Salford zatvara mlekaru?!
Droga ubija grad
Računi na osnovu potrošene toplote
Nasilje u porodici - Sindrom zatvorenih vrata
Jedno zrno, a sto tajni
Drveni razboj u centru grada
Tri decenije u službi nauke i zdravlja
Baćuška zaljubljen u Srbiju
Ribolov - lov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, košarka, odbojka, karate

RETROVIZOR
Dan gladnih

   Majmune! To sam, dragi moji, rekao onom koji se pojavio sa druge strane kada sam to jutro stao pred ogledalo u kupatilu. Šta drugo da kažem kretenu koga je, one lepe 1987. „Antine“ godine, sestra od tetke iz Amsterdama zvala da dođe posle svršene  srednje škole i odslužene vojske da radi kod nje i zeta Holanđanina u njihovoj, ej njihovoj, fabričici konfekcije. Šta reći budalčini koja je, pošto je upisala Filosofski fakultet i zacopala se u jednu od najlepših devojaka u Kraljevu, onda računala ovako. Ej, čoveče, završiću filosofiju, čisto da se šepurim po gradu, premda mi je i ovaj šećer pored mene dosta za to. Ma u najgorem slučaju biću profa, a možda i novinar u Politici ili NIN-u što bi bilo strašno gotivno. Možeš misliti. Ona pravnik, ja čuveni novinar. Kakvi će tek klinci da nam budu. Lepi na mamu, a pametni i na mamu i na tatu. Ja da vozim  jumbu u Holandiji, ja da sortiram gaće za šaku guldena. A jok!    Gledam tako dragi moji onog majmuna u ogledalu i razmišljam koliko li košta danas sortiranje gaća u Holandiji. Jedan cent po gaćama sigurno, hiljadu gaća u satu, pa puta osam sati plus prekovremeno, parica je to. A da tek vozim jumbu, eeeee moj bato!
   I sada vama nije jasno što se ja sećam gaća, Holandije i snova o lepoj i pametnoj deci.
Evo zašto.
   Sa dve velike, sa dve televizije sa takozvanom nacionalnom pokrivenošću, danima me zovu da 16. oktobra ne jedem ništa jer je, kako su utvrdili genijalci, pola miliona ljudi u Srbiji gladno, pa je red da se sa njima solidarišemo. Zovu me velike televizije da počnem da vežbam da ne jedem. Uz crkvene, uveli smo tako i  državni post. Crkva je međutim milostiva, da da se jede riba, da se posti bar na vodi i hlebu. Ovi kažu neee bato. Ceo dan ništa. Ni zeru hleba. Da vidiš kako živi pola miliona Srba. Da se spremiš nesrećo jer ne znaš  šta nosi dan, šta nosi noć. Nije kreatorima kampanje, kao što je to u Evropama i Amerikama slučaj, palo na pamet da pozovu Srblje da bar na taj dan nahrane neku sirotinju. Jok. Treba naučiti Srbina da ne jede. Trebaće mu to.    Zato deco ako vam sestra, brat, strina, kum, kuma, Žika, Pera, Laza ili Majkl, Džon, Johan, Fransoa ili Đuzepe ponude da im prebrajate gaće - dobro razmislite! Nas nekolicina koji smo verovali u Srbiju, jedinu zemlju u kojoj hoće da vaspostave Dan  gladnih, ostaćemo ovde da vidimo da li je tačna ona Cigina „Taman sam naučio konja da ne jede, a on crče“ ili Srbin i to može. Da ne jede, a da ne crkne.
A.Tasić

KRALJEVAČKA MLEKARA MOGLA BI USKORO DA PRESTANE SA PRERADOM MLEKA
Salford zatvara mlekaru?!

   Ako „Salford“ zatvori mlekaru, šta će ljudi koji su uzimali kredite da bi napravili štale, uzimali muzilice, kupovali krave?!

   Prema nekim našim saznanjima  postoji mogućnost da Mlekara iz Kraljeva postane distributivni centar. Pretvaranjem kraljevačke mlekare, koja sada prerađuje 65 tona mleka dnevno, iz proizvodnog u distributivni sistem promeniće se puno toga u Kraljevu. Naime, jedan deo radnika će ostati bez posla, a s druge strane veliki broj kooperanata sa područja Kraljeva više neće moći da isporučuje sirovo mleko.
- Zvanična informacija iz Beograda je da kraljevačka mlekara više neće imati proizvodni pogon, već će postati Centar za distribuciju mleka - kaže Desimir Mionić predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Kraljeva.
   - Vlasnička firma „Salford“ iz Engleske nema više interesa da proizvodi mleko u Kraljevu, zatvoriće proizvodnju, i na kraju nikome ništa, jer su oni privatna firma. Šta je sa ljudima sa područja Kraljeva koji su uzimali kredite da bi napravili štale, uzimali muzilice, kupovali krave? Postavljam pitanje, šta će oni sada da rade? Niko ih i ne obaveštava da će doći do toga! Samo će jednog dana doći vlasnik i zatvoriće proizvodnju. Pored toga, ne treba zaboraviti da će i jedan veći deo radnika ostati bez posla - upozorava Mionić.
   Zadrugari sa područja Kraljeva takođe strahuju da će Mlekara u Kraljevu postati distributivni centar. Aleksandar Negojević predsednik Regionalnog zadružnog saveza uveren je da će se to i dogoditi, i napominje da je uzrok tome potpuno loša privatizacija Imleka, jer proizvođači sirovog mleka nemaju ni jednu jedinu akciju u mlekarskoj industriji.
   - Znate kako, ja sam kontaktirao neke ljude iz Imleka, koji nisu potvrdili da će Mlekara postati distributivni centar, ali napominjem da nisu ni negirali će se to desiti! Ubeđen sam da će se ipak to dogoditi, i naši seljaci će biti pogođeni, jer su mnogi podigli kredite kako bi mogli da rade upravo za Imlek. Mišljenja sama da će, ukoliko dođe do zatvaranja proizvodnog pogona u Kraljevu, Imlek nastaviti da otkupljuje mleko svima onima koji su  ugovorima vezani za njih - nada se Negojević.
   Pre dva meseca u Kraljevu je održan jedan sastanak na koji se predstavnici Imleka nisu odazvali, a na kome je bio pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović i oko 200 proizvođaća mleka iz Kraljeva i susednih opština.
   - Mislim da ni ministarstvo poljoprivrede ne može da utiče na Imlek, jer su oni privatna firma. Sutra i da ugase pogon u Kraljevu, mi nećemo imati ključ ili tu snagu da nešto promenimo. Tražićemo ovih dana hitan sastanak sa predstavnicima Imleka, napravićemo jedan skup poljoprivrednih proizvođača, jer smo mi njima na usluzi i zahtevati detaljne informacije o toma kada se planira prestanak proizvodnje mleka u kraljevačkoj mlekari - dodaje Negojević.
   U javnosti kruže priče da bi najozbiljniji kupac ovdašnjih mlekara mogao biti francuski „Laktalis“, jedna od vodećih svetskih mlečnih grupacija. Komisija za zaštitu konkurencije dokazala je pre godinu dana da „Salford“ u Srbiji ima monopol u otkupu mleka sa 47,4 odsto i da ga svojim ponašanjem zloupotrebljava.

„SALFORD“ PRODAJU MLEKARE
Investicioni fond „Salford“, koji u svojim rukama drži više od 40 posto domaće mlekarske industrije nije uspeo, do sada, da nađe kupca za mlekare iako je bilo najavljeno da će preprodaja fabrika uslediti krajem 2008. godine. Da će investicioni fond „Salford“, odnosno njegova kompanija „Dunav hrana grupa“ prodati veliki broj svojih mlekara u Srbiji za više od pola milijarde evra, priča se odavno.

MALI PROIZVOĐAČI NEĆE BITI UGROŽENI
Nekoliko privatnih mlekara u okruženju radi punim kapacitetom i otkupljuju mleko, tako da oni mali proizvođači sa tri ili četiri krave neće biti ugroženi zatvaranjem prerade mleka u kraljevačkoj mlekari - napominje predsednik Regionalnog zadružnog saveza i podseća da se Imlek u poslednjih godinu dana ponašao krajnje monopolski kada je reč o otkupnoj ceni mleka.
N.B.

Obeležen Kraljevdan

   Svečanom sednicom Skupštine grada i dodelom priznanja u sredu je obeležen dan grada Kraljeva, Kraljevdan.
Lazaru Ristovskom je posthumno dodeljena Oktobarska nagrada Kraljeva za sveukupni doprinos kulturnoj umetnosti.
Milutin Vukosavljević, komandant dobrovoljnih vatrogasaca Srbije, dobio je diplomu zaslužnog građanina dok je diplomu zaslužne organizacije dobila Gimnazija. Priznanje kao najbolji izvoznik dobilo je preduzeće Radijator.
   Dobitnike oktobarskih nagrada, odbornike i građane Kraljeva pozdravila je sa skupštinske govornice i Dženifer Braš, otpravnica poslova u Ambasadi SAD u Srbiji.
N.S.

OD OVERDOZIRANJA U KRALJEVU MESEČNO UMRE BAR JEDAN NARKOMAN
Droga ubija grad

   Sahranio sam troje dece prijatelja koji su umrli zbog narkotika, rekao u Skupštini grada odbornik Milan Stevanović. Heroin za bagatelu. Na jednog umrlog još 40 živih zavisnika. Deca „preskaču“ marihuanu i odmah počinju sa teškim drogama

