"Krup" merka Magnohrom!!!
U domu kao u hotelu
Otišli po evre - ostali gladni
Nauka “ubila” savršeni zločin
Vraćamo ”Željov” stadion
Traktor, traktor, traktorče...
Proja nas je održala
Sabor u Glediću
Poštovani pecaroši, ribolovci, kibiceri i ostali ljubitelji dobre ribe...
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, fudbal, stoni tenis, kuglanje

RETROVIZOR
Toalet papir

         Najviše volim kada me Žika, Pera, Laza ili Mika pozovu dva dana nakon što su mi u dubokoj diskreciji (nadam se da ovo nije pleonazam), doturili neko artijče, koje su njima, opet u dubokoj diskreciji, doturili Steva, Mića, Žuća ili Duća i izgovore čuvenu rečenicu „Eeee novinar, a ja sam mislio da ti jedini imaš muda u ovom gradu, da ti imaš petlju da im... (pa sve po spisku), da ovo objaviš, a ti ništa, ali dobro, znam ja da ima uređivačka politika, da vi...“ itd, itd, drnge dange, drnge dange.
   Uvek se u takvim situacijama dohvatim među noge. Prvo da proverim da li je tvrdnja dotičnog gospodina ili gospođe tačna, pa kada utvrdim da nije, kada sam već dole namestim donji veš i počnem sa razmišljanjem zašto sebi sve više ličim na toalet papir.
   Evo recimo, onomad, u dubokoj diskreciji ekipa ljudi iz jedne velike državne firme mi dostavi kamaru papira kako njihov gazda drpa na sve strane. Em što drpa pare, no drpa i službenice. Aj’ što drpa, no se bavi i mobingom (to je valjda kada muštra ove što im  ne daju da ih drpa valjda). Čitam ja one hartije. Pravnik nisam. Nisam ni ekonomista. Ama nisam ni mutav. Na sud da me stavi ode ja u bajbokanu jer nema suda koji će na osnovu onoga da ga ćorkira. Mašim se ja zato, kao nevešt, za mikrofon, reko, de vi to meni imenom i prezimenom u traku, kad se gospoda izbeči. „Ne, ne, ne ne bi mi, de ti to sam istraži“. Ene!
   Netom potom drugi diša, zida neku zgradu. Lepa zgrada video je ja. Raduju se dečica u novoj zgradi. I za njega mi, međutim, opet još onomad,  dostavili neke artije. Kažu krao. Namešt’o ovo, namešt’o ono. Pa mu neki inspektor, spočitava ono, a ovi drugi inspektori ono. I sve tako to. Elem, čim sam viđen da obilazim onu dečeću zgradu zove me onaj što mi je papire dao. De, veli, vrati mi one ’artije. Kako razumeh zadužio ih je  kod čoveka koji će da najebe ako mu ’artije ne vrati. ’Oću da vratim artije. Gde čovek da najebe što je istinu o lopovima hteo na videlo da iznese. Em ću da mu vratim, em ću poruku da mu prenesem kao i svima ostalima što im dupeta vape za foteljama, što ih svrbi tuđa plata, što bi da kradu ko onaj što ga štiti funkcija.
   Ako hoćete draga gospodo da pravdu isterate ubuduće, em ’artije i to sa plavim pečatom, em potpisana izjava sa brojem lične karte i zabeležena u digitalnom obliku pa da radimo. U suprotnom, nema ništa. Beš ga nov je zakon. Za to smo glasali. Mi ćemo, inače, pre ili kasnije sami doći na vaša vrata. Pun mi je kofer toga da me sreću hapšeni likovi koji su prodavali prekidač za dva’es i kusur iljada dinara i smeškajući mi se u facu pitajući me „kako je“. Odviknite se od toga da novinare tretirate kao toalet papir. Bar u ovoj novini.
A.Tasić

NA POMOLU NOVI, SVETSKI MOĆAN, MLADOŽENJA ZA KRALJEVAČKU VATROSTALNU INDUSTRIJU
"Krup" merka Magnohrom!!!

   Posrednik u razgovorima sa austrijskim „čeličancima“ naš čovek iz Pariza

   Predstavnici Krup-a, vodeće evropske korporacije za proizvodnju čelika i MG „Serbien-a“, koji je filijala velike francuske kompanije koja eksploatiše dolomit iz rudnika „Bela stena“ nedaleko od Baljevca, danas će u Austriji razgovarati o mogućnostima da jedna od najvećih svetskih kompanija za proizvodnju čelika  bude deo konzorcijuma koji bi kupio vatrostalni deo industrije „Magnohrom“.
   Iza cele priče stoji Milan Dvojaković francuski biznismen srpskog porekla koji je ranije sa nekolicinom francuskih partnera kupio rudnik dolomita „Bela stena“ preko kompanije MG „Serbien“.
   - Kompanija MG „Serbian“ je stari partner čeličane US „Stil“ iz Smedereva koja je nedavno iskazala potrebu za 6.000 tona pečenog dolomita,  ali pod specifičnim uslovima. U određenim pećima i isključivo na gas što u okruženju u ovom trenutku jedino može da radi industrija „Magnohrom“ koja ima i rotacionu peć i  pritom kao energent koristi upravo gas - priča Vukomir Mitrović pomoćnik gradonačelnika za komunalnu infrastrukturu i ekonomski razvoj.
   Boravak gospodina Dvojakovića u „Magnohromu“, po rečima našeg sagovornika, pretvorio se u mnogo više od jednokratnog posla.
   Priča o novoj privatizaciji se sama nametnula, posebno u svetlu činjenice da je kompenzacijom sa gradom  „Magnohrom“ oslobođen značajnog balasta od skoro milion evra duga ka javnim preduzećima. Gospodin Dvojaković bio je, međutim, direktan i u startu, rekao da sam u tako krupan poduhvat ne može da uđe, ali da je voljan da animira svoje poslovne partnere sa kojima godinama radi. Prekjuče je potvrdio da je sa predstavnicima poznatih austrijskih čeličana za  petak zakazao sastanak tokom koga će im predočiti mogućnosti da dođu do, i njima sigurno dobro poznate, industrije vatrostalnih materijala.
   Od raskida  ugovora sa kompanijom braće Mital koji su najveće gradsko preduzeće „zavili u crno“ ostavljajući dugove koji se mere stotinama miliona dinara, pritom potpuno devastirajući proizvodne pogone sečenjem i prodajom peći, kao jedini ozbiljan kupac za pojedine celine, jer će tako najverovatnije "Magnohrom" i biti krčmljen, pominjala se kompanija „Bomeks“ koja je u dužem periodu sarađivala sa kraljevačkim vatrostalcima.
   - Na naše iznenađenje gospodin Dvojaković uopšte nije bio protiv toga da se kompanija „Bomeks“ uključi u neki budući konzorcijum koji bi kupio „Magnohrom“ pre svega zbog dobrih veza gospodina Bjelića vlasnika „Bomeksa“ na ruskom tržištu što će se na pregovaračkom stolu u Austriji, verujem, pojaviti kao jedan od opcija pa možda čak i aduta da se uđe u posao. Da iza kupovine „Magnohroma“ stane jadan takav konzorcijum, lično mislim, da bi bio dan za praznovanje u Kraljevu - kaže na kraju naš sagovornik.

Nemačka kompanija Tisen-Krup iz Diseldorfa, jedan je od najvećih proizvođača čelika u svetu.  Nastala je 1999. godine, ujedinjenjem Thyssen AG i Friedrich Krupp AG Hoesch-Krupp. Sastoji se od 670 manjih kompanija i zapošljava ukupno oko 185000 radnika.
A. Tasić

GRAD I VATROSTALCI SE KONAČNO RASKUSURALI
”Magnohrom” dao zemlju za dug

   Kraljevo za 70 miliona dobilo sportski kompleks i 10 hektara atraktivnog građevinskog zemljišta

   Javnim komunalnim preduzećima i  Direkciji za planiranje i izgradnju Kraljeva, po fakturama izdatim  posle 1. januara 2005. godine, Industrija „Magnohrom“ od pre nekoliko dana ništa ne duguje! Ova kompanija, trenutno u državnom vlasništvu, sa gradom Kraljevom potpisala je kompenzacioni ugovor po kome se, u zamenu za deo imovine, otpisuju potraživanja „teška“ oko 79 miliona dinara.
- Radi se o približno deset hektara izuzetno kvalitetnog građevinskog zemljišta koje je bilo u vlasništvu „Magnohroma“ uz koje smo za dugove dobili i fudbalsko i tenisko igralište, gde je zemljište bilo inače gradsko, ali su kompletna infrastruktura i objekti pripadali vatrostalnoj industriji - kaže Vukomir Mitrović pomoćnik gradonačelnika za komunalije i infrastrukturu koji je ispred Skupštine vodio pregovore.
Suma koja je „poravnata“ odnosi se na dugove „Magnohroma“ „Direkciji“, „Čistoći“ i „Vodovodu“ i odnosi se na period posle onog u kome je država uredbom „naredila“ javnim preduzećima da otpuste sve dugove prema velikim preduzećima koja ulaze u proces privatizacije.
- Pregovaranje je zaista dugo trajalo, ali smo na kraju sve sveli na dve decimale. Uz  kompleks koji će sigurno koristiti kraljevačkim sportistima, dobili smo međutim mnogo dragocenijih deset hektara koji se nalaze preko puta upravne zgrade industrije „Magnohrom“. Radi se o komunalno potpuno opremljenom zemljištu gde odmah može da se započne bilo kakva grinfild investicija, nedaleko od pruge, magistralnog druma, reke - kaže Mitrović ističući vrhunsku kooperativnost  rukovodstva „Magnohroma“, ali i saglasje svih partija koje čine vladajuću koaliciju u Kraljevu da se problem sa nagomilanim dugovanjima konačno reše.
- Poravnanje dugova sa „Magnohromom“ bar za ovaj nesporni period  je dobra i za ovu kompaniju koja će na tržište izaći u drugoj privatizaciji mnogo manje opterećena, a da pritom nije uopšte narušen  proizvodni kompleks jer smo mi od magnohroma uzeli ono što njima, realno, ne treba. Pritom su se oni  oslobodili popriličnog balasta - kaže Mitrović.
Gradu sada sleduje da sa javnim preduzećima sklopi zasebne ugovore kojima će ih namiriti shodno njihovim potraživanjima.
- Direkcija će dobiti zemlju za ono što joj se dugovalo. Naravno ta zemlja ostaje gradu koji će opet „Vodovodu“ dati zemljište na koje će izmestiti svoj vozni park  iz takoreći centra grada, „Čistoća“ će dobiti sredstva iz budžeta za obnovu voznog parka i svi će biti zadovoljni jer je pitanje kada bi od posrnulog „Magnohroma“„ pa i nekog budućeg vlasnika koji bi prihvatio dugove, grad uspeo da naplati svoje - zaključuje priču Mitrović.

