Parking “na kašičicu”
Na obalama Ibra nove 4 opštine
Boračko naselje prvo dobija besplatne priključke
”Giljotina” za gradske “ćate”?
Pozovimo... vatrogasce?!
Medijacija - budućnost rešavanja sporova
Porodica je stub jedne države
Baćuška zaljubljen u Srbiju
Ribolov - lov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, košarka, rukomet, atletika

RETROVIZOR
„Žalosna“ salama

      Gledao sam prekjuče u bakalnici Majku kako kupuje sto grama „žalosne“ salame preturajući po šaci one krupnije  kovanice dok mašina secka kolutov „mesa“ na najtanje. „Moram klincima da napravim sendviče za ujutro jer ću pre njih na posao“ čujem da reče prodavačici.
   „Žalosna“ salama je, ako ne znate, ona uvijena u crnu foliju. Otkako znam za sebe deca je vole. Ih kada se samo setim! Uzmeš pola hleba pa ga rasečeš po sredini pa naređaš „žalosnu“ salamu, preko nje iscediš majonez, a onda red tvrdog sira, pa preko toga, ako je leto, paradajz i na njega tanko sečen krastavac, a ako je već gotova turšija i zima je kisele krastavčiće ili rusku salatu, opet uz sir i put pod noge. I tako tri puta dnevno. Ko te pita za musaku, pasulj prebranac, sarmice i ostale pljeskavice ili odreske. „Žalosna“ salama je bila majka svih obroka. Kakvi crni big mekovi, pice, kroasani, kiflice i rolnice.
   Sećam se, u svakom frižideru, gdegod odeš kod drugara bila je jedna velika debela „žalosna„ salama. Pa kod Bešketa čak i  kada smo u srednju školu krenuli ortaci iz kraja su u prolazu nailazili da naprave sendvič i da teraju dalje. Ma ni na vrata nisu zvonili. Samo uđu i pitaju „Beške ima nešto za klopu“ on igra šah, mahne rukom, jedva da  izgovori „vidi u frižideru“ i tako po ceo dan. Sećam se još da je tada „žalosna“ salama bila nekako debela  i dugačka. Brat bratu imalo je u njoj kilo kilo i po ako ne i više. Pa kada ti u radnji odseku kolut on dođe aman koliko i kriška hleba. Dobro, povadiš one bele masne kružiće iz nje, ali brate bilo je.
   Danas nekako sve ređe viđam te debele „žalosne“ salame. Barem u ovim prigradskim bakalnicama u koje ja zalazim. Počeli su da prave iste onakve, ali samo kraće. Uvrh glave da imaju pola kil’a, a prstima možeš da ih obujmiš. Nije to više onaj kolut na koji smo mi kao deca bili naviknuti. I dobili su neke moderne mašine, primetio sam gledajući Majku kako odmerava broj kolutića. Kaže mi prodavačica posle da mogu da seku do tri milimetra.
   Ej, tehnologija je to. Znaš ti kakav je to nož. Nema više kao kod naše tetka Mire koja kada cepne satarom od komadiške može da se nahrani zidar. Sve je sada precizno. Za tri đaka 100 grama. Po sendviču 33,33 i do u beskonačnost 33333 grama. Može to mašina da izvede. Seče na tri milimetra.
A.Tasić

GRAD SPREMA IZGRADNJU PRVIH MONTAŽNIH GARAŽA I PRIPREMA OŠTRIJI REŽIM PARKIRANJA
Parking “na kašičicu”

   Prva montažna garaža pod mostom, druga kod autobuske stanice. U centru parkiranje vremenski ograničeno

   Prva montažna garaža  koja će, pre svega, biti na usluzi Kraljevčanima koji rade u centru grada, a žive na desnoj obali Ibra, mogla bi vrlo brzo da nikne na prostoru uz kvantaški pijac ako po dobru krenu razgovori koje ovih dana vode rukovodstvo JKP Pijaca, Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljeva, Parking servis i Skupština grada. Grad sa druge strane, ozbiljno razmišlja da pooštri režim parkiranja u najužem centru kroz zoniranje i ograničavanje boravka vozila u najprometnijim i ulicama koje vode do ključnih  državnih i gradskih institucija.
   - Tačno je, razgovaramo, i to je jedino što je izvesno - kaže Zoran Jovanović direktor Pijace potvrđujući nezvaničnu informaciju da se pregovara o postavljanju montažne višeetažne garaže na prostoru podno mosta i dalje ka atletskom stadionu.
   Po rečima Jovanovića još pre 15 godina sektor za investicije u Magnohromu, gde je sadašnji direktor Pijace tada radio, imao je idejno rešenje za garažu, ali je priča što zbog političkih trvenja što zbog besparice stavljena ad akta.
   - I sada sve zavisi, pre svega, od političke volje, ali i stanje na terenu nije isto jer, kada smo radili taj projekt, drugog mosta nije bilo - kaže naš sagovornik.
   Da Kraljevu predstoji ozbiljna reorganizacija u oblasti parkiranja potvrđuje i predsednik gradskog parlamenta Milomir Šljivić.
   - Možda čak i pre garaža doći će do zoniranja u oblasti parkiranja. Zadržavanje vozila u centru moraćemo iz  nečega što se podrazumeva kao pravo svakog, da pretvorimo u privilegiju jer nam to jednostavno nameće razvoj grada. Hoćemo li to učiniti ograničenjem vremena u kome vozilo može da zauzme deo javne površine, što je najverovatnije rešenje, ili na neki drugi način ostaje da se dogovorimo. U svakom slučaju paralelno sa tim radićemo na tome da građanima na obodu tog ekskluzivnog prostora pružimo mogućnost da parkiraju svoja vozila - kaže Šljivić.
   Za velike garaže u gradu odavno su inače predviđene baš lokacija podno mosta, potom prostor kod autobuske stanice gde grad ima svoj plac, pa potom parking kod Doma tehnike, a najveća garaža trebalo bi da bude tik uz zgradu skupštine, gde je danas parking.
   - Moj stav, ali i stav većine u Skupštini je da bi, da narodski kažem, bio greh da se takav prostor pretvori u parkiralište. Stav većine je da bi idealno rešenje bilo da se na tom placu izgradi kombinovani poslovno uslužni objekt gde bi u sklopu centra bila i velika garaža. „Delta“ je pre ekonomske krize bila zainteresovana, ali je zaćutala. Zasad će, zato, na tom mestu ipak biti samo parking - kaže predsednik Skupštine.
   Po njegovim rečima malo je verovatno da će i prostor pored starog „Dansinga“ biti naružen nekom montažnom garažom.
   Broj parking mesta u gradu se, inače, rekonstrukcijom  centralnih gradskih ulica drastično smanjuje. Zahvaljujući barijerama više prostora dobijaju pešaci, a sledeća na redu je ulica Cara Lazara gde je rekonstrukcija u toku.

NOVO JAVNO PREDUZEĆE
Parkiranje koje kroz nekoliko velikih objekata uz naplatu na javnim površinama  može da donese značajne prihode gradskoj kasi otvara i pitanje formiranja novog javnog preduzeća koje bi gazdovalo tim delom gradskog prostora.
- Zaista za sada ne razmišljamo o formiranju novog javnog preduzeća. Međutim ako potrebe gazdovanja parking prostorom premaše resurske službe koja je sada pod ingerencijom Čistoće i nije isključeno i to - kaže Šljivić.
M. Jović

GRAĐEVINCI I KATASTAR MUKU MUČE SA SPLETOM STARIH I NEPRIJAVLJENIH PODZEMNIH INSTALACIJA
Glava boli zbog “divljih” i starih cevi

   Dobar deo Konareva, a potom i naselja u zoni oko autobuske stanice samo u ovom mesecu bili su po jedan dan bez vode jer su građevinci u ovim naseljima presekli magistralne vodove. Nedavno je dobar deo Žiče bez telefonskih impulsa bio nekoliko dana jer je traktor ,,preorao“ kabl. Bar jednom nedeljno neka zgrada ili kuća ostane što bez vode što bez struje ili telefonskih veza, a često se iz podzemlja „začuju“ i „mirisi“ kanalizacije jer kašika nekog rovokopača zakači cev. Razlog. Oni koji kopaju često ne znaju šta ih u zemlji čeka.
   - Dva su razloga za to. Prvi su stare instalacije za koje ne posedujemo ili posedujemo oskudnu dokumentaciju, a drugi činjenica da većina manjih priključaka koji su nastali u vreme građevinskog buma u Kraljevu nije ubeležena u katastar podzemnih instalacija - kaže Ranko Đekić tehnički direktor „Vodovoda“ objašnjavajući muke sa kojima se sreću građevinci kada krenu u radove na bilo kojoj lokaciji na kojoj se nalaze cevi i vodovi.
   Po Đekićevim rečima „Vodovod“ se u ovom trenutku može pohvaliti, možda najažurnijom bazom podataka  među javnim preduzećima.
   - Proći će međutim vremena dok i mi ne budemo mogli da kažemo „evo odavde voda polazi i ovuda tačno do svake česme u gradu dolazi“. To je inače jedan od najvećih projekata u fazi modernizacije našeg sistema  na koji nas obavezuju i ugovori sa inostranim partnerima, a uklapa se u proces racionalizacije potrošnje vode - kaže Đekić.
   Po rečima Gorana Veličkovića, načelnika Centra za katastar nepokretnosti Kruševac, ovi problemi datiraju odavno, a u osnovi je nepoštovanje zakona.
   - Ni po starom ni po novom zakonu ne postoji mogućnost da se bilo kakva podzemna instalacija, makar i najmanja zatrpa, a da pritom, narodski rečeno, precizno ne bude ubeleženo i kuda prolazi i koliko duboko je zakopana. To je ono što mi zovemo, potvrda o snimljenom vodu koja se izdaje za svaki linijski objekat, a pre izdavanja upotrebne dozvole - kaže Veličković.
   U godinama pre no što je katastar počeo da uvodi red u ovu oblast dešavalo se međutim da geodetski stručnjaci izlaze na teren da snime određene podzemne vodove, a da su isti prethodno zatrpani. U tom slučaju dešava se da svi podaci o vodu ne mogu biti prikupljeni, što dovodi do toga da trasa voda nije precizno definisana kao i dubina voda, nisu snimljena reviziona okna i sl., a što ima za posledicu njihovo oštećenje i uništavanje. 
   Na osnovu važeće zakonske regulative postoji obaveza snimanja vodova u skladu sa propisima, kao i obaveza izdavanja Potvrde o izvršenom snimanju voda.
   - Vremena se međutim menjaju. Prema novom Zakonu o državnom premeru i katastru Republički geodetski zavod ima obavezu osnivanja i održavanja katastra vodova, što podrazumeva da pored tehničkih podataka koji se prikupljaju, obrađuju i unose u bazu podataka katastra vodova budu uneti i podaci o stvarnim pravima na vodovima. U tom slučaju imalac prava na vodu sada će morati da u zakonom predviđenom roku prijavi sve promene na vodu, kako bi se održavanje vršilo u skladu sa zakonom. U takvoj situaciji nikome se neće isplatiti da postupa suprotno zakonu i zatrpava vodove pre nego što se izvrši geodetsko merenje i prikupljanje podataka o vodovima. 
   Poseban doprinos pravilnoj primeni zakona u oblasti snimanja i održavanja vodova mogao bi se postići i učešćem geodetskih stručnjaka u komisijama za vršenje tehničkog prijema vodova.
   Stare i „divlje“ cevi biće, međutim, još godinama problem. Barem dok one magistralne vodove javna preduzeća ne zamene novim i ne uvedu ih u jedinstvenu bazu podataka koja je poverena Republičkom geodetskom zavodu. Sa ovim sitnijim „fantomskim“ cevima, već nekako ćemo se i boriti.
A. Jović

