Pakt bez kompromisa
Otvara se najveći market u regionu
Ideje i zajednički nastupi - budućnost dve države
Goč nije za turiste
Asfalt koji obećava opstanak i ostanak
Najveći problem Ušća - nesloga!
Legalizacija softvera - Gordijev čvor?!
Suvaja nije na kraj sveta
Ribolov - lov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, košarka, odbojka, kuglanje

RETROVIZOR
Patrijarh Pavle

   „Ne može se sakriti grad što na gori stoji“ reči su Svetoga pisma koje su se obistinile u životu blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla.
   Čovek koji se u svom životu i sledovanju jevanđelju uvek povlačio i nije želeo da ističe svoje talente i obrazovanje, koji se trudio da uvek bude sluga svima i nikome da bude na teretu zasijao je na srpskom Sionu i seo na presto svetog Save. Čovek koji se nikada nije gurao oko zvanja i funkcija postao je glava svih Srba. Čovek koji je u detinjstvu ostao siroče postao je duhovni otac celog jednog naroda i to baš u vremena kada je taj narod bio i bez glave i bez orjentira. Čovek koji je tiho živeo nauku koju je propovedao i bez roptanja izneo svu svoju i svu narodnu muku, koju je sa svog visokog mesta bolje i jače osećao nego bilo ko. Čovek koji je „imao puno prijatelja“ po rečima jednog četvorogodišnjeg dečaka kada je video redove ljudi koji su čekali da se poklone zemnim ostacima pokojnog patrijarha Pavla.
   O tome koliko je patrijarh Pavle bio uvažen i uvažavan u narodu i svom pravoslavnom svetu svedoče i jučerašnje scene sa beogradskih ulica kada je u pratnji za patrijarhovim telom bilo nebrojeno mnogo ljudi. O tome svedoči i to da su dva patrijarha učestvovala na opelu i sahrani, vaseljenski i rumunski. Time se sva punoća molitvena ispunila, jer je opelo patrijarhu služeno na tri jezika: slovenkom, jelinskom i latinskom. Sve se oko blaženopočivšeg patrijarha Pavla ostvaruje i ispunjuje, pa i priroda daje svoj doprinos neouobičajeno lepim vremenom.
   Mnogi su vernici već sliku počivšeg patrijarha priljučili ostalim kućnim ikonama, što svedoči veliku nadu Srba u molitvenu zaštitu pred Bogom. Ljudi obično osete da im je nešto ili neko značio tek kada to nešto ili nekog izgube, ali se čini da je kod vernog naroda srpskog patrijarh bio sveprisutan kao član porodice ili kao oslonac.
   Samim svojim postojanjem Pavle, čovek božji kako je jedan dnevni list na svojoj naslovnoj strani nazvao počivšeg patrijarha, unosio je osećaj sigurnosti svim pravoslavnim, osećajući da snaga njegove molitve i svetog života pomaže svima u savlađivanju nedaća i iskušenja. Patrijarh Pavle svoje talente nije zakopao već ih je mnogostruko umnožio i tako postao jedan od velikih rizničara blagodati među trudbenicima na njivi Gospodnjoj, kojima se, Bože daj, pridružio.
Aleksandar Marić

Pakt bez kompromisa

   Izgradnja hidrocentrala na Ibru još više je produbila previranja u i onako razdrmanoj vladajućoj koaliciji. Ljubiša Jovašević najavljuje izlazak iz sadašnje vlasti

