Ruski rulet sa ibarskim brzacima
Ustanove bez viška zaposlenih
Mlekara do kraja meseca gasi proizvodnju
Legalizacija u šest rata
Asfalt koji obećava opstanak i ostanak
Kad južno voće rodi u Srbiji
U slavu srpskim junacima, na opomenu pokolenjima
Selu treba radna snaga
Ribolov - lov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Odbojka, fudbal, košarka

RETROVIZOR
Naši dani

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig’o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše.
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova.

Ostala nam još prašina na hartiji
K’o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove,
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k’o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al’ kad požar poduhvata na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane

Vladislav Petković-Dis, 1910. god.

IBARSKE OTVARAJU RASPRAVU ZA I PROTIV IBARSKIH HIDROCENTRALA
Ruski rulet sa ibarskim brzacima

   Projekt po kome Srbija namerava da na Ibru između Raške i Kraljeva  napravi između deset i trinaest hidroelektrana prošle sedmice u klubu odbornika u Skupštini grada predstavili su rukovodioci  italijanske kompanije SECI Energija, Elektroprivrede Srbije i Instituta „Jaroslav Černi“. Ovaj posao koji bi potencijalno mogao da vredi oko 270 miliona evra, plod je međudržavnog sporazuma Italije i Srbije koji je potpisan proletos ali i ugovora o saradnji koji su potom parafirali  EPS i italijanska kompanija SECI.
   - Sistem kaskadnih brana koje bi bile visoke između jedanaest i petnaest metara omogućio bi u  proseku instalisanu vrednost od sedam do deset megavata po brani ili oko sto megavata za ceo sistem - rekao je predstavljajući brojnim gostimau u klubu odbornika idejno rešenje sistema ibarskih elektrana, Dejan Divac stručnjak Instituta „Jaroslav Černi“.
Po njegovim ali i po rečima drugih prisutnh stručnjaka, uz direktnu ekonomsku korist kroz izgradnju tokom koje bi bili angažovani domaći resursi, elektrane bi i u kasnijoj fazi omogućile i upošljavanje određenog broja radnika. Elektrane bi i kroz deo profita koji bi se vraćao lokalnoj samoupravi bile korisne za grad, a omogućile bi i potpuno novi  pristup razvoju turizma na obalama budućih deset ili više jezera.
   - Elektrane pritom ne bi ni na koji način ugrozile ekosistem. Ako se izuzme usporavanje reke i promena  profila rečnih sportova kojim bi mogli da se bavite na njoj, izgradnja ustava ne bi ugrozila ni migraciju riba kojima bi u vreme mresta bio omogućen prolaz, a ako bi se pronašao način za dodatna ulaganja Ibar ne bi izgubio ni „Veseli spust“ - kaže Divac.
Veseli spust i migracija riba, nisu bili ono što prevashodno interesuje i brine Kraljevčane.
   - Bez obzira koje postrojenje bude postavljeno u elektranma, svako ima usporavanje vode. Ovde se radi o branama koje će imati i do petnaest metara. Ono što nas interesuje je kako će se rešiti rasipanje otpada i taloga iz tih brana koji će neminovno dovesti do stvaranja mulja u kome će krenuti truljenje biološkog otpada. Gubitak kiseonika je u tom slučaju neminovan. Ovo je reka sa najviše kiseonika u Srbiji, a aerobi koji razlažu i prerađuju sve ono što je otpad koji ispuštaju kanalizacije gradova i mesta od Crne Gore do Kraljeva ili što iz šuma upadne u reku usput, zavise od tog kiseonika. U Magliču doslovce voda može da se pije iz reke iako je napada bar pet kanalizacija uzvodno. Ako se to poremeti, biće poremećeno veliko prihranjivanje naših izvorišta u Žičkom i Konarevskom polju iz reke. Šta smo onda uradili. Dobili smo malo struje, a ostavili grad žedan - upozorava Ranko Đekić tehnički direktor kraljevačkog „Vodovoda“.
Doktor Ljubiša Jovašević zamenik gradonačelnika upozorio je na drugu opasnost.
  - Planovi UNMIK-a su da omoguće kosovskoj vladi da vodu sa Gazivoda preusmere na Metohiju. U tom slučaju će i ta količina vode, koja je u odnosu na polovinu osamdesetih u Ibru 30 odsto manja, biti dodatno smanjena. Hidrostatski potisci u Ibru u odnosu na bunare prestaće da postoje. Voda iz sadašnjih izvora će uslovno rečeno da „pobegne“,  a „Jaroslav Černi“ će verovatno ponovo da krene u aktivaciju sistema „Lopatnica“ koji košta 120 miliona dolara, od čega pola treba da plati Kraljevo iako će iz Lopatnice koristiti svega deset odsto vode. Pritom je naš grad već popriličnu sumu izdvojilo za projektovanje ovog sistema iako mu sadašnji izvori potpuno zadovoljavaju potrebe za pijaćom vodom - kaže dr Jovašević.
Lokalne televizije, novine i radio stanice u sedmici za nama, svako po svom nahođenju, o elektranama na Ibru su izveštavali za i protiv.    U  ovom ali i u narednim brojevima, Ibarske će svoje strane otvoriti mišljenjima za i protiv.
Za početak, državi, odnosno Elektrosrbiji i EPS-u kao njenim reprezentima, postavili smo seriju pitanja koja objavljujemo. Očekujemo odgovore za naredni broj. Seriju pitanja koja ćemo postaviti kompaniji SECI objavićemo u narednom broju. U ovom broju objavljujemo i neke druge ideje kako da Srbija dođe do struje. Dostupne su, inače, i vama na Internetu. Jednostavno, želja nam je da proverimo sa stručnjacima ali i sa vama, građanima, da li je za Srbiju jedino rešenje da jednu od najlepštih reka pregradi na deset ili čak trinaest mesta jer je to, navodno, jedini način da ima dovoljno struje ili možda postoje i druga rešenja. Specijalno za Ibarske,
Novinar Blica Srbo Trifunović

Čekamo odgovore

   Rukovodstvu Elektrosrbije i EPS-a koji su u ovako velikim projektima eksponenti politike države Srbije postavili smo i sledaća pitanja na koja čekamo detaljne odgovore. -Koliki su ukupni godišnji gubici Elektroprivrede Srbije u mreži ?
   -Kakva je struktura tih gubitaka (krađa struje, zastarela oprema, loša mreža itd)? -Šta EPS planira daučini da gubitke u mreži smanji?
   -Kada, ukoliko projekt smanjenja gubitaka u mreži postoji, ovaj plan EPS namerava da sprovede? -Uz izgradnju elektrana na Ibru, da li EPS, odnosno država, planira gradnju hirdocentrala i na drugim rekama u Srbiji kao i na rekama kojenasgraniče sadrugim državama?
    -Ako se planira gradnja i drugih hidroelektrana, na kojim rekama bi te elktrane bile građene, koliko bi njihova izgradnja koštala (ako su rađene grube procene kao u slučaju Ibra) i kolika bi na godišnjem nivou bila njihova instalisana snaga? -Koliko bi sve hidroelektrane izgrađene na Ibru učestvovale u ukupnoj proizvodnji energetskih potencijala Srbije? -Koliko bi, ako se samo računaju hidroelektrane, centrale na Ibru imale procentualnog udela? -Koliko Kraljevo za godinu dana okvirno (prosek u poslednjih pet godina) potroši električne energije?
   -Kakva bi bila priroda ugovora koji bi za gradnju elektrana potpisao SECI i EPS(ko bi i koliko dugo gazdovao elektranama, da li bi ialijanski partner bio samo kreditor, ako bi SECI bio vlasnik ko bi određivao cenu strujekoja bi na Ibru bila proizvedena, da li je u pitanju koncesija ili neki drugi aranžman)? -Koji su to slični ili identični projekti u Evropi ili u drugim razvijenim zemljama na drugim kontinentima, koji su kompaniju SECI preporučili da bude strateški partner za gradnju hidrocentrala na Ibru?

Ibar 100, Đerdap tri 2.400 megavata

  Da priču o tome da Ibar u Srbiji trenutno nosi najveći hidroenergetski potencijal, a to se doslovce čulo na prezentaciji u Skupštini grada, obara omanji „surf“ netom na kome se može ponešto, i to iz skorije istorije, naći i o drugim hirdoenergetskim potencijalima Srbije. Recimo.
   Izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 u okolini Donjeg Milanovca osmislio je krajem 1973. godine Energoprojekt sa idejom da se kilovatima iz nje „pegla“ raskorak proizvodnje i potrošnje električne energije tokom dana, u Srbiji ali i u čitavom regionu. To konkretno znači da bi se električna energija proizvedena noću, kada je potrošnja struje manja, pa za nju nema kupca po adekvatnoj ceni, koristila za „vraćanje“ vode u reverzibilno jezero, kako bi se njena snaga ponovo koristila za proizvodnju struje u peroidima kada joj je cena najbolja.
   Energoprojekt je Đerdap 3 „smestio“ kod Donjeg Milanovca, u ataru sela Boljetin. a na 44 kilometra uzvodno od HE Đerdap 1. Još tada je ustanovljeno da topografski uslovi omogućuju izgradnju HE Đerdap 3 u četiri etape: - u prvoj bi postrojenje imalo instalisanu snagu od 600 megavata (proizvodnja 2 milijarde kilovat-časova električne energije godišnje),
- u drugoj fazi instalisana snaga HE Đerdap 3 bi bila povećana do 1.200 megavata (proizvodnja od 3,15 milijardi kilovat-časova struje godišnje), - u trećoj snaga bi bila povećana na 1.800 megavata (proizvodnja 5,2 milijarde kilovat-časova struje godišnje),
- u četvrtoj HE Đerdap 3 bi dostigao instalisanu snagu od 2.400 megavata (proizvodnja od 7,6 milijardi kilovatčasova električne energije godišnje)    Izgradnja hidrocentrale Đerdap 3 trajala bi tri do pet godina, a realizacija sve četiri faze bi, prema tadašnjim proračunima koštala oko tri milijarde dolara.
   Kompletirana, ova hidrocentrala bi sa ukupno 2.400 megavata instalisane snage, što je oko 35 odsto sadašnjih kapaciteta Elektroprivrede Srbije (ima 8.355 MNj), godišnje proizvodila čak 7,6 milijardi kilovat-časova električne energije. Ukupna instalisana snaga hidroelektrana kojima EPS sada raspolaže je, inače, 2.831 MNj, što znači da bi s realizacijom ovog projekta bila gotovo duplirana snaga hidroagregata za proizvodnju struje u Srbiji.    Sa tolikim potencijalom vlasnik Đerdapa 3 mogao bi da dominira tržištem struje u regionu i da diktira cenu. Jednom rečju, mogao bi da vodi isplativu trgovinu električnom energijom čak i po završetku prve faze. Iz ovog ugla posmatranja ispada da, čak i kada bi cena gradnje jednog megavata instalisane snage ove elektrane bila 2,5 miliona evra, HE Đerdap 3 bila bi jedna od najisplativijih investicija u svetu.
link: www.balkanmagazin.net/kolumna/energija/đerdap_3_najisplativija_investicija_na_svetu