      Najmanje jedan, a u pojedinim mesecima i po dva i tri narkomana u Kraljevu umre od prekomerne doze opijata,  a broj onih koji umiru od posledica dugotrajne upotrebe narkotika  je dvostruko i trostruko veći.
Dok policija u ovom trenutku raspolaže sa 16 imena registrovanih narkomana, sa skupštinske govornice Milan Stevanović odbornik u gradskom parlamentu ovog ponedeljka izgovrio je rečenicu koja je ozbiljne ljude u ovom gradu pogodila kao munja. „Samo u ovoj godini sahranio sam troje dece svojih prijatelja koje je ubila droga“,  ušlo je u zapisnik uz odborničko pitanje kada će gradska skupština problem narkomanije staviti na dnevni red.
   - Dva mladića, jednog od 25 i drugog od 28 godina i majku koja je iza sebe ostavila bebicu, koje je usmrtio heroin, ja sam ispratio na večni počinak. Neću da pominjem imena tih ljudi jer je i ovako njihova tuga prevelika. Jedan je bio jedinac i to je bio razlog da izađem za govornicu i tražim da konačno nešto učinimo - kaže Stevanović.
   Po potvrđenim podacima heroin je u 2007. godini direktno zbog overdoziranja ubio 11 Kraljevčana. Lane je broj skočio za još tri, a u ovoj godini saldo se još svodi. Narkomane nalaze mrtve u podrumima zgrada u centru grada, na gradilištima koja su zapuštena, u ulazima starih zgrada, šahtama, na igralištima.
   Crna serija je počela u decembru 2007.  kada je iza benzinske pumpe u Ribnici zgrčen nađen Nenad K. star 23 godine. U januaru naredne godine je, takoreći sa iglom u veni, na igralištu šumarske škole zatečen  Igor K. star 20 godina, a onda su mrtve narkmane počeli da izvlače iz podruma i haustora kao na traci.
   - Ništa nije čudno jer  „lutka“ (pola grama) heroina može u Kraljevu da se pazari za 1.000 ali i manje dinara. Za  istu cifru mogu da se kupe  i amfetamini, marihuana je za bagatelu i niko je takoreći više i ne  puši jer su ostali narkotici toliko jeftini da se deca doslovce „navlače“ na heroin direktno preskačući sve one stepenice koje su prolazili stari narkomani - kaže za Ibarske M.S. dobar poznavalac podzemlja.
   To što stiže do većine narkomana u Kraljevu je međutim otpad koji  nastane od onoga što od većih tranzitnih pošiljki upućenih ka Beogradu i zapadnoj Evropi sa Kosmeta i iz Crne Gore prvo malo krupniji pa potom sve sitniji dileri  izmiksuju sa svim i svačim od limuntusa do mišomora.
   - Takav miks je sjajan za klince koji i ne shvate kada su postali zavisnici. Prvih mesec dana im je lepo, a onda nastaje pakao - kaže M.S.
   Taj pakao puni policijske hronike pa su  tako narkomani jedna od najznačajnijih stavki u statistikama vezanim za razbojništva, krađe, teške krađe.
   - Bilo je popodne i supruga i ja smo zaspali posle ručka u dnevnoj sobi. Sasvim slučajno sam se probudio i video da neko čuči iza stočića. Očima nisam mogao da poverujem da je dečko usred dana ušao u sobu i pored nas dvoje uspeo da pokupi tri mobilna telefona i naše novčanike. Malo je nedostajalo da ga zadavim, a koliko sam ga stegao mali je uneredio pantalone. Pošto sam ga prepoznao išamarao sam ga i pustio. Sutradan mi dolazi komšija i žali se da mu je ukradena bušilica i uz to kaže „hajde što je ukrao nego što mi se  usrao u garaži“. Odmah sam znao ko je. Kada smo otišli kod nesretnog oca samo je raširio ruke i rekao „nemam više snage, tri puta su ga hapsili ali kada izađe uvek isto“ - priča Dejan Živić iz Ribnice.
   Na zvaničnim adresama nerado se govori o ovim problemima.
   - Nekada sam znao imena  i adrese svih devet ili deset narkomana u gradu, a danas u dva ili tri dana jednog otimam od smrti - kaže jedan od iskusnih lekara Zdravstvenog centra „Studenica“ ne želeći da mu se ime pominje u novinama.
   Policija svoje akcije uglavnom svodi na zvanične statistike. A i šta bi drugo. Patrola je nedavno jedva savladala narkomana koji je prvo nasrtao na porodicu, a potom i na predstavnike zakona obeznanjen od droge i to na ulazu u zgradu Hitne pomoći gde je i doveden u takvom stanju. Razlog, novi zakoni nalažu policijcu da silu upotrebi samo ako je njemu ili drugom građaninu ugrožen život. To šta može da se desi kada narkoman nasrne na policiju i kao u ovom slučaju povredi pozornika, zakon nije predvideo.
   Pravosudni organi u Kraljevu sa druge strane  nikada nijedan podatak o broju procesuiranih i osuđenih narkomana i narko dilera nisu samoinicijativno predočili javnosti. Droga koje ima na svakom ćošku je tako postala tabu tema u gradu koji „belo“ polako ubija.
   - Tačno je, ima je na svakom ćošku, u  kafićima, i u školama. Ima noći kada momke ili momka i devojku ili samo devojčicu vozam po gradu od zgrade do zgrade. Izlaze, vraćaju se , pa sledeća adresa. Naprave ceh od 2-3000 dinara. Dešava mi se da tokom nekoliko noći vozim doslovce iste ture. Šta mislite šta je u pitanju - kaže L.D.  dugogodišnji  kraljevački taksista.
   U Kraljevu se tako u ovom trenutku ne može reći da je neko posebno naselje leglo narkomana. Nevena Simić  iz Naselja Moše Pijade ispod cene je prodala svoj stan jer se u stanu na istom spratu danima odvijala, kako ona sumnja, kupoprodaja narkotika.
   - Zaticali smo devojčice kako bauljaju uz stepenice, grebu na vratima i cvile da im se otvori, a potom nakon 20 minuta ih gledali kako skakuću po pet stepenika odlazeći iz zgrade. Morali smo da odemo - razočarana je gospođa Simić.
   Droga se u Kraljevu razvozi skuterima, motorima. U velikim naseljima na ćoškovima stoje klinci za koje njihovi vršnjaci otvoreno pričaju da „rade dop“. Narkomani zvone od vrata do vrata i traže pare za operaciju deteta, staru majku, dobro su upoznati sa situacijom u svakoj porodice, pozivaju se na poznanstva iz osnovne škole.
   Pare i drogu na ovaj ili onaj način uvek nađu.
   Onih dvadesetak umrlih prošle i pretprošle godine kroz venu je, ako su trošili po „lutku“ dnevno, moralo pre smrti godišnje da  potroši bar 3,6 kilograma heroina. Da kažemo da ih ima tek pet puta više koji su još živi, premda dr Ljubiša Jovašević zamenik gradonačelnika  kaže da cifru treba množiti sa 40.
Ko im prodaje drogu?

ŠPRICEVI SVUDA
Špricevi, folije, nagoreli papir i šibice, flaše koje služe kao priručni „pajpovi“ (za inhaliranje narkotika) mogu se naći doslovce svuda u gradu. U Vojnom naselju stanari pojedinih zgrada bili su primorani da rešetkama obezbeđuju svoje podrume. Pa i to nije pomagalo. Svaka iole zapuštena građevina u  gradu koristi  se za okupljanje narkomana. Napušteni pogoni, sladišta, podrumi zgrada u centru. Gomilu špriceva nalazili su čak i u nekadašnjem restoranu „Stefan“ na cirka 150 metara od manastira Žiča.

UDARNIM TIMOM  PROTIV NARKO DILERA
- Ništa mi ne možemo da učinimo ako država ne reši da udari na tu pošast jer onih par inspektora u Policijskoj upravi protiv takve mreže nema nikakvu šansu. Ministarstvo mora da ima udarni tim koji će se baviti samo drogama, a ne da to bude  posao policajaca koji imaju pune ruke posla i sa drugim krivičnim delima - kaže dr Ljubiša Jovašević, zamenik gradonačelnika koga smo i kao lekara i kao političara zamolili za komentar.
Po rečima dr Jovaševića broj overdoziranih narkomana treba automatski pomnožiti sa još 30 do 40  puta više uživalaca koji su potencijalne žrtve.
- Moždana krvavljenja, srčani udari i čitav spektar drugih bolesti koje dovode do fatalnog ishoda posledica su često i kratkotrajne upotrebe narkotika. Da ne govorimo o tome da je često u heroinu i arsenik i DDT i čitav spektar drugih otrova, objašnjava dr Jovašević upozoravajući da je heroin postao droga siromašnih.
Doktor Jovašević uz to podseća da su lane 23 grada potpisali deklaraciju o borbi protiv narkomanije ali da, što je indikativno, među njima po rečima našeg sagovornika nema Raške i Novog Pazara!
M.Jović

U KRALJEVU JE DO SADA POSTAVLJENO 60 KALORIMETARA
Računi na osnovu potrošene toplote

   Toplana će morati da pravi ugovore sa Skupštinom stanara u zgradama. Ono što je potrošeno toliko će se i platiti i svi će imati interes da štede

   Kraljevo je jedan od šest gradova u Srbiji koji doživljava modernizaciju i rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja. Rehabilitacija toplana podrazumeva modernizaciju proizvodnje toplotne energije, zamenu dotrajale toplovodne mreže i rekonstrukciju podstanica u cilju uštede između 25 i 30 odsto energije.
   JKP „Toplana“ dobila je ukupno 4,5 miliona evra, od čega je oko milion evra donacija, dok ostatak predstavlja kredit  koji je odobrila KFNj banka po veoma povoljnim uslovima (rok otplate 12,5 godina, u okviru kojih je grejs period 2,5 godine i godišnja kamatna stopa od 2%). Vlada Srbije obezbedila je sredstva u iznosu od 950.000 evra, a taj novac kraljevačka „Toplana“ je iskoristila da kupi kalorimetre i toplovodne cevi. Nabavljeno je 120 kalorimetara.
   - Ugrađeno je 60 kalorimetara ove godine, a do početka sledeće grejne sezone biće ugrađeni preostali kalorimetri. Tako da će se od sledeće sezone i zvanično preći na merenje potrošene toplotne energije. Biće potrebno da tokom ove grejne sezone Skupština Kraljeva usvoji neke podzakonske akte i nakon toga ćemo predložiti cenu prema kilovatu. Moram da napomenem da možda nećemo uspeti da pokrijemo 100 odsto područja grada sa kalorimetrima do sledeće sezone, ali će sigurno nekih 80 do 90 odsto biti pokriveno, jer je postavljanje kalorimetara zahtevan posao, kako tehnički tako i izvođački. Potrebno je razdvojiti stambeni i poslovni prostor. Obični ventili u stanovima treba da se zamene termoregulacionim, i za sve to je potrebno od dve do tri godine - govori Dragan Arsenijević direktor „Toplane“.
   Merači toplote se ugrađuju na principu vodomera. Znači, postoje podstanice u zgradama u kojima se ugrađuju kalorimetri, i tamo će se očitavati toplota za ukupnu zgradu, a pojedinačno po stanovima će biti prema tzv. deliteljima toplote, a u novijim zgradama je instalacija izvedena tako da postoji mogućnost da se ispred svakog stana ugradi mali kalorimetar koji će imati drugačiji način očitavanja. Starije zgrade će imati delitelje toplote koji će se okačiti na svaki radijator i koji će u podstanici davati tačnu potrošenu toplotnu energiju.
Mogu li nastati problemi prilikom sačinjavanja računa za potrošenu toplotu?
   - Toplana će morati da pravi ugovore sa Skupštinom stanara u zgradama. Sada se zaista moraju napraviti novi ugovori sa stanarima, a pri tome će morati Skupština stanara da bude aktivnija nego do sada. Očitavanja će biti u podstanicama, a to će biti kompjuterizovano tako da se neće ići od jedne do druge podstanice. Ta preraspodela će biti prezentirana u svakom stanu i mislim da tu neće biti nikakvih problema. Ono što je potrošeno toliko će se i platiti i svi će imati interes da štede.
Kada je reč o novogradnji, da li su investitori u obavezi da postave kalorimetre?
   - Investitori nisu u obavezi da postavljaju kalorimetre, već su obavezi da instalacije naprave onako kako „Toplana“ zahteva u svojoj tehničkoj dokumentaciji. Znači da vertikale instalacije sada idu kroz hodnike a ne kroz stanove. Najbolje je da svaki stan poseduje mini kalorimetar, jer će tako očitavanja biti najefikasnija. To je velika prednost u odnosu na naplatu prema kvadratu, jer ako neko privremeno ode iz stana on će moći da pritvori sve ventile i tako neće imati troškove.
Da li to znači da će cena grejanja biti viša nakon uvođenja merača toplote?
   - Ne. Cena grejanja će biti samo prevedena kao što je sada po kvadratu. Sada do izražaja dolazi štednja. Vidite, ako se stan pregrejao, niko više neće otvarati prozore i bukvalno bacati pare. Drugo, zgrade koje su izolovane imaće manju potrošnju toplotne energije, a i nateraće mnoge da zamene stolariju u stanovima kako bi manje trošili.
Nakon poslednjeg poskupljenja grejanja, računi za stambene objekte su se znatno povećali. Jeste li vodili računa o tome?
   - Moram da priznam da to zaista jeste problem. Grejanje jeste skupo i to pre svega za manje lokale, ali odluku o poskupljenju donosi Skupština grada. Tako da, prelaženjem na očitavanje potrošene toplotne energije najviše koristi će upravo imati korisnici lokala.

   Cena grejanja od juna ove godine skuplja je za 27 odsto. Po novoj tarifi za grejanje kvadrata stana sa daljinskog sistema treba izdvojiti 52 dinara, povlašćenog prostora 174, a poslovnog prostora 259 dinara.