   Pokretanje priče o izgradnji hidrocentrala na Ibru još letos, bila je najveća varnica između Ljubiše Jovaševića i ostalih partija na vlasti u Kraljevu. Naime Pokret za Kraljevo, kao lokalna partija, javno se usprotivio ovom projektu, a poslednje predstavljanje izgradnje hidrocentrala na kojem su prisustvovali rukovodioci  italijanske kompanije SECI Energija, Elektroprivrede Srbije i Instituta „Jaroslav Černi“, kulminiralo je izjavom Ljubiše Jovaševića da bi mogao da napusti vladajuću koaliciju ukoliko se krene sa izgradnjom.
   - Pokret za Kraljevo se ne protivi izgradnji hidrocentrala. Zahtevamo jednu poštenu Javnu raspravu, a u kojoj bi učestvovali razni stručnjaci iz mnogih oblasti. Ne želimo da nam priču o Ibru plasiraju na način na koji je uradio predstavnik Instituta „Jaroslav Černi“, kada je rekao da se Ibar prati od 1948. do 2008. godine i da je količina vode uvek ista, a svi mi znamo da je u Ibru 30 odsto manje vode od 1986. godine - kaže zamenik gradonačelnika.
Znači li to da ne postoji međusobna komunikacija unutar koalicije?
   - Pokret  za Kraljevo pokušava da šest meseci ostvari kontakt između gradonačelnika i ostalih koalicionih partnera. Iako smo delovali kao neki amortizacioni faktor nismo uspeli da ostvarimo komunikaciju, jer je uvek bilo sukoba. Na jednoj strani je bio G17 plus , na drugoj SPO, a na trećoj DS i SPS sa kojima je jedino gradonačelnik Ljubiša Simović mogao da ostvari nekakvu komunikaciju. Nijedna sednica gradskog veća nije održana na jedan normalan način, jer su uvek bile neke pretnje i ucene od strane DS-a. Onog trenutka kada DS bude imao 36 odbornika potrebnih za većinu u lokalnom parlamentu, a koji će ih bezrezervno podržavati, onda se mogu ponašati ovako kako se sada ponašaju - kategoričan je Jovašević.
   Pre otprilike mesec dana održan je sastanak partija koje čine opoziciju (DSS-NS, SRS) i Pokreta za Kraljevo. Opozicija koja je do pre osam meseci bila u vlasti pregovarala je sa Pokretom za Kraljevo, jer jedino u njima u ovom trenutku mogu tražiti partnera, zbog toga što se o njihovim delovanjima odlučuje u Kraljevu, a ne u Beogradu, kao što bi to bio slučaj da su pregovarali sa bilo kojom drugom strankom iz vladajuće koalicije. Na održanom sastanku Pokret za Kraljevo je izneo stavove svoje stranke i mogućnosti u kojima bi oni pristali da sklope novu koaliciju, ali zauzvrat se razgovaralo da pored postojećih funkcija (zamenik gradonačelnika i JKP Čistoća) dobiju i mesto gradonačelnika, ali i rukovođenje Direkcijom za planiranje i izgradnju Kraljevo. Takođe, kako saznajemo Pokret za Kraljevo je tražio od radikala i narodnjaka da mu dostave dokumenta na kojima se vidi da su stranke vlasnici odborničkih mandata. Ovaj potez je iniciran dešavanjima u gradskom odboru SRS-a kada je osam odbornika predvođenih Brankom Kaplarevićem napustilo redove radikala, a onda pred Okružnim sudom tražili da pojedinačno postanu vlasnici tih mandata, što Sud nije odlučio, već ih je vratio radikalima.
   - Ukoliko krenemo u koalicione pregovore tražićemo i mnogo više od onoga što trenutno imamo. Mislim da pregovori nisu počeli u tom smislu, bar ih ja nisam vodio do sada, što ne znači da neću - kaže zamenik gradonačelnika.
   A, onda opet još jedan slučaj „zakuvavanja“ na koji može biti sporan u našoj priči, a u kojem je glavni akter bila bivša zamenica gradonačelnika Vesna Nikolić Vukajlović. Sporna je njena suprotstavljena struja unutar SRS-a koju sačinjava još pet odbornika radikala.
   - Mislim da ona nije u poziciji da o tome odlučuje i da će biti kooperativnija, a koliko se meni čini signali za pregovorima polaze upravo od Vukajlović, a ne od drugih. Ukoliko Pokret za Kraljevo uđe u pregovore sa DSS-NS i SRS, tražićemo jednog predstavnika za pregovore, jer njih doživljavamo kao jednu, a nas kao drugu grupaciju, jer nas mnoge stvari razlikuju - objašnjava Jovašević.
   Kako objašnjava naš izvor, o mogućoj novoj koaliciji i prihvatanju zahteva Pokreta za Kraljevo u ovom trenutku najviše odlučuje Nova Srbija koja je i inicirala sastanak, zbog toga što Jovašević vodi već duže vreme jedan „tihi rat“sa Demokratskom strankom Srbije. Koliko se radikali pitaju u celoj ovoj priči moguće i da je zanemarljivo, iako imaju čak 18 odbornika od ukupno 34, koliko ih sada čini opoziciju. Sa 6 odbornika Pokreta za Kraljevo to bi već bila jedna pristojna većina u odnosu na sadašnju koju čini 36 odbornika, i kojoj veoma često preti da taj 36. slobodni odbornik, Zoran Vukadinović, veoma lako napravi određeni „transfer“ i obori je.
   Da li će do ovih previranja doći, i ako sledi usvajanje budžeta za 2010. godinu, kao i usvajanje izveštaja o radu javnih preduzeća i ustanova u Kraljevu, ostaje nam da vidimo.
Nenad Božović