Ustanove bez viška zaposlenih

   Direktorima javnih ustanova u Kraljevu upućen je dopis lokalne samouprave u kojem se obaveštavaju da u roku od tri dana dostave spisak radnika koji su tehnološki višak

   Čelni ljudi srpskih gradova poštovaće zahtev Vlade i smanjiti broj zaposlenih po opštinama. Neki od njih već su počeli sa otpuštanjima, a neki se tek spremaju da to učine. Grad Kraljevo inače jedna je od retkih lokalnih samouprava u Srbiji u kojoj je od prošle godine do danas smanjen broj  zaposlenih.
Gradska uprava Kraljeva danas ima 274 zaposlenih, dok je krajem prošle godine imala 286 osoba u radnom odnosu, što je bio najveći broj zaposlenih u poslednjih pet godina. To znači da na hiljadu Kraljevčana dolazi 2,25 službenika što predstavlja dobar skor u odnosu na standard koje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu namerava da primeni od 4 službenika na 1000 stanovnika.
- Međutim, situacija u ustanova koje se finansiraju iz budžeta Kraljeva nije baš povoljna u odnosu na radnike koji rade u gradskoj upravi. Ali zaposlene u tim ustanovama može obradovati činjenica da je kraljevačka gradska uprava daleko ispod statističkih podataka iz drugih gradova u Srbiji gde samo uprave imaju preko 4 službenika na 1000 stanovnika. Situacija sa upravom jeste dobra i ne očekuju se trenutno značajna otpuštanja, ali situacija sa ustanovama koje su na budžetu nije dobra - kaže Ljubiša Jovašević.
Krajem oktobra direktorima javnih ustanova na teritoriji Kraljeva upućen je dopis u kojem se obaveštavaju da u roku od tri dana dostave spisak radnika koji su tehnološki višak. Dopis je potpisao zamenik gradonačelnika.
- Dopis predstavlja jedan informativni zahtev koji treba da nama posluži za bolju orijentaciju, ali i da direktore upozori da ne smeju da primaju nove radnike dok ne pitaju osnivača, odnosno ispoštuju kodeks koji je Vlada propisala. S druge strane činjenica da recimo u Dečjem odmaralištu „Goč“ imate 8 domara, da takođe imate 4 domara u Kulturnom centru „Ribnica“, jasno pokazuje da imate veliki broj zaposlenih u prethodnom periodu na određenim pozicijama koje nisu bile neophodne - kaže Jovašević.
Sporan deo ovog dopisa direktorima ovih ustanova, a na koji prema našim saznanjima niko nije odgovorio, bio je broj radnika koje ustanove treba da otpuste. Naime, u dopisu je navedeno da  ustanove koje imaju do 5 radnika prikažu jednog kao tehnološki višak. One koje imaju od 6 do 16 zaposlenih, 2 radnika prikažu kao višak, do 30 zaposlenih, 3 radnika, a preko 31 radnika, 10 odsto prikažu kao tehnološki višak.
- Na osnovu broja primljenih radnika u poslednje tri godine jasno se vidi da je politika lokalno delovala na taj način što je svoje kadrove zapošljavala mimo reda. Direktori nisu postupali onako kako je to trebalo. Neću ulaziti u deo koji se odnosu na to ko je kriv za to, ali uočljiv je balast zapošljavanja administracije i tehničkih lica vezanih za lokalnu administraciju. Od direktora ustanova sam tražio da predvide i napišu ko bi mogao da bude višak i da obave konsultacije sa svojim radnicima kako bi se napravio socijalni program, a da ne bude sve „na vrat na nos“. Drugo ja nikada nisam ni rekao da će biti i koliki je višak zaposlenih u Kraljevu, već sam tražio informaciju koja treba da ih podstakne da naprave socijalni program - rekao je Ljubiša Jovašević, zamenik gradonačelnika Kraljeva.
Iako smo u nekoliko navrata pokušali da dobijemo zvaničnu izjavu od pojedinih direktora ustanova, niko od njih nije želeo da javno prokomentariše dopis koji se odnosi na višak zaposlenih.       

ODGOVOR JOVAŠEVIĆA DIREKTORIMA USTANOVA KOJI NISU HTELI DA ODGOVORE NA DOPISE
- Direktori ustanova koji obaveštavaju javnost i govore o tome da neće da pošalju nikakav dopis i da neće da se podvrgavaju nikakvim jednodnevnim političkim potrebama, onda i ja moram da ih obavestim da oni upravo jesu posledica tih političkih potreba. Onog trenutka kada ih politika ne bude birala i kada na ta mesta dođu kao oni koji su stručni, onda će moći tako da govore. Do tada ipak će morati da odgovore na dopise koje im upućuje lokalna samouprava - prokomentarisao je Jovašević.

DIREKCIJA I PREDŠKOLSKA USTANOVA NISU DOBILE DOPISE
Direkcija za planiranje i izgradnju i Predškolska ustanova „Olga Jovičić“ nisu bile na spisku ustanova kojima se tražilo da dostave spiskove radnika koji su tehnološki višak (videti na slici), jer kako kaže Jovašević Direkcija je preduzeće koje je „most između svih“,  a Predškolska ustanova „nešto između ustanova i preduzeća“.
Nenad Božović

Virusom H1N1 deca najviše zaražena

   U kraljevačkoj bolnici hospitalizovano je 15 obolelih od virusa H1N1, od čega desetoro dece. Svi bolesnici su van životne opasnosti.

  Deca uglavnom imaju upale pluća i trenutno su bez povišene temperature, a trebalo bi da u sledećih nekoliko dana budu pušteni kući. Na infektivnom odeljenju hospitalizovana su 4 lica zaražena virusom H1N1, bez komplikacija, a od proglašenja epidemije u Kraljevu 30 punoletnih pacijenata je ambulantno opservirano. Svi bolesnici su van životne opasnosti i nisu vezani za respiratore.
   - Pacijenti su stabilni, i to je veoma bitno da se naglasi. Potpuno smo spremni i za bolesnike u veoma teškom stanju, jer smo opremljeni sa dovoljnim brojem respiratorima. Takođe, zahvaljujući donaciji Evropske agencije za rekonstrukciju dobili smo reanomobile koji imaju ugrađene respiratore, tako da ćemo i njih iskoristiti ukoliko broj obolelih počne da raste, a imamo i dovoljno lekova - kaže Dragan Arsić, direktor Zdravstvenog centra „Studenica“ iz Kraljeva.
   U Kraljevu je ove nedelje boravila Ružica Nikolić, pomoćnica ministra zdravlja, koja je rekla da će prvi kontigent vakcina biti namenjen deci, starcima i hroničnim bolesnicima.
   - Grupe koje će biti vakcinisane od prvih pola miliona vakcina su već određene. Znači, deca posle šest meseci starosti, stariji ljudi, bolesnici sa hroničnim oboljenjima. Dinamiku vakcinacije će ministarstvo zdravlja preporučiti zdravstvenim ustanovama u Srbiji, na koji način i kako će se obaviti vakcinacija - rekla je pomoćnica ministra.
Pomoćnica ministra zdravlja je rekla da se u javnosti puno govori o štetnosti vakcine protiv meksičkog gripa, ali da su rezultati ljudi koji su dobili vakcinu kompanije Novartis, pozitivni, odnosno bez neželjnih indikacija.
   - Vakcina je lek kao i svaki drugi, i ima svoja potvrđena indikacijska područja i dejstva. Takođe ima i deo koji se zove neželjeni efekti i to se kod vakcine prosto ne razlikuje od nekih drugih lekova i to sve mora da se prati. Više od 40 miliona ljudi širom sveta je do sada dobilo ovu vakcinu bez prijavljenih neželjenih dejstava, i mislim da je velika spekulacija u Srbiji oko efekata vakcine - kaže Ružica Nikolić.                    Nenad Božović

ZC „STUDENICA“ DOM ZDRAVLJA, OBAVEŠTENJE ZA JAVNOST
Sve informacije u vezi novog gripa AH1N1 mogu se dobiti na telefon 036/301-735 radnim danima od 7:30 do 21h. Sva obaveštenja daju lekari.

U FOKUSU
Mlekara do kraja meseca gasi proizvodnju

   „Imlek“, odnosno većinski vlasnik „Salford“„ doneo konačnu odluku da 1. decembra ove godine zvanično prestaje proizvodnja u kraljevačkoj mlekari. Zaposlenima ponuđeno da rade u Beogradu, Novom Sadu i Zaječaru ili da samostalno postanu tehnološki višak