   Iako je bilo primedbi stanara u starim zgradama, zašto merači toplote nisu zasebni, stručnjaci kažu da je u ovom  trenutku to nerealno jer bi morala da se preuređuje čitava instalacija u zgradi, što bi koštalo nekoliko miliona evra. U nordijskim zemljama se koristi sistem zajedničkih kalorimetara, jer se to pokazalo kao najbolje rešenje. Njihovo iskustvo je pokazalo da je strahovito skupo ugrađivati ih za svaki stan.
Nenad Božović

REVOLT GRUPE GRAĐANA HIGIJENSKOG ZAVODA
Dupli aršini za gas

   Povodom vesti da građani Boračkog naselja dobijaju besplatne priključke, objavljene u prošlom broju naših novina, oglasila se grupa građana naselja Higijenski zavod, inače prvog naselja na teritoriji grada Kraljeva u kojem je sprovedena gasifikacija.

   Tekst „Boračko naselje prvo dobija besplatne priključke“, objavljenog u Vašim novinama od 02.10.2009. godine, donosi vest da su gradonačelnik Kraljeva, gosp. Ljubiša Simović i direktor firme „PSE Engineering“ gosp. Joahim Henig, potpisali ugovor o izgradnji sekundarne gasovodne mreže za Kraljevo i prigradska naselja, vredan 30 miliona evra, koji će rezultirati uvođenjem 20.000 besplatnih gasnih priključaka. Takođe je navedeno da realizacija ugovora odmah stupa na snagu i to uvođenjem prvih besplatnih priključaka stanovnicima Boračkog naselja. Izvođač radova na ovim priključcima biće Kraljevačka firma „Termovent“. S druge strane činjenice vezane za način sprovođenja gasifikacije u naselju Higijenski zavod, koje je tom prilikom u datom projektu naznačeno kao eksperimentalno naselje, u stvari navode nas, da mi, građani ovog naselja sada sami sebe nazovemo pokusnim kunićima, te s toga upućujemo ovaj tekst redakciji nedeljnika „Ibarske“ kako bi izrazili svoj revolt i razočaranje.
   Podsećanja radi, mi smo za uvođenje gasnog priključka morali da izdvojimo pozamašnu sumu od 1.200 evra, plus 10 evra po metru rastojanja od gasnog izvora do kotla u našim stambenim objektima. Takođe navodimo i to da je činjenica vezana za učešće opštine u drugim gradovima, takođe postojala i u to vreme. Dakle, i onda (pre 4 godine), a i sada, okolne opštine su učestvovale u finansiranju gasnog priključka za svoje građane u iznosu koji ste ovde naveli, dok smo mi, građani naselja Higijenski zavod, bili prinuđeni da sami u potpunosti, izfinansiramo svoje gasne priključke.
   S toga smatramo da svakako zaslužujemo objašnjenje od čelnika naše opštine, a i firme „Termovent“, koja je i u ovom naselju bila izvođač gasifikacije, zašto smo platili sumu koju smo platili, a ujedno zahtevamo da se naše pitanje nađe na dnevnom redu skupštine, sem ako poštovana gospoda nemaju nameru da građani Boračkog naselja jedno vreme plaćaju troškove gasa i za građane naselja Higijenski zavod, kako bi smo imali isti tretman u istom gradu.    Generalno, nije nam jasno kako naša vlast neprestano govori da smo mi deo Evrope i kako se bore da i mi budemo deo Evrope kada ovakve raskole prave u okviru jedne opštine u Srbiji.
Grupa građana naselja Higijenski zavod

U ŽIŽI
Nasilje u porodici - Sindrom zatvorenih vrata

  Prema podacima istraživanja koje je u Kraljevu sprovelo udruženje Fenomena, svaka treća žena se izjasnila da je u toku svog života bila u situaciji da trpi neki oblik nasilja.
   - Prve batine sam dobila u četvrtom mesecu trudnuće kada je pijan došao kući s posla i nisam mogla da verujem šta mi se dešava! Posle drugih batina sam već bila modra, dok mi je treći put i život bio ugrožen. Pored telesnih povreda, slomio mi je prst i koliko je bio pijan, da je imao pištolj u tom trenutku, ubio bi me! Svako njegovo pijanstvo se tako završavalo. Maltretirao me je i na ulici, a postoje čak i tri prijave kod sudije za prekršaje. Kada god je imao priliku da me maltretira, bilo psihički ili fizički on je to činio - govori kraljevčanka D.S. koja dodaje da je i sada uplašena dok nam se poverava.
   Nasilje se događa nezavisno od prihoda, socijalnog položaja, obrazovanja ili vere žena. S tim u vezi, zabrinjava činjenica da se čak oko 65 odsto žena, nikada nikome nije obratilo za pomoć, iako su nasilje trpele godinama, pa i decenijama. Izvršilac porodičnog nasilja je u 90 odsto slučajeva muškarac, pokazuju istraživanja. Doktor Ivica Zarev iz kraljevačke službe Hitne pomoći kaže da prema njihovoj evidenciji u poslednjih šest meseci, najviše povreda nastalih kao posledica nasilja u porodici su načinjene ženama, a nasilnici su uglavnom bili muškarci.
   - Najčešće su fizičke povrede, mada se neretko uz fizičko javlja i psihičko maltretiranje. Naši podaci govore da su u najviše slučajeva za nastale povrede optuživani muževi, bivši muževi, ali i sinovi koji maltretiraju majke. Po pregledu pacijenta postoji interna knjiga povreda koju mi vodimo kako bi smo kasnije rekonstruisali događaj, jer se neki slučajevi pokreću i dosta vremena nakon doživljenog nasilja. Po prijemu pacijenta prvo ga pregledamo, saniramo povrede, a onda obavezno obaveštavamo policiju kako bi izašli na lice mesta. Pored policije obaveštava se i Centar za socijalni rad u Kraljevu o tome da se radi o nasilju u porodici - kaže doktor Zarev.
   Goran Bačkulja glavni inspektor u Policijskoj upravi u Kraljevu kaže da je prilikom odlaska na mesto prijavljivanja nasilja u porodici najbitnije da se žrtvi ukaže pomoć i zaštita, kao i deci ukoliko ih ima, a da je nasilnika potrebno izolovati od žrtve.
   Kada kažem pružanje adekvatne pomoći žrtvi, mislim na žene, jer su one najčešće žrtve. Potrebno je što brže stići na mesto prijavljivanja nasilja, jer je moguće da nasilnik ima oružje i da je život žene ugrožen.
   Kraljevčanka B.M. kaže da je prilikom poslednjih batina koje su bile najstrašnije do tada, uspela da se nekako dočepa telefona i pozove policiju i kaže da će je njen suprug ubiti ukoliko ne požure.
   - To je bilo sve što sam uspela da izgovorim, jer mi je on oteo telefon i razbio ga. Posle nekih desetak minuta na vratima stana su se pojavila četvorica policajaca. Pošto je on bio poprilično alkoholisan, jedan od policajaca ga je izveo napolje i pokušao da ga smiri, jedan je ostao pred vratima, dok su dvojica došla u sobu u kojoj sam ja držala dete u naručju koje je sve vreme plakalo. Pitali su me da li želim da izađem iz stana? Rekla sam da želim da idem kod svojih. Policajci su mi rekli da spremim stvari i da krenem sa njima. Moj sada već bivši suprug se vratio u stan i ponovo počeo da viče i da preti, i to pred policajcima. Pokušavao je da im nametne svoju priču, da sam ja ovakva i onakva, ali oni to nisu želeli da slušaju, već su mu samo rekli da je sud nadležan za to - uz drhtav glas priseća se ovih prošlogodišnjih trauma naša sugrađanka.
   U poslednje dve godine u Opštinskom sudu u Kraljevu procesuirano je 47 predmeta nasilja u porodici, od čega je 20 predmeta pravosnažno okončano, 6 predmeta se nalazi po žalbi u Okružnom sudu u Kraljevu, a ostatak je u procesu. Prosečan rok za završetak predmeta nasilja u porodici je 6 meseci, a do sada je izrečeno 15 uslovnih osuda. Sudija Opštinskog suda u Kraljevu Gordana Krstić kaže da su uslovne presude nasilnicima češće jer žene žrtve nasilja u dosta slučajeva menjaju iskaze na sudu.
   - Žene uglavnom i to je primetno sudskim odlukama reaguju tako što, ili neće da daju iskaz pred sudom, znači ne žele da potvrde svoju priču od ranije zbog čega je sudski postupak i pokrenut ili pak zbog materijalne zavisnosti od nasilnika jednostavno insistiraju na uslovnim osudama, ne bi li se on vratio kući i privređivao za njihovu porodicu - kaže sudija Krstić.
   Opštinsko javno tužilaštvo tokom 2007. i 2008. godine podnelo je krivične prijave protiv 104 lica zbog izvršenja dela nasilja u porodici. U ovom periodu ukupno je optuženo 69 lica, ali se protiv nekih još uvek sprovodi istraga. Od ukupnog broja osuđenih lica, protiv njih 7 je izrečena kazna zatvora u trajanju do 6 meseci, dok je protiv ostalih izrečena uslovna presuda. Analizom i ocenom iznetih podataka, kaznena politika se može oceniti blagom.
   Prošle godine u Kraljevu predstavnici institucija (Opštinski sud, Opštinsko tužilaštvo, Policijska uprava, Centar za socijalni rad, Zdravstveni centar Studenica i udruženje Fenomena) potpisali  su sporazum o saradnji u prevenciji i borbi protiv nasilja u porodici. Krajem 2008. godine održana je akcija potpisivanja peticije za dobijanje opštinskog zemljišta za izgradnju Sigurne kuće za žene žrtve porodičnog nasilja u Kraljevu. To je bila prva zajednička akcija potpisnika sporazuma. Obe akcije sprovodilo je udruženje Fenomena, a podržao Kanadski projekat reforme pravosuđa u Srbiji.

