoju rupu
Džaba nam Evropa ako se ne udružimo
Čistoća gradu, grad građanima
Crkva Sveta Trojica nastala u stablu starog hrasta
Poštovani pecaroši, ribolovci, kibiceri i ostali ljubitelji dobre ribe...
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, stoni tenis, košarka, kuglanje

RETROVIZOR
Žile i tabele

      Otkako znam za sebe, a pritom mislim otkako sam se za loptu i za zmaja počeo da se zanimam i za druge stvari gosn Žile je radio u onoj kancelariji na ćošku velike žute zgrade na Sarićevom trgu. Sećam se da se vazda jedva video iza kamaretina nekakvih artijetina i da mu je na uvek beloj košulji vazda bila i poneka fleka od onog jastučeta sa mastilom na koje je pritiskao pečate uredno poređane na sredini stola. Naše familije se znaju, ali što kaže naš narod na slave jedni drugima nismo nikada išli pa me dobrano iznenadilo kad mi u petak na vrata banu baš Žile.
   - Sinovac, poče, izvini što ja ovako nenajavljeno, nisi u nekom poslu?
   I da jesam u poslu prekinuo bih. Sećam se da je  Žile umeo mojim starcima da odradi artiju za dva umesto za deset dana. Elem, pristavim kafu, sipam po rakijicu i krenem sa kurtoaznim pitanjima, ali Žile malo pa zverne ka kompjuteru.
   - A ti se dobro razumeš u ovo - prozbori u jadno doba i manu glavom ka skalameriji.
   - Pa onako, koliko mi treba, odgovorih, a vidim gosn Žile ima već sledeće pitanje.
   - Ma i ja znam nešto uz sina, ali bre one tabele i koještošta ne znam da pravim. Umeš ti to to je neki, pa se maši za džep i izvadi cedulju, ehcel?
   Znam ja šta je ekscel, ali ni ja ga ne koristim ali sada mene kopka šta će mu to.
   - Ma sinovac ja sam ceo vek proveo udarajući pečate i slažući registratore i mislio sam da ću tako i penziju da dočekam, a vidi bre sada ovo. Ima 14.000 da nas leti napolje iz administracije, a šta misliš koga će prvog da čiste mene koji nikada u partiji nijednoj nisam bio ili nekog od onih vrtirepki koje se množe kao puževi posle kiše. Pa ko velim daj bar na ovaj način da probam da konkurišem suknjicama i partijskim knjižicama - reče Žile.
   - U nedelju stadoh slučajno sa nekolicinom dobrih momaka tu u kraju. Fini, lepo vaspitani dečaci, ali koliko se sećam nešto nisu briljirali u školi, kad naiđe slučajno drugom stranom ulice jedan od lokalnih stranačkih prvaka. Zaćutasmo svi  pa ja da prekinem tišinu onako izokola upitah da nema nekih problema, svađe daleko bilo.
   - Ma teraj ga on se uvalio. Sve je obećavao niko posao nije dobio.
   Setih se gosn Žila i bi mi krivo što ne mogu da mu kažem da je džaba da se bakće sa tabelama i kompjuterima. Jedini mu je spas da napravi veći bedem od papira, možda ga iza njega evropska kaznena ekspedicija ne smotri.
A.Tasić

SJAJNI REZULTATI U KAMPANJI RANOG OTKRIVANJA RAKA DOJKE
Mamograf spasao 30 života

   Pregledano oko 3.000 žena, a Japanci voljni da Kraljevu doniraju digitalni mamograf

   Najmanje 30 života Kraljevčanki spaseno je zahvaljujući pokretnom digitalnom mamografu koji je lekarima u Zdravstvenom centru „Studenica“ omogućio da kod devojaka i žena sa ovog područja, otkriju, uglavnom u početnim fazama,  maligne tumore na dojki ili promene koje vode ka njima  i uklone ih ili preporuče terapije i tretmane koji treba da spreče da do njih dođe.
- Radi se o nalazima na prvih 885 od ukupno urađenih 3.000 pregleda, a naša procena je da ćemo do 25. septembra pregledati  više od 3.500 Kraljevčanki  jer su nam termini doslovce u minut planirani - kaže doktorka Milka Veličković načelnica Radiološke službe u ZC „Studenica“.
Po rečima naše sagovornice vrednost ovog projekta ogleda se pre svega u tome da je od ukupnog broja do sada dijagnostikovanih malignih tumora čak 27 bilo u početnoj fazi.
- Tek tri tumora u poodmakloj fazi smo otkrili dok će ostale intervencije biti obavljene tako da se, narocki rečeno, uklanjaju samo čvorići ili se konstatuju početne promene i žene nastavljaju, uz redovnu kontrolu, da žive normalno jer nema teških hirurških zahvata koji narušavaju njihov izgled - kaže dr Veličković.
Milena Živaljević ima 32 godina, dvoje dece, i kako sama priznaje, na pregled ju je naterala medijska kampanja.
- Rečeno mi je da sam u drugoj grupi što znači da na redovne kontrole treba da dolazim na svake dve godine. Verujte mi  dok nisam dobila rezultate nije bilo prijatno i budite sigurni sigurno neću čekati toliko do sledećeg kontrolnog pregleda.
Nalazi su inače podeljeni u više grupa i za sada se sistematizacija obavlja u Beogradu pa zato i nisu poznati podaci za svih do sada pregledanih 1.900 žena. Do treće grupe predviđeni su pregledi na dve godine odnosno šest meseci dok je već četvrta grupa ona koja zahteva dodatne histološke ili druge analize ozbiljnije praćenje promena ili manje hirurške intervencije.
- Izuzetno je značajno to što digitalni mamograf otkriva one promene koje nije moguće otkriti takozvanim papilarnim pregledom, odnosno prostije rečeno pipanjem ili drugim uređajima. On nama omogućava da ili u začetku odstranimo tumor ako se dodatnim analizama potvrdi da je to potrebno ili da te promene koje mogu da vode ka malignitetu pratimo i u određenom trenutku sprečimo da se razviju - kaže doktorka Aleksandra Parezanović, načelnica Onkologije u ZC „Studenica“.
Po rečima lekara i tehničara koji rade na digitalnom mamografu interesantno je da su se na pregled javljale pođednako kako žene iz grada tako i sa sela. Podjednako su zastupljena sva doba, ali i stepeni obrazovanja.
- Dolazile su nam žene sa sela, manje obrazovane uz objašnjenje „rekla mi je komšinica da treba da dođem“  ili „čula sam na televiziji“. Vaša, odnosno uloga medija, mislim da je ovde bila presudna jer smo mi, moram to otvoreno reći, zdravstveno veoma neobrazovana nacija - kaže dr Veličković.
Naša sagovornica ističe da je prosek otkrivenih maligniteta u okvirima onoga što su  lekari i očekivali, ali je činjenica da su tumori otkriveni u fazi kada su potpuno izlečivi ono što posebno treba isticati. Zato i raduje najava da je Kraljevo na vrhu liste gradova kojima japanska vlada namerava trajno da donira digitalni mamograf.
- Nedavno su  bili u našem centru i bili su zadovoljni viđenim u onome što smo postigli na polju primarne zaštite i očekujemo da ćemo dobiti taj uređaj - kaže dr Veličković.
Digitalni mamograf koji je u Kraljevu do 25. septembra, a potom se seli u Vrnjačku Banju, kupljen je, inače, sredstvima koja su prikupljena tokom velike medijske akcije koju je predvodila televizija B 92.

ISPUNJENI SVI TERMINI
Za preuzimanje nalaza sa digitalnog mamografa u hirurškom bloku je otvoren poseban šalter. Sve žene se pozivaju na kućnu adresu i potom u zavisnosti od nalaza upućuju ili na onkološke preglede ili dobijaju raspored za redovne preglede. Po rečima dr Veličković i kada digitalni mamograf bude otišao iz Kraljeva akcija preventivnih pregleda nastaviće se na običnom mamografu, a do 16. septembra samo popodne je zakazano po 20 pregleda.
M. Jović

NA POMOLU AFERA U KUD ABRAŠEVIĆ IZ KRALJEVA
Sumnjivo finansijsko kolo

   Zbog sumnje da je u dužem periodu rukovodstvo KUD Abrašević zloupotrebljavalo službeni položaj zapošljavajući radnike mimo zakona, povećavajući plate bez validnih odluka upravnog odbora i deleći kredite zaposlenima, inspektori kraljevačke policijske uprave zaplenili su kompletnu dokumentaciju ovog društva. Finansijska afera u društvu dovela je do toga da ,,Abrašević“ napuste koreografi, ali i dobar deo prvog tima koji su pre nekoliko dana osnovali novo kulturno umetničko društvo ,,Riznica“.
   - Budžetska inspekcija je otkrila da su u 2006. godini zaposlena dva radnika bez odluke uravnog odbora, da je bivši upravnik društva neovlašćeno podigao sebi i zaposlenima platu i da je zaposlenima davan kredit od po 100.000 dinara što je suprotno zakonu koji kaže da to mogu da čine samo banke - kaže Goran Kaličanin v.d. upravnika ,,Abraševića“.
   Uvid u  dokumentaciju budžetskog inspektora pokazuje, međutim, da je KUD „Abrašević“ u 2008. potrošio skoro koliko i pozorište koje je javna ustanova odnosno 7,8 miliona dinara. Čak 4,8 miliona dinara opredeljeno je iz gradskog budžeta. U toj godini „Abrašević“ organizovan kao udruženje građana imao je deset zaposlenih čija su primanja bila oko 20.000 dinara dok je plata upravnika bila duplo veća.
   - Došli smo u paradoksalnu situaciju da su društvo napustili pojedini članovi koji  su i dalje ovde na plati i još otplaćuju beskamatne kredite koje su uzeli - kaže Kaličanin.
   Po rečima Ljubiše Simovića  gradonačelnika Kraljeva ovo je prvi put da budžetski inspektor obavi uvid u rad neke nevladine organizacije koja je na budžetu skupštine Kraljeva.
   - Mi jednostavno nemamo uvid kako se troše pare koje udruženjima građana daje grad i tome će se stati u kraj. Šta više ubuduće ćemo žestoko pooštriti i kriterijume za dodelu sredstava pa će novac iz budžeta dobijati samo one organizacije koje  po oceni naših stručnih službi dostave najbolje projekte. Ostali će morati da se oslone samo na sponzore ili da se ugase - kaže Simović.
   Projekti su, međutim, po rečima bivšeg upravnika Zvezdana Đurića, kome se „na dušu“ stavljaju zapošljavanja i krediti, uvek i bili osnov za dobijanje novca iz budžeta.
   - A što se tiče zapošljavanja šta biste vi uradili kada vas iz vrha gradske uprave pozovu i kažu zaposli ove ljude mi ćemo iz budžeta finansirati njihove plate,  a vi pritom zavisite od toga koliko će vam grad opredeliti sredstava. Ljudi koji sada prozivaju bivše rukovodstvo tada su sedeli u upravnom odboru i ćutali. Što se plata tiče, tačno je da sam korigovao svoju platu kada sam stekao viši stepen obrazovanja, ali su korigovane i plate ostalim zaposlenima, a krediti nisu krediti već pozajmice po sistemu kase uzajamne pomoći bez kamata i zarade. Uostalom neka pravosudni organi rade svoj posao - kaže Đurić, jedan od najuglednijih srpskih  folklornih koreografa.               