„PUJ PIKE NE VAŽI“ DO 2005.
Šta će biti sa dugovanjima koja su napravila velika preduzeća prema gradskim javnim firmama  do 2005. ostaje da se vidi premda ima sve manje šanse da se i ta dugovanja od  koncerna FVK i industrije „Magnohrom“ naplate. Naime pred prodaju stadiona „Metalca“ privredni sud je stopirao izvršenje presude „Vodovodu“ koji je FVK tužio za  dugove pre 2005, a još proletos slično je prošla i tužba ovog JKP  protiv „Magnohroma“. Ostali za razliku od „Vodovoda“, koji se i danas javno pita zašto građani moraju sve da plate, a nove gazde velikih firmi ne, nisu ni gubili vreme na tužakanja.
M. Jović

UČENIČKI DOM U KRALJEVU DOBIO NOVO MODERNO KRILO
U domu kao u hotelu

Uz moderne sobe sa kupatilima, specijalizovane kabinete, dom ima i teretanu

   Više od 300 stanara Učeničkog doma u Kraljevu neće se više stiskati u tesnim sobama u kojima je ponekada bilo i devet đaka  niti čekati na red za zajedničko kupatilo u kome je samo u odrđenim delovima dana bilo vode. Moderan restoran, teretana, internet kafe, specijalizovani kabineti i učionice, dvokrevetne i trokrevetne sobe sa kupatilima, TV sale, od pre nekoliko dana  su na raspolaganju  đacima srednjih škola koji su u Kraljevo došli  iz brojnih gradova u Srbiji, a pre svega znanjem su stekli pravo da žive  u Domu učenika.
Više od 1,2 miliona evra država i ova ustanova  uložili su naime u izgradnju novog krila i renoviranje stare zgrade Doma učenika u kome se od osnivanja živelo po ,,vojničkom sistemu“ sa sobama u kojima je spavalo i po devet đaka, a kupatilo delio ceo sprat.
- Srela sam direktora na hodniku kada sam čula da se privodi kraju renoviranje novog krila i rekla mu da ove godine hoću da živim kao čovek - kaže  uz veliki osmeh Slađana Đurđević iz Kruševca učenica četvrte godine Šumarske skole koja je u domu od početka srednje škole.
Dana kada su se u devetokrevetnim sobama sudarale sećaju se i Jelica Ćurčić iz Ivanjice, Marija Varagić iz Požege, Miljana Miletić iz Aleksandrovca i Ivona Bartinečević iz Bora.
- Dešavalo se da se ne zna koja je čija čarapa ili majica, a o kupanju i da ne pričamo jer je jutro u sobi kada nas devet krene u školu obično čist haos - pričaju u glas ove devojke inače učenice Ekonomske i Medicinske škole.
Danas su u konformnim dvokrevetnim sobama, koje su znanjem i „seniorskim“ statusom zaslužile.
- Ako ništa drugo deca barem sada imaju po dva ormara, svoje stolove i toplu vodu tokom celog dana u zasebnim kupatilima - kaže  Dragan Novčić, direktor Doma.
Ova ustanova ima, međutim, mnogo više. Sopstveno centralno grejanje. Dovoljan broj specijalizo- vanih i opštih kabineta da u njima u istom trenutku može da uči svih 312 stanara. Pod  nadzorom 34 kamere je tokom celog dana. U domu je teretana, biblioteka. Dom ima i klasičnu recepciju. Internet kafe je dostupan đacima besplatno tokom celog dana.
- I još planiramo da u starom delu renoviramo sobe koje smo sada samo rasteretili jer nam nije bila namera da povećamo kapacitet nego da obezbedimo evropski komfor ovoj deci. Ovo je sada mesto u kome će stanovati  najbolji đaci  koji su odavde ranije bežali - kaže Novičić koji ovih dana privodi kraju projekte za izgradnju balon sale koja će se naslanjati na novo krilo doma i činiti kompleks sa otvorenim terenima Šumarske škole koja se nalazi u komšiluku i odakle inače dolazi i najveći broj stanara đačkog doma.

„ŠARENO“ KOD PRIVATNIKA
Novi uslovi u domu, po svemu sudeći, promeniće i sliku stanara jer će sada najbolji đaci srednjih škola iz okolnih gradova nastojati  na sve načine da nađu mesto u njemu za razliku od ranijih godina kada roditelji nisu pitali za cenu da svojoj deci obezbede što bolji privatni smeštaj.
- Doslovce sam ucenjivan od pojedinih stanodavaca, posebno onih iz Vojnog naselja gde je Šumarska škola u koju je išao moj sin. Pojedini su mi tražili i šezdeset evra za krevet u sobi koju je moj sin trebalo da deli sa još jednim dečakom - kaže Milan Vujić iz Kruševca.
Crna strana medalje ima međutim i svoju svetlu stranu pa se baš u pomenutom Vojnom naselju za đaka može naći i soba za 30 ili 40 evra uz to da se gotovo podrazumeva da deca bar dva puta obeduju sa domaćinima, a imaju komfor kao u roditeljskom domu.
- Ja sam sama i prija mi društvo, ako kuvam za sebe mogu da kuvam i za njih, a iskreno to što oni plate ode na komunalije i to je jedina moja zarada, ostatak potrošimo za namirnice - kaže gospođa Leposava Mirić koja od smrti supruga udomljava po dva đaka.
Gradu, međutim, realno treba bar još jedan kombinovani đačko studentski dom sa bar ovoliko kreveta koliko  ih je u postojećem, iako, po rečima direktora Doma učenika, želje đaka za sada zadovoljava i ovaj.         
Samo jedno krilo i renoviranje starog koštali su, 120 miliona dinara. Pitanje je kada će se Kraljevo ponovo dočepati tolikih para.
M. Jović

Upravni poslovi u Ušću

   Juče je u Policijskom odeljenju u Ušću otvoren šaltera za rad upravnih poslova (izdavanje ličnih karata, putnih isprava, vozačkih dozvola, registracija vozila i dr.). Otvaranju su prisustvovali predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Raškog upravnog okruga, grada Kraljeva, mesnih zajednica, donatora i građana Ušća.
N.S.

GOLGOTA OSMORICE KRALJEVAČKIH VARILACA U HOLANDIJI
Otišli po evre - ostali gladni

   Naše i četvoricu vojvođanskih brodograditelja prevario slovenački posrednik. Skupljaju krompir po njivama da prežive

   Osmorica Kraljevčana koji su radili kao zavarivači u našim brodogradilištima a potom dali otkaze da da bi otišli na rad u Holandiju, preko slovenačke firme NST Global, od koje su dobili slovenačku radnu vizu uz obećanje da će tamo imati  mesečnu platu oko 2.000 evra, nakon više od dva meseca ostali su u toj zemlji prepušteni samima sebi, bez posla, par i hrane.
   - Kada smo nekako došli do Mihalja Lisca direktora slovenačke firme koja je trebalo da nas ovde uposli, on nas je bezobrazno izgrdio rekavši da ćemo morati da vratimo i 350 evra koje smo dobili za hranu, iako nam nije obezbedio obećani posao niti zaradu, kaže Nebojša Bošković, koji nam se iz Holandije telefonom javio, kako bi preko medija, kako kaže, upozorio lakoverne radnike da ne nasedaju na priče o dobroj plati i poslu koji im obećavaju ljudi koji ih vrbuju za posao sa raznih strana Srbije za račun firme NTS Global iz Ljubljane.
   Posle više od dva meseca, pošto su se još 16. jula obreli u Holandiji, grupa od 12 varioca, po jedan radnik iz Apatina, Bezdana, Sombora, Prigrevice dok su ostali iz Kraljeva, obratila se holandskoj Agenciji za zaštitu ljudskih prava, ovi ih uputili na policiju, policija na slovenačku ambasadu, da bi im najzad obećana pomoć u srpskoj ambasadi.
   - Živimo u mestu Herkingen, pedeset kilometara od Roterdama, u takozvanom Parku bungalova. Pojedinci iz grupe su išli za kombajnima sakupljajući po koji krompir da bi se nahranili. Preko Ranka Perića, koji nas je odveo u Sloveniju, krenuli smo trbuhom za kruhom. Sad nemamo ni posao ni para za hranu, a obećana nam je plata od 2.000 evra, čak i dečiji dodatak za one koji imaju porodicu. Ostavio sam posao u apatinskom brodgradilištu a sada ne mogu da zaradim ni onih 350 evra koje sam poneo od kuće. Kada smo  se obratili direktoru NST Global, Mihalju Liscu, on nas izgrdio i zapretio da na svojoj strani ima slovenačku inspekciju rada i advokate, nastavlja Bošković.
   Vasilj Zorojević, radnik iz Prigrevice, na ovu priču dodaje, da im se u jednom momentu učinilo da će ipak dobiti posao u jednoj rafineriji blizu granice Nemačke i Holandije.
   - Holandski državljanin, čovek našeg porekla, Elvir Omerović, je od NTS Globala tražio 12 zavarivača za rad u jednoj rafineriji na holandsko - nemačkoj granici. Dao  nam je da podelimo 1.000 evra za hranu koje smo trebali da vratimo kad počenemo sa poslom. Radost je bila kratkog veka jer za nekoliko dana smo obavešteni da za nas posla nema, pošto NTS Global neće da ustupi radnike - kaže Zorojević, dodajući kako se pročulo da je slovenačka firma otvorila filijalu u Holandiji, a sam direktor poručio da on sada ima drugu, jeftiniju radnu snagu.
   Nebojša Bošković još kaže da je mesec i po dana molio Dragana Gojkovića, koji ih je ispred slovenačke firme odveo i predvodio, da ga odvede kod lekara jer je zadobio tešku upalu uha koja se proširila na celu glavu.
   - Dobio sam terapiju ali dalje nisam mogao da odlazim kod lekara jer za svaki pregled ovde se daje 70 evra koje ja nemam - nastavlja priču Bošković.
   Nakon toga direktor Lisac je svog službenika Gojkovića vratio u Sloveniju i radnike ostavio na milost i nemilost da se snalaze u stranoj zemlji.
E.I.

U POSETI TIMU FORENZIČARA KRALJEVAČKE POLICIJSKE UPRAVE
Nauka “ubila” savršeni zločin

   Obijači pali zbog pljuvačke. Ubica uzalud prao pantalone. Ulaze u mozak kriminalaca

