Hala i bazen na desnoj obali Ibra
Meksički grip u Kraljevačkim školama
Grad zida još dve ćuprije
Tavnik - selo sa dva lica
Stop trgovini ljudima
Dobra mreža preduslov za kvalitetnu mobilnu komunikaciju
Žena - stub seoskog domaćinstva
Stanje i perspektive mlekarstva u Srbiji
Ribolov - lov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, košarka, odbojka, karate

RETROVIZOR
Psi ljudi i kerovi II deo

   Sa „nemoj da jedeš da vidiš kako je biti gladan“ beogradski genijalci koji su otkrili da je polovini miliona Srba glavna muzika krčanje creva prešli su u drugu fazu paranoje. Počeli su da postavljaju zasede po samoposlugama i megamarketima i da prose kilo brašna i šaku pirinča kojim će da nahrane vasceli, od hleba i s’leba, odviknuti puk.    Gledam na lokalnoj televiziji onu dečicu entuzijaste kako smerno stoje pored velikih kolica u megamarketu tamo u Grdici i čekaju da neko u njih spusti šaku prosa. Jedna kolica na pola miliona gladnih. Figurativno govoreći. A sećam se tih kolica kada sam bio dete. Jednom nedeljno pokojna majka je u njih trpala šta treba. Nije se zagledalo u novčanik. I obavezno je povrh svega bila neka slikovnica ili knjiga. Vidi ti to!!! Tada su se knjige prodavale i u samoposlugama!  No o tome drugi put. Elem, bilo je i tada u ćošku ono limeno lonče sa crvenim krstićem u koje se ubacivala sitnina, ali je na njemu uvek pisalo „za decu Etiopije“ ili za neku Burkinu Faso, gladne u Indiji. Eventualno, daleko bilo, za stradale u Skoplju.
   U to vreme, pričao mi kolega Ogi iz „Ilustrovane“, njegov cimer sa faksa, neki Žile iz Požarevca, imao je običaj da šeta Knezom u Beogradu, pa kada vidi gospođu da voda fensi kerče zastane sav se uprepodobi pa počne,  „jao, kako si sladak, pa kako se ti zoveš lutko, pa ti si jedna besava kuca“.  Kada se gospođa otkravi on nastavi. „A koja je to rasa, aaaa čivava, pa sećeru“, pa onda dalje, „a sta ruca kuca“, a gospođa će kao iz topa „pa džigice i samo belo meso“. E onda se Žile uspravi izbeči i džorne kuče uz obaveznu rečenicu „krkaš džigice, a ja studiram filozofiju na praznom pasulju m...cu ti ...“.
   Gledam onomad čuvenog Jocu Memedovića sa RTS-a (nacionalna TV, obavezna pretplata prim. aut.). Bio Joca u nekom salonu za kučad kojima se pamti i askurđel ko je bio i otkrio da jedno kupanje košta 1.000 dinara, da šiškanje cula dođe  duplo više, trčkaranje na trenažeru po 800, a ako hoćete da kuci izlakirate nokte to je beše 300 po šapici. Elem sračunao Joca 140 miliona evra se sprca godišnje za negu 400.000 kuca što im se dedin deda zna u prestonici. A mene čekaju u zasedi da u onu korpu saspem šaku prosa. Sikter more, sikter bre!
Atanasije Tasić

U ŽIŽI
Hala i bazen na desnoj obali Ibra

   Gradnja bazena na keju za Grad je u ovom trenutku preveliki zalogaj. Traži se alternativa za sportiste

   Nova hala i zatvoreni bazen, tako mnogo potrebni Kraljevu, umesto u Čibukovcu, odnosno pod obalom uz otvoreni bazen, mogli bi da niknu čak pod istim krovom  na desnoj obali Ibra na prostoru uz Ulicu Dušana Popovića gde se sada na nekoliko hektara nalazi rasadnik „Srbijašuma“.
Po planovima koje je usvojio Grad, na prostoru oivičenom Ibrom, pomenutom ulicom i rekom Ribnicom inače su predviđeni uglavnom rekreativni sadržaji od parkova do terena, što podrazumeva i gradnju sportskih objekata većeg gabarita.
   Zastoj sa gradnjom u Čibukovcu nastao zbog svojevremno nesređenih planskih akata, ali i činjnica da je za gradnju zatvorenog bazena pod obalom  za koji planovi i dozvole postoje poodavno potrebno po najnovijim predračunima bezmalo 4,5 miliona evra, naterali su gradske vlasti da počnu da razmišljaju o drugačijem pristupu.
   - Ne odustajemo mi niti od bazena pod obalom niti od gradnje prostrane hale u Čibukovcu ali nam zbog plivača i vaterpolista hitno treba zatvoren bazen, a zbog drugih sportisata, možda sa manjim tribinama ali svakako pristojnija dvorana - kaže Aleksandra Sretović direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva.
   Sportski razlozi svakako su na prvom mestu jer je pitanje hoće li još koliko naredne godine košarkaši i odbojkaši zbog gabarita, nazovi kraljevačke hale, moći da igraju utakmice na domaćem terenu. O odigravanju rukometnih utakmica ovde nikada nije ni moglo da se priča. Sa druge strane, vaterpolisti su pet puta ulazili u elitu ali su odmah iz nje i ispadali jer nemaju gde zimi da plivaju.
   - Grad na mestu gde se sada nalazi hala planira ulicu. To je jedna od ključnih centralnih gradskih saobraćajnica kroz koju će se uz Ulicu četvrtog kraljevačkog bataljona opsluživati kompletno zaleđe Omladinske - kaže naša sagovornica.
   Grad, međutim, ne odustaje ni od prvobitnih projekata. Prvi čovek grada gradonačelnik Ljubiša Simović potvrdio nam je da je firma Elit plus, koja se pre dve godine pojavila kao zainteresovani investitor za gradnju poslovno-stambenog kompleksa u Čibukovcu u okviru koga bi nikla i nova moderna hala sportova, kontaktirala gradsku upravu nakon otklanjanja problema u planskoj regulativi.
   -Naravno, razgovaraćemo i sa njima ali i sa drugim investitorima. Međutim procedura se mora sprovesti od početka sa javim pozivom i ovog puta bez grešaka - kažu naši sagovornici.
   U poslednjih dva dana nažalost nismo uspeli da kontaktirano sa ljudima iz kompanije Elit plus. Ono što se poluzvanično zna je da je ova kompanija postala vlasnik onoga što je ostalo od starog Jasena ali i poprilične površine zemljišta u okruženju što ga ipak čini glavnim „igračem“ za dobijanje velikog posla.
   I gradnja bazena na keju, bar u onom obliku kako je to projektom predviđeno, za grad je u ovom trenutku preveliki zalogaj. Cifra za pokriveno plivalište je premašila četiri miliona evra i pitanje je hoće li  država za to nauštrb nekih „životnijih“ projekata odrešiti kesu.
Ekipa Ibarskih

Meksički grip u Kraljevačkim školama

   Dvoje dece u Kraljevu je obolelo, a za još troje se sumnja da su zaražena virusom meksičkog gripa potvrdio je juče dr Vladan Šaponjić epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu.
   - Radi se o blažem obliku virusa H1N1 zbog čega su mališani upućeni na kućno lečenje koje, pre svega, podrazumeva mirovanje, uzimanje vitamina, čajeve, rečju sve ono što je propisana terapija za uobičajene oblike influence - kaže dr Šaponjić.
   Jedan od mališana zaraženih novim sojem gripa je predškolskog uzrasta dok su ostala deca osnovci.
   - Nema mesta za bilo kakvu paniku, zatvaranje škola ili obdaništa. Pratićemo situaciju i u skladu sa razvojem događaja najverovatnije će samo, i zbog pojave sezonskog gripa, uslediti kao i svake godine zabrana posete bolesnicima - kaže naš sagovornik.
   Kraljevo je u žižu javnosti dospelo sredinom ovog meseca kada je u Kliničko bolničkom centru u Kragujevcu od posledice upale pluća, zvanično uzrokovane meksičkim gripom, preminula meštanka sela Milakovac. Posle njene smrti naložena je obdukcija čiji nalazi, bar zasad, nisu obnarodovani, a u ovom selu nisu zabeleženi novi slučajevi obolevanja.
E.I.

Intenacionalizacija boračkog problema

   Kako ni posle više od dve godine uporne borbe sa Vladama Srbije borci nisu uspeli da ostvare prava za koja se zalažu, rešilu su da se za pomoć obrate i međunarodnim institucijama.
   Udruženje učesnika ratova 1991-99. iz Kraljeva kompletiralo je dokumentaciju o dosadašnjim aktivnostima i pregovorima sa bivšom i sadašnjom Vladom  u cilju ostvarivanja prava za status borca i isplate dela novčane nadoknade za učešće u ratu 1999. godine.
   - Fotokopiju svih dokumenata uz hronologiju aktivnosti u protekle nešto više od dve godine i naših upornih nastojanja, ponekad su i životi bili ugroženi, da kooperativno rešimo ovaj problem, dostavićemo za početak ambasadama Rusije, Kine, kancelariji OEBS-a i šefovima svih poslaničkih klubova u Skupštini Srbije - rekao nam je Sreten Lazović, predsednik Udruženja.
   Cilj ovih aktivnosti je, kako kaže Lazović, da se ovaj problem internacionalizuje kako bi i na taj način borci pokušali da ostvare ono za šta se zalažu.
   - Ovo je samo početak. Ako ovo ne da adekvatne rezultate, obratićemo se i drugim međunardnim institucijama kao i sličnim udruženjima u drugim zemljama. Svakako nećemo odustati od naših zahteva dok god bude živ i jedan borac - odlučan je Sreten Lazović.
N.S.