   Rukovodstvu Elektrosrbije i EPS-a koji su u ovako velikim projektima eksponenti politike države Srbije postavili smo još pre 10 dana sledaća pitanja na koja i dalje čekamo detaljne odgovore.
- Koliki su ukupni godišnji gubici Elektroprivrede Srbije u mreži ?
- Kakva je struktura tih gubitaka (krađa struje, zastarela oprema, loša mreža itd)?
- Šta EPS planira da učini da gubitke u mreži smanji?
- Kada, ukoliko projekt smanjenja gubitaka u mreži postoji, ovaj plan EPS namerava da sprovede?
- Uz izgradnju elektrana na Ibru, da li EPS, odnosno država, planira gradnju hidrocentrala i na drugim rekama u Srbiji kao i na rekama koje nas graniče sa drugim državama?
- Ako se planira gradnja i drugih hidroelektrana, na kojim rekama bi te elektrane bile građene, koliko bi njihova izgradnja koštala (ako su rađene grube procene kao u slučaju Ibra) i kolika bi na godišnjem nivou bila njihova instalisana snaga?
- Koliko bi sve hidroelektrane izgrađene na Ibru učestvovale u ukupnoj proizvodnji energetskih potencijala Srbije? -Koliko bi, ako se samo računaju hidroelektrane, centrale na Ibru imale procentualnog udela?
- Koliko Kraljevo za godinu dana okvirno (prosek u poslednjih pet godina) potroši električne energije?
- Kakva bi bila priroda ugovora koji bi za gradnju elektrana potpisao SECI i EPS (ko bi i koliko dugo gazdovao elektranama, da li bi italijanski partner bio samo kreditor, ako bi SECI bio vlasnik ko bi određivao cenu struje koja bi na Ibru bila proizvedena, da li je u pitanju koncesija ili neki drugi aranžman)?
- Koji su to slični ili identični projekti u Evropi ili u drugim razvijenim zemljama na drugim kontinentima, koji su kompaniju SECI preporučili da bude strateški partner za gradnju hidrocentrala na Ibru?
Nadamo se da ćemo za sledeći broj imati odgovore na ova pitanja, kao i nove sagovornike na ovu temu.
N.S.

Otvara se najveći market u regionu

   Hipermarket „Tempo“ otvara se polovinom decembra ove godine. Izvođač radova kraljevačka firma „YU Keops“ zvanično izlazi iz objekta 1. decembra