IGRAČI SVE PLAĆAJU
U  skali finansiranja „Abraševića“ najveću stavku drži gradska dotacija od 4,8 miliona dinara, donatori su lane obezbedili milion, prihodi od zakupa su 218.000, a od koncerata tek 307.000 dinara, čak 1,1 milion su članarine koje su 800 odnosno 400 dinara ako je drugi član iz iste porodice. Uprkos tome za put u Australiju recimo svaki član je morao da obezbedi po 1.000 evra!
A.T.  

Uspešno u Poljskoj

   Juče je u SO Kraljevo održana konferencija za novinare povodom uspešne posete delegacije grada Kraljeva Zelenoj Gori. O rezultatima posete novinare su upoznali predsednik GS Kraljevo Milomir Šljivić, Milun Jovanović, pomoćnik gradonačelnika za socijalna pitanja i Momir Bakračević, predsednik Udruženja „Prijateljstvo za nova vremena“. Predstavnici Kraljeva su pored kulturno sportskih sadržaja, razgovarali i na političke i privredne teme. Predsednik Šljivić je upoznao javnost sa sadržajem ugovora koji je potpisao u ime grada sa gradonačelnikom Zelene Gore. U ugovoru se strane obavezuju da podstiču na podsticanje NVO i preduzeća da vrše prijateljske razmene i ekonomsku, naučnu, kulturološku, sportsku i prosvetnu saradnju. Momir Bakračević, čije je udruženje radilo na obnavljanju pokidanih veza, najavio je napor da se ponovo uspostavi saradnja sa izraelskim gradom Lodom, sa kojim je Kraljevo u kontaktu od 1991. godine.
A. Marić

SARADNJA NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE U KRALJEVU I INFOSTUDA
Infostud u Kraljevu

      Tokom septembra u okviru projekta „Mesec grada Kraljeva“ sajt poslovi.infostud.com realizuje akciju „Zapošljavamo Kraljevčane“. Akcija nije namenjena samo licima u potrazi za poslom, već i poslodavcima u Kraljevu. Dok traje akcija svi Kraljevčani koji ostave svoj CV u bazi biografija na ovom sajtu, učestvovaće u nagradnoj igri čija je glavna nagrada napredni kurs računara.
   U  okviru ove akcije održana je besplatna interaktivna prezentacija o mogućnostima za traženje posla, kao i prezentacija kraljevačkim poslodavcima o prednostima zapošljavanja preko interneta.
   Infostud je i poslodavcima ponudio jednu povoljnost u septembru u okviru akcije „Zapošljavamo kraljevčane“. Njima je tokom čitavog septembra omogućen popust od 50 posto za bilo koju vrstu oglasa za radno mesto u Kraljevu.
   Pokretanjem ove inicijative među poslodavcima i onima koji traže posao, sajt poslovi.infostud.com ima za cilj trajno smanjenje nezaposlenosti u Kraljevu i okolini. Do sada, slične akcije sprovedene su u još nekoliko većih gradova u Srbiji: Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Pančevu, Subotici.
N.B.

INTERVJU: SVETLANA VELJOVIĆ - NAČELNICA KRALJEVAČKE SLUŽBE ZA KATASTAR NEPOKRETNOSTI - piše Nenad Božović
Kompletiranje katastra do kraja 2010.

   U Kraljevu je upisana polovina katastra nepokretnosti. Do kraja 2010. godine periferni delovi grada kao što su Sijaće polje i Karađorđeva ulica, biće upisani u katastar nepokretnosti.

   Trenutno se u katastar nepokretnosti, kada govorimo o centru grada, jedino još upisuje deo Kraljeva pored autobuske i železnice stanice, i do kraja godine će posao biti završen, a centralna zona koja sadrži stambene zgrade je najvećim delom upisana u katastar tako da stanovnici u zgradama sada mogu dobiti dokument o vlasništvu stana. Upis je počeo još 2003. godine zbog potreba privatizacije društvenih preduzeća, ali je bio urađen samo delimično.
Kako govori Svetlana Veljović načelnica kraljevačke Službe za katastar, do kraja ove godine svi stambeni objekti u centru grada biće upisani u katastar.
Kako je podeljen grad?
- Grad je podeljen na 11 radnih celina. Od toga 4 zone koje pokrivaju centralni stambeni deo Kraljeva su već izložene i objavljene u Službenom glasniku. Pored toga trenutno se izlaže peti deo, a za par dana će početi da se izlaže i šesti deo centra Kraljeva. Preostalih pet delova su periferni delovi Kraljeva, kao što su Sijaće polje i Karađorđeva ulica. S obzirom da su to delovi koji nemaju veliki broj stambenih zgrada, po nekoj našoj pretpostavci, upis će ići mnogo brže od centralnog dela Kraljeva.   
Koja je sada uloga tapije, kao dokumenta o vlasništvu?
- Tapijski sistem izradom katastra nepokretnosti prestaje da važi. Do momenta početka izrade katastra nepokretnosti, na području Kraljeva nisu postojale zemljišne knjige, već intabulacione knjige u kojima su se upisivale tapije za stanove. Izradom katastra, taj dokument zvani tapija prilaže se kao dokaz o vlasništvu i posle toga njegova važnost prestaje, a zamenjuje ga list nepokretnosti koji je sveobuhvatniji u odnosu na tapiju.
Kada očekujete završetak kompletnog upisa Kraljeva u katastar nepokretnosti?
- Moje mišljenje je da će svih 11 zona, na koliko je podeljen grad biti upisani do kraja 2010. godine.     
Koja se trenutno dokumenta mogu dobiti u kraljevačkoj službi?
- Dokumenta koja se mogu dobiti u katastarskoj službi, pored javnog uvida u planove i u katastarski operat, su izvodi iz javnog registra koji su u listi nepokretnosti, kopije plana, uverenja, a vođenjem upravnog postupka dobijaju se rešenja o promeni upisa u katastar. Napomenuću da građani listove nepokretnosti i uverenja dobijaju u toku dana, a kopija plana u roku od dva dana, ali može biti i dnevno, ukoliko je broj zahteva smanjen. Rešenja za upis rade se u roku od nedelju dana. Ukoliko se ljudi odreknu prava na žalbu to rešenje postaje izvršno istog dana. Ukoliko se ne odreknu, to rešenje se ekspeduje poštom, tako da u roku od 15 dana i ono postaje pravosnažno.
Kada građani mogu obaviti uvid u katastarski plan?  
- Rekonstrukcijom Službe katastra nepokretnosti i proširenjem radnih prostorija omogućeno je da sada imamo prostoriju u kojoj se nalaze samo radni originali planova. Tu se nalazi i računar sa jedinstvenom evidencijom i sa bazom podataka iz katastarskog operata. Tako da svako pre nego što podnese zahtev, ukoliko nije pouzdano siguran o broju parcele, položaju objekta, realizacijom nekog predmeta iz prethodnih godina, može izvršiti uvid u katastarski operat, i podatke koji su zvanični. Na taj način može podneti pravilan zahtev i dobiti željeni dokument iz katastra.
Kao što ste pomenuli, do kraja sledeće godine Kraljevo će imati kompletan upis objekata u katastar nepokretnosti. Koja se dokumenta još uvek ne mogu dobiti u Vašoj službi?
- Samo za delove Kraljeva koji nisu upisani u katastar, a građanin ima potrebu da stavi hipoteku na svoj stan, mora da se izvadi tapija koju izdaje Služba za imovinsko-pravne poslove, koja je u nadležnosti lokalne samouprave. Zbog toga je procedura veoma razvučena, jer da bi građanin dobio tapiju, mora da uzme kopiju plana iz katastra, izvadi dokument o istorijatu parcele koji takođe mi izdajemo, i ostalu dokumentaciju koju traži imovinsko-pravna služba. Kada se sve to kompletira, počinje da se izrađuje tapija. Prvo se oglašava na oglasnoj tabli, pa to traje desetak dana. Zatim se vrši upis u sudu u intabulacionim knjigama, i tek nakon toga stranka može da podigne tapiju. Taj deo je još nezavisan od Službe za katastar nepokretnosti, ali kada budemo završili kompletan upis u katastar, sve će to biti svedeno na dnevnu varijantu izdavanja prepisa lista nepokretnosti koji sadrži sve potrebne podatke o objektu.

JAVNI UVID
Građani se pozivaju na javni uvid i tako im se pruža mogućnost da dostave svu postojeću dokumentaciju kojom raspolažu, jer bi se na taj način sačinio kvalitetan upis u katastar nepokretnosti. Upis se može izvršiti uvek i nije vezan za rokove.

ZBOG DUGOVA „ZAVRNUTE SLAVINE“ U NAJVEĆOJ GRADSKOJ FIRMI
Žeđ, zaraza i požar prete FVK

     Skoro hiljadu radnika Fabrike vagona od pre dva dana ne može da popije čašu vode sa česmi u krugu preduzeća, u toaletima nema vode, pa preti zaraza, a u slučaju požara nijedan hidrant ne bi funkcionisao jer je zbog milionskog duga kraljevački „Vodovod“ ovom koncernu „zavrnuo slavine“.
   Gašenje vode FVK-u kulminacija je sukoba između javnih preduzeća i grada sa jedne i FVK-a sa druge strane oko prebijanja dugovanja koje ova kompanija ima pre svega prema već pomenutom „Vodovodu“, ali i prema „Čistoći“ i Direkciji za planiranje i izgradnju.
   - Fabrika duguje skoro 82 miliona dinara po ispostavljenim računima. Od toga 17 miliona je samo dug od početka 2005. godine. Taj dug je nesporan jer je prethodni dug do tog datuma za koji smo imali izvršnu sudsku presudu  za prinudnu naplatu Trgovinski sud stopirao pozivajući se na  nemuštu odluku države da se preduzećima koja idu u privatizaciju otpuste dugovi iako se pritom u toj odluci misli na državna, a ne na lokalna javna preduzeća - kaže Ranko Đekić, tehnički direktor „Vodovoda“ objašnjavajući razloge zašto je FVK isključena voda.
   Po rečima Đekića nesporno je da je za period od kada je fabrika privatizovana koncern i preplatio račune, ali je nesporno i da su kupovinom firme prihvatili i ranije obaveze, a to je upravo pomenuti dug od 17 miliona.
   - Plaćali smo i više i nije tačno da je dug 17 već osam miliona jer smo uz redovne račune  plaćali i deo starog duga - tvrdi Boško Slavković, generalni direktor koncerna FVK.
   Po rečima prvog čoveka FVK odluka Trgovinskog suda pokazala je da je fabrika bila u pravu kada je tražila otpust dugova.
   - Pa mi smo u poslednje dve godine u privredi bili najredovnije platiše „Vodovodu“. I sada ćemo u ponedeljak pustiti jednu uplatu od milion, ali konačno moramo da sednemo i dogovorimo se koliko to stvarno mi dugujemo gradu - kaže Slavković napominjući da se fabrika pobrinula da radnici imaju pijaću vodu.
   U „Vodovodu“ su sa druge strane kategorično da svoje naplate.
   - Ako je država uredno naplatila sve što joj pripada po osnovu vode koju smo Fabrici vagona isporučili do 2005. od poreza do doprinosa Ministarstvu vodoprivrede, a onda ne setivši se da bar to vrati naredila da mi otpisujemo dug u korist budućih gazda FVK  stopirajući čak i izvršnu sudsku presudu što je pravni nonsens, hajde da bar mi naplatimo ovo što je nesporno - kaže Đekić.
   Fabrika vagona je inače nedavno od države dobila posao za izradu vagona za nacionalnu železnicu koji bi kapacitete koncerna trebalo da uposli najmanje do nove godine.
M. Jović

