Seča sudija
Obeležen 14. oktobar
Očevi na porođaju
”Ljubav” za bagatelu
Prinudno iseljenje posle 50 godina
Ponovo će pucketati vatrica u starom “Francuzu”
Srpska bajka
Selo moje lepše od Pariza
Ribolov - lov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, košarka, odbojka, karate

RETROVIZOR
Psi, ljudi i kerovi

      Ubi nam kamion Žućana. A svi smo ga voleli. Nekako ga je, valjda zbog toga što nikada kaljavim šapama nije naskakao na nogavice i najlon čarape, narod oko Bugarske pijace primio kao svog, kao onog avlijskog psa koji te uvek sav srećan dočeka kada se vraćaš sa teška posla. Nije nikada Žućan moljakao ni za koskicu ili koricu hleba. Ako ko da mahne repom, ako ne da, sedi u ćošku onde kod bakalnice pod strehom i čeka.
   Nije znao Žuća ni od kola i kamiona da beži. Zna da je unutra čovek, a  ljudi Žućanu nikada zlo nisu učinili. Tako je i u nedelju lagano krenuo preko ulice, a onda ga je sustigao zadnji točak.
   U onoj barici koja je ostala posle noćne kiše gledao sam kako leži žuta gužvica dlaka i bi mi žao. I baš tada, odnekud se stvori Garavi. On je godinama „gazda“ prolaza, ulaza i tezgi i njemu se svi pokoravaju. I Žućan je to znao i pokoravao se. Ako Garavi hoće kosku njegova je. Znalo se to. Ali tog dana čuo sam Garavog kako cvili kako ni sam čovek za najrođenijim ne može da cvili. Velika crna njuška dugo je obigravala oko one gužvice dlaka  u barici. Ćuškao je garavi uši i nos prijatelja tražeći da ustane, a osećajući smrt. Probao je na kraju za rep da ga povuče na trotoar. Tužno mi je bilo i da gledam pa sam otišao.
   Pričali su mi posle prijatelji koji su omrkli u obližnjoj kafani da je do kasno u noć Garavi ležao pored one barice i tužno cvileo čekajući da mu prijatelj ustane.
   Podseti me, kako bi loši novinari rekli „tragična“ smrt  Žućana, (kao da ima „srećna“ smrt), na jedan  događaj od pretprošle godine kada je onom čikici, kome niko više ni ime ne zna, što je sa ručnih kolica  prodavao ono malo voća i povrća, u gluvo doba planula ona muka koju je držao u par gajbica i to baš na onom mestu gde je Žućan skončao. Pričali su potom oni što su ćutke gledali kako gori tuđa muka da je „zasmetao nekom“. Čikici je ubrzo prepuklo srce.
   Tako je to kod nas. Ako je tvoja voda pitkija, žena lepša, kuća veća, ako ti bolje ide gorećeš prijatelju. Niko te neće čak ni mrtvog vući iz bare pored puta.
Atanasije Tasić

SUDIJA + TRI RADNIKA = JEDAN PAKET REFORME
Seča sudija

   Blizu stotinak radnika u sudovima u Kraljevu ostaće bez posla do kraja godine

   Broj radnika u pravosuđu biće drastično smanjen do početka 2010. godine. U najtežoj situaciji su ljudi koji su na polovini radnog veka. Vlada Srbije pripremila je socijalni program za one koji dobrovoljno napuste pravosuđe, dok će ostali završiti na tržištu rada. Prema nekim podacima jedan otpušteni sudija sa sobom „vuče“ još tri radnika!
   - Ministarstvo pravde je planiralo da otpusti 2.700 zaposlenih u pravosuđu Srbije. Na ta radna mesta će primati druge ljude, i to se konkretno misli na vozače, čistačice, sudsko obezbeđenje. Oko 700 radnika ove struke će biti zaposleno, što praktično znači da će neki radnici od tih 2.700 koliko je višak moći da se prekvalifikuje na te poslove, ali mnogi će ipak završiti na tržištu rada - kaže Mirjana Milić predsednica sindikata Trgovinskog suda u Kraljevu i delegat Raškog okruga.
   Koliki je višak sudija i ostalih radnika u pravosuđu u Kraljevu?
   - Trgovinski sud u Kraljevu će ostati bez pet sudija, a po nekim kriterijumima na jednog sudiju idu još tri radnika, tako da će u Trgovinskom sudu višak biti petnaest radnika, i to bez tehničkog osoblja kao što su higijeničarke, kafe kuvarica i vozač. Opštinski sud u Kraljevu ima dvadeset osam sudija, a prema nezvaničnim informacijama tamo će za višak sudija biti proglašeno osam sudija, što je negde oko dvadeset pet radnika višak u Opštinskom sudu. Međutim, u toku je reizbor sudija koji će biti konačan početkom decembra, tako da će se tada zvanično znati koliko će ljudi ostati bez posla. Naravno, tu je Okružni sud u Kraljevu koji će takođe ostati bez nekoliko sudija, a samim tim i nekoliko desetina radnika u pravosuđu manje.
   Koji su kriterijumi za određivanje viška zaposlenih?
   - Starešine organa prvenstveno donose ocene zaposlenih. Zatim se sastaju komisije koje su sastavljene od Visokog saveta sudstva, predsednika sindikata zaposlenih u pravosuđu i predstavnika tužilaštva. Svaki predsednik suda će biti zastupljen u svom sudu i on će dati najbolje mišljenje i kriterijume o zaposlenima, jer smo mi najbolje upućeni o tome kakav je ko radnik, ali i kakav je čovek. Na taj način će predsednici sudova moći da dobiju savete, ali i sugestije ukoliko su o nekom zaposlenom pogrešili. Predsednici sindikata su dužni da stanu iza svakog zaposlenog ako je on dobar i pravedan radnik, i da zaštite prava svih zaposlenih u sudovima - govori nam Mirjana Milić.
   Pošto ste Vi predsednica sindikata u Trgovinskom sudu, kakvim ćete se kriterijumima voditi prilikom određivanja viška zaposlenih u vašem sudu?
   - Pre svega samohrane majke ili očevi ne smeju ostati bez posla. Zatim, porodice u kojima samo jedan član radi, a imaju decu na školovanju. Nekim socijalnim statusom se moramo voditi, ali treba gledati i kvalitet rada svih zaposlenih, kako bi se videlo koliko je ko sebe dao prilikom obavljanja poslova.
   Kako će se ovoliko smanjenje broja zaposlenih u pravosuđu odraziti na građane?
   - Moj lični stav je da će biti sigurno problema u početku. Ministarstvo pravde kompjuterski umrežava sve sudove u Srbiji, obučavaju zaposlene da ih koriste, ali to će biti jedan dug proces. Trgovinski sudovi su bili pilot projekti u Srbiji za korišćenje programa za umrežavanje sudova, i moram priznati da su nam bili potrebni meseci obuke kako bi smo ih koristili. Tako da će sigurno biti problema sa početkom reforme u pravosuđu - kaže gospođa Milić.
   Šta će umrežavanje sudova unaprediti?
   - Umrežavanjem će svako moći da pristupi sistemu sudova i pogleda neki broj predmeta. Na taj način će moći da vidi kada je zakazano suđenje, kakav je status tog predmeta, da li je urađena ili ekspedovana odluka. Jednostavno od podnošenja tužbe do arhiviranja predmeta svi podaci će biti smešteni u mreži sistema pravosuđa. Na taj način će i advokati, fizička i pravna lica moći da imaju uvid u neki predmet - kaže Mirjana Milić predsednica sindikata Trgovinskog suda u Kraljevu i delegat Raškog okruga.
   Reforma u pravosuđu ipak donosi velike promene. Recimo, od sledeće godine će i u Vrnjačkoj Banji postojati sudije, a slično će biti i u Raškoj. Tako da će sudovi u Kraljevu od 2010. godine pokrivati samo grad, jer je cilj Ministarstva pravde upravo bio ekonomičnost i efikasnost u rešavanju sporova. 

   Srbija sada ima 2.400 sudija. Po odluci o broju sudija u sudovima (koju je Visoki savet sudstva doneo 1. juna 2009. godine), Srbija će od 1. januara 2010. godine imati 1.838 sudija (ne računajući prekršajne sudije, koji će tek tada postati nosioci sudske vlasti), što je za 562 manje od sadašnjeg broja.
Nenad Božović

Kamidžorski most zatvoren

   Zbog izvođenja radova na popravci mosta preko Zapadne Morave biće zatvoren za saobraćaj „Kamidžorski  most“ u periodu od 9. oktobra do 15. novembra ove godine.
   Teretni saobraćaj iz pravca Raške, preko Kraljeva do Kragujevca, biće preusmeren preko Mrčajevaca - Knića - Ravnog Gaja i obratno, dok će putnički saobraćaj biti preusmeren preko sela Miločaj, Oplanići, Sirča i obratno.
N.S.

Obeležen 14. oktobar

   Prošle srede Kraljevčani su u Spomen parku odali poštu sugrađanima koje su tokom Drugog svetskog rata nemački vojnici u znak odmazde, streljali u oktobru 1941. godine.
Sveštenstvo Žičke eparhije održalo je opelo nedužnim žrtvama, među kojima je pored Kraljevčana bilo i tadašnjih izbeglica iz Slovenije.

   Vence i sveće na grobovima streljanih rodoljuba prineli su familije žrtava, gradski zvaničnici, građani ali i delegacija italijanske oblasti Tavolo Trento, koja se ovih dana nalazi u zvaničnoj poseti Kraljevu.
Pre pomena u Skupštini grada Kraljeva održana je komemorativna sednica.
A.M.