   - Prodajna roba će u „Tempu“ početi da se skladišti za nedelju dana, a unutrašnjost objekta je potpuno gotova. Ostali su još sitniji radovi oko elektroinstalacija, tako da oni neće remetiti punjenje robe - objašnjava Milan Mirković vlasnik firme „YU Keops“.
   - Za skladištenje robe biće potrebno oko 15 dana tako da građani mogu očekivati da „Tempo“ bude otvoren između 15. i 20. decembra. S obzirom da je ovo prvi supermarket u Kraljevu i jedan od većih u Centralnoj Srbiji i cene će biti veoma pristupačne - kaže Mirković.
   Prema najavama on je odavno trebao da bude otvoren, ali su radovi na izgradnji stali pre devet meseci, jer nije postojala adekvatna građevinska dozvola.
   - Politička kriza u Kraljevu u to vreme uticala je da nismo mogli da dobijemo zvanične papire za izvođenje radova. Tek u junu smo dobili sva dokumenta da nastavimo sa izgradnjom, a onda nas je sačekala i finansijska kriza, tako da smo tek pre dva meseca krenuli sa intenzivnim radovima. Kreditna linija je pokrenuta i sada sve ide svojim tokom, ali skoro godinu dana smo stajali u mestu i mnogo smo vremena izgubili - govori Mirković.
   U odnosu na Tempov market u Vrnjačkoj Banji, hipermarket u Kraljevu će biti najveći u regionu, a koji je u rangu Tempovog objekta u Nišu. Očekuje se da će „Tempo“ zaposliti oko 250 ljudi u ovom objektu. Pre nešto više od godinu dana obavljena je selekcija kandidata u Kraljevu u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Tada je 36 lica, budućih menadžera otišlo na obuku u Beograd, a pošto „Tempo“ u Kraljevu nije otvoren kada je bilo planirano, njih su privremeno zaposlili u marketu u Vrnjačkoj Banji. Kako saznajemo trenutno se oko 150 lica iz Kraljeva nalazi na obuci u Beogradu.
Nenad Božović

Leševo pod asfaltom

   U sredu je su podgledićkom selu Leševo svečano puštena na upotrebu dva asfaltirana puta koji su vodili do poslednjih kuća u ovom selu u Rista i Josifovića malu. Time su zbrinuta i poslednja domaćinstva koja nisu imala dobar put. Na otvaranju puta bili su gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović, predsednik gradske Skupštine Milomir Šljivić, kao i Sreten Jovanović koji je iz ovog kraja. Projekat koji je iznosio 1.275.000 dinara izveden je na inicijativu predsednika mesne zajednice Miodraga Petrovića. Asfaltirano je oko 500 metara puta i time su sva domaćinstva u Leševu dobila asfaltni put do svojih domova.
   - Zahvaljujem se gradskim vlastima i JKP „Putevi“ koji su imali razumevanja za naše potrebe. Sva domaćinstva su sada snabdevena potrebnom infrastrukturom, asfaltom, vodom i strujom. Ima omladine i nadamo se da će uslovi za život koji ovim putem omogućavamo biti dovoljni da oni ostanu na selu - rekao je Miodrag Petrović, predsednik mesne zajednice Leševo.
A.M.

MAKEDONSKO SRPSKI DIJALOG BEZ PREVODIOCA
Ideje i zajednički nastupi - budućnost dve države