USKORO TENDER ZA PROJEKTOVANJE MOSTA U SKOPLJANSKOJ ULICI
Grad zida još dve ćuprije

   - Ako sve bude išlo po planu gradnja novog mosta može da startuje dogodine - kaže Aleksandra Sretović, direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju. Grad tražio pare iz NIP za pešački most u centru

   Još se asfalt na novom mostu kod pijace nije takoreći ni ohladio, a Kraljevo kreće u izgradnju najmenje jednog, a možda i dva mosta u centru grada. Kako Ibarske ekskluzivno saznaju u Direkciji za planiranje i izgradnju, u narednih petnaestak dana biće raspisan tender za projektovanje mosta koji će iz Skopljanske ulice ići ka Ribnici. Prvi radovi ako se bude poštovala dinamika projektovanja i dobijanja dozvola mogli bi da startuju naredne godine najesen, pre svega na vijaduktu i pristupnim saobraćajnicama na desnoj obali Ibra.
   Sa druge strane, u ponedeljak najkasnije stiže kompletan projekt za pešački most koji će, takođe desenu obalu reke, povezati sa gradskom terasom. Za ovaj projekt vredan oko dva miliona evra grad je konkurisao za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana.
   - Uz zaista obiman posao vezan za obilaznicu odnosno trasu autoputa pored Kraljeva i ulaganja u saobraćajnice na prilazu gradu pokretanje gradnje novog mosta iz Skopljanske biće ključno u planu koji pripremamo za narednu godinu - otkriva Aleksandra Sretović direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva.
   Po rečima naše sagovornice uz sitnije pravno imovinske sporove gotovo i da nema bitnijih prepreka da ova, za grad izuzetno značajna, investicija odmah krene.
   - Most koji će ići iz Skopljanske biće dug 70 metara sa vijaduktom od oko 100 metara koji će posle nasipa ići ka Žičkoj ulici. U prvoj fazi ova saobraćajnica će imati dve trake ali će nosači biti tako projektovani da dobijemo četvorotračnu saobraćajnicu - kaže gospođa Sretović.
Po rečima gradonačelnika Kraljeva Ljubiše Simovića most će kada bude završen doslovce otvoriti desnu stranu Ibra za izgradnju.
- Mi tek treba da uđemo u fazu projektovanja ali je za razvoj grada izuzetno važno da što pre uđemo u ovu investiciju i otvorimo mogućnost da se realizuje ideja formiranja, uslovno rečeno,  novog centra grada na desnoj obali Ibra - kaže Simović.
   Saobraćajni stručnjaci koje smo konsultovali ističu prednosti koje izgradnja novog mosta donosi kvartovima u „starom gradu“. Pre svega stvoriće se uslovi da prostor od Skopljanske do Ulice Olge Jovičić bude oslobođen od saobraćaja, čime bi se pešačka zona  produžila za novih dve stotine metara  i stvorila nova pešačka oaza oivičena Crkvom Svete troice, Domom vojske, Muzejom i Arhivom.
   Automatski nestaje i sav pritisak koji sada stvara tranzitni saobraćaj iz Čibukovca, Vojnog naselja, dela Jarčujka i Stare čaršije ka Ribnici, Kovačima, Beranovcu i Žiči, a koji je sada neminovno upućen na Ulicu IV kraljevačkog bataljona koja je najkraća veza ovih naselja  do jedinog mosta u gradu.
   Mnogo veća korist ipak se dobija na desnoj obali gde se otvara zona od nekoliko desetina hektara koji su nedavno i planski uobličeni. Prostorni plan tu predviđa gradnju kombinovanih sadržaja od poslovnih preko sportskih do stambenih. Nezvanično to i jeste razlog što već poodavno više uglednih domaćih „igrača“ ali i investitora sa strane merka parcele u ovom delu Kraljeva.

U RIBNICU PRAVO IZ CENTRA
   Idejno rešenje ćuprije koja će Kraljevčane iz centra pešice voditi pravo u Ribnicu predstavljeno je pretprošle godine u muzeju ali je u međuvremenu pretrpelo manje izmene. Projektovana cena ovog mosta je oko dva miliona evra i na taj novac grad računa iz NIP-a.

ĆUPRIJA I U VOJNOM NASELJU
   Do danas, bar potpuno, nije odbačena ni ideja koja se može videti na planovima grada da treći drumski most bude izgrađen u Vojnom naselju, a preko reke bi kretao od podvožnjaka kod škole „Čibukovački partizani“. Ovaj most bi u perspektivi rasteretio i  svog sabrata u Skopljanskoj jer bi prihvatio sav tranzit iz Čibukovca, Vojnog Naselja, Jarčujka , sela sa starog puta ka Čačku pa čak i Konareva ka Ribnici i Beranovcu čime bi Kraljevo postalo srpski grad sa najviše saobraćajnih prstenova.
Ekipa Ibarskih

Milione isplaćivali bez valjane procedure

Gradska uprava u 2008. godini sklapala ugovore sa dobavljačima bez propisane procedure, a pojedinim odbornicima isplaćivane plate u dvostruko većem iznosu od propisanog

   Pored kršenja finansijske discipline, o čemu smo pisali u prošlom broju, grad Kraljevo u rešenju budžetskog inspektora označen je da nije poštovao procedure javnih nabavki, da je prekoračio ovlašćenja prilikom kupovine jednog stana, ali i da su pojedinim odbornicima isplaćivane plate u dvostruko većem iznosu od propisanog.
   Kada je reč o javnim nabavkama budžetski inspektor je utvrdio da je grad u 2008. godini pojedinim dobavljačima dodeljivao Ugovore bez primene propisane procedure utvrđene Zakonom o javnim nabavkama velike vrednosti. Tako je inspektor pronašao da je grad Kraljevo za usluge obezbeđenja objekata firmi Sistem FTO isplatio 4,6 miliona dinara bez propisane procedure za period od 1.08.2007 - 1.12.2008.
   U daljem postupku kontrole budžetski inspektor je pronašao da je grad 23.12.2008. god. sklopio ugovor sa firmom Novi Pazar - Put kao naručioca i izvođača radova. Sledećeg dana 24.12.2008. A.D. Novi Pazar - Put ispostavlja avansni račun Gradu vrednosti nešto manje od 3 miliona dinara. Na zahtev inspektora da mu se od ovlašćenog predstavnika gradske uprave prilikom njegove kontrole dostavi na uvid dokumentacija u vezi sprovedenog postupka javne nabavke pomenutih radova, inspektoru je rečeno da takav postupak nije vođen u službi koja obavlja poslove javne nabavke.
   U dopisu koji je gradska uprava poslala republičkoj budžetskoj inspekciji napisana su imena dva radnika koji rade u Javnim nabavkama gradske uprave. Međutim, postavlja se pitanje jesu li ti ljudi direkno prekršili Zakon o javnim nabavkama ili su samo sledili instrukcije ljudi koji su tada bili na vlasti?
   Inspektor je pronašao nepravilnosti oko kupovine stana zaštićenom licu od strane grada u periodu od 2004 - 2005. godine u Dositejevoj ulici u površine 46 kvadrata po ceni nešto višoj od 2 miliona dinara. Kada je inspektor zatražio saglasnost Vlade Srbije za kupovinu ovog stana rečeno mu je kako takva saglasnost ne postoji!
   Milomir Prodanović koji je i tada bio načelnik odeljenja finansija kaže da je postupak kupovine tog stana sproveden legalno, iako izveštaj inspektora pokazuje drugačije.
   - Republički inspektor jeste tražio saglasnost Vlade o kupovini tog stana, i koliko je meni poznato ta saglasnost ne postoji u gradskoj upravi u Kraljevu. Postojao je dogovor tadašnje opštine i ministarstva, ali zvanično saglasnost nikada nije dobijena. Taj stan je kupljen putem oglasa, zaključen je ugovor i on je plaćen, a jedino što nije bio uknjižen kao osnovno sredstvo. Inspektor je sumnjao da stan fizički ne postoji, ali sam ja rekao da možemo da odemo i da on vidi gde je stan - govori Prodanović.
   Budžetski inspektor je u svojoj daljoj kontroli pronašao da se u 2008. godini za dva meseca po pojedinom odborniku isplaćivalo oko 19.000 dinara, iako je odlukom propisano da je mesečni iznos naknade za rad odbornika 9.600 dinara.
   - Meni to nije poznato, a siguran sam da to nije moguće. Nikome nije moglo da se isplati više nego što je to propisano, i taj podatak je neistinit - kaže Milomir Prodanović načelnik Odeljenja finansija.
   Iako je budžetski inspektor u svom izveštaju jasno napisao da se nekim odbornicima isplaćivalo više nego što je Skupština propisala, tadašnji i sadašnji načelnik finansija je ovo izričito negirao. S druge strane sadašnja načelnica Odeljenja zajedničkih poslova Jelena Peruničić kaže da nije sigurna šta se dešavalo pre maja od kada je ona došla na to mesto, a ponudila nam je da pregledamo svu dokumentaciju koja se odnosi na ove isplate odbornicima, ali i dokumentaciju Javnih nabavki gradske uprave.
Nenad Božović