Italijani u Kraljevu

   Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović primio je delegaciju italijanske oblasti Trantino kojom prilikom je  izrazio zadovoljstvo realizacijom projekata koji su se odnosili na mikro-kredite, najviše na ruralno područje kao i na sektor kulture i realizacije socijalnih projekata koji su se najviše odnosili na problematiku izjednačavanja polova, kao i na problematiku vezanu za staračke domove. Simović je posebno naglasio da se nada da će se stvoriti uslovi i za saradnju na višem nivou, jer je oblast Trentino jedna od ekonomski razvijenijih oblasti u Italiji i Evropi. Novinare je sa italijanskom delegacijom upoznao Emiliano Bertoldi koji je sve podsetio na početke saradnje 2001. godine kao i na to da je 2007. godine potpisan sporazum o prijateljstvu između pet opština Trantino oblasti i Kraljeva.
   Predstavnik opštine Izera, Alesio Manica, je rekao da se povezivanje regija treba izvesti sa tri niti do kojih bi prvi nivo bio saradnja između administracija, drugi kultura, a treći programi za mlade. Dok je član italijanske delegacije Mario Kosali uporedio saradnju regija kao odnos dva sportska tima koji u međusobonoj saradnji zajednički napreduju i razvijaju se.
A. Marić

PORODILIŠTE
Očevi na porođaju

   Iako je besplatno, prisustvo očeva na porođaju retko

   Iskustva očeva koji su prisustvovali porođaju, veoma su pozitivna. Njima je kasnije bilo mnogo lakše da se uključe u negu deteta, po dolasku kući. Većina je kupala i povijala bebu bez straha i osećaja beskorisnosti koje očevi obično imaju u prvim danima. Uspostavljanje emotivne veze sa detetom, kada su u pitanju očevi koji su prisustvovali porođaju, biva lakše i uspešnije.
   - Želja da prisustvujem porođaju svoje supruge je što je dete naše, a samim tim da je deo tog čina naš. Moja podrška i prisustvo porođaju je njoj puno značilo. Osećaj je neverovatan i neponovljiv. Toliki izliv emocija i tolika sreća koju ne mogu da opišem. Sećam se da me je sestra pitala nakon rađanja ćerke da li mogu da izađem i da li mi treba pomoć. Rekao sam ne sve je ok, a posle pet sekundi sam se zakucao u zid. Kada sam izašao ispred porodilišta pola sata sam imao i osmeh i suze. Mislim da očevi treba da prisustvuju porođaju, jer sa vašom psihološkom podrškom,  žene onda mnogo bolje sve to podnose. Čak sam primetio i da je osoblje u porodilištu mnogo gostoljubivije kada je muškarac pored žene na porođaju - govori naš sugrađanin Marko Orlović.  
   - Kraljevački zdravstveni centar „Studenica“ ima veoma mali broj zahteva očeva da prisustvuju porođaju. U toku ove godine bio je svega jedan zahtev, koji je podneo jedan medicinski edukovan čovek - govori Miodrag Stodić načelnik ginekologije u Kraljevu.
   - U Kraljevu su to sporadični slučajevi. Mi imamo proceduru, odnosno šta treba da uradi muškarac kako bi prisustvovao porođaju svoje supruge ili partnerke. Ukoliko muškarac nije medicinski obrazovan da bi prisustvovao rađanju svog deteta mora da prođe određenu edukaciju ili psihofizičku pripremu trudnice. Znači oni idu zajedno na te pripreme koje se sastoje iz praktičnog i teorijskog dela. Kada govorimo o Kraljevu očevi koji podnose zahteve za prisustvo prilikom porođaja su uglavnom oni koji su malo više povezani sa medicinom i edukovani, dok ostali i ne razmišljaju da prisustvuju porođaju - kaže dr Stodić.
   Škola za psihofizičku pripremu počinje kada žena uđe u šesti i najkasnije sedmi mesec trudnoće. Ukoliko muškarac želi da prisustvuje porođaju mora biti pripremljen pre samog ulaska u sobu za porađanje, tj. mora obaviti određene lekarske preglede.
   - Potrebno je uraditi određene briseve kako bi se utvrdilo da ne postoji respiratorna ili neka druga infekcija, a analize se rade u Zavodu za javno zdravlje. Ukoliko su ti rezultati ispravni muškarac može da prisustvuje porođaju. Očevi mogu da prisustvuju samo ukoliko se žena porađa prirodnim putem, a ne carskim rezom - govori načelnik ginekologije.
   Ginekolog koji vodi trudnoću ženi je lice kojem muškarac treba da se obrati ukoliko želi da prisustvuje porođaju. Ta usluga je potpuno besplatna u ZC Studenica, iako neke zdravstvene ustanove u Srbiji tu uslugu naplaćuju. Ipak, populaciju muškaraca koji žele da prisustvuju porođaju čine oni obrazovaniji - dodaje načelnik ginekologije Miodrag Stodić.
   Stodić kaže da patrijarhat više nema uticaja, jer su mlađe generacije modernih shvatanja i sami donose odluke o tome šta će raditi.

PADAJU U NESVEST
- Kraljevačko porodilište i nema baš idealne uslove da bi očevi mogli da prisustvuju porođaju, pa se zbog toga i ne govori puno o tome, jer su porođajne sale napravljene od stakla.  Pored toga, dešava se da očevi prilikom prisustva porođaju kolabiraju, padaju u nesvest, povrede se, a onda podnose tužbe protiv zdravstvenog centra. To su neke stvari koje zakonodavac nije predvideo, a koje bi morale da postoje u propisima - kaže Stodić.

BEOGRAD DALEKO ISPRED
Beogradska porodilišta su toliko odmakla u odnosu na one u unutrašnjosti Srbije da za one očeve koji žele da maksimalno učestvuju u svemu, postoji mogućnost da preseku pupčanik bebe po rođenju, što je doživljaj koji je teško opisati rečima.

Anketa: Šta mislite o prisustvu očeva na porođaju?

Svetlana Bošković - domaćica
- Mislim da bi muškarac trebalo da prisustvuje porođaju, jer ne bi bilo loše da vidi kako je to kada se žena porađa, šta se sve dešava i kako to izgleda.

Marina Pavlović - profesorka matematike i informatike
- Podržavam prisustvo muškarca na porođaju svoje žene. Moj suprug i ja smo pre dva meseca dobili bebu, ali on ipak nije prisustvovao. Međutim, smatram da je trebao i da bi to bilo odlično iskustvo za oboje.

Slaviša Radević - nezaposlen
- Imam dva deteta, ali nisam prisustvovao nijednom porođaju moje supruge. Inače, mislim da je to skroz u redu, ali samo ako se ne plaća.

Dušan Petrović - živi i radi u Engleskoj
- Mislim da je to vulgarno. Prirodna je stvar rođenje, ali ipak mislim da muškarac ne bi trebalo da prisustvuje tom činu. Ne samo zbog mačoizma, već zbog nekih naših predrasuda.
Nenad Božović

PRED OČIMA KRALJEVČANA CVETA PROSTITUCIJA SVIH VRSTA
”Ljubav” za bagatelu

   Dok se klasičan seks može dobiti za jednu „črvenu“, a oralni za upola cene, homoseksualna prostitucija višestruko skuplja

   Oralni seks, čak i sa tinejdžerkom, danas se u Kraljevu može dobiti i za pet evra, klasičan snošaj u nekom haustoru sa uličnom prostitutkom košta često tek duplo skuplje, a za istopolnu strast, pre svega sa dečakom, povlašćeni krugovi će vam se pobrinuti za minimum pedeset pa naviše evra.
Ono što se nekada zvalo „sponzorstvo“ u Kraljevu je postalo klasičan, bez makroa uspostavljeni sitem prodaje i kupovine seksualnih usluga u kome su najviše „stradale“ klasične prostitutke koje, sem čuvenog parka kod želeničke i autobuske stanice, danas mušterije još mogu da „pokupe“ na Ibarskoj magistrali, nedaleko od velikih placeva u industrijskoj zoni na kojima se parkiraju kamiondžije koje tu čekaju carinu.
- I oni nekad ’oće, nekad neće. Prolaze, drugi vređaju, svašta pričaju. Moram. Treba pare za u kuću.
Da nema napadne šminke, neskladne garderobe i neuredne kose, crnpurasti devojčurak svako bi okarakterisao kao „slatku devojku“. Ime neće da kaže. Obe stoje ukraj magistrale.
Na pitanje šta rade ako naiđe policija, kao iz topa odgovaraju:
- Kažemo da stopiramo, to nije zabranjeno.
   Posle velikih akcija sredinom ove dekade u kojima su u nekoliko navrata razbijeni „centri“ prostitucije  u čuvenoj „Plavoj zvezdi“ ali i u nekoliko drugih motela na Beranovcu i Ibarskoj magistrali prema Raški, kada su zatvora dospeli podvodači, a desetine prostitutki iz istočnih zemalja deportovane, kraljevačka „prodavnica ljubavi“ rasula se po kafićima, motelima, dobro poznatim stanovima u koje se dolazi po preporuci.
Duboka ilegala u koju su ušle prostitutke, kako ženske tako i muške i teška dokazivost dela iz ove oblasti možda su zato i razlog da su istražni i pravosudni organi od  2005. godine po Krivičnom zakonu procesuirali tek dva, a po prekršajnom još deset slučajeva koji se tiču podvođenja i davanja seksualnih usluga ili posredovanja u ovim protivzakonitim rabotama kroz iznajmljivanje prostora.
   - Iskreno, ne znam koja je definicija prostitucije, ali ako devojčice ili devojke koje imaju u vrh glave 16 ili 17 godina u Konarevu, nakon što sam ih iz Kraljeva povezao za Matarušku Banju, ponude da mi „popuše“ za vožnju koja košta 450-500 dinara, ja jedino mogu da kažem da sam vozio dve kurve - kaže Aleksandar Jeremić kraljevački taksista inače otac dve devojčice.
   Uslovno ekskluzivniji seks koji košta od 80-tak pa naviše evra može da se naruči ako se u Kraljevu dobro poznaju pojedini barmeni ili zaposleni u motelima i omanjim hotelima.
   - Prostitucije visoke klase ovde nema jer nema ko da je plati. Stranci, poslovni partneri uglednih firmi mogu da se nabroje na prste i ako nekog treba „zabaviti“ ide se u Vrnjačku Banju, na Kopaonik. Među nabeđenim biznismenima u Kraljevu tako su u modi „zatvorene večeri“ gde se za stotinak evra ili komad nakita u formi „zezanja“ noć pretvori u orgiju iz kojih i te devojke izlaze sa ubeđenjem da se nisu podale za pare - kaže Nikola R. koji je više od deset godina kako sam priznaje „svedok noćnog života grada“.
   Koliko se ženska prostitucija povukla u ilegalu toliko je podvođenje muškaraca muškarcima duplo skrivenije i višestruko skuplje.
- Nema toga mnogo ali znam neke momke koji odlaze čak i u okolne gradove radi prostituisanja. U zavisnosti od klijentele za noć zarade stotinak ali često i nekoliko stotina evra. To je, međutim, toliko zatvoren krug da je u njega gotovo nemoguće ući jer su mušterije tih ljudi često i viđeni porodični ljudi - kaže Nikola.