   „Salford“ ove godine zatvara proizvodne pogone u Kraljevu, Vršcu i Šidu. Radnicima, kojih u kraljevačkoj mlekari ima oko 80, vlasnik je ponudio mogućnost da se izjasne svi oni koji žele da rade u proizvodnim pogonima „Imleka“ u Beogradu, Novom Sadu ili Zaječaru. Oni koji nemaju interes ili uslove da rade u ovim gradovima sami su tražili da postanu tehnološki višak kako bi dobili otpremnine.
      - Prema našim podacima 27 radnika se prijavilo za socijalni program i njima pripada 50 odsto prosečne zarade za zadnja tri meseca koja je iznosila oko 72.000 dinara. Znači da je to cifra od oko 350 evra po godini staža. U mlekari Kraljevo je ostalo da radi 10 radnika, dok je ostatak tražio angažman u ponuđenim gradovima - kaže Desimir Mionić, predsednik  Saveza samostalnih sindikata grada Kraljeva.
   Radnici iz Kraljeva koji su izabrali da rade u nekom ponuđenih gradova Beogradu, Novom Sadu ili Zaječaru su u nepovoljnijem položaju u odnosu na njihove kolege iz Vršca i Šida, jer za razliku od njih koji su uglavnom pristali da rade u Novom Sadu i kojima je obezbeđen prevoz, radnici iz Kraljeva nemaju tu mogućnost, već se moraju snalaziti individualno.
   Odluka „Salforda“ je da od 1. decembra 2009. prestane sa preradom mleka u Kraljevu, i da će postati distributivni centar. Kako su najavili u „Salfordu“ otkup mleka se neće promeniti. Tačnije svi oni koji su prodavali sirovo mleko, nastaviće i dalje to da rade u istim količinama, ali će možda morati da ga odvoze i u druge gradove.
   - Veoma je važno da sirovo mleko nastavi da se otkupljuje, iako će proizvodnja biti zatvorena. Proizvođači mleka sa teritorije Kraljeva su dobili uveravanja od „Salforda“ da neće prestati sa otkupom, ali gde će se to mleko odvoziti ili će se i dalje prikupljati u Kraljevu nije nam poznato - kaže Aleksandar Negojević, predsednik Regionalnog zadružnog saveza.
    Iako se dešavalo da mlekara u Kraljevu otkupi dnevno i do 120.000 litara sirovog mleka, poslednjih meseci se to svelo na svega oko 10.000 litara. Inače, mleko se otkupljivalo ne samo u raškom okrugu, nego i u rasinskom čijih proizvođača sirovog mleka sada skoro i da nema više. Upravo je to i znak da bi i otkup mleka mogao uskoro da prestane. Slična situacija je bila i sa mlekarom u Gornjem Milanovcu gde je nakon njenog zatvaranja ubrzo i usledio prestanak otkupa mleka.
   - Ako prestane otkup mleka, mislim da bi neko morao da se pojavi i preuzme otkup. Mislim da šansu treba tražiti u privatnim mlekarama u okruženju, a Savez će se potruditi da uključimo kragujevačku i šabačku mlekaru, kako ljudi ne došli u fazu da ne znaju šta će sa sirovim mlekom - kaže predsednik Regionalnog zadružnog saveza.
    Investicioni fond „Salford“, koji u svojim rukama drži više od 40 posto domaće mlekarske industrije nije uspeo, do sada, da nađe kupca za mlekare iako je bilo najavljeno da će preprodaja fabrika uslediti krajem 2008. godine. Da će investicioni fond „Salford“, odnosno njegova kompanija „Dunav hrana grupa“ prodati veliki broj svojih mlekara u Srbiji za više od pola milijarde evra, priča se odavno.

MALE MLEKARE NE VIDE SVOJU ŠANSU
   Dejan Vučinić vlasnik mlekare „Barbi“ iz Kraljeva koja dnevno otkupljuje oko 3.000 litara mleka, kaže da ne zna kako bi uticalo na njih, male proizvođače mleka, zatvaranje proizvodnje u kraljevačkoj mlekari.
   - Čuo sam da se mleko neće otkupljivati ubuduće, a to znači da ćemo imati veći priliv mleka. Međutim, otkupna cena je najveći problem i plašim se da nećemo znati šta sa tolikim mlekom - kaže Vučinić.

MILION EVRA ZARADE
   Kraljevačka mlekara je u proseku otkupljivala oko 70.000 litara mleka dnevno, a prema nekim podacima dešavalo se da nekada otkupljuju i preko 100.000 litara. Naši izvori kažu da je tada, godišnje, kraljevačka mlekara imala čistu dobit od oko milion evra.

Nenad Božović

   Svetski Dan HOBP (hronične opstruktivne bolesti pluća) će ove godine biti održan 18. novembra, i kao prethodne, imaće slogan – Bez daha ne znači i bez nade! Ovakav pristup ima za cilj da ohrabri osobe sa povećanim rizikom da obole od HOBP da posete svog doktora, ali i da podstakne vlade i zakonodavna tela svih zemalja da HOBP postave na prioritetno mesto u zdravstvenoj politici. Slogan je posebno značajan u svetlu novih podataka koji se tiču zastupljenosti oboljenja širom sveta, koja je znatno veća nego što se ranije mislilo.
Rano otkrivanje HOBP pomaže da se blagovremeno preduzmu koraci za sprečavanje daljeg oštećenja pluća. U tom cilju je od velike pomoći upitnik koji ispitanici sami ispunjavaju. Sastoji se od pet jednostavnih pitanja i izgleda na sledeći način:
   Odgovori na ova pitanja će Vam pomoći da saznate da li bolujete od HOBP.
1. Da li skoro svakog dana kašljete više puta? Da__ Ne__
2. Da li skoro svakog dana iskašljavate gnojav ili sluzav ispljuvak? Da__ Ne__
3. Da li se zamarate brže od drugih osoba Vaših godina? Da__ Ne__
4. Da li imate više od 40 godina? Da__ Ne__
5. Da li ste pušač ili bivši pušač? Da__ Ne__
Ako ste na tri ili više pitanja odgovorili sa "DA", razgovarajte sa svojim lekarom da li je potrebno da ispitate funkciju pluća u cilju potvrde ili isključenja dijagnoze HOBP.
   HOBP je bolest, ili grupa sličnih bolesti koje se ispoljavaju zajedničkim simptomima. Najopštije rečeno, čine je hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća. U najvećem broju slučajeva se ustvari radi o tzv. pušačkom bronhitisu, koji kod dugotrajnih pušača postepeno dovodi do promena u disajnim putevima koje dovode do otežanog disanja, sve većeg iskašljavanja i sviranja u grudima. Svi ovi simptomi se u velikoj meri pogoršavaju u periodu i neposredno posle infekcija gornjih disajnih puteva.
Najčešći uzrok HOBP je pušenje cigareta. Činjenica je da “samo” oko 20% pušača dobije jednog dana dijagnozu HOBP. Ali, među osobama koje imaju potvrđenu dijagnozu HOBP, njih 80 do 90% su dugotrajni pušači. Osim toga, osobe koje puše i koje imaju očuvanu funkciju pluća, i dalje su pod povećanim rizikom da dobiju druge najteže bolesti, kao što su karcinom pluća ili grla, oboljenje srca, moždani udar, osteoporozu i čir.
Odsustvo simptoma kod pušača ne znači i da oni nemaju HOBP. Ali i kada se jave, simptomi HOBP mogu nekoliko godina da prethode pojavi opstrukcije protoku vazduha u disajnim putevima, odnosno narušenju plućne funkcije. To je zbog toga što neke osobe sa HOBP mogu da izgube i do 50% svoje funkcije pluća pre nego što osete bilo kakve simptome, jer su pluća organ koji ima veliku rezervu koju ne koristimo sve dok ne radimo nešto zaista naporno. Takođe, mnoge ove osobe smanjuju intenzitet svojih aktivnosti zajedno sa postepenim gubitkom funkcije pluća, te iz tog razloga ne uočavaju ovaj gubitak neko vreme.
Za sada se ova hronična bolest ne može izlečiti! Međutim, ona se uz pravovremeno postavljenu dijagnozu i pravilno lečenje može dobro kontrolisati i bolesnici mogu obavljati svoje životne aktivnosti. Od izuzetnog značaja je postavljanje pravovremene dijagnoze bolesti, jer se zna da je bolest u velikom broju slučajeva nedijagnostikovana. To je zbog toga što pacijenti svoje simptome (kašalj sa iskašljavanjem i osećaj nedostatka vazduha) pre pripisuju cigaretama nego početku jedne nove onesposobljavajuće bolesti, koja u velikoj meri remeti njihov kvalitet života. S obzirom na to da bolest vremenom napreduje i dovodi do narušavanja funkcije pluća, veoma je važno da osobe koje su dugotrajni pušači odrede plućnu funkciju relativno jednostavnom metodom, koja se naziva spirometrija! Tako će na lak način doći do dijagnoze bolesti. Nažalost, većina pacijenata sa HOBP nikada u životu nije radila spirometriju.
Ciljevi lečenja HOBP su:
- da se spreči napredovanje bolesti,
- da se ublaže simptomi bolesti,
- da se poboljša podnošenje fizičkog napora,
- da se poboljša kvalitet života bolesnika,
- da se spreče i leče pogoršanja bolesti,
- da se spreče i leče komplikacije,
- da se smanji broj i dužina bolničkog lečenja,
- da se smanji broj izgubljenih časova na poslu,
- da se smanji smrtnost i
- da se svedu na minimum neželjena dejstva lečenja.
Prim. mr sc. med. Branislav Gvozdenović, internista - pulmolog

AKTUELNO
Legalizacija u šest rata

   Cena legalizacije jedne kuće površine 100 kvadratnih metara u poslednjoj zoni Kraljeva je otprilike oko 300 evra. Novim Pravilnikom naknada za legalizaciju bespravno podignutih objekata je umanjena za 60 odsto, tako da cena legalizacije ovakve kuće iznosi 120 evra

Ministarstvo prostornog planiranja Srbije donelo je Pravilnik po kojem se naknade za legalizaciju kuća i stanova do 100 kvadratnih metara umanjuju za 60 odsto. Grad Kraljevo je prema Glavnom urbanističkom planu podeljen na šest zona. Prema Pravilniku cena legalizacije kvadratnog metra u šestoj zoni koja je komunalno najminimalnije opremljena iznosi 3 evra, u četvrtoj je 4 evra, u petoj zoni je 5 evra, a u ekstra zoni, odnosno strogom centru Kraljeva 25 evra po kvadratnom metru za individualni stambeni objekat.
   - Centralna zona podrazumeva deo od Cara Dušana do keja, i tu ima veoma malo individualnih objekata, većinom se radi o porodičnom stanovanju i centralnim delatnostima za koje nije predviđeno umanjenje od 60 odsto, već se plaća puna cena legalizacije. Činjenica je da u centralnoj zoni nema „divlje gradnje” individualnih objekata, i uglavnom je reč o manjim rekonstruktivnim zahtevima kao što je dogradnja jedne prostorije, potkrovlja, mokrog čvora ili hodnika. Tako da su tu kvadrature za legalizaciju relativno male, od 10 do 15 kvadrata - kaže Zvonko Kovačević, načelnik odeljenja za urbanizam u Kraljevu.
   Kada je reč o objektima u prigradskim naseljima i to u 4, 5. i 6. zoni, situacija je daleko drugačija od centralne zone. Kao prvo, u tim naseljima se nalazi veliki broj nelegalizovanih objekata. Cena kvadrata je daleko niža od ekstra zone, a postoji mogućnost plaćanja u čak šest mesečnih rata, a pojedine banke već su počele da odobravaju kredite za legalizaciju. Ukoliko se plaćanje obavi odmah, dobija se i dodatnih 25 odsto popusta. Recimo, legalizacija kuće od 100 kvadrata u šestoj zoni prema novom Pravilniku košta 120 evra, a ukoliko se plati odjednom, cena na kraju iznosi 90 evra.
   - Naše sugrađane, kojih ima svakodnevno u velikom broju u našim kancelarijama, najviše zanima rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Dešava se da su ugovori vezivani pre više od 20 godina, pojedini kupci su umrli, naslednici su se rasuli po Srbiji ili inostranstvu, i praktično bi investitor to morao da reguliše sa njima. Što se tiče ostalih dokumenata odnosno tehničke dokumentacije, mislim da je tu pronađen određeni kompromis, jer se sa minimalnom dokumentacijom dolazi do dozvole. Vlasnici objekata će ići od jedne do druge projektantske kuće i videti za koju će im cenu pripremiti tehničku dokumentaciju. Objekat prvo mora da se snimi na terenu, da se izvadi kopija plana sa tim ucrtanim objektom i da se reguliše imovinski odnos - kaže načelnik urbanizma.
Cene legalizacije za stambene objekte veće od 100 kvadratnih metara i druge objekte će određivati lokalna samouprava. Sve lokalne samouprave u Srbiji dužne da do 11. decembra dostave Ministarstvu podatke o svim bespravno izgrađenim objektima na svojim teritorijama. Ukoliko se nakon obaveštenja odeljenja za urbanizam investitor ne odazove za legalizaciju, a rok je do kraja marta 2010. godine odbaciće se zahtev i taj objekat će biti srušen.