U FOKUSU
Na obalama Ibra nove 4 opštine

   Ni među koalicionim partnerima ne postoji saglasje koliko opština treba formirati

   U trenutku dok svaki gradski ćata razmišlja hoće li mu iz uprave stići obaveštenje da je višak i da će uz odgovarajuću naknadu morati na ulicu, među gradskim čelnicima pokušali smo da doznamo može li se nametnuti udar na administrativni aparat kompenzovati  razvlašćivanjem grada kroz formiranje novih opština, ali i odgovor na pitanje zašto decentralizacija, ako se zna da je Kraljevo grad već poodavno, već nije sprovedena.
   Ušće i centar grada biće opštine, a svi ostali moraće da se žestoko pomuče da u budućoj raspodeli lokalne vlasti dođu do ingerencija koje je, darujući Kraljevu status grada, republika omogućila, jedino je sigurno što je naša anketa među političarima pokazala. Čak ni među koalicionim partnerima koji vladaju u Skupštini grada ne postoji, naime, saglasje kada, koliko, u kom obimu, gde i kako treba formirati nove opštine. Tako dok DS čeka ministra Markovića koji stiže do polovine oktobra SPS traži analizu i merka i jednu opštinu preko Morave, G17 se pita zašto studija već nije gotova, Pokret za Kraljevo hoće opštinu na  desnoj obali Ibra, ali da joj ime bude Žiča, a sedište u Mataruškoj Banji, a ne u Ribnici, SPO je za najizvesniju varijantu Centar, Ušće, Ribnica. U jednom su međutim svi saglasni, da su baš oni prvi pokrenuli inicijativu o formiranju opština.
   - Osnovni programski akti DS podrazumevaju decentralizaciju i mi smo tu inicijativu pokrenuli čim je Kraljevo dobilo status grada - kaže Ljubiša Simović gradonačelnik Kraljeva.
   Po njegovim rečima najdalje za dve sedmice Kraljevo će posetiti i resorni ministar kada će i detaljnije biti razmotreno po kom modelu će grad krenuti u prenošenje nadležnostima buduće opštine.
   - Naravno mi nikako nećemo ići na, uslovno rečeno, beogradski model gde svaka opština ima ingerencije kojima recimo u ovom trenutku raspolaže grad Kraljevo već na prenošenje onih ovlašćenja koja su potrebna da se grad kao javni servis približi njegovim žiteljima - kaže Simović.
   Najuticajniji  čovek DS u gradu u ovom trenutku nije, međutim, želeo da licitira o tome koliko opština treba gradu.
   - Ono što je nesporno je da ćemo kroz formiranje tih lokalnih jedinica probati da rasteretimo gradsku administraciju što će nam neminovno biti nametnuto - kaže Simović.
Daleko konkretniji od gradonačelnika bio je njegov zamenik dr Ljubiša Jovašević lider Pokreta za Kraljevo:
   - Gradu trebaju četiri opštine. Kraljevo centar, Ušće, Ribnica i opština Žiča sa sedištem u Mataruškoj Banji. Pitanje granice između Žiče i Ribnice bi se rešilo kasnije ali po našoj studiji Ušće sa 9.600, Žiča sa 23.500, Ribnica  sa 24.700 i ostatkom koji bi pripao Kraljevo centru ispunjavaju i po zakonu i geografski uslove za formiranje četiri manje efikasne lokalne samouprave koje nikako u startu ne bi preuzele kompletne ingerencije nego bi to teklo postepeno - objašnjava dr Jovašević.
O postepenom preuzimanju ingerencija govori i Milomir Šljivić, lider SPO u Kraljevu i predsednik gradske skupštine.
   - Policija je dobar primer kako to treba raditi - kaže predsednik skupštine aludirajući na činjenicu da je policijska uprava u Kraljevu već otvorila svoje ispostave u Ribnici i Ušću pri čemu je Ušćanima čak omogućeno da većinu upravnih poslova završe u svom mestu ne dolazeći u Kraljevo.
   Sreten Jovanović lider kraljevačkih socijalista i Šljivićev zamenik je malo uzdržaniji.
   - Naš stav je da treba  pre svega okupiti tim stručnjaka koji će da procene gde i koliko nam opština zaista treba. Mi smo imali opštine Vitanovac, Lađevci  i brojne druge pre no što je došlo do urušavanja tog sistema lokalne samouprave koji je lepo funkcionisao. Naš stav je da prvo vidimo šta nam je dobro, a šta loše urušavanje tog sistema donelo gašenjem veterinarskih stanica, zadruga, lokalne administracije i trpanjem su se odavno zalažu za obimniju decentralizaciju lokalne vlasti.
   - Mnogo kasnimo. Ubismo se pričajući da nam treba decentralizacija, a već poodavno je trebalo da imamo ozbiljnu studiju o tome koliko nam treba opština i koje će ingerencije grad na njih preneti. G 17 nije adresa na koju treba uputiti pitanje zašto takve studije nema . Naš stav je da da je za početak Kraljevu dovoljno tri opštine sa ograničenim ovlašćenjima - kategoričan je Jovan Nešović lider ove partije u Kraljevu.

CIFRA POD SUMNJOM
- Država mora da zna da je Kraljevo prostorno najveća opština, a sada gradsko područje u državi koje je uz  starosedeoce samo u poslednjoj deceniji primilo još 20.000 izbeglica i privremeno raseljenih osoba. Ako ćemo da administraciju približimo građaninu, a ne da građanina dovedemo do administracije onda za Kraljevo ne mogu da važe isti aršini kao za lokalne samouprave koje nisu suočene sa ovakvim , uslovno rečeno, problemima - kaže Milomir Šljivić predsednik gradske skupštine, objašnjavajući osnove po kojima će Kraljevo tražiti od države da preispita parametre po kojima je određivan višak administrativaca u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima.

OPOZICIJA NEDOSTUPNA
Opozicioni lideri u Skupštini grada, pre svega Vlado Bogavac lider DSS i Vesna Vukajlović Nikolić šefica SRS, bar u prethodna dva dana kada je nastajao ovaj tekst, putem mobilnih telefona poznatih novinarima nisu bili dostupni za komentare i stavove povodom ove teme
M. Jović

POTPISAN UGOVOR O IZGRADNJI SEKUNDARNE GASOVODNE MREŽE U KRALJEVU
Boračko naselje prvo dobija besplatne priključke

   Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović i direktor firme „PSE Inženjering“ Joahim Henig potpisali su ugovor i tako dogovorili realizaciju izgradnje sekundarne gasovodne mreže za Kraljevo i prigradska naselja. „PSE Inženjering“ će u ovaj projekat uložiti 30 miliona evra, dok će grad obezbediti svu potrebnu dokumentaciju za izvođenje radova.
   - Radovi praktično počinju od danas, a započeće u Boračkom naselju čiji stanovnici će praktično imati priliku da se prvi priključe na gasovodnu mrežu i to besplatno. Predviđeno je da se ceo projekat realizuje za 5 godina, a radovi će se izvoditi etapno. Kapacitet mreže biće 20.000 priključaka, a korisnici će biti u obavezi samo da plaćaju gas prema utvrđenim tarifama, - rekao je Simović.
   Da podsetimo, obaveza lokalne samouprave je definisana ovim ugovorom i odnosi se na to da grad obezbedi neophodne dozvole za radove, potrebnu dokumentaciju, oslobodi strateškog partnera plaćanja administrativnih taksi, svoju logistiku stavi na raspolaganje, reguliše eksproprijaciju zemljišta tamo gde bi mreža prolazila. Nemačka firma je predložila potpuno finansiranje gasovodne mreže. Osnovaće se novo preduzeće (dvočlano privredno društvo) sa sedištem u Kraljevu. Prema tom ugovoru distrubuciju gasa sa najviše 90 odsto će vršiti firma „PSE Inženjering“, dok će grad u distribuciji grada učestvovati sa najmanje 10 odsto.
   Ako napravimo poređenje sa okolnim gradovima videćemo da se cena priključka u većini gradova u okruženju kreće od 1.100 do 1.200 evra. Tako recimo u Čačku građani koji žele da se priključe na gasovodnu mrežu učestvuju sa 1.000, dok grad sa svega 180 evra. U Kragujevcu je nešto drugačija situacija. Građani imaju učešće od 660 evra, dok grad učestvuje sa 580 evra.

TEMOVENT POTPISAO UGOVOR
Kraljevačka firma „Termovent“ je već potpisala ugovor sa firmom „PSE Inženjering“ o izvođenju radova na gasovodnoj mreži. Direktor nemačkog preduzeća Joahim Henig rekao je da će oni kontaktirati Srednje škole u Kraljevu, kako bi se edukovali učenici i uveli smerovi potrebni za rad na gasovodnim mrežama, a koje bi oni u jednom delu i stipendirali.
Nenad Božović

DIPLOME ZASLUŽNIM GRAĐANIMA, ORGANIZACIJAMA I PREDUZEĆIMA
Oktobarska nagrada Ristovskom

   Sednica Skupštine grada koja će se održati danas na dnevnom redu ima rebalans budžeta za 2009. godinu. Ova tačka je trebala da se pojavi još na prethodnoj sednici, ali je zbog nesuglasica unutar vladajuće koalicije odložena za danas 2. oktobra.
   Rebalansom će budžet za 2009. godinu biti umanjen za nekih 55 miliona dinara, a to se pre svega odnosi na smanjenje potrošnje na plate (17 miliona dinara). Predviđena su i uvećenja nekih stavki kao što su socijalna davanja zaposlenima i socijalna zaštita (16 miliona dinara)
   Pored rebalanasa, veoma bitna stavka u funkcionisanju lokalne samouprave je i Program uređenja javnog građevinskog zemljišta za ovu godinu. Izmenama i dopunama Programa njegova ukupna vrednost je smanjena za oko 88 miliona dinara. Umanjenje se odnosi na neke projekte iz Programa koji nisu imali potpunu dokumentaciju i oni se ne nalaze u Programu direkcije. Takođe u javnim nabavkama su ostvarene manje cene od planiranih, što je uticalo na ukupno smanjenje Programa uređenja javnog građevinskog zemljišta.
   Odbornici će danas glasati o predlozima grada za dobijanje diploma zaslužnih građana, organizacija, firmi, kao i o Oktobarskoj nagradi.
   Oktobarska nagrada je predložena muzičaru Lazaru Ristovskom, posthumno za celokupno životno delo u oblasti muzičkog stvaralaštva. Diploma zaslužne organizacije predložena je Gimnaziji iz Kraljeva za doprinose u prosveti i kulturi za svojih sto godina postojanja. Diplome zaslužnih građana predložene su Darku Nikoliću oficiru Vojske Srbije za hrabrost u borbi protiv NATO alijanse tokom bombardovanja Srbije, kao i Milutinu Vukosavljeviću komandantu dobrovoljnih vatrogasaca Srbije, ali i za doprinos u razvoju planinarstva i ekologije u Kraljevu. Diploma zaslužne organizacije predložena je firmi Radijator iz Kraljeva za primenu savremenih tehnologija u oblasti proizvodnje.
Nenad Božović

INTERVJU: JOVAN NEŠOVIĆ - NARODNI POSLANIK G17 PLUS
”Giljotina” za gradske “ćate”?