POJEDINE ULICE U CENTRU PRETVARAJU SE U GRADILIŠTE I PO DVA PUTA U GODINI
Svako kopa svoju rupu

   Tek asfaltiranu Zelenu goru raskopali zbog vodovodnih cevi

   Pojedine ulice u centru Kraljeva samo u poslednjih godinu dana raskopavane su po dva pa i tri puta jer među velikim preduzećima koja se bave ili rekonstrukcijom saobraćajnica ili podzemnih vodova ne postoji saglasje da se svi za godinu ili više godina planirani radovi obave o|ednom. Zbog toga trpe i građani koji gacaju po blatu, nedeljama ne mogu do kuća i zgrada da dođu automobilima, trpi javni prevoz, ali i budžet grada iz koga se za kopanje jedne rupe plaća dva ili tri puta.
   Najsvežiji primer je kopanje u ulici Olge Jovičić kod Osnovne škole „Četvrti kraljevački bataljon“ zbog postavljanja atmosferske kanalizacije i rekonstrukcije  vodovodnih cevi i to na istom mestu gde je proletos, više od dve sedmice, zbog  izgradnje toplovoda bio zatvoren saobraćaj.
   Nepunih 300 metara dalje u ulici Cara Lazara  na jednom od najfrekventnijih pešačkih prelaza u centru grada kod zgrade Skupštine i glavne pošte doslovce na istom mestu gde je prošle jeseni bila rupa u koju su položene toplovodne instalacije sada je iskopan kanal u kome će se naći i cevi kišne kanalizacije u okviru velikog projekta rekonstrukcije ove saobraćajnice. Ulicu Zelena Gora, pored starog groblja, letos su lepo uredili kraljevački Putevi. Ovih dana je uredno raskopava preduzeće „Jedinstvo“ iz Užica koje tu menja stare azbestne vodovodne cevi. Tek što je rekonstrukcija parka kod Duhovnog centra završena ploče i travnjaci su raskopani da bi do obdaništa stigle cevi toplovoda.
   - Nije problem da se radi i to je dobro, ali su ovde kopali prošle jeseni, pa proletos, pa sada čujem da ide kompletna rekonstrukcija ulice. Problem su mališani koji idu u školu i koje sada moramo da, doslovce ih držeći za ruku, vodimo jer se plašimo da ne završe u nekoj rupi - kaže Milan Đurić iz ulice Cara Lazara.
   U ulici Dragoslava Bogavca, samo nekoliko desetina metara dalje, živi  Gordana Ćirković.
   - Kod nas nisu kopali, ali smo mesecima u svojevrsnoj opsadi jer su ili naizmenično ili o|ednom zatvoreni prilazi  što iz ulice Olge Jovičić što sa Zelene Gore - kaže Gordana Ćirković.
   Pojedini građani uzalud su početkom sedmice čekali autobus kod Doma vojske jer je linija zbog radova drugi put ove godine preusmerena preko Male pijace.
   - Godinama tražim da se napravi sinhron plan i da svi odradimo poslove o|ednom, smanjimo troškove i poštedimo grad muka, ali bar do sada to nismo uradili - kaže Ranko Đekić, tehnički direktor Vodovoda.
   Aleksandra Sretović nova direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju dodaje da će usklađivanje radova biti obavezno u planu za narednu godinu.
   - Problem je međutim što grad ne može da planira gde će pojedinačni investitor krenuti u posao i onda je zbog priključaka na instalacije neophodno raskopavanje ulica i opet ćemo imati probleme - kaže gospođa Sretović.
   Koliko je neophodno postizanje saglasja oko toga gde će se i šta graditi potvrđuju i reči Mirka Vukovića direktora  JKP Putevi koje, uglavnom na kraju, krpi ili asfaltira ono što se zbog raznih radova raskopa.
   - Kvadratni metar asfalta košta 800 dinara sa pripremom, a recimo jedna osmosatna smena rada rovokopača je 40.000 dinara - kaže Vuković.
   Koliko se zbog neorganizovanosti iz raznih kasa javnih preduzeća, Direkcije, grada i drugih investitora raspe para može tako samo da se nagađa.
   Nadnice radnika, materijali, upotreba druge mehanizacije, nadzor i mnogo što šta drugog što prati radove padaju tako direktno ili indirektno na leđa Kraljevčana koji ceh plaćaju ili kroz porez ili kroz račune komunalnih preduzeća.                                

ISPUNJENI SVI TERMINI
Za preuzimanje nalaza sa digitalnog mamografa u hirurškom bloku je otvoren poseban šalter. Sve žene se pozivaju na kućnu adresu i potom u zavisnosti od nalaza upućuju ili na onkološke preglede ili dobijaju raspored za redovne preglede. Po rečima dr Veličković i kada digitalni mamograf bude otišao iz Kraljeva akcija preventivnih pregleda nastaviće se na običnom mamografu, a do 16. septembra samo popodne je zakazano po 20 pregleda.
S. Živić

SARADNJA GRAĐANA SA LOKALNIM INSPEKCIJAMA – PUT KA MENJANJU NAVIKA STANOVNIŠTVA
Kazne i do pola miliona dinara

      Prema broju prijava građana, i to ne samo pisanih već i telefonskih, a u poslednje vreme i putem interneta najviše ih dobija komunalna inspekcija. Kako kaže Jasminka Jovanović, načelnica za inspekcijske poslove u Kraljevu, to je verovatno zbog toga što je ova inspekcija usko povezana načinom življenja, pa iz toga proizilazi da imaju najviše posla, a što recimo nije slučaj sa drugim službama koje dobijaju mnogo manje prijava građana.
   Problem zagađenja životne sredine je takođe veliki, ali za razliku od „divljih taksija“ koje građani ne prijavljuju, „divlje deponije“ i ispuštanje otpadnih voda građani ipak prijavljuju. Inspektori reaguju na svaki poziv i trag koji ostavi građanin, pa čak i pod pseudonimom.
   - Komunalna inspekcija je do sada podnela oko 220 prekršajnih prijava. Kada je recimo reč o deponijama koje su najveći problem, onda na licu mesta pokušavamo da pronađemo osobu koja je videla prekršioca ili da osnovu otpada uočimo i pronađemo odakle je tu stigao. U okviru akcije „Očistimo Srbiju“ ovog leta uklonili smo 20 divljih deponija u okolini Kraljeva. Pre nekoliko dana u Mataruškoj Banji pronašli smo ogromnu deponiju guma. To je deponovao vlasnik jedne vulkanizerske radnje iz Konareva. Međutim, vlasniku te radnje nije bilo dovoljno što mu je napisana prekršajna prijava i što je pod inspekcijskim nadzorom, nego je te gume pre par dana i zapalio - govori Jasminka Jovanović.   
   Protiv vlasnika ove radnje osim prekršajne prijave podneta je i prijava za privredni prestup, i njemu može uslediti kazna do 500.000 dinara. Načelnica Odeljenja za inspekcijske poslove kaže da je već bilo nekoliko prijava za pravna lica, koja su platila kazne do pola miliona dinara.
   Kada je reč o nesavesnim građanima koji žive u stambenim zgradama, i koji bacaju kese sa smećem i kroz prozore svojih stanova, načelnica Jovanović kaže da je to takođe jedan od velikih problema, i da je potrebna ogromna pomoć od građana, jer teško bez sugrađana utvrditi ko je bacio kesu sa četvrtog ili recimo sedmog sprata.
   Kao primer jedne loše saradnje građana i inspekcija, u ovom slučaju saobraćajne, načelnica Jovanović navodi tzv. „linijske taksije“ koji prevoze putnike sa autobuskih stajališta po ceni autobuske karte. Na svakom stajalištu linijskog prevoza, građani ulaze u vozila tzv. „taksi prevoza“ i koriste njihove usluge po ceni linijske karte.
   - Vrlo često imamo situaciju da kada saobraćajni inspektori krenu u nadzor, od građana koji su se zatekli u vozilu ne možemo da pribavimo izjavu da je u tom trenutku zatečen u taksiju koji obavlja nelegalan prevoz putnika - kaže načelnica Jovanović.
   Kazne za nelegalne taksiste se kreću od 10.000 dinara u izrečenom mandatu, pa do prekršajnih prijava koje se kreću od 5.000 do 500.000 dinara. Takođe, kada se budu utvrdili pravilnici o načinu i postupku oduzimanja vozila, „divljim taksistima“ će se i zaplenjivati vozila.N.B.

   - Saobraćajni inspektori su do sada podneli oko 180 prekršajnih prijava za nelegalan prevoz putnika. Međutim, organ za prekršaje u okviru svojih procedura je daleko sporiji od onoga što bismo mi u Odeljenju za inspekcijske poslove želeli da se pojavi kao konačna sankcija. To znači da bi trebalo da od učinjenog prekršaja do presude ne prođe više od mesec dana - dodaje načelnica Jovanović.

RAZGOVOR S POVODOM - PEĐA CEROVIĆ, STRUČNJAK ZA RAZVOJ ORGANIZACIJA PROIZVOĐAČA - piše Sonja Cvetković
Džaba nam Evropa ako se ne udružimo