EKSPLOATIŠU I NEMOĆNE
   Po izvorima Ibarskih bliskih pravosudnim i istražnim organima poseban problem predstavljaju pojedinci i grupe koji se bave podvođenjem osoba sa posebnim potrebama.
   Ovaj, sigurno najmonstruozniji segment prostitucije, ujedno je i najteže dokaziv kada dospe na sud  gde  izjave žrtava uz dobru odbranu advokata optuženih obično postaju - ništa, a podvodači i „korisnici usluga“ odlaze slobodni.

KLJUČ U SISTEMSKIM REŠENJIMA
   - Centar za socijalni rad se veoma retko, bar poslednjih godina, susreće sa problemom prostitucije, a i kada naiđemo na to obično se radi samo o deliću mnogo kompleksnijeg porodičnog ili ličnog problema - kaže gospođa Svetlana Dražović direktorka kraljevačkog Centra za socijalni rad.
Po rečima naše sagovornice, nemaština, često i beda, osnovni su uzroci da neko posegne za „najstarijim zanatom“, a potom i najveća muka za razrešenje ako se ta osoba otvori pred strukom.
   - Kako savetovati nekoga ko je životno ugrožen, nekoga ko nemoćno raširi ruke jer u takvom ponašanju vidi jedino rešenje. Društvo mora pre svega da poradi na otklanjanju uzroka koji dovode do takvog ponašanja da bi sa tim ljudima moglo da se radi - kaže gospođa Dražović.
Ekipa Ibarskih

   Kvalitet merenja vazduha u Kraljevu sada jednostavniji. Oprema vredna 100.000 evra rezultat zajedničkog rada Agencije za zaštitu životne sredine, Evropske komisije za rekonstrukciju i razvoj i lokalne sampuprave.
Praćenje kvaliteta vazduha kod nas do sada je bilo bazirano na manuelnim metodama, dnevnom uzorkovanju, prikupljanju,transportu i laboratorijskom ispitivanju, a dobijeni rezultati nisu omogućavali dobijanje prave slike, pogotovu nisu davali mogućnost za pravovremenu intervenciju u postrojenjima operatera za smanjenje emisija koje prekoračuju GVI (Granične vrednosti emisija).
- Zahvaljujući odluci koja je doneta i pronalaženju lokacije uspeli smo da dođemo do vrlo skupe i značajne opreme. Grad je poklonio lokaciju i svu neophodnu infrastrukturu da bi se oprema postavila. Očekujemo i da će se građani na isti način odnositi prema njoj - rekao je Vladimir Krunić član Gradskog veća
Ovako dobijeni podaci nisu samo u interesu Srbije, već će se razmenjivati u regionu sa odgovarajućim institucijama i nacionalnim centrima susednih zemalja, kao i sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine u okviru međunarodnih obaveza i konvencija.
- Sigurno da je naš zadatak da ljudima što više približimo problematiku i značaj ovakvih projekata, a izbor lokacije je krajnje referentan jer je na mestu ukrštanja puteva, pruge i blizine privrednih subjekata - istakla je Dragana Vuković iz Odseka zaštite životne sredine u Kraljevu
Inače u nekim  gradovima Srbije se polemisalo i da li su stanice neophodne jer se smatralo da emituju zračenje što je paradoks. Nije ni tajna da je zagađenost vazduha i u seoskim sredinama oscilirajuća naročito u vreme paljenja strništa, divlje deponije takođe stvaraju određenu emisiju zagađenja. Na žalost, možemo pokriti svako selo sa ovakvim stanicama ali svest nas samih vrlo teško. Ostaje naravno i pitanje održavanja i čuvanja ovih stanica. Čuvaće ih valjda i građani Kraljeva zbog svojih potreba ali i opasnosti. Ostaje i da inspekcije odrade svoj posao shodno zakonu, jer su ovakvi projekti u fazi kasnijeg održavanja vrlo skupi da bi ih pojedinci svojim nečinjenjem narušavali.
Sonja Cvetković

U ŽIŽI
Prinudno iseljenje posle 50 godina

   Zakon o stanovanju u utorak je porodicu Elvire Surle iselio iz stana u kome živi više od 50 godina

   Usled nerešenih vlasničko svojinskih odnosa u Srbiji je poslednjih godina propalo više važnih inostranih investicija. Posleratna komasacija sredinom prošlog veka mnogima je donela udomljenje. Vremena se menjaju ali i zakoni, te tako neki postaju vlasnici imovine koju su dobili na korišćenje dok drugi moraju da je vrate.
   Član 5. stav 3. Zakona o stanovanju u utorak je porodicu Elvire Surle iz Kraljeva iselio iz stana u kome živi od 1954. godine. Problem je dugoročniji i kao takav nije imao zakonskog okvira da bude rešen. Naime stan je na korišćenje dobio njen otac, ali nikada nije postao i vlasnik. Zvanično ugovor o korišćenju stana sklopljen je između tada Samoupravne interesne zajednice stanovanja opštine Kraljevo i Elvire Surla 1975. godine. Elvira je 1997. godine prvi put tražila da stan otkupi. Na osnovu starog zakona po automatizmu, nakon 10 i više godina stanovanja na istoj lokaciji stan postaje vlasništvo stanara, međutim donošenjem novog Zakona o stanovanju koji je stupio na snagu 1992. godine većina podstanara nije znala ili se nije trudila da sazna za promenu.
   - Zaista nisam znala! Pedeset godina vas neko drži u stanu za koji verujete da je vaš. Ja sam tražila još 1997. godine da ga prevedem, međutim ni u arhivu nisam našla potrebna dokumenta. Neki su uspeli da se uknjiže, ja ne! Tražim samo svoje, ja ovo nikom nisam ukrala, nikom  oduzela, dali su ovu kuću mom ocu. Traže rešenje jer ugovor o korišćenju kažu nije važeći! Živeli smo tu tolike godine i sad na ulicu. Imam penziju 11 hiljada. Sin je invalid, u ratu je ostao bez oka, snaja studira. Nisam imala para da ovo renoviram. Ovde ljudi žive i sa pacovima. Noćas ću kod komšija, sestre... ali šta dalje - uzrujano govori Elvira Surla.
   Stanari u dvorištu Milana Toplice, gradskom jezgru Kraljeva, njih 6 kao socijalni slučajevi su uglavnom na isti način useljeni. Komšije su u međuvremenu uspeli da prenesu stanarsko pravo, porodice Surla i Ilić nisu.                                                              
  Slučaj Slobodana Ilića, sveštenika u penziji je malo zamršeniji. Njegova pokojna majka je nužni kućerak dobila na ime ugovora o izdržavanju i starateljstvu pokojne baba Dese. Prevod i rešenje nisu zakonski zavedeni te je nastao dug proces koji je na kraju završio na sudu.
   - Ja od 1971. stanujem sa majkom i sestrom ovde. Jeste da sam kao parohijan službovao u okolini Čačka. Tada sam tamo i živeo. Danas sam u penziji. Pa pogledajte uslove u kojima živim. Zašto nam tada nisu rekli da stan nije naš. Uredno plaćamo sve obaveze - kaže sveštenik Ilić.
   Spora možda i ne bi bilo da predmetni stan nije predviđen za rušenje i izgradnju stambeno-poslovnog objekta na istoj lokaciji. Tzv. Rozina kuća, kao i ulica Veljka Vlahovića jedina u blatu u strogom centru grada, planom i projektom planirana da se radi još 1998. godine ni do danas nije dobila svoj izgled. 
   - Javno pravobranilaštvo grada Kraljeva, kao tražilac izvršenja  u ovoj upravnoj stvari, je svojim dopisom od 28. avgusta ove godine tražilo da se nastavi postupak prinudnog izvršenja i isto zakaže bez odlaganja, a uz podnet zahtev za odlaganje, nije dostavljen dokaz da je isto dozvolilo izvršeniku poček u pogledu izvršenja obaveza. Kako je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije odbilo zahtev Elviri Surla i Slobodanu Iliću, naša je dužnost da izvršimo iseljenje. Naša obaveza je samo izvršenje po nalogu Ministarstva i suda, jer su stanovi na lokaciji Milana Toplice u vlasništvu grada - objašnjava Zdravko Kovačević načelnik Odeljenja za urbanizam u Kraljevu.
   Obe porodice zbog nedostatka novca i nerešenog vlasničkog odnosa ne žive trenutno na pomenutoj adresi, jer je stanovanje zbog ruina i pacova ovde i nemoguće.    Elvira Surla je inače uputila i žalbu Vrhovnom sudu na koju još uvek nije dobila odgovor. U međuvremenu će morati kod sestre. Kakav epilog će dobiti ova priča zavisi i od grada koji je obećao pomoć, međutim treba imati u vidu da je ovakvih slučajeva mnogo.
   Stanovi stambene solidarnosti možda i jesu rešenje, mada valja imati na umu da i njih neko treba da otplaćuje. Državu Srbiju je svojevremeno devedesetih godina, otkup stanova za kutiju šibica, koštao taman onoliko da svi mogu dobiti krov nad glavom!!!
   Pravna pouka - uknjižite sve nepokretnosti pre nego se uselite da ne bi ostali na ulici.