   Ubeđen sam da u javnim preduzećima ima služ-benika i radnika koji jednostavno ne rade dovoljno da zarade tu svoju platu i sigurno su višak

   Brojka od 10.000 do 14.000 administrativnih radnika koji bi trebali da budu otpušteni kao višak u okviru mera štednje, ili obaveze države prema MMF-u sve više zaokupljuju javnost u Srbiji. Puno se polemiše o ovoj temi, kalkuliše se na razne načine, a po kuloarima pak kruže različite priče.  Koliko će radnika u Kraljevu biti otpušteno za sada se još uvek tačno ne zna, jer ni kriterijumi za otpuštanja još nisu definitivno utvrđeni?! O ovoj temi i o atmosferi unutar vladajućih partija u Kraljevu govorimo sa poslanikom G17 plus Jovanom Nešovićem.

Kolika otpuštanja očekujete u Kraljevu?
  Mislim da Kraljevo nije u tzv. „crvenoj zoni” sa velikim brojem zaposlenih u ovom trenutku, a tu mislim na gradsku upravu, javna komunalna preduzeća i na javne ustanove. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je pri svom poslednjem dolasku u Kraljevo pre mesec dana rekao da Kraljevo po broju zaposlenih nije u rangu sa gradovima poput Leskovca, Kragujevca ili Jagodine koji imaju mnogo zaposlenih u lokalnoj samoupravi u odnosu na broj stanovnika.

Jel to znači da će Kraljevo zaobići „giljotina viška zaposlenih”?
Sigurno je da će biti određenog viška i u kraljevačkoj administraciji, a tu pre svega mislim na javna preduzeća i ustanove u Kraljevu. Ovo govorim zbog toga da nema nikakve logike da su pojedine ustanove pre četiri godine imale sedam zaposlenih, a sada imaju 22 zaposlena, a pri tome obim posla se nije promenio, niti će se u budućnosti promeniti! Tako da će sigurno biti viška zaposlenih i u Kraljevu, ali ne u tolikom obimu kao u drugim opštinama. Bojim se samo da u ovoj reformi adminstracije ne odu oni koji nešto vrede!

Čemu onda priča o uvođenju evropskih standarda,  a to znači jedan činovnik na hiljadu stanovnika?
Primena tih evropskih standarda je nemoguća trenutno u Srbiji. Puno toga ulazi u proračun, jer još uvek ne znamo ni šta će se sve od javnih preduzeća privatizovati. Pored toga javna preduzeća u Evropskoj uniji uopšte ne postoje, tako da je problematično pričati o uvođenju tih standarda u Srbiji.

Kada govorimo o višku zaposlenih u javnim preduzećima, izgleda kao da je njihova adminstracija nekako u senci administracije gradske uprave. Slažete li se sa tim?
Potpuno i „debelo“ sam siguran da su se u javnim preduzećima nagomilali radnici u administraciji. Evo primera. Napravite presek od pre nekoliko godina koliko je radnika bilo u javnim preduzećima, a koliko ih ima sada i sve će vam biti jasno. S druge strane obim posla se uopšte nije povećao, jer su tehnološke inovacije takve da se smanjuje obim fizičkog posla. Tako da sam ubeđen da u javnim preduzećima ima više neproizvodnih, odnosno službenika i radnika koji jednostavno ne rade dovoljno da zarade tu svoju platu i sigurno su višak.

Na dnevnom redu sednice Skupštine u petak će se pojaviti i rebalans budžeta za 2009. godinu. Vaša partija je imala primedbe na raspodelu sredstava, zbog čega se ova tačka nije pojavila na prošloj sednici. S čime se niste složili? 
Tačno je da na zahtev G17 plus se rebalans nije našao na predhodnoj sednici, jer ta prvobitna verzija nije mogla da prođe iz jednog veoma prostog razloga. Zato što je neko zapošljavao radnike u određene ustanove, a nas niko nije ništa konsultovao! I kada smo uložili primedbu kako da se tim ljudima obezbede plate, onda se izašlo sa predlogom da se smanje neka sredstva za Predškolsku ustanovu, odnosno vrtić. Ja sam bio za to da je to nemoguće. Jer, znate šta, postavlja se pitanje gde je granica takvog zapošljavanja radnika? Šta će sutra da se desi ako država kaže, izvinite ali fond plata iz budžeta prema javnim ustanovama ne može da bude veći nego što je bio prošle godine? Onda vi kažnjavate one koji su se pridržavali nekih uredbi, a nagrađujete one koji se nisu pridržavali. Ne može neko sa šest odbornika da menja neke suštinske stvari u Kraljevu! Na kraju je sve to ispeglano, malo popuštanjem G17 plus, malo popuštanjem drugih, i mislim da je rebalns budžeta nešto što imamo i što je potrebno gradu.
   Trenutni stručni kadar u lokalnoj samoupravi daleko je od odgovarajućeg standarda, koji treba da građanima što kvalitetnije i efikasnije obezbedi sva potrebna dokumenta i odgovore na mnoga pitanja. Rasparčavanjem na više opština, Kraljevo bi imalo još veći problem, jer ne bi bilo dovoljno stručnih ljudi, koji bi obavljali te poslove. Pored toga, zapošljavanjem novih ljudi što bi bilo neophodno, povećala bi se javna potrošnja, a podsetimo da dobijanjem statusa grada, budžet se neće drastično povećati, već skoro da će i ostati u granicama sadašnjeg opštine Kraljevo.
Nenad Božović

Đaci ponovo na Groblju streljanih

      U utorak je u Skupštini grada održan sastanak sa predstavnicima kraljevačkih i dopisništvima nacionalnih medija. Povod je praćenje i izveštavanje sa predstojećih oktobarskih svečanosti. Sastanak su vodili zamenik gradonačelnika, Sreten Jovanović i predsednik supštine grada, Milomir Šljivić. Oni su najavili vrlo bogat program i brojne visoke goste koje će naš grad ugostiti povodom proslave Kraljevdana i obeležavanja 14. oktobra. Najavljeni su akademik Matija Bećković, sopran Dragana del Monako, otpravnik poslova ambasade SAD kao i mnogi drugi.
   Ovom prilikom zamenik gradonačelnika Jovanović najavio je da će pored već ustaljenog programa, komemorativne sednice, parastosa na spomen groblju biti izveden i prigodan program i da će tom programu, uz saglasnost Ministarstva prosvete, prisustvovati učenici svih škola koje se nalaze na gradskom području.
A. Marić

REPORTAŽA
Pozovimo... vatrogasce?!

   Vatrogasce zovu i zbog zabave, ljubimaca, muvanja... Zovu i homoseksualci koji bi da sa nekim pričaju

   Deca najčešće upućuju lažne pozive na broj 93, a u jednom minutu bude i po desetak poziva. S druge strane ima puno građana koji se boje da prijave požar i ne žele da ostave svoje podatke, a radnik u komandnom centru pored broja 93 u obavezi je da pita ko zove, šta i gde gori, i sa kojeg broja zove onaj ko prijavljuje požar. Ovo su obavezna pitanja prilikom procedure prijavljivanja slučaja vatrogascima, priča za Ibarske Milanko Obrenović komandir vatrogasno-spasilačke jedinice u Kraljevu. 
   - Nama je prilikom prijave požara najdragocenija informacija kako najbrže, odnosno kojim putevima stići do mesta požara. Ovo govorim zbog zabačenih sela u okolini Kraljeva, jer sam grad nije problem. Tada ih zamolimo da nas sačekaju i odvedu na lice mesta, jer se mnogo vremena gubi u traženju požara ako je van grada - kaže Obrenović.
   Međutim, vatrogasci su suočeni sa činjenicom da građani svašta prijavljuju na broj 93. Vatrogasce često zovu građani kada izgube ključ od stana ili se vrata zatvore, a ključ ostane u stanu. Kako nam priča Pera Luković vatrogasac kraljevačke jedinice, on je više puta učestvovao u tim „akcijama“, tako što je ulazio u susedni stan, a onda preskakao terase ne bi li došao do stana koji se zaključao i tako otvarao vrata.
   - Jednom prilikom kada sam hteo da otvorim vrata stana koji se zaključao nepažnjom vlasnika popeo sam se na terasu stana koji je trebalo otvoriti. Međutim, na terasi me sačekala neka vrsta guštera od pola metra, i u trenutku sam se baš uplašio, ali sam ušao i otvorio stan. Takođe, zanimljivo je kada ljudi zaborave šerpu na ringli, pa ona počne da dimi, a njihovi susedi prijave požar. Ali to je onda dobar osećaj, jer vidite da se u stvari ništa nije zapalilo već su to samo šerpa ili tiganj na šporetu koji dime. U poslednje vreme se dešava da intervenišemo prilikom spašavanja kućnih ljubimaca, i to pre svega skidanja mačaka sa drveća - govori Pera.
   Komandir kraljevačkim vatrogascima Milanko Obrenović kaže da je bio veoma zanimljiv slučaj kada je jednom prijavljeno da gori pozorište u Kraljevu. Kada su vatrogasci stigli sa kompletnom opremom za gašenje i vozilom videli su da u stvari gori korpa za otpatke!
   - Jedan naš kolega u penziji otišao je kod radnika koji rade u pozorištu i zatražio kantu u koju je sipao vodu i ugasio vatru koja je gorela u korpi. Međutim, on je nakon analiziranja pretrpeo kritike, jer je trebalo to uraditi po pravilu, znači razvući crevo i ugasiti vatru, jer mi ne gasimo kofama već crevom - dodaje sa osmehom Obrenović.
   - U naselju Moše Pijade u jednoj od zgrada vatrogasci su dobili poziv da se devojčica zaglavila u liftu. Kada su vatrogasci stigli videli su da je devojčica koja je bila na petom spratu, zaglavila ruku između lifta i hodnika. Pokušavali smo sa štanglama da pokrenemo lift kako bi devojčica izvukla ruku, ali je sve bilo bezuspešno. U jednom trenutku primetili smo da devojčica u ruci sve vreme drži lopticu. Posle pregovaranja sa njom da pusti lopticu i kada je to učinila, lift se pokrenuo i ona je izašla - rekao je vatrogasac Luković.
   Telefonista u vatrogasnoj jedinici u Kraljevu, Đorđe Arnautović kaže da deca najčešće pozivaju 93, ali da ima poziva kako od devojaka, tako i od muškaraca koji bi želeli da se upoznaju sa vatrogascima.
   - Lica koja zovu iz zabave i građani koji stvarno zovu zbog pomoći vatrogasaca se prepoznaju po boji glasa, govoru, uznemirenosti. Tako da uvek možemo da procenimo kada je šala, a kada nije. Najčešće nas uznemiravaju deca koja nam svašta pričaju, od toga da im je zagorela palačinka do pevušenja preko slušalice. Takođe, zovu i homoseksualci koji bi da pričaju. Ja sam baš imao slučaj da me jedan zvao satima! Razne devojke zovu koje traže upoznavanje, pa do pijanih koji se vraćaju noću iz grada i zovu vatrogasce. Pozivi su uglavnom sa mobilnog telefona ili iz halo govornice, dok ih sa fiksnih telefona ima mnogo manje - kaže Đorđe.
   Poljoprivredna dobra su najveći problem vatrogascima i to pre svega u periodu svinjokolja, kada se suši meso u pušnicama koje često izazivaju požare sa ogromnim posledicama. Komandir Obrenović kaže da je jednom prijavljen požar u Vitanovcu na kojem je gorela štala sa puno stoke i sena.
   - Tamo su odmah upućena dva vozila sa vatrogascima, a samo dva minuta nakon što su oni otišli usledio je poziv da gori kuća u Dositejevoj ulici. Pošto je bio veliki problem da se u istom trenutku gase dva požara morali su da angažuju vatrogasce koji su radili u prvoj smeni, a onda se gubi vreme jer oni moraju da dođu u vatrogasnu službu, obuku odela, uzmu opremu i tek tada krenu na gašenje požara - dodaje Obrenović.