   Tavnički kraj podno Kotleničkih planina poznat je po mnogo čemu. Verovali ili ne u ovom naprednom selu ordinira 24 preduzeća, neki su poznati u Srbiji, a neki i dalje. Osim stočarstva i prerade mesa i mleka ovaj kraj je na daleko čuven i po dunji. Međutim bez dobrog udruženja i skladištenja ovog voća očigledno da će i ove godine biti prinuđeni da je predaju onome ko plati kešom.    Nedavno je Tavnik posetila delegacija USAID „Agrobiznis Projekta“ koji će pokušati da jednim jakim udruženjem pomognu kompletnu organizaciju. Peđa Cerović stručnjak za razvoj organizacija proizvođača je posetio veće proizvođače. Bitno je naglasiti i da je dunja poslednje 3 godine izuzetno rađala, te da se mnogi odlučuju da podizanjem novih zasada povećaju proizvodnju.
   Kako pomoći da poluproizvod i sirovina ipak ne završe kod nakupaca ili fantom firmi koje i po nekoliko meseci ne isplate novac.   - Znate, osnovni cilj „Agrobiznis Projekta“ jeste da animiramo proizvođače u Srbiji. Osnovni problem na ovim prostorima jeste, ne proizvodnja, već plasman  proizvoda koji je izuzetnog kvaliteta. Na žalost postoji i veliki problem organizovanosti. Mi pokušavamo da proizvođače locirane na određenom području objedinimo, edukujemo i pokušamo da kroz najprostiji vid organizovanja uputimo kako da najlakše dođu do isplativosti svoje proizvodnje. U svetu je dokazano da ma koja proizvodnja bila i sa kojim kvalitetom samostalno i sa malim količinama nije konkurentna. Kad govorimo o geografskom poreklu jako je važno da određena regija raspolaže sa podacima koji pomažu i nama. Sve što bude izvozni proizvod mora imati oznaku i sertifikat - kaže naš sagovornik
   Koliko je uopšte teško danas običnim ljudima objasniti da prolazi vreme uličnih tezgi i da moraju da razmišljaju i o ambalaži i svom brendu?   - Ne baš teško, ali generalno imamo problem druge vrste. Sama organizacija udruženja i zadruga u Srbiji, na žalost još uvek živi na korenima starog Sistema. Zadruge imaju i problem vlasničko svojinskih odnosa i načina rada. Mnoge od tih zadruga nisu likvidne i u njima je stari kadar direktora za koje socijalizam još uvek traje, njihove odluke su izvršne, što nije dobro. Činjenica je da tih društvenih zadruga ima preko 1.500, a jedna Italija recimo ima mrežu od preko 2.000 kooperativa i funkcionišu fantastično. Zadrugari sami donose odluke i dogovaraju se. Naš  model predstavljanja zadrugarstva je moderan i zaista u sredinama gde su ljudi mlađi nije problem organizovati njihov rad. Naš zajednički cilj je da ih uputimo na tržište i da nakon toka budu konkurentni sa onim što imaju. Svaka roba se može prodati, ali samo ako ispunjava određene standarde, a to znači  i da bude pre svega kvalitetna - konstatuje gospodin Cerović.
   Koliko se vaša pomoć ogleda u edukaciji, logistici, a koliko će ona biti u smislu subvencionisanja?   - Znate kako, svi projekti koje radi „Agrobiznis Projekat“ se odnose na grupe. Ranijih godina jesmo radili na promociji pojedinaca, ali je to praktično pokazalo neefikasnost. Sada je važno pomoći udruženjima i zadrugama. Novac koji ulažemo u njihovu edukaciju, promociju, učenje kako da dođu do novih tehnologija, kako da organizuju posao, urade na marketingu i ambalaži je sastavni deo projekta - kaže Peđa Cerović
   Na Novosadskom sajmu ste promovisali plodove Srbije kroz proizvodnju. Interesantna je bila ponuda proizvoda, prerađevine od mesa, voća, povrća, salata. Koliko je njih od tada uspelo da te svoje proizvode proda?    - Mi smo bili podrška za 6 malih preduzeća iz Srbije na Sajmu. Planiramo i da ih promovišemo na sajmovima van Srbije. Štand, promociju i sve što je bilo moguće smo im omogućili. Šta je bio cilj? Ove mini proizvodnje imaju odlične proizvode. Većina su zaštićena geografski. Maline, džemovi i slatko iz Arilja, pršute i mlečno kiseli proizvodi sa Peštera, sušeni proizvodi sa juga Srbije, salate iz Vojvodine. Sve to može biti proizvod koji se izvozi. Njihov prvi kontakt jeste da na tako velikom skupu pokažu, pre svega domaćem kupcu svoju vrednost. Kad ih naučimo tržišnom poslovanju i onom dobro spakovanom proizvodu sa kvalitetom možemo im ponuditi i svet. Na žalost većina ljudi u Srbiji i dalje prodaje sirovinu ili poluproizvod. Zaokružiti proizvodnju je idealno ako je moguće i sprovesti - izričit je naš gost.
   Da li i lokalne zajednice mogu da pomognu i kako. Koliko bi njihovo angažovanje bilo moguće na obostranu korist?    - Naravno... pa ko bolje barata podacima koja proizvodnja je i gde dominantna. Sa takvim podacima se ne manipuliše i koriste se u svrhu bolje dislokacije onoga što zajednički želimo da ostvarimo. Lokalne zajednice su ograničene i budžetom, treba napraviti edukacije radionice. Nama je svakako svaki sektor koji prati lokalnu poljoprivredu dragocen saradnik. Prioritete mogu odrediti i sami, ali se pravila projekta svakako moraju poštovati. Lokalne zajednice će svakako u buduće morati i same da organizuju mnoge poslove. Na kraju nikada ne treba zapostaviti ni činjenicu ekološkog očuvanja sredine. U poljoprivrednoj proizvodnji to je bitan segment, jer su kontrole na kvalitet i ispravnost namirnica sve rigoroznije - zaključio je Cerović.
   Koliko će zaista voćari Tavnika uspeti u ovakvom načinu organizovanja, najviše će zavisiti od njih samih. Vreme tašni i mašni je davno prošlo. Tržišno smo prilično skučeni, pa se shodno tome moramo i ponašati. Ozbiljnost svake proizvodnje jeste u kvalitetu i kvantitetu. Osnov ozbiljnog posla jeste i da unapred znamo šta možemo ponuditi. Desila se nedavno priča da je jedan hrvatski lanac tražio 50 tona kajmaka, ovog našeg šumadijskog, gle čuda mi imamo samo 5 tona. Gde je tu ozbiljnost?    Slična situacija je i sa preradom mesa i našim bejbi bifom. Mi ne možemo da podmirimo ni svoje potrebe... pa džaba nam Evropa ako se ne udružimo. Iza ovakvih dobro sročenih priča mora da stoji i šira zajednica.

LIČNI STAV: PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ
Agronom u svakoj poljoprivrednoj zadruzi

   Zahvaljujući se prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade za ekonomiju pre tri decenije (1979. godine), rodonačelnik savremene teorije o ljudskom kapitalu profesor dr Teodor Šulc (USA), odao je najveće dosadašnje priznanje značaju agrarne ekonomije rekavši: „Siromaštvo je pokazatelj nepoznavanja ekonomike poljoprivrede“.
   Dakle, nije jedna zemlja siromašna zato što je agrarna, već zato što se ekonomski i strateški neodgovorno odnosi prema razvoju poljoprivrede i sela. A odgovoran odnos podrazumeva, pre svega, opredeljenje države za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja baziran na ekonomiji znanja odnosno na angažovanju poljoprivrednih i drugih stručnjaka koje sve ređe susrećemo u našim zemljoradničkim zadrugama i malim i srednjim preduzećima u našim selima. Prema podacima Agencije za privredne registre (oktobar 2008. godine). u Srbiji ima 2.055 poljoprivrednih zadruga, a preko 70 odsto njih nema nijednog agronoma ili drugog zaposlenog sa fakultetskom diplomom.
   Analiza Zadružnog saveza Vojvodine ukazuje da u preko 100 registrovanih zadruga ili 22 odsto od ukupno 457 zemljoradničkih zadruga nema nijednog zaposlenog radnika (!?). Te „zadruge na papiru“ bez ijednog zaposlenog sigurno ne mogu biti nosioci razvoja poljoprivrede i ruralnih područja niti davati usluge poljoprivrednicima i seoskom stanovništvu. Istovremeno, u uzorku od 193 zemljoradničke zadruge koje imaju ukupno 2.967 radnika samo je 96 sa visokom stručnom spremom, što znači da 50,3 odsto ovih zadruga nemaju poljoprivredne stručnjake ili druge fakultetski obrazovane radnike.
   Situacija u Centralnoj Srbiji je još više poražavajuća i u skladu je sa opšte poznatom izrekom: „Što južnije to tužnije“. Istovremeno, Nacionalna služba za zapošljavanje na evidenciji vodi preko 3.000 nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka, uključujući čak i magistre i doktore agronomskih nauka (!?). Među nezaposlenim stručnjacima je oko 20 odsto koji posao čekaju čak duže od 8 godina. Kada će i oni dobiti šansu da budu uključeni u program „Prva šansa“ budući da je predmetni konkurs namenjen finansiranju plata pripravnika koje zaposle isključivo privatni poslodavci, sa žalošću možemo konstatovati da ni po ovom državnom  programu nezaposleni agronomi i drugi fakultetski obrazovani ne mogu koristiti subvencije za pripravničke plate u zadrugama iako su zemljoradničke zadruge nastale udruživanjem fizičkih lica odnosno individualnih poljoprivrednih proizvođača, dakle - PRIVATNIKA! O ustavnoj ravnopravnosti svih subjekata privređivanja iz privatnog, zadružnog i javnog ili državnog sektora - u Srbiji je nepodobno čak i podsećati, a kamoli insistirati.

Dani polja u Samailima

   Prošlog petka na imanju Milutina Pajića u Samailima održani su dani polja kome je prisustvovalo oko 6o-tak poljopivrednika. Mikro ogledi su bili prilika da poljoprivrednici upoznaju sa novim tehnologijama. Očekivani prinos ni ove godine neće biti maksimalni jer je falilo kiše u fazi nalivanja zrna. Inače selekcije koje su zasejane imaju prinosnost i do 15 tona po hektaru. Međutim realna su očekivanja da će sa kraljevačkih polja prinos biti oko 10-tak tona.

HORTIKULTURA
Tajne kvalitetnog travnjaka

   Kada su Ser Vilijema Česterfilda pitali u čemu je tajna predivnog travnjaka oko njegovog dvorca u okolini Saseksa, odgovorio je lakonski „setva, redovno košenje, kiša ili redovno navodnjavanje i tako nekih petnaest godina“. Mi možda nemamo vremena da sačekamo tih petnaest godina, ali možemo da stvorimo travnjake na koje ćemo posle toliko godina ipak biti ponosni.
   Osnova za svaki travnjak bio on 20 ili 2000 m2 je kvalitetna priprema zemljišta, što znači stvaranje zemljišne strukture. Tome prethodi uništavanje korovskih biljaka koje su se na izabranoj parceli nalazili u prethodnoj vegetaciji. Odabir preparata u tu namenu je izuzetno veliki, ali je preporuka da se konsultujete sa apotekarom šta koristiti shodno korovu koji imate, da bi tretman bio efektan. Obradu zemljišta izvršiti 20-tak dana nakon hemijske primene preparata da bi korovi potpuno uvenuli.
   Što se tiče izbora semena za stvaranje novog travnjaka, dobro je izvršiti odabir travnih smeša za stvaranje novog travnog tepiha. Ukoliko želite da stari travnjak obogatite u ponudi ima i velika lepeza travnih smeša za regeneraciju. Seme treba da je zasejano na dubinu od 1 do 3 santimetara dubine, a zatim povaljano valjkom kako bi se sabio zasejani sloj. Nakon toga nužno je redovno zalivanje. Ukoliko dođe do stvaranja pokorice treba je razbiti grabuljanjem. Ukoliko se na novozasnovanom travnjaku pojave korovi, nikako ih ne čupajte jer ćete oštetiti biljno tkivo zasejane trave. Tretman zaštite herbicidima ponovite shodno korovskoj biljci i karenci. U ponudi je veliki broj hraniva i prihrane, ali je naravno vaša odluka da li ćete i njih koristiti. Sve naravno shodno budžetu. Kada trava poraste kosilice ne koristiti, jer je bitno da se trava ukoreni, tako da prva dva košenja obavite mehaničnim putem - ručnim košenjem.
Sonja Cvetković