PRIRUČNI OBJEKTI NE MOGU DA SE LEGALIZUJU
Romsko naselje u ulici Vojvode Putnika pored kraljevačke bolnice nalazi se na prostoru koji je namenjen za objekte za javne namene, u ovom slučaju za proširenje kruga Zdravstvenog centra “Studenica”.
- Prema važećem planu na delu gde se nalazi ovo romsko naselje predviđeno je proširenje za potrebe zdravstvenog centra. Tako da prema toj proceduri teško da će bilo ko od njih moći da legalizuje objekat. Drugo, prema novom Zakonu o prostornom planiranju objekti koji ne mogu da garantuju trajnost, u smislu ako su napravljeni od lošeg ili priručnog materijala, ne mogu biti legalizovani - kaže načelnik odeljenja urbanizma Zvonko Kovačević.
Čak i da su objekti u Romskom naselju pored bolnice napravljeni od kvalitetnog materijala, prema važećem planu proširenja ne mogu se legalizovati. Veliki posao svakako očekuje lokalnu samoupravu, jer mora da obezbedi lokaciju gde bi izmestila porodice koje žive u ovom naselju.
- U ovom slučaju mora se poći od toga da li je uopšte neko iz ovog naselja podneo prijavu za legalizaciju, pa se onda po toj prijavi postupa. Ako pođemo od pretpostavke da je podneta prijava, razmatraće se da li je potpuna dokumentacija, a ukoliko nije odbijaće se i kada takvo rešenje postane pravosnažno proslediće se građevinskoj inspekciji koja ima puno pravo da donese odluku o uklanjanju takvih objekata - kaže Kovačević.
Nenad Božović

Asfalt koji obećava opstanak i ostanak

   Subota 7. novembar, bila je pravi praznik za stanovnike Mesne zajednice Roćevići i sigurno će, kako kažu meštani, „zlatnim slovima biti upisana u istoriju ovog kraja“. Naime, tog dana je, u prisustvu velikog broja građana i gostiju, bez mnogo pompe i presecanja vrpce puštena u saobraćaj deonica puta Roćevići-Vranovac. Ova deonica, duga kilometer i 200 metara, asfaltirana je u rekordnih 7 dana. Vrednost radova je 5 miliona 700 hiljada dinara, a izvođač radova Preduzeće za puteve Novi Pazar.
   Iako se nalazi na neprohodnom terenu i trebalo je dosta truda da se uradi, ovaj deo puta je značajan zbog nepristupačnosti terena, ali i spajanja sa meštanima Lopatnice.
   - Znamo da je ova deonica, ne tako mala vrlo značajna za meštane ova dva sela. Ono što možemo sa ovog mesta da obećamo jeste, da će vrlo brzo doći i do realizacije preostalih 3 kilometara, moguće već naredne godine - obećao je prvi čovek grada Kraljeva, Ljubiša Simović    Infrastrukturni problemi su jedan od osnovnih uzroka depopulacije ruralnih područja i nedovoljne motivisanosti mladih da ostanu tamo da žive. Početkom 2008. godine je odlučeno da se aktivnosti u tom domenu ostvaruju unutar novih projekata. Pošlo se od ideje da se sredstva mogu mnogo efikasnije iskoristiti i ostvariti znatno bolji rezultati ako se aktivnosti usmere na tačno utvrđeni broj sela, Roćevići su zahvaljujući razumevanju u NIP-u ušli u ostvarenje i realizaciju ovog projekta. Projekat za selo nije nastao „mimo sveta“, već se ostvaruje po uzoru na politiku ruralnog razvoja Evropske unije. Slični projekti se finansiraju u sklopu tzv. „treće ose“ politike ruralnog razvoja EU, koji isključivo akcenat stavlja na poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima.
   - Ovo je dobar primer kada se udruženim snagama i dobrim projektom koji su podržali kako ljudi u ove dve zajednice, lokalna samopuprava, ali i tadašnji ministar u NIP-u gosp Draganu Đilasu može doći do cilja. Ja se iskreno nadam da će ovo biti početak realizacije rešavanja i ostalih infrastrukturnih problema u ovom kraju - rekao je narodni poslanik u Skupštini Srbije Ivan Jovanović. 
   Kako kažu meštani najveću zahvalnost ipak duguju tadašnjem narodnom poslaniku Milanu Vukoviću i Ministru Draganu Đilasu. Svakako da će ovakvi zajednički projekti i u buduće biti interesantniji za realizaciju. Meštani tvrde i da su spremni shodno i svom budžetu spremni da zarad svog prosperiteta učestvuju delom koliko se može i u nekom budućem periodu. Dakle, obnova i razvoj sela ne samo uz oslonac na poljoprivredu, već sve više i na neke druge ekonomske aktivnosti koje takođe mogu obogatiti život u ruralnom okruženju. Meštani Roćevića i Lopatnice koja je pravi dragulj prirode najbolje znaju šta za njih predstavlja ova veza sa svetom.
Sonja Cvetković

   Meštani Sirče blokirali su put na pola sata u centru sela, kao znak upozorenja vlastima da se obavežu da će ga popraviti kada se otvori most na Kamidžori. Ukoliko se niko od nadležnih u Kraljevu ne oglasi, sledi totalna blokada puta.

   Stanovnicima Sirče u blokadi puta kod Pošte u samom centru sela pridružili su se i meštani susednih Oplanića, jer su kako kažu ogorčeni na stanje puta, koji je od kada se koristi kao obilaznica zbog sanacije mosta već uništen. 
   Posle samo nešto više od mesec dana korišćenja, put je doživeo velika oštećenja. Meštani ova dva sela su se udružili kako bi skrenuli pažnju lokalnoj samoupravi da se obaveže da će popraviti put nakon završetka radova na kamidžorskom mostu.
Dat je rok od nedelju dana da se vladajuća koalicija dogovori sa meštanima sela, a ukoliko do takvog dogovora ne dođe uslediće potpuna blokada saobraćaja. S obzirom da je ovo jedini put koji se koristi kao obilaznica može se očekivati da nastane pravi haos i nezadovoljstvo mnogih, ukoliko budu postavljene barikade.
Put koji je do skora bio u odličnom stanju najviše su upropastili kamioni kojima je inače zabranjen saobraćaj ovom obilaznicom, ali prema rečima meštana to niko nije poštovao, a ni saobraćajna policija nije učestvovala u sankcionisanju ovakvih vozača.
Na protestu meštana Sirče i Oplanića nije se pojavio niko od nadležnih, iako je blokada bila legalno prijavljena, ali i najavljena.
Nenad Božović

Kad južno voće rodi u Srbiji

   Šipak i smokva mogu uspeti u krajevima gde zimske temperature ne prelaze minus 20 stepeni u ekstremnim godinama

   Srbija godišnje izdvoji više stotina miliona za uvoz južnog voća i pored toga što ima, verovali ili ne, dobre uslove za uzgoj pojedinih vrsta u prvom redu kivija i smokava. Pojedinačno na prostorima se odlično pokazao i limun. Naravno da bi bilo neozbiljno govoriti o nekoj proizvodnji, ali su zato tu, uglavnom hobisti koji neobičnim južnim lepoticama ukrašavaju svoja dvorišta.
   Naš kolega Dragan Đurović čije je oštro oko kamere godinama plenilo Hroniku kraljevačkog regiona sasvim slučajno, ali i pomalo iz ljubavi doneo sadnice južnog voća koje u Ribnici i uspeva.
   - Ja sam svojevremno putujući po Dalmaciji poželeo da deo te prirode preselim i ovde. Tih nekih godina sam prvo doneo smokvu, video da uspeva, pa zatim nar, na kraju i kivi. Znate kad ste zaljubljenik u prirodu, kad volite da vam dvorište i okruženje u kome živite izgleda lepo, onda vam ništa i nije teško. Istina treba truda, mnogo truda i nege, a kasnije uživate i u pogledu, ali i plodovima svoga rada. Polako sam usavršavao tehnologiju gajenja. Nije teško verujte, tako da sam vremenom donosio i druge biljke. Evo recimo japanska jabuka. Retko uspeva, zahtevna je, bila mi je smrzla, ali na sreću se regenerisala. U početku se ljudi čudili, čak i osporavali da je nemoguće sačuvati ove biljke, ali vidite uz malo pažnje i ljubavi, može - s ponosom priča naš kolega kao da govori o malim živim stvorenjima.
   Naravno, važno je reći da ove kulture mogu uspevati u onim toplijim delovima Srbije. Na primer, šipak i smokva mogu uspeti u krajevima gde zimske temperature ne prelaze minus 20 stepeni u ekstremnim godinama, jer se kod ovih kultura smrzavanja dešavaju i na minus 9, i kada biljka strada u značajnoj meri može se regenerisati. Ove biljke je naročito teško očuvati prvih godina dok kasnije uživate u plodovima svoga rada. Ta mesta u kojima temperatura nije limitirajuća, ima veći period sunčanih dana, te gde postoji mogućnost navodnjavanja po principu „kap po kap“. U Srbiji ipak još ne postoji registar koji bi pouzdano kazao koliko se obradivih površina nalazi pod ovim kulturama, ali da se generalno može reći da su one u zadnje dve godine višestruko uvećane. Naš domaćin kaže da je pelcere uvek rado davao svojim prijateljima.
   - Rod koji uberem uglavnom podelim svojim prijateljima. Nikada nisam razmišljao o nekoj ozbiljnoj proizvodnji, mada sam zasade zasnovao i na imanju. Nisu to neke velike količine. Porodica takođe voli voće tako da smo dva-tri meseca snabdeveni voćem. Sadice sam davao svojim poznanicima. Neki od njih su takođe uspeli da održe ovo voće, što je meni još jedna satisfakcija. Znate sada već opada lišće treba videti kad sve ovo što su sad plodovi ucveta, to je prizor za pamćenje. Teško je bilo prvih godina kada mladice moraju da se zaštite najlonom ili slamom, kasnije one su se same adaptirale - ističe Dragan Đurović.
   Dok su smokva i kivi prilično rasprostanjeni, nama pažnju ipak privlači kaki ili japanska jabuka koja je prekrasna voćka. Najlepša je zimi, kada je biljka bez lišća, pa na golim granama ostaju visiti narandžasti lampioni, odnosno  jestivi plodovi.
 - Kaki sam kupio u Italiji, uspela je da se održi. Rodi lepo. Sada se bere jer se bojim da je mraz ili slana ne oštete. Tek kada pocrveni i bude mekana, ima svoj specifičan ukus i miris i tada je za jelo. Rodiće oko 200 kilograma, teška je, ali i ukusna. Sada sam penzioner, imam više vremena za ovaj moj hobi, pa planiram da naredne godine zasnujem i maslinu - samouvereno će naš meštanin.
   Dvorište u Takovskoj, nije samo mali voćnjak egzotičnih biljaka. Ovde kao malo gde u okruženju možete videti biljke mediterana i Dalekog Istoka. Jesen možda i nije pravo vreme posete, jer cvetnice ovih lepotica su uglavnom na izdisaju, sve do proleća kada će se ponosno šepuriti iz dvorišta u Ribnici. Dragan Đurović o ozbiljnoj proizvodnji nije razmišljao ali je svakako dobar sagovornik u ovoj našoj priči i poznavalac materije, koju će nesebično podeliti sa svima koji bi želeli da im okruženje, a možda i proizvodnja ovog voća bude posao. Možda za desetak godina na kraljevačkoj pijaci zahvaljujući njegovom iskustvu neko i bude prodavao sopstveno južno voće, ovde iz Srbije?!