   - SOS telefon za pomoć ženama žrtvama nasilja u porodici u Kraljevu postoji dve godine. Za to vreme zabeleženo je oko 600 poziva, od kojih je u 80 odsto prijavljeno fizičko nasilje. Podaci SOS volonterki govore da pored fizičkog nasilja, te žene trpe i psihološko i seksualno nasilje - objašnjava Dragana Veljović volonterka SOS telefona, koja kaže da bi Sigurna kuća u Kraljevu u mnogome promenila situaciju i olakšala ženama da napuste partnere nasilnike.
Nenad Božović

NA TRGU SRPSKIH RATNIKA ODRŽANA 19. „PASULJIJADA“
Jedno zrno, a sto tajni

   „Srebrni kotlić“ restoranu „Fontana“ iz Ušća. Naredne godine pasuljijada tri dana

   Ako ništa drugo 19. pasuljijada održana proteklog vikenda na centralnom gradskom trgu pokazala je tri stvari. Prvo da kada je dobar zalogaj  i dobra zabava ništa ne može da nas spreči pa ni kiša, drugo da pasulj iako to mnogi imaju običaj da tvrde uopšte nije prosta stvar jer se ponovo potvrdilo koliko kazana toliko recepata i treće - najslađe je kada je džabe.
   A kao za baksuz lila je između petka i subote celu noć kiša i taman kada su svi pomislili da će sve da upropasti dobri gospod je zaustavi i vatre su mogle da planu. Brojni Kraljevčani i njihovi gosti iz 50-tak ćupova i kotlića mogli su tako da probaju isto toliko varijanti i podvarijanti čorbastog pasulja i prebranca, a viđene su i pojedene i pite pasuljare, pa paprike punjene pasuljem, pasulj salate, hladna i topla predjela od pasulja. Rečju sve što se od pasulja pravi kod nas viđeno je na štandovima. Doduše bilo je i jagnjetine ispod sača, kupusa svadbarca, proje, rakije domaće i vina dobrog, ali van konkurencije. Oni su bili tu da samo ušarene i upotpune trpeze.
   Elem, da se vratimo pasulju. Pratim ovu priču oko ,,pasuljijade“ ohoho godina i nikako da sastavim savršeni recept. Sve nešto otimam na parče. Jedne godine zaprška, druge godine odakle pasulj dolazi, te gledaj mu kličicu, pa bolji je šareni od belog. Probao sam i ove godine da konačno dođem do celog recepta. Onako izokola. Nije da ne znam da skuvam pasulj, ali majstori su majstori. Elem evo šta sam čuo.
   - Pogrešno je mišljenje da stari ne smeju da jedu pasulj. Samo ga ne treba prezapržiti, manje ga posoliti i napraviti da bude čorbast naravno uz obavezno raskuvavanje. Mi ga jednom nedeljno serviramo - tvrdi mladi kuvar Gerontološkog centra PerkoVesković i za živu glavu neće da kaže koliko je to „manje posoliti“, koja je tajna raskuvavanja, a kakva je to staračka zaprška i da ne govorimo.
   Još teži na pasuljskim tajnama su oni koji se kuvarskom zanatu tek uče.
   - Jesu sastojci bitni, od izbora pasulja do zaprške i začina, ali bitna je i voda. Idealna je izvorska koja nije tvrda u kojoj nema hlora, kao i za riblju čorbu što je najbolja rečna ona gde ribe rastu - otkrivaju Živković Miloš i Panić Stefan iz ugostiteljske škole u Vrnjačkoj Banji.
    Njihove starije iskusne kolege Dragica Anđelković i Rade Jeremić iz vrnjačke Slavije vade biber. Pitamo zašto.
   - Odradio je svoje, a može posle ako zapadne među zube da upropasti uživanje - otkrivaju i ništa više ne rekoše.
   Dragan Veljić iz Borjaka nikako nije mogao da „istrese“ dim iz očiju, pa nas je posle nudio sjajnom domaćom, naterao da probamo neku pršutu da bi na kraju iscedio da mogu i nana i bosiljak da se stave u pasulj, a bogami i origano. Hajd da probamo.
   Zlatnu medalju u čuvanju recepata ipak nosi Slavka Dimić iz udruženja „Srpski jelek“. Ona nam je otkrila da je tajna za dobre suve paprike punjene pasuljem ljubav i da je važno da bar praziluk za njega iseče muška ruka. E, nazdravlje!
   No, šalu na stranu, zaista sa mnogo recepata i ponekom tajnom brojni kuvari su stali pred žiri koji  je prvi put dobro odvojen od takmičara ocenjivao njihove rukotvorine. Tako se može i reći da je nepcima višečlanog žirija najviše prijao čorbasti pasulj koji je skuvao restoran „Fontana“ iz Ušća. Prvi put ove godine ustanovljena nagrada najlepše uređeni štand koja će se dodeljivati u znak sećanja  na ustanovljivača ove manifestacije Jovicu Aleksića pripala je Predškolskoj ustanovi iz Kraljeva. A iduće godine...
   - Potrudićemo se naredne godine da „Srebrni kazan“ ili „Pasuljijada“ kako ste je vi novinari krstili traje tri dana, ali na gradskom keju gde ćemo podići montažno etno selo i takmičenje u petak posvetiti posnom pasulju, u subotu mrsnom, a u nedelju će biti slobodan dan. Uz to pošto u Srbiji ima još pasuljijada potrudićemo se da kod nas okupimo sve finaliste i pobednike pa da se stvarno zna ko pravi najbolji pasulj - kaže najavljujući 20. jubilarnu pasuljijadu Aco Erac član organizacionog odbora.  Naravno ne treba ni pominjati da su ono što se nalazilo u kazančićima, a bogami i na stolovima brojni gosti na Trgu srpskih ratnika u slast - počistili.
M.Jović

KRALJEVAČKA TKALJA
Drveni razboj u centru grada

   Gorica Pavlović (45) iz Kraljeva, malo duže od godinu dana se bavi tkanjem na drvenom razboju. To je, ako se imaju u vidu njene godine, i opšti sistem vrednosti sa kojim Srbija u poslednje vreme baš i ne može da se pohvali, iznenađenje, prava retkost. Kad se tome doda podatak da ona sa suprugom i dvoje dece živi u strogom centru grada, informacija deluje po malo čudnovato.
   - Još kao mala, mislim da nisam pošla u školu, sećam se, videla sam jednu starinsku krparu koja mi se veoma dopala. Kada sam, ne tako davno, u jednom selu u okolini Kraljeva, takođe naišla na taj stari rad, a ubrzo ugledala razboj na kojem su nekada vešte i vredne ruke tkale, poželela sam da nabavim jedan i da počnem time da se bavim - kaže Gorica.
    Ubrzo joj se ostvarila želja. Poznati majstor iz Ušća joj je napravio modifikovani razboj, ali sasvim nalik na onaj stari, kakav se nekad koristio. Nije moglo drugačije, jer Pavlovići žive u jednoj od stambenih zgrada na Keju, na drugom spratu. Razboj je zato postavljen na terasi. Na tom prostoru, Gorica stvara unikatne, izuzetno vredne proizvode. Istina, ambijent u kojem radi joj ne pruža sjajne uslove.
   - Na žalost, vremenski period u kojem mogu da radim je, od septembra do marta. Znate i sami koliko se klima poslednjih godina promenila, kako su leta postala pretopla, jedva podnošljiva. Ali i to ima svoje pozitivne strane. U međuvremenu pripremam materijal, smišljam neke kreacije, a zbog duže pauze se baš zaželim rada na razboju - poverava nam se sagovornica.
   Osim što kupuje materijal, Gorica se ovim neophodnim sredstvom za rad snabdeva na neuobičajen način. Naime, reciklira staru garderobu svoje dece i koristi za materijal. Kaže da je to sasvim dobar način, da od toga nastane, ako je tkalja uspešan majstor, kvalitetan proizvod. Koristi, takođe, i kese. Od onih koje je dobila dok je trgovala na pijaci i radnjama, istkala je predivnu torbu, poznatiju kao zembil, kakva se koristi i na plažama.    - Do sada sam napravila nekoliko garnitura za trosede, dvosede, fotelje, volim i nadstoljnjake, a veoma su interesantni i prstenčić, odnosno držači za salvete, kakvih, kažu upućeni, nema ni u renomiranim hotelima. Jednu garnituru napravim za tri dana, dnevno radeći oko sedam sati. Inače, uživam u slaganju boja, nikako ne bih mogla da radim po nekom šablonu, jednolične stvari, kako se radi u fabrikama - iskrena je ova kraljevačka tkalja.
   Zanimljivo, ali, makar za sada, Gorica ne prodaje tkane stvari. Prvo, radi se o unikatnim, veoma kvalitetnim radovima, čija cena nije za potcenjivanje. A, osim toga, njoj je rad na razboju veliko uživanje, pravo zadovoljstvo, lepše od heklanja i pletenja.
    - Zaista je predivan osećaj naći se pred razbojem i raditi. Čini mi se da tada od sebe odagnam svaku brigu, svaku negativnu misao. To me u potpunosti opušta i uliva neki optimizam i lepo raspoloženje. Nekad pomislim da bi se mnogi bolesni ljudi prijatnije osećali kada bi se bavili ovim čime i ja. Jer, kreativan posao može biti i dušekoristan - kaže Gorica.
A njoj kreativnost nikada nije nedostajala. Dok je pohađala osnovnu i srednju školu, profesori i učenici su joj predviđali blistavu slikarsku karijeru. Što okom vidi mogla je kičicom da naslika. Želela je da upiše likovnu akademiju, ali joj se ta želja nije ispunila zbog privatnih razloga. Kao da je tek sada, posle mnogo godina, dok kombinuje boje materijala za tkanje, na razboju pokazala svoju darovitost za umetnošću.
   - Imam neke planove u glavi. Razmišljam da uskoro, od konca istkam korice za rokovnik. Biće to prelepo, videćete - otkriva nam svoju tajnu Gorica Pavlović.
. Balšić

   Kako i dolikuje nauci u utorak je upriličena svečana akademija povodom 30. godina postojanja VSI Kraljevo koji je stekao rejting kao retko koja vetrinarska institucija u zemlji. Uz brojne goste iz resornog ministarstva, kolege iz ostalih gradova, Instituta za nauku, predstavnika regiona i lokalne samouprave predstavljena je monografija u kojoj je satkan rad ljudi koji su stvarali ovu ustanovu.
   VSI Kraljevo je nastao kao sušta potreba jednog vremena koje je donosilo nova svetska dostignuća u oblasti nauke koje je trebalo pratiti. Sedemdesetih godina prošlog veka se donošenjem zakona o veterini nametnulo i pitanje formiranja prvih veterinarskih laboratorija. Brojčano stanje stočnog fonda, ali i epizootiološka situacija na terenu, koji nije bio pokriven adekvatnom terenskom i dijagnostičkom službom tako je dobio svoje konture. Utemeljivač današnjeg  Instituta „Kraljevo“ dr Dragutin Kostović je među prvim pionirima koji je stvarajući ovu instituciju neprekidno pokazivao stalnu brigu o usavršavnju svojih kolega i mladog kadra. Posthumno je njegovoj supruzi uručeno prigodno priznanje.                               
   Veterinarski specijalistički institut „Kraljevo“ osnovan je 06.oktobra 1979. godine, kao radna jedinica Veterinarskog instituta iz Beograda, pod nazivom Epizootiološko dijagnostička stanica „Kraljevo“, a u skladu sa programom razvoja regionalnih specijalističkih veterinarskih službi u Srbiji.     
   U Institutu je jula 2007. pušten u rad Sekvencer, aparat za biomolekularnu analizu DNK i RNK koji će biti u funkciji najpreciznijih mogućih dijagnostičkih postupaka za utvrđivanje i identifikaciju kako vrsta mikroorganizama, tako i najfinije razlike sojeva u okviru vrsta. Praktično ovim aparatom mogu se ustanoviti najmanje genetske razlike između mikroorganizama. Nabavka Sekvencera je deo posebnog projekta Unapređenje dijagnostičkih kapaciteta Nacionalne referentne laboratorije za ptičji grip i atipičnu kugu živine VSI „Kraljevo“. Iste godine završen je projekat za izgradnju Laboratorije Bionivo sigurnosti 3 u VSI „Kraljevo“, po Posebnom projektu Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Uprave za veterinu.
   Kadrovski potencijal u Institutu u potpunosti može odgovoriti svim zahtevima korisnika na terenu i apsolutnu zaštitu istih. Više sektora koji pokriva institut danas su usko vezani i za bezbednost kako namirnica, tako i zdravlje životinja, ali i očuvanje i zaštitu životne okoline. Neprekidno smo svedoci stalnih problema novih bolesti i mutacija virusa, a one se mogu kontrolisati i suzbijati samo visokostručnim znanjem. Otuda i ne čudi da su svojevremeno proglašeni i nacionalnom laboratorijom u državi. Iz tog razloga Privredna komora Srbije je  i plaketom i na ovoj Akademiji overila rad ovom kraljevačkom magu. Neizostavno priznanja su pristizala sa raznih strana i od raznih institucija, kako iz Srbije tako i iz sveta. To je razumljivo jer su stručnjaci ovog instituta bili aktivni učesnici mnogih Međunarodnih skupova. Samo poslednjih nekoliko godina prohodnost, ali i poverenje su im ukazale i svetske organizacije FAO i OEI koje brinu o zdravstvenom stanju životinja i bezbednoj hrani.      
   Zahvaljujući zajedničkim projektima u više navrata organizovane su radionice Work shop na kojima su učešće uzimali stručnjaci kako iz Evrope tako i Amerike. Institut je na taj način predstavio ne samo sebe već i Kraljevo, ali i Srbiju. Nauka je na taj način pobedila i granice, religiju i vere.
   - Podsećam da je ova ustanova, sa uspehom učestvovala u brzom otkrivanju i suzbijanju avijarne influence 2006. godine, što je u potpunosti otklonilo potencijalnu opasnost, kako za zdravlje životinja, tako i za zdravlje ljudi. Uprava za veterinu i eksperti Nacionalne referentne laboratorije su u stalnom kontaktu sa nadležnim ustanovama u Evropi sa kojima neprestano, razmenjuju informacije i razmatraju sve aspekte vezane za aktuelnu pojavu i kretanje bolesti ljudi i životinja izazvani novim tipom virusa influence. To je samo jedan segment naših aktivnosti. Podsećam i to da nas teritorija koju pokrivamo obavezuje na visok nivo odgovornosti i kada su druge naše aktivnosti u pitanju. Epizootiološka situacija na terenu je promenljiva, a naš zadatak je da u svakom trenutku odgovorimo njihovim potrebama - rekao nam je prvi čovek Veterinarskog instituta mr Zoran Debeljak.
   Zahvaljujući aktivnom učešću od problema avijerne influence pre četiri godine osim što je stekla naziv Nacionalna laboratorija, naš institut je dobio pozive, naročito od severnih zemalja Afrike, da pomognu u stvaranju sličnih institucije i u tim državama. Instituciju čini tim, a tim čine ljudi. Njihovim stalnim zalaganjem, novim sticanjem znanja i praktičnim radom čak i u visokorizičnim uslovima, suzbijanja opasno zaraznih bolesti nisu štedeli sebe. To su im danas rekli brojni prijatelji. Kažu da je to ipak samo skroman doprinos očuvanja zdrave srbije. Namerno kažemo Srbije jer Institut danas pokriva teritoriju od 25 opština u Srbiji, a sa svega 40-tak zaposlenih. Uz dodelu zahvalnica i priznanja ovih 30. godina su uspešno odradili... kažu još 30 sigurno..., za dalje nadaju se imaće adekvatne naslednike.