GRADONAČELNIK U POSETI SELIMA
Tavnik - selo sa dva lica

   Jedno od razvijenijih sela našeg grada kuburi sa vodom i strujom

   Naša privreda u ovom trenutku nije nosilac daljeg razvoja grada, što je sveukupno stanje i u komšijskim sredinama. Da li selo može biti pokretač održivosti daljeg razvoja u mnogome zavisi od privrednih subjektima koji postoje u tim sredinama, ali i uslovima privređivanja primarne proizvodnje. Zbog svih problema koji su trenutno aktuelni u agraru,  prvi čovek Kraljeva sa svojim saradnicima od ove nedelje kreće u obilazak sela. Juče je posetio Tavnik.
   Zadovoljan čovek je zadovoljan na bilo kojoj tački zemaljske kugle. Tavnik je jedno od, slobodno možemo reći, razvijenijih sela našeg grada. Tome svakako doprinose pre svega privrednici, a njih je dvadesetak u ovom selu. Nezaposlenost je ovde mala, ali je najpohvalnije da u ovom selu ima mladih. Neki su uposleni u ovdašnjim firmama pa im je poljoprivreda kao dodatna delatnost. Poseta Tavniku je otpočela susretom sa privrednicima. Njihovi problemi, kao i problem meštana Tavnika jesu uglavnom usmereni na infastrukturu. Privrednici ovog kraja su istakli i da im je neophodna ažurnija papirologija, većina njih upošljava preko 50 radnika, redovno izmiruje poreze, ali od države nije dobila ništa. Većina privrednika je uložila velika sredstva, čiji povratak je evidentno sve teži.
   - Pa teško jeste. Kriza nije samo u Srbiji, u celom svetu je. Svakako da ova poseta ima značaja, direktno razgovaramo o problemima. Mi privrednici smo bar uvek bili za saradnju. Problemi sela su i naši problem - ističe domaćin sastanka privrednika  Rade Trnavac.
   U Tavniku gotovo da ne postoji segment proizvodnje koja nije zastupljena i usko vezana za poljoprivredu. „Gigant“ je jedan od ozbiljnih proizvođača stočne hrane, „Mlin Tavnik“ već decenijama ima brašno odličnog kvaliteta, te se kao takav može smatrati i budućim otkupljivačem. Proizvodnja  mesa i mesnih prerađevina je dominantna i za sada se odvija u tri objekta po najsavremenijim standardima. „NID“, „SAN“ i „Zucović“ su zahvaljujući svom kvalitetu uspeli da nađu svoje tržište i nikako ne smetaju jedni drugima, bez obzira što imaju slične programe, mada svi klaničari ističu da je sve češće problem naći kvalitetna grla za preradu. Jedan od najmlađih privrednika mlekara „Milkop“ planira da uposli još radnika i poveća kapacitet, tako da otkup mleka neće biti problem u ovom kraju, ali i za ostale u okruženju.
   Selo Zucovići više godina vrši otkup sira i kajmaka. Ostale uslužne delatnosti samo dopunjuju jedna drugu. Selo je bogato i prirodnim blagodetima. Ovde rađa dunja kao malo gde u Srbiji. Procenjuje se da od 300 hiljada stabala u našoj zemlji trećina je sa ovih prostora. Ovih dana je pri kraju otkup dunje za koju ni industrijska prerada, ali ni nakupci nisu ponudili nikad manje! Stočni fond je uglavnom namenjen za eksploataciju mleka i preradu istog. Iz tavničkih bačija već decenijama se transportuje sir i kajmak na beogdske pijace. Neki su opredeljeni samo na tu proizvodnju poput mladog para Vladanke i Srećka Kneževića, tako da im ratarstvo i voćarstvo dopunjuju kućni budžet. Isključivi su poljoprivrednici.
   - Nije teško kad imate radi čega. Naš problem je uglavnom u cenama. Proizvedemo, pa je posle teško prodati i naplatiti. Šta očekujem, pa da neko vrednuje rad nas seljaka. Volim svoj posao verovali ili ne, ali ne mogu ni da biram. Šta bi se dogodilo kada bi svi prestali da se bavimo ovim poslom,  a živimo na selu- postavlja pitanje mlada Vladanka Knežević.
   Međutim, ovo je lepša strana medalje. Meštani imaju dva veća problema u koje su delimično i svojom greškom zapali. Tavnik je u podnožju voda, ali stanovništvo nema dovoljno vode. Leti je najteže, jer treba napojiti veliki stočni fond pa se uglavnom snalaze kod „Giganta“. Primer Banovića Male bi bio primenljiv i u nižim predelima Tavnika. Rzav kao alternativno snabdevanje vodom se ispostavilo kao glavno, a ne mora tako. Vodna infrastruktura nije velika investicija koja se može vratiti kroz veliki broj potrošača, mada meštanima ta solucija i nije najidealnija jer vodu moraju i plaćati!!! Paradoks kao retko gde! Tako česme i pojilišta suva, ali i novčanici. Problem elektrifikacije je takođe evidentan jer trenutna stara instalacija nije u stanju da podrži velike potrošače naročito one koji su na sistemu čačanske mreže. Dva dalekovoda bi možda i rešila problem. To je ono sa čime se meštani i lokalna samouprava moraju suočiti jer više istance mogu da isprate samo deo lepih želja Centralne Srbije.
   Zaključno, jučerašnji sastanak je implicirao sledeće zahteve privrednika i meštana Tavnika: rešavanje problema vodosnabdevanja, elektrifikacije, saglasnost lokalne sampouprave oko oblasti industrijske zone u Tavniku, kao i skladištenje otpada jer u ovom selu niču deponije kao pečurke. Ništa novo za Srbiju, ali je valjda i vreme da se i onima koji nisu uz asfalt ponude pristojni uslovi života da bi održivost bila ravnopravna.

   - Nužna je promena tradicionalnih upravljačkih struktura, decentralizacija i prilagođavanje institucija, prihvatanje pravila EU, kao i donošenje strateških dokumenata. Naša strategija razvoja sela mora imati precizne ciljeve. Do njih možemo doći zajednički sa privrednicima I poljoprivrednicima koji žive u našim selima. Ovi sastanci i posete će biti početak, nadam se, dobrog partnerskog odnosa. Svakako da se svi problemi ne mogu rešiti, niti im ja sa svojim saradnicima to ne mogu obećati, ali ćemo pokušati da napravimo prioritete kad su investicije u pitanju. Možda budemo usaglasili zajedničke akcione planove za više sela i kao takve potražimo donaciju od predpristupnih fondova. Ono iza čega mogu da stanem u ovom trenutku, jeste da Lokalna samouprava ponudi pomoć u administrativnom smislu, u jačoj ažurnosti naših odeljenja da se ne bi gubilo na vremenu kod dokumentacije. Znate da je naša samouprava jedna od prvih pokrenula Projektni centar, koji će biti savetodavac pri projektnoj dokumentaciji. Moji pomoćnici će se takođe baviti prispelim pritužbama i problemima na osnovu čega ćemo organizovati ostale posete - rekao nam je gradonačelnik Ljubiša Simović
Sonja Cvetković

   Na konferenciji PULS-a Srbije održanoj u prostorijama Pokreta za Kraljevo, kojoj su prisustvovali predstavnici pokreta gradova iz Negotinsko Timočke krajine, Valjeva, Čačka i Kraljeva, novinari su upoznati sa aktivnostima ovog udruženja, i sistuacijom u opštini Negotin u kojoj su uvedene privremene mere. Dr Ljubiša Jovašević, predsednik Pokreta za Kraljevo, naveo je da se broj članica ovog udruženja uvećava, da se u PULS učlanilo 10 pokreta, kao i da se povodom potencijalnih učlanjenja kontaktira sa 57 opština.
   Sve članice PULS-a pružile su jedinstvenu podršku pokretu u Negotinu. Dr Jovašević je ovim povodom istakao da će ovo udruženje postupati isto, ukoliko se i u drugim gradovima budu pojavili slični problemi.
   - Mi ćemo pružiti podršku Pokretu u Negotinu, jer smo i mi imali privremene mere u našem gradu. Još uvek ne možemo da izađemo na kraj sa posledicama privremene izgradnje u Kraljevu. Podrške Negotinu će biti u smislu finansijske podrške i pojavljivanja u medijima. Problem je jasan, jer se radi o osvajanju vlasti u multinacionalnoj teritoriji, jer je maksimalno poverenje dato jednom pokretu, a ne standardnim, do tada legitmnim većinskim nosiocima vlasti, kako na nivou Republike, takoi na nivou lokalne samouprave Negotina - kazao je Jovašević.
   Marković Radovan, potpredsednik Pokreta za Kraljevo, istakao je da su do sada pokreti u gradovima na izborima osvojili 236.000 glasova. Predstavnik iz Negotina, Dragoljub Đorđević, izrazio je očekivanje da će na predstojećim izborima Pokret za Negotinsko-Timočku krajinu potvrditi svoje jake pozicije, zbog kojih su, kako je rekao, privremene mere i uvedene.
D.M.

Stop trgovini ljudima

   U utorak je Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović sa saradnicima primio Mitra Đuraškovića, koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima Republike Srbije koji je na funkciji načelnika Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala i Vesnu Stanojević rukovodioca Sigurne kuće za žrtve trgovine ljudima koja je i koordinator Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici. Susret je upriličen jer je oktobar mesec borbe protiv trgovine ljudima.
   Gradonačelnika i medije je sa problemom upoznala Vesna Stanojević i naglasila da su na početku rada Sigurne kuće većunu štićenica činile strane državljanke, Rumunke, Moldavke, Ukrajine i druge, a da se od skorije promenila slika i da su to većinom naše državljanke. Ona je naglsila značaj zajedničkih akcija lokalne samouprave, nevladinih organizacija i policije, koji deluju preventivno, što znači edukuju građane i decu o ovom sve većem problemu.
   Mitar Đurašković je objasnio ovakav razvoj situacije time da je prekinuta međugranična kriminalna delatnost na ovom polju i da su se trgovci ljudima okrenuli ka našim državljanima. On je takođe naveo da je uloga medija u edukaciji i informisanju građana velika i da je veoma bitno da mediji koriste ispravnu terminologiju. Tako je naglasio da se termin „belo roblje“ još od usvajanja deklaracije o ljudskim pravima 1949. ne koristi u zvaničnim dokumentima i pozvao medije da ga više ne koriste.
   Saša Atanasov koordinator  kraljevačke NVO „Antos“ koja je i organizovala susret i predavanje koje je posle usledilo namenjeno predstavnicima pravosudnih i policijskih organa, direktorima osnovnih i srednjih škola i drugima koji su neposredno uključeni u edukaciju dece, rekao je da ne treba toliko pričati o žrtvama, koloko je neophodan rad na prevenciji i sprečavanju da građani i deca ne dođu u položaj ropstva. On je izneo podatak da je predviđanje da će u narednih 10 godina prostor Balkana biti glavni tranzit za trgovinu ljudima za Evropu i da niko ne treba da se nada da će nas taj problem u budućnosti mimoići.
   Svi učesnici razgovora su upozorili da će mnogi mladi biti potencijalne žrtve ropstva posle liberalizacije viznog režima kada će veliki broj mladih krenuti u inostranstvo bez potrebnih informacija i bez dovoljno opreza. Na sastanku je naglašeno više puta da žrtve trgovine i prinudnog rada nisu samo devojeke nego i radno sposobni muškarci, građevinski radnici i drugi.
   Gosti su pohvalili rad kraljevačke lokalne samouprave, koja je jedna od prvih koja se aktivno uključila u podršku naporima na zbrinjavanju i edukaciji građana o ovom rastućem poroblemu.
A.Marić

BAZNE STANICE EMITUJU ISTE NEŠKODLJIVE TALASE KAO I KUĆNI APARATI
Dobra mreža preduslov za kvalitetnu mobilnu komunikaciju