HRANA BOGOVA
Kaki potiče iz Japana, mada  latinski naziv Diospyros i potiče od grčke reči dios, što znači bog i piros, što znači pšenica. Upravo zbog toga se ponekad u literaturi naziva i „hrana bogova“. Kaki je dugovečna vrsta pa su u Japanu poznati „starci“ od 400-500 godina. Na Dalekom Istoku su plodovi ove listopadne voćke veoma cenjeni, a u 19. veku  proširila se i u nas gde dobro uspeva. Doduše više u Dalmaciji gde ima preko 10.000 stabala. Uspešno se uzgaja i u drugim mediteranskim zemljama gde dopire uticaj sredozemne ili kontinentalne klime. Budući da plodovi kasno dozrevaju potrebno je prilikom sadnje odabrati podobnu poziciju za biljku, na južnijoj strani i zaštićenoj od vetra. Voli dosta vlage pa je biljku potrebno navodnjavati kako bi prinos bio veći, a plodovi krupniji i sočniji. Traže duboka i vodopropusna tla, bogata hranjivim materijama. Korenje kakija se rasprostire duboko pod zemljom, no nikada se ne zapetlja s korenjem susednih stabala, što su samo neka iskustva našeg domaćina.
Sonja Cvetković

   Kada se ne sećamo i ne poznajemo svoju istoriju, teško da ćemo imati i budućnost. Rukovođeni ovom krilaticom meštani crkvene opštine Vrdila i Kaona odlučili su da postave mermerni krst svojim precima na brdu Vranovac u Pekčanici. Inicijativu su pomogli Mesna zajednica Roćevići i Grad Kraljevo.
U jesen 1915. godine prilikom povlačenja srpskih trupa prema Kosovu i Albaniji trebalo je zaštitiiti Ibarsku dolinu kuda se povlačila glavnina srpske vojske, Vrhovna komanda i prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević.  Da bi se obezbedio pravac prema Kosovu srpske trupe su morale na prilazima Kraljeva prema Čačku da zadrže  austrougarske trupe. Nemačke trupe feldmaršala Makenzena već su stigle do Kamidžorskog mosta i prve su ušle u Kraljevo novembra 1915. Blagodareći herojskom otporu naših trupa na liniji Troglav-Morava bilo je omogućeno da se ogroman broj vojnika izbeglica povuče prema Raški, Kosovskoj Mitrovici i dalje prema Kosovu.  Na tim odbrambenim položajima bili su vojnici Drinske divizije, koji su se posle uspešno obavljenog posla povukli preko Ibra i Goča prema Kosovu.
- Posle 94 godina, od ove bitke, mi smo se setili da tim ratnicima, tim mučenicima, braneći svog kralja, svoju državu, podignemo jedan spomenik, da im se na bilo koji način odužimo za strašno stradanje koje su imali u nekom prethodnom period. Mladi na žalost o ovom mestu znaju malo, ali mi smo tu da ih podsetimo jer ako ne znamo svoju prošlost, nećemo znati ni šta nas čeka u budućnosti - rekao je Goran Pantović, odbornik u gradskoj skupštini.
Na osnovu izveštaja poslatog Vrhovnoj komandi 6. novembra uveče, na frontu kod Kraljeva situacija je bila sledeća. Neprijatelj je prikupio oko pet bataljona i u 14 časova dva neprijateljska eskadrona su prelazila Kamidžorski most. Pokušaj neprijatelja da se od Kraljeva približili mostu na Ibru  nije uspeo, a odbijen je i na pravcu od Jastrebara. Naše trupe su ostale na svojim dotadašnjim položajima na liniji : Vranovica - Čert - Jastrebar - Čučanj - Lijakvac - Drakčići - Metan livade. Takođe, utvrđeno je da se ispred naših trupa nalazi 22. nemački rezervni korpus feldmaršala-lajtnanta Falkenhajma, sastavljen od 43. i 44. divizije. U toku noći između 6. i 7. novembra neprijetelj je preduzeo jači napad u pravcu Čibukovca, ali je zadržan.
- Ovo je primer veličanstvene žrtve koju je najpre srpski seljak morao da priloži, za svoju slobodu, za svoju egzistenciju. Ovo su brda Čemerna koja nikada nisu dopustila da se ovde zadrži vojnička čizma. Na žalost, žrtva je bila toliko velika, prevelika i ovo je samo mali gest odužetka našim precima. Ja se nadam da će ovaj  krst uvek i svake godine da nas opominje na tu žrtvu. Opominje i našu decu i pokolenja, gde bi takvu jednu opomenu slali od danas pa ubuduće navek - istakao je gradonačelnik Kraljeva, Ljubiša Simović.
Iz ovih istorijskih razloga na Brdu Vranovac u subotu je osveštan vojnički krst, spomen obeležje stradalim vojnicima Druge drinske divizije i održan parastos izginulim ratnicima, na mestu održavanja velike bitke u Prvom svetskom ratu. Zarad očuvanja istorije i mladih pokolenja ovom danu je prethodilo i pokloničko pešačenje od Žiče do Vranovca. Sveta mesta, kakvim možemo smatrati i ovo jeste podignuto i brojnim donatorima. Druga drinska divizija ostaće zapamćena i po velikom broju žrtava jer je 30 hiljada vojnika palo za slobodu. Ova divizija pod komandom Pavla Jurišića - Šturma svoju bitku za našu slobodu vojevala je i na Dobrom Polju, Kajmakčalanu, Kolubari, Bitolju, Drini…na ovom svetom mestu njih četrdesetak je ostalo zauvek.
- Ovo je u jednom trenutku i tužan i lep čin. Postaljajući ovaj spomenik žrtvama iz Prvog svetskog rata možemo reći hvala svim ljudima koji su dali svoj život za našu slobodu. Možda je ovaj čin trebalo obaviti i mnogo ranije, ali se nadam da zbog nas mladih i budućih pokolenja nikada nije kasno - zahvalio je predsednik MZ Roćevići Predrag Veljović.
Mladi na žalost o sopstvenoj istoriji znaju malo te ovakvi spomenici moraju biti opomena, ali i sećanje na žrtve naših potomaka. Od ove godine ovo mesto će biti svetilište okupljanja meštana, planinara, železničara, lovaca i svih poštovalaca naše prošlosti jer podnete žrtve to zaslužuju.
Sonja Cvetković