   Pored ovakvih situacija ima i onih kada ljudi ostanu u svojim stanovima, a u susednim sobama gori požar. Tako je u jednom požaru u stanu u ulici Zelena Gora intervencija zahtevala da se spasi muškarac 40-tih godina koji je bio zarobljen u kupatilu i to u kadi.

   Dešavaju se i lažni pozivi kada lica deluju tako uverljivo kao da gori nešto, a pri tom ostave i podatke. Jedna žena je jednom pozvala kraljevačke vatrogasce i rekla kako gori hladnjača u Vrdilima, da ima nastradalih, i da preti opasnost od eksplozije. Vatrogasci su odmah krenuli sa dva vozila do Vrdila i stigli su na lice mesta prvi, a onda za njima i hitna pomoć i policija. Međutim, čuvar hladnjače ih je dočekao na ulaznoj kapiji sa čuđenjem i rekao da tamo ništa ne gori. Vatrogasci i policija su ipak obišli krug i uverili se da je poziv bio lažan.
Nenad Božović

KRALJEVAČKO ODELJENJE MEDIJACIJE MOŽE SE POHVALITI ČINJENICOM DA JE JEDNO OD SVEGA DESET U SRBIJI
Medijacija - budućnost rešavanja sporova

   Predlog novog zakona između ostalog sadrži obavezno upućivanje na postupak medijacije. To bi značilo da će ljudi da prođu kroz medijaciju i onda će se odlučiti da li će ići na sudski postupak

   Sudovi u Srbiji su zatrpani sporovima koji traju po nekoliko godina. Prema statističkim podacima svake godine otvori se oko sto hiljada novih sporova! Ako je i dostižna, pravda u Srbiji je van svake sumnje veoma spora. Srbija je ipak zakoračila u reformu pravnog sistema, a jedan od elemenata reforme je uvođenje medijacije, odnosno vansudskog poravnanja. Medijacija bi mogla značajno da rastereti sudove i omogući da se veliki broj sporova reši mirnim putem, brzo, efikasno i jeftino za građane.
   Medijacija je alternativni način rešavanja sporova uz pomoć treće, neutralne strane - medijatora. Za skoro pet godina, koliko se postupak medijacije primenjuje u Srbiji, obavljeno je 2.400 medijacija, u 82 odsto slučajeva spor je uspešno rešen - izjavila je za Ibarske Ksenija Maksić direktorka Centra za medijaciju.
 Od ukupno deset odeljenja medijacije tri su u Beogradu, dok su ostali u sedam gradova Srbije među kojima je i Kraljevo. Sistem funkcionisanja je donatorski, što znači da se odeljenja isključivo otvaraju uz pomoć međunarodnih organizacija. U Kraljevu je to od 2007. godine sprovedeno u okviru “Kanadskog projekta reforme pravosuđa u Srbiji”, i na taj način je potpuno opremljeno odeljenje za medijaciju i organizovane su obuke za medijatore. Inače, u Srbiji je do sada obučeno 440 medijatora.
- U Kraljevu su do sada uspešno završene tri medijacije, što ustvari znači da su postignuti sporazumi. Sporovi su bili imovinske prirode. Radilo se o tome da su ljudi imali lošu komunikaciju između sebe, i trebalo je samo uspostaviti tu komunikaciju. To je ujedno i izazov za samog medijatora, da pomogne ljudima da dođu do zajedničkog rešenja. Sporovi su na kraju uspešno završeni i stranke su zadovoljne otišle. Jedan spor je bio veoma interesantan jer se radilo o porodici, o rodbini koja je brojala više članova, mislim oko osmoro, i oni su to uspešno rešili - kaže Violeta Mišković medijatorka i sudija Opštinskog suda u Kraljevu.
   Međutim, iako se u Srbiji još uvek sa određenom dozom nepoverenja posmatra medijacija, svi oni koji se bave medijacijom ili oni koji je smatraju budućnošću jer se na taj način izbegava kompletna, a kompleksna procedura sudskih procesa, misle da ona zauzima svoje mesto u našem društvu.
- Prirodna osobina ljudi je nepoverenje prema novim stvarima. Tako postupak medijacije ne uliva poverenje. Ali, to je samo na prvi pogled, jer kada se utvrdi da postupak medijacije donosi brzo i jeftino rešavanje sporova, ljudi će se okrenuti tom postupku. Predlog novog zakona između ostalog sadrži obavezno upućivanje na postupak medijacije. To bi značilo da će ljudi da prođu kroz medijaciju i onda će se odlučiti da li će ići na sudski postupak ili će rešavati spor medijacijom - rekla je Mišković.
   Postoje slučajevi kada se ne može primeniti medijacija, kao što su nasilje u porodici i krivičnog dela, zatim kada je jedna strana ubeđena da je u pravu, kada ne želi razgovor i nema tolerancije. Razvod braka nije moguće rešiti medijacijom jer to mora da se učini sudskim putem, kao i starateljstvo nad decom. Ali, zato se putem medijacije može rešiti spor podele imovine bivših supružnika.
   Medijatori mogu biti bilo šta po profesiji, ali je uslov da imaju visoku stručnu spremu, pet godina radnog iskustva, državljanstvo Srbije, kao i da nisu osuđivani i da se protiv njih ne vodi istraga. Medijator mora savladati veštine slušanja, izdvajanja bitnog od nebitnog i uspostavljanja dobre komunikacije između stranaka. Naravno, pravila postupka medijacije uključuju i strogo poštovanje poverljivosti i tajnosti podataka. Pošto dobiju sertifikat, oni se upisuju na listu medijatora, ali se potom očekuje i njihovo licenciranje.

PREDAVANJE U KOMORI
  Centar za medijaciju održao je predavanje u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu.
  Direktorka Centra Ksenija Maksić rekla je da je skup organizovan zbog informisanja o medijaciji i toga šta je država ponudila kao nove opcije za jeftinije i efikasnije rešavanje sporova. Kako je rekla Maksićka, do sada je u Srbiji medijacijom oslobođeno oko 40 miliona dinara. Pažnju posetilaca predavanja privukao je deo o edukacijama medijatora, i o tome da medijator može biti svako ko ima visoko obrazovanje.

JEFTINIJE OD SUĐENJA
Postupak medijacije se plaća, i to od 115 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za razliku od sudskog postupka gde je stranka već u obavezi da plati sudsku taksu koja se obračunava na osnovu sudskog spora, pa plaćanje takse nakon završetka spora, zatim troškovi veštačenja, advokata, svedoka, medijacija je daleko jeftiniji proces i zaobilazi sve ovo nabrojano - ističe medijatorka Mišković.
N. Božović

   Porodica Trnavac u Tavniku danas se može smatrati pravim primerom uspešnog privrednika na selu. Poslujući i radeći decenijama u različitim uslovima privređivanja nikada nije bilo lako, jer od običnog seoskog domaćinstva trebalo je stvoriti uslove da svaki posao donese profit. Njihova srećna okolnost je svakako bila i ta da su nastavili porodičan posao, bili svoj na svome i neprekidnim ulaganjem širili poslove.
   Sa znatno manje zemlje i svaštarenjem krenulo se u posao. Porodični mlin je proradio šezdesetih godina prošlog veka. Tada se zapregama dolazilo i čekalo do duboko u noć na dobro brašno. Danas je od tog mlina ostalo samo mesto na kome se na savremen način obavlja isti postupak. Tehnologija je napredovala, ali kako to biva u Srbiji napredovali i problemi. Teško je porediti vreme bitisanja nekad i sad.
   - Ni jedan posao nije lak! Da poredim ne mogu. Možda je nekada i bilo lakše. Ali sam tada kao mlad čovek to doživljavao sigurno drugačije. Neprekidno se radilo, ulagalo, sa svojom suprugom sam i stvarao porodicu. Možda i nisam imao vremena da razmišljam o problemima koji su bili usput. Znam da nikada nisam zadovoljan onim što postignem jer samo zadovoljan čovek, nema motiv da ide dalje brže i bolje. Mislim da mladi danas brže žive i misle. Iskustvo je čudo! Na selu nema ni dan, ni sat, treba sve postići na vreme. Samo dobra organizacija i ljudstvo koje učestvuje u svemu - tvrdi naš domaćin Sreten Trnavac.
   Danas su u sklopu gazdinstva Vesne i Sretena Trnavca mlin i pekara, tovilište. U ovim objektima sve vri kao u košnici. Posla uvek ima tako da ni njihovi potomci nisu pošteđeni stalnog angažovanja. Uposlen broj radnika govori o tome i da se ljudima na selu omogući opstanak. Obično stručnjaci sugerišu da ovakav sistem rada nije dobar, ali je i nepisano pravilo da se u Srbiji tako mora, jer ako jedan posao zakaže i nema svoju isplativost sa drugim se mora dopunjavati proizvodnja.
   - Ja nikada nisam bio za varijantu jednog posla. To iskustvo je na mene i brata preneo naš deda. Ispostavilo se zaista tačnim jer su poslednjih godina nastale velike promene na tržištu. Samo oni koji su uspeli brzo da se snađu, opstali su. Tovilište sa bikovima je recimo bio produkt preke potrebe, jer iz mlina uvek ostaje količina meljave koja ne može da se iskoristi, a idealna je za ishranu stoke. To se praktično pokazalo dobrim, manje više i isplativim. Ne može biti sve isplativo da se razumemo. Tržište je takvo. S obzirom na kapacitet mlina i proizvodnju stočne hrane koju ima moj brat naša ideja je bila i da kupujemo što više zemlje. Međutim ispostavilo se jeftinijom varijantom da je u Vojvodini uzimamo pod zakup. Ovde su parcele male, omeđene i ova naša zemlja je dovoljna za podmirivanje potreba za sopstvenu proizvodnju i dopunu u tovilištu. U mlinu vršimo i otkup viškova koji nam doteruju komšije iz okruženja. Nije lako, ali ne žalim se. Od ovih poslova može da se živi, solidno da se živi! O uloženom radu, vremenu za prijatelje i neki odmor, nađe se prostora dobrom organizacijom. Mislim da je sve u porodici, ona je jedini i pravi stub ne samo domaćinstva već i jedne države - kategoričan je naš sagovornik Sreten Trnavac.
   Davnih osamdesetih godina, nasleđujući ovaj posao i gazdinstvo, Sreten Trnavac je imao i priliku da ostane u Americi. Brojna priznanja i plakete koje danas sa onih 6 buktinja skupljaju prašinu nisu samo odraz jednog vremena. U eks državi sa dvadeset miliona stanovnika nije bilo lako biti najbolji. Pomalo takmičarski i avanturistički duh, ali svakako najviše želja da se postigne i nauči još više su Sretena uvek nanovo terali da nikada ne bude zadovoljan onim što je postigao. Zahvaljujući svom radu i aktivnosti bio je jedan od najmlađih predstavnika poljoprivrednika na Svetskom takmičenju orača. Iskustvo vredno, kako kaže zlata, jer je tada u obećanoj zemlji video sve ono što mnogi nisu napuštajući rodnu grudu.
   - Ovo mi ne bi verovali! Nas je bilo iz 52 države na tom takmičenju u Americi. Bila je to 1988. godine. Dobili smo ponudu da ostanemo u Americi, svi. Za to vreme boravka, imali smo i praktičan rad na njivi, priliku da iskusimo rad na farmi. Nisam se ni jednog trenutka dvoumio. Ono što sam tamo doživeo, bilo je razočarenje. Pa znate li vi da smo mi u to vreme imali ono što su tehnološki imali Amerikanci, mi bi bili ono što se kaže Mala Švajcarska. Tako da put u Ameriku i to takmičenje smatram svojom dobrom lekcijom. Ali i bez toga, kad zavolite ovu grudu nema odlaska. Sa tog putovanja su ostala prijateljstva. Evo pre dve nedelje me pozvao kolega iz Slovenije da ponovo ukrstimo snage. Ovogodišnje svetsko takmičenje je u Murskoj Soboti - objašnjava naš sagovornik.
   Ova priča je lepša strana medalje, o onoj lošoj niko od ukućana nije želeo da govori, jer svako nosi neki lični pečat i uspomenu na vreme u kome su, i u kome danas rade i žive. Naš domaćin se ipak iskreno nada da će potomci Dejan i Milica ostati da rade i žive u Tavniku. Za mlade to svakako nije lako, mada po onoj narodnoj je „iver ne pada daleko od klade“. U ovo gazdinstvo se ulagalo decenijama, što je osnovni uslov da seoska domaćinstvo opstane, uspe i postane privredni subjekt.
   Kada i država u ovakvim primerima prepozna svoju šansu biće znatno lakše. Ipak smo mi zemlja seljaka, te treba omogućiti lakši rad, prevashodno kroz administraciju koja je za naše uslove još uvek obimna, komplikovana i skupa.    
   Angažovanje nezaposlenih ljudi na selu je još jedan razlog čime se oslobađa znatna socijalna globa ka državi. Trnavci su primer koji treba slediti. Put koji su prošli, sigurno nije bio ni malo lak, pa čak i ako vam se učini dok čitate ove redove.           Sonja Cvetković