MOJ VETERINAR
Kontakt sa životinjama

     Odavno je već poznato da kontakt sa životinjama deluje bolje nego neki lek. Milovanje pasa i mačaka jeste aktivnost koja snizava krvni pritisak i oslobađa hormone sreće. U naučnim studijama dokazano je pozitivno delovanje životinja na zdravlje ljudi. Životinje imaju fini osećaj za duševne nevolje i telesne patnje ljudi. Deca koja imaju kućne ljubimce u boljoj su formi i ređe izostaju iz škole. Imunološki sistem ovih malih prijatelja životinja radi efikasnije, izazivači bolesti budu bolje suzbijeni. Pacijenti sa srčanim infarktom koji imaju nekog kućnog ljubimca, žive duže i brže ozdrave. Isto važi i za starije ljude koji žive u stambenim grupama.
   Psi inače mogu da razlikuju oko 1000 mirisa, tri puta više nego čovek. Oni se i inače prilikom ophođenja sa ljudima oslanjaju na svoje neverovatno fino oblikovano čulo mirisa - nanjuše čoveka. Oni sebi u neku ruku naprave jednu sliku „njušenja“. U narodu se kaže da psi „namirišu“ strah od ljudi. To sada potrvđuje i nauka. Naime ljudsko telo, kod osećaja kao što su stres, bes, tuga, uznemirenost ili radost, stvara određene feromone, materije mirisa. Dermatolog Armand Gogneta sa Floride je još 1993. godine dokazao da psi nanjuše bolesti kod čoveka. Još pre nego što je bolest dokazana u laboratoriji, neki psi mogu da prepoznaju da li neki čovek ima rak. Naročito je čulo mirisa osetljivo na miris raka prostate, koji se razlikuje od mirisa raka kože.
   Bez obzira na sve naučne podatke, setite se one narodne „pas je čoveku najbolji prijatelj“.
Sonja Cvetković

   Za lepši i čistiji grad neophodno je bitni stalno aktivan. Naravno nikada ne treba izostaviti činjenicu da o svom gradu moramo brinuti i mi građani. Očuvanje javnih površina na kraju krajeva košta i građane, zato se huliganstvo i uništavanje ne treba praštati

   J.K.P. „Čistoća“ Kraljevo, juče je proslavila 55 godina svog postojanja. Ovaj kraljevački kolektiv je zahvaljujući svojoj dugogodišnjoj tradiciji, ali i poslovima koje obavlja verni pratilac naših sugrađana i ogledalo našeg grada. Moramo priznati da smo, pomalo i mi sami krivci kako nam danas grad izgleda.
   Da bi zaista bili ponosni na naše ulice, zaduženo je 237 zaposlenih radnika organizovanih u tri radne jedinice i tri službe, zasluženi su što je grad Kraljevo, grad u cveću i grad blistavo čistih ulica, dobro organizovanom i opremljenom službom sakupljanja i deponovanja komunalnog otpada, službom održavanja zelenih površina, pogrebnom, zoohigijeničarskom i parking servis službom. To je u najkraćem lična karata ovog preduzeća danas. Sve ovo postići nije ni malo lako jer treba napomenuti da je korisnički servis Komunalne higijene građana samo na teritoriji Kraljeva, Mataruške i Bogutovačke Banje, Ušća i Studenice preko 30.000.  Ako ovome dodamo i podatak da se dnevno deponuje približno 110 tona otpada, onda zaista treba uložiti mnogo napora da sve funkcioniše. Savremena mehanizacija i oprema sa 11 vozila auto smećara, 2 podizača i jedno dvonamensko specijalno vozilo omogućuju da se otpad koji produkujemo, mi građani što brže i efektnije ukloni.
   Pohvalno je i da je preduzeće „Čistoća“, prema projektnoj dokumentaciji urađenoj od strane instituta „Kirilo Savić“, na koju je dalo saglasnost Ministarstvo za zaštitu životne sredine, započeti radovi na sanaciji i rekultivaciji deponije komunalnih otpada.
   - Vidite, postojeće smetlište je u dosadašnjim fazama izvedenih građevinskih i hidrograđevinskih radova, uređeno i tehnički opremljeno do stepena koji omogućava primenu tehnologije sanitarnog odlaganja otpada, što je od izuzetnog ekološkog, higijenskog i epidemiološkog značaja. Značajno je i to, da je na ovaj način, period korišćenja ovog objekta znatno produžen. U cilju selekcije otpada i izdvajanja određenih reciklacijskih komponenti iz istog, na deponiji je za ovu namenu uređen prostor i postavljena odgovarajuća oprema. Mi se shodno zakonima koji već godinama vladaju u Evropi prilagođavamo. To je dobro, međutim kao društvo je još uvek nismo čini mi se spremni da više ulažemo u čišćenje prostora. Svesni smo da i van gradskih zona u seoskim područjima postoje divlje deponije, tako da ćemo se truditi da polako i našim građanima u seoskom području omogućimo deponiranje otpada - kaže direktorka Verica Milanović. 
   Gradski trgovi, skverovi i druge javne površine su ogledalo duše jednog grada. Prvi utisak koji posetioci ponesu iz jedne sredine jesu ulice i ljudi. Verovali ili ne, održavanje ovog prostora je na površini od 655.000m2, a godišnje se na ovaj način opere i uredi 87 miliona metara kvadratnih. O lepoti parkova, drvoreda i cvetnih leja na trgovima brinu vredni radnici Gradskog zelenila. Oni su bili i pioniri izložbi cveća u ovom gradu.
   Od 2005. godine u okviru preduzeća izgrađeno je i prihvatilište za naše napuštene kućne ljubimce i pse lutalice. Poslovi se obavljaju stručno i uz strogi nadzor veterinara. Na ovaj način humano se odvija proces kontrole pasa lutalica sa kojim su suočeni mnogi gradovi u Srbiji.
- Kafelerijska služba je delatnost koja postoji od osnivanja preduzeća, a ovi poslovi su svojevremeno obavljani bez odgovarajuće opreme i stručnog nadzora. Iz tih razloga, jedan duži period je ove poslove obavljao Veterinarski institut. Od 2005. godine poslovi zoohigijenske službe su ponovo povereni nama, ali sa daleko većim stepenom brige, odgovornosti i humanosti. U kontaktu sa kolegama iz drugih gradova, znamo da je ovaj problem prilično veliki. Mi za sada funkcionišemo, ali je jako važno probuditi i svest ljudi i njihovog odnosa prema životinjama - govori direktorka Ćistoće.
Parking servis je bolna tačka svih većih gradova. U tom smeru planovi ovog Javnog preduzeća su prilično ambiciozni, te se planira izgradnja dve javne garaže kapaciteta 500 parking mesta, što bi sa sadašnjih hiljadu znatno olakšalo funkcionisanje saobraćaja, naročito u uskom gradskom jezgru
- Garaže će biti izgrađene na lokacijama u okviru plana detaljne regulacije u centru grada Kraljeva. Takođe se planira osavremenjivanje modela naplate parkiranja korišćenjem mobilnih telefonskih mreža i SMS poruka - kaže naša sagovornica.
   U najtužnijim trenucima zaposleni u radnoj jedinici Gradskog groblja se trude da olakšaju našim sugrađanima. Kompletno održavanje i građevinska operativa pokrivaju dva gradska groblja. 
   Danas je to, „Čistoća“. Ova naša gradska i prigradska. Lepo ime, ali ovom imenu treba pomoći da ga maksimalno opravda. To možemo samo zajednički. Ono što kultura ponašanja nije dozvolila našoj sagovornici jeste istina uz apel.!!!
   Ponekad je čini mi se u Srbiji neophodno da svako od nas, ima dobrog duha iznad glave, koji opominje da otpad odlažemo gde treba. Očuvanje prostora javnih površina ne može biti predmet i obaveza samo zaposlenih u ovom preduzeću. Da ne govorimo o uništavanju klupi za sedenje ili ljuljaški za decu, kanti za smeće. U kontejner ne može stati viće đubreta ako ga u njemu spalimo! To je naše dobro, dobro nas koji živimo u ovom gradu. A grad pokazujemo našim prijateljima.

STARI HRAST OTVORIO SVOJE SRCE VERNICIMA
Crkva Sveta Trojica nastala u stablu starog hrasta

   U izdubljenom stablu hrasta-zapisa starog više od trista godina, u naselju Čibukovac, napravljena je jedinstvena crkva posvećena Svetoj Trojici. Svetislav Jerotijević, starosedelac iz ovog kraja, čija je familija učestvovala u oplemenjivanju jednog od najstarijih hrastova u Kraljevu, sa ponosom nam je pokazao malu crkvicu u koju, zahvaljujući veličini starog stabla, troje odraslih ljudi mogu da stanu.
   - Pogledajte samo! Ja komotno ulazim, a tri odrasla čoveka mnogu da uđu u našu crkvu. U njoj sve ima kao i u drugim pravoslavnim hramovima. Od svega je najlepše što je staro stablo stotinama godina raslo i na kraju, sebe darivalo vernicima da uđu u njegovo srce i Bogu se pomole - kaže Svetislav, držeći krst u rukama.
   Na oltaru stoji novac. Nikome na pamet nije palo da ga uzme sa ovog svetog mesta. Na stočiću stoje sveće, da ih putnik namernik upali kada se nađe u ovoj neobičnoj crkvi.
   - Sam Bog je kazao da je crkva svako mesto gde nogom staneš i Bogu se pomoliš. Oko ovog hrasta, na čijem je stablu prema rečima naših predaka sama priroda urezala krst, generacije su se okupljale o seoskoj slavi Sveta Trojica. Kako je počeo da stari, hrast je počeo da otvara svoje stablo. Prosto nas je prizivao da uđemo u njega - kaže Svetislav.
   Drvo je izdubljeno, i sada predstavlja sveto mesto za Čibukovčane, ali i mnoge druge. Godovi mu se više ne mogu prebrojati, jer je izdubljen i tako spasen od propadanja. Pod njegovim krošnjama se litija, slavi i molitve čitaju. Rečju, postao je mesto za tihovanje i odmor ljudskoj duši.
   - Kad njegove krošnje zašušte, nije to šum običnog drveta. Prosto nam nešto poručuje naš stari hrast. Valjda da budemo dobri i više verujemo u Boga, kako bi celom ljudskom rodu bilo bolje. Bar mi tako razumemo govor njegovog lišća - na kraju nam je rekao Svetislav Jerotijević, čija se rodna kuća nalazi na samo stotinak metara od ove jedinstvene crkvice, nastale u deblu starog drveta. 

CRKVICA OKUPILA MLADE
- Mladi u Čibukovcu se sve češće umesto večernjeg izlaska u grad, okupljaju oko crkvice u hrastu - kaže Svetislav.
- Zanimljivo je da mnogi i krenu u provod, ali sednu na klupice oko hrasta i tu nastave razgovor do kasno u noć. Druže se ovde, razgovaraju i onda, natrag svojim kućama. Čak i oni „žešći“ sa motorima, parkiraju mašine kraj puta i prosto se umire ispod hrasta i crkve u njoj - primetio je Svetislav.

SPASLI HRAST OD SUDA VREMENA
Naš sagovornik smatra da  se ljudski rod mnogo udaljio od prirode i njenih poruka. Kaže da su Jerotijevići, čiji su se preci krstili kada god prođu pored ovog hrasta-zapisa, sigurno nasledili nešto od njih. Zbog toga, nisu ni dozvolili da vreme presudi ovoj starini u koji je Božja ruka urezala svoj znak.
E.B.