POLJOPRIVREDA
Selu treba radna snaga

   Prosečnom srpskom seljaku moglo bi se uputiti puno zamerki i kritika, ali i pored toga ne može se poreći činjenica da je moderna srpska država nastala, opstala i napredovala na temelju sitnog seljačkog poseda. Međutim, upravo je napredak praćen industrijalizacijom doveo do neminovnog propadanja sela i prouzrokovao veliko prelivanje stanovništva. Trend odlaska nastavlja se i danas, ali seoba Srba u gradove (i prigradska naselja) u poslednje vreme polako se bliži kraju.
   Stanovnika po selima je sve manje i usled pada nataliteta ona ne mogu da se obnavljaju. Mnoga sela po Srbiji, posebno u udaljenijim krajevima često stoga pružaju tužnu sliku mentalne i materijalne bede, iz koje svako ko može, beži glavom bez obzira. Prema nekim crnim prognozama, u Srbiji će u narednih 20 godina odumreti oko 15.000 sela.
   - Ma kakvo selo. Evo dete gledaj, ja imam posed koji obrađujem sam sa mojom babom. Negde bi to bilo zlatom plaćeno, nije malo imati toliko zemlje, a meni opterećenje. Deca porasla, udala se, svako ima svoj život i svoje probleme. Teško jeste na selu, ja ne znam, ali čini mi se nešto da je i ovima u gradu teško, al’ eto neće niko u selo. Milija ona kaldrma pa i ako se nema. Sve to živi brzo, niko nikog ne sluša. Ne zameram, dođu ovi moji kad treba da se obere, ali stalnog rada nema. Nema radne snage! Ja sa ovoliko godina nisam u stanju da radim kao nekad… a sve mi nešto žao i da zatvorim ambar, štalu, kuću. Sve je to možda sitno, al’ kad se sabere od toga živim ja, ali i mnogi seljaci - kaže razočarano Borivoje Ilić podno Voljavče.
   Ne treba zaboraviti da promoter privrede i nosilac razvoja ne mogu da budu mali proizvođači, na usitnjenom poljoprivrednom posedu, već pre svega veliki agrarni sistemi, sposobni da na svojim imanjima uvedu i primene najsavremenija svetska dostignuća u ovoj oblasti. U svetu su to odavno prepoznali i zbog toga u razvijenim poljoprivredama prosečan posed iznosi i više od 30 hektara, a u Srbiji 10 puta manje. Borivoje Ilić poljoprivrednik, svaštar, seljak. Ne brine njega rad, navikao kaže, brine ga to što se taj rad više ne ceni što nema kome da proda proizvedeno.
   - Evo ti proizvedeš, svi te ucene. Mleko jeftinije od vlaše vode, a dabogda da je dobra, a od ovog mleka našeg svi ubiru, uzmu kajmak razvodnje i na kraju onom u gradu skupo, meni na selu jeftino. Kaka država, ko još nešto pita seljaka. Ranili smo ovu državu vazda. A ovde ja ti tvrdim uspeva sve. Evo kod komšije razgranale smokve. Ej, u tavničkom kraju i smokva. Moja kuća daleko 16 kilometra od Kraljeva. Svi uslovi voda, struja, asfalt i nema naroda ni da dođe ni da kupi. Dođu zelenaši pa pokupe pošto zašto. Nego bolje i za nešto, nego da propada. Mi mali ne mož da se ovajdimo i zaradimo. Preživljavaš. Nas niko i ne pita pošto đubrivo, gorivo, dođe onaj da poore, sve to košta. Ne čude me mladi, pa ja im prvi kažem da ne ostanu. Nisu ludi valjda ko ja da ovako se pati i propada - ogorčeno nam govori Borivoje.
   - Pitanje državnih subvencija, odnosno kome ih treba dati, a kome ne, uvek je nailazilo na različite reakcije u javnosti. Država treba da pomogne svakom ko se poljoprivredom bavi na moderan način, ko postiže određene, visoke prinose i da tako sve proizvođače, i individualne i velike sisteme, stimuliše na razvoj, neprekidnu edukaciju i modernizaciju. Agrarni budžet treba da bude razvojno orijentisan, na unapređenje poljoprivrede i povećanje agrarnog izvoza, a ne da služi kao socijalna kategorija.
   Borivoje smatra da pomoć države mora biti usmeren na mlade, kojih je sve manje u selima Srbije. Srbija prpizvodi kvalitetnu hranu i tu nema spora. Postavlja se realno pitanje i koliko, jer podaci privredne komore Srbije kažu da je uvoz hrane veći. Razumećemo za kafu, kokos južno voće, ali jabuke teško, kada naša propada. Statistike o prometu na ulicama, u njivama nema, jer im je teško ući u trag. Seljaci su sa druge strane pritisnuti da svoj proizvod na taj način i plasiraju, po sistemu ko da više. Oni sitniji se dovijaju, ali problem nastane kada su količine veće. Otkup je vrlo često rak rana proizvođačima.
   - Ma znaš šta ja nemam mnogo stabala. Gledaj otkup dunje daju 10 dinara pa sramota, bre. Ja nemam mnogo, danas ovde i deca došla da oberem pa teraj. Čujem za jabuku plaćaju još manje, vele 3 dinara. Pa da posečeš stabla. Rakiju nisam peko, pa kome i to da prodam - više nas pita nego što konstatuje naš sagovornik.
   Mora se postaviti pitanje zašto postoje subvencije u poljoprivredi i šta je njihov cilj. Nije toliki problem kod nas što se isključuju veliki, nego što se iz sistema subvencija isključuju skoro svi. Da bi se dao odgovor na pitanje da li je to ispravno, mora se postaviti pitanje zašto postoje subvencije u poljoprivredi i šta je njihov cilj. Ekonomski - da se proizvodi više, da se proizvodi profitabilnije. Socijalni - da se pomogne onima koji ne mogu, da se obezbedi opstanak života u ruralnim područjima. A politički - da oni koji daju pomoć, ostanu na vlasti. Pomoć nekada stigne i prekasno. Setimo se samo svinjske afere pre dve godine, kada je kilogram svinjetine bio jeftijiji od bilo kog drugog proizvoda. Ne bi bilo zgodno da se desi i seča stabala. Sa druge strane logika srpskog seljaka je da će osnivanjem udruženja ili zadruga opet većina ostati kratkih rukava. Postoji i model plaćenog lica koji bi održavao sve poslove u okviru ovog sistema, ali naravno i njega treba neko da plati! Valjda oni kojima je i potreban. Voz bez šina ne ide nigde!
Sonja Cvetković

RIBOLOV
Mačak pobednik lige „Kraljevo 09“  

   Sportski ribolovci sa ribolovnog područja grada Kraljeva, nakon otpecanih 9 kola, u disciplini ulov ribe udicom na plovak, završili su takmičenja za 2009-tu godinu, u ekipnoj i pojedinačnoj konkurenciji. Pobednik lige „Kraljevo 09“ je ekipa Kluba sportskih ribolovaca Mačak, a najbolji pojedinac je takmičar kluba Ibar iz Ušća, Nebojša Košanin.
   Proteklog vikenda na ribolovnoj stazi ribnjaka u Žiči otpecano je 10.  i poslednje kolo za takmičarsku sezonu u ovoj godini. Na stazi su se našle ekipe klubova Mačak, Ibar, Pirana, Ribnica, Magnohrom, Mrena, Žiča, Gibnjara, Železničar i Plovak. Ovoga puta izostali su Plus stori, Kićo i Đurđevdan.
Jesenje vreme donelo je skroman ulov, ispod proseka. Lovljeni su sitna babuška do 200 g, ređe šaran iste težine.
  Nakon tročasovnog nadmetanja proglašeni su pobednici poslednjeg kola u ekipnoj i pojedinačnoj konkurenciji.
Sektor A: prvo mesto Aleksandar Minović, klub Ribnica, 4kg 800g, drugo mesto Nenad Milošević, Gibnjara, 4 kg 280g, treće mesto Milovan Kovačević, Ibar Ušće, 4kg 60g.
   Sektor B: prvo mesto Đorđe Stefanović, Ribnica, 7kg 183g, on je ujedno poneo i titulu majstor staze, drugo mesto Aleksandar Ilić, klub Mačak, 6kg 680g, treći je Zoran Paunović, Žiča , 3kg 700g.
Sektor C: prvo mesto Danijel Ilić, klub Mačak, ulov 6kg 20g, drugi je Branko Krdžić, Pirana, 5kg 880g, treći Nebojša Košanin, Ibar Ušće, 4kg 890g.    U ekipnoj konkurenciji prva je podmlađena ekipa Ribnice sa  8 sp i ukupnim ulovom 15kg 740g, drugi je Mačak sa 12 sp i ulovom 14kg 80g, treće mesto Ibar Ušće 12 sp, ulov 11kg 980g.
Svečano proglašenje pobednika i uručivanje nagrada, diploma, medalja i pehara obaviće se 5 januara 2010. godine na manifestaciji ribarsko veče na Trgu srpskih ratnika.
M.T.Todo

Liga trofeja

TABELA

Belun
1. Dejan Milovanović - Katinac, 4.100 grama
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama
Klen
1. Jovan Jovanović 1.920, gr
Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.
Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.
Šaran
1. Mirko Dimitrijević 7.300 gr.
Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

Kalendar lova

- zec 18. i 25. oktobar i 1. i 8. novembar;
- fazanski petao nedeljom od 18. oktobra do 20. decembra;
- divlja plovka i guska do 15. februara po kalendaru Lovačkog saveza Srbije, s tim što će se po prestanku lova fazana izvoditi sredom, subotom i nedeljom;
- divlje svinje od 14. novembra radnim danima i nedeljom uz strogu zabranu odstrela krmači;
- jarebica poljska i kamenjarka - zabranjen lov;
Lov divljači van režima zaštite sa upotrebom lovačkih pasa goniča je dozvoljen uz odobrenje upravnika lovišta do kraja februara 2009. god.

   Kako smo i najavili u dogovoru sa rukovodstvom LU Kraljevo, od ovog broja Ibarskih lovci mogu da prijavljuju ulovljene trofeje koji će učestvovati u takmičenju za tri najbolja trofeja koje ćemo nagraditi nakon završetka ove lovne sezone koja traje do 31. marta 2010. godine. Pravo učešća imaju svi uredno registrovani lovci koji su trofej odstrelili na terenima LU Kraljevo i koji su se za takmičenje prijavili sa overenim kuponom iz Ibarskih, a koji je overio i potpisao upravnik lovišta. Tri najbolja trofeja proglasiće stručna komisija Lovačkog udruženja, a nagrade ćemo dodeliti na lovačkoj zabavi koja će biti održana nakon završetka sezone. Fotografije sa ulovljenom divljači koju lovci prijavljuju za trofej objavićemo u Ibarskim ukoliko nam ih blagovremeno dostavite.

TROFEJ
Trofej (grč. obrtište) prvobitno je predstavlljao znak pobede, koji je bio vešan o drveće i motke na mestu gde je neprijatelj krenuo da beži. Kasnije je ova reč upotrebljena za određene delove divljači (rogovi, rogovlje, lobanja, zubi i krzno) kao trofej divljači ili lovački trofej.
Nastanak i poreklo trofeja potiče iz lovačke kulture paleolita, pri čemu se verovalo da pojedini delovi ulovljenih životinja imaju zaštitnu, magijsku moć. Ostaci ovog verovanja protežu se kroz stari i srednji vek, kada su plemena nosila u ratu obeležja svoga roda, kao rudimente totemističke pripadnosti, u klanu, u obliku kipova ili simbola.
Trofej je u praistoriji bio kultni predmet, zastupljen naročito preko kulta lobanje. Višenamenski predmet, služio je ujedno kao poštovani objekat za reprodukciju vrste, kao magijsko sredstvo u lovu, kao maska i amajlija. Trofej služi kao maska u ritualima umnožavanja faune i za reprodukciju sopstvenog roda i plodnosti uopšte, a trofejom se isticala pripadnost životinjskom pretku - totemu.
U srednjem veku, trofeji se javljaju kao simboli - heraldički znaci u miru, a u ratu na zastavama i grbovima.
U moderno vreme, trofeji predstavljaju vrstu simbola, ali služe i kao dijagnostički materijal. Odnosno, oni su ogledalo lovišta i delovanja čoveka na prirodu.
Vrhunski trofeji su, po pravilu, rezultat kako prirodnih uslova staništa (lovišta) tako i gazdinskih (antropogenih) mera kroz zaštitu, selekciju i slično.
Radi lakšeg upoređivanja trofeja jedne vrste, oni se ocenjuju po jedinstvenim formulama (formule CIC-a).
Trofeji divljači (od vrsta koje naseljavaju lovišta Srbije), a koje merimo i ocenjujemo su:
- lobanje - jazavac, lisica, rakunoliki pas, šakal, divlja mačka, ris, vuk i medved;
- rogovlje - jelen-evropski, jelen-lopatar, belorepi jelen i srndać;
- rogovi - divokoza (divojarac) i muflon;
- zubi - vepar;
- krzna - divlja mačka, ris, vuk i medved.
Trofej divljači ima svoju pravu vrednost samo u slučaju da je pravilno obrađen, i to tako da se može na propisan način izmeriti i oceniti po internacionalnim formulama CIC-a.
Svoju konačnu ocenu svaki trofej dobija izlaganjem na međunarodnim izložbama ili nacionalnim izložbama pod pokroviteljstvom CIC-a, odnosno upisom ocene i dimenzija u katalog.