Kukuruz rodio, skladišta nema

      Proizvođači kukuruza neće, kao neki drugi iz agrara, protestovati zbog tržišne potcenjenosti svoga rada, mada im se razlozi za to gomilaju. I kada je rod dobar, kao ovogodišnji, problema ne manjka, a najnoviji je pitanje skladištenja.
   U Vojvodini skladišta skoro i ne primaju ovogodišnji kukuruz.  Skladištari to čine iz nekoliko razloga, ali neisplativost skladištenja kukuruza je najupečatljiviji - kaže Vojislav Malešev, predsednik udruženja poljoprivrednika „Sto P plus“.
   On kaže da konkretno njegov kukuruz ima izuzetnu vlažnost i da ga sada ne treba sušiti. Skladištenje bez sušenja kukuruza, prema njegovim rečima, drastično umanjuje prihode skladištara, te se oni uglavnom odlučuju da skladište soju.
   Komentarišući aktuelnu cenu od sedam do osam dinara po kilogramu zrna, Malešev ističe da je cena slična prošlogodišnjoj, ali da su se cene repromaterijala  drastično uvećale, a to znatno umanjuje dobitak proizvođača ili je u potpunosti anulira.
   - Cene su neprimereno niske. Za proizvođače koji imaju svoja skladišta situacija je prihvatljiva. Za one koji imaju malo kukuruza dovoljan je i čardak, odnosno ambar. Međutim, pravi veliki problem će imati veliki i ozbiljni proizvođači kukuruza koji nemaju svoja skladišta. Prosto neće znati šta će sa njim, pa će morati da ga prodaju po niskoj ceni - tvrdi Malešev.
Najbolje bi bilo, kako objašnjava, da cena zlatnog zrna bude oko 13 ili 14 evro centi, odnosno između 12 i 15 dinara po kilogramu, jer bi se jedino tada moglo govoriti o rentabilnoj proizvodnji ove kulture, ali opet pod uslovom da domaćini imaju svoju mehanizaciju i neophodnu infrastrukturu, odnosno zemljište u svom vlasništvu.
   - Država bolje da se ne meša, nego da to radi na način kao do sada. Nikakvi otkupi po većoj ceni, interventni uvozi i izvozi. Svaki put kad je to činila, seljaci su nadrljali. Jedini lek je drastično povećanje regresa sa sadašnjih 12.000 dinara, kao i bespovratnih sredstava. Ako igramo tržišnu utakmicu red je da se postavi gol i na drugoj strani - objasnio je Malešev.
   Podsećanja radi, prošle godine Robne rezerve su otkupile više od 60.000 tona kukuruza po ceni od devet dinara po kilogramu, ali to apsolutno nije uticalo na cenu kukuruza koja je tada bila oko 7,5 dinara. Kukuruz je ove godine dobro rodio. Biće dosta i za izvoz. Spekuliše se da će sa prelaznim zalihama biti oko osam miliona tona zrna u Srbiji.
   - Sva sreća što su se već sklopili izvoznički poslovi od oko 500.000 tona pa će to smanjiti pritisak na domaću cenu, a u krajnjoj liniji dobro će uticati i na povećanje skladišnog prostora koji je trenutno okupirala pšenica - tvrdi Vukosav Saković, direktor Fonda za žito.
S obzirom na to da ćemo moći da izvezemo bez većih problema i dva miliona tona kukuruza, to znači da će se, kako Saković objašnjava, i cena ove kulture formirati na osnovu izvozničke cene.
   - Situacija na svetskom tržištu za sada nije dobra za proizvođače jer je i tamo cena niska. Postoje indikacije da će cena malo skočiti, ali tek od januara - kaže Saković.
Proizvođač kukuruza nije, kao u slučaju pšenice, toliko uznemiren kada cena nije onolika koliku on očekuje, pa i ne organizuje tako radikalne vidove protesta kao što to rade proizvođači pšenice, objašnjava Žarko Galetin direktor Produktne berze i dodaje da neće biti drame bez obzira na zaista nisku cenu ove kulture.
   - Na žalost, niska cena kukuruza se neće odraziti na eventualno povećanje proizvodnje stoke, zbog toga što su se stočari više puta „opekli na nekonzistentnu politiku“, pa jeftin kukuruz neće „utoviti“ ozbiljnije količine stoke, a to bi bilo jedno od najboljih rešenja za srpsku poljoprivredu - kaže Galetin.
   Inače ovih dana čak i stočari iz Centralne Srbije za svoje potrebe kupuju kukuruz u klipu po ceni od 3.5 dinara. Matematika kaže, da se uz punu agrotehniku za setvu jednog hektara izdvaja oko 60 hiljada dinara. Kako sejati naproleće!!!
Sonja Cvetković

MLADI RUS IZ SANKT PETERSBURGA KUPIO KUĆU U BOGUTOVCU
Baćuška zaljubljen u Srbiju

        - Srpski naučio čitajući o Srbiji na internetu i proučavajući našu istoriju i kulturu - Želja mi je da ovde završim školu, a potom otvorim ruski restoran - kaže Anatolij Aleksandrovič Čeremnjih

   Anatolij Aleksandrovič Čermnjih ima 18 godina i široko, skoro uvek nasmejano lice kakvo samo Rusi mogu da imaju. Rođen je u velikom Sankt Petersburgu gde uči da bude kuvar i uz svoju domovinu neizmerno voli i Srbiju. Toliko da je u njoj odlučio da se oženi, otvori ruski restoran i nastavi da živi kada završi školovanje.
Za početak, ubedio je oca da mu u Bogutovcu kod Kraljeva kupi kuću.
To mu, međutim, nije bilo dosta. Pišući po dobru o Srbiji na internetu ovaj izuzetni mladić u Srbiju je doveo i, od njega, četiri decenije starijeg Moskovljanina Mihaila Alejeviča Čolkina i njegovu suprugu Olgu Sergejevnu Ševinovu iako se pre toga nikada nisu znali. Kako kaže da vide predele podno planine Stolovi. Došli su videli i nisu se dugo mislili. I oni su odmah kupili kuću u Bogutovcu. Da Tolja ima Ruse komšije.
A sve je počelo opčinjenošću jednog Petersburškog  dečaka pričama o ruskim dobrovoljcima koji su, u vremenima smutnim, dolazili u bivšu Jugoslaviju potresanu građanskim ratovima da se stave na stranu srpske pravoslavne braće.
- Mnogo sam čitao knjige  i priče o danima  kada sam bio još dete, a ovde je bio rat,  a onda je Srbija počela sve više da me interesuje. Njena istorija, poreklo srpskog naroda, vera. Dok su drugi učili engleski ili neki drugi „veliki“ evropski jezik, ja sam počeo da učim srpski, da čitam srpske pisce, istražujem odnose naša dva naroda - priča na skoro perfektnom  srpskom ovaj simpatični mladić dok nam objašnjava  kako namerava da renovira i dotera kuću koju mu je kupio otac.
U Srbiju je prvi put došao prošle godine. Sam. Uz garanciju majke. Posetio je Suboticu, pa Beograd. Ravnica i gužva velikog grada, koju ima i u domovini, nisu ga oduševili. Onda je uzeo kartu i ubo prstom u sredinu. Pogodio je Kraljevo.
- Slučajno smo se sreli na ulici, ne sećam se više ni kako, i zbog  ono malo ruskog akcenta pitao sam ga odakle je. Kada mi je rekao da je iz Sankt Petersburga prvo sam pomislio da je neko umetničko društvo u poseti Kraljevu. Shvativši  da je dečko zapucao sam u Srbiju nisam mogao da verujem - priča Pavle Todorović Kraljevčanima poznatiji kao Paja iz Tim taksija.
U kući Todorovića Anatolij je tako našao svoj srpski dom, nove prijatelje. Usledio je još jedan pa još jedan dolazak, a onda je u Srbiju sa sinom stigao i otac Aleksandar.
- Čovek je jednostavno hteo da vidi zašto njegov sin toliko voli ovu zemlju. Bio je naš gost, obišao je mesta koja treba obići i na povratku je jednostavno izvadio kovertu iz džepa i rekao mi „Prijatelju evo ti pare kupi mi kuću za sina“. Nisam mogao da verujem. Naravno odmah smo otvorili sef u banci, Tolja je dobio ključ i eto, našli smo kuću - priča Todorović.
Tolja ili Baćuška, kako ga od milošte zovu meštani, u međuvremenu je odlučio da školovanje započeto na kulinarskoj akademiji u rodnom gradu dovrši u Srbiji.
- Želja mi je da se prebacim u sledećoj završnoj godini u srednju ugostiteljsku školu u Vrnjačkoj Banji i tu dobijem diplomu. Voleo bih da ovde otvorim ruski restoran, a posle ko zna - uz smešak priča Tolja  koji, kako smo primetili, već vrlo dobro zna i imena devojaka i devojčuraka iz Bogutovca.
Njegova preduzimljivost da svojim zemljacima priča o zemlji koju je zavoleo, a da je nije ni video, putem interneta dospela je i do gospodina  Mihaila Alejeviča Čolkina. Ponesen pripovedanjima zemljaka ovaj pedesetosmogodišnji Moskovljanin nedavno je posetio Srbiju u kojoj nikada ranije nije bio, a potom se vratio da u njoj kupi kuću.
- Ljudi su prijatni, zemlja je lepa - priča gospodin Čolkin dok u čuvenoj bogutovačkoj kafani kod Mira ispijamo domaću ljutu na koju ga je, kako kaže u šali, navadio domaćin Pajo jer u Rusiji kako reče inače ne pije.
Pričamo o trešnjevim topovima iz Karađorđevog vremena koji stoje pred nama, prijateljstvu Rusije i Srbije, vezama zasnovanim na veri i krvi.
Gospodin Mihail i njegova supruga Olga kaparisali su kuću u Bogutovcu.
- Aaaaa tak, treba nam mesto gde ćemo biti dva tri meseca godišnje, a posle ko zna - zagonetno se smeška gospodin Čolkin, slušajući potom kako se u Srbiji slavi krsna slava, šta je red da se uradi kada je svinjokolj  i da nabaviti kazan i lampek ili, kako Rusi kažu „veselu mašinu“, nije problem ako se na vreme nađe dobra šljiva.
Mihail i Olga su se u međuvremenu vratili u Rusiju, a po rečima Todorovića već u oktobru ponovo će biti u Kaljevu. Ovog puta najverovatnije sa prijateljima.
- Srce će mi biti puno kada ovde budem video bar 100 Rusa koji su kupili imanja i koji će tu ili dolaziti ili živeti. Ista smo vera, ma skoro isti narod. Uostalom nije Tolja na karti slučajno baš Kraljevo bocnuo - kaže na kraju Todorović.