Život u objektivu

   Kada uskoro bude krenuo u Švajcarsku na studije industrijskog dizajna i inžinjeringa, Nikola Sretović će poneti i fotografsku opremu, kako bi mogao da ovekoveči život u novoj zemlji.
   Ovaj dvadesetčetvorogodišnji Kraljevčanin je pasionirani zaljubljenik u dobru fotografiju. Jedan je od osnivača foto-kino kluba „Kraljevo“ i član Nadzornog odbora.
   - Najpre sam počeo da fotografišem iz čistog hobija, da bi vremenom to preraslo u nešto mnogo ozbiljnije i konkretnije, tako da sada mogu za sebe da kažem da se fotografisanjem bavim poluprofesionalno, a da se nadam da će jednom postati i moja profesija. Prvi fotoaparat sam kupio pre pet godina. Za sada sam jedinu samostalnu izložbu imao 2006. godine u „Skveru“, a izlagao sam radove i na deset kolektivnih, jednom i u Italiji - kaže ambiciozni Sretović.
   Nikola voli da stvara studijske fotografije, portrete, poluportrete, figure, biste, arhitektonske fotografije. Do sada je svojim objektivom zabeležio detalje sa petnaest koncerata u Srbiji i inostranstvu. Krajem januara ove godine, u Minhenu je pratio koncert grupe u kojoj nastupa Emir Kusturica.
    - Na Novembarskom likovnom salonu u Kraljevu, 2008. godine osvojio sam četvrto mesto i novčanu nagradu koju je uručio pokojni gradonačelnik Miloš Babić. Studije za koje se polako spremam, takođe će mi pružiti znanje koje mogu primeniti i u fotografisanju - zaključio je Nikola Sretović predstavljanje za naš nedeljnik.
V. Balšić

RIBOLOV
Poštovani pecaroši, ribolovci, kibiceri i ostali ljubitelji dobre ribe...

   Kraljevo je jedan od retkih gradova u Srbiji u kome, kažu, dečkići, a sve češće i devojčice prvo nauče da vežu udicu pa posle prva slova. U srećna vremena ovde je bilo skoro deset hiljada registrovanih ribolovaca. Danas ih ima i više, doduše manje registrovanih, ali  i dalje mnogo volimo da čučimo uz Ibar, Moravu i Ribnicu i gledamo u plovak ili čekamo da zazvoni zvonce.
   Elem, ubuduće u „Ibarskim“, strana će biti odvojena za nas koji već volimo reku i pecanje,  ali i sve one koji će reke tek zavoleti  i one koji  za pecanje mnogo ne mare, ali somče na žaru, mrenu u čorbi i skobalja u marinadi obožavaju.
   Na našoj strani obrazovaćemo buduće ribolovce kako da vole, čuvaju i poštuju reku, ali i kako da u njoj uhvate ribu kojom će se hvaliti. One koji su majstori u takmičenju za koje spremamo pravila, ali i za one manje sretne obezbedićemo nagrade. Na ovoj strani biće mesta i za gurmane. Spremili smo recimo podebeo kuvar ribljih specijaliteta koji se spremaju u prirodi.
   Našu adresu znate, javite se sa rekordnim ulovima, ali i sa onim manje vrednim. Biće nagrada u raznim kategorijama. Javite se i sa ribolovačkim savetima, dojavama, interesantnim ribolovačkim pričama. Ukažite obavezno na ono što ruži ili škodi našim vodama. Uprite prstom u zagađivače, ribokradice. Hajde da zajedno štitimo ribu u mrestu. Hajde da nam Ibar i Morava ne liče na deponije i ne smrde na trulež i  motorno ulje zbog čega se više niko i ne seća kada je mrenu  upecao nizvodno od Bogutovca, a rak postao misaona imenica i u pritokama.
   Zovite, javite se, dođite u redakciju da se družimo.

BISTRO VAM ŽELE VAŠE IBARSKE

Lov štuke

   Iako je štuka brza i grabljiva riba plen ne proganja dugo. Najčešće skrivena iza lokvanja i drugih vodenih prepreka čeka žrtvu da joj dođe u neposrednu blizinu. Tada kao iz puške silovito napada i proždire nedužne susede. Mnogi je nazivaju higijeničar voda jer ih čisti od bolesnih, nemoćnih i zakržljalih riba. Sezona lova na štuku gotovo da i ne prestaje tokom cele godine, izuzev u vreme mresta, ali prava sezona počinje s jeseni. Uspešan je i lov zimi, a najuspešniji posle mresta (april-maj). Za ovaj lov koriste se prirodni i veštački mamci. Uhvaćena štuka boriće se žilavo i hrabro samo u prvim trenucima, jer ubrzo malakše. Krupniji primerci u borbi za život iskaču iz vode čitavom dužinom i tada im uspeva da se oslobodi udica. Ribolovni konac pri vađenju štuke treba da je uvek nategnut kao i kod izvlačenja ostalih riba. U lovu štuke živim mamcima pođednako uspešno koristi se plovak kao i olovni uteg bez plovka. Tamo gde je dno muljevito ili previše zatravljeno lov na plovak je uspešniji. Stariji i iskusniji ribolovci znaju da štuka postepeno guta mamac, okrećući ga u ustima da glavom prođe prema njenom ždrelu. Zato, ne treba žuriti sa kontriranjem čim je plovak potonuo već 5 do 8 sekundi kasnije. Nameštajući keder da bi ga lakše progutala, štuka ne stoj u mestu, već pliva dalje, što znači da joj treba omogućiti šetnju ostavljanjem nekoliko metara slobodnog najlon konca. Žurba u lovu ove grabljivice se isključuje. Bolje je da sačekate da se sama zakači na udicu, nego prevremeno da kontrira. Ako pri sebi nemate časovnik, onda kad plovak potone odbrojte bar do 8 pa tek onda kontrirajte.
   Živu ribicu udicom zakačite ispod leđnog peraja ali da joj ne povredite kičmu. Iznad udice dobro je da stoji tana čelična sajlica, jer su zubi štuke preoštri za ribolovni najlon konac. Ne treba gubiti iz vida da će na mestima gde je hranjena bela riba ubrzo doći štuka. Jer, bela riba dolazi na primamu, a štuka za belom ribom. Ovo važi samo za stajaće vode.
(Izvor: www.pecaros.com)

Tromeč i kup u Žiči

   Na ribolovnoj stazi u Žiči sutra će biti održan tradicionalni tromeč u sportskom ribolovu između klubova Ribnica, Magnohrom i Plovak iz Adrana. Na istoj stazi u nedelju biće održan kup „Gibnjara 2009.“. Prijave na stazi do 8 časova.

Mini liga trofeja

      Od ovog broja startuje MINI LIGA TROFEJA. Nazvali smo je mini zato što će trajati samo do 25. decembra, a od 1. januara će početi LIGA TROFEJA koja će trajati celu 2010. godinu. No, to što je liga mini ne znači da će i nagrade za pobednike biti mini, a dodelićemo ih  5. januara za vreme tradicionalne  ribolovačke večeri. 
   Pravo učešća u ligi imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom koji imaju prebivalište na teritoriji grada Kraljeva. Učesnik ulov mora uz kupon iz IBARSKIH prijaviti kod ovlašćenih klubova, „Mačak“, „Pirana“, „Mrena“ i „H.P. Kićo“, a overen kupon treba najkasnije za 5 dana da dostavi u redakciju Ibarskih. Klikom na sliku sa desne strane možete pogledati izgled prijave u pravoj veličini.
   Na kraju takmičenja stručni žiri koji će sačinjavati 2 člana iz Udruženja H.P. Kićo i jedan član iz redakcije Ibarskih, proglasiće 3 ribolovca sa najvrednijim ulovima (ne moraju biti i najteži) koji će dobiti vredne nagrade u ribolovačkom priboru, a najteži ulovi u svim kategorijama dobiće godišnju pretplatu na IBARSKE.
   Specijalnu nagradu dodelićemo najmlađem učesniku LIGE TROFEJA.
B I S T R O !

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PRAKTIČNO OBRAZOVANJE - piše Katarina Simović
Čitanje i pisanje pre škole 2

      U prošlom broju mogli ste da pročitate nešto o tome kako da opremite čitalački kutak svog deteta, koliko je važno da ga naučite da lista knjige, da ih čuva i odlaže na predviđeno mesto. Naročito je bilo opisano koliko je važno da i vi svakodnevno nešto pročitate i napišete, kako bi i vaše dete to činilo. Sledeći koraci uvode vas još dalje u priču koja će vam pomoći da postanete dobar učitelj svom detetu pre polaska u školu uz pomoć širom sveta rasprostranjene Montessori metode.
   Kada odaberete knjigu, koju ćete da čitate svom detetu, važno je da ona ne bude dosadna. Imajte poverenja u vlastitu procenu, ako mislite da je knjiga dosadna onda verovatno i jeste. Odložite je, možda će vam se nekada učiniti interesantnom.
   Deca uvek imaju omiljenu knjigu ili priču,  pa nije neuobičajeno da žele da je čuju više puta. Vrlo brzo nauče i tekst napamet. Ako ste zakasnili, pa knjigu čitate kasno uveče, nemojte da skraćujete tekst kako bi što pre stigli do kraja. Ako ipak uradite tako nešto svaki sledeći put bi trebalo da ispričate istu verziju, a to nije baš lako. Ono što bi takođe trebalo da sprečite je da ne zaspite pre nego što dete zaspi.
   Kada dete malo poraste ono pažljivo sluša reči priče, posmatra napisane reči i postavlja pitanja vezano za ono što će da se dogodi. Ova aktivnost doprinosi razvijanju sposobnosti čitanja kod male dece. Ako mu je neka reč nepoznata objasnite mu.
   Dete počinje vremenom da razume jezik koji se koristi u pričama, oblike koje priče mogu da imaju, način na koji se priče završavaju. Nije neuobičajeno da deca već u prvom, drugom razredu uspešno pišu sopstvene priče. U svakoj svojoj generaciji učenika sretala sam takvu decu. To su ona deca kojoj su roditelji u ranom detinjstvu dosta čitali.
   Deca vole osećaj držanja knjige u rukama. Svoju ulogu ima i veličina knjige kao i vrsta papira na kojem je knjiga štampana. Neke knjige danas imaju neprijatan miris zbog loše štampe. Takve knjige izbegavajte.
   Ilustracije su jako važne. Što je dete mlađe ilustracije su važnije. One mu pomažu da predvidi tok priče. Pre nego što nauči da čita, dete posmatra slike i analizira ih. Pomoću njih „čita“ priču. Možete da čujete dete već od dve godine kako priča priču uz sliku. Ponudite detetu da koristeći ilustracije iz knjige stvori sopstveni crtež ili sliku. Time, budite sigurni, ne uništavate njegovu kreativnost već je razvijate i pripremate uspešno za pisanje. Možete i da napišete reči koje imenuju delove slike. To je dobar uvod za učenje prepoznavanja slova.
   Deci do dve godine slike će zaokupljati pažnju. Sadržaj će biti manje interesantan. Za decu od tri godine najinteresantnije su pesme za decu i brojalice. Potražite za ovaj uzrast knjige koje sadrže teme iz okruženja: grad, selo, životinje itd. Sa tri do četiri godine dete želi da proširi svoje znanje. Dobrodošle su knjige koje opisuju neke za njih strašne i nepoznate situacije, kao što su: odlazak kod lekara, polazak u vrtić, dolazak na svet brata ili sestre. Detetu od četiri do pet godina ponudite priče koje su duže i koje imaju složeniju radnju. Priče koje će mu opisati  živote drugih ljudi, kako oni žive i šta rade. Detetu od pet do šest godina možete da čitate knjige koje imaju više poglavlja. Na ovom uzrastu dete će da uživa u knjigama koje mu opisuju kako da nešto napravi ili uradi. Uživaće takođe u smešnim pesmicama koje sadrže igre rečima.
   Preporučujem vam da se učlanite u biblioteku kako biste se upoznali s ponudom knjiga za decu. Za decu predstavlja pravi doživljaj odlazak u biblioteku i odabir knjige za čitanje. Možete svoje dete i da uključite i u neku od  radionica koje se organizuju u biblioteci.
   Očekujem da nam pišete, da li ste već nešto od mojih predloga primenili. Ako želite pošaljite nam fotografiju kako ste uredili vaš dečji kutak sa knjigama. Možda bi i drugi želeli da učine isto, ali nemaju ideju. Pomozite im u tome. Naša adresa je redakcija@ibarske.net