   Delegacija Regionalne privredne komore Kraljevo je posetila Makedoniju. Ova poseta je samo početak dobre saradnje dve komore, jer neke naše kompanije su već prisutne na makedonskom tržištu. Amiga, Afiks i Cini,  dok su Mastertehniks, Polo, Minera, Bin, direktnim razgovorima otvorili vrata buduće saradnje. Suret je implicirao dobar stav obe delegacije, da je vreme samo trgovonskih odnosa prošlo, te da dve države moraju više raditi na zajedničkim projektima. Zemlje trećeg sveta su ponovo aktuelne.
   Naše privrednike je na svečanom prijemu prvo primio Branko Azevski, predsednik Privredne komore Makedonije. U vrlo opuštenoj atmosferi se kažu najbolje upoznaju sagovornici i partneri. Privrede dve države su očigledno tranziciono pretrpele ogromne štete jer su veliki sistemi lošim privatizacijama, osiromašili državu, građanstvo i time poremetili sveukupnu privredu. Prema rečima prvog čoveka privrednika Makedonije, u tim uslovima mali sistemi moraju prevashodno biti pomognuti od Vlade, ali i tražiti alternativu sa zemljama u okruženju, jer samo na taj način mogu izdržati konkurenciju.
   - Druga bitna stvar je i ogroman državni aparat, jer je neshvatljivo da vam najveći privredni subjekt u Makedoniji ima 4.500 zaposlenih, a državna administracija 150 hiljada. Ja vrlo često imam žučne razgovore sa našom Vladom u tom smislu. To ni jedna privreda ne može da podnese. Naša šansa je pre da se vratimo trećim zemljama, te da ne vodimo politiku već privredu. Mi već 18 godina imamo zategnute političke odnose sa Grčkom , ali smo u privredno- trgovinskoj razmeni i nvesticijama sa njima na prvom mestu. To je izkaz za ovako slabe države - rekao je Branko Azeski, predsednik Privredne komore Makedonije.
   Naša zemlja je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Makedonije. Prošle godine je južni sused bio na sedmom mestu u uvozu iz Srbije, a na 18. mestu kada je reč o izvozu. Srbija u Makedoniju najviše izvozi proizvode od gvožđa,  toplovaljane proizvode u koturovima, žice od rafinisanog bakra, električnu energiju, hartiju, karton, brašno, a uvozi iz te zemlje lekove, paradajz, krastavce, lakirane i obojene proizvode. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA u 2009. godini dostići će oko 1,8 milijardi evra, a uvoz oko 0,8 milijardi evra.
   - Delovanje  naše dve zemlje treba da se fokusira na formiranje zajedničkih kompanija, na  osmišljavanju zajedničkih projekata i krenu na njihovo realizovanje na evropskom  tržištu.To je formula za razvoj, a ne da se zanimamo samo so međusobno trgovanje - istakao je Goran Rafajlovski, predsednik Stopanske komore Skoplja, koja podržava sve projekte, planove i programe.
   - Dve zemlje su potpisnice  i CEFTA sporazuma  i ta zajednička saradnja treba da iskoristi sve zajedničke pogodnosti na  sopstvenoj slobodnoj trgovini, što je i bitan činilac pridruživanje EU - naglasio je Mladomir Novaković, predsednik  Regionalne Privredne komore Kraljevo.
   Republika Srbija ima potpisan  Sporazum i sa Ruskom  Federacijom i kompanije od naše dve zemlje treba zajednički da nastupe i iskoriste povoljnosti koje i mi trenutno imamo. Naš je cilj da na obostranu korist nastupimo na tržišta koja čini mi se nisu dovoljno iskorišćena. Današnji sastanak kome prisustvuju kompanije iz oblasti građevinarstva, metaloprerađivačke industrije, elektro industrije, poljoprivrede, industrije vodo materijala nadam se daće konkretne rezultate. Iznenađujuća je činjenica da u Srbiji nema ljutih papričica sa čime je suočena prerada Polo iz Čačka. Na sastanku je postignut dogovor sa preradom iz Strumice da se kompenzira maslina.
   - Imamo velike sisteme i projekte, koji se raspadaju i rascepkaju. Treba da se objedine, dokažu sa kome da postignemo dobri ekonomski rezultat. Samo sa novim idejama, zaedničkim projektima možemo da stignemo do visokog stepena na razvoj - naglasio  Slobodan Spasović, generalni direktor Razvojno-proizvodnog centra „Cini“ Čačak, koja sa firmom Plazma iz Skoplja vrlo ozbiljno ulazi u projekat obnovljivih izvora energije što je u oskudici sadašnjih resursa razvojna šansa za obe države.
   Jedna od najjačih privrednih subjekata Makedonije Renova počinje sa izgradnjom proizvodnog pogona u Beogradu, ali mu je interesantna i lokacija Kraljevo-Čačak.

PAD RAZMENE SA MAKEDONIJOM U 2009.
   Ukupna robna razmena Srbije i Makedonije u prošloj godini iznosila je preko 860 miliona USD, što je za oko 15 odsto više u odnosu na 2007. godinu. Izvoz u Makedoniju iznosio je 496 miliona USD i beleži porast od 13 odsto, a uvoz iz ove susedne zemlje povećao se za 24 odsto i iznosio je 370 miliona USD, rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović, pozdravljajući privrednu delegaciju Republike Makedonije.
   U prva tri meseca 2009. godine, došlo je do pada izvoza Srbije u Makedoniju za oko 26 odsto, dok je uvoz smanjen za 39 odsto. U uslovima svetske ekonomske krize, naglasio je Vesović, zemlje regiona treba da dobiju više na značaju za Srbiju, pa je unapređenje ekonomske saranja od prioritetne važnosti. On je istakao da su srpske investicije u Makedoniji u poslednjih nekoliko godina iznosile oko 30 miliona EUR, a makedonske u Srbiji 600.000 EUR.
Sonja Cvetković