   Aktuelna naučna istraživanja i rezultati merenja emisije baznih stanica mobilnih operatera na više od 1.500 lokacija širom Srbije ukazuju da one rade po propisanim standardima i da ne utiču na zdravlje ljudi i okolinu.
   Mobilni telefoni su više od jedne decenije sastavni deo života svih nas. Zato je, kako bi se obezbedila kvalitetna usluga mobilne telefonije, samo u Srbiji postavljeno više od 4.000 baznih stanica, a u Evropi i više stotina hiljada, odnosno nekoliko miliona u svetu.
   Bazne stanice, koje često nazivamo antenama, neophodne su za rad mobilnih telefona, koji funkcionišu samo ako se nalaze unutar njihovih zona pokrivanja. Prečnik tih zona je od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara, pa se bazne stanice po pravilu postavljaju u blizini mesta na kojima boravi više potencijalnih korisnika. Rastojanja između baznih stanica su nešto veća jedino u slučajevima kada se signalom mobilne telefonije pokriva neki putni pravac ili veća površina otvorenog prostora, i tada mogu iznositi i po nekoliko kilometara.
   Što su bazne stanice bliže jedna drugoj, kvalitet signala je bolji, a samim tim i mogućnost nesmetanog komuniciranja i stalne dostupnosti. Kompletna pokrivenost signalom je veoma važna jer omogućava svakom korisniku da upotrebi mobilni telefon svugde i u svakoj prilici, što je posebno bitno u nepredviđenim i hitnim situacijama - sve su to razlozi zbog kojih 75% građana Srbije koristi mobilni telefon.
   Iako se često misli da mobilni telefoni i bazne stanice proizvode štetno zračenje, oni u stvari emituju tzv. nejonizujuće elektromagnetne talase, čiji uticaj na organizam nema ničeg zajedničkog sa štetnim jonizujućim zračenjem koje, recimo, proizvode radiološki uređaji (rendgen, na primer). Naime, bazne stanice šire istu vrstu nejonizujućih talasa koje emituju i električni kućni aparati, kao što su radio i televizor, računar, fen, frižider ili lampa, i to čak manje jačine nego većina njih.
   Ove činjenice potvrđuju i svetski zakoni i istraživanja. Naučna komisija za nastajuće i novootkrivene zdravstvene rizike Evropske komisije (SCENIHR - Scientific Committee on Emerging and Nenjly Identified Health Risks) je 19. januara 2009. usvojila dokument u kome se kaže da ni jedno od tri međusobno nezavisne grupe istraživanja nije dokazalo da izlaganje ovoj vrsti emisije može da izazove simptome koje ljudi obično prijavljuju, odnosno nisu pronađeni dokazi da ljudi mogu da osete uticaj nejonizujućeg elektromagnetnog polja. Čak i kada ljudi prijavljuju neke simptome, dokazano je da se to dešava usled neosnovanog straha da će se razboleti (nocebo efekat), te da nikada nije zaista registrovano neko oboljenje. U zaključcima spomenute Naučne komisije se konstatuje i da nisu utvrđeni bilo kakvi efekti izlaganja nejonizujućim elektromagnetnim poljima na razvoj ili razmnožavanje ljudi i životinja.
   Što se tiče domaćeg zakona, nedavno usvojen Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja Republike Srbije (maj 2009.) je čak i 1,5 do 2 puta stroži od međunarodnih normi za korišćenje izvora nejonizujućih elektromagnetnih zračenja, u koje spada i oprema za mobilne komunikacije (GSM). Tako je dozvoljena granica ovog zračenja kod nas još niža nego u svetu. Zakon, takođe, obavezuje na početna i kasnija kontrolna merenja uticaja baznih stanica na životno i tehničko okruženje, kako bi se i nakon postavljanja bazne stanice nastavilo merenje njenog zračenja.
   Merenja u Srbiji godinama obavljaju ugledne, nezavisne institucije, kao što su Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Tehnički fakultet Univerziteta u Novom Sadu i Institut za nuklearne nauke „Vinča“. Rezultati merenja nivoa elektromagnetnog polja u blizini baznih stanica na više od 1.500 lokacija širom Srbije ukazuju da se mobilni operateri pridržavaju granice dozvoljenog intenziteta elektromagnetne emisije, tako da njihove bazne stanice ne predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje i okolinu. Kako bi zabrinutim građanima i  svim zainteresovanim stranama potvrdili da određena bazna stanica radi u okviru propisa, mobilni operateri i sami često angažuju stručnjake za merenje nivoa njenog elektromagnetnog polja i onda kada na to nisu obavezani Zakonom.
   U razgovoru sa prof. dr Aleksandrom Neškovićem sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, docentom na Katedri za telekomunikacije, saznajemo više detalja:
   - Merenja su vršena u kućama i stanovima koji se nalaze u neposrednoj blizini baznih stanica, a rađene su i procene uticaja na zdravlje ljudi u skladu sa svetskim istraživanjima i standardima. Merenja su izvođena za takozvani „najgori slučaj”, što znači da je traženo mesto sa najjačim poljem, ali su i tada svi rezultati merenja bili oko 10 puta manji od dozvoljenih. Naime, ako zakonska granica u Srbiji iznosi 27,5 V/m, a u svetu 41 V/m, naša merenja su pokazala da nivo zračenja u okolini bazne stanice nigde u Srbiji ne prelazi 1V/m, bez obzira da li je bazna stanica na krovu ili na stubu. Što se tiče prostorija neposredno ispod krova, tu je izmereni nivo zračenja još manji, tj. značajno ispod 1V/m, jer krov i konstrukcija zgrade smanjuju nivo signala i do 10 puta.
   Međutim, izlaganje korisnika talasima koje emituje mobilni telefon znatno je veće od izlaganja talasima koje generiše bazna stanica. Mobilni telefon emituje talase kako bi „preuzeo” signal od bazne stanice, zatim kako bi se povezao sa drugim mobilnim aparatima i omogućio razmenu podataka i pozive. Zbog toga će mobilni telefoni koristiti manje izlazne snage ukoliko su bliže baznoj stanici, pa će i izloženost korisnika elektromagnetnim talasima biti manja. To znači da više baznih stanica na manjem rastojanju kao rezultat ima ne samo kvalitetniju pokrivenost teritorije signalom, već i bezbednije uslove korišćenja samog mobilnog aparata.
   To što se u ovoj oblasti kontinuirano sprovode brojna istraživanja i merenja u svetu i kod nas pokazuje da su mobilni operateri, proizvođači GSM opreme i telefona, kao i nadležni organi i naučne institucije veoma odgovorni prema zdravlju ljudi i njihovoj okolini. Kontrolna merenja koje vrše nezavisne institucije, kao i tehnički pregledi instaliranih baznih stanica koje organizuje Republička agencija za telekomunikacije (RATEL), pokazuju da se mobilni operateri pridržavaju domaćih i međunarodnih normi za izlaganje elektromagnetnim emisijama, odnosno da vode računa da ono bude u granicama koje ne utiču negativno na ljudsko zdravlje i na čovekovo okruženje.

POLJOPRIVREDA

Stanje i perspektive mlekarstva u Srbiji

   Mlekarski sektor u Srbiji odlikuje se najvećom vrednošću primarne proizvodnje i iznosi preko 500 miliona evra godišnje. Ovaj  sektor je i najzahtevniji po standardima koje treba ispuniti prilikom pristupanja EU. Komisija evropske kancelarije za hranu i veterinarstvo boravila je u Srbiji ovih dana. i utvrdila uslove za izvoz sirovog mleka na tržište Unije. Nažalost, Srbija  tada nije dobila dozvolu za izvoz ali je komisija u svom izveštaju navela koje stvari treba promeniti  i koje uslove ispuniti.
   - Rekonstrukcija veterinarske inspekcije, formiranje Nacionalne laboratorije za kontrolu mleka, načini muže, hlađenja i transporta mleka su neki od uslova koje trebamo usvojiti da bi izvozili mleko u EU - tvrdi Tomislav Topalović, savetnik u Sektoru za analitiku i agrarnu politiku ovog ministarstva. Sam ulazak na tržište EU za mlekare znači ulazak u ozbiljnu tržišnu utakmicu, što podrazumeva povećanu konkurenciju, poštovanje standarda, kao i investcije u inovacije proizvoda i procesa.
   O ovim temama razgovaralo se na seminaru  „Mlekarstvo, trenutno stanje i perspektive“ u organizacijii  Odeljenja za poljoprivredu, očuvanje prirode i kvalitet hrane  Ambasade Kraljevine Holandije i Sektora za analitiku i agrarnu politiku Ministarstva poljoprivrede Srbije.

   Gde, šta i kada saditi

   Mesto sadnje. Pre sadnje najbolje se posavetovati sa stručnom osobom, jer pri izboru mesta valja voditi računa o različitim faktorima kao što su položaj na parceli, vrsta tla, vrsta drveta, mogućnosti razvoja krošnje itd. Ovde navodimo neka osnovna načela. Drveće s velikim listovima uspeva dobro na polusenovitim mestima, gde nije izloženo snažnom vetru i jakom suncu. Kod drveća koje sadimo na padini, moramo znati da će osetljivo drveće bolje uspevati na sredini nego na vrhu ili u dnu padine. Drveće ne sme stajati preblizu zidova ili zgrada, jer tamo trpi pomanjkanje vode i svetlosti. Osim toga, snažno korenje drveća može oštetiti cevi i temelje. Osetljive vrste treba posaditi ispred toplog, osunčanog zida, gde dobijaju više topline i tako uspevaju i u krajevima u kojima to inače nije moguće.
   Izbor drveća. Osim uslova na prostoru gde želimo saditi i kvaliteta tla, za pravilan izbor drveća odlučujuća je namera s kojom sadimo. Tako je npr. za manje vrtove najprimerenije drveće koje naraste do 6 m u visinu. Ako na raspolaganju imamo prostor za samo jedno drvo, izaberimo ono koje nije privlačno samo u jedno godišnje doba. Možemo se odlučiti za drveće koje će nam nuditi zaštitu od pogleda i buke, za ono koje dobro uspeva na onečišćenim područjima, te za ono koje će stajati samostalno i privlačiti poglede.
   Vreme sadnje. Sadnice u loncima možemo saditi u svako godišnje doba, ali ne u razdoblju suše ili mraza. Sadnice s golim korenjem, koje odbacuje listove, možemo saditi od druge polovine jeseni do prve polovice proleća. Prezimno drveće s golim korenjem koje je zimzeleno ili listopadno, sadimo sredinom jeseni ili u drugoj polovni proleća, a poluprezimno drveće samo sredinom proleća. Drveće s korenskom grudom najbolje je saditi u prvoj polovini jeseni ili u drugoj polovni proleća, a listopadno drveće u blagoj klimi možemo saditi i zimi.
Sonja Cvetković