IZUZETAN ČOVEK     
Dr Nada Dugalić - Vrndić jedan od prvih saradnika dr Kostovića  kaže za  da je bio izuzetan čovek, izuzetan saradnik.
- Umeo je da se na nas mlađe izviče, ali onu energiju i mogućnost da se usavršavamo i kao mladi stručnjaci napredujemo, retko sam gde doživela! Verovao je u nas možda više i od nas samih i to je ono što je ovaj Institut podiglo na pijedastal koji danas ima. Ljudi i stručnjaci.
Sonja Cvetković

POLJOPRIVREDA

SAJAM LOVA, RIBOLOVA I SPORTA
Više od 300 izlagača u pet hala

   Međunarodni sajmovi lova, ribolova i sporta „Lorist“, u okviru kojih će biti održani i sajmovi hortikulture, ekologije, turizma, opreme za ugostiteljstvo i izložba hrane i pića, počinju danas i trajaće do 11. oktobra na Novosadskom sajmu. Radno vreme sajma je od 10 do 19 časova, pojedinačne ulaznice koštaju 250 dinara, za đake, studente, penzionere i decu od sedam do 12 godina 190, a za organizovane posete 200 dinara.
 - Na 42. „Loristu“ će učestvovati više od 300 izlagača iz zemlje i regiona, sajam će se održavati u pet hala na 15.000 kvadratnih metara, pripremili smo 40 stručnih skupova na kojima će se predstaviti oko sto stručnjaka iz oblasti lova, ribolova, turizma, ekologije, hortikulture i ostalih pratećih tema. Na sajmu lova i ribolova u hali 1 će se predstaviti više od 50 izlagača, od kojih su dva iz inostranstva, a „Zastava oružje“ će Novosadskoj publici predstaviti svoje nove karabine - najavila je Imelda Monarov Čuljak, direktor Međunarodnih sajmova „Lorist i turizam“, na konferenciji za novinare Novosadskog sajma i dodala da su izlagači najavili da će posetioci moći da dobiju popust i do 60 odsto na celokupan asortiman.
Prema njenim rečima, atrakcija će biti izložba lovačkih trofeja, koja se realizuje u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom, na kojoj će biti izloženo oko 400 lovačkih trofeja, u okviru predavačkog dela će se predstaviti Lovački savez Vojvodine i Srbije, dok će 10. oktobra Kinološki savez Vojvodine organizovati specijalizovanu izložbu lovnih pasa.
- Sajmovi ekologije i hortikulture održavaće se u hali 3, a pored izlagača koji će se predstaviti izdvojila bih internacionalni seminar sa preko 20 predavača na temu „Održavanje zelenih površina na golf i fudbalskim terenima“. Osim toga biće organizovani različiti programi za decu i predavanja na temu ekologije - rekla je Monarov Čuljak.
   Na sajmu turizma učestvovaće predstavnici gradova i opština Srbije i regiona, turističke organizacije i udruženja banja, kao i više od 160 izlagača, a posebna pažnja će biti posvećena etno-turizmu i vinskom turizmu.Sportski deo sajma „Lorist“ biće u znaku sportskih i borilačkih veština na Festivalu sporta „Gym Fest“, koji će se održavati u hali 9 i na otvorenom prostoru sajmišta. Svakodnevno će biti promovisani sportovi, borilačke veštine i programi rekreativnih klubova, u cilju popularisanja svih vrsta sportskih aktivnosti za sve uzraste. Kraljevo će svoj dan imati 9. Oktobra na štandu TO Kraljevo gde će predstaviti prijateljima i posetiocima  uz promociju turistički potencijal našeg grada. Ovo će ujedno biti promocija Kraljevdana ali i svih aktivnosti u oktobru.
S.C.

Jedan papagaj u Švedskoj stavljen je u strogi kućni pritvor!

RIBOLOV
Tromeč „Ribnici“

    Na Ribnjaku u Žiči, održan je Četvrti tradicionalni tromeč u sportskom ribolovu pobratimljenih ribolovaca iz klubova „Magnohrom“ Kraljevo, „Ribnica“ iz Ribnice i „Plovak“ iz Adrana, u ribolovnoj disciplini ulov ribe udicom na plovak slobodna tehnika pecanja.
   Na ribolovnoj stazi okupilo se trideset takmičara, po deset pojedinaca iz svakog kluba, u borbi za dobar ulov ribe u ekipnoj konkurenciji. Po sunčanom vremenu ulov je bio u proseku za takmičenja na Ribnjaku u Žiči.
   Nakon tročasovnog nadmetanja, republički sudija Miljko Milićević koji je zadatak obavio uspešno bez primedbi takmičara, merenjem ribe i sumiranjem rezultata, proglasio je ekipnog pobednika tradicionalnog tromeča pobratimskih klubova:
   Pobednik Četvrtog tradicionalnog tromeča pobratimskih klubova „Magnohrom“, „Ribnica“ i „Plovak“ je ekipa udruženja sportskih ribolovaca „Ribnica“ iz Ribnice sa vrlo dobrim ukupnim  ulovom ribe od 70.870 grama, druga je bila ekipa domaćina „Plovak“ iz Adrana sa ukupnim ulovom od 60.490 grama, a treće mesto pripalo je ekipi kluba ribolovaca „Magnohrom“ sa ulovom od 57.940 grama.
   Nakon proglašenja pobednika domaćin tromeča u prostoriji kluba sportskih ribolovaca za sve takmičare i pozvane goste priredio je ručak.
   Iduće godine tromeč organizuje udruženje sportskih ribolovaca „Magnohrom“ Kraljevo.
Milovan Todorović Todo

„Mačak“ osvojio „Mušicu 09“

     U znak i sećanje na preminulog poznatog kraljevačkog ribolovca Milorada Veličkovića - Mušice proteklog vikenda na Ribnjaku u Žiči održano je tradicionalno memorijalno takmičenje sportskih ribolovaca sa ribolovnog područja opštine Kraljevo Kup „Mušica 09“ u organizaciji kluba sportskih ribolovaca „Železničar“ iz Kraljeva i pokroviteljstvom udruženja sportskih ribolovaca „Hristifor Perišić - Kićo“ Kraljevo, gde se okupilo se 13 ekipa sa 39 takmičara u nadmetanju u ekipnoj i pojedinačnoj konkurenciji u ribolovnoj disciplini ulov ribe udicom na plovak, slobodna tehnika pecanja.    Kišovito vreme nije omelo da takmičari pokažu umeće i majstorstvo u ulovu ribe, lovljena je sitna babuška težine do 300 grama, ređe šaran iste težine.
   Nakon Tročasovnog takmičenja, republičke sudije Slobodan Ilić i Miljko Milićević koji su obavili zadatak vrlo dobro bez primedbi takmičara, proglasili su pobednike memorijalnog takmičenja „Mušica 09“ u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji:

Sektor „A“
1. mesto Branko Dragićević,  takmičar kluba Mačak Kraljevo, ulov ribe 8.210 gr.
2. Milijan Gurbaj, Železničar, 7.680
3. Zoran Pavlović, Gibnjara, 7.560    

Sektor „B“
1. mesto Nenad Milošević, Gibnjara, 10.370
2. Predrag Milošević Pirana 10.280
3. Aleksandar Ilić, Mačak, 9.380

Sektor „C“
1. mesto Nebojša Košanin, Ibar Ušće, 11.360
2. Ljubo Brkušanin, Magnohrom Kraljevo 9.480
3. Perica Milošević, Pirana, 9.370 gr.     U ekipnoj konkurenciji prvo mesto osvojila je odlično pripremljena ekipa „Mačak“ iz Kraljeva sa 8 sektorska plasmana i ukupnim ulovom ribe od 25.260 grama, druga je ekipa kluba „Gibnjara“ sa 10 sektorska plasmana i ukupnim ulovom ribe od 23.410 grama, a na trećem mestu našla se ekipa „Pirana“ Kraljevo sa osvojena 11. sektorska plasmana i ukupnim ulovom  od 26.130 grama.
Milovan Todorović Todo

Krenula Liga

      Pomalo stidljivo, ali ribolovci se polako prijavljuju za Ligu trofeja. Do sada je ulove prijavilo samo pet ribolovaca. Pretpostavljamo da je jedan od uzroka malog broja prijava i taj što se bliži kraj ribolovne sezone, ali i to što ribolovci žele da prijave samo kapitalne ulove. Podsećamo da pobednika Lige neće odlučiti samo veličina ulova već će komisija uzimati u obzir i druge parametre od značaja za ulov, a da će pobednici u svim kategorijama dobiti pretplatu na Ibarske novine. Zato šaljite prijave za sve kategorije riba ne čekajući samo kapitalne primerke.
N.S.

TABELA
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama

Pastrmka
1. Dejan Milićević 1.100, gr
2. Dejan Milićević 1.050 gr
3. Dejan Milićević 1.000 gr.

Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.

Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.

Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

Lovci proslavili Sv. Jevstatija

   Kraljevački lovci su u restoranu „Vir“ na reci Ribnici kod Buča protekle subote, trećeg oktobra, proslavili veliki praznik Sv. Jevstatije, zaštitnika lova i lovaca. Domaćin krsne slave bilo je lovačko društvo „Stolovi“ sa predsednikom društva Žikom Mijailovićem, lovcem iz Mataruške Banje.
      Nakon svete tajne sečenja slavskog kolača, Uroš Đoković, predseknik lovačkog udruženja „Kraljevo“, pozdravio je sve predstavnike lovačkih društava i sekcija kao i prisutne goste, a domaćin slave poželeo je dobrodošlicu i pozvao goste da uz bogat slavski ručak, priređen za ovu priliku od predjela od divljači, fazanske čorbe, gulaša pripremljenog od mesa divljeg vepra, kao i jagnjećeg i prasećeg pečenja do pita i slatkih kolača, a to sve začinjeno zabavnim programom benda čuvenog harmonikaša Buča, sa pesmom i igrom proslave veliki lovački praznik.
   Čast da iduće 2010. godine bude domaćini slave Sv. Jevstatije, pripala je stručnoj službi lovačkog udruženja „Kraljevo“.

   Lovački savez Srbije Sv. Jevstatija kao slavu uneo je u kalendar još daleke 1896. godine, a kraljevački lovci obeležavaju slavu poslednjih deset godina sa tim da je svake godine drugo društvo domaćin slave.
M.T. Todo

   Sveti Jevstatije živeo je na sto godina posle Hristovog rođenja, za vreme rimskog cara Trajana i bio je vojvoda. Jednom prilikom Jevstatije je pošao u lov i u šumi spazio prekrasnog jelena. Poče ga goniti i jelen sve dublje bežaše u šumu. Goneći ga tako na konju, kada je skoro sustigao jelena, Jevstatije u jednom trenutku spazi jelenu na glavi, između rogova krst koji je blistao kao jarko sunce. Vojvoda je bio potpuno iznenađen kada mu se jelen obratio rečima: „O vojvodo! Što me goniš? ja sam Hristos, koga ti i neznajući poštuješ, jer dobra dela tvoja i tvoje žene što ih činite, dopreše preda me, i toga radi dođoh da ti se javim u obliku ove životinje i na taj način ja tebe da ulovim“.
   Kad je čuo taj glas, vojvoda se vrati svom domu, ispriča porodici za događaj, a potom je sa celim svojim domom primio krštenje i tako postao hrišćanin.

Društvo „Zec“ održalo Izvršni odbor

   U svojoj organizacionoj strukturi lovačko udruženje „Kraljevo“ ima šest lovačkih društava, a jedno od njih prostorno zahvata lovište uz reku Moravu, njenu desnu obalu od Adrana do granice sa  Čačkom, Lježevicom i Kaonom. U sastavu ovog društva lovištem gazduju lovačke sekcije „Adrani“, „Mrsać“, „Babsko Polje“, „Drakčići“, „Musina Reka“, „Samaila“ i „Lazac“.
   Ovaj deo lovišta „Ibar“ davnih šezdesetih godina bio je poznat po izobilju sitne divljači, a posebno zeca što je i opredelilo lovce ovih krajeva da svoje lovačko društvo nazovu „Zec“. Kako i priliči, lovačka društva pred otvaranje sezone lova održavaju svoje sednice pa je tako bilo i ovog puta, a domaćin je bila lovačka sekcija „Musina Reka“ u svom objektu-lovačkoj kući koju su tek dovršili. Predsednik lovačkog društva Miloš Pešterac vodio je sednicu rutinski sa za ove prilike prepoznatljivim redom, jednostavno lovački rečeno šta se u lovištu uradilo i šta treba uraditi pre lovne sezone da bi ona bila organizaciono što uspešnija. Posle aktivnog učešća svih prisutnih predsednika sekcija i delegata u Izvršnom odboru društva završnu reč dao je predsednik Udruženja Uroš Đoković informišući prisutne o trenutnom stanju, posebno kada je u pitanju donošenje Zakona o udruženjima građana i Zakona o divljači i lovu koji ubrzo ulazi u skupštinsku proceduru i već je izvesno da lovačka javnost ima razloga za zabrinutost jer će oba zakona doneti dosta novina što će praktično zahtevati prilagođavanje lovačkih organizacija novoj zakonskoj regulativi.
   Nakon završetka zvaničnog dela sednice nastavilo se sa lovcima svojstvenom druženju uz zahvalnost i čestitke domaćinima iz Musine Reke na organizaciji.                                    
E.I.

Pripravnici na ispitu

   Lovci članovi Udruženja mogu divljač loviti u lovištu kada ispune uslove utvrđene Zakonom o lovstvu, Statutom i aktima Lovačkog udruženja uz obavezno položen lovački ispit.
   Da bi lovac mogao polagati lovački ispit mora „odraditi“ pripravnički staž koji traje godinu dana, u okviru kojih učestvuje u svim aktivnostima u svojoj lovačkoj sekciji. O akcijama u kojima učestvuje u lovištu pripravnik vodi dnevnik na posebnim obrascima koje dobija uz lovački priručnik, a potpisuje ga predsednik sekcije koji je ujedno i instruktor. Bez uredno vođenih i potpisanih dnevnika ne može se polagati lovački ispit.
   Lovački ispit će se u LU „Kraljevo“ polagati pred komisijom Lovačkog saveza Srbije danas, 9. oktobra, a za ispit se prijavilo 58 kandidata što dovoljno govori da se lovačka organizacija našeg grada ne mora bojati za budućnost.
E.I.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PRAKTIČNO OBRAZOVANJE - piše Katarina Simović
Rokerski naklon Lazi Ristovskom

   Spomen soba posvećena Lazaru Ristovskom, možda najboljem  klavijaturisti eks Jugoslavije, proslavljenom rokeru, muzičaru otvorena je prošlog petka u muzičkoj školi Stevan Mokranjac u predvečerje druge godišnjice njegove smrti.
   Brojna imena koja su pisala i pišu muzičku istoriju Srbije okupila su se zato u rodnom gradu da pre svega odaju počest prijatelju. Vladu Georgijevu, Dragom i Žiki Jeliću iz YU grupe, Slobodanu Stojanoviću Kepu, bubnjaru i  Borisu Aranđeloviću pevaču  SMAK-a, Oliveru Mandiću, Nikoli Čuturilu, Predragu Popoviću Peci, rok kritičaru i brojnim drugima, nije bilo teško da čak i sa drugog kraja sveta dođu u Kraljevo, zagrle Lazinu  majku Radmilu i sete se najlepših trenutaka koje su provodili sa njim.
   - Laza  je voleo to što sam ja radio i mislim da je zbog toga naša veza prijateljska pre svega, ali i ona muzička sjajno funkcionisala. Umeo je da „čuje“  moje zahteve, a činjenicu da je bio vrhunski muzičar na svim mojim albumima pokazivao je time što je u njih unosio deo sebe, svojih emocija - kaže Oliver Mandić.
   - Sećam se vremena dok sam družeći se sa Lazom i Ipetom pratio „Dugme“ na turnejama da smo za sebe govorili da smo tri musketara. To je ponekada strašno nerviralo  Gorana Bregovića koji je mislio da ja hoću da ih preotmem od „Dugmeta“. Naravno tada nije bilo ni govora o tome, mi smo jednostavno bili „trojica musketara“ koja su volela da budu zajedno - kaže Mandić.
   Lazina spomen soba, u stvari je jedan lepi kutak kod studija u muzičkoj školi. Čuvaće njegove instrumente, proče, originalne note i lične  predmete. Otvorila ju je Lazina majka Radmila vidno potresena. Samo je kratko rekla: 
   - Dragi prijatelji, hvala vam na sećanju i poštovanju prema životu i stvaralaštvu mog sina, sada znam da ćete i posle mene čuvati uspomenu, ne samo na njegovu muziku, već i na jedan častan i pošten život.
   U okruženju Lazinih i svojih prijatelja i supruga Vesna nije našla mnogo reči.
   - Ovo samo pokazuje koliko je njegov duh bio veliki i koliko su ga ljudi voleli, cenili i koliko to čine i danas.
   Rok muzičar Nikola Čuturilo - Čutura, koji je tokom poslednje dve godine života Ristovskog radio sa njim, taj period je nazvao „umetničkom srećom“.
   - Ima puno ljudi koji Lazu poznaju i duže i bolje od mene, ali ja sam se tokom poslednje dve godine njegovog života intezivno družio i sarađivao sa njim, a profesija kojom se bavio i bio joj potpuno predan izlazila je iz svake njegove pore. Lazu su krasili profesionalizam, osmeh, spremnost da svakom pomogne, a teške momente zbog bolesti je „ostavljao za sebe“ - rekao je Čuturilo.
   Prvo đaci muzičke škole, a potom preksinoć i rokeri među kojima su bili Bata Kostić, Josip Boček, Dragan Jovanović, Saša Ranđelović manje i više poznate rokenrol grupe iz Kraljeva i okoline svirkama u centru KVART i na centralnom gradskom trgu su podsetili na kraljevačku legendu roka.
   U međuvremenu rodila se i ideja da uskoro takođe u centru Kraljeva nastupe Tifa, Alen Islamović, Milić Vukašinović i Dado Topić i da se taj koncert koji bi se zvao „Lazi u čast“ pretvori u međunarodni muzički festival.
   - Odlična ideja. Ako se Kraljevčani dobro organizuju mi ćemo tu priču podržati. Lazar je to uostalom i zaslužio - kaže Dragi Jelić iz YU grupe.
M. Jović



PRAKTIČNO OBRAZOVANJE - piše Katarina Simović
Čitanje i pisanje pre škole 5

   Ako smatrate da savremena tehnologija može u potpunosti da zameni vaše bavljenje decom, da se mirisi mogu osetiti posredstvom televizijskog ekrana, da vaše dete prvi put treba da se susretne s knjigom prilikom polaska u školu, ovi tekstovi nisu namenjeni vama. Ne čitajte ih, jer ih nećete razumeti. Ako naprotiv želite da svojoj deci pružite praktičnu pomoć u opismenjavanju i razvijete kod njih ljubav prema čitanju i pisanju, u najpogodnijem periodu za to, na pravom ste mestu.
   U prethodnim brojevima mogli ste da pročitate nešto o tome kako da opremite čitalački kutak svog deteta, koliko je važno da ga naučite da lista knjige, da ih čuva i odlaže na predviđeno mesto. Naročito je bilo opisano koliko je važno da i vi svakodnevno nešto pročitate i napišete, kako bi i vaše dete to činilo. Mogli ste da otkrijete koji sadržaji u knjigama su interesantni za određeni uzrast. Upoznali ste način na koji postepeno svoje dete možete da uvedete u svet slova i praktične igre pomoću kojih možeta da razvijate jezik vašeg deteta.

IGRE KLASIFIKOVANJA
Igre klasifikovanja su one koje će, između ostalog, pomoći vašem detetu da razvije svoj rečnik. Potrebnu pomoć će da mu pruži veliki broj slika i predmeta.
Kartice za klasifikovanja (uzrast oko dve godine i više)
Sakupite niz slika na jednu temu. Na primer, za mlađu decu koristite slike predmeta iz svake sobe u kući, ako je moguće neka jedna slika prikazuje sobu u celini. Možete da koristite i slike: ulice, parka, supermarketa i dr. Stariju decu zanimaju teme kao što su: motocikli, divlje životinje, biljke.
Ako su teme vaših kartica prostorije u kući, počnite s jednom prostorijom, na primer - kuhinjom. Napravite slike koje prikazuju celu kuhinju. Razgovarajte o tome. Potom pokažite slike kuhinjskih predmeta i utvrdite za koliko njih vaše dete zna naziv. Koristite kartice kao podsticaj za razgovor. Uredite kartice tako da svi predmeti koji pripadaju jednoj prostoriji budu pored slike te prostorije. Pomozite mu da nauči nazive predmeta koje još ne zna koristeći tri stepena.
Prvi stepen:
Stavite jedan od predmeta ispred deteta i jasno mu recite njegov naziv. Učinite isto i za druga dva predmeta. Koristite izraz: Ovo je ...
Drugi spepen:
Stavite tri predmeta i zatražite jedan od njih izgovarajući mu naziv. Promešajte predmete i ponavljajte igru sve dok dete ne usvoji nazive. Koristite izraze: daj mi..., pokaži mi..., stavi..., pridrži..., dotakni...
Treći stepen:
Pokažite jedan od predmeta i pitajte kako se naziva taj predmet. Učinite isto s druga dva predmeta. Ponovite ovaj korak nekoliko puta sve dok dete ne bude sigurno.
Ako dete u poslednjem stepenu ne može da vam kaže tačan naziv predmeta, jednostavno mu recite koji ste predmet izabrali i vaš trenutni rad privedite kraju. Imaćete još prilika da vaš rad nastavite neki drugi dan.