   Grad Kraljevo, Služba za upravljanje projektima i lokalni razvoj podržani od MPS kroz program koji finansira Vlada Švajcarske i Regionalna privredna komora Kraljevo zajednički su predstavili gradske i regionalne projekte domaćim i stranim investitorima.
   Na Sajmu investicija i nekretnina učestvovalo je oko 40 gradova i opština u Srbiji koji su predstavili  svoje investicione projekte, što je za trećinu više u odnosu na prošlu godinu. U okviru Sajma "Investexpo" održani su sajmovi investicija, nekretnina i energetike, kao i Sajam građevinarstva.   
  Ne treba pominjati značaj ovakvih sajmova, jer su pravo stecište ideja koje mogu biti pretočene u dobar poslovni aranžman.

Goč nije za turiste

   Velika staza na Goču je u veoma lošem stanju. Mala staza je dobra, ali spust traje svega desetak sekundi, tako da i nije primamljiva. Turisti koji jednom dođu na Goč više se ne vraćaju

   Prva asocijacija Kraljevčanima za skijanje je planina Goč, jer je njena destinacija na svega tridesetak kilometara od centra grada. Vikendom, kada je snežni pokrivač dovoljan za zimske sportove, Goč je prepun skijaša koji su uglavnom iz Kraljeva. Ali, s druge strane radnim danima gotovo da nema nikoga, jer turisti u malom broju posećuju ovu planinu. Na Goču postoji Smučarski dom i hotel „Dobre vode“, ali njihove smeštajne kapacitete popunjavaju uglavnom deca iz kraljevačkih osnovnih škola, kao deo obrazovne nastave.
   - Tačno je da Goč posećuje malo turista koji bi recimo na planini ostali i po desetak dana, ali je ponuda jako siromašna. Osim asfaltiranog puta do same staze za skijanje i nabavljenog tabača snega pre dve godine, ništa drugo nije učinjeno da se stvore uslovi za dobro skijanje. Velika staza je u lošem stanju. Postoji mnogo šiblja i granja koje nije uklonjeno sa staze, tako da je skijanje jako otežano. Mala staza je dobra, ali spust traje svega desetak sekundi, tako da nije primamljiva turistima. Uglavnom oni koji jednom dođu na Goč teško se više vraćaju - kaže instruktor skijanja u školici „Herkules“ Aleksandar Miljković.
   Interesovanje za planinu Goč kao ski centar uopšte ne postoji u Kraljevu, ni od gradske, a ni od republičke vlasti. Neke planine, kao što je recimo Stara planina dobile su određene fondove od države, ili su neke stare žičare povučene sa Kopaonika, pa su dodeljene drugim ski centrima. Goč inače nema puno snežnih dana, pa možda zbog toga i nije primamljiv Vladi Srbije, ali neverovatno je da je ista situacija i sa gradskim vlastima.
   - Dešavalo se da žičara na Goču uopšte ne radi. Odgovor ljudi koji rade na njenom održavanju bio je da će možda proraditi, a možda i neće. Jer, zavisi koliko će skijaša doći. Ako dođe određeni broj biće uključena, a ako broj skijaša bude manji, onda se neće uključivati. Mali ski lift postoji još od ‘83. godine koji je stvarno u užasnom stanju i nema skoro nikakvu funkciju. Puno jakni je tu pokidano, istegnuto mišića, a i deca se plaše tog lifta koji je inače namenjen njima i početnicima. A, o žičari na Velikoj stazi da i ne govorim. Ulje koje kaplje sa sajli i upropašćava skupa ski odela ne obećava ništa dobro ni krajnje optimističnim skijašima - govori Miljković.
   Usluge koje se nude na Goču se nisu menjale godinama, tako da oni koji su dolazili na planinu i pre desetak godina, imaju jednu sliku o Goču koja se nije uopšte promenila. S obzirom na to kakvi su uslovi skijanja, cene usluga na Goču nisu nimalo pristupačne.
   - Cena ski pasa je 500 dinara, što je mnogo za žičaru kakva trenutno radi, a koja uopšte nije prilagođena deci, jer se ona teško sa njom prevoze. Recimo na Staroj planini, koja ima savremenu žičaru i nekoliko staza u ponudi, cena ski pasa je ista kao na Goču! Na Kopaoniku cena dnevnog ski pasa za sve staze koje tamo postoje, a izbor je odličan, košta 1.800 dinara. Mislim da bi realna cena ski pasa na Goču trebala da bude između 200 i 300 dinara. Pored toga noćno skijanje se primenjuje samo na maloj stazi, a do prošle godine staza nije bila osvetljena ukoliko nema minimum petoro skijaša - kaže Miljković.
   Veliki posao očekuje čelnike lokalne samouprave, ukoliko budu želeli da Goč, koji svakako ima potencijal, pretvore u primamljivu turističku destinaciju, pre svega za školski i sportski turizam. Možda bi bilo dobro rešenje da se Smučarski klub pripoji Dečjem odmaralištu?