RIBOLOV
Ušćani osvojili kup „Mačak 09“

   U nizu osvojenih kup takmičenja, ove sezone, odlično pripremljena i uigrana ekipa sportskih ribolovaca „Ibar“ iz Ušća, proteklog vikenda, na ribnjaku u Žiči, zaslužno je osvojila i kup takmičenje „Mačak 09“, a takmičar kluba Nebojša Košanin, u pojedinačnoj konkurenciji, poneo je laskavu titulu „majstora staze“.  Na ribolovnoj stazi ribnjaka u Žiči, našlo se deset ekipa sa trideset takmičara, u kup takmičenju „Mačak 09“: „Pirana“, „Železničar“, „Magnohrom“, „Mrena“, „Gibnjara“ iz Kraljeva, „Ribnica“ iz Ribnice, „Plovak“ Adrani, „Ibar“ iz Ušća, kao gost ekipa „Sportkomerc“ iz Beograda i domaćin ekipa „Mačak 09“. U borbi za dobar ulov, u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji, što rezultira plasmanu za osvajanje tradicionalnog kup takmičenja „Mačak09“.
Vreme je bilo naklonjeno takmičarima, oblačno bez padavina, lovljena je sitna babuška težine do tristotine grama, ređe šaran iste režine, ulov ribe bio je ispod proseka za lov u ribnjaku Žiča. Nakon tročasovnog nadmetanja sportskih ribolovaca, republički sudija Miljko Milićević, koji je zadatak obavio vrlo dobro bez primedbi takmičara, merenjem ulova ribe i sumiranjem rezultata proglasio je pobednike u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji, a za osvojena mesta medalje i pehare uručio je veteran sportskog ribolova i predsednik kluba „Mačak“ Branko Dragićević.
   U pojedinačnoj konkurenciji u sektoru „A“ prvi je bio Jovica Milošević, takmičar kluba“Železničar“, sa ulovom ribe od 4.630 grama, na drugom mestu našao se Siniša Dražić, takmičar kluba „Sportkomerc“ beograd, sa ulovom ribe od 4.360, a treće mesto osvojio je Božidar Marković, takmičar kluba „Mačak“ sa ulovom ribe od 4.290. grama.
U sektoru „B“ prvo mesto i laskavu titulu „majstor staze“ osvojio je Nebojša Košanin, takmičar kluba „Ibar“ iz Ušća, sa ulovom ribe od 8.960 grama, drugo mesto osvojio je Nikola Marković, takmičar kluba „Sportkomerc“ Beograd, sa ulovom ribe od 7.700 grama, a povratnik na ribolovnu stazu, Saša Terzić, takmičar kluba „Mačak“ Kraljevo, sa skromnim ulovom ribe od 5.200 grama osvojio je treću poziciju.
    U sektoru „C“ prvo mesto pripalo je takmičaru kluba „Ibar“ iz Ušća Milovanu Kovačeviću, za ulov ribe od 8.500 grama, drugo mesto  takmičaru kluba „Ribnica“ iz Ribnice Branislavu Andriću sa ulovom ribe od 7.700 grama, a treće mesto pripalo je takmičaru kluba „Sportkomerc“ Beograd Marku Roksiću sa ulovom ribe od 5.810 grama.
U ekipnoj konkurenciji prvo mesto tj. tradicionalni kup „Mačak 09“ zaslužno je osvojila ekipa kluba „Ibar“ iz Ušća u sastavu: Milovan Kovačević, Nebojša i Milinko Košanin, sa sedam sektorskih plasmana i ukupnim ulovom ribe od 20.900 grama, drugo mesto osvojila je ekipa „Sportkomerc“ iz Beograda u sastavu: Marko Roksić, Nikola Marković i Siniša Dražić sa sedam sektorskih plasmana i ukupnim ulovom ribe od 17.870 grama, a treće mesto osvojila je ekipa „Mačak“ u sastavu: Božidar Marković, Saša Terzić i Danijel Ilić, sa sedam sektorskih plasmana i ukupnim ulovom ribe od 13.270 grama.
   Nakon uručenja medalja i pehara, organizator kup takmičenja „Mačak 09“ u restoranu kluba sportskih ribolovaca „Železničar“ Kraljevo, priredio je za sve takmičare i goste tradicionalni ručak, pasulju zemljanom loncu i neizbežno praseće pečenje.
Idućeg vikenda, u subotu 31. oktobra 2009, na ribnjaku u Žiči, sportski ribolovci kluba „Pirana“ iz Kraljeva, održaće prvo kup takmičenje „Pirana 09“, a u nedelju 1. novembra klub sportskih ribolovaca „Ibar“ iz Ušća održaće tradicionalni kup „Ibar 09“.
M.T. Todo

Biće bolje sledeće nedelje

        Ove nedelje nije bilo prijava za Ligu trofeja.
   Podsećamo da pobednika Lige neće odlučiti samo veličina ulova već će komisija uzimati u obzir i druge parametre od značaja za ulov, a da će pobednici u svim kategorijama dobiti pretplatu na Ibarske novine. Zato šaljite prijave za sve kategorije riba ne čekajući samo kapitalne primerke.
N.S.

TABELA
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama
Klen
1. Jovan Jovanović 1.920, gr
Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.
Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.
Šaran
1. Mirko Dimitrijević 7.300 gr.
Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

Kalendar lova

- zec 18. i 25. oktobar i 1. i 8. novembar;
- fazanski petao nedeljom od 18. oktobra do 20. decembra;
- divlja plovka i guska do 15. februara po kalendaru Lovačkog saveza Srbije, s tim što će se po prestanku lova fazana izvoditi sredom, subotom i nedeljom;
- divlje svinje od 14. novembra radnim danima i nedeljom uz strogu zabranu odstrela krmači;
- jarebica poljska i kamenjarka - zabranjen lov;
Lov divljači van režima zaštite sa upotrebom lovačkih pasa goniča je dozvoljen uz odobrenje upravnika lovišta do kraja februara 2009. god.

Kraljevački lovci dobri domaćini

I minulog vikenda kraljevački lovci izašli su u lovišta „Ibar“ i „Studenica“ gde su drugi lovni dan u ovoj godini planski izlovljavali sitnu divljač, poštujući Lovnoprivrednu osnovu, Godišnji plan gazdovanja i Pravilnik o korišćenju lovišta kao osnovna planska dokumenta, koja definišu sve aktivnosti vezane pre svega za gajenje i zaštitu plemenite divljači, a na kraju i selektivni odstrel.
   Kao i prvog lovnog dana lovci iz nekoliko lovačkih sekcija ugostili su kolege iz pobratimskih i okolnih lovačkih udruženja, što govori u prilog činjenici da su naši lovci gostoljubivi ali i činjenici da su svojim samopregornim radom na gajenju i zaštiti divljači, stvorili uslove da posle višegodišnjeg pravilnog gazdovanja lovištima  sa ponosom mogu pokazati svoje rezultate lovcima iz cele Srbije.
   Lovačka sekcija Čukojevac ugostila je lovce pobratime iz lovačke sekcije Rujište koja pripada lovačkom udruženju iz Boljevca, lovačka sekcija Oplanići ugostila je lovce iz Pirota, lovačka sekcija Bukovica ugostila je lovce iz Valjeva i Kosjerića, a lovačka sekcija Ratina ugostila je lovce Prokuplja.
   Posle lovnih aktivnosti lovci domaćini priredili su gostima nezaboravna lovačka druženja nakon kojih su usledili pozivi za uzvratne posete i zahvalnost na ukazanom gostoprimstvu uz razmenu prigodnih poklona u znak pažnje i međusobnog uvažavanja.
U.Đ.

Prva gulašijada u Adranima

   Lovačka sekcija Adrani u okviru pobratimskog druženja sa lovcima sekcije Dobrujevac iz Boljevca organizovaće u subotu 31.10.2009. g. prvo takmičenje u kuvanju lovačkog gulaša. Takmičenje počinje u 11. časova do kada se i mogu prijaviti zainteresovane ekipe koje se očekuju kako iz našeg  tako i iz okolnih lovačkih udruženja. Proglašenje pobednika uz uručenje nagrada koje je pripremio Lovački savez Srbije planirano je za 15 časova, a nakon toga zna se zajednički ručak za sve učesnike i goste uz degustaciju specijaliteta od divljači. O tajnama pripremanja lovačkog gulaša, propozicijama koje će saopštiti organizator i pobednicima pisaćemo u narednom broju.
U.Đ.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POPODNE SA ALEKSANDROM KOVAČEVIĆ, REDITELJKOM U KRALJEVAČKOM POZORIŠTU
Pozorište je moja druga kuća