      Najznačajnija naša sitna divljač je zec. Kao polustepska životinja, on voli otvorene prostore. Tamo gde je u blizini šuma, skriva se u nju u određeno godišnje doba, prema potrebi. S velikih poljskih površina ne odlazi u šumu. Naprotiv, velike zatvorene šume imaju vrlo malo zečeva. S klimatskog stanovišta za zeca su najkritičniji prvi prolećni meseci, kao i kraj leta, a štetne su trajno niske temperature ispod -180S.
   Raskaljana zemljišta, kao ni velike parcele, te savremena obrada zemljišta, ne moraju uvek biti značajni za brojnost ove vrste. Ipak, njegov ekološki optimum je u ravničarskim krajevima i to u onim delovima gde ima više okopavina.
   Što je sastav biljnih zajednica raznolikiji, utoliko ima veći značaj u biologiji i fiziologiji zeca. Žitarice su i leti i zimi glavni izvor hrane i najbolje skrovište zeca. Okopavine su odlična hrana, pogotovo u jesen. Na brojnost zeca utiče: bonitet zemljišta, kišne padavine i njihov raspored, nadmorska visina, visina snežnog pokrivača, vrsta gajenih useva.
   Najveća gustina zečeva je u toplim plodnim oblastima u ekonomski najnaprednijim krajevima.
   Ako već živi u šumi, zec daje prednost lišćarima ili mešovitim šumama, kao i ostale vrste sitne divljači. Ako je područje prošarano poljima i livadama, onda je to izvanredno stanište za zeca.
   Zec nema porodičan život, a ni zečica nije stalno uz mladunce, već ih posle dojenja napušta. Ne štiti ih za vreme nepogoda, niti ih odvodi na mesta koja im više odgovaraju. Zato i ugine toliko zečića za vreme kiša. Zec nije socijalna životinja, više voli mir.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE


Izložba savremene umetnosti

      Prošle srede je u galeriji Narodnog muzeja otvorena reprezentativna izložba iz „Kolekcije savremene srpske umetnosti“ Telenor fondacije. Izložen je deo od preko 150 radova, koje poseduje ova kompanija.
   Na otvaranju se prvo obratila Ana Krstić, menadžerka za spoljne komunikacije.
   - Kompanija Telenor je  u martu 2007. godine osnovala Telenor fondaciju, preko koje je nastavila da ulaže u Srbiju i pomaže razvoj njenih društvenih potencijala - upoznala je pristune Ana Krstić sa istorijatom fondacije i objasnila da se odmah prionulo sa prikupljanjem kolekcije umetničkih dela, koje krase njihov poslovni prostor.
   - Posle Beograda, sada je u toku akcija u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu i tu se trudimo da u kolekciji budu zastupljeni umetnici iz ovih gradova da bi time pomogli ove sredine i njihove stvaraoce - rekla je Krstićeva.
   Potom se publici obratila Darka Radosavljević Vasiljević, direktorka „Remonta“ - nezavisne umetničke asocijacije, sa kojom je sarađivala Telenor fondacija prilikom odabira autora i dela.
   - Namera Telenora da se za potrebe uređivanja poslovnih prostorija angažuje profesionalce, dobre poznavaoce umetničke scene u Srbiji, pokrenula je sa mrtve tačke mnogobrojne probleme karakteristične za umetničko tržište u Srbiji danas - rekla je Darka Radosavljević i naglasila da su u kolekciji zastupljeni umetnici svih generacija koji u savremenoj umetničkoj sceni danas deluju.
   Izložbu je otvorio gradonačelnik Ljubiša Simović koji je izrazio zadovoljstvo da je u Kraljevo stigla ovako reprezentativna izložba.     
   Izložbu možete videti u narednih mesec dana.
A. Marić



Za 70 godina 3000 brojeva

   Prošle nedelje je u kraljevačkoj biblioteci predstavljen najstariji zabavno poučni list kod nas „Politikin zabavnik“. Gosti naše biblioteke bili su Petar Milatović, novinar i Lazar Sredanović, ilustrator i strip crtač.    - Priča o „Politikinom zabavniku“ je priča o svima nama i o našim precima, jer naš časopis traje toliko dugo. On ima princip da sačuva ili probudi dete u čoveku ili čoveka u detetu - rekao je dugogodišnji novinar „Zabavnika“ Petar Milatović i osvrnuo se na dugu tradiciju ovog časopisa evociravši vremena kada je zabavnik izlazio u 330.000 primeraka na srpskom (ćirilicom i latinicom) i slovenačkom.
„Politikin zabavnik“ je počeo sa izlaženjem davne 1939. kao prvo Politikino dete i kao prvi časopis koji je objavljivao strip. Časopis nije izlazio u toku II svetskog rata i nastavio je sa izlaženjem 1952. godine.    - Za ovaj drugi početak vezana je jedna anegdota kada je predstavnik „Volta Diznija“ bio u gostima kod Tita. Pitao ga je zašto u Jugoslaviji nema časopisa koji objavljuje strip. U to vreme strip je smatran za buržoarsku tekovinu i smatrao se antirevolucionarnim. Tada mu je, navodno, Tito rekao da baš voli Paju Patka. I tako je po legendi počelo ponovno izdavanje „Zabavnika“ -  ispričao je Milatović kraljevačkoj publici.
- U toku NATO bombardovanja i „Zabavnikova“ borba protiv agresije i način njegovog protesta bio je specifičan. Tada je na naslovnoj strani „Zabavnika“ izašao Miki Maus sa porukama preko očiju, a logo lista na kome je Paja Patak kolporter izlazio je samo kao silueta - rekao je Petar Milatović.
   U avgustu ove godine izašao je 3000-ti broj „Politikinog zabavnika“ i proslavlja se 70 godina postojanja.   Pošto je to i 70 godina negovanja kvalitetnog stripa, gost kraljevačke biblioteke bio je i Lazar Sredanović ilustrator i autor prvog srpskog stripa objavljenog u „Zabavniku“ - Dikana.
- Dikan je bio nešto kao pandan Asteriksu, Sloven koji sa svojim stricem Vukojem luta Balkanom i doživljava različite avanture, koje su uglavnom duhovite anegdote - rekao je Sredanović, koji je pred svima na panou nacrtao svog junaka Dikana.
   - Recimo on je mlađi od Asteriksa, a stariji je od Hogara. Za njega je dugo godina scenario pisao Nikola Lekić, bivši glavni i odgovorni urednik „Zabavnika“,  na čiju inicijativu je ovaj lik i stvoren. Ono što mi je drago to je da Dikan ponovo nastupa kao prvi domaći strip i biće objavljen u izdanju „Belog puta“ kao prvi domaći strip u izdanju ovog izdavača - kazao je Sredanović.
Posle izlaganja prikazana je anketa koju su napravili članovi kreativnog kluba „Imam ideju“, a potom su članovi studija lepog kazivanja koji funkcioniše u okviru naše biblioteke govorili svoju poeziju.
A.Marić


Novembarski salon 09

     Deveti Novembarski salon otvoren je u utorak u galeriji „Vladislav Maržik“. Pobednik ovogodišnjeg salona je Žarko Vučković iz Gornjeg Milanovca, koji je nagrađen za rad „Usmerenje“, drugu nagradu ponela je Kraljevčanka Milica Antonijević za rad „Pristanište I“, a treću nagradu dobio je Užičanin Vojislav Nedeljković za crtež „Non Euclid 8“.
   Salon je otvorila istoričar umetnosti Suzana Novčić koja je bila i predsednik žirija za dodelu nagrada.
- Deveta smotra vizuelnih umetnosti, kraljevački Novembarski salon i ove godine je okupio umetnike različitih poetika, modela mišljenja i vizuelnog jezika. Ovogodišnja izložba, po već utvrženim organizacionim principima, ima za cilj da prikupi i prezentuje nove radove i da oceni najuspešnije umetnike savremene likovne scene - rekla je ovom prilikom Suzana Novčić.    Žiri ovogodišnjeg  Novembarskog salona: Suzana Novčić, istoričar umetnosti, Božidar Plazinić, umetnik iz Čačka i Milorad Vujašanin Cujo su posle rada selekcionog žirija u kome su bili Miladin Otović, Aleksandra Popović i Blagoje Dimić birali između 37 radova umetnika iz cele Srbije. Inače po rečima Ivana Milunovića, predsednika Udruženja, na konkurs je stiglo 176 radova što je veliki broj za poslednjih nekoliko godina.
A.M.