DEMING NEOBAVEŠTEN?!
Investitor Deming d.o.o. Beograd, verovatno ne znajući za ovaj spor, ponudio je predugovor o naknadi stana. Predugovor takođe može biti sporan jer ugovor i rešenje, zakonski nisu isto.
S.Cvetković

   U okviru posete gradu Kraljevu otpravnik poslova ambasade SAD Dženifer Braš obišla je manastir Studenicu, gde su je primili iguman manastira arhimandrit Tihon i protojerej stavrofor Ljubinko Kostić, ispred vladike Žičkog Hrizostoma. Ovom prilikom je otpravnik poslova uručila donaciju manastiru Studenici za restauraciju dela manastirskog živopisa čiju obnovu radi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Ona je u ime SAD donirala 33.850 dolara.
A.M.

MAJSTOR JOVO VRATIO SJAJ STAROM FRANCUSKOM ŠPORETU
Ponovo će pucketati vatrica u starom “Francuzu”

   Samo su zacaklile oči Jovanu Dubovcu iz Kraljeva, penzionisanom zavarivaču, kada mu je ovih dana jedan gospodin doterao na reparaciju šporet na drva star više od sto godina. Za majstora poput Jova, kome ni jedna grana metalske struke nije strana, pravi izazov je bio da nekada prelepom šporetu povrati mladost, kako bi u njemu ponovo zapucketala vatrica.
   Posle nekoliko dana rada, uređen, spreman za predstojeću zimu, šporet u Jovovoj radionici se caklio čekajući vlasnika da ga preuzme.
   - Svih ovih dana ljudi zastaju kada prođu pored moje radionice. Zagledaju ga i odmah bi da ga kupe, ne pitajući šta košta. Šporet je francuske proizvodnje i nekada je krasio dobrostojeća domaćinstva u gradu, i na selu. Stajao je negde jadan, sav zapušten, a verujte mi „sposobniji“ je od svih modernih šporeta na drva - objašnjava nam Jovo kao da priča o živom biću, milujući nove gusane plotne koje je ugradio na „Francuza“.
   Usledila je prezentacija oporavljene starine. Majstor nam na levoj strani šporeta pokazuje dve rerne jednu ispod druge, i ložište u koje staje metarska oblica. Zaključujemo, nema cepkanja drva.
   - Tačno, ali pogledajte na šta su sve mislili nekadašnji majstori. Dosetili se da iznad plotni stave i rešetku za sušenje veša. Ovo je dokaz da svet nije počeo od nas, i da nije samo stara tehnologija za poštovanje. Suština je napraviti jednostavnu, a korisnu stvar. To je ovaj šporet - tvrdi majstor Jovo.
   On se nada da po šupama i tavanima ima mnogo ovakvih rariteta, kao i da popravljeni mogu da rade bolje od bilo kog novog šporeta. Zbog toga, odlučno kreće u novi biznis.
   - Od ovog šporeta počinjem. Imam alat, znanje, volju i sve ću učiniti da pronađem još puno peći i šporeta. Sudeći po interesovanju za ovaj, posao će krenuti. Ma, nije to samo zbog para! Ne mogu ja dokon, a svoj poziv volim najviše na svetu. Sanjam noću kako premeravam, konstruišem, a onda sklapam mašine, pumpe, limove - iskreno će naš sagovornik.
   Na pitanje koja je cena ovako doteranog šporeta, on kratko odgovara:
   - Neprocenjiv je, jer je raritet. Ipak, ovako doteran i lep kao lutka, vredi bar koliko najskulji novi šporet u prodavnici - završava gospodin Jovo, ljudina i majstor iznad svega, nežno prelazeći žuljevitim rukama preko sjajnih vratanaca na svom ručnom radu.

UNUKU RADIONICA U NASLEDSTVO
Tri unuke, Bojanu, Ivanu, Danku i jednog unuka Ivana ima Jovo. Kaže, Ivan koji pohađa osmi razred osnovne škole, već radi sa dedom.
- Njemu ostavljam u nasledstvo radionicu. Nadam se da je shvatio koliko je metalski posao lep, i da će se iduće godine opredeliti za njega. Uostalom i ovaj šporet smo zajedno napravili - ponosito izgovara deda gledajući u svog naslednika.

IŠAO ZA POSLOM CELOG ŽIVOTA
Za razliku od mnogih koji životni vek provedu u jednoj firmi, za jednim kancelarijskim stolom ili mašinom, Jovo Dubovac je jedan od retkih koji su posao tražili.
- Petnaest preduzeća sam promenio, jer su znali za mene i zvali su me. Pravo da vam kažem, sam sam izdržavao porodicu. Valjalo je napraviti kuću za suprugu i dve kćeri. Bio sam i u Iraku, Holandiji, radio hidro elektranu u Mratinju... Evo, uspeo sam, a da šraf jedan nikada nisam izneo sa radnog mesta i doneo ga u svoju radionicu - kaže Jovo Dubovac.
E.S.

   Jedan Kraljevčanin može se podičiti činjenicom da je u konkurenciji od 300 amaterskih dokumentarnih filmova pobedio. Centar za kulturu Grocka je bio organizator ovog takmičenja, a „Srpska bajka„ kako je Nenad nazvao svoj četvorominutni dokumentarni film najviše se dopao žiriju.
   Nenad je fotograf i njegova konstantna pojavljivanja na raznim veseljima u Kraljevu i okolini, na kojima je fotografisao mnoga lica i događaje, bili su mu sjajna inspiracija da napravi film koji je mogao samo da predstavlja njegovu „Srpsku bajku“.
   Prvenstvena zamisao „Srpske bajke“ je bila da snimim ljude na tomboli koji danonoćno sede za stolovima, u oblacima duvanskog dima i uglavnom ćute, očekujući da se baš njihov listić pojavi na velikom ekranu.
   - Ali odustao sam, jer sam tih dana imao fotografisanje u jednom selu nadomak Kraljeva. U pitanju je bila penzionerska proslava u prostorijama Doma tog sela. Kada sam se tamo pojavio, automatski mi je sinula ideja da na tom mestu mogu da snimim puno kadrova za ovaj dokumentarni film, jelo, piće, muzika, sve na jednom mestu i „Srpska bajka“ se rodila - govori Nenad.
   Pošto je bio lep dan Nenad je iskoristio priliku da prošeta po selu i snimi neke seoske motive. Kako kaže Nenad upravo mu se posrećilo u toj šetnji, jer je sreo jednog meštanina koji je išao ulicom i svirao frulu i kako Nenad kaže „to je možda i bio odlučujući faktor da žiri proglasi moj film najboljim“.
   - Teško je to objasniti rečima, jer ja uglavnom govorim u slici, a „Srpska bajka“ je upravo sve to predstavila na jedan ironičan i duhovit način - kaže Nenad.
   Zanimljivo je da se u filmu ne vide lica, već samo pokreti ljudi, njihove ruke, noge koje igraju kolo ili prsti seoskog frulaša, a sve to je prožeto izobiljem uobičajene hrane na srpskim proslavama. Na pitanje  da li je ovakav način snimanja filmova njegov znak raspoznavanja, Nenad je odgovorio da je film nastao pod uticajem jake inspiracije u tom trenutku, i da će svi njegovi sledeći filmovi biti upravo realistični pristup datoj situaciji.
   - Ali, „Srpska bajka“ živi i svi ostali filmovi će biti upravo njeni nastavci - rekao je Nenad sa osmehom zadovoljstva.
Nenad Božović

POLJOPRIVREDA

MLADI NA SELU
Selo moje lepše od Pariza

   Mirko Vilotijević sa tek navršenih 19 godina odlučio da se oženi i živi kod dede na selu

   Dok većina mladih beži sa sela tražeći mesto pod suncem u gradskoj vrevi, mali broj njih ostaje. Populacija mladih je inače ugrožena, na šta opominje i demografija. Statistika kaže da Srbija u pogledu stanovništva polako ali sigurno stari. Modela popravke očigledno nema, ali je odluka ipak na nama kako organizovati svoj život.
   Domaćinstvo Dragana Janković iz Katrge oduvek je bilo poljoprivredno, Sve što je ova porodica stvorila do danas bilo je od eksploatacije stoke. Imanje nije veliko, tipično za sela Srbije uz Moravu. Uz svojih 8.5 hektara obavezno se u zakup uzima bar još 10-tak jer valja stočni fond što bolje i jeftinije hraniti. Razumljivo, jer stočni fond svinja i krava broji 80- tak grla. Danas su uslovi privređivanja sve teži, kredite ne voli da koristi pa očekuje da će samo cena za uložen rad biti bolja. Dragan Janković naročito ponosan na svog unuka, koji je došao da živi kod dede na selo.
- Ma ne znam zašto je to tako loše. Ja sam zavoleo selo od malena. Zdravo je ovde. Ništa mi ne nedostaje. Egzistencija na selu je lakša, to vam tvrdim. Jeste da se ima više posla. Ja imam i tu srećnu okolnost da je deda još uvek u snazi i da dosta ispomažemo jedan drugoga. U selu ima još mlađih pa se ispomažemo. Nisam nikada razmišljao da mi je lepše na kaldrmi, a nije ni lakše. Imam drugara koji žive u gradu... muka je to nema se posla, nema se para - zrelo razmišlja mladi domaćin Mirko Vilotijević.
   Prava je  retkost da mladi ostaju na selu. Mirko Vilotijević je tek navršio 19 godina i odlučio da dođe i živi na porodičnom imanju svoga dede. Odluka je verovatno na mestu jer su ga baba i deda i očuvali. Naše iznenađenje je bilo utoliko veće jer je Mirko doneo odluku i da se oženi, a većina momaka na selu je prešlo tridesetu i teško se odlučuje na taj korak.
   - Ne vidim razlog ako sam mlad da ne treba da se ženim, šta više, mislim da sam potpuno zreo. Mnogo je momaka koji se nisu poženili i sve im je teže! Smatram da porodicu na selu i treba zasnivati ranije. Mladi smo, puni života, treba da stvaramo i decu i imetak. To sigurno ne bi u četrdesetim. Možda jeste bilo iznenađenje za sve ali to je moja odluka, na koju se niko nije žalio. Dedi bilo najmilije - ponosan je Mirko.
   Ove godine je sve uspeo da uradi na vreme. Rodilo. Silažu već davno spakovao. Voćnjaci obrani, u oborima sve pod konac i čisto.  Radno vreme se ne meri niti ko više radi. Organizuju se svakodnevno kako ko i koliko može. Da li mu nedostaje grad, druženje i izlasci..
   - Ma ne, i za to se nađe vremena. Kad ima sloge svega bude. Ne izlazimo često, ali za tim i nemamo neku naročitu potrebu. Ne vidim svoju perspektivu da po ceo dan negde sedim. Čovek može svoje potrebe da zadovolji na mnogo načina ali samo da uživa na jedan. Ja sam sa svojom suprugom našao zajednički jezik, izlazimo kad nam odgovara, imamo svoje prijatelje i rođake. Prisnije i lepše. Planiramo da proširimo proizvodnju, mlečne krave i tovilište. Valjao bi i novi traktor. Planova imamo dosta. Pa tek smo počeli - šeretski se na kraju nasmeja Mirko. 
   Bez obzira na brojne probleme u stočarstvu ostavljamo porodicu Janković - Vilotojević u ubeđenju da će ovakvih primera biti više. Što se njih tiče oni su svoje opredeljenje davno zacrtali. Ostaje nada da će Mirko ispuniti svoje snove i da će kroz probleme koje prati poljoprivredu Srbije lakše proći.