      Aleksandra Kovačević, rediteljka u Kraljevačkom pozorištu, ovih dana je dobijala pohvale za scenski prikaz „Smrt u kući“, rađen po knjizi Bogdana Mrvoša povodom obeležavanja 14. oktobra Dana streljanih u Drugom svetskom ratu. Predstavu za decu i odrasle „Ružno pače“, publika je, takođe odlično prihvatila, ali i selektor petnaestog „Festića“ koji se u Beogradu održava od 27. novembra do 4. decembra.  Od 60 prijavljenih, uvrstili su je među deset predstava koje će biti prikazane u takmičarskom programu.
   Naša sagovornica je završila FDU u Skoplju, režirala u gotovo svim profesionalnim pozorištima Makedonije, (Skoplje, Bitolj, Strumica, Kumanovo, Štip), Kruševcu, Beogradu (Jugoslovensko Dramsko Pozorište, Boško Buha), Kraljevu… Brojni su nastupi i nagrade na  domaćim i inostranim festivalima i gostovanjim. Radila je kao asistent na glumi na FDU i BK. Bila je selektor i članica žirija međunarodnih festivala.
Režirala je premijeru Ohridskog leta - „ Porodične priče“ Biljane Srbljanović. „Sluškinje“ Žana Ženea, Bitoljskog pozorišta, režirala je kao prvu makedonsku predstavu koja je posle nekoliko decenija gostovala u Grčkoj,  (Solun - grad prestonica kulture), a izvođena je na svim kontinentima, i postala jedna od deset najboljih predstava u istoriji Bitoljskog pozorišta.
Ibarske - Na ovogodišnjem Festiću, naći ćete se u konkurenciji renomiranih pozorišta za decu. Da li je pojavljivanje u ovakvom društvu, već svojevrsno priznanje Kraljevačkom pozorištu?
- U pitanju je renomirani festival najboljih pozorišnih ostvarenja za decu, sa petnaestogodišnjom tradicijom. Na ovom festivalu postoji nekoliko kategorija. Ušli smo u zvanični program, tj. takmičarsku konkurenciju sa najboljim pozorištima Srbije (pozorišta „Boško Buha“, „Duško Radović“, „Pinokio“, „Puž“, „Zrenjaninsko pozorište“ i dr.). U ovogodišnjoj selekciji našlo se deset najboljih predstava za decu, po izboru selektora Željka Hubača. Činjenica da smo u našem malom pozorištu, sa veoma skromnim budžetom, uspeli da napravimo predstavu koja je ušla u ovakvu selekciju, dovoljno govori sama za sebe.
   Ibarske - Kako je kraljevačka publika primila ovu predstavu?
- Ushićeno i sa velikim oduševljenjem. Ne sećam se da je ijedna moja predstava izazvala takve nepodeljene reakcije. „Pače“ se podjednako dopada deci i odraslima. Posle niza predstava, rađenih, uglavnom u makedonskim pozorištima, koje su, zbog šokantnosti i specifične estetike, izazvale kontradiktorne reakcije, dogodilo mi se da su me posle „Ružnog pačeta“, koje je rađeno u atmosferi velike radosti i kreativnosti, u rodnom gradu dočekale samo hvale. I, to je za mene bio najšokantniji doživljaj, jer sam, ovde, uglavnom doživljavala samo osporavanja i zbunjenost.
  Ibarske - Da li je ovo Vaša prva predstava za decu koju ste režirali?
- Radila sam malo predstava za decu, od kojih bih izdvojila „Tajnu plavog zeca“ Ljubivoja Ršumovića u pozorištu „Boško Buha“ u Beogradu.
  Ibarske - Tokom proteklih godina režirali ste brojne predstave u Kraljevačkom teatru. Možete li da izdvojite jednu koju doživljavate kao svoj poseban rediteljski uspeh?
- „Stara vremena“ Harolda Pintera, prva predstava koju sam režirala u Kraljevačkom pozorištu, za mene je veoma značajna i posebna. Takođe, Molijerova „Škola za žene“, ironijski pristup klasici, pa „Perpetuum mobile“, moje autorsko delo, prvi dramski tekst koji sam napisala, i predstava samosvojne estetike. A kao poseban rediteljski uspeh doživljavam i „Smrt u kući“ Bogdana Mrvoša, predstavu posvećenu žrtvama streljanja1941. god, gde sam, uz pomoć i podršku ansambla i autorske ekipe, napravila neki oblik savremene tragedije. O „Ružnom pačetu“ smo dovoljno govorili.
Ibarske - Koje predstave radije režirate, one po tekstovima klasika ili savremenih pisaca?
- Zanima me savremeni teatar, koji u sebi sintetizuje iskustva  modernog doba i umetnosti. Veliki reditelji današnjice sve manje se bave tekstom, a sve više pokretom, slikom i potragom za teatarskim izrazom adekvatnim ovom trenutku. Ono što mene najviše zanima u pozorištu je posvećeni  rad,  kreativni proces, put kojim se dolazi do određenog rezultata. Veliki revolucionari 20. veka u pozorišnom svetu su bili i veliki posvećenici teatru - Arto, Grotovski, Bruk… Moj neostvareni pozorišni san nalikuje ostvarenoj ideji Pitera Bruka, koji se, sa svojom trupom, u prostorijama nekadašnjeg svinjca u Holstebrou, potpuno posvetio istraživačkom radu. Rad na jednoj njihovoj predstavi ponekada je trajao i nekoliko godina. Mi predstavu radimo četrdesetak dana, uvek pritisnuti nemaštinom i rokovima. Naravno, i takav pristup ima određene vrline - ne znam da li bi iko bio snalažljiviji i maštovitiji u iznalaženju jeftinih i brzih rešenja.
Ibarske - Kao kći poznatog pozorišnog reditelja Aleksandra Kovačevića, i profesorke i književnice, Nataše Kovačević, da li kada režirate osećate neku posebnu odgovornost i obavezu?
- Kada režiram osećam isključivu i ogromnu odgovornost  koja je opsesivna i, ponekad opterećujuća. Tada ne postoji bitnija stvar od stvaranja predstave, i tako je svakog trenutka u toku dana. Sigurna sam da takav pristup dugujem genetici i vaspitanju. Odrastala sam okružena knjigama, razgovorima o umetnosti, pozorišta. Moja pozorišna karijera počinje nevoljno, još u prenatalnom periodu, kada sam nastupala u Natašinom stomaku dok je ona glumila u predstavi „Venčanica“, gotovo do samog porođaja.
Ibarske - Kako ocenjujete mogućnosti koje Vam se pružaju unutar Kraljevačkog pozorišta za ispoljavanje svog umetničkog rada i kreativnosti?
- U našem pozorištu sam uradila neke od najznačajnijih predstava u karijeri. Doživljavam ga kao drugu kuću. Nekada smo srećna, a nekada nesrećna zajednica, ali smo ipak zajednica koja pravi predstave. Radimo u jadnim uslovima, bez suštinske podrške onih od kojih zavisimo. Naše je da se nadamo da će se tu nešto promeniti. Nada umire poslednja.
Ibarske - Često ste režirali u Makedoniji. Ocenite klimu u tamošnjem glumištu.
- Veliki sam poštovalac makedonske scene, njihovog glumišta i rediteljske škole. Režirala sam u gotovo svim profesionalnim pozorištima Makedonije, uvek sa užitkom i posebnim entuzijazmom. Uživam u njihovoj naglašenoj ekspresivnosti. U ovom trenutku, i tamo vlada kriza, pa se radi malo, i to po političkom i klanovskom ključu - kao i u Srbiji. Ibarske - Da li je jednom gradu poput Kraljeva potrebno veće pozorište, i šta mu sada ponajviše nedostaje?
- Ako se osvrnem na nezainteresovanost i apatiju kao osnovni odnos vladajućih struktura prema pozorištu, izgleda mi kao da nam ono uopšte nije ni potrebno. Za poslednju, protokolarnu predstavu „Ružno pače“, podeljeno je 200 pozivnica. Došlo je desetak zvanica. Sada će tu istu predstavu sa zanimanjem gledati beogradska publika na značajnom festivalu. Poznajem mlade Kraljevčane koji ni ne znaju gde se nalazi naše pozorište. U malim sredinama, poput naše, izražen je arogantni stav prema svemu što se ovde događa, pa i prema našoj umetnosti. Sa druge strane, zbog pozorišne publike koja u ovom gradu postoji, potrebno nam je veće i opremljenije pozorište. Nedostaje nam mnogo toga, od profesionalnih kadrova, do tehnike, prostora za funduse, krojačica…
Ibarske - Kako vidite budućnost Kraljevačkog pozorišta?
- Vidim ga u potpunoj profesionalizaciji, u naletu nove energije koju bi sa sobom doneli mladi profesionalci i u promeni društvene svesti i kulture.
E.S.



ČITANJE I PISANJE PRE ŠKOLE 8
Usmeravanje pažnje na glasove u jeziku

   U prethodnim brojevima bilo je reči o vašim prvim koracima koje možete da preduzmete kako bi osigurali dobru osnovu zahvaljujući kojoj vaše dete može da postane dobar čitalac i pisac. Ovoga puta upoznaćete se sa igrama koje možete da igrate sa detetom pa tako i dalje vršiti pozitivan uticaj na usvajanje veštine čitanja i pisanja. Aktivnosti o kojima će biti reč su one koje biste našli u svakoj pravoj Montessori učionici. U Montessori učionicama nazivaju ih ,,ključevima“ za čitanje i pisanje.
   Aktivnosti: Zvučna igra, Slova od hrapavog papira i Pokretna azbuka, nadograđuju se jedna na drugu. Važno je da navedene igre izvedete po redu, jer svaka od njih ima svoju važnost za razvoj sposobnosti čitanja i pisanja. Ako vaše dete postane vešto u ove tri aktivnosti, izgradićete čvrstu osnovu za njegovim opismenjavanjem. Ovim igrama postižete sledeće:
-Skrenućete pažnju deteta na zvuke i podstičete ga da razmišlja o načinu na koji su reči sastavljene od glasova.
-Pomažete mu da prepozna slova kao simbole glasova.
-Pomažete mu da razvija pravilne pokrete ruke potrebne za pisanje slova.
-Učite ga da koristi vlastito pisanje kao most prema čitanju.
   Već je bilo reči u prošlom broju o tome koliko su važne pesme i brojalice koje imaju rimu i ritam. Evo još načina kako možete da usmerite pažnju detetu na zvuk reči i podignete mu svest o ulozi koju glasovi imaju, najpre u govornom jeziku, a potom i u čitanju i pisanju. Zvučna igra
   Uzrast 2,5 godine i više  Ovu igru treba da igrate što češće. To je jedan od najvažnijih načina pripreme za čitanje i pisanje. Vodite računa da glasove pravilno izgovarate. Vodite računa da struktura reči ne bude previše teška, birajte kratke reči. Glas koji vežbate neka bude na početku ili na kraju reči.
Evo primera:
a - ako          j- čaj            s - ples
b- slab          k- kao           t - tako
v - voz          l - lov            ć - ćup
g - gol          lj - kralj         u - uvo
d - dan         m - miš          f - foka
đ- tuđ           n - slon          h- hleb
e- evo          nj - konj        c - zec
ž- puž          o - oko           č - čaj
z- zec          p - pile          dž - džak
i - ime          r - bor           š - miš
Vi izgovarajte reči a dete neka ponovi. Vodite računa da svi glasovi budu pravilno izgovoreni.
Vežbajte glasove. Sada smislite složenije reči. Izgovorite reč po reč i pitajte dete:
-Koji je glas prvi u reči?
-Koji je poslednji glas u reči? -Koji se sve glasovi čuju u reči? ( na pr. lutka, l-u-t-k-a)
    Kada postanete vešti u slušanju i izgovaranju glasova svog jezika, spremni ste da počnete da igrate igru ,,Na slovo na slovo“ koja se sastoji iz šest koraka. Prvi korak se može igrati kada je dete na uzrastu 2,5 godine, a peti i šesti korak kada dete ima 4-5 godina. Čak i ako je dete starije od 2,5 godine trebalo bi da počnete sa prvim korakom pa prelaziti na više obzirom na brzinu kojom savladava korake. U narednom broju upoznajte se sa koracima koji čine igru ,,Na slovo, na slovo“..
Katarina Simović