SPORT

ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE SUPER LIGA SRBIJE - PETO KOLO
Ribnica potopila lidera

Ribnica konačno zablistala i pobedila prvoplasirani Partizan
Ribnica - Partizan 3 : 0 ( 25 : 20, 25 : 23, 25 : 17)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 1000. Sudije: Janković (Niš) i Lazarević (Šabac) Ribnica: Kovačević 8, Božić 18, Mijalković 12, Ivanković 5, Bićanin, Radević 2, Jović (libero), Brđović, Aleksić 3. Nisu igrali: Milovanović i Kolarević.
Partizan: Minić 4, Kisić 1, Đorđević 12, Turanjanin 2, Atanasijević 10, Mitrović 7, Ilić (libero), F. Samardžić, Bulatović, Žarković. Nisu igrali : M. Samardžić i Bubnjević.
Odbojkaši Ribnice tek u 5. kolu pokazali su svoje pravo lice i to u duelu sa liderom na tabeli i favoritom na papiru, ekipom Partizana. Kraljevčani su se odličnom igrom odužili svojim navijačima, koji su u velikom broju došli u Halu sportova, za sve loše partije koje su pružali u dosadašnjem delu prvenstva.    Krenuli su domaći silovito, pa su već posle prvog tehničkog tajm auta stekli opipljivu prednost od 8 : 3. U istom ritmu su i nastavili, pa je prednost rasla do rekordnih 16 : 8 na drugom tehničkom tajm autu, a set su rutinski završili sa 25 : 20.
U drugom setu Partizan je na početku zaigrao mnogo bolje i nakon rezultata 8 : 5 na prvom tehničkom tajm autu činilo se da će susret potrajati do kasnih večernjih časova. Ipak, Ribnica je pre svega uspešnim servisima, ali i blokovima u odlučujućim trenucima uspela da ovaj period igre dobije na razliku 25 : 23.
   Treći set u potpunosti je pripao domaćinu. Od početka su stekli vođstvo koje su fantastičnom igrom non stop uvećavali, dok je Partizan sve više grešio da bi se polovinom ovog perioda i potpuno predao, za konačnih 25 : 17 i maksimalnih 3 : 0 za Ribnicu.
Treba napomenuti da je ovaj trijumf Ribnice nad liderom, ekipom Partizana, bitan iz više razloga. Pre ovog susreta Kraljevčani su imali negativnu seriju. Poslednje mesto na tabeli i loše igre uslovili su novčane kazne što se u ovom uglednom sportskom kolektivu iz grada na Ibru odavno nije desilo. Niz sastanaka uprave sa igračima očigledno su dali rezultat, ali i dodatno samopouzdanje pred nastavak prvenstva i obaveze koje „musketari“ imaju u Evropi.
   U 6. kolu odbojkaši Ribnice narednog vikenda gostuju u Novom Sadu kod Vojvodine.

ĐORĐEVIĆ NAJBOLJI U OKTOBRU
Bivši igrač Ribnice, a sada kapiten Partizana, Vladan Đorđević, najbolji je igrač oktobra meseca u Viner Štediše Super ligi. Pre početka utakmice u Hali sportova, Đorđeviću je trofej Sportskog žurnala uručio Aleksandar Bićanin, član predsedništva udruženja klubova Prvih liga, a ček na 500 eura predstavnik Viner Štediše osiguranja, Miroljub Simović.
I.S.



FUDBAL - PRVA LIGA SRBIJE - TRINAESTO KOLO
Samo golovi izostali

  Težak put do mreže: Sloga - Zemun 0 : 0

Kraljevo. Gradski stadion  - Gledalaca: 700. Sudija: Slaviša Radovanović (Laćarak). Pomoćnici: Dragan Milošević (Vršac) i Marjan Rodean (Zrenjanin). Žuti kartoni: Vasilić, Gojković, Vlašić, Spasojević, Pelivanović (Sloga), Savić, Jovanović, Vidić, Mijailović, Cakić (Zemun). Crveni kartoni: Pelivanović (Sloga) i Cakić (Zemun).

Sloga: Urošević, Vasilić, Gojković, Janićijević, Vlašić, Marinković, Babić, Pelivanović, Spasojević (od 47. Nikačević), Rađenović (od 55. Trnavac), Vukojičić (od 64. Vidojević).
Zemun: Kirovski, M. Cvetković, Savić, Crnoglavac, Mitrović, Mijailović (od 45. Jovanović), Jeremić (od 59. Vidić), Delibašić (od 76. Marković), Vujošević, Cakić, G. Cvetković.

   Kao i u većini utakmica u dosadašnjem delu sezone, fudbaleri Sloge su i u susretu sa Zemunom pokazali staru boljku, neefikasnost. Igra, doduše, nije bila loša. Borile su se obe ekipe po blatnjavom i klizavom terenu, bilo je šansi za pogodak, ali su na kraju mreže ipak ostale mirne.
Prvu šansu na utakmici imala je Sloga. Igrao se 12. minut kada je Janićijević odlično centrirao sa leve strane, ali je Spasojević za malo bio kratak. U 32. minutu Vasilić je sa ivice šesnaesterca snažno šutirao, ali je golman Zemuna Kirovski sigurno intervenisao.
Janićijević je blizu pogotka bio i u 39. minutu kada je posle sjajnog solo prodora šutirao, ali je Kirovski ponovo bio na pravom mestu. U jeku napada domaćina, u 43. minutu, kapiten Sloge, Pelivanović posle nesmotrenog starta na polovini terena dobio je drugi žuti, odnosno crveni karton i svojoj ekipi time otežao put do pobede.
Gosti su prvi put zapretili u 56. minutu kada je Cvetković šutirao tik pored stative golmana domaćih Uroševića, a šansu su imali i posle centaršuta Cvetkovića kada je  Delibašić sa samo tri metra šutirao glavom preko gola „belih“. Najbolju priliku za Slogu propustio je Nikačević u 70. minutu kada je posle gužve u šesnaestercu sa samo metar - dva iz odlične pozicije loše šutirao, a golman Kirovski spretno intervenisao.
Treba napomenuti da je u međuvremenu crveni karton dobio i igrač gostiju Cakić, pa je igračka ravnoteža na terenu uspostavljena. I pored inicijative domaćina, Zemun je u poslednjih 10-tak minuta bio bliži pobedi. Najbolju priliku gosti su imali u 90. minutu kada je u situaciji jedan na jedan sa golmanom Uroševićem, rezervista Jovanović šutirao samo pored stative.
U 15. kolu, Sloga na Gradskom stadionu u Kraljevu dočekuje ekipu Proletera iz Novog Sada.

SLOGA PORAŽENA U SOMBORU
  Fudbaleri Sloge poraženi su u okviru vanrednog 14. kola na gostovanju u Somboru od domaćeg Radničkog sa 2 : 1 iako su na poluvremenu vodili sa 1 : 0. Strelac za „bele“ bio je Janićijević u 33. minutu.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - ŠESTO KOLO
Derbi začelja pripao Radničkom

Mašinac - Radnički Basket 69 : 92 ( 17 : 21, 11 : 26, 16 : 29, 25 : 16)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 300. Sudije: Mažić, Milojković, Obrknežević (svi iz Beograda).
Mašinac: Radulović 6, Cvetković 3, Milašinović 1, Bjegović 9, Balaš 10, Miljković 10, Raković, Popović 8, Šestović 3, Arsić 11, Čupković 8. Nije igrao: Vuletić.
Radnički Basket: Đokić 4, Subotić 6, Pištoljević 14, Marković 14, Savić 9, Živanović 18, Smiljanić 2, Vasilić, Stojadinović 3, Vukasović, Luković 19, Zoćević 3.
   Ni najveći pesimisti nisu mogli da očekuju ovako katastrofalnu igru i rezultatski debakl mlađeg kraljevačkog prvoligaša, Mašinca u duelu sa fenjerašem, ekipom Radničkog iz Beograda. U najlošijem izdanju otkako se takmiče u najelitnijem rangu, studenti su u jednom trenutku gubili i sa 35 poena razlike, 71 : 36.
   Pravu lekciju iz košarke očitala je domaćinu ekipa koja sem iskusnog Pištoljevića, u svojim redovima uglavnom ima veoma mlade igrače koji su kraljevačkoj publici pokazali da u budućnosti na njih treba računati. Posebno se to odnosi na gorostasnog centra, Lukovića, koji je dominacijom pod oba obruča pokazao kvalitet i za mnogo veće i poznatije klubove.
   Kao po receptu iz prethodnih utakmica na svom parketu, Mašinac je odigrao očajno prvo poluvreme koje su gosti rešili u svoju korist sa ubedljivih 47 : 28. U redovima gostiju blistali su Pištoljević, Živanović i posebno Luković koji je sa par atraktivnih zakucavanja izmamio aplauze malobrojne kraljevačke publike.
   U drugom poluvremenu Radnički je krenuo još angažovanije, pa je prednost gostiju iz minuta u minut rasla sve do rekordnih 35 poena razlike u 28. minutu, 71 : 36. Tada se trener Vaščanin odlučio da odmori glavne i da uposli igrače koji imaju slabiju minutažu u ovom prvenstvu. To je bleda ekipa Mašinca donekle iskoristila i smanjila razliku na „podnošljivih“ - 23, 69 : 92.
   U 7. kolu, Mašinac narednog vikenda gostuje u Nišu kod ekipe Ergonoma.                                             

ĐOKIĆ NOVI TRENER, PANIĆ PRVO POJAČANJE
Umesto dosadašnjeg, Srboljuba Đorđeviđa, novi trener Mašinca postao je Vladimir Đokić, bivši igrač Partizana i Crvene zvezde. Đokić je u svojoj karijeri trenirao srpskoligaše Gimnazijalac iz Valjeva i Kolubaru iz Lazarevca.
Vladimir Panić novi je bek šuter studenata. Panić je ponikao u Metalcu iz Valjeva, a u karijeri je nastupao i za slovenačke klubove, sarajevsku Bosnu i prošle sezone u Iranu.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - ŠESTO KOLO
Tradicija se nastavlja

OKK Beograd - Sloga 88 : 72 ( 28 : 13, 17 : 13, 17 : 18, 26 : 28)

Beograd. Dvorana „Pionir“ Gledalaca: 400. Sudije: Juras i Čukalović (Beograd), Ševarlić (Novi Sad). OKK Beograd: Mitrović 10, Kruščić 14, Korać 14, Anđić 13, Suzić 6, Knežević, Dimitrijević, S. Knežević, Mićović 4, Đurica 2, Lepojević 17, Dunđerski 8.
Sloga: Đorđević 17, Dašić 6, Razić 10, Tokalić 2, Oluić 6, Veličković 2, Dimitrijević 2, Garović, Borovčanin 16, Šamanović, Gambiroža 8, Mirković 3.       Košarkaši OKK Beograda opravdali su ulogu favorita i rutinski savladali ekipu Sloge rezultatom 88 : 72. Već posle prve četvrtine praktično je bilo rešeno pitanje pobednika, pošto je domaćin stekao veliku prednost od  15 poena razlike, 28 : 13.
   Predvođeni bivšim igračem Sloge i povratnikom u ekipu, Nikolom Lepojevićem, „klonferi“ su sjajno šutirali van linije 6,25 ubacivši 10 trojki. Bolji od ostalih u ekipi iz Kraljeva bili su Đorđević i Borovčanin, ali je to bilo nedovoljno za bilo kakav veći otpor odličnom domaćinu koji ove sezone po povratku u društvu najboljih igra sjajno i deli prvo mesto na prvenstvenoj lestvici.
   U 7. kolu, košarkaši Sloge u Hali sportova na Ibarskom keju dočekuju ekipu Tamiša iz Pančeva.
I.S.