Razvrstavanje predmeta  (uzrast oko dve i po godine i više)
Potrebni su vam bilo koji predmeti koji se mogu klasifikovati, na primer:
- predmeti koji tonu i plutaju,
- predmeti koje magnet privlači ili ne,
- predmeti koji su tvrdi ili meki,
- predmeti koji su teški ili laki.
Pokažite svom detetu na koji se način razvrstavaju predmeti. Možete da razdvojite grupe predmeta na različite delove stola ili druge površine na kojoj se igrate. Ako želite da omogućite detetu da samo izvrši proveru onoga što je uradilo, nacrtajte mu grupe predmeta na jednom listu papira.
I na kraju ovog dela poziv svima da nam pišu na adresu redakcije. Bez dlake na jeziku prokomentarišite ove tekstove. Objavićemo vaše potpisane komentare. Ako obavljate neku delatnost, koja se bavi decom (radnja koja prodaje dečju opremu, posedujete igraonicu i sl.), i želite da budete sponzor ovih tekstova kontaktirajte našu marketing službu. Ovo je pravo mesto za vašu reklamu.
Katarina Simović

MATIJA BEĆKOVIĆ U BIBLIOTECI
Beseda o dva kralja

   Na Kraljevdan je u kraljevačkoj biblioteci održana tradicionalna „Kraljevdanska beseda“ koju je ove godine izgovorio akademik Matija Bećković. On se u besedi osvrnuo na početke srpske državnosti i duhovnosti u kojim lik Stefana Prvovenčanog ima značajno mesto. Bećković je u drugom delu besede stavio težište na lik i delo Aleksandra I Karađorđevića, čiji se datum mučeničke smrti gotovo poklapa sa danom kada se obeležava dan prvog srpskog kralja.
   On je u besedi naglasio da se 9. oktobra navršava 75 godina od ubistva kralja Aleksandra u Marselju i utvrdio da su ga ubili fašisti i komunisti, jer je on posle cara Nikolaja Romanova bio jedina odbrana i jedini pravi otpor fašizmu i komunizmu.
   Bećković se u besedi založio da se kralj mučenik kanonizuje i uvrsti u diptih svetih mučenika i naglasio da su kralja Aleksandra I  mučenikom nazvali i veliki ljudi i duhovnici kao što je Sveti Nikolaj Lelićki na četrdesetodnevnom pomenu i Sveti Jovan Šangajski koji se o mučeništvu kralja Aleksandra izjasnio posle samo tri dana od upokojenja. 
   Akademik Matija Bećković je poredeći Oplenac i Studenicu, napravio poređenje drevne srpske dinastije Nemanjića i savremene srpske dinastije Karađorđevića i rekao da su Karađorđevići i po delu i po telu nastavak svete srpske loze.
A.M.



Antologija solo pesme

    Sinoć je u sali kraljevačkog muzeja održana koncert solo pesme Dragane del Monako, mecosoprana. Koncert je upriličen povodom izlaska „Antologije srpske solo pesme“ u izdanju Udruženja kompozitora Srbije. Pre koncerta publici se obratila autor antologije dr Ana Stefanović, muzikolog. Na repertoaru su se našla dela naših poznatih kompozitora kao što su Hristić, Josif Marinković, koji su komponovali svoje kompozicije na teme pesama velikih srpskih pesnika. Draganu del Monako pratili su na klaviru Ivan Jovanović, i na flauti Sanja Krstajić.
A.Marić


Prva sednica Dečjeg parlamenta

      U klubu odbornika skupštine grada Kraljeva povodom proslave „Dečje nedelje“ održan je Dečji parlament. Manifestaciju je organizovala radna grupa posebno formirana od strane lokalne samouprave u koju su ušli načelnici nadležnih gradskih službi i rukovodioci kraljevačkih institucija kulture. Dečji parlament je raspravljao o mnogim pitanjima dečjih prava kao i promocija stila života protiv bolesti zavisnosti, kao i tačke o vaspitanju mladih, problemima nasilja u porodici. Pored ovih amandmana deca su pokazala i svoja recitatorka i druga stvaralačka opredeljenja. Sednicu je završio predsednik Dečjeg parlamenta Vladimir Jovanović i zakazao sledeću sednicu za 4. oktobar 2010. godine.
A.Marić


Rakitić bio gost Kraljeva

    Prošlog petka je u foajeu Kraljevačkog pozorišta održano veče poezije Slobodana Rakitića. O poeziji Slobodana Rakitića govorio je pesnik Aleksandar Marić, dok je stihove čitao sam autor. Veče je održano u organizaciji KC „Ribnica“ u okviru večeri Raške škole književnosti.

SPORT

FUDBAL - PRVA LIGA SRBIJE - OSMO KOLO
Sloga poražena u komšijskom derbiju

  Fudbaleri Novog Pazara savladali su kraljevačku Slogu sa 1 : 0 i pomalo iznenađujuće posle osmog kola došli do vodeće pozicije u karavanu Prve lige Srbije. Pred više od 5000 ljubitelja fudbala na stadionu pored Jošanice, domaći su iskoristili jedinu pravu priliku i došli do pobede.
   Igrao se 28. minut kada je Pavlović sebi odlično izgradio poziciju i sa 10- tak metara iskosa sa desne strane matirao nemoćnog golmana Sloge Uroševića.
Sloga je u drugom poluvremenu zaigrala bolje, ali jeVukojičić umesto mreže domaćina prvo pogodio prečku, a par minuta pre kraja sa 10-tak metara šutirao pravo u golmana Čokorila.
   Posle dva uzastopna gostovanja i dva poraza od Novog Sada i Novog Pazara, fudbaleri Sloge u 9. kolu, u nedelju na Gradskom stadionu dočekuju uz veliki imperativ pobede, ekipu Mladosti iz Lučana.
I.S.



NAREDNOG VIKENDA POČINJE KOŠARKAŠKA SEZONA
Kreću Sloga i Mašinac

   Kraljevački ljubitelji košarke od narednog vikenda ponovo će moći da uživaju u utakmicama svojih ljubimaca, Sloge i Mašinca. Nastupajuća sezona u elitnom rangu takmičenja trebalo bi da donese puno uzbuđenja s obzirom na opšte mišljenje da je liga prilično ujednačena i da su osim Vojvodine koja je na papiru favorit, sve ostale ekipe sličnog kvaliteta.
   Stariji kraljevački prvoligaš, Sloga, u godini kada obeležava veliki jubilej, 60 godina postojanja, u sezonu ulazi sa već uobičajenim finansijskim problemima i veoma mladom ekipom koju su tek na kraju priprema pojačali iskusni Mladen Gambiroža, pridošlica iz Slovačke Marko Šamanović, a nešto ranije ekipi se priključio i Marko Dimitrijević. Sloga je u pripremnom periodu postizala odlične rezultate, igrala je poletno i na neki način već stekla simpatije probirljive kraljevačke publike. Ipak, prvenstvo je nešto drugo, a u 1. kolu Sloga gostuje u Nišu uvek neugodnom Ergonomu.
- S obzirom na to da smo se skupljali iz dana u dan i da smo imali vrlo malo vremena za uigravanje, moram da budem zadovoljan rezultatima u pripremnom periodu. Reč je o mladoj ekipi sa dosta novih, neafirmisanih igrača za koje je potrebno vremena i strpljenja. Mi vremena nemamo, sve radimo u hodu, pa šta bude biće. Od nas se ne može očekivati da na startu prvenstva blistamo, ali mogu da garantujem borbenost mojih momaka i iz utakmice u utakmicu pokušaćemo da se što bolje uigramo počev od susreta u Nišu sa Ergonomom - kaže za Ibarske trener Sloge Dragan Kostić.    Mlađi kraljevački prvoligaš, Mašinac, takođe u sezonu ulazi sa veoma mladom ekipom, gde je kapiten Nemanja Milašinović najstariji igrač.
U 1. kolu, studenti u Hali sportova na Ibarskom keju dočekuju novajliju u društvu najboljih, ekipu Proleter Naftagasa iz Zrenjanina.
   - Nama je prva utakmica u Kraljevu protiv Proletera od velikog značaja. Pobeda u duelu sa ekipom koju ne poznajemo baš najbolje donela bi ogromno samopouzdanje ovoj mladoj ekipi, a dobrom igrom bi se na najbolji mogući način predstavili kraljevačkoj publici od koje očekujemo veliku podršku. Manjak iskustva moramo da nadoknadimo velikom borbenošću. Liga je prilično ujednačena i nemamo pravo na kikseve, pogotovu ne na domaćem parketu. Na svaki mogući sportski način ne smemo dozvoliti da do poslednjeg kola strepimo za opstanak u ligi i to je definitivno cilj kluba u predstojećoj sezoni - ističe trener Mašinca, Srboljub Đorđević.
Utakmica 1. kola između Mašinca i Proleter Naftagasa iz Zrenjanina biće odigrana u nedelju u Hali sportova na Ibarskom keju, a početak je zakazan za 18 časova. Sloga, takođe u nedelju, ali u Nišu gostuje domaćem Ergonomu, a susret u „Čairu“ počinje u 19 časova.
I.S.



STARTUJE NOVA ODBOJKAŠKA SEZONA
Ribnica spremna za izazove

Metalac konačno zablistao i osvojio važne bodove

Odbojkaši Ribnice utakmicom u Smederevu protiv istoimene ekipe otvaraju novu sezonu. U renomiranom kraljevačkom sportskom kolektivu vlada odlična atmosfera, a velike zasluge za to pripadaju i novom direktoru kluba, legendarnom Dejanu Brđoviću.
   Ribnica uvek spada u red klubova od kojih se u Kraljevu najviše očekuje, a mnogobrojni ljubitelji odbojke u gradu na Ibru imaće priliku da i ove sezone prate svoj omiljeni klub na dva fronta, u nacionalnom prvenstvu i u Evropi, odnosno Čelendž kupu.
   - Svakako da je dolaskom Dejana Brđovića klub mnogo dobio. Došlo je nekoliko pojačanja, kvalitetno se radilo i od praktično izgubljene situacije došli smo do zavidnog igračkog i organizacionog nivoa. Liga će ove godine biti jača nego ranijih, jer će se pored vodeće četvorke gde je Crvena zvezda, Vojvodina, Radnički i Ribnica, u trku za visok plasman uključiti i ekipe Partizana i Mladog Radnika koje su se znatno pojačale. Naš cilj je ponovni plasman u Evropu, što naravno podrazumeva jednu od prve četiri pozicije na tabeli. Biće teško, ali svi u klubu verujemo u ovaj tim i nadamo se najboljem - kaže za Ibarske sportski direktor OK „Ribnica“, Đurađ Milinković.
   - Što se tiče susreta sa Smederevom, mislim da smo favoriti, ali ne smemo zaboraviti da smo i prošle godine bili u istoj poziciji i da smo na gostovanju kod ove ekipe glatko izgubili sa 3 : 0. Dobili smo ih u pripremnom periodu, ali ponavljam, u Smederevo idemo maksimalno oprezni - ističe Milinković.
   Utakmica 1. kola Prve lige Srbije između domaćeg Smedereva i Ribnice na programu je u subotu od 20 časova.
Ribnica gostuje i u 2. kolu    Ribnica će u prva dva kola biti u ulozi gostujuće ekipe, pa će posle utakmice na startu sa Smederevom, kraljevački odbojkaši u 2. kolu odmeriti snage i u Ljigu, sa istoimenim novajlijom u najelitnijem rangu takmičenja.
I.S.