Ivana Stojaković u Maržiku

   Prošlog utorka u galeriji „Vladislav Maržik“ otvorena je izložba radova Ivane Stojaković umetnice iz Beograda. Stvaralaštvo ove umetnice poznato je kraljevačkoj publici sa Novembarskog likovnog salona 08, na kojem je Ivana Stojaković dobila II nagradu. Ovom prilikom izložene su fotografije na kojima je izvršena manuelna intervencija, a koje su potom odštampane digitalnom tehnologijom.
   - Izložba koju imate priliku da vidite nastajala je još za vreme dok sam bila na studijama - rekla je Ivana Stojaković i naglasila da je ona i jedan vid interakcije manuelne i digitalne fotografije.
   Ivana Stojaković je rođena 1976. godine u Beogradu. Diplomirala na odseku slikarstvo u  klasi prof. Slobodana Roksandića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2003.
A.Marić


Koji živi u pomoći Višnjega

   Prošlog petka je u sali Kraljevačkog pozorišta predstavljena knjiga ruskog pisca Viktora Nikolajeva „Koji živi u pomoći Višnjeg“, koja je izašla u izdanju čačanske „Legende“. O knjizi, a i širem geopolitičkom i istorijskom kontekstu u koji je radnja knjige smeštena govorili su Dimitrije Jovanović, književnik i Milan Budimir, vojni analitičar, saradnik lista Odbrana.
   Radnja Nikolajevljeve knjige smeštena je u Avganistan za vreme ruske intervencije i opisuje krvave događaje i ratne zločine koji su se u ovom sukobu događali sa obe zaraćene strane. Milan Budimir je na početku večeri upoznao publiku o hronologiji i bilansu avganistanskog rata u kome je poginulo 15 hiljada sovjetskih vojnika i čak milion domaćih stanovnika. Dimitrije Jovanović je govoreći o knjizi analizirao pored književnih osobina dela i neka etička pitanja koja nameće ovo štivo. 
   Dragan Bunardžić, koji je inače i prevodilac ove knjige, upoznao je publiku o životu Viktora Nikolajeva čija knjiga u Rusiji doživljava već 15. izdanje.
   - Ovo je knjiga o istinitim događajima i strahotama koje su preživeli sovjetski vojnici, koju je pisao jedan od učesnika ovog rata, a koji se danas potpuno posvetio pisanju i društvenom radu na pomoći u rešavanju mnogih društvenih problema koje rat ostavlja iza sebe - rekao je Dragan Bunardžić.
A.Marić


Volf u „Kvartu“

   U foajeu bioskopa „Kvart“ otvorena je izložba kraljevačkog i kosovskometohijskog slikara Ljubiše Jovanovića - Volfa. Izložbu je otvorila istoričar umetnosti Marina Lukić Cvetić.
   - Plavet, plavetnila, modro olovo, kovitla se i valja, sa slutnjom beznađa - rekla je Lukić-Cvetić osvrćući se na kolorit Jovanovićevih dela i dodala, Ljubiša Jovanović Volf otvara svoj duhovni senzibilitet vođen čulima, intuicijom i emocijom, uzimajući stvarni, realni svet kao podsticaj za umetničku kreaciju i kosmičku igru svetla i tame, dobra i zla.
   Ovo je 14. samostalna izložba Ljubiše Jovanovića Volfa koju čini 25 slikarskih ostvarenja tehnike ulja na platnu. Ljubiša je rođen 1950. godine u Kosovskoj Mitrovici. Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu umetnosti u Prištini, na kome danas radi kao docent za predmet „Elementi likovnog izražavanja“.
   U umetničkom delu programa svoju poeziju je čitao Radomir Jovanović, profesor književnosti u penziji. Izložba je otvorena do 7. novembra.
A.M.

SPORT

BORAC IZ ADRANA SVEČANO OBELEŽIO JUBILEJ, 80 GODINA POSTOJANJA
Partizan uveličao jubilej

   Fudbalskom utakmicom između veterana Borca i beogradskog Partizana, klub iz Adrana je na najlepši mogući način obeležio veliki jubilej, 80 godina postojanja. Bila je to prilika da se na delu vide bivši asovi koji su, svako na svoj način, obeležili jedan period fudbalske istorije.
   I pored vodom natopljenog igrališta i poneke kapljice kiše, veterani obe ekipe pokazali su da nisu još za „staro gvožđe“, a neretko su se mogli čuti i aplauzi gledalaca, uglavnom Adranaca. Međutim, bilo je tu i navijača Partizana iz Kraljeva koji su pružili dobru podršku svojim ljubimcima.
   Kraljevčanin Aca Trifunović, legenda crno belih i kapiten ekipe, predvodio je Partizan do pobede od 4 : 0. Imao je i Borac dobre prilike za pogodak, ali sve u svemu rezultat nije bio u prvom planu.
   - Čast nam je što smo u godini velikog jubileja ugostili naše dobre prijatelje iz Partizana. Ovaj dan će zlatnim slovima biti upisan u istoriju kluba i uopšte Adrana. Žao mi je što su kiša i nešto lošiji teren donekle pokvarili utisak, ali sudeći po dobrom raspoloženju igrača i gledalaca, ova manifestacija je definitivno uspela - rekao je za Ibarske Ivan Jevremović, predsednik MZ „Adrani“ i sekretar FK Borac.
   Fudbalski klub Borac iz Adrana jedan je od najstarijih u ovom delu Srbije i oduvek je važio za dobro organizovan sportski kolektiv. Osnovan 1929. godine pod nazivom Tempo, klub je kasnije menjao ime u Zadrugar i na kraju u Borac. Prvu loptu u Adrane doneo je čuveni „Burko“ Niketić, a teren je menjao čak pet lokacija. Veliki broj fudbalera, trenera i sportskih radnika ostavilo je traga u Borcu. Ipak, treba izdvojiti Tešića, Radovića, Erčevića, a posebno Ljubisava Dačovića koji je nastupao i za studentsku reprezentaciju velike Jugoslavije.
   Seniori FK Borac trenutno nastupaju u Okružnoj ligi, a klub pored prvog tima u svom pogonu ima i kadetsku selekciju, ali i školu fudbala koja okuplja preko 30 klinaca u kategoriji petlića i pionira. Aktivna je naravno i selekcija veterana.
   Proslava jubileja, 80 godina postojanja FK Borac počela je još u avgustu prošle godine kada su gosti na renoviranom igralištu u Adranima bili veterani beogradske Crvene zvezde. Početkom istog meseca organizovan je i Memorijalni turnir „Mirko - Šiljo - Gaco“ koji će ubuduće biti tradicionalan, a na kome nastupaju veterani.
   FK Borac i u narednoj godini obeležavaće ovaj veliki jubilej, a u planu je da gosti u Adranima budu i veterani nacionalne selekcije.
I.S.



PRVA LIGA SRBIJE - JEDANAESTO KOLO
Sloga pokazala kvalitet

   Najbolja partija „belih“ do sada: Sloga - Srem 2 : 0 (1 : 0)

   Kraljevo. Gradski stadion  - Gledalaca: 700. Sudija: Vladimir Nedeljković (Jagodina). Pomoćnici: Goran Mirković (Topola) i Vladimir Čađenović (Kragujevac). Strelci: Rađenović u 24. iz jedanaesterca i Janićijević  u 69. minutu. Žuti kartoni: Marinković, Babić (Sloga), Vasiljević, Vuković (Srem).
Sloga: Urošević, Vasilić, (od 84. Đorđević), Marinković, Janićijević, Vlašić, Babić, Trnavac, Pelivanović, Bulatović (od 64. Mitić), Rađenović, Vukojičić (od 78. Vidojević).
Srem: Rajić, Petković, Vasiljević, Tatomirović, Stanojević, Vukmir, Kaličanin, Sovilj (od 64. Janković), Kaizi, Galić (od 61. Živković), Vuković (od 46. Milošević).
   Više nego zasluženo fudbaleri Sloge savladali su izuzetno kvalitetnu ekipu Srema i došli do važnih bodova koji ih vode ka sredini tabele Prve lige Srbije. „Beli“ su na zadovoljstvo kraljevačke publike odigrali najbolju partiju u dosadašnjem delu sezone ne dopustivši protivniku ni jednog trenutka da se razigra i stvori dosta prilika za pogodak.
   Već u 4. minutu Rađenović je sa desetak metara šutirao preko gola, da bi samo dva minuta kasnije Janićijević snažno šutirao sa ivice peterca, ali takođe preko gola golmana gostiju Rajića.
   Terensku inicijativu domaći su krunisali pogotkom u 24. minutu. Tatomirović je u svom šesnaestercu igrao rukom, sudija Nedeljković iz Jagodine pokazao je na belu tačku, a siguran izvođač bio je iskusni vezista „belih“ Rađenović.
   U 53. minutu gosti su prvi put na utakmici ozbiljno pripretili. Vasiljević je sa leve strane centrirao, a Galić glavom šutirao pored stative. Samo minut kasnije posle odličnog centaršuta Rađenovića, napadač domaćih Bulatović pogodio je stativu gola gostiju. Sloga je uvećala vođstvo u 69. minutu. Janićijević je odlično kontrolisao loptu, izgradio sebi poziciju za udarac i sa dvadesetak metara sjajno šutirao i savladao nemoćnog golmana Srema Rajića.
   Minut kasnije Janićijević je posle još jednog solo prodora dobro šutirao, ali je Rajić odlično intervenisao. U 77. minutu Kaličanin je dobro šutirao, ali zamalo pored stative gola Sloge.
   Fudbaleri Sloge aplauzima su ispraćeni sa terena Gradskog stadiona. U 12. kolu narednog vikenda gostovaće u Inđiji kod istoimene ekipe.