PRST SUDBINE
Mesto gde je Tolja kupio kuću, u vreme kada se gradila pruga od Kraljeva do Raške, nastanjivali su belogardejci koji su radili na njoj. Tada nije bilo mehana i kafana. U Pivnici, gde je i čuveni železnički most, bile su zato barake u kojima se točilo pivo u danima odmora, gde su Rusi, uparađeni sa svojim damama odlazili da se razvesele. Otuda i ime - Pivnica. Ko zna možda je i zato prst sudbine učinio da se baš na to mesto vrati i kuću kupi jedan mladi Rus.

RUSKA KOLONIJA U BOGUTOVCU
Uz kuću koju je kupio sinu, Toljin otac Aleksandar  bezecovao je poveliku njivu baš uz obalu Ibra, ali za sebe. Razmišlja se priča Pavle Todorović da tu napravi nekoliko vikendica koje bi potom prodao svojim prijateljima. Da se ruska kolonija u Bogutovcu umnoži.

TOLJINI PRIJATELJI
Pričom o Srbiji Anatolij je opčinio i prijatelje. U Kraljevu je tako nedavno boravio i njegov školski drug Mihajlo Mihajlovič Petrov. Toljina prijateljica Polina Sidoročeva je iz Rusije donela i jednogodišnju bebicu. Onda su svi otišli u Gračanicu da je krste!
Atanasije Tasić

Đina hrabro prelazi prag Beograda

      Beograde, otvori srce mladima iz provincije, učini sve da budu sigurni u tvojim nedrima, da ih greješ i čuvaš kao dobar roditelj, podariš im znanje i umeće, da bi jednog dana sa ponosom kazali „ja sam bio beogradski student“! Ovo poručuju kraljevački svršeni srednjoškolaci koji sutra postaju brucoši  na brojnim fakultetima prestoničkog univerziteta, a jedna od njih je Kraljevčanka Đina Milojčević. Umetničku školu je završila u rodnom gradu, i jedina iz odelenja upisala Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu.
   Dva dana pred odlazak na studije, zatekli smo je na pragu rodne kuće, kako sa majkom Vericom „prikuplja“ tople jesenje sunčane zrake, i priča o novom životu, koji je pred njom. Još se nije bila spakovala, i taj posao, sve nekako odlaže.
   - Neka, spakovaću se, ima vremena. Nije mi lako, moram da priznam. Beograd nije daleko, ali prvo odvajanje od svog doma, brata i roditelja teško pada - kaže Đina grleći brata Isidora.
   Okolina je još kao malenu devojčicu, dok je nespretno držala olovku, prepoznala kao buduću slikarku. I oni koji se razumeju u slikarstvo, i oni koji o njemu ništa ne znaju, govorili su „ova mala baš dobro crta“. Đina je talenat posedovala, samo ga je valjalo negovati na pravi način, da se ne izgubi u onom beskrajnom, sivom moru mnogih izgubljenih. Imala je sreće! Roditelji Verica i Šoli, bili su uz nju sve vreme, pažljivo je prateći i podupirući. 
   - Mnogo im hvala na svemu. Meni sada ostaje još mnogo da učim, da se usavršim, kako bih  jednog dana bila ozbiljna, poznata slikarka koja ima svoju galeriju. Mom Kraljevu ostavljam u zadatak, da nama koji odlazimo na studije 1. oktobra, u naredne četiri godine obezbedi uslove za povratak, zaposlenje i normalan život -  poručuje Đina.
   Dok razgledamo njene radove, navodi da su joj uzori Vinsent Van Gog i Leonardo Da Vinči. Crtež joj najviše „leži“ kao slikarska tehnika. Razgovor se neminovno vraća na odlazak u Beograd.
   - Po malo me je strah dok na televiziji gledam šta se tamo događa. Pitam se povremeno, da li ću se snaći u tom velikom gradu. Onda se trgnem, i samoj sebi kažem da sam ja ta koja odlučuje o svojoj budućnosti. Zato, više očekujem od sebe, nego od grada. Grad će ostati po strani, jer moja jedina preokupacija je slikarstvo. U tome vidim sebe, i svoje buduće dane - zaključuje Đina, koja komšiluku, svojoj prvoj kritičkoj publici, za uspomenu ostavlja portrete komšinica, Milene i Stanije Dugalić.
E.S.

RIBOLOV - Održan kup „Gibnjara 2009“
Ušćani ponovo najbolji!

      Odlično uigrana ekipa sportskih ribolovaca „Ibar“ iz  Ušća je na ribolovnoj stazi sportsko-rekreativnog kompleksa „Žiča“ proteklog vikenda zaslužno osvojila prvo mesto u Kup takmičenju „Ribnica 09“, a takmičar kluba „Ibar“ Nebojša Košanin u pojedinačnoj konkurenciji poneo je laskavu titulu „Majstor staze“.
   Na Ribnjaku u Žiči proteklog vikenda održano je pozivno tradicionalno takmičenje udruženja sportskih ribolovaca „Ribnica“ iz Ribnice pod pokroviteljstvom U.S.R. „Hristifor Perišić - Kićo iz Kraljeva u ribolovnoj disciplini ulov ribe udicom na plovak, slobodna tehnika pecanja. Na ribolovnoj stazi Ribnjaka u Žiči u borbi za svaki gram ulovljene ribe našlo se 39 takmičara u 13 ekipa.
   Po sunčanom vremenu, pogodnom za dobar ulov ribe, lovljena je sitna babuška težine do 300 grama, ređe šaran do jednog kilograma, a ulov ribe bio je u proseku za takmičenju na Ribnjaku u Žiči.
   Nakon tročasovnog nadmetanja, republičke sudije Slobodan Ilić i Miljko Milićević proglasili su pobednike Kup takmičenja „Ribnica 09“ u pojedinačnoj, po sektorima i ekipnoj konkurenciji, a medalje i pehare za osvojena mesta uručio je predsednik udruženja sportskih ribolovaca „Ribnica“ Slobodan Jovičić.
   Pojedinačni pobednici po sektorima:
Sektor A
1. mesto Milovan Kovačević,  „Ibar“ Ušće, ulov ribe 7.400 grama
2. Branko Dragičević, „Mačak“ Kraljevo 7.110
3. Miroslav Jačović, „Pirana“ 6.280    
Sektor B
1. mesto Nebojša Košanin „Ibar“ Ušće 11.240
2. Predrag Milošević „Pirana“ Kraljevo 8.930
3. Aleksandar Ilić „Mačak“ 8.900
SEKTOR C
1. mesto Božidar Marković „Mačak“ Kraljevo 7.820
2. Filip Paunović „Mrena“ 6.670
3. Marko Joksimović „Gibnjara“ 6.600    

   U ekipnoj konkurenciji „Ibar“ iz Ušća u sastavu“ Milovan Kovačević, Nebojša i Milinko Košanin osvojili su prvo mesto sa 6 sektorskih plasmana i ukupnim ulovom ribe od 25.130 grama, druga je ekipa „Mačak“ u sastavu: Branko Dragičević, Aleksandar Ilić i Božidar Marković sa 6 sektorskih plasmana i ukupnim ulovom ribe od 23.830 grama, a treća je ekipa kluba sportskih ribolovaca „Pirana“  iz Kraljeva u sastavu: Miroslav Jacović, Predrag i Perica Milošević sa 10 sektorskih plasmana i ukupnim ulovom ribe od 20.460 grama.
Na Ribnjaku u Žiči u subotu 3. oktobra klub sportskih ribolovaca „Železničar“, iz Kraljeva organizuje tradicionalni memorijalni Kup „Mušica“.
Milovan Todorović Todo

Prve prijave za Ligu trofeja!

   Stigle su prve prijave za MINI LIGU TROFEJA.
   Pravo učešća u ligi imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom koji imaju prebivalište na teritoriji grada Kraljeva. Učesnik ulov mora uz kupon iz IBARSKIH prijaviti kod ovlašćenih klubova, „Mačak“, „Pirana“, „Mrena“ i „H.P. Kićo“, a overen kupon treba najkasnije za 5 dana da dostavi u redakciju Ibarskih.

   Na kraju takmičenja stručni žiri koji će sačinjavati 2 člana iz Udruženja H.P. Kićo i jedan član iz redakcije Ibarskih, proglasiće 3 ribolovca sa najvrednijim ulovima (ne moraju biti i najteži) koji će dobiti vredne nagrade u ribolovačkom priboru, a najteži ulovi u svim kategorijama dobiće godišnju pretplatu na IBARSKE.

B I S T R O

Lovci u Ibarskim

   Lovačko udruženje „Kraljevo“ iz Kraljeva jedno je od najvećih udruženja u Srbiji. Pored redovnih planskih aktivnosti koje proizilaze iz Zakona o lovstvu, lovnoprivredne osnove i godišnjih planova gazdovanja lovištima, velika pažnja se posvećuje informisanju članstva.    U toku jedne lovne godine o svim zbivanjima u Udruženju i Savezu lovci su informisani putem pisanih i elektronskih medija, a po potrebi Udruženje nekoliko puta godišnje izdaje i svoj bilten. No informacija nikad dosta, posebno u ovim vremenima kada se lovačka organizacija bori da se javnost informiše na pravi način, objektivno i istinito, šta to lovci rade i kakvi su njihovi planovi kada je u pitanju održivi razvoj lovstva, očuvanja i zaštite matičnih fondova divljači.
   Upravo iz tih razloga predsednik lovačkog udruženja „Kraljevo“ Uroš Đoković prihvatio je ponuđenu saradnju od strane Ibarskih i u narednim brojevima treba očekivati više informacija o aktivnostima lovaca.
D O B A R   P O G L E D

Lovci Bukovice grade svoj kutak

    Godišnjim planovima gazdovanja lovištima lovačko udruženje „Kraljevo“ jasno definiše šta svaka lovačka sekcija, kojih ima 48, treba da uradi na svom terenu u jednoj lovnoj godini. Poseban akcenat se stavlja na izgradnju lovno-tehničkih objekata poput prihvatilišta za fazansku divljač, hranilišta za sve vrste sitne divljači i divljih svinja, skloništa za srneću divljač, pojilišta, visokih čeka i ostalo.
   Nije mali broj lovačkih sekcija koje samoinicijativno idu i korak dalje pa na svojim terenima grade svoje lovačke kutke, poput lovačkih kuća i domova. Jedno od takvih sekcija je i lovačka sekcija iz Bukovice, koja je upravo ovih dana postavila temelj za svoju lovačku kuću koju odavno priželjkuje.
   - Stekli su se uslovi da i bukovički lovci sagrade svoj kutak u kome će se sastajati u svim prilikama, lovačkim naravno. Udruženje je pristiglo u pomoć sa inicijalnim sredstvima, a biće tu i sponzora kao i ličnih ulaganja lovaca - ističe predsednik sekcije Ljubinko Bunardžić.
   Bilo kako bilo početak sezone dočekaće u svojoj kući pa neka im je sa srećom uz preporuku ostalim sekcijama da krenu njihovim stopama.
N.S.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PRAKTIČNO OBRAZOVANJE - piše Katarina Simović
Čitanje i pisanje pre škole 4

      Imala sam utisak da moje tekstove, u gomili aktuelnih vesti, niko ne čita. Onoga trenutka kada mi je par ljudi reklo da ih izrezuje i sakuplja u želji da ih primeni, shvatila sam da sam napravila pravu stvar. Ovo je priča o tome kako da roditelji, uz pomoć Montessori pristupa i mog praktičnog iskustva u podučavanju dece pre polaska u školu i u prvim godinama školovanja, pruže svojoj deci pomoć u opismenjavanju pre polaska u školu.    U prethodnim brojevima mogli ste da pročitate nešto o tome kako da opremite čitalački kutak svog deteta, koliko je važno da ga naučite da lista knjige, da ih čuva i odlaže na predviđeno mesto. Naročito je bilo opisano koliko je važno da i vi svakodnevno nešto pročitate i napišete, kako bi i vaše dete to činilo. Mogli ste da otkrijete koji sadržaji u knjigama su interesantni za određeni uzrast. Upoznali ste način na koji postepeno svoje dete možete da uvedete u svet slova. U ovom broju pročitajte o praktičnim igrama pomoću kojih možete da razvijate jezik vašeg deteta.