FUDBAL - KVALITETNA OMLADINSKA LIGA SRBIJE - DEVETO KOLO
Derbi bez pobednika

   Kraljevo - Gledalaca: 300. Sudija: Milenko Matović (Kragujevac). Pomoćnici: Nenad Kurčubić (Kragujevac) i Goran Mirković (Topola). Strelci: Gobeljić u 81. za Slogu, Janković u 58. za Crvenu zvezdu. Žuti karton: Simović (Crvena zvezda). SLOGA: Žeravić, Antonijević, Kilibarda, Stevanović, Ćeha, Milovanović, Gobeljić, Vukadinović (od 60. Milojević), Memedović (od 60. Rsovac), Vulić, Radović.
CRVENA ZVEZDA: Nikolić, Latković, Adamović, Rogač, Marković, Panić, Zorica, Simović, Janković (od 88. Mićunović), Požar (od 77. Jolović), Igbodo.    Derbi kola opravdao je očekivanja publike koja je po hladnom i kišovitom vremenu došla u zavidnom broju. Omladinci Sloge i Crvene zvezde podelili su bodove, iako se čini da je bliži osvajanju celog plena bio domaćin. Ipak, rezultatom 1 : 1 svi mogu da budu zadovoljni.
  Prvu šansu za pogodak imali su domaći. Igrao se 24. minut kada je Memedović odlično centrirao sa desne strane, a Vulić sa ivice peterca šutirao pored stative golmana gostiju Nikolića. U 45. minutu, Vukadinović je asistirao do Radovića koji je sa samo 10-tak metara snažno šutirao, ali je golman Nikolić sjajno intervenisao.
  Prvu priliku na utakmici, gosti su pretvorili u pogodak. Igrao se 58. minut kada je korner sa desne strane izveo Adamović, a centarfor Janković bio najviši u skoku i sa sedam metara odlično loptu zahvatio glavom i matirao nemoćnog golmana Sloge Žeravića.
  Domaći su od tog trenutka preuzeli inicijativu koja im se isplatila u 81. minutu. Gobeljić je sa 18 metara snažno šutirao, lopta je proklizala i prevarila golmana Crvene zvezde, Nikolića. Utakmica je inače odigrana u veoma teškim uslovima, po klizavom i blatnjavom terenu pošto su pre ovog meča igrale i kadetske selekcije ova dva tima.    U 10. kolu, narednog vikenda omladinci Sloge gostuju u Beogradu kod ekipe Čukaričkog.
I.S.



KVALITETNA KADETSKA LIGA SRBIJE - DEVETO KOLO
Deretić doneo Zvezdi pobedu

   Kraljevo - Gledalaca: 300. Sudija: Petar Piper. Pomoćnici: Pavle Piper i Aleksandar Jovašević (svi iz Čačka). Strelci: Radović u 28. za Slogu, Deretić u 8. i 80. za Crvenu zvezdu. Žuti karton: Prijović, Ćuković, Tripković (Sloga), Spajić, Mijailović, Stošić (Crvena zvezda). SLOGA: Košanin, Lukić (od 80. Andrić), Radović, Milošević, Prijović, Marušić (od 58. Tripković), Erac, Cmiljanović (od 82. Parezanović), Ćuković (od 78. Krunić), Anđelković, Jovanović (od 85. Zlatojević).
CRVENA ZVEZDA: Stošić, Lakićević, Krstić, Rudić, Spajić, Živančević, Zarubica (od 50. Ožegović), Mijailović, Popadić, Mitrović, Deretić (od 85. Mihić).    Više svojim greškama, nego dobrom igrom protivnika, kadeti Sloge izgubili su bodove. Favorizovana Crvena Zvezda, iako nije prikazala sjajnu igru, iskoristila je kikseve odbrane domaćih i pobedila rezultatom 2 : 1.
U 8. minutu gosti su izveli odličan kontranapad, brzonogi Deretić bio je precizan i svoju ekipu doveo u vođstvo od 1 : 0. U 28. minutu Sloga je došla do izjednačenja. Radović je sjajno izveo slobodan udarac sa 20-tak metara i zatresao mrežu golmana Crvene Zvezde Stošića.    Domaći su mogli do vođstva u 51. minutu. Ćuković je presekao loptu na sredini terena, dodao do Anđelkovića koji je snažno šutirao, ali pravo u golmana Stošića. Samo dva minuta kasnije kapiten gostiju Spajić sa ivice peterca šutirao je iznad gola Sloge.
U 71. minutu rezervista Ožegović našao se u situaciji jedan na jedan sa golmanom „belih“ Košaninom, ali je njegov udarac ovaj efektno odbranio.    Gosti su do pobede stigli u 80. minutu. Golman Stošić odlično je ispucao loptu, ona je preletela odbranu domaćih, Deretić ju je prihvatio i rutinski savladao Košanina.
U 10. kolu, narednog vikenda kadeti Sloge gostuju u Kruševcu kod ekipe Napretka.
I.S.



KOŠARKA - DRUGA SRPSKA LIGA GRUPA „ZAPAD“ - PRVO KOLO
Kraljevo Plus ubedljiv, uspešan debi Poleta

   Prethodnog vikenda počelo je takmičenje u Drugoj Srpskoj ligi grupa „zapad“, a Kraljevo će u ovom rangu u ovoj sezoni imati dva predstavnika, Kraljevo Plus i Polet iz Ratine. Obe ekipe u 1. kolu bile su veoma uspešne.
   Kraljevo Plus je u Hali sportova na Ibarskom keju dočekao ekipu Temnića iz Varvarina i ubedljivo pobedio rezultatom 105 : 52. Od početka utakmice, puleni trenera Živorada Jaćovića igrali su bez greške, ne dopustivši skromnim gostima da i jednog trenutka priprete. Već posle prvog poluvremena koji su domaći rešili u svoju korist rezultatom 49 : 30, utakmica je praktično bila rešena. Ipak, mlada ekipa Kraljevo Plusa u nastavku je zaigrala još angažovanije i stvarala iz minuta u minut sve veću prednost do rekordnih 105 : 52. Oko 100-tinak ljubitelja košarke na tribinama Hale sportova imalo je priliku da u pojedinim trenucima uživa i u atraktivnoj igri domaćih košarkaša, sa puno odličnih asistencija i zakucavanja.
Najefikasniji u ekipi Kraljevo Plusa bili su Šmigović sa 17, Memedović sa 15 i Trifunović sa 14 poena. Bolji od ostalih u ekipi Temnića bio je Ranđelović sa 13 poena.
   Ekipa Poleta iz Ratine savladala je u Ivanjici domaći Javor rezultatom 73 : 70 i na najbolji mogući način započela debitantsku sezonu u ovom rangu takmičenja.
U 2. kolu, narednog vikenda Kraljevo Plus gostuje u Kosovskoj Mitrovici kod Trepče, dok Polet dočekuje ekipu Mionice.
I.S.



RUKOMET
Metalac pobeđuje

    Rukometaši Metalca savladali su ekipu Belog Anđela iz Prijepolja sa 30 : 27 i tako zabeležili i drugu pobedu u 2. kolu Prve Srpske lige grupa „Šumadija“. Pred oko 100-tinak gledalaca na popularnoj „Zelengori“, Metalac je u prvom poluvremenu prikazao lošu igru, pa su gosti iz Prijepolja na poluvremenu vodili sa 15 : 12.    
   Međutim, u nastavku igre domaći su zaigrali znatno bolje i na kraju zasluženo slavili.
Najefikasniji u redovima Metalca bili su Milićević sa 8 i Arsić sa 7 pogodaka.
   U 3. kolu, narednog vikenda Metalac dočekuje ekipu Kruševca.

U 2. kolu Druge lige grupa „Jug“, rukometašice Metalca su na „domaćem terenu“ u Atenici savladale ekipu Bana iz Raške rezultatom 40 : 26, poluvreme 22 : 16. Najefikasnije u pobedničkoj ekipi bile su Bojana Ćirica sa 10, Ana Janković sa 6 i Danka Stefanović sa 5 pogodaka.
   U 3. kolu, narednog vikenda rukometašice Metalca gostuju u Prokuplju kod ekipe Topličanina.
I.S.



KOŠARKA - PRVA „B“ LIGA
Košarkašice startovale porazom

   Proteklog vikenda počelo je takmičenje u Prvoj „B“ ligi za košarkašice. Ekipa ŽKK Kraljevo poražena je u 1. kolu u Kovinu od ekipe Kovin MT rezultatom 84 : 55.
   Domaće su krenule silovito i prvu četvrtinu rešile u svoju korist sa ubedljivih 23 : 8 i već tada praktično prelomile utakmicu protiv mlade ekipe Kraljeva. U 2. kolu, narednog vikenda košarkašice Kraljeva dočekuju užički Plej-of.
I.S.



KARATE
Karatisti nižu medalje

       Karate klub „Reikon“osvojio je 19 medalja na Prvom turniru Karate lige u fudokan stilu održanom u Smederevskoj Palanci i u konkurenciji 305 takmičara iz 29 klubova, puleni trenera Zorana Jakovljevića suvereno drže prvo mesto.
   Na ovom takmičenju zapažene rezultate su postigli i Karate klub „Fudokan Šotokan“ koji je osvojio dve srebrne medalje, KK „Ibar“ iz Mataruške Banje osvojio je jednu zlatnu, a KK „Gruža“ jednu srebrnu medalju.
   Karatisti „Reikona“ bili su uspešni i na polufinalnom prvenstvu Srbije održanom u Trsteniku gde su osvojili 8 medalja, a svi osvajači su se direktno plasirali na završnicu prvenstva Srbije, 5. decembra u Soko Banji.
   U organizaciji Karate unije Srbije, u Požarevcu je održan jedan od selekcionih turnira za izbor u juniorsku i kadetsku reprezentaciju Srbije. U konkurenciji 500 takmičara iz 31 kluba, takmičari „Sa - ta - mi“ kluba osvojili su 13 medalja, a isti uspeh ostvarili su i karatisti „Ipona“ iz Vrbe.
   Svi osvajači, ukoliko osvoje i medalje na Kupu Srbije u Čačku, učestvovaće u sastavu nacionalne selekcije na Evropskom prvenstvu koje će 14. i 15. novembra biti održano u Subotici.
I.S.



STONI TENIS
Dunja ušla u top 24

      Stonoteniseri „Metalca“ ostvarili su odlične rezultate na seniorskim kvalifikacijama za Top 24 održanim u Kragujevcu. Najuspešnija je bila juniorka Dunja Milutinović koja je izborila plasman među 24 najbolje seniorske takmičarke u državi. To je ujedno i najveći uspeh u istoriji kraljevačkog stonog tenisa.
   Narednog vikenda počinje prvenstvo u muškoj konkurenciji, a „Metalac“ će u 1. kolu Lige „zapad“ regiona Niš u subotu od 13 časova dočekati ekipu Javora iz Ivanjice.
I.S.