U PLANU I RADIONICA
Mirko je inače i automehaničar po struci pa o svom voznom parku uglavnom sam vodi računa. Bude li para kaže otvoriće i radionicu. Za sada je prioritet proširenje kapaciteta, uvećanje stočnog zapata i obnova mehanizacije.
Sonja Cvetković

RIBOLOV
Mini liga komunalaca

   Na ribnjaku u Žiči u nedelju je otpecano prvo kolo u sportskom ribolovu Mini lige javnih komunalnih preduzeća Kraljeva, Vodovoda, Pijace, Čistoće i Toplane u ribolovnoj disciplini ulov ribe udicom na plovak slobodna tehnika pecanja, a najbolja je bila ekipa JKP Pijaca.
   Na ideju da osnuju Mini ribolovnu ligu došli su radnici Vodovoda, strastveni sportski ribolovci, Goran Luković i Goran Stojanović, kojima se pridružio veteran sportskog ribolova, radnik JKP Pijaca, Zoran Stojanović.
Nakon tročasovnog nadmetanja republički sudija Miljko Milićević, merenjem ulova ribe i sumiranjem rezultata, proglasio je pobednike takmičenja u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji.
Rezultati ekipno:
1. JKP Pijaca - 10 s. p. i 41.290 gr;  
2. JKP Vodovod - 10 s. p. i 39.150 gr;
3. JKP Čistoća - 15 s. p. i 30.930 gr;  
4. JKP Toplana - 15 s. p. i 27.400 gr.

Pojedinačno:  Sektor „A“:
1. Stanislav Brkušanin JKP Toplana, 6.900 gr;
2. Goran Luković, JKP Vodovod 6.880 gr;
3. Petar Pavlović, JKP Pijaca, 6.130 gr;
4. Dragan Poskurica JKP Čistoća, 4.830 gr.

Sektor „B“:
1. Dejan Dugalić, JKP Pijaca, 8.650 gr;
2. Dušan Mijatović JKP Čistoća, 8.270 gr;
3. Gordan Jovanović, JKP Vodovod, 6.210 gr;
4. Đorđe Lopičić, JKP Toplana, 4.720 gr.

Sektor „C“:
1. Zoran Stojanović, JKP Pijaca, 12.580 gr;
2. Miodrag Petrović, JKP Ćistoća, ulov ribe od 6.800 grama,
3. Predrag Balšić, JKP Vodovod, 6.580 gr;
4. Miroljub Velimirović, JKP Toplana, 4.880 gr.

Sektor „D“:
1. Zoran Krasojević, JKP Vodovod, 9.920 gr;
2. Goran Jeremić, JKP Toplana, 7.460 gr;
3. Stanojlo Vukomanović, JKP Pijaca, 6.190 gr;
4. Boban Aćimović JKP Ćistoća, 5.070 gr.

Sektor „E“:
1.Goran Stojanović, JKP Vodovod, 9.560 gr;
2. Srećko Simeunović, JKP Pijaca, 7.740 gr;
3. Darko Tomović, JKP Čistoća 5.960 gr;
4. Dragan Đoković, JKP Toplana, 3.440 gr.
   Majstor staze prvog kola Mini lige sportskih ribolovaca Javnih komunalnih preduzeća grada Kraljeva, veteran sportskog ribolova radnih JKP Pijaca, Zoran Stojanović sa odličnim ulovom ribe od 12.580 grama.
Pored ova četiri JKP u drugom kolu učestvovaće i JKP Putevi, koji se nisu takmičili zbog radnih obaveza.
   Sledeće druženje sportskih ribolovaca Javnih komunalnih preduzeća, u drugom kolu ove jedinstvene Mini lige zakazano je takođe u Žiči, a izveštaje možete pratiti u Ibarskim i na RTV Melos.
Milovan Todorović Todo

Loše vreme uzrok slabog ulova

   Protekle nedelje nismo imali prijave za Ligu trofeja, a uzrok tome je, kako kažu ribolovci, nagla promena vremena i pad temperature. No, kako se narednih dana očekuje stabilizacija vremena, nadam se da će i ulov biti bolji.
   Podsećamo da pobednika Lige neće odlučiti samo veličina ulova već će komisija uzimati u obzir i druge parametre od značaja za ulov, a da će pobednici u svim kategorijama dobiti pretplatu na Ibarske novine. Zato šaljite prijave za sve kategorije riba ne čekajući samo kapitalne primerke.
N.S.

TABELA
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama

Pastrmka
1. Dejan Milićević 1.100, gr
2. Dejan Milićević 1.050 gr
3. Dejan Milićević 1.000 gr.

Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.

Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.

Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

LOVCIMA ŽELIMO USPEŠNU JESENJU LOVNU SEZONU
I DOBAR POGLED

Kalendar lova
- zec 18. i 25. oktobar i 1. i 8. novembar;
- fazanski petao nedeljom od 18. oktobra do 20. decembra;
- divlja plovka i guska do 15. februara po kalendaru Lovačkog saveza Srbije, s tim što će se po prestanku lova fazana izvoditi sredom, subotom i nedeljom;
- divlje svinje od 14. novembra radnim danima i nedeljom uz strogu zabranu odstrela krmači;
- jarebica poljska i kamenjarka - zabranjen lov;
Lov divljači van režima zaštite sa upotrebom lovačkih pasa goniča je dozvoljen uz odobrenje upravnika lovišta do kraja februara 2009. god.

Lovačka kućica na Ćavi

   Na Ćavi, u ataru gazdinstva lovačke sekcije Metikoš, protekle nedelje 11. oktobra, predsednik sekcije  Desimir Vilotijević uz prisustvo lovaca sekcije i pozvanih gostiju, svečano je otvorio kutak za lovce i dobronamerne ljubitelje prirode, lovačku kućicu.
   Lovačka sekcija Metikoš, osnovana je 9. septembra 2008. godine godine, odvajanjem od sekcije Dragosinjci, najmlađa je u porodici lovačkog udruženja Kraljevo. Za veoma kratko vreme lovci sekcije sa meštanima sela postigli su veoma zapažene rezultate, u selu su napravili dve volijere za uzgoj fazanskog podmlatka, u ataru sekcije podigli su solilišta, pojilišta i hranilišta, koja su potrebna za uzgoj plemenite divljači iz matičnog fonda.
   Lovačko udruženje Kraljevo finansijski je podržalo podizanje volijera i izgradnju kućice kao i lovci sekcije, meštani sela Metikoš, a  predsednik lovačkog udruženja Uroš Đoković čestitao je lovcima sekcije na upornosti i nesebičnom zalaganju u izgradnji lovačke kućice i pozvao lovačke sekcije koje nemaju lovački kutak za druženje i odmor u vreme lova, da slede primer ove mlade lovačke sekcije i naglasio da je u okviru planskih aktivnosti, na osnovu godišnjih planova gazdovanja, Lovački savez Republike Srbije, naložio da svako lovačko udruženje i svaka sekcija na svom gazdinstvu uradi izvestan broj lovotehničkih objekata, hranilišta, pojilišta i solilišta, što je potreba za zaštitu  i napredak matičnog fonda plemenite divljači, a pored toga i svoje kutke poput lovačkih kućica i lovačkih domova.
    Predsednik lovačkog društva „Stolovi“ Žika Mijailović, zahvalio se na saradnji i pohvalio je lovce iz sekcije Metikoš na postignutim zavidnim rezultatima, a najstariji lovac Momir Glavčić pozdravio je sve lovce i poželeo svima u zdravici, sreću i dobro zdravlje.
 M.T. Todo

Pripravnici osvetlali obraz

   Kao što je najavljeno u prethodnom broju Ibarskih 9. oktobra pripravnici lovačkog udruženja „Kraljevo“ polagali su lovačke ispite. Komisiju pred kojom je ispit polagan formirao je Lovački savez Srbije, a sačinjavali su je dipl. ing. šumarstva Vukić Kostić radnik stručne službe Saveza kao koordinator za Rašku i Zlatiborsku lovnu oblast, zatim Aco Aleksić, upravnik lovišta LU „Čemernica“ iz Ivanjice i Lazar Milutinović, upravnik lovišta LU „Kraljevo“.
   Po rečima gosp. Kostića, koji je bio i predsednik komisije, pripravnici su pokazali zavidno znanje i njih 36 je položilo ispit zašta će dobiti diplome Lovačkog saveza Srbije, a već od 18. oktobra mogu aktivno učestvovati organizovanom lovu pa im želimo DOBAR POGLED.
U.Đ.