RAZVIJANJE JEZIKA
   Deca vole reči, vole zvukove reči. Ona žele da znaju imena i nazive svega što ih okružuje. Vrlo rano počinju da pitaju: „Šta je to?“. Ne postoji granica u broju reči koje dete može da nauči ili razume. Pretpostavlja se da se opseg rečnika odrasle osobe može odrediti prema broju reči koje je ta osoba usvojila u prve tri godine života.
   Da biste pomogli detetu da obogati svoj rečnik:
- govorite stvaralački, koristite različite reči da biste opisali događaje, osećanja, ukuse;   
- uvodite dete u razne razgovore od najranijih dana, govorite mu o onome što trenutno radite, postavljajte mu pitanja kako bi mu pomogli da logički razmišlja, pitajte ga: „Šta nam je potrebno da kupimo da bismo nešto uradili?“;
- dajte nazive novim iskustvima;   
- igrajte se jezikom, izmišljajte brojalice i pesmice, smešne reči.
Evo primera nekoliko igara koje će pomoći razvoju jezika:
- Imenovanje predmeta (uzrast oko dve godine)
Recite naziv predmeta, neka ga dete nađe i donese.
- „Mirko kaže“ (uzrast oko tri godine)
Ova igra se nadovezuje na prethodnu. Ako obaveštenju da nešto donese prethodi „Mirko kaže“ dete treba da posluša. Ako ne prethodi ne mora da posluša. - Nazivanje delova predmeta (uzrast oko tri godine)
Uzmite neki predmet i proverite da li dete zna da imenuje sve delove predmeta. Na primer izaberite automobil. Dete treba da imenuje: vrata, upravljač, retrovizor, prozorsko staklo i drugo.
- Pogodi reč (uzrast oko četiri godine)
Izvedite neku radnju, na primer skočite. Dete pogađa koja je reč u pitanju. Ako pogodi na njega je red. Radnje koje možete da demonstrirate su: nasmejati se, plakati, plesati, misliti, plesti... Nakon toga se zamenite, neka dete pokazuje, a vi pogađajte.
- Igra pitanja (oko tri godine i više)
Izaberite neki jednostavan događaj. Na primer: Tata i Aleksa pecaju na Moravi. Pitajte:
- O kome je reč? - Gde se nalaze?
- Šta oni rade? - Zašto pecaju?
- Čime pecaju? - Kada pecaju?
- Šta se dogodilo na kraju? - Kako su se svi osećali?
- Sastavljanje priče prema nizu slika ( uzrast oko 3 godine i više) Potrebne su vam slike koje ste izrezali iz časopisa ili ste ih sami naslikali. Važno je da slike opisuju vremenski tok nekog događaja.
Promešajte slike, a zatim ih dajte detetu da složi slike po vremenskom sledu događaja. Kada složi slike tada mu predložite da ispriča priču. Pomozite mu, unesite u priču što više detalja. Na kraju povežite slike i napravite malu knjigu.
Katarina Simović



Dečji festival u Kraljevu

   U subotu 26. i nedelju 27. septembra u hali sportova  održan je Dečji festival. Malobrojna publika imala je priliku da u subotu uživa u nastupima dečjeg hora i plesnih grupa.
   Moralnu podršku u organizaciji festivala pružio je grad, a dan je započeo veselom pesmom dece iz KUD Abrašević. Grad je konačno dobio jedan ozbiljan hor. Posle veoma uspešnih nastupa i kraće pauze u radu Dejana Kuburović, dirigent hora, za naš nedeljnik govori:
- Trenutno pripremamo veliki novogodišnji koncert. Biće to pravi spektakl. Pozivam svu decu, koja imaju više od tri godine, da nam se priključe. Uživaće u druženju sa nama.
Ako razmišljate čime da obogatite slobodno vreme vašeg deteta, sudeći po veoma uspešnim nastupima i ozbiljnom pedagoškom radu koji se sprovodi od strane pomenutog muzičkog pedagoga i animatora, ova aktivnost bi sigurno bila odličan izbor.
Zapažen je bio nastup članova plesnog kluba Kalipso iz Kraljeva. Ljubiša Andrić, predsednik ovog kluba poručio je: „Što više osmeha za decu, što više pozitivne energije, što više igara, što više pesme, što više plesa. To je poruka svim ljudima na ovoj planeti. Tako će nam svima zajedno biti i lepše i bolje.“
Po rečima organizatora ovaj sajam i festival zamišljen je kao manifestacija u kojoj bi trebalo da učestvuje veliki broj horova, plesnih škola, sportskih ekipa, kao i gosti iz Beograda. Finansijski je potpomognut od brojnih domaćih preduzeća.

RASPITAJTE SE
Ako ste razmišljali da svoje dete uključite u neke od aktivnosti, koje je ponudio ovaj sajam ili se nude u gradu, obratite pažnju na nekoliko saveta:
- veoma je važno da vaše dete poseduje interesovanja za bavljenje tom aktivnošću;
- Raspitajte se kod rođaka, prijatelja i poznanika da li poznaju nekoga čija su deca već bila ili su trenutno uključena u rad;
- pitajte vlasnika da li je organizacija ili ustanova registrovana;
- upoznajte one koji tu rade sa decom i saznajte da li su stručni da obavljaju taj posao;
- ako smatrate da vaše dete poseduje interesovanja, a ne želi da ostane, zamolite vlasnika ili organizatora rada da, radi lakše adaptacije, zajedno sa svojim detetom prisustvujete nekom času;
- pre nego što potpišete Ugovor o korišćenju usluga dobro pročitajte sve njegove odredbe;
- ne zaboravite da imate pravo da izaberete kome želite da poverite vaše dete, ali i obavezu da donesete ispravnu odluku.
Katarina Simović



U toku je „Dečja nedelja“

   Juče je svečanim otvaranjem u Kraljevačkoj biblioteci počela „Dečja nedelja 2009“.  Ovogodišnju manifestaciju otvorio je prigodnim stihovima Dejan Aleksić, jedan od najuspešnijih književnika za decu mlađe generacije.

   Nedelja posvećena najmlađima trajaće do 8. oktobra i obuhvatiće raznovrsne programe preko seminara za bibliotekare, radionice za decu, kao i posete pesnika SOS dečjem selu na Beranovcu i Pedijatrijskom odeljenju Zdravstvenog centra Studenica. Učesnici programa su književnici za decu, profesori, vaspitači, kao i deca svih uzrasta, kao i ona sa posebnim potrebama. U utorak biće veče sa književnikom Slobodanom Stanišićem, a završnica programa je veče naslovljeno „Deca pesnici-pesnici za decu“ kada je planirano da nastupe zajedno deca nagrađena na književnom konkursu i kraljevački pesnici. Mesto dešavanja većine programa je Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“.
A.M.



Veče sa Jasminom Anom

   U organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ u sredu su književnom večeri posvećenoj stvaralaštvu književnice Jasmine Ane u Kraljevačkom pozorištu počele večeri „Raške škole književnosti“. O knjizi je govorio kraljevački književnik Miloš Milišić, a pasaže iz knjiga „Poslednja laž“ i „Srbi kao ljubavnici“ čitali su glumci Biljana Talić i Vladan Slavković. Veče je počelo minutom ćutanja u pomen na  Brisa Patona, francuskog državljanina koji je preminuo od posledica brutalnog prebijanja u Beogradu.
A.M.

SPORT

FUDBAL - PRVA LIGA SRBIJE - SEDMO KOLO
Sloga izgubila na „detelinari“

   Fudbaleri Sloge nastavili su sa lošim rezultatima u prvom delu sezone. Iako su imali nekoliko odličnih šansi da dođu do povoljnijeg rezultata protiv domaćeg Novog Sada, napadači „belih“, zatajili su kao i u nekolicini prethodnih duela. Po nepisanom fudbalskom pravilu, kazna uvek stiže, a tako je bilo i ovog puta.
   Sloga je bila bolji protivnik u prvih pola sata susreta. Bulatović je u 11. minutu iz izgledne pozicije bio neprecizan, da bi samo tri minuta kasnije posle slobodnog udarca Vidojevića, Bulatović zahvatio loptu glavom i umesto mreže pogodio stativu gola golmana domaćih Vesića.
   U 29. minutu Nikačević je odlično centrirao, ali je Bulatović ponovo bio neprecizan. Kazna je stigla u 43. minutu iz kontranapada, kada je posle povratne lopte Drinića, Kovačević sa 10-tak metara matirao nemoćnog golmana Sloge Uroševića. Do kraja utakmice Sloga je najbolju priliku da dođe do izjednačenja imala u 54. minutu kada je Vukojičić odlično šutirao, a Vesić paradom odbranio.
   U 8. kolu, Sloga narednog vikenda gostuje u Novom Pazaru.
I.S.



INTERVJU SA UPRAVNIKOM OBJEKATA SPORTSKOG CENTRA „IBAR“ DRAGANOM STEFANOVIĆEM
Infrastruktura za bolje sutra

   S obzirom na to koliko klubova ima u elitnim rangovima takmičenja i na rezultate pomenutih, Kraljevo zauzima u Srbiji treće mesto, odmah posle Beograda i Novog Sada. Problem kraljevačkih klubova, nažalost nisu rezultati već infrastruktura koja je stara, oronula i jedva upotrebljiva. Sportski centar „Ibar“ u svojoj nadležnosti ima sve bitnije sportske objekte u ovom gradu, halu, bazen i ostalo.
   - Iz godine u godinu mi te objekte pokušavamo da osvežimo, okrečimo, popravimo, jednostavno renoviramo da bi koliko toliko bili spremni da se u njima održavaju treninzi i utakmice. To nije nimalo lak posao, jer se radi o objektima koji su prilično oštećeni, kao na primer Hala sportova koja jedva zadovoljava kriterijume igranja u njoj - kaže za Ibarske, jedan od upravnika objekata SC „Ibar“, Dragan Stefanović.
   Međutim, kriterijumi svih sportskih organizacija i saveza, pogotovu međunarodnih su sve strožiji. Neki su već udarili „blokade“, a mnogi su na pragu da to učine.
   - Ribnica zbog neadekvatne Hale neće moći da ove godine nastupa u Kraljevu u evropskom takmičenju. Nove propozicije u košarci kažu da će od sezone 2010/2011. linija za tri poena morati da se sa 6,25 metara pomeri na 6,75, što predstavlja veliki problem. Doduše, mi imamo rešenje, a to je da skinemo jedan red tribina, ali dokle više tako - kaže Stefanović.
   Sportski centar „Ibar“ je jedinstven u Srbiji, pošto svoje usluge ne naplaćuje klubovima, a onih koji koriste Halu je sve više.
   - Neću da nabrajam sve klubove koji koriste besplatno naše usluge, ali će dovoljno biti da kažem da Hala sportova svakodnevno radi od 07 do 24 časa i da je u minut svaki termin potpuno iskorišćen. Pa, mi u SC „Ibar“ radimo u dve smene, pored mene upravnik je i Nikola Igrutinović i verujte da posla ima previše, ali ga i kvalitetno odrađujemo - ističe Stefanović.
   Jedan od gorućih problema pored pomenute Hale sportova, predstavlja i nedostatak zatvorenog bazena, a što se tiče izgradnje novih teniskih terena, iz NIP-a je za tu svrhu izdvojeno 10 miliona dinara.
   - Nažalost, vaterpolisti godinama unazad kao prvaci ne mogu zbog nedostatka zatvorenog bazena da igraju viši rang takmičenja. Projekat je odavno  napravljen, grad je konkurisao, ali za sada od toga nema ništa. Ukoliko u dogledno vreme projekat bude sproveden u delo, očekuje nas veliki posao oko njegovog održavanja , ali bi rešili i taj problem. Što se tiče izgradnje novih teniskih terena, iz NIP-a je izdvojen novac, ali koliko znam do danas u Kraljevo nije stigao ni jedan jedini dinar za tu svrhu - sumnjičav je Stefanović.     