   U leto 2008. godine policija Kraljeva kršila je prste pokušavajući da uđe u trag bezobzirnim obijačima koji su i  usred dana provaljivali u stanove i odatle odnosili plen meren hiljadama evra. Nijedan trag za sobom, sem haosa u domovima poharanih, nisu ostavljali. Ništa. A onda je jednom od operativaca Odseka kriminalističke i protivdiverzione tehnike Policijske uprave u Kraljevu za oko zapalo parčence novine koje se već drugi put tokom uviđaja pojavljivalo pred vratima stana u hodniku nasuprot onom koji je poharan. Ispostavilo se bio je to ključni dokaz da banda provalnika završi iza brave.
- A to je bilo sjajno lopovi ništa iza sebe nisu ostavljali, niti papilarne tragove, narod to zove otisci, niti bilo kakvu telesnu izlučevinu u vidu krvi, znoja, niti otiske cipela, ma doslovno ništa. Međutim zapalo nam je za oko to parčence papira pred vratima inače čistog hodnika. Da preskočim dugu priču, ispostavilo se da su razbojnici jedino tu pravili grešku, pre obijanja stana otkinuli bi liznuli i na špijunku stana u komšiluku zalepili parče novine. DNK uzorak koji smo našli na tom komadiću papira bio je dovoljan da ih sve pohapsimo - priča uz smešak Dobrivoje Dimitrijević šef Odseka kriminalističke i protivdiverzione tehnike ili za one koji vole američke serije tog tipa šef forenzičara Kraljeva.
Narodu malo poznati i retko viđeni članovi ovog tima su i doslovce ključni u dokazivanju naoko nedokazivih najtežih krivičnih dela, a u krivičnim postupcima neizostavni deo policijskih snaga na koje se oslanjaju tužioci.
- Dve stvari mogu da tvrdim. U serijama se ponegde preteruje, a ponegde greše, ali je tačno ono što tvrde, savršeni zločin, zahvaljujući modernoj nauci, ne postoji - kaže uz smešak prvi forenzičar Kraljeva.
   - Ne postoji krivično delo u kome je učinilac čovek,  a da se ne ostavi trag. Od toga da su to tragovi krvi ili papilarnih linija preko sperme, drugih telesnih izlučevina poput znoja recimo ili kapljica pljuvačke do najobičnijeg mirisa - priča naš sagovornik listajući fascikle stavljene ad akta jer su njihovi akteri upravo zahvaljujući forenzici odavno iza brave.
Dva slučaja iz 2007. su pred nama. U oba je ključan bio nalaz forenzike, a radilo se o delimičnom otisku prsta.
- Razbojnik je sve „dobro“ uradio, ali je na jednom parčetu stakla koje je razlupao da bi ušao u kuću iz koje je odneo šest hiljada evra ostavio delimični otisak. Nama je dovoljno da na 12 tačaka potvrdimo podudarnost sa otiskom koji imamo u našoj dokumentaciji i sud više nema problema. Tako je bilo i u ovim slučajevima - kaže Dimitrijević pokazujući nam AFIS I FIS sisteme za registraciju sumnjivaca koji sada  policiji omogućavaju da kompjuterskom pretragom u roku od nekoliko minuta dođu do najužeg kruga potencijalnih počinilaca krivičnih dela.
- Mi ipak ne raspolažemo sa nekom super tehnikom, ali je tim koji čini ovaj odsek odličan. U biti to i jeste ključ za rešnje svih slučajeva. Ta podela na statičku i dinamičku fazu uviđaja gde istražitelj  prvo pokušava da zamisli kretanje učinioca i na osnovu toga dođe do mesta gde je možda ostavio tragove je ključna. Recimo, ako je stan obijen lopov je možda prislonio uho na vrata. Možda se slučajno licem naslonio na neki deo ormara tražeći po fiokama dovoljno da ostavi DNK trag - kaže Dimitrijević objašnjavajući  kompleksnost posla kojim se njegov tim bavi.
Primer iz jednog kraljevačkog sela u kome je brutalno sa više uboda nožem usmrćen gastarbajter jedan je od upečatljivijih baš za ovu tvrdnju.
Na licu mesta, po običaju nije bilo dokaza, ali su indicije ko bi mogao da počini zločin postojale. Sumnjivac, međutim, nije priznavao bilo kakvu umešanost. Onda je na delo stupila forenzika. Po mestu gde se i kako nalazila žrtva zaključenoje da bi na odeći ubice moralo da bude tragova krvi.
- Opet da skratimo, osumnjičeni je po onome što smo mi istragom zaključili posle zločina u veš mašini otkuvao pantalone misleći da će na taj način sa njih ukloniti kapljice krvi žrtve. Nama tehnika, međutim omogućava da tragove nalazimo na molekularnom nivou i upravo tako iz farmerica koje je nosio osumnjičeni je izvučen uzorak krvi koja se u potpunosti podudarila sa žrtvinom tokom DNK  analize - zaključuje priču  naš sagovornik.

MREŽA NAUČNIH INSTITUCIJA
   Kraljevački forenzičari oslanjaju se na moćnu mrežu uglednih institucija koje su ključne u visokosofisticiranim analizama koje su im ponekad neophodne. Pre svega tu je Nacionalni kriminalističko tehnički centar MUP-a Srbije, ali i Biološki fakultet u Beogradu kao i Institut za sudsku medicinu.

ODAO GA RAJSFERŠLUS
Koliko se zločin ne isplati pokazuje primer lopova koji je, kako se kasnije saznalo lepo maskiran sa rukavicama na rukama obio jedan stan u Kraljevu.
- Nigde traga. Radi se o momcima koji rade i u inostranstvu i znaju sve „cake“ obijačkog zanata. Međutim ovom je najverovatnije bilo prevruće dok je obavljao premetačinu i poželeo je da raskopča jaknu koju je nosio. Na njegovu nesreću onaj platneni deo koji se kači na zip je otpao. On to nije primetio, a na tom malom komadiću tkanine mi smo našli dovoljno njegovog znoja da iz njega izvučemo DNK kod i njega smestimo iza brave - kaže inspektor Dimitrijević pokazujući sićušnu tračicu koju su forenzičari zatekli na podu dnevne sobe obijenog stana.

RAZBIJANJE FILMSKIH PREDRASUDA
Kako serije preteruju po rečima naših sagovornika najbolje se vidi u sekvencama gde kompjuter u deliću sekunde nađe podudarni otisak prsta.    - Pre svega izuzetno su retke situacije kada se  nađe idealan otisak papilarnih linija, a i tada mašina može da suzi krug sumnjivaca na deset ili dvadeset. Tek tada se pristupa upoređenju onih pomenutih minimum 12 tačaka kada se sa sigurnošću pred sudijom može tvrditi da je trag nađen na licu mesta podudaran sa onim koji se nalazi u policijskoj evidenciji. Ali dobro, film je film, a život je nešto drugo - opet uz smešak primećuje naš sagovornik.
M. Jović

INTERVJU: LJUBIŠA JOVAŠEVIĆ - ZAMENIK GRADONAČELNIKA KRALJEVA
Vraćamo ”Željov” stadion

   "Moram da razočaram opoziciju da bez obzira na pojedine razlike i rasprave u koaliciji, konsenzusom dolazimo do rešavanja mnogih stvari"

   Ovih dana se u našem gradu najviše polemike vodilo oko sportskih terena, a u žiži su bili „Željov“ i tereni kod Magnohroma. To i trenutna situacija u vladajućoj gradskoj koaliciji bili su povod za razgovor sa zamenikom gradonačelnika dr Ljubišom Jovaševićem.

   Da li je tačno da Fabrika vagona želi da raskine ugovor o prodaji Rukometnog stadiona, koji je prodat Autotransportu za oko 150.000 evra
   - Odlukom Upravnog odbora Fabrike vagona igralište je dato na korišćenje gradu, i da podsetim da igralište ima tri vlasnika: Železnice Srbije, grad Kraljevo i Fabriku vagona. Mi sada faktički nemamo prodaju, već trojnu cesiju dugovanja gde pored gospođe Simović iz Mega Šela, pored Slavkovića direktora Fabrike vagona, imamo još jednog „umešača“ koji je takođe veliki dužnik gradu Kraljevu, a to je Autotransport i njegov direktor Jablanović. Zbog međusobnih dugovanja, došlo je do jednog njihovog poravnanja, i to u momentu kada se razgovaralo o reprogramiranju dugova između grada, njegovih javnih preduzeća i Fabrike vagona, i nalaženju modusa kako problem dugovanja rešiti - govori Jovašević.
Zbog čega je onda Fabrika vagona pribegla ovakvom potezu?
   - Ako sve to posmatramo zakonski i pravimo analogije, ovo bi moglo biti tretirano kao na primer početak stečaja ili one firme koja se nalazi u stečaju, koje pokušavaju da delove svoje imovine prodaju mimo stečajnih organa: suda, stečajnog upravnika. Prema tome, direktor Slavković se nalazi u jednom velikom problemu, ali mi je drago da je on to shvatio, da je shvatio i branilac gospođe Simović, jer postoji jedan dopis u kojem Fabrika vagona želi da raskine ugovor i da celu materiju vrati na status quo u odnosu na predhodno stanje - kaže gospodin Jovašević.
   Šta to znači?    
   - Rukometni stadion će biti vraćen svojoj nameni, bez obzira da li će biti u vlasništvu Fabrike vagona ili će biti prenet gradu na ime dugovanja. U svakom slučaju taj ugovor neće biti realizovan s obzirom na angažman i na procedure koje su na našoj strani. 
  Da li je tačna tvrdnja direktora Fabrike vagona da je grad ponudio 800.000 dinara za otkup stadiona?
   - Gospodin Slavković ne govori istinu, ili ako je razgovarao sa nekim, onda nije razgovarao sa ovlašćenim predstavnicima lokalne samouprave. U svakom slučaju njegove izjave dolaze posle svršenog čina kao pokušaj opravdavanja nečega za šta opravdanje ne postoji  - priča Jovašević. S druge strane imamo jedan pozitivan ishod kada je reč o prebijanju dugova i to sa Magnohromom.
Kakav dogovor je postignut?
   - Menadžment Magnohroma i Zastupnik kapitala shvatili su kolika su dugovanja. Njihova namera je bila da dođe do poravnanja. Grad je prihvatio da se pojavi u ime javnih preduzeća iz Kraljeva kojima se duguje, i napravljena je procena dugovanja i vrednosti imovine koja će se koristiti za podmirivanje tih dužničkih odnosa. Ostalo je još da grad sa tom imovinom od oko 9 hektara, koju čine sportski tereni preko puta uprave Magnohroma, podmiri obaveze tim javnim preduzećima kojima se duguje - kaže Ljubiša Jovašević.
Kako funkcioniše vladajuća koalicija?
   - Za sada je to dobro, nema pukotina i moram da razočaram opoziciju da bez obzira na pojedine razlike i rasprave, konsenzusom dolazimo do rešavanja mnogih stvari. Puno toga još treba ubrzati, ali i tome dati dobar pravni temelj, kao i svrhu i cilj, i onda možemo govoriti o ubrzavanju materije. Postoji puno projekata koji su aplicirani u NIP-u i mi ćemo odabrati one koji su prioritet gradu i sa njima konkurisati. A to su atletski stadion, zatvoreni bazen, pešački most preko Ibra, kanalizacija prema Konarevu. Moram reći i da sam ostao šokiran pojedinim zahtevima kao što su renoviranje zgrada, i to onih koje pripadaju republičkim direkcijama. Nažalost one će morati da zatraže pomoć od vlade i ministarstava, a u NIP-u će se konkurisati samo sa projektima koji su najvažniji za grad Kraljevo - zaključuje zamenik gradonačelnika dr Jovašević.
Nenad Božović

NEVOLJE NAŠIH SUGRAĐANA
Traktor, traktor, traktorče...