I goniči polagali ispit

   U nedelju 11. oktobra na lovnim terenima lovačke sekcije „Lazac“ organizovan je ispit urođenih osobina pasa goniča. Kako je Zakonom o lovstvu u članu 46. propisano da je divljač zaštićenu lovostajem zabranjeno loviti ubotrebom pasa koji nisu lovački rasni psi, koji nemeju rodovnik i ocenu urođenih osobina (ispit u radu), lovačko udruženje „Kraljevo“ i kinološko društvo „Lovac“ organizovali su ispit u kome je učestvovalo 16 pasa goniča.

   Po rečima Petra Kolovića, predsednika komisije za lovnu kinologiju u LU „Kraljevo“ ispit je protekao u najboljem redu, a po oceni kinološkog sudije Rajka Tomovića najbolje rezultate pokazao je pas srpski trobojni gonič vlasnika Miše Nikolića iz LS „Vrdila“.
U.Đ.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

JUBILEJI
Dan škole u Sirči

   Osnovna škola u Sirči osnovana je 1893. godine na zahtev meštana Sirče, Oplanića i Trgovišta. Nastava je u početku izvođena u kući namenjenoj za stanovanje seoskog sveštenika. Škola nije radila samo početkom drugog svetskog rata.  Pored nove školske zgrade odoleva vremenu staro školsko zdanje u kome sada deca pohađaju nulti razred. U prijatnom ambijentu, ovaj školski kompleks, danas pleni svojom lepotom.
   Godine 1961, za vreme učiteljevanja Sava Gvozdenovića, škola je od četvorogodišnje prerasla u osmogodišnju. Iz njenih školskih klupa poteklo je puno učenih i viđenih  ljudi koji su svoj život i rad nastavili u Kraljevu i većim gradovima naše zemlje. No Sirču, njenu obalu i školu zaboravili nisu. Sirča je, inače, selo s najviše fakultetski obrazovanih meštana u ovom delu Srbije.
    Radnici ove škole, đaci, potomci familije Gvozdenović, mnogobrojni gosti, neuobičajeno veliki broj predstavnika  medija,  predstavnici prosvetnih vlasti, lokalni političari okupili su se 12. oktobra u 11 časova da obeleže Dan škole. Skup je telegramom pozdravio i sam ministar prosvete. Ovo je bila prilika da se još jednom oda počast skoro preminulom Radisavu - Bati Gvozdenoviću (poznatom novinaru, sinu pokojnog učitelja Sava i učiteljice Anke, bratu isto tako poznatog Borka Gvozdenovića, rođenom u ovom živopisnom mestu na levoj obali Morave),  koji je svojim autoritetom pomogao izgradnju fudbalskog igrališta u okviru škole.
   Da ovaj sportski centar ponese naziv ovog uglednog čoveka, koji je ceo svoj život bio za sport i u sportu, predložio je Petko Rajović. Predlog je usvojen od strane Školskog odbora.
   Škola u Sirči je, za sada, jedina u Srbiji koja ima izgrađeno fudbalsko igralište s veštačkom travom. A kako se može naslutiti iz pozdravne reči, neće se stati dok ne budu okončani radovi na izgradnji školske sale.    Ovom prilikom Borko Gvozdenović je pozdravio sve prisutne u ime supruge i ćerke Bate Gvozdenovića, kao i u ime svih Gvozdenovića. Govorio je o životu i radu svog brata koji je do punoletstva ovde šutirao krpenjaču, igrao fudbal, tenis. Borko je na kraju rekao:
   - Molio bih da budućim generacijama ostane večiti amanet da večito čuvaju našu školu i njeno ime. Da upamte da je nepismeni seljak, Dimitrije Zdravković pešice išao u Beograd i uspeo da ubedi ministra prosvete i crkvenih poslova Srbije da se u Sirči otvori škola.
   U svečarskoj atmosferi školske proslave, u kojoj se činilo kao da škola ima više stotina đaka, nameće se novinarsko pitanje: - Da li će biti dovoljno mudrosti, u vremenu koje je ispred nas, da male seoske škole zadrže status koji  sada imaju?
Katarina Simović

PRAKTIČNO OBRAZOVANJE - piše Katarina Simović
Čitanje i pisanje pre škole 6

   U prethodnim brojevima mogli ste da pročitate nešto o tome kako da opremite čitalački kutak svog deteta, koliko je važno da ga naučite da lista knjige, da ih čuva i odlaže na predviđeno mesto. Naročito je bilo opisano koliko je važno da i vi svakodnevno nešto pročitate i napišete kako bi i vaše dete to činilo. Mogli ste da otkrijete koji sadržaji u knjigama su interesantni za određeni uzrast. Upoznali ste način na koji postepeno svoje dete možete da uvedete u svet slova i praktične igre, pomoću kojih možeta da razvijate jezik vašeg deteta. Prikazani su bili konkretni primeri za igre klasifikovanja.
Važnost rimovanja
Pokazalo se da deca koja imaju veliko iskustvo u rimovanju dobro čitaju i imaju dobar osećaj za pravilno pisanje.
  Deca vole humor i ritam rime. Zato bi trebali da raspolažete velikim brojem pesmica i brojalica. Pevajte ih i recitujte zajedno s detetom.
Igrajte se da vidite koliko reči, koje bi se rimovale npr. sa rečju „crtanje“, vaše dete može da se seti.
   Sastavljajte rečenice od reči koje počinju istim glasom, na primer: Snežana se skija strmom stazom.
Evo primera igara sa ritmom i rimom:
Igra tapšanja
Tapšite u ritmu reči i slogova uz pesme koje recitujete ili pevate. Tapšite ritam svih imena članova svoje porodice. Igra zvuka
Vi tapšite ritam, a vaše dete neka odgovara u istom ritmu. Možete i da prikupite različite predmete koji proizvode zvuk. Sednite tako da naslonite leđa uz leđa. Vi uzmete na primer kašičicu i čašu i udarate određeni ritam. Vaše dete je kao odjek i ponavlja ona ritam koji ste vi proizveli.
Igre koje će razviti veštinu slušanja
Mnoge igre mogu da razviju veštinu slušanja. Slušanje igra veliku ulogu u razvijanju govora. Evo primera ovih igara:
- Medved i posuda s medom
Potrebno je da vas je najmanje troje za ovu igru. Jedno dete nosi povez preko očiju i stavi posudu s medom ispred sebe. Neko od učesnika igre pokušava da mu priđe vrlo tiho i uzme posudu s medom. Dete treba da ga pokaže i u tom trenutku onaj koji je pokušao da uzme posudu s medom treba da sedne. Tada pokušava sledeći igrač da uradi isto. Ako uspe, on postaje onaj koji čuva med, a prethodni igrač se pridružuje ostalima.
Slušanje zvukova
Kažite detetu da zatvori oči i da pokuša da identifikuje ono što čuje. Predložite mu da usredsredi svoju pažnju na one zvukove koji su daleko, onda na one koji su mu blizu, a zatim na one u njegovom telu itd. Identifikovanje zvuka
Stavite detetu povez na oči. Izaberite mnogo poznatih svakodnevnih predmeta. Sipajte vodu u čašu, zgužvajte list papira, stavite povez na oči. Sipajte vodu u čašu, stavite poklopac na lonac, pijte vodu i sl. Dete treba da pogodi čiji zvuk čuje.
Zvučne kutije (uzrast od najmanje 3,5 godine)    Sakupite osam jednakih kutijica s poklopcem. Ne treba da budu prevelike. Napravite četiri para kutija u koje ćete staviti različite sadržaje: pesak, šećer, pirinač, kukuruz... Obeležite svaki par tačkom iste boje pri dnu kutije. To će detetu omogućiti da može da proveri tačnost izbora.
Razdvojite kutije koje čine par. Potom pokažite detetu kako da protrese svaku posudu i onda potraži par. Podstaknite ga da zapamti zvuk tako što ćete jednu grupu kutija staviti podalje, npr. u kuhinju. Neka posluša jednu kutijicu, ode do kuhinje, pa tamo presluša ostale ne bi li prepoznalo isti zvuk.
U narednom broju možete da pročitate kako da pripremate ruku vašeg deteta za pisanje. Do tada pišite na adresu naše redakcije kakve tekstove iz oblasti obrazovanja bi voleli da čitate.
Katarina Simović



MATIJA BEĆKOVIĆ U BIBLIOTECI
Beseda o dva kralja

   Na Kraljevdan je u kraljevačkoj biblioteci održana tradicionalna „Kraljevdanska beseda“ koju je ove godine izgovorio akademik Matija Bećković. On se u besedi osvrnuo na početke srpske državnosti i duhovnosti u kojim lik Stefana Prvovenčanog ima značajno mesto. Bećković je u drugom delu besede stavio težište na lik i delo Aleksandra I Karađorđevića, čiji se datum mučeničke smrti gotovo poklapa sa danom kada se obeležava dan prvog srpskog kralja.
   On je u besedi naglasio da se 9. oktobra navršava 75 godina od ubistva kralja Aleksandra u Marselju i utvrdio da su ga ubili fašisti i komunisti, jer je on posle cara Nikolaja Romanova bio jedina odbrana i jedini pravi otpor fašizmu i komunizmu.
   Bećković se u besedi založio da se kralj mučenik kanonizuje i uvrsti u diptih svetih mučenika i naglasio da su kralja Aleksandra I  mučenikom nazvali i veliki ljudi i duhovnici kao što je Sveti Nikolaj Lelićki na četrdesetodnevnom pomenu i Sveti Jovan Šangajski koji se o mučeništvu kralja Aleksandra izjasnio posle samo tri dana od upokojenja. 
   Akademik Matija Bećković je poredeći Oplenac i Studenicu, napravio poređenje drevne srpske dinastije Nemanjića i savremene srpske dinastije Karađorđevića i rekao da su Karađorđevići i po delu i po telu nastavak svete srpske loze.
A.M.