O KNJIZI VEROSLAVA STEFANOVIĆA „POSED GODINA“, POVELJA 2009.
U posedu poezije

   Veroslav Stefanović ne teži da kroz svoje pesme izrazi neku ideologiju ili filozofiju, niti se trudi da opiše istorijsku dramu u kojoj živi njegov narod i jezik, već  mikro-tok sveta u čoveku koji se utiskuje u sam život. U nekim pesmama se samo dotiče rata i događaja koji služe samo kao potka ili inicijalna iskra za nastajanje pesme. Jer on je na svom posedu i nedodirljiv je. Zemlja, nebo, Morava, ljudi i među njima mogući stihovi. Stefanović peva iskustvo sticano godinama, iskustvo samog čina čitanja, a potom pisanja ili iskustvo trena u kome nastaje pesma. On je definitivno pesnik zemlje. Pesnik poseda u mikro-značenju te reči, mikrokosmička trunka venčana poezijom.
   Pesnik insistira na dva zaključka, jedno je stalno raspeće čoveka, a drugo njegovo poreklo koje vodi iz zemlje. Čovek je raspet između detinjstva svog i detinjstva drugih koja se u vreme događanja pesme troše. Pesnika iz sećanja doziva majka i to na vratnicama, iz školskog dvorišta ga u sadašnjost vraća graja dece. On se raspinje u nemogućnosti povratka, punog povratka u zavičaj čoveka, detinjstvo. Iako nigde nije otišao sa poseda čovek se raspinje između realnosti i željene kompozicije sveta.
   Veroslav Stefanović peva svestan svoje zemlje, porekla i saobražava se sa njom dok gradi kolibu, baraku, gnezdo za onog koga je napustilo detinjstvo, ali ne i volja za ličnom zamisli sveta. On je posed zemlje i prijatelji i utvare i tuđine, saloni i postavke muzejske, čak i obodi kratke priče. Sve je to san zemlje, koju zemlja kroz pesnika i peva.
   Sveraspetost čoveka i njegovo zemljano poreklo susreću se u pesmi „Na ivici” i to baš na mestu kada pesma prelazi u molitvu Bogu za spas svih raspetih i svih od zemlje sazidanih. „Tu sam se pomolio za prijatelje, / u miru dubljem od vremena” peva Stefanović.
   Ako je Veroslav Stefanović izrazio zabrinutost za odgovore na tački opravdanja na kraju vremena stihom „dalje je nepoznat put”, ne mora da brine jer je ovom knjigom dokazao i odgovorio da je zemlja, ipak, u njegovom posedu, a on sam u posedu poezije.
A. Marić



Jamal - kraj sveta u Kraljevu

   U galeriji Narodnog muzeja je prošlog utorka otvorena izložba „Jamal-linije milenijuma u savremenoj kulturi“. Izložba se sastoji od sto dokumentarnih fotografija čiji je autor Ljudmila Fjodorovna Lipatova koja je ovom prilikom bila gost Kraljeva.
   Pored fotografija izloženi su odevni i upotrebni predmeti domorodačkog stanovništva Jamala, oblasti koja većim delom pripada polarnom krugu. Autore izložbe je pozdravio gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović i naglasio da je prvi korak, onaj kulturni, učinjen a da sledi drugi korak koji obuhvata ekonomsko regionalne odnose dva okruga. To je posebno značajno kada se uzme u obzir činjenica da se u Jamalsko-neneckom okrugu nalazi 90 posto rezerve ruskog gasa i 10 posto rezervi nafte, kao i rudno bogatstvo kao što su zlato, srebro i drugi vredni metali.
   - Domorodačko stanovništvo Jamala, što znači kraj sveta, živi nomadskim životom i bukvalno živi sa i od severnog jelena, koji je glavna životinja u Jamalu. Najznačajnije što su oni uradili za savremenu kulturu  je očuvanje hiljadugodišnje tradicije i većina ih u svojoj drevnoj veri. Imena tih naroda su Nenci, Hanti, Seljkupi i Mansi i većina ih govori jezicima uralske grupe koji su srodni sa ugro-finskom grupom jezika. Inače imena ovih naroda na lokalnim dijalektima bukvalno znače: čovek - rekla je Ljudmila Fjodorovna, stručni saradnik Salahardskog muzeja i dodala
   Pored domorodačkog stanovništva kojeg je oko 80.000 u okrugu živi još 450.000 ljudi koji su došli u okrug za poslom, a neki su potomci prognanika, pošto je Jamal u severo-zapadnom Sibiru iznad Urala. Pravoslavnih je 72 posto, a muslimana 12 posto. Posle perestrojke u Jamalu je sagrađeno 12 pravoslavnih hramova, a pored njih postoje i mesta za moljenje muslimana.
   Izložbu je pomogao Departman za međunarodne odnose Jamala, a postavio je salahardski muzej. Izložbu u Kraljevu pored kraljevačkog muzeja pomogla je lokalna samouprava i Udruženje „Aleksandar Sergejević Puškin“ koje neguje prijateljstvo između ruskog i srpskog naroda. Ova izložba proputovaće Srbiju u narednih šest meseci.
A. Marić



POZORIŠTE
Ženski razgovori

    Prošle subote je u Kraljevačkom pozorištu izvedena predstava „Ženski razgovori“ po tekstu Duška Radovića. Predstavu su izveli članovi „Solstudija“ koji čine talentovani kraljevački srednjoškolci. - Predstava je upriličena povodom odlaska tri člana naše trupe na studije - rekao nam je Vladan Slavković, režiser i umetnički rukovodilac „Solstudija“.

   Predstava je izazvala veliko interesovanje pre svega vršnjka članova grupe.
A.M.



U GALERIJI MARŽIK
Pogled na grad

     Prošle srede je u galeriji „Maržik“ otvorena izložba beogradske umetnice Vesne Mićović. Serija od 14 fotografija koja čini ovu izložbu nosi naslov „Vreme“, a prikazuje jedan gradski pejzaž u različitim vremenskim uslovima, doba dana i godišnjih doba, nastalih u predhodnih 7 godina. Sve fotografije su izrađene klasičnom tehnikom na kolor foto-papiru.
   Izložbu možete pogledati do ponedeljka.
A. Marić

SPORT

FUDBAL - PRVA LIGA SRBIJE - PETO KOLO
Samo golovi izostali

   Dobra predstava fudbalera Sloge u Zemunelu

SC. Zemunelo - Gledalaca: 500. Sudija: Dalibor Manojlović (Knjaževac). Pomoćnici: Borko Đurić (Užice) i Milan Krakanović (Novi Sad). Žuti kartoni: Karišik (Teleoptik), Urošević, Pelivanović, Mitić (Sloga).
TELEOPTIK: Ristić, Miljković, Karišik, Stanić, Brković, Lazevski, Milojević, Ranđelović, Dos Santos (od 82. Đoković), Jerinić, Šćepović (od 46. Adamović). SLOGA: Urošević, Vasilić, Đorđević, Pavlović, Vlašić, Trnavac, Nikačević, Pelivanović, Mitić (od 55. Spasojević), Rađenović, Vidojević (od 82. Vukojičić).
   Fudbaleri Sloge upisali su i prvi bod sa gostovanja u ovoj sezoni. U utakmici protiv Partizanovih nada, ekipe Teleoptika imali su više od igre, nekoliko povoljnih šansi, ali i rezultatom 0 : 0 mogu biti svi zadovoljni, a pogotovu novi trener „belih“, Saša Nikolić koji je imao debi na klupi kraljevačkog prvoligaša.    U 8. minutu Sloga je imala prvu priliku za pogodak, ali je šut Pavlovića sa ivice peterca, golman Ristić odbranio. Samo tri minuta kasnije napadač domaćih, Šćepović šutirao je snažno sa 15-tak metara, ali je lopta završila tik pored stative golmana gostiju Uroševića.
   U 13. minutu Vidojević je sa 18 metara šutirao iznad prečke golmana domaćih Ristića, da bi najbolju šansu za goste imao Rađenović i to tek sat vremena kasnije. Odlično je iskusni napadač izgradio poziciju za udarac, šutirao snažno sa 25 metara, ali je lopta pogodila prečku gola Teleoptika.    Poslednju šansu na utakmici imao je Trnavac u 84. minutu. Sa ivice šesnaesterca prebacio je živi zid posle slobodnog udarca, međutim golman domaćih Ristić odlično je intervenisao.
   U 6. kolu Prve lige Srbije, Sloga u nedelju na Gradskom stadionu dočekuje ekipu Mladosti iz Apatina.
I.S.