POGLED U BUDUĆNOST
   - Nama su preko potrebni novi sportski objekti i to nije ništa novo. Ako neko to u ovoj zemlji zaslužuje, to je sigurno Kraljevo. Svi zajedno moramo se maksimalno založiti kako bi naša deca imala sve uslove za rad i napredovanje, a bez infrastrukture i evropskih standarda to nije moguće - poručuje košarkaška i trenerska legenda Sloge i Mašinca i jedan od upravnika SC „Ibar“, Dragan Gagi Stefanović.
I.S.



FUDBAL - SRPSKA LIGA „ZAPAD“ - SEDMO KOLO
Živković umirio Moravu

Metalac konačno zablistao i osvojio važne bodove

Stadion kod Ložionice - Gledalaca: 500. Sudija: Marjan Janković (Petrovac na Mlavi). Pomoćnici: Filip Tomić (Žagubica) i Marko Đusić (Kragujevac). Strelci: Živković u 3. i 10, Tufegdžić u 51. i Otašević u 60. za Metalac, a Maksimović u 86. za Moravu. Žuti kartoni: Đorđević, Tufegdžić (Metalac), Orlović, Maksimović ( Morava).
METALAC: Milenković, Mladenović, Đorđević, Kolaković, Drašković, Opančina, Marković (od 86. Ivanović), Radovančević, Tufegdžić (od 61. Bižić), Živković (od 55. Simić), Otašević.
MORAVA (VP): Ćurčić, Stanojlović, Stojanović, Trailović, Orlović, Jančić, Vlašković (od 54. Ristić), Milojević (od 70. Stoiljković), Maksimović, N. Petrović, Ličina (od 46. M. Petrović).

   Fudbaleri Metalca pružili su najbolju partiju u dosadašnjem delu sezone i više nego zasluženo ubedljivo trijumfovali protiv uvek neugodne ekipe Morave iz Velike Plane rezultatom 4 : 1.
Pred oko 500 gledalaca na stadionu kod Ložionice, „plavi“ su od starta krenuli agresivno i to im se isplatilo već u 3. minutu. U gužvi u šesnaestercu gostiju najbolje se snašao omaleni napadač domaćih Živković i efektnim volejom sa desetak metara savladao nemoćnog golmana Morave Ćurčića.
U 10. minutu već je bilo 2 : 0 za Metalac. Ponovo je u glavnoj ulozi bio Živković koji je veštim driblingom prevario odbranu gostiju i sa 20-tak metara uputio snažan i precizan udarac. Napadač domaćih Tufegdžić mogao je već u 24. minutu da obezbedi pobedu svom timu, ali je u situaciji jedan na jedan sa golmanom Ćurčićem šutirao samo pored desne stative.
Gosti su posle uvodnog šoka uspostavili terensku ravnotežu, a prvu priliku imali su u 31. minutu kada je posle dodavanja Maksimovića, Stojanović šutirao iznad gola domaćih. Dva minuta kasnije, Stanojlović je centrirao sa desne strane, ali je Maksimovićev udarac glavom paradom zaustavio golman Milenković.
U 51. minutu domaći su došli u vođstvo od 3 : 0. Loptu je posle udarca Draškovića kratko odbio golman Ćurčić, a na nju je natrčao i rutinski sproveo u mrežu mladi Tufegdžić. Najlepši potez na utakmici viđen je u 60. minutu. Otašević je izveo slobodan udarac sa više od 30 metara, lopta je preletela nesigurnog golmana gostiju Ćurčića i završila u mreži.
Domaći su i u nastavku igre imali šanse da uvećaju rezultat, ali su Marković, Otašević i Simić iz izglednih pozicija bili neprecizni. Počasni pogodak gosti su postigli u 86. minutu kada je sa 20-tak metara Maksimović odlično izveo slobodan udarac.
U 8. kolu, narednog vikenda, Metalac gostuje kod jednog od favorita za najviši plasman, šabačkoj Mačvi.
I.S.



KVALITETNA PIONIRSKA LIGA SRBIJE - OSMO KOLO
Jablanović presudio „pivarima“

   Kraljevo - Gledalaca: 100. Sudija: Saša Stefanović (Kruševac). Pomoćnici: Slavoljub Pavlović (Trstenik) i Dušan Stojanović (Kruševac). Strelci: Jablanović u 11. i 49, Đorić u 45. za Slogu, Stupar u 18. i Moravac u 46. za ČSK Pivaru. Žuti karton: Jović (Sloga). SLOGA: Grbović (od 41. Kostić), Milovanović, Andrić, Janjić, Bunjak, Šaponjić, Đorić, Jović, Jablanović, Dabižljević, Janković.
ČSK PIVARA: Studen, Nikolić (od 41. Ognjanović), Barać (od 41. Milaković), Zečević, Božić, Stanić, Kupreški, Tepić, Moravac, Tanasić (od 7. Stupar), Jelić.
   U dinamičnoj i do samog kraja neizvesnoj utakmici, više znanja, ali i sreće imali su pioniri Sloge pobedivši ekipu ČSK Pivare iz Čelareva sa 3:2.
Domaćin je u vođstvo došao u 11. minutu. Šaponjić je odlično centrirao, golman Studen kratko odbio loptu do Jablanovića kome nije bilo teško da je sa dva metra lagano sprovede u mrežu.
   Gosti su izjednačili u 18. minutu. Korner sa leve strane izveo je Jelić, golman Grbović nespretno je intervenisao, a rezervista Stupar sa ivice peterca loptu poslao u mrežu domaćih.
   U poslednjim trenucima prvog poluvremena vezista Sloge Đorić efektnim udarcem sa 25 metara ponovo je doneo prednost svojoj ekipi i mirniji ulazak u nastavak utakmice. Gosti se ipak nisu predavali pa su posle nekoliko dobrih akcija i drugi put na susretu došli do izjednačenja.
   Igrao se 46. minut kada je posle odličnog centaršuta Tepića sa desne strane, Moravac udarcem glavom matirao Kostića. Samo tri minuta kasnije napadač domaćih Jablanović najbolje se snašao u gužvi ispred gola gostiju i postavio konačan rezultat od 3 : 2.
U 9. kolu, narednog vikenda pioniri Sloge gostuju u Jagodini kod istoimene ekipe.
I.S.



KOŠARKAŠI MAŠINCA POSTIŽU ODLIČNE REZULTATE U PRIPREMNOM PERIODU
Mašinac preslišao Pančevce

   Kako se bliži početak prvenstva, košarkaši Mašinca igraju sve bolje, a tako je bilo i u duelu sa ekipom Tamiša iz Pančeva, koji su studenti u Hali sportova na Ibarskom keju rešili u svoju korist rezultatom 73:59.
   Od početka utakmice domaći su pokazali da su do sada pripremni period odlično odradili. Puleni trenera Srboljuba Đorđevića su već u uvodnim minutima došli u prednost koju nisu ispuštali do kraja. Najviše problema gostima zadavao je centar Arsić koji je sa par efektnih zakucavanja izmamio aplauze malobrojne publike.
   Razlika u korist „studenata“ rasla je iz minuta u minut posle uspešnih šuteva za tri poena Milašinovića, Šestovića i Balaša. Ekipa Tamiša nije bila šuterski raspoložena, ali su pretnju za domaće u svakom trenutku predstavljali bivši igrač Mašinca Đokić i iskusni Mihajlović.  
   U ekipi Mašinca najefikasniji je bio Milašinović sa 15 poena, a Šestović i Arsić postigli su po 12. Kod gostiju bolji od ostalih bio je Đokić sa 12 poena.
I.S.



RUKOMET - SRPSKA LIGA GRUPA „ŠUMADIJA“ - PRVO KOLO
Metalac startovao pobedom

   Rukometaši Metalca pobedom su započeli prvenstvo Srpske lige grupa „Šumadija“. U dosta izjednačenoj utakmici, Kraljevčani su u samom finišu bili bolji od ekipe Knez Lazar iz Kruševca rezultatom 31:29.
   Pred oko 100-nak gledalaca na popularnoj „Zelengori“, obe ekipe su se u prvih pola sata smenjivale u vođstvu. Iako se Metalcu pre početka utakmice davala uloga favorita, iskusna ekipa iz Kruševca pokazala se kao veoma ozbiljan protivnik. Prvo poluvreme završeno je nerešenim rezultatom 16 : 16.
   Sve do 55. minuta utakmica je bila u egalu, da bi kod rezultata 26 : 26, ekipa Metalca napravila seriju od 3 : 0 i ispostavilo se rutinski susret privela kraju. Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Nikolić sa 10 pogodaka, Ljubičić i Arsić postigli su po 4.
   U 2. kolu, Metalac je slobodan, a u 3. kolu 10. oktobra ugostiće ekipu Kruševca.

METALAC GOSTOVAO NA „ŽELJOVOM“
   Utakmicu 1. kola protiv ekipe Kneza Lazara Metalac je trebao da igra kao gost u Kruševcu. S obzirom na to da se Hala u Kruševcu renovira, Metalac je uslišio molbu gostujućoj ekipi da ona bude zvaničan domaćin na „Zelengori“.
I.S.



Uspešan vikend kraljevačkih karatista

    Takmičari KK „Reikon“ iz Kraljeva i KK „Ipon“ iz Vrbe učestvovali su na međunarodnom karate turniru „Toplica Open 2009“ u Prokuplju i ostvarili odlične razultate. Karatisti Ipona osvojili su 12 medalja i 2. mesto u generalnom plasmanu, dok su karatisti Reikona osvojili takođe 12 medalja, ali 3. mesto u generalnom plasmanu.
    Takmičari Reikona bili su odlični i na prestižnom karate turniru „Memorijal Slobodan Vučinić“ koji je održan na Novom Beogradu. Najbolji rezultat ostvario je Jeremija Jelić, koji je kao član karate kluba Reikon i regionalne kraljevačke karate reprezentacije osvojio bronzanu medalju u katama.
I.S.



ATLETIKA
14 medalja AK „Kraljevo“

    Takmičari Atletskog kluba „Kraljevo“ ostvarili su odlične rezultate na Prvenstvu centralne Srbije za pionire održanom u Nišu. 13 takmičara ovog kluba osvojili su 14 medalja, sedam zlatnih, tri srebrne i četiri bronzane.
   Zlatne medalje osvojili su: Milica Arsić u bacanju kugle i bacanju diska, Radmila Lečić u trci na 100 metara, Ivana Radosavljević u bacanju koplja, Jovana Kostić u skoku u vis, Radoš Glavčić u bacanju koplja i štafeta 4x100 metara u sastavu Valentina Radosavljević, Natalija Andan i Radmila Lečić.
I.S.