Dečja nedelja na trgu

    U okviru obeležavanja Dečje nedelje prošlog vikenda održane su dve manifestacije. Najpre je u subotu na gradskom trgu održana akcija „Moj poklon tebi“ u kojoj su učestvovala deca kraljevačkih vrtića i učenici osnovnih škola „Svetozar Marković“ i „Vuk Karadžić“. Sva deca su donela na gradski trg poklone koje su razmenili.
   Dan kasnije održana je velika priredba u kojoj su učestvovala deca vrtića, dečji hor „Abrašević“, deca polaznici plesnog kluba „Bazileus“, kao i baletskog kluba „Art - Denis Kasatkin“, kao i juniori karate kluba „Reikon“.
A.Marić


O gradu ljudi

   Prošlog ponedeljka je u kraljevačkoj biblioteci održano veče posvećeno pesniku Bogdanu Mrvošu. Veče je upriličeno povodom obeležavanja 14. oktobra, jer je pre 25 godina u Spomen parku izvedena Mrvoševa poema „Grad ljudi“. O delu pesnika Bogdana Mrvoša govorio je književni kritičar Vasa Pavković. Stihove iz knjige „Smrt u kući“ čitali su glumci Biljana Konstantinović i Milomir Nedeljković.
A.Marić


Krize novina

   Sinoć je u galeriji "Maržik" otvorena izložba kraljevačkog konceptualiste Milorada Vujašanina - Cuja. Po otvaranju izložbe predstavljeno je drugo dopunjeno izdanje knjige „Krize novina“ istog autora. Tekstove iz knjige i pozdravnu reč Milete Prodanovića, čitala je glumica Jovana Smiljanić.
A.M.

SPORT

FUDBAL - PRVA LIGA SRBIJE - DEVETO KOLO
Dva minuta za tri boda

  Sloga posle velikog preokreta došla do pobede: Sloga - Mladost (L) 2 : 1 (0 : 1)

Gradski stadion - Gledalaca: 1000. Sudija: Ilija Brdar (Novi Sad). Pomoćne sudije: Marjan Rodean (Zrenjanin) i Jovica Milin (Irig). Strelci: Janićijević u 65. i Bulatović u 66. minutu za Slogu, a Rajković u 30. minutu (iz jedanaesterca) za Mladost. Žuti kartoni: Janićijević, Pelivanović, Bulatović (Sloga), Krznarić, Đurđević, Josipović, Pejović (Mladost).
SLOGA: Urošević, Janićijević, Babić, Marinković (od 56. Bulatović), Vlašić, Trnavac, Vidojević (od 46. Vasilić), Pelivanović, Mitić, Rađenović (od 83. Pavlović), Vukojičić.
MLADOST (L): Krznarić, Mijatović, Belić, Đurđević, Stamenković, Kostić, Rajković  (od 67. Pavlović), Radivojević , Grujičić, Josipović (od 46. Jovanović), Udovičić (od 58. Pejović).
Fudbaleri Sloge uz dosta muke i posle velikog preokreta konačno su zabeležili pobedu. Posle prvog poluvremena činilo se da će Mladost biti još jedna od nekolicine ekipa koje su uzele bodove u Kraljevu, ali je velika borbenost igrača Sloge na kraju dovela „bele“ do zlata vredna tri boda.
Prvu priliku za pogodak imali su gosti u 8. minutu. Posle odlično izvedene kontre, Josipović je šutirao snažno, ali zamalo pored desne stative gola domaćih. Sloga je zapretila u 15. minutu. Trnavac je centrirao sa leve strane a Janićijević udarcem glavom šutirao pored gola gostiju.
U 20. minutu, Vidojević je posle odličnih driblinga izborio odličnu poziciju za udarac, ali je njegov šut ipak bio preslab za golmana Mladosti Krznarića. Gosti su došli u vođstvo u 30. minutu. Posle brzog kontranapada, Pelivanović je srušio Grujičića u svom šesnaestercu, a sudija Brdar iz Novog Sada opravdano pokazao na belu tačku. Siguran sa 11. metara bio je Rajković.
Tek što je počelo drugo poluvreme, Mladost je mogla da udvostruči prednost. Posle neuspešne ofsajd zamke domaćih, rezervista Jovanović izašao je sam pred golmana Sloge Uroševića, šutirao, ali je ovaj odlično intrevenisao.
U 57. minutu, domaći su propustili dve kolosalne šanse. Prvo je Vlašić sa samo metar od gola gostiju promašio loptu, da bi ubrzo zatim rezervista Bulatović iz slične pozicije šutirao iznad gola Krznarića. Inicijativa Sloge ipak se isplatila u 65. minutu. Posle gužve u šesnaestercu Mladosti, najsnalažljiviji je bio Janićijević koji je sa ivice peterca ugurao loptu u gol gostiju na veliku radost svoje ekipe i domaćih navijača. Još se radost na tribinama Gradskog stadiona nije stišala kada je samo minut kasnije posle centaršuta rezerviste Vasilića, Bulatović glavom matirao nemoćnog golmana Krznarića. Sloga je nastavila sa napadima, a posle udarca Rađenovića u 71. minutu, Krznarić je uz dosta poteškoća loptu izbacio u korner. U 77. minutu Janićijević je snažno šutirao sa 18 metara, ali je lopta završila zamalo iznad gola gostiju.
U 10. kolu, narednog vikenda fudbaleri Sloge gostuju u Čelarevu kod ekipe ČSK-a.                                   

REČ TRENERA
- Čestitam Slogi na zasluženoj pobedi. Mi nismo imali snage za svih 90 minuta za meč sa ovako kvalitetnim protivnikom. Dobro smo igrali prvo poluvreme, imali vođstvo, međutim ova mlada ekipa nije mogla da drži visok nivo i u nastavku igre - rekao je na konferenciji za novinare trener Mladosti iz Lučana, Ljubiša Dmitrović.    - Zadovoljan sam borbenošću i zalaganjem mojih momaka. Ostvarili smo pobedu koja nam puno znači jer smo pored tri boda razbili i psihičku barijeru koja se manifestovala slabom realizacijom u napadu. Radili smo kvalitetno i to se na kraju isplatilo protiv neugodne ekipe Mladosti. Ova pobeda daje nam veliko samopouzdanje pred naredno gostovanje u Čelarevu protiv ČSK-a - istakao je trener Sloge, Saša Nikolić.
I.S.



INTERVJU SA DIREKTOROM MLAĐIH KATEGORIJA FK „SLOGA“ NEGOM TOMOVIĆEM
Sloga ima perspektivu

   Retko koji fudbalski klub u Srbiji može se pohvaliti činjenicom da u svim mlađim kategorijama učestvuje u elitnom rangu takmičenja kao što je to slučaj sa kraljevačkom Slogom. I najveći skeptici, pa i najoštriji kritičari sada sa velikim poštovanjem govore o budućnosti fudbala u Kraljevu koja je do samo pre par godina bila u „magli“.    Omladinci, kadeti i pioniri Sloge zahvaljujući dobrim igrama i rezultatima stekli su veliki ugled u Kraljevu i Srbiji, a mnogi ih smatraju i favoritima jer su već skinuli skalpove pojedinim gigantima našeg fudbala.   
- Rezultati mlađih kategorija Sloge plod su kvalitetnog i napornog rada. Sve selekcije su odlično predvođene iskusnim trenerima, a kompletna organizacija je na visokom nivou. Drago mi je što su talenat i perspektivu ovih momaka na vreme prepoznali glavni finansijeri kluba, Vlade Divac i Zoran Milašinović pa se zahvaljujući njima puno i ulaže u rad sa mlađim kategorijama - kaže za Ibarske direktor mlađih kategorija Sloge, Nego Tomović.    Pohvale za odlične rezultate stižu sa svih strana. Kraljevo je sada značajan grad na fudbalskoj mapi Srbije, a veliki klubovi sa respektom se odnose prema talentima Sloge koji su stekli zavidnu reputaciju pobedivši gigante kao što su Crvena zvezda, Vojvodina i OFK Beograd.
- Moram da naglasim da smo tu reputaciju itekako zaslužili, pre svega zbog profesionalnog pristupa, zalaganja i želje svih igrača da pokažu da su ravnopravni sa vršnjacima iz klubova koji godinama dominiraju u našoj zemlji. Dobri rezultati protiv takvih timova daju dodatno samopouzdanje koje se naravno ogleda i na bodovnoj lestvici Kvalitetne lige Srbije.    Vasilić, Nikačević, Milovanović, Memedović, Ćeha, te pozajmljeni Metalcu Bižić, Opančina, Milenković i ostali predstavljaju budućnost Sloge i kraljevačkog fudbala. Ipak, većina od njih do sada nije dobila značajniju priliku da igra za seniorski tim koji u Prvoj ligi Srbije važi za jedan od iskusnijih.
- Sloga je u poslednje dve sezone promenila nekoliko trenera i smatram da većina njih nije imala razumevanja za mlade igrače koji jedino sa kontinuiranim igranjem mogu da postanu okosnice tima za naredne sezone. Mislim da je sadašnji trener prvog tima, Saša Nikolić, odličan stručnjak te da će iz utakmice u utakmicu davati više šanse ovim momcima da pokažu šta znaju - konstatuje gospodin Tomović.    Prioriteti u budućnosti...
- Što se tiče mlađih kategorija prioritet je stvaranje novih igrača koji će jednog dana biti nosioci igre prvog tima. Pomenuli smo samo neke koji su na pragu seniorske selekcije, ali talenata ima dosta i naš zadatak je da ih kvalitetnim radom približimo zajedničkom cilju. Naravno da su bitni i rezultati svih selekcija, a oni su za sada i više nego zadovoljavajući - kaže Tomović.    Kao prvi čovek škole fudbala „Bambi“, Nego Tomović je od strane kraljevačkih „poznavalaca“ ovog sporta često bio osporavan u radu sa mlađim kategorijama. Većina igrača koji sada nastupaju u svim selekcijama Sloge upravo su ponikli u „Bambiju“ i to samo po sebi predstavlja veliki uspeh za ovog izuzetnog sportskog radnika. Na mestu direktora mlađih kategorija Sloge, Tomović je postignutim rezultatima i definitivno „zapušio“ usta „nevernim Tomama“.
- Nadam se - kroz smeh je rekao Tomović i nastavio - mislim da se moj i uspeh mojih saradnika pre svega ogleda u selektiranju igrača. Meni nije važno da li je igrač sa strane ili iz Kraljeva, kod mene svi imaju isti status. Mnoga talentovana deca iz okolnih sela ranijih godina nisu mogla da dođu do izražaja od „gradske“ dece čiji su ih roditelji uz pomoć trenera „gurali“ na sve moguće načine. To u Slogi ne postoji i neće dok sam ja tu. Pa i sami vidite da su u svim selekcijama najbolji igrači  uglavnom sa seoskih područja ili iz drugih gradova. Sloga definitivno ima perspektivu i za njenu i budućnost kraljevačkog fudbala ne treba brinuti - rekao je za kraj razgovora direktor mlađih kategorija FK Sloga, Nego Tomović.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - PRVO KOLO
Studenti položili ispit