„VRNJAČKI“ GOČ BOLJI
   Skijanje sa druge strane Goča koji pripada Vrnjačkoj Banji datira od pre par godina, a napredovali su mnogo više nego Smučarski dom iz Kraljeva. Imaju dve paralelne staze, a između njih se nalazi sidro koje je neuporedivo boljeg kvaliteta od kraljevačke žičare i ski lifta. Međutim, i kod njih postoji isti problem kao i kod kraljevčana, a to je nedovoljna pripremljenost staze, koja može biti veoma opasna po skijaše.
Nenad Božović

Nova pravila za novu Halu sportova

   Nova pravila u košarci mogla bi da kraljevačke prvoligaše potpuno odstrane iz Hale sportova. Ili bi nekom ponovnom rekonstrukcijom Hale, maksimalan broj gledalaca bio sveden na jedva hiljadu

   Košarka u gradu na Ibru mogla bi dogodine da postane samo jedna lepa uspomena. Nova pravila zahtevaju da se košarkaški tereni prošire, a kraljevačka Hala koja ne ispunjava uslove ni za igranje rukometa, i koja sada izgleda kao „kutija šibica“, neće moći sebi to da priušti.
Veći gradovi poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša nemaju taj problem. Čak je i Čačak već krenuo sa pripremama sa proširenje terena u svojoj Hali kraj Morave. 
   - Mi u Kraljevu nemamo Halu sportova već jedan pokriveni teren. Pazite, posle Beograda, Kraljevo je grad u koji najviše gledalaca dolazi da gleda košarkaške mečeve. Sa ovim pomeranjima terena potpuno bi smo izgubili interesovanje za košarkom. Verovatno niko ne bi bio spreman da ide u Čačak ili Kruševac da gleda utakmice. Teorijski gledano mi možemo da izvedemo proširenje terena u sadašnjoj Hali, ali pitanje je koliko bi tu gledalaca moglo da stane. Igranje bez gledalaca nema nikakvog smisla - kaže Žarko Krivokapić, član Upravnog odbora Košarkaškog saveza Srbije.
Prema novim pravilima koji će se primenjivati od početka sezone 2010/2011. i veći slobodan prostor oko terena, prvoligaši Sloga i Mašinac svoje će mečeve najverovatnije igrati van Kraljeva koje je upravo zbog prepoznatljive igre pod obručima i dobilo nadimak „srpska Bolonja“.

NOVE DIMENZIJE TERENA
Teren se sadašnjih 28 h 15m širi na 30 h 16m, i to najviše boli košarkaške klubove u Kraljevu. Linija za tri poena se pomera sa sadašnjih 6.25 na 6.75m, reketi više neće biti trapeznog već pravougaonog oblika.