   Dragutin Jevtović nije ni slutio da će kupovinom traktora imati sijaset problema

   Profil mladog poljoprivrednika na selu danas nije lako opisati. Dragutin Jevtović za sebe kaže da je prost seljak iako ima svršen Poljoprivredni fakultet. Svoje znanje može da primeni na svom imanju.
- Slušajte, skupo je školovanje da bi samo radio svoje imanje. Ja sam nekako bio baksuz, vazda. Kad sam se školovao bio neki stari zakon, po novom nisam mogao da se uposlim. Svaštario kod raznih privatnika i opet ostao seljak, na svome. Nije lako, al u ovoj našoj Srbiji ništa od vajkada nije bilo izgleda drukčije - kaže Dragutin.
Ovaj mlad momak iz Tavnika ovih dana ima nesvakidašnju priču. Sa velikom radošću iščekivao je novi taktor koji je trebao da zameni ovaj dedin plug star preko jednog veka. Dragutin je zahvaljujući dobroj akciji subvencionisanja traktora u visini 2000 evra konačno uspeo da dođe do ove mašine. Nije ni slutio da će kupovinom traktora imati sijaset problema. Samo što je izašao na magistralu zaustavljen je od strane saobraćajne policije.
- Ma samo što sam izašao na magistralu, zaustavi me komandir saobraćajne iz Gornjeg Milanovca, još dva policajca, falila još žandarmerija pa da osvoje jednog seljaka. Em nestane goriva, em ja neregistrovan. Krenuo čovek traktorom za Kraljevo. Pa nisam hteo da plaćam transport još nekih desetinu iljada! Krenuo i putovao 8 sati. Nisam dobio ni probne tablice jer su u Milanovcu već završili sa radnim vremenom i tako krenem - kaže naš sagovornik.
Zakon o saobraćaju ne moraju svi znati, ali ga očigledno moraju poštovati. Ovaj mlad momak se ovih dana od kada je preuzeo traktor obraćao mnogim institucijama, ali naravno bez uspeha. Traktorom ne može u njivu niti na magistralu jer ga kao tehnički neispravno vozilo ne sme voziti.
- Dođem ti ja ovde u ponedeljak u Autotransport da registrujem vozilo, kad kažu ono tehnički neispravno. Fali mu kapa, kabina. Ja sam kupio brate traktor bez kabine jer mi bilo jeftinije. Pa pola Srbije voze ovake traktore. Nisam ni slutio da ću imati problem. Papirološki vozilo ispravno, svi papiri, ugovor o preuzimanju, garantni list sve tu... šta mu fali, pa nisam ga ja konstruisao! Po tom nekom članu zakona 272 kako mi rekli, ne može da prođe tehnički! Najveći paradoks. Nikada u Srbiji ovaj jadan seljak nije mogao jeftinije da dođe do traktora. Pa gde vam umanjuju cenu za 2.000 evra, ali očigledno se nešto potkralo, dal u zakonu, sprovođenju, ja ne znam. Al ne znam ni šta ću sa njim. Mogu samo u njivu..., a do njive moram asfaltom. Nisam tica da letim sa mašinom - razočarano će Dragutin.
Prekršajna prijava je napisana te Dragutin očekuje da bude i prekršajno gonjen. Koliko će ga ovo zadovoljstvo koštati znaće verovatno već narednih dana.  Ceo slučaj je nastao, a ovakvih primera ima još jer su poljoprivrednici zbog niže cene kupovali traktore bez kabine, čime su uštedeli blizu 1000 evra, te Dragutin sebe smatra pravim baksuzom. Veći je problem što uskoro treba da krene u njivu, zato ga i kupio, ali je pitanje i kako. Kaže da je hteo i dalje da ore starim plugom ili da plaća oranje drugom, ne bi ga ni kupio. Inače, cena traktora sa PDV-om je 603.980, 00 dinara uz rok otplate na 5 godina. Ukoliko bude morao da dokazuje i vlasnički list, naopako. Dragutin ne sme ni u naredne 3 godine da kupljeni traktor otuđi, tako da bi ga najradije nekom revoltiran i poklonio.
- Slušaj, ima ovde u okolini više kupljenih traktora i svi registrovani. Niko do sada nije imao ovakav problem! Bar ja nisam čuo. Obraćao sam se svima. Rekli mi na kraju, ovi iz Zaštite potrošača, da se obratim tržišnoj inspekciji. A šta će oni. Agrouniverzal mi prodao ispravno vozilo, vozim ga ali ne mogu da ga isteram na put. Sad ću da otplaćujem traktor koji je moj na papiru, a možda i nije! Mogu izgleda na kraju da ga nekom poklonim ili da mi služi za izložbe kao eksponat - razočaran je naš sagovornik.
Ministarstvo poljoprivrede već sprovodi akciju bezbednosti u saobraćaju širom Srbije. Na žalost mnogi još uvek nisu upoznati na koji način i kako da prevashodno zaštite sebe, ali i druge učesnike. U ovoj priči krivca očigledno nema, ali nema ni rešenja problema za našeg sagovornika. Ne bi valjalo da plug prevlada.
Sonja Cvetković

LIČNI STAV: PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ
Agronom u svakoj poljoprivrednoj zadruzi (2)

    U protekloj deceniji tranzicije posle „demokratskih promena oktobra 2000-te“ značajna sredstva od privatizacionih prihoda i inostranih kredita ulagana su kroz raznorodne start up kredite za razvoj malih i srednjih preduzeća - među koje, za razliku od prakse u drugim zemljama, samo resorna ministarstva u Srbiji ne svrstavaju i zadruge. Kada se u zemlji poput Srbije - gde poljoprivreda direktno i indirektno (preko delatnosti u predfarmerskom i postfarmerskom sektoru privrede) doprinosi formiranju više od trećine BDP - zabranjuje korišćenje start ap kredita i za razvoj poljoprivredne proizvodnje, onda to više nije predmet analize samo za agrarne ekonomiste, već, možda, i za profesionalce iz branše kojoj pripada i sadašnja predsednica srpskog parlamenta.
Međutim, nasuprot republičkim ministarstvima i Fondu za razvoj Republike Srbije, svi resorni sekretatrijati i pokrajinski fondovi finansijski pomažu i programe primarne poljoprivredne proizvodnje i zadružni sektor u poljoprivredi AP Vojvodine, što ukazuje da smo u Republici Srbiji već duboko zagazili u realizaciju koncepta „Jedna zemlja, a dva sistema“. Ovakav odnos države Srbije prema poljoprivrednim zadrugama (a i svim drugim vrstama zadruga!!!), sa jedne, i nezaposlenim poljoprivrednim stručnjacima, sa druge strane, neprimeren je u bilo kojoj drugoj zemlji i morao bi biti predmet promišljanja svakog građanina upisanog u birački spisak, a posebno poljoprivrednika - prilikom odlučivanja za koga će glasati na narednim parlamentarnim izborima.
A kada u Srbiji dođe do eventualne nestašice hrane, nadam se da će naša socijalno odgovorna Vlada, u skladu sa marketinškim TV kampanjama plaćenim iz budžeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, potrošače upućivati u vulkanizerske radnje otvorene uz izdašnu podršku start ap kredita - da „zakrpe rupe u gladnom stomaku“ ili, pak, u frizerske salone da im „preko reda doteraju liniju“! I posle tri decenije zakašnjenja, ukoliko što pre ne uvažimo poruku nobelovca Teodora Šulca da je „Siromaštvo pokazatelj nepoznavanja ekonomike poljoprivrede“ i da je ulaganje u ljudske resurse primarni uslov i investicija budućnosti ekonomskog razvoja, realno je očekivati da će se uskoro u većem delu ruralnog područja Srbije ostvariti pesimistička slutnja koju nagoveštava jedna strofa, nažalost, od meni nepoznatog autora, a koja glasi:
„Moje selo u stvari nije moje, već  pripada godišnjim dobima,
jer preko cele godine u njega niko ne dolazi, samo proleće, leto, jesen i zima.“

HORTIKULTURA
Drveće koje ne raste samo u visinu

   Zasaditi drvo po pravilu je odluka čije ćete posledice videti tek kroz nekoliko decenija. Drveće daje pečat bašti i određuje njenu strukturu i to na duže staze. Dok se ukrasna vrednost  lepog drveta još uvek nedovoljno ceni, primerak koji posle  kratkog vremena dobije imponzantne dimenzije i preraste sve ostale biljke, postaje problem.
   Prilikom odabira drveta pre svega je važno: koliko će ono biti visoko, kako će se razviti krošnja? Da li drvo treba da formira kulisu za leju perenama ili treba da bude mamac pogleda? Da li treba da štiti od neželjenih pogleda ili da pravi senku? Zahvaljujući velikoj raznovrsnosti za svaku svrhu postoji odgovarajuće drvo, pa čak i za male bašte postoji sortiment patuljastih drveta.
Lepe bujne krošnje sa gustim lišćem imaju loptasta robinja, loptasti javor, ali i katalpa. Oni bacaju prijatnu senku, a ispod njih može se urediti mesto za sedenje i odmaranje tokom letnjih meseci. Nešto živopisnije krošnje imaju žalosna breza i žalosna vrba, koje se lepo uklapaju u romantične leje ili leje pored jezera. Japanski javor je nešto prozračniji i odlično se uklapa pored vodenih površina, ali i pored prostranih terasa.  Zaštitu od neželjenih pogleda i čuvanje vaše privatnosti najbolje pružaju zimzelena stabla. Njih je najbolje saditi uz samu ogradu, jer ukoliko ih ostavite bliže kući deluju prenaglašeno.
   Najbolje vreme za sadnju počinje sada u jesen, i traje sve do zime, dok se zemlja još ne smrzne. Vodite računa o odgovarajućem rastojanju između biljaka i kakva će biti sadnja u odnosu na kuću i susednu baštu. Dobro se raspitajte prilikom kupovine o sortama određenog drveta... naročito o njegovim dimenzijama, kao i o određenim zahtevima kada se radi o staništu. Ukrasno bilje kao i ostale biljne vrste ne mogu biti adaptibilne na sve tipove zemljišta, ali ni klimatske uslove!!!
Najlakše je u nabližem rasadniku konsultovati stručnjaka zaduženog za pejzažni enterijer. Sadnice koštaju pri kupovini, ali će vas znatno više koštati njihovo uklanjanje, kada budete u svom dvorištu, umesto baštenske aleje imali džunglu.
Sonja Cvetković

MOJ VETERINAR
Šta mačke ne vole
(odgovor Mariji Jovanović)

      Mačke su prilično osetljiva stvorenja, pa čak i one koje su najmirnije i najumiljatije mogu iznenada da promene svoje ponašanje ako su izložene nečemu što je za njih neprijatno i nervira ih. To svoje nezadovoljstvo mačka će nam staviti do znanja tako što će početi da beži i da se sakriva, da neprekidno mjauče, da frkće ili čak da ispoljava agresivnost prema izvoru neprijatnosti.
   Pre svega mačke nikako ne vole da ih slučajno nagazite ili šutnete, a pogotovo ne vole da im stanete na rep. Razlog je vrlo jednostavan - to je za njih bolno. Kada su u pitanju mali mačići, postoji opasnost da ih tokom ove radnje toliko povredite da mogu i da uginu. Naravno da nije uvek lako izbeći situacije u kojima možete i nehotice nagaziti mačku, jer se ovi životinjski stvorovi, po navici motaju oko nogu. Dok su manje treba ih navići i na stalno mesto spavanja, da ne bi noću došli u sličnu situaciju.
Neki zvuci i velika buka takođe smetaju mačkama i stvaraju im veliku nervozu. Od nekih zvukova se čak i plaše! Među izvore zvuka koje mačke posebno ne podnose spadaju usisivač za prašinu, fen za sušenje kose, neki kuhinjski aparati, tipa miksera, ili bušilica.
   Sve mačke uvek nađu u kući neka svoja omiljena mesta na kojima će sedeti i spavati. Ukoliko im se ono promeni postaju osetljivije. Mačke ne vole nikakve promene i odmah ih uočavaju i reaguju radoznalošću i istraživanjem. Posebno su osetljive na promene kad je u pitanju posuda za posip, mesto na kome ona stoji  i sam posip koji koriste za obavljanje svojih potreba.
Sa drugim životinjskim vrstama ukoliko odrastaju zajedno mogu imati izuzetno lep odnos, tako da često možemo videti psa i mačku zajedno.
   Na kraju pažnja i koliko vremena posvetiti mačkama. Ni malo ni mnogo. Preterana pažnja može mačku sputavati, može vas čak i ogrepsti usled navalencije da se sa njom igrate... Mačke kao i ljudi nisu uvek raspoložene za druženje. Sa druge strane ako mačka počne da traži vašu pažnju u trenutku kada ste zauzeti, nemojte je oterati. Posvetite joj bar minut
Sonja Cvetković