SRPSKA LIGA „ZAPAD“ - PETO KOLO
Prvenac Metalca

   Fudbaleri Metalca konačno obradovali svoje navijače

Stadion kod Ložionice - Gledalaca: 400. Sudija: Dušan Milojević (Smederevska Palanka). Pomoćnici: Marko Mladenović i Ilija Simić (Požarevac). Strelci: Otašević u 50. i Bižić u 70. za Metalac, a Karović u 77. za Slobodu.
   Žuti kartoni: Đorđević, Mladenović, Tufegdžić, Kolaković (Metalac), Teofilović, Gligorijević, A. Petrović, Nikolić, Karović (Sloboda).
Metalac: Gavrilović, Ivanović, Đorđević, Pavlović (od 65. Bižić), Mladenović, Opančina, Živković (od 81. Milenković), Radovančević, Tufegdžić, Marković (od 79. Kolaković), Otašević.
Sloboda (Č): Teofilović, Gligorijević, Ćendić, Matijašević, A. Petrović, Knežević (od 46. Luković), Popović (od 61. G. Petrović), Čabak (od 73. Nikolić), Karović, Kovačević, Vasilić.
   Mnogi su na stadionu kod Ložionice posle prvih 45 minuta stekli utisak da Metalac i u petoj prvenstvenoj utakmice ove sezone neće zabeležiti pobedu. Osim dva solidna pokušaja Otaševića iz slobodnog udarca u 27. i 38. minutu, igra obe ekipe zasnivala se na sredini terena, bez puno dinamike i pokušaja da se ugrozi gol protivnika.
   U drugom poluvremenu, podmlađena ekipa Metalca sa čak devet bonus igrača, krenula je mnogo agresivnije i to se isplatilo već u 50. minutu. Ponovo je u glavnoj ulozi bio najbolji pojedinac u domaćoj ekipi, Otašević. Odlično je izveo slobodan udarac sa 25. metara, zatekao nespremnog golmana gostiju Teofilovića i doveo svoj tim u vođstvo od 1:0.
   Domaći su nastavili u istom ritmu ne dopustivši ekipi iz Čačka da konsoliduje svoje redove. U 70. minutu posle greške igrača odbrane Slobode, Matijaševića, rezervista Bižić spretno oduzima loptu i sa 10-tak metara šalje je u desni donji ugao gola gostiju za vođstvo svoje ekipe od 2 : 0.
   Utakmica je mogla da bude rezultatski rešena već u 77. minutu, ali je Marković u situaciji jedan na jedan sa golmanom Matijaševićem bio neprecizan. Kazna je stigla samo koji sekund kasnije posle kontre koje su izveli gosti. Po desnoj strani odlično je prošao Kovačević, dodao loptu do Karovića kome nije bilo teško da sa ivice peterca rutinski savlada golmana domaćih Gavrilovića.
   Do kraja utakmice gosti su pokušali da dođu do izjednačenja, ali je ekipa Metalca izdržala sve nalete i uspela da osvoji izuzetno važna tri boda, koja će im pored bega sa začelja tabele dati i dodatno samopouzdanje pred gostovanje narednog vikenda u Petrovcu na Mlavi kod Sloge.
I.S.



STONOTENISERI KRALJEVAČKOG METALCA TRENIRAJU U KATASTROFALNIM USLOVIMA
Budućnost u kotlarnici

   Da je Kraljevo jedan od najsportskijih gradova u zemlji - nije nikakva novost. Da su sportisti ovog grada među najboljima, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu - to već i vrapci na granama znaju. Za razliku od drugih, međutim, oni trebaju biti dvostruko ili trostruko nagrađeni i poštovani, jer dolaze iz sredine u kojoj se ne počinje od nule, već iz „debelog“ minusa. Talenata na pretek, uslovi za njihov razvoj - nikakvi.
   Stonoteniski klub „Metalac“ osnovan je 1956. godine i jedan je od najstarijih u Kraljevu. Šezdesetih godina prošlog veka nastupao je u Drugoj ligi, one, velike Jugoslavije i beležio zapažene rezultate. Iako igra sa celuloidnom lopticom nikada nije bila nešto naročito profitabilna u svetu sporta, zavoleli su je mnogi Kraljevčani. I sada je vole.
    Oko tridesetoro dece podeljenih u tri grupe svakodnevno vredno trenira pod dirigentskom palicom Slobodana Popovića, jednog od začetnika stonog tenisa u Kraljevu. A trenira se „verovali ili ne“ u „kotlarnici“ O.Š. „Svetozar Marković“.
         - Mislim da smo jedinstveni slučaj ne samo u Srbiji već i u celom regionu. Ova deca zaslužuju divljenje, jer i pored katastrofalnih uslova za rad, i dalje dolaze na treninge i daju sve od sebe. Usko je, zagušljivo je, prinuđen sam da decu delim u grupe kako bih uz pomoć mojih saradnika Vladimira Puzovića i Srboljuba Ješovića uspeo da ih nečemu naučim - kaže za Ibarske prvi čovek „Metalca“, Slobodan Popović.
   A u „kotlarnici“, osim trenera, niko stariji od 16 godina. Čuje se samo zvuk loptice i poneki savet popularnog „Popa“.
   - Radimo na dva stola, guramo se jer stoni tenis kao igra zahteva komfornost, širinu. Ovi klinci se ne žale, ali im nije svejedno kada igraju mečeve na gostujućem terenu kod vršnjaka koji imaju znatno bolje uslove za rad. U startu se osećaju neprijatno, kao da su hendikepirani - kaže Popović.
   Zbog nedostatka finansijskih sredstava, nekoliko velikih talenata STK „Metalac“ izostalo je sa velikih takmičenja na kojima su čak smatrani favoritima za najviši plasman.
   - Evo, navodim primer Dunje Milutinović, kao našeg najvećeg talenta. Na državnom prvenstvu u Senti uvrštena je među nosioce, ali mi kao klub nismo mogli da nađemo sredstva da je ispratimo u velikom poduhvatu. Niko nam ne pomaže, samo nas entuzijazam održava - sležući ramenima ističe Popović.
   S obzirom na to da „prostorije“ Metalca ne zadovoljavaju ni minimum uslova za održavanje bilo kakvih takmičenja, Stonoteniski savez Srbije za sada gleda kroz „prste“ kraljevačkom klubu.
   - To je dobra volja saveza i ja im zahvaljujem na tome. Ali neće biti tako doveka. „Sutra“ može da im „pukne film“ i da nas uslovljavaju novim prostorijama. A onda, kome da se obratim, kako da kažem deci da je gotovo, bojim se i da pomislim na to - kaže Popović.
   „Bolje sprečiti nego lečiti“, izreka je kojom bi trebalo da se pozabave svi oni koji su nadležni za sport i omladinu u ovom gradu. Ukoliko je u praksi upotrebe, ima nade. U suprotnom, naša deca će se i dalje zavlačiti po kotlarnicama, rupama i ostalim mračnim i jezivim mestima.    I to sve dok nas oni „gore“ totalno ne ugase.
I.S.



KOŠARKAŠI MAŠINCA USPEŠNO ZAVRŠILI TURNEJU PO SLOVENIJI I AUSTRIJI
Studenti spremni za ispite

      Košarkaši Mašinca uspešno su završili desetodnevnu turneju po Sloveniji i Austriji. Pored učešća na Memorijalnom turniru „Matjaž Natka“ u Šoštanju, odigrali su i prijateljsku utakmicu u Laškom, dok su u Austriji odmerili snage sa ekipama „Pirati“ iz Klagenfurta i „Graca“ iz istoimenog grada.
   U prvoj utakmici na turniru Kraljevčani su poraženi od domaće Elektre rezultatom 68 : 59. U meču za treće mesto, Mašinac je ubedljivo savladao Hopsi Polzelu sa 98 : 66.
   Najbolju partiju na turneji, studenti su odigrali u Laškom protiv domaće ekipe Zlatoroga za koju nastupa bivši igrač Mašinca i Sloge Miljan Goljović. Taj susret Mašinac je dobio rezultatom 87 : 75.
   Prvu utakmicu u Austriji, mlađi kraljevački prvoligaš je odigrao u Klagenfurtu protiv domaće ekipe Pirati i rešio je u svoju korist rezultatom 86 : 70. U poslednjem susretu na turneji, Mašinac je u Gracu savladao istoimenu ekipu sa 72 : 58, koju  sa klupe predvodi Kraljevčanin Miodrag Pure Radomirović. Studenti su u ovom susretu bili oslabljeni pošto se u uvodnim minutima povredio Nemanja Milašinović.
   Za Mašinac su nastupali: Miljković, Radulović, Milašinović, Popović, Šestović, Marelja, Arsić, Balaš, Vuletić i Čupković.
I.S.



KOŠARKAŠI SLOGE BELEŽE SJAJNE REZULTATE U PRIPREMNOM PERIODU
Neki novi klinci

      U šest odigranih utakmica u pripremnom periodu, košarkaši Sloge zabeležili su isto toliko pobeda. Savladani su: Mašinac sa 91 : 85, Mladost iz Čačka dva puta, prvo u Kraljevu sa 81 : 70, a zatim i u Čačku sa 75 : 68, Radnički iz Kragujevca sa 91 : 86, Napredak iz Kruševca sa 71 : 57 i slovenačka Elektra sa 80 : 66.
   Trenera Sloge, Dragana Kostića, pored rezultata, svakako može da raduje i činjenica da su osim iskusnih Dimitrijevića, Tokalića i kapitena Nemanje Dašića u svim utakmicama nastupali mladi i neafirmisani košarkaši i to uglavnom iz Kraljeva.
   U pripremnom periodu za Slogu su do sada nastupili sledeći igrači: Saša Đorđević (KV), Nemanja Dašić (KV), Mladen Simeunović (KV), Marko Dimitrijević (KV), Nikola Garović (KV), Mirko Tokalić (KV), Bogdan Veličković (KV), Bojan Čolović (KV), Aleksandar Šmigović (KV), Omer Eminbegović (Novi Pazar), Asmir Numanović (Novi Pazar), Vedran Borovčanin (Bijeljina), Ognjen Topolović (Banja Luka), Milan Olujić (Zrenjanin) i Vladan Mirković (Stara Pazova).
   U sklopu proslave, 60 godina postojanja KK „Sloga“, ovi igrači imaće priliku da 23. septembra u Kraljevu odmere snage sa aktuelnim prvakom Evrope, ekipom Panatinaikosa.
I.S.



KUGLANJE - PRVA LIGA SRBIJE GRUPA „CENTAR“ - PRVO KOLO
Uspešan start kraljevačkih kuglaša

      Kuglaši Ibra i Kraljeva uspešno su započeli sezonu u Prvoj ligi Srbije grupa „Centar“.
   U veoma uzbudljivim i do samog kraja neizvesnim mečevima, savladali su dosta tesnim rezultatima ekipe Čaira iz Niša i Bakra iz Bora.
   Iako su u 1. kolu trebali da gostuju, kuglaši Kraljeva su na insistiranje ekipe Bakra zamenili domaćinstva, pa se umesto u Boru, u subotu u kuglani na Atletskom stadionu do poslednjeg čunja vodila velika borba.
   Ponajviše zahvaljujući Trošiću sa 552, Vukeliću sa 525 i Boroviću sa 523 oborenih čunjeva, Kraljevčani su dosta teško, ali ipak zasluženo došli do važnih bodova protiv iskusne ekipe Bakra, pobedivši rezultatom 3091 : 3075.
   U ništa manje neizvesnom meču Ibar je u nedelju takođe u ulozi domaćina savladao neugodnu ekipu Čaira iz Niša rezultatom 2993 : 2930. Trifunović sa 523, Krstić sa 509 i Nikola Kočović sa 503 oborenih čunjeva bili su najzapaženiji u redovima Ibra.
   U 2. kolu narednog vikenda, kuglaši Ibra gostuju u Pančevu kod Železničara, dok će Kraljevo dočekati ekipu Cara Lazara iz Kruševca.
I.S.



Vesti iz Atletskog kluba „Kraljevo“

     Takmičari Atletskog kluba „Kraljevo“ prošlog vikenda postigli su zapažene rezultate u finalu Atletskog kupa za juniore i juniorke održanom u Kragujevcu. U disciplini skok u vis Andrijana Nešić osvojila je traće mesto, dok je isti plasman, ali u disciplini bacanje kugle ostvarila Milica Arsić. Na takmičenju su učestvovali Dragoš Glavčić u bacanju koplja i Dragana Petrović u trkama na 400 i 800 metara. Ovim takmičenjem juniori su završili zvanični deo sezone.
I.S.