Mašinac - Proleter Naftagas 79 - 75 (26 : 22, 17 : 14, 14 : 18, 22 : 21)

   Kraljevo - Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Belošević, Mrdak, Janković (svi iz Beograda).
Mašinac: Miljković 2, Radulović 11, Raković, Cvetković 12, Milašinović 13, Popović 10, Šestović 5, Reljić, Arsić 14, Đusić, Vuletić 12, Čupković.
Proleter Naftagas: Nikolić, Bordoš 4, Vulin 3, Simić 6, Stanojević 4, Rajković 4, Glavinić 8, Žarković 15, Barać, Vukosavljević 14, Topčov 17, Krstić.
  Na najlepši mogući način košarkaši Mašinca započeli su novu sezonu u prvoligaškom društvu. Sa klupe predvođeni „novim - starim“ trenerom Srboljubom Đorđevićem i plejadom mladih i uglavnom anonimnih igrača, mlađi kraljevački prvoligaš savladao je posle dosta borbe povratnika u društvo najboljih, ekipu Proleter Naftagasa iz Zrenjanina rezultatom 79 : 75.
   U dosta izjednačenoj utakmici studenti su uvek za korak bili ispred gostujuće ekipe u čijim redovima glavnu reč vode iskusni Rajković i Žarković. Zahvaljujući centarskoj liniji Arsić - Vuletić, Mašinac je prvu četvrtinu u kojoj odbrane nisu blistale, uspeo da reši u svoju korist rezultatom 26 : 22. Iako ih šut nije naročito služio, domaći su strpljivom igrom i spuštanjem lopte pod koš centrima uspeli da održavaju solidnu prednost koja je na kraju prvog poluvremena iznosila sedam poena razlike 43 : 36.
   U nastavku igre, u ekipi Mašinca razigrao se i novajlija Cvetković koji je sa par sjajnih poteza izmamio aplauze kraljevačke publike. Ipak, iskusna ekipa iz Zrenjanina nije se predavala i najpre zahvaljujući šuterski raspoloženima Žarkoviću i Topčovu u pojedinim trenucima je imala priliku da rezultat prevede u svoju korist.      
   U penal završnici Raduloviću nije zadrhtala ruka sa linije za slobodna bacanja i nastupila je velika radost mladih igrača Mašinca koji će uz premijerne bodove zasigurno dobiti na samopouzdanju pred meč 2. kola u kome narednog vikenda gostuju u Novom Sadu kod ekipe Vojvodine, jednog od favorita za najveći plasman.

REČ TRENERA
- Mislim da je mlada ekipa Mašinca više želela pobedu od nas i to je pokazala velikim požrtvovanjem na parketu. U meč smo ušli dosta nervozno i kada se lomio rezultat pravili smo početničke greške što je za ovako iskusnu ekipu nedopustljivo. Čestitam igračima Mašinca na zasluženoj pobedi i na tome što su mojim igračima dali lep primer kako se treba boriti za svoj klub - rekao je posle utakmice trener Proleter Naftagasa, Zoran Bajin.    - Ovo je možda najteža utakmica u mojoj trenerskoj karijeri, ali svakako i najslađa pobeda. U novu sezonu smo ušli sa veoma mladim timom i mnoštvom neafirmisanih igrača. Upravo su novajlije poput Vuletića i Cvetkovića dale ogroman doprinos ovoj pobedi i drago mi je da se vidi rezultat kvalitetnog rada iz pripremnog perioda - presrećan je posle utakmice bio trener Mašinca, Srboljub Đorđević.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - PRVO KOLO
Sloga slavila u Nišu

Ergonom - Sloga 72 - 76 (20 : 24, 14 : 15, 19 : 21, 19 : 16)

Niš - Dvorana Čair. Gledalaca: 500. Sudije: Milojković, Juras, Glišić (svi iz Beograda).
Ergonom: Stanisavljević 9, Trailović 7, Cvetković 14, Vitković 6, Mladenović 19, Jovanović 4, Ivetić 11, Virijević 2, Čukuranović, Radović, Filipović, Radosavljević. Sloga: Dašić 12, Đorđević 16, Gambiroža 10, Mirković, Olujić 2, Dimitrijević 12, Garović 3, Borovčanin 18, Šamanović 3, Veličković, Topolović, Tokalić.
Stariji kraljevački prvoligaš, Sloga, startovao je u novoj sezoni pobedom na gostovanju u Nišu protiv tradicionalno neugodnog protivnika, ekipe Ergonoma rezultatom 76 : 72.
Ispostavilo se da sjajni rezultati iz pripremnog perioda nisu slučajni i da se pored višegodišnjih finansijskih i kadrovskih problema ipak radilo kvalitetno i sa puno entuzijazma.    Osim uvodnih 11 : 2 za ekipu Ergonoma, ostatak utakmice potpuno je pripao kraljevačkim košarkašima koji su do pred sam kraj imali i deset poena razlike 71 : 61. Odličnu partiju pružili su mladi Borovčanin i Đorđević, a ogromnu podršku imali su u iskusnima Dimitijeviću, Gambiroži i Dašiću.
U ekipi Ergonoma, koja se u poslednjem trenutku skupila i odlučila da učestvuje u ovom rangu takmičenja, bolji od ostalih bili su iskusni Mladenović i Cvetković.    Sloga je iskoristila neuigranost domaćeg tima i ostvarila zasluženu pobedu, ali utisak je da će Nišlije kako bude odmicalo prvenstvo predstavljati težak zalogaj za sve ekipe, pa i za najveće favorite jer je reč o kvalitetnom sastavu sa proverenim prvoligaškim igračima.
U 2. kolu, narednog vikenda na programu je komšijski derbi u kome Sloga u Hali na Ibarskom keju dočekuje ekipu Borca iz Čačka.
I.S.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE SUPERLIGA SRBIJE - PRVO KOLO
Ribnica izgubila u Smederevu

   Odbojkaši Ribnice neprijatno su iznenadili svoje navijače porazom na startu prvenstva u Smederevu od istoimene ekipe rezultatom 3 : 1, po setovima (13 : 25, 25 : 18, 26 : 24, 30 : 28).
   U 2. kolu, narednog vikenda Ribnica ponovo gostuje, ovoga puta novajliji u najelitnijem rangu takmičenja, Ljigu.
I.S.



VESTI - KOŠARKA
Polet i Kraljevo Plus pobeđuju

   Polet iz Ratine i Kraljevo Plus bili su uspešni i u 2. kolu Srpske lige grupa „zapad“. Polet je u kraljevačkoj Hali sportova u veoma neizvesnoj utakmici savladao ekipu Mionice rezultatom 70 : 68 iako su gosti posle prve četvrtine imali prednost od 16 poena razlike 10 : 26.
   U jednom od derbija ovog kola, košarkaši Kraljevo Plusa pobedili su u Kosovskoj Mitrovici domaću Trepču rezultatom 83 : 78 i za sada drže čelnu poziciju na prvenstvenoj lestvici.
   U 3. kolu, narednog vikenda, Kraljevo Plus dočekuje užički Plej of dok će Polet gostovati u Bajinoj Bašti kod ekipe Studenta.
I.S.



VESTI - KOŠARKA
Plej of bolji od Kraljevčanki

   Košarkašice Kraljeva doživele su i drugi poraz u prvenstvu Prve „B“ lige. U okviru 2. kola, Plej of iz Užica zasluženo je slavio na parketu kraljevačke Hale sportova rezultatom 67 : 60.
   Domaće su odlično počele susret i prvu četvrtinu rešile u svoju korist sa ubedljivih 25 : 6, ali je kasnije usledio pad u igri koji su gošće umele da iskoriste. Najefikasnije u domaćoj ekipi bile su Mihailović sa 18 te Marković i Ćosović sa po 14 poena. Bolja od ostalih u redovima ekipe iz Užica bila je Trifunović sa 20 poena.
  U 3. kolu, narednog vikenda, košarkašice Kraljeva gostuju u Beočinu kod istoimene ekipe.
I.S.



VESTI - KARATE
Održana Reikonijada

   Od 8. do 11. oktobra održana je druga po redu kulturno - sportska i humanitarna manifestacija „Reikonijada“. Prvog dana održana je revija kimona, sledećeg dana su punoletni članovi zajedno sa direktorom kluba Zoranom Jakovljevićem  dobrovoljno dali krv i predali likovne radove na temu „Alkohol - ne, droga - ne, pušenje - ne“. U subotu su mladi karatisti „Reikona“ podelili 1160 besplatnih zagrljaja građanima Kraljeva simbolično promovišući ljubav, zajedništvo i poštovanje, a završnog dana u prostorijama kluba održano je takmičenje pod nazivom „Pomeri granicu 2009“ u disciplinama sklekovi, trbušnjaci, zgibovi, čučnjevi i nadvlačenje konopca.    Takmičari „Reikona“ učestvovali su i na otvorenom prvenstvu Prokuplja gde su osvojili tri zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu medalju.
I.S.