   “Ratina je selo naprednih ideja i stvaranja, selo koje je nizom svojih aktivnosti pokazalo da selo može i mora biti nosilac i oslonac jednog društva” Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović

   Ratina, jedno je od naprednijih sela u Srbiji. Ovde se prepliću tradicija, kultura, moderna tehnologija. Svega pomalo, zbog čega je ovo selo nagrađivano sa više odličja u Takmičenju sela Srbije. Od pre dve  godine Ratina je domaćin još jedne značajne kulturne manifestacije, Projade.
   Ovogidišnji skup je protekao u znaku većeg broja posetilaca nego lane, čemu je doprinelo i izuzetno lepo vreme, koji su uživali u interesantnoj privredno turističnoj atrakciji i takmičenju u spravljanju tradicionalnih srpskih jela od kukuruznog brašna ili proje. Posetu su zvanično upriličili i već stalni gosti iz Rusije i Belorusije, uz polaganje venaca svojim precima odajući počast prošlosti, ali i čuvajući budućnost. Otvarajući ovogodišnju projadu prvi čovek Kraljeva je podsetio na značaj Ratine u sveukupnoj istoriji ovog kraja, a predsednik MZ Ratina je istakao da je Ratina jedan od sjajnih primera modernog sela Srbije. Ujedno se zahvalio, sponzorima, ali i svim meštanima ovog sela koji su pomogli da ova manifestacija zaživi, a živeće duže jer proji odaju počast i gosti van Srbije, tako da će projada već naredne godine postati međunarodna.
   - Našu proju i nacionalna jela hoćemo da sačuvamo od zaborava i na ovaj način pokazemo da je Srbija i srpski narod opstajao zahvaljujući svojoj snazi i volji. Za narednu godinu mogu da najavim i proju za Ginisa - samouvereno tvrdi prvi čovek Ratine, Zoran Vukadinović.
   Koliko će zaista ova Projada biti brend, neće zavisiti samo od Ratinjana. Da li je poseta podpredsednika odbora za poljoprivredu u Vladi Srbije, Siniše Simeunovića samo poseta ili predznak znaćemo verovatno već naredne godine.
   Za početak degustacije, pre nego žiri proba kukuruzne đakonije, posetiocima su ponuđena slana peciva od kukuruznog brašna i stari dobri kačamak. Zamerki nije bilo, kolačići i zalogajčići brzo otišli, ali je i  kazan vrlo brzo ostao prazan, a tajna dobrog kačamaka je u sledećem:  
   - Brašno sa potočare je osnov svega. Mi u Ratini imamo jedan stari mlin i naša srećna okolnost je što imamo na pravi način priliku da našim gostima pokažemo da smo dobri domaćini i da od proje mogu da se sprave mnoga zaboravljena i lepa jela - odaje tajnu Radena Mladenović koja je i ove godine dobila priznanje u kategoriji raznih jela.
 Naše bake su najbolji primer da od malo namirnica dobijemo dobro i ukusno jelo. Većina današnjih domaćica ne troši ni vreme, a ni novac na recepte koji se proteže na dve strane te stoga poslušajte savet vaše bake ili majke, mogu biti od velike koristi brzog tempa života.
   Postoji zapis koji kaže da je Stefan Prvovenčani meštane Ratine odredio da budu čuvari Žiče pa im je dodelio znamenje vodenice i skele, ali i danas u selu postoji samo jedna vodenica za mlevenje proje. A zna se da za dobru proju mora biti i dobro brašno, ali i dobar kupus koji ni ove godine na projadi nije izostao. Mirisi se širili, a o ukusima je uvek teško govoriti pa i kad je hrana u pitanju. Komisija nije imala ni malo lak zadatak.
   - Činjenica je da je ovogodišnja projada u smislu kvaliteta jela i asortimana znatno bogatija od prethodne. Nije lako odlučiti ko će biti najbolji. Naravno, nama je cilj da pobedi najbolji, tako da nam takmičarski duh ekipa koje se nadmeću još više nameće obavezu da budemo što više profesionalni - rekao je presdednik komisije prof. dr Miladin Ševarlić. 
   Na kraju je ipak neko morao i da pobedi tako je u konkurenciji proje najbolja bila Dušica iz Ratine, kačamak je najbolje zakuvala i ove godine ekipa „Trgomena“, dok je najbolju projaru i to onu ispod sača spravila ekipa restorana Sunce.
   Proglašeni i najbolji  literarni radovi, a posebno priznanje van konkurencije dobili su  i sponzori. Za kulturno zabavni program bili zaduženi Kud Abrašević i KPD „Rade Vilotijević“ Ratina.
   Po onoj narodnoj „Bolje svoja proja nego tuđa pogača“ valjda smo ovim malim gestom zahvalnosti našoj proji, uspeli da navedemo mnoge na razmišljanje da se proja kao brend i zaštiti. Ovogodišnje takmičenje na Projadi u Ratini je dobar primer da treba i može. Ipak postoji podatak zbog koga su Ratinjani naročito ponosni. Broj stanovnika je 15.000 i sa tendencijom rasta. Ovi mališani će već naredne godine moći da uživaju u specijalitetima svojih baka. Ovu sliku malo sela u Srbiji ima.

PROJA - ZDRAVA HRANA
Jela od proje imaju višestruka zdravstvena svojstva, mada se i danas smatra da je sirotinjska hrana. Kako god da bilo „proja nacionale“ se jede, a najmlađa populacija uglavnom konzumira proju zahvaljujući svojim bakama, mada ne razlikuje proju od projare.

„GOSPODIN“ KUKURUZ
No da nije bilo jedne biljke, ne bi bilo ni proje. „Gospodin“ kukuruz je jedna od najstarijh ratarskih kultura koje su gajili drevni narodi Maje, Inke i Asteci još 4.500 godina pre naše ere. Jedina je biljka kojoj ni do danas nije pronađen prirodni divlji oblik. Iz Amerike, seme ovog žutog zlata prenosi Kolumbo 1493, ali su stanovnici Balkana počeli da ga gaje tek u 17-om veku.
Sonja Cvetković

KOD „VASIĆEVE VODENICE“
Sabor u Glediću

      U subotu je u selu Gledić održan šesti po redu sabor kod „Vasićeve vodenice“. Sabor su organizovali Udruženje građana „Gledićka vodenica“ i opštinski odbor SPO iz Kraljeva. Posle održanog parastosa svim srpskim vojnicima i vojskovođama, sabor su otvorili narodni poslanik Aleksandar Čotrić, koji je i predsednik Izvršnog odbora Srpskog pokreta obnove i predsednik Skupštine grada Kraljeva Milomir Šljivić. U umetničkom delu programa nastupili su glumac Milomir Nedeljković, pesnik Miloš Milišić i neobični duo Predrag Mihajlović, čelo i Srećko Perčević, frula koji su izveli tri kompozicije na narodnu temu.
A. Marić

Uskoro istina o Čiči

   - Ovo je do sada najšira akcija na rasvetljavanju sudbine generala Draže Mihailovića i posebno je značajno da je država stala iza toga - naglasio je narodni poslanik i visoki funkcioner SPO Aleksandar Čotrić na konferenciji za novinare u subotu u selu Gledić na saboru kod „Vasićeve vodenice“
   Njegovo obraćanje se u najvećoj meri odnosilo na proces rasvetljavanja okolnosti stradanja i otkrivanja groba generala Draže Mihailovića. On je napomenuo da je cela akcija oko utvrđivanja pune istine potekla od Vlade Srbije, koja je i donela potrebne akte u vezi ovog pitanja i koja je osnovala Državnu komisiju za rasvetljavanje ovih događaja u koju su pored predstavnika Vlade, političkih i društvenih organizacija koje su zainteresovane za ovu temu, ušli i predstavnici tužilaštva, istoričara, forenzičara i mnogi drugi koji mogu da doprinesu i doprinose rešavanju ovog problema.
   - Ovo je do sada najšira akcija na rasvetljavanju sudbine generala Draže Mihailovića i posebno je značajno da je država stala iza toga, tako da su u akciju uključeni svi državni organi, a članovima komisije omogućen je pristup podacima kojima raspolažu arhivi službi bezbednosti i drugih organa koji poseduju nešto od dokumenata - rekao je Čotrić i naglasio da je veliki problem to što dosta pisanih dokumenata nedostaje i da se komisija oslanja najviše na razgovore i svedočenja aktera događaja s kraja Drugog svetskog rata.
   Čotrić je posebno naglasio da konačno razotkrivanje prave istine treba da doprinese pomirenju naroda koji je već 60 godina podeljen oko ovog pitanja i da je vreme da se sve stavio na svoje mesto i to na način da se niko ne oseća pobednikom ili pobeđenim. On je skrenuo pažnju i na činjenicu da od kada je 2004. godine usvojen zakon o ravnopravnosti oba antifašistička pokreta u Srbiji, nijedan ravnogorac nije ostvario pravo na boračku penziju ili ravnogorsku spomenicu i to tumači sporošću državnih organa i napomenuo da se intenzivno radi na donošenu akata koji će omogućiti da potencijalni korisnici prava ovih prava ta prava i dobiju. Na novinarsko pitanje kada očekuje rezultate Državne komisije on je odgovorio da nas dele nedelje ili meseci od otkrivanja groba generala Mihailovića.                       
A. Marić

Život u objektivu

    Đorđe Petrović Riči, dvadesetosmogodišnjak iz Vrnjačke Banje, strasni je zaljubljenik u fotografisanje. A kako i da ne bude, kad mu je pokojni otac Rajko, bio jedan od poznatijih banjskih fotografa, čije predivne razglednice ovog mesta, mnogi još uvek čuvaju na svojim vitrinama.
   Koristeći očevu opremu i savete, Riči je sticao prva znanja o fotografisanju, sada već daleke 1998. godine.
   - I ja mogu da istaknem da sam, takođe, uradio fotografije Banje, koje se koriste na razglednicama, kao i dva kataloga za potrebe turističke organizacije iz ovog mesta. Naročito volim da fotografišem portrete i pejzaže, i to u crno beloj tehnici - kaže Đorđe.
   Član foto-kino kluba „Kraljevo“ je od septembra 2007. godine. Do sada je učestvovao na dve klupske izložbe, održane u prvoj polovini ove godine. Već u oktobru, u Kragujevcu, takođe na klupskoj izložbi, biće istaknuti njegovi radovi, a istog meseca, u Zaječeru, na međunarodnom festivalu fotografije - predstaviće se sa delima koja su za motiv imala dete, kako se izložba i zove.
   - I pored mogućnosti koje pruža digitalna tehnologija, draža mi je analogna fotografija. Jer, svako ko se malo duže bavi fotografisanjem, zna kakav je osećaj iščekivanja fotografije nastale u komori. Sad je, manje-više, svako fotograf. Koriste se foto aparati, mobilni telefoni. I, foto šop je pravo čudo - rezigniran je Petrović.
   Prema njegovom mišljenju, osnivanje kraljevačkog foto kluba, bio je pun pogodak, zato što su na jednom mestu okupljeni ljudi sa istim afinitetima.
   - Ipak, od svega, najviše se radujem klupskim izletima, na kojima sam bolje upoznao članove kluba, a sa nekima od njih se i sprijateljio - sa osmehom završava razgovor Đorđe Petrović.
V. Balšić