REČ TRENERA
   - Mislim da smo odigrali najbolju utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Moji igrači su ispunili sve zadatke koje sam im postavio i ovo je recept za igru koji moramo primenjivati i u nastavku prvenstva - istakao je trener Sloge, Saša Nikolić.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - TREĆE I ČETVRTO KOLO
Dupli porazi Sloge i Mašinca

MAŠINAC - MEGA VIZURA 85 : 93 ( 17 : 22, 19 : 23, 14 : 20, 35 : 28)
Kraljevo. - Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Milojković i Čukalović (Beograd), Grujić (Smederevo).
Mašinac: Radulović 10, Milašinović 10, Popović, Arsić 9, Balaš 20, Miljković 15, Raković 1, Šestović, Vuletić 12, Čupković 8. Nisu igrali: Cvetković i Reljić.
Mega Vizura: Cvetković 6, Arnautović 6, Jaramaz 5, Maravić 4, Anđušoć 27, Osmokrović 12, Blagojević 4, Stojačić 20, Stojkanović, Drekalović, Balmazović 9. Nije igrao: Demčešen.
   Košarkaši beogradske Mega Vizure zahvaljujući sjajnom bekovskom tandemu Anđušić - Stojačić zasluženo su savladali domaći Mašinac.
   Od starta utakmice gosti su držali konce igre u svojim rukama, manje su grešili i u važnim trenucima bili sigurni van linije 6,25. Studenti su samo u pojedinim momentima uspevali da se rezultatski približe protivniku, ali za potpun preokret nisu imali snage.

MAŠINAC – METALAC  72 : 79 ( 15 : 22, 08 : 21, 29 : 18, 20 : 18)
Kraljevo. - Hala sportova. Gledalaca: 300. Sudije: Juras (Beograd), Ličina (Zrenjanin), Manojlović (Užice).
MAŠINAC: Radulović 8, Mila-šinović 14, Popović 6, Arsić 10, Balaš 12, Miljković 7, Raković, Cvetković 5, Šestović, Vuletić 8, Čupković 2. Nije igrao: Reljić.
METALAC: Trtić 7, Stefanović 10, Marković 2, Marojević 22, Gagović 14, Beljić, Ljubojević 12, Bjegović, Birčević 12. Nisu igrali: Radenković, Kasabašić i Tomašević.
Košarkaši Mašinca doživeli su i treći poraz u ovoj sezoni, drugi na parketu kraljevačke Hale sportova. Ekipa Metalca iz Valjeva nadskakala je domaćina i zahvaljujući odličnoj igri u prvom poluvremenu došla do zaslužene pobede.
Blistao je centar gostiju Marojević za kojeg studenti nisu imali rešenja. Lako je rešavao duele sa centrima Mašinca Arsićem i Vuletićem i brzo ih opteretio ličnim greškama.
Ključnu razliku Metalac je napravio u drugoj četvrtini kada je postigao 21, a primio samo 8 poena od ekipe Mašinca koja je šutirala katastrofalno, pa se na poluvreme otišlo sa prednošću gostiju od 43:23.
Kada se činilo da će Mašinac doživeti debakl, puleni trenera Đorđevića u nastavak utakmice krenuli su sa presingom po celom terenu i uz seriju od 11 : 2 uspeli su da susret učine rezultatski zanimljivim. Ipak, imali su snage samo do uvodnih trenutaka poslednje deonice kada su kod rezultata 61 : 55 za goste promašili dva zicera i tako prospustili poslednju priliku za preokret.
U 5. kolu, Mašinac narednog vikenda gostuje u Kruševcu kod ekipe Napretka.

NOVI SAD - SLOGA 99 : 71 ( 20 : 23, 25 : 16, 27 : 17, 27 : 15)
Novi Sad. Mala sala SPC Vojvodina Gledalaca: 300. Sudije: Vojinović, Ševarlić (Novi Sad), Strika (Beograd).
NOVI SAD: Kovačević 17, Subotić 4, Pobrić 9, Rakić 17, Bunić 14, Vujošević 1, Grozdanić 6, Jančikin 15, Dragaš, Jagodić 7, Mitić 2, Đumić 7.
SLOGA: Đorđević 20, Dimitrijević 6, Razić 12, Šamanović 10, Mirković 10, Topolović, Veličković, Garović, Borovčanin 4, Tokalić 7, Numanović 2. Nije igrao : Gambiroža.
   Košarkaši Sloge zabeležili su prvi poraz u ovoj sezoni. Iako su puleni trenera Dragana Kostića odlično odigrali prvu četvrtinu i deo druge, u nastavku utakmice napravili su dosta grešaka, šut je zatajio, a to je ekipa Novog Sada znalački iskoristila i došla do prve prvenstvene pobede. Presudni moment utakmice desio se krajem druge četvrtine kada je raspoloženi Rakić sa nekoliko trojki stvorio svojoj ekipi lepu prednost koja se iz minuta u minut uvećavala.

MEGA VIZURA - SLOGA 80 : 73 ( 23 : 21, 13 : 12, 30 : 17, 14 : 23)
Beograd:  Sudije: Čukalović, Obrknežević, Vesković (Beograd).
MEGA VIZURA: Osmokrović 5, Cvetković 11, Arnautović 19, Stojačić 7, Maravić 6, Blagojević 1, Jaramaz 10, Stojkanović, Balmazović 1, Anđušić 20. Nisu igrali: Drekalović i Demčešen.
SLOGA: Đorđević 8, Dašić 17, Razić 15, Šamanović 8, Mirković 11, Veličković 2, Dimitrijević 8, Garović 1, Borovčanin 3, Simeunović, Topolović. Nije igrao: Oluić.
Posle Mašinca, košarkaši beogradske Mega Vizure savladali su i starijeg kraljevačkog prvoligaša, Slogu, doduše na parketu svoje nove dvorane. U prvom poluvremenu vodila se izjednačena borba, a onda su u nastavku domaći dodali gas i rešili treću četvrinu u svoju koristu sa 30 : 17. Kao i u duelu sa studentima, pokretačka snaga Mega Vizure bio je juniorski reprezentativac Srbije Danilo Anđušić koji je imao odlično šutersko veče.
Sloga je zaigrala nešto bolje u poslednjoj deonici, ali nije uspela da ozbiljnije ugrozi prednost domaćina.
U 5. kolu, Sloga danas od 18 časova uz direktan prenos na RTS-u u Hali sportova na Ibarskom keju dočekuje ekipu KG 06 iz Kragujevca.
I.S.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE SUPER LIGA SRBIJE
Poraz u prvenstvu, pobeda u kupu

   U derbiju 3. kola, odbojkaši Ribnice ubedljivo su poraženi na parketu kraljevačke Hale sportova od kragujevačkog Radničkog sa 3 : 0, po setovima ( 19 : 25, 18 : 25, 21 : 25).    Daleko uspešniji „musketari“ su bili u Kupu Srbije gde su se plasirali u četvrtfinale pošto su na gostovanju maksimalno savladali ekipu Bavaništa sa 3 : 0, po setovima (25 : 22, 25 : 18, 25 : 21).
U 4. kolu nacionalnog šampionata, Ribnica narednog vikenda gostuje u Požarevcu kod Mladog radnika.
I.S.



AMERIČKI FUBAL
Krune i Ratnici u polufinalu

      Nakon tri poraza, u nedelju 25. oktobra na terenu FK „Kablar“, juniori Kraljevo Royal Crowns i Čačak Angel Warriors-a su u revanšu pobedili tim Kragujevac Wild Boars rezultatom 20:0 i tako se plasirali u polufinale Juniorske Lige Srbije.
   Narednu, polufinalnu utakmicu juniorski tim Kraljevo Royal Crowns i Čačak Angel Warriors igraće protv junora Klek Knights u Zrenjaninu 31. oktobra.
   Pobednik utakmice u Zrenjaninu će se plasirati u finale Juniorske Lige Srbije gde će ih 15. novembra dočekati pobednik druge polufinalne utakmice između Beograd Blue Dragons i Pančevo Panthers.
I.S.



KARATE
Pregršt medalja za Reikon i Ipon

   Takmičari Karate kluba Reikon osvojili su 23 medalje, od čega 9 zlatnih, 2 srebrne i 12 bronzanih na turniru pod nazivom „Kup Pukovca“. Reikon je sa sekcijama iz Mataruške Banje, Vitanovca, Vitkovca i Bogutovca u konkurenciji 300 takmičara iz 27 klubova bio i najbolji u generalnom plasmanu sa 58 bodova, a uručen mu je i pekar za najmasovniji klub na takmičenju.    Na istom turniru, u Pukovcu kraj Leskovca, odlične rezultate ostvarili su i karatisti Ipona iz Vrbe osvojivši 12 medalja, od čega 6 zlatnih, 1 srebrnu i 5 bronzanih.
I.S.



KUGLANJE
Kraljevo na čelu, Ibar ga prati

      U 6. kolu Prve lige Srbije grupa „Centar“ kuglaši Ibra i Kraljeva zabeležili su pobede.
   U kuglani na Atletskom stadionu, Ibar je ubedljivo savladao kruševačku ekipu Car Lazar rezultatom 3118 : 2974. Najefikasniji kod domaćina bio je Zoran Krstić sa 564 oborena čunja.
   Kuglaši Kraljeva pobedili su u neizvesnom meču u Nišu domaći Čair rezultatom 3274 : 3202, a najefikasniji u ekipi Kraljeva bio je Ivan Trošić sa 586 oborenih čunjeva.
   Sa svih šest pobeda, kuglaši Kraljeva čvrsto drže čelnu poziciju na tabeli, dok se Ibar nalazi na drugoj poziciji sa samo jednim porazom.
   Zbog odigravanja utakmica 1. kola Kupa Srbije, prvenstvo se nastavlja za dva vikenda susretima 7. kola.
   Kraljevo će ugostiti ekipu Železničara iz Pančeva, a Ibar gostuje ekipi Vodovoda u Gornjem Milanovcu.
I.S.