RIBOLOV - Održan kup „Gibnjara 2009“
Ušćani najbolji

      Na tradicionalnom pozivnom kupu „Gibnjara2009“ održanom prošle nedelje na ribolovnoj stazi sportsko-rekreativnog kompleksa „Žiča“ u ekipnom takmčenju pobedila je ekipa kluba „Ibar“ iz Ušća, dok je zvanje majstora staze osvojio Aleksandar Ilić sa ulovom od 9950 gr. na B sektoru.
   - Učestvovalo je deset ekipa na odlično pripremljenoj stazi, a ulov je bio u proseku za stazu u Žiči. Uglavnom se pecala sitna babuška uz nekoliko šarana do 1 kilograma - kaže za Ibarske Nenad Milošević predsednik kluba sportskih ribolovaca „Gibnjara“, inače domaćina ovog kupa.
   Pecalo se slobodnom tehnikom kratkim štapom udicom na plovak. Ekipni pobednik je „Ibar“ iz Ušća sa 8 s.p. i 22550 gr, drugo mesto pripalo je ekipi „Mačak“ sa 11 s.p. i 23700 gr, dok je treće mesto osvojila ekipa „Železničara“ sa 14 s.p. i 20310 grama ukupnog ulova.
Pojedinačno su najbolje plasirani: sektor A, Dejan Ilić (8490), Zoran Radenković (7670) i Mladomir Radujević (7010); sektor B, Aleksandar Ilić (9950), Jovica Milošević (7880) i Zoran Pavlović (6380); sektor C, Aleksandar Minović (9000), Milinko Košanin (8800) i Perica Milošević (8170).
N.S.

Belun

     Belun, bucov ili bolen, pripada šaranskom rodu. Po načinu ishrane, međutim, svrstan je u grabljivu ribu, koja dok je mlađa živi u jatima. Kao i sve grabljivice vretenastog je oblika sa izrazito visokim leđima i duboko usečenim repnim perajem. Glava mu je srazmerno mala i sa duboko usečenim ustima, bez zuba u vilicama. Poput šarana zubi su mu u ždrelu. Poznato je da belun voli mirnije vode i izbegava matice. Ali, kad lovi, često menja mesta zalazeći u virove pa čak i u plićake kraj obale. Mresti se od aprila do juna. Ženke polože i do 500 000 komada ikre, koju lepe na peskovitom dnu.
Čime se hrani:
U mladosti belun se hrani planktonima i sitnim vodenim životinjicama. Kasnije, hrani se isključivo punoglavcima, sitnijim ribama i žabama. Gladan, ne prašta ni svojoj sabraći. Pouzdano se zna da belun lovi čitavog dana samo kad je oblačno. U ostalim prilikama posle obilnog obroka pravi predah od nekoliko sati. Prvi odmor mu je u osvit zore. Tri do četiri sata kasnije ponovo se javlja, a zatim tek popodne i predveče. Manji primerci u jatu kreću za plenom, dok krupniji krstare pojedinačno, prateći jata sitnijih riba do same obale. Hraneći se obilno naraste i do 14 kg. Tek od nedavno proglašen je sportskom ribom, jer se bori žilavo poput pastrmke. Meso beluna nije cenjeno - puno je kostiju, naročito sitnih u obliku slova „Y“.
Tehnika ribolova:
   Lovi se na plovak i dubinski sa kederovanom živom ribicom uspešnije nego na parče ribe. Udica mora da je sitnija i po mogućnosti bela na tankom podvezu. Dobri rezultati postižu se i blinkerisanjem. Na mestima sa jačim strujanjem vode najpogodnije su lelujajuće varalice uske forme - najmanji „efect“ (25-30 mm), a na mirnim mestima - leptirice „meps“ od 0-2. Belun rado napada i veštaačku mušicu od 10-12 sa crnim trupom i crvenim repom („zulu“). Napada „Ružno pače“, „Ami“ i „Rapale“ uske forme dužine 30-40 mm, srebrnasto-bele boje, koje podsećaju na sitnu beovicu. Za beluna ove varalice treba vući upravno na tok reke ili uzvodno. Za razliku od ostalih riba koje se love varalicama vučenim niz vodu, kod beluna je postupak obrnut. Varalice treba baciti u pravcu susedne obale i vući ih uzvodno. Dobro je ako se na kraj ribolovnog konca veže mali „efect“ a iznad njega 40-50 cm veštačka mušica, pa neka bira. Ribolovni konac ne treba da bude deblji od 0.30mm.
(Izvor: www.pecaros.com)

Kup „Ribnica 2009“

     Sutra će na ribolovnoj stazi sportsko-rekreativnog kompleksa „Žiča“ biti održan kup „Ribnica 2009“.    Takmičari se mogu prijaviti na stazi na dan takmičenja do 8 časova.
N.S.

Mini liga trofeja

      Od ovog broja startuje MINI LIGA TROFEJA. Nazvali smo je mini zato što će trajati samo do 25. decembra, a od 1. januara će početi LIGA TROFEJA koja će trajati celu 2010. godinu. No, to što je liga mini ne znači da će i nagrade za pobednike biti mini, a dodelićemo ih  5. januara za vreme tradicionalne  ribolovačke večeri. 
   Pravo učešća u ligi imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom koji imaju prebivalište na teritoriji grada Kraljeva. Učesnik ulov mora uz kupon iz IBARSKIH prijaviti kod ovlašćenih klubova, „Mačak“, „Pirana“, „Mrena“ i „H.P. Kićo“, a overen kupon treba najkasnije za 5 dana da dostavi u redakciju Ibarskih. Klikom na sliku sa desne strane možete pogledati izgled prijave u pravoj veličini.
   Na kraju takmičenja stručni žiri koji će sačinjavati 2 člana iz Udruženja H.P. Kićo i jedan član iz redakcije Ibarskih, proglasiće 3 ribolovca sa najvrednijim ulovima (ne moraju biti i najteži) koji će dobiti vredne nagrade u ribolovačkom priboru, a najteži ulovi u svim kategorijama dobiće godišnju pretplatu na IBARSKE.
   Specijalnu nagradu dodelićemo najmlađem učesniku LIGE TROFEJA.
B I S T R O !

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PRAKTIČNO OBRAZOVANJE - piše Katarina Simović
Čitanje i pisanje pre škole 3

     U prošlim brojevima mogli ste da pročitate nešto o tome kako da opremite čitalački kutak svog deteta, koliko je važno da ga naučite da lista knjige, da ih čuva i odlaže na predviđeno mesto. Naročito je bilo opisano koliko je važno da i vi svakodnevno nešto pročitate i napišete, kako bi i vaše dete to činilo. Mogli ste da otkrijete koji sadržaji u knjigama su interesantni za određeni uzrast. Ovoga puta možete da se upoznate sa načinom na koji postepeno svoje dete možete da uvedete u svet slova.
Kako detetu da skrenete pažnju na slova?  
  Što pre postane svesnije teksta koji mu čitate, detetu će biti lakše kada počne da čita i piše. Skrenite mu pažnju na slova kojima je napisana knjiga, ali ne dopustite da se čitanje pretvori u formalno podučavanje. Nemojte da pokvarite tok priče kako biste na primer objasnili upotrebu velikog slova. Učinite to na onim mestima na kojima ne prekidate neko značajno dešavanje ili lep opis.
   Vodite računa o potrebama vašeg deteta. Nekada će poželeti da samo posmatra pisani tekst, a ako još uvek ne poseduje dovoljno interesovanja za to pričekajte do druge prilike. Obratite pažnju sledeći savete:   
- pomozite detetu da vidi kojim redom idu slova dok čitate, da dete vidi da se red čita s leva na desno, a tekst odozgo na dole. Činite to s vremena na vreme;
- recite detetu ko je napisao knjigu. Kažite mu da je pisac osoba koja je izmislila i napisala priču. Objasnite mu šta radi ilustrator. Isto to uradite i sa pesmom koju mu čitate;
- proučite pročitane reči. Pronađite neku dugu i kraću reč u tekstu. Pitajte dete koja napisana reč je duža, a koja kraća;
- obratite pažnju na znakove interpunkcije, ali uvek samo na jedan od njih. Objasnite čemu služi tačka na kraju rečenice. Istaknite slova kada ih nađete na mestu iza tačke ili u imenu. Pronađite upitnike.
   Evo i načina kako da zajedno istražujete svet slova koji nas okružuje:
- istaknite ime vašeg deteta na nekom mestu u kući koje ono poželi. Slova možete sami da napravite od papira. Ukrasite ih zajedno perlicama, makaronama, šljokicama, školjkama ili kamenčićima, kako god poželite. Možete da kupite i gotova slova, ali uvek imajte u vidu da vaše dete uživa u tome kada zajedno sa njim nešto stvarate;   
- izrezujte slova iz časopisa. Izrezana slova zalepite tako da čine ime vašeg deteta;
- kada ste u kupovini skrenite pažnju na natpise koji se nalaze na proizvodima;
- napravite parne slike. Po dva slova izrežite i zalepite na kartončiće. Otkrivajte dve po dve. Onaj ko uspe da pronađe dve iste zadržava ih za sebe;
- igru „Na slovo na slovo“ možete da igrate kod kuće ili u šetnji. Pronađite što više reči koje počinju slovom kojim počinje ime vašeg deteta, vaše ime, članova vaše uže i šire porodice, rodbine i prijatelja.
   Ono što nikako ne bi trebali da uradite je to da svom detetu date spisak reči koje treba da nauči napamet. Učenje izdvojenih reči bez značenja nema smisla. Napisane reči prenose neko značenje, zato ne gubite vreme pokušavajući da činite ovaj besmisleni posao. 
Da bi vaše dete razumelo reči potrebno ja da ima iskustvo koje odgovara rečima koje čuje. Zato ga izvedite napolje i povedite na različita mesta. Sa televizijskog ekrana ne može se osetiti mirisna priroda posle kiše, ne mogu se doživeti čari zvezdanog neba, niti čarolija koja se stvara dok se Sunce zalazeći ogleda u Ibru i Moravi. Ako činite ove stvari vaše dete, osim što će uživati, redovno će doživljavati uspeh u periodu daljeg školovanja. Ono što se nalazi u udžbenicima i što će se njemu postavljati kao sadržaj koji treba da usvoji, predstavljaće samo deo njegovog iskustva koje već poseduje.
   Očekujem da nam pišete, da li ste već nešto od mojih predloga primenili. Ako želite pošaljite nam fotografiju kako ste uredili vaš dečji kutak sa knjigama. Možda bi i drugi želeli da učine isto, ali nemaju ideju. Pomozite im u tome. Naša adresa je redakcija@ibarske.net
Katarina Simović



Šta donosi novi Zakon o obrazovanju?

- Legalizovan rad privatnih predškolskih ustanova - Završni ispit nakon obaveznog obrazovanja - Upis u srednju školu bez polaganja kvalifikacionog ispita

   Upravo završeni Dečji festival u Lazarevcu prošao je u znaku najmlađih autora, članova kreativnih radionica kraljevačke biblioteke. Nagrađeni su učenici-pesnici Miloš Macan, Andrea Ćirić, Jovana Miletić i Irena Đurović. Među najboljima bio je i mladi karikaturista Đorđe Janković.
U kategoriji afirmisanih pesnika za decu, nagrada „Srebrno Gašino pero” pripalo je Dejanu Aleksiću, uredniku u našoj izdavačkoj delatnosti.
Tokom Festivala prezentovana je programska akcija naše biblioteke „Kraljevo čita” koja je izazvala veliko interesovanje kod bibliotekara iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. U lazarevačkoj Modernoj galeriji održana je video prezentacija, a brojnim biblioterima je, na licu mesta, demonstrirano javno čitanje. Njima su čitali pesnici za decu Šimo Ešić, Dejan Aleksić, Igor Kolarov i Branko Stevanović.
- Odavno nismo prisustvovali ovako dobro urađenoj prezentaciji. Vidi se da je čitava programska akcija „Kraljevo čita” rađena s velikim znanjem i ljubavlju - prokomentarisali su predstavnici Geteovog instituta u Beogradu.
Po ugledu na našu programsku akciju koja će, inače, trajati do kraja godine, većina srpskih biblioteka organizovaće javne časove čitanja.
M.M.



Miloje Dončić u KC „Ribnica“

      Večeras će u galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ Kraljevo, u 18 časova biti održana promocija knjige „Glodar nad humkom“ Miloja Dončića. O knjizi će govoriti profesor Dimitrije Jovanović..
A.M.



Jesenji sajam knjiga

      U organizaciji KC „Ribnica“ od 29. septembra počinje jesenji sajam knjiga, koji će trajati do 10. oktobra. U okviru sajma svake večeri u sali kraljevačkog pozorišta biće organizovane promocije knjiga „Raške književne škole“ sa početkom u 20 časova.
A.M.



Tri slikara

      Prošlog utorka otvorena je zajednička  izložba tri akdademska slikara koji su se generacijski okupili. Svoje radove su izložili Marjan Najdanović, Aleksa Stojković i Petar Radulović. Svi autori su rođeni 1973. godine, završili su likovne akademije i članovi su ULUS-a.    Izložbu možete videti do ponedeljka 28.09.2009. godine.
A. Marić

SPORT

PRVAK EVROPE PANATINAIKOS UVELIČAO JUBILEJ KOŠARKAŠKOG KLUBA „SLOGA“
Spektakl za pamćenje

    "Srećan sam što sam došao u Kraljevo i imao priliku da sa mojom ekipom učestvujem u velikom jubileju kluba koji ima bogatu tradiciju i koji je iznedrio mnoge asove naše košarke. Želim Slogi puno uspeha u budućnosti" Željko Obradović

      Prepuna Hala Sportova, mnogo poznatih lica iz sveta sporta i politike, gromoglasna podrška sa tribina vernih navijača „Kasapa“, utakmica protiv najbolje evropske ekipe, grčkog Panatinaikosa. Sloga je u svečanoj atmosferi i na najlepši mogući način obeležila veliki jubilej, 60 godina postojanja.
   Tražila se karta više, jer prvak Evrope ne dolazi u Kraljevo svaki dan. Deca su pre i posle utakmice letela po parketu i ispred Hale kako bi se slikala sa košarkaškim veličinama, svojim idolima. Atmosfera koja je podsetila na 80-te godine prošlog veka kada su u Kraljevo sa svojim asovima dolazili Cibona, Olimpija, Zvezda, Partizan i ostali.
   Predvođena trenerskim velikanom, Željkom Obradovićem, ekipa Panatinaikosa dočekana je velikim aplauzom, a blicevi su sevali iz svih uglova, jer nije mala stvar uslikati Dijamantidisa, Pekovića, Nikolasa, Jaskevičijusa, Batista i ostale superzvezde na parketu dosta istrošene Hale na Ibarskom keju. Blicevi su sevali i van parketa, jer su spektaklu prisustvovali i Vlade Divac, jedna od legendi Sloge, sada predsednik Olimpijskog komiteta i kapiten naše reprezentacije koja je osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, dete Kraljeva, Nenad Krstić. Bilo je tu i poklona za Željka i njegovu ekipu, kao i za popularnog „Krleta“.
   Sama utakmica nije imala rezultatski značaj. Igralo se za publiku, za aplauz više. Ipak, s obzirom na to da se obe ekipe nalaze u pripremnom periodu, prikazan je zavidan kvalitet. Naravno, od evropskog prvaka se to i očekivalo, ali su i klinci Sloge posle nešto uplašenijeg ulaska u utakmicu i razumljivo prevelikog respekta prema protivniku, u dobrom delu susreta pružili dobar otpor, koliko da superzvezde poprilično oznoje svoje dresove.
   Sjajni Dru Nikolas sa 18 i nova nada Šemartini sa 19 poena predvodili su ekipu Panatinaikosa do pobede od 94 : 68. Za „zelene“ iz Atine zapaženiji učinak imali su i Carcaris sa 9, Peković, Batist i Dijamantidis sa po 6 postignutih poena.
   Najmanje treme u redovima slavljeničke Sloge imali su kapiten Nemanja Dašić sa 17 i raspoloženi Đorđević sa 14 poena. Dobar učinak imali su i Olujić i Mirković sa po 8, odnosno Tokalić sa 7 postignutih poena. Inače, sudije susreta bili su Čukalović iz Beograda, te Dimovski i Stefanović iz Kraljeva.
   Kraj utakmice, svi u Hali dočekali su na nogama uz dugotrajan aplauz svim akterima spektakla za pamćenje.
   23. septembar 2009. godine ostaće zlatnim slovima upisan u bogatu riznicu najpopularnijeg kraljevačkog sportskog kolektiva.

GRADONAČELNIK PRIMIO KAPITENA
Gradonačelnik Kraljeva, Ljubiša Simović, juče je primio Nenada Krstića, kapitena košarkaške reprezentacije Srbije koja je osvojila srebrnu medalju na nedavno završenom Evropskom prvenstvu u Poljskoj. Tom prilikom uručio mu je prigodne poklone i poželeo mu uspešan nastavak karijere.
- Nakon dolaska u Srbiju posle osvojene srebrne medalje u Poljskoj bio sam na raznim prijemima pa i na balkonu Narodne Skupštine gde nas je dočekao veliki broj ljudi. Ipak, ovo je grad u kome sam rođen i koga volim i zbog toga mi je ovaj doček najdraži - istakao je u ragovoru sa gradonačelnikom i novinarima, Nenad Krstić, koji se već narednog vikenda vraća u SAD i nastavlja sa klupskim obavezama u NBA ligašu, Oklahomi.

VETERANI UZ SLOGU
   Na tribinama prepune Hale Sportova juče je prisustvovao veliki broj veterana Sloge koji su pružali podršku sadašnjoj generaciji koja ima čast da nosi „beli“ dres. Perenčević, Simonović, Krivokapić, Todorić, Jaćović, Mijajlović i ostale legende kluba koji je osnovan davne 1949. godine postavili su  „domaći zadatak“ novim Sloginim klincima, da vole klub i da se svim srcem bore za njega.
I.S.


PRVA LIGA SRBIJE - ŠESTO KOLO
Sloga ponovo razočarala navijače

   Remi uz zvižduke sa tribina

Gradski stadion - Gledalaca: 1500. Sudija: Milan Maslaković (Niš). Pomoćnici: Denis Ferček i Ivica Stojanović (Aleksinac).
Žuti kartoni: Vasilić, Marinković, Nikačević, Janićijević, Pelivanović (Sloga), Mrvaljević, Brkić, Petrović, Radovanović (Mladost).

SLOGA: Urošević, Vasilić, Trnavac, Babić, Vlašić, Marinković, Nikačević, Janićijević (od 65. Perić), Bulatović (od 66. Spasojević), Pelivanović, Vidojević (od 55. Vukojičić).
MLADOST (A): Martić, Stjepić, Kosanović, Tešić, Mrvaljević, Brkić, Đorović, Petrović, Filipović (od 82. Gostović), Paunović (od 27. Aleksić), Radovanović.
Fudbaleri Sloge ponovo su razočarali svoje navijače odigravši samo 0:0 sa ekipom Mladosti iz Apatina koja se u ovom duelu opredelila da sačuva svoj gol, u čemu je i uspela. Posle remija i solidne igre u prošlom kolu na gostovanju kod Teleoptika, mnogi su očekivali da uz nespornu stručnost novog trenera, Saše Nikolića, Sloga zaigra bolje i efikasnije. U susretu sa Apatincima nije bilo ništa od toga, a zvižduci na kraju meča od oko 1500 gledalaca odjekivali su Gradskim stadionom.

   Pored igrača obe ekipe, loš utisak na terenu ostavio je i sudija Maslaković iz Niša, koji je pored devet dodeljenih žutih kartona, često nepotrebno „seckao“ igru, što je  nerviralo igrače, trenere, a ponajviše publiku.

Početak utakmice, doduše, nagoveštavao je dobro izdanje „belih“. Već u 2. minutu, Bulatović je iz slobodnog udarca sa oko 30 metara snažno šutirao, a golman gostiju Martić vrhovima prstiju loptu izbacio u korner. Trnavac je u 24. minutu takođe dobro šutirao, ali je lopta zakačila nekog od odbrambenih igrača gostiju i završila u korneru. U 34. minutu Trnavac je centrirao, ali je udarac Marinkovića zaustavio golman Mladosti Martić.
U drugih 45. minuta domaći su pojačali tempo, ali bez jasne ideje kako da razbiju bunker iskusnih Apatinaca. Ipak prvu priliku da ugroze gol, imali su gosti u 59. minutu kada je posle konfuzne reakcije odbrane Sloge, Filipović lobom umalo savladao Uroševića. U 79. minutu domaći su propustili najbolju šansu na utakmici. Posle odličnog prodora i centaršuta raspoloženog rezerviste Vukojičića, Marinković je sa ivice peterca glavom šutirao pored gola gostiju i izazvao uzdahe sa tribina već poprilično nervoznih gledalaca.
Samo dva minuta kasnije posle gužve u šesnaestercu Mladosti, Nikačević je dugo čekao, da bi na kraju njegov udarac odbrana gostiju izblokirala. Poslednju priliku za pogodak na utakmici, domaći su imali u 83. minutu kada je posle odličnog solo prodora, Vukojičić šutirao, ali samo pored desne stative gola sigurnog golmana ekipe iz Apatina, Martića.
U 7. kolu narednog vikenda, fudbaleri Sloge gostuju u Novom Sadu kod istoimene ekipe.

   Iako ne blista na početku sezone, Sloga je u domaćim kladionicama konstantan favorit kada igra na svom terenu. Za meč sa ekipom Mladosti iz Apatina, kvota na pobedu Sloge bila je 1,70, na nerešen ishod 3,20, a na pobedu gostiju čak 4,25.
Kako Ibarske iz nezvaničnih izvora saznaju, remi Sloge bacio je u „kantu“ na stotine tiketa. Slično se desilo i duelu Sloge i niškog Radničkog kada je na pobedu domaćina kvota bila mizernih 1,25. Jedno je sigurno, a to je da gazde kladionica uz širok osmeh trljaju ruke, a možda će čak i postati „fanovi“ kluba iz Kraljeva.
I.S.



PRESUDNA ODLUKA DRAGANA KOSTIĆA, TRENERA KK „SLOGA“
Diplomatiju zamenio trenerskim pozivom

   Pet stotina dece iz Republike srpske u poslednje dve godine besplatno je boravilo u sportsko-rekreativnom centru OKANIK u Mataruškoj Banji. Lane, ovde je održan jedinstven košarkaški turnir kada se pozivu Dragana Kostića, vlasnika OKANIK-a,  odazvalo šest klubova iz svih šest republika bivše Jugoslavije.
   Ovo su samo neka u nizu okupljanja mladih sportista pod krovom OKANIK-a.  I dok ovaj dugogodišnji sportski pedagog sve čini da na mlade privoli zdravom, sportskom životu, malo njih zna da se i sam  pre dvadesetak godina našao na neobičnoj profesionalnoj prekretnici. Između poziva magistra međunarodnih odnosa stečenog na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, i sportskog pedagoga sa sarajevske Akademije za sport, Kostić se opredelio za ovo drugo. Danas, kaže da se ne kaje, i zadovoljan je što se umesto šanse da posle završenog Fakulteta narodne odbrane u Beogradu, opredelio za povratak  rodnom Konarevu.
   - Oduvek me je vukao moj rodni kraj. Bez obzira na stečene diplome, trudio sam se da ostanem na rodnom pragu. Možda zato što sam jedinac i imamo imanje u Konarevu. Roditelji su mi živi, i ja sa suprugom Anđelkom, sinom Nikolom, i kćerima Oljom i Katarinom živim u porodičnoj kući, u mestu gde sam rođen - kaže gospodin Kostić.
   Deset godina radnog staža je zaradio u Opštini Kraljevo. Kada su krajem osamdesetih počele restrikcije radne snage u organima državne, ostao je bez posla.  Dalja događanja potvrđuju onu staru izreku da je „najteže uspeti u svom gradu“.
   - Kao i mnogi Kraljevčani, postao sam tehnološki višak. Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje vodio sam se dve godine. Ipak, nisam gubio vreme. S obzirom da sam košarku igrao još u mlađim selekcijama Sloge, i na fakultetu nastavio da igram za OKK Beograd, sport me je neprestano privlačio. Posle studija, vreme provedeno u Mašincu, zatim preuzimanje mlađih selekcija Sloge, opredelilo me je da  1987. godine upišem višu trenersku školu u Sarajevu, i završio sam je za dve godine. I eto, ostadoh bez posla u svojoj osnovnoj profesiji, ali u međuvremenu stekoh  još  jednu diplomu - objašnjava Kostić. 
   Osamnaest godina kontinuiranog trenerskog rada je za njim. Nikada nije dobijao otkaze u klubovima u kojima je učio mlade igri ispod koševa. Prvi trenerski posao je dobio u  ovdašnjoj Slogi, gde je radio kao pomoćni trener. Od ljudi iz KK „Kosovo Polje“ iz Prištine 1991. godine dobija poziv, i prihvata ga. Posle četiri godine, usledila je ponuda „Ekosa“ iz Peći, i posle godinu dana se vraća u Kraljevo u tadašnju „Slogu-Bobanik“, u kojoj tokom jedne sezone ne pronalazi svoje mesto. Opet silom prilika napušta svoje Kraljevo. Odlazi u Sremsku Mitrovicu i do 1999. godine vodi KK „Srem“.
   - Počelo je bombardovanje i vratio sam se u Kraljevo. Kada se sve stišalo, konačno dobijam poziv od rukovodstva naše Sloge. Poželeli su da ja preuzmem tim. Prihvatio sam i time se završilo moje desetogodišnje putešestvije i život van Kraljeva - priseća se Kostić.
   Iste godine, kao novi trener uvodi Slogu u Prvu saveznu ligu, sa skromnim sredstvima i uz velika odricanja. Kraljevački beli, našli su se rame uz rame sa Partizanom, Crvenom Zvezdom, FMP-om.
   Na kraju razgovora, vraćamo se na početak  priče. Pitamo ga, da li ponekad zažali što karijeru nije nastavio kao diplomata?
   - Ne! Nikada nisam zažalio, jer je sport moj život. Ipak, obrazovanje koje sam stekao školovanjem, mnogo mi pomaže u životu. Zato, uporno insistiram i na sportu, ali i na opštem obrazovanju. Tek tada ličnost postaje kompletna, a vreme u kome živimo to i zahteva - zaključuje Dragan Kostić žurno odlazeći u halu sportova na večernji trening.

SPORTSKI CENTAR ŽELJA IZ MLADOSTI
- Svako ko se bavi sportom ima neku želju kojoj stremi, Moja je bila da jednog dana imam svoj sportski centar - govori nam Kostić dok obilazimo OKANIK.
- Ovde je bila jedna livada, pored koje sam, kada god prođem, zamišljao kako bi tu mogao da nikne sportski centar. Tadašnje rukvodostvo Agensa je prepoznalo moju ideju i izašlo mi u susret. Izgradio sam OKANIK sa svim pratećim sadržajima za jedan sportsko-rekreativni centar, a i rodno Konarevo mi je blizu - sa osmehom izgovara Kostić, zastajući kraj slike KK Igokea iz Republike Srpske.
I ove momke je u svojoj trenerskoj karijeri učio igri ispod obruča.

AMBICIJE I STVARNOST
- Godine sam utrošio na školovanje, i kada sam magistrirao želeo sam da radim u diplomatiji, u ambasadama i konzulatima bivše Jugoslavije kao vojni ataše. Nisam uspeo da dobijem posao za koji sam se kao mlad obrazovao, jer su vremena bila takva. Ponekad se ambicije i stvarnost jednostavno raziđu - rezimira Kostić.
E.B.



KVALIFIKACIJE ZA JEDINSTVENU JUNIORSKU LIGU
Gradski derbi pripao Slogi

   Juniori Sloge opravdali su ulogu favorita u duelu sa ekipom Mašinca i zasluženo se plasirali u drugi krug kvalifikacija za Jedinstvenu juniorsku ligu. Ekipa Mašinca koja je u svojim redovima imala nekolicinu igrača iz kadetskog pogona bila je ravnopravan rival samo u prvoj četvrtini izgubivši je minimalno 15:14.
   U svim ostalim periodima igre Sloga je bila superiornija, a pogotovu u trećoj četvrtini koju je rešila u svoju korist rezultatom 23 : 8 i tada definitivno prelomila utakmicu. Konačan rezultat bio je 70 : 36 za Slogu. Oko 100-tinak gledalaca u Hali sportova na Ibarskom keju imalo je priliku da na delu vidi budućnost Kraljevačke košarke, a obe ekipe su sa parketa ispraćene aplauzom.
U pobedničkoj ekipi najefikasniji su bili Jelčić sa 16 i Igrović sa 15 postignutih poena, dok su u ekipi Mašinca bolji od ostalih bili Đusić sa 10 i Trifunović sa  9 poena.
   Protivnik juniorima Sloge u drugom, ujedno i završnom kolu kvalifikacija biće ekipa Novog Pazara.
I.S.



LEGENDE KOŠARKAŠKOG KLUBA „SLOGA“ UVELIČALE JUBILEJ
60 ponosnih godina

   Malo koji klub u Srbiji, ali i u „staroj“ Jugoslaviji, može se podičiti tako bogatom istorijom kao što je ima Sloga. Jedan od brendova Kraljeva ove godine obeležava veliki jubilej, 60 godina postojanja, pa su se tim povodom u čuvenoj kafani „Pariz“ okupile legende kluba, koje su ime Sloge slavno pronosile širom naše zemlje, ali i van njenih granica.
   Susret veterana bila je prilika da se podsete onih dobrih starih vremena kada su žarili i palili po košarkaškim terenima od Ljubljane pa do Skoplja, a neretko i u jakim Evropskim takmičenjima. Od najstarijeg Staniše Bogavca pa do najmlađeg veterana Miloša Mijajlovića, legende su upoređivale tadašnju i košarku koja se sada igra, a dobar deo razgovora posvetili su i budućnosti košarke u Kraljevu. Složili su se da je situacija u gradu i uopšte u sportu izuzetno teška, ali da se mora naći model koji bi pomogao mladima da se bave košarkom i nastave da reprezentuju Kraljevo u najlepšem svetlu.
   Potpredsednik kluba, Milutin Vučinić u pozdravnom govoru istakao je zadovoljstvo što na jednom mestu vidi deo veterana i legendi Sloge, ali i žaljenje zbog nedostatka finansijskih sredstava kako bi se veliki jubilej još svečanije obeležio.
   Okupljanje veterana bio je uvod u veliki spektakl i utakmicu Sloge sa aktuelnim prvakom Evrope, ekipom Panatinaikosa.
I.S.



KUGLANJE - PRVA LIGA SRBIJE GRUPA „CENTAR“ - DRUGO KOLO
Polovičan uspeh kraljevačkih kuglaša

    Kuglaši Kraljeva zabeležili su i drugu pobedu u Prvoj ligi Srbije grupa „Centar“.
   U ulozi domaćina, bili su bolji od ekipe Car Lazar iz Kruševca rezultatom 3192 : 3035. Miloš Simeunović sa 559, Borović sa 540 i Trošić sa 530 oborenih čunjeva najzaslužniji su za pobedu Kraljeva koji posle drugog kola zauzima čelnu poziciju na tabeli.
   Kuglaši Ibra doživeli su prvi poraz u ovoj sezoni i to na gostovanju u Pančevu od domaćeg Železničara rezultatom 3150 : 3091. Trifunović sa 557, Čokanović sa 532 i Krstić sa 518 oborenih čunjeva bili su najzapaženiji u redovima gostujuće ekipe.
   U 3. kolu, Ibar u nedelju od 11 časova u kuglani na Atletskom stadionu dočekuje ekipu IMR iz Rakovice, dok Kraljevo u derbiju kola gostuje u Kragujevcu ekipi Vodovoda.
I.S.



KARATE
Reikon uspešan u Makedoniji

Takmičari karate kluba Reikon osvojili su 10 medalja na međunarodnom turniru Makedoniji.
Pored toga, trener u KK Reikon  Nikola Vujić uspešno je položio ispit i postao nosilac crnog pojasa 2 dan, a zvanje mu je uručio predsednik svetske karate organizacije, japanski instruktor Kančo Okujama.
I.S.



STONI TENIS
Bronza za Dunju Milutinović

   Stonoteniseri kraljevačkog Metalca ostvarili su odlične rezultate na Otvorenom prvenstvu Paraćina za juniore i juniorke. Dunja Milutinović opravdala je velika očekivanja trenera Slobodana Popovića i popela se na pobedničko postolje zauzevši treće mesto. Dušan Velikinac je u jakoj konkurenciji osvojio 16. mesto, dok su Boško Jeremić, Jovan Terzić i Nikola Minić od ukupno 150 takmičara ušli među 32 najbolja.
   Narednog vikenda, mlađi kadeti STK „Metalac“ učestvuju na Prvom kvalifikacionom turniru za Top 24 u Trsteniku.
I.S.