NOVA PRAVILA U KOŠARCI
Što se ostalih inovacija tiče zanimljivo je da u slučaju pada klizanje sa loptom više neće biti suđeno kao koraci. Kao nesportski faul biće suđeno ukoliko odbrambeni igrač sa leđa ili postrance sprečava kontru, a da između napadača i koša nema više igrača odbrane. Tehnička greška sudiće se igraču koji se lakta, a da pritom nije ostvario kontakt sa protivničkim igračem. Igrači više neće ispod dresa smeti da nose ništa.
Nenad Božović

   U vremenima teškim, kada ne ide sve kako je čovek očekivao, ili kada mu nadanja u bolje propadnu, on postaje kritički raspoložen u toj meri da mu sve izgleda loše. Mi smo takvih vremena imali vrlo često, a i sada je teško naći čoveka koji je nečim zadovoljan. Izgleda da bi sve moglo i da bi sve trebalo da bude bolje. Mnogo bolje. Jedna od retkih institucija u našem gradu kojoj se malo šta ima zameriti jeste Zdravstveni centar Studenica. Da to nije prazna priča, uverili su se svi oni koji su imali potrebe da u pomenuti centar odu. Od ljubaznosti doktora, sestara i svih ostalih u centru zaposlenih, do uslova i smeštaja, jedva da se može šta prigovoriti. Mnogi su skloni da kažu da je to uzor, da bi tako trebalo da bude u svim našim ustanovama. Lep je to primer i uzor, samo da potraje.
   Kako se kaže da tamo gde je sve dobro teško je naći najboljega. Pa ni ovde nije drugačije, ali beliki broj onih sa kojima smo razgovarali kažu da je od svih dobrih najbolje Ortopedsko odeljenje ovog centra. Tamo su, kažu, najljubazniji, najbolje brinu o svojim pacijentima, a higijena je na najvišem nivou.
   Nije nam dugo trebalo da naše sagovornike ubedimo da, i pored toga što su isticali da je doprinos takvom stanju u ovom odeljenju podjednak od strane svih zaposlenih, ipak izdvoje imena onih za koje smatraju da su najviše doprineli da ovo odeljenje bude najbolje među najboljima. I tako smo došli do imena doktora Dragiše Kostića i doktora Miroslava Mitrovića.
Mićo Marković,
Dragiše Mišovića 32, Kraljevo

Najveći problem Ušća - nesloga!

   Za dalji razvoj svog kraja Ušćani moraju da prevaziđu međusobna neslaganja

   Meštani Ušća konašno dobijaju Halu sportova, koja će omogućiti normalne uslove za odvijanje fiskulturne nastave pri Osnovnoj školi, ali i okupiti mlade Učćane. Međutim, da li će kada i kako dobiti sredstva za ostale svoje planove zavisi od njih samih. Sastanak koji su imali u subotu, nije baš obećavajući.
   Pare, kako bi se to narodski reklo, leže na gomili, ali nema ko da ih uzme. Ovako možemo oceniti rad ljudi koji samo većim angažovanjem i lakšom administracijom mogi doprineti da započeti projekti budu privedeni kraju. Da se ne lažemo, Kraljevačani su  krajem prošle godine ostali bez dobrog dela sredstava namenjenih za više velikih projekata. Tako se dogodilo da meštani Ušća zbog nedostatka novaca  čekaju na sportsku halu kao na Skadar na Bojani. Upućeniji tvrde pak da su tada dobiljali obećanja da će para biti samo da se krene.
   - Ovaj objekat je od izuzetnog značaja za školu prvenstveno, ali i za sve ostale mlade koji se bave nekim sportom. Naš je cilj, iako smo mala sredina, da svoju decu povučemo sa ulica, okupimo u jedan ovakav prostor, ponudimo uslove kao što imaju i gradske škole, jer verujte naša deca su talentovana. Odbojkaški klub recimo trenira na otvorenom, a imaju odlične rezultate - kaže direktor O.Š. Dana Košanin.
   Kraljevački kraj je siromašan. Zbog toga ne možemo dozvoliti da nam iz šaka izmiču pare za velike poslove koje, realno, iz svoje kase nećemo moći da finansiramo. Dobra okolnost u ovom trenutku jeste u tome što je republika obezbedila 80% sredstava za nastavak radova ove sportske hale,  a to je nešto više od 17,5 miliona. Sportska hala u Ušću će prema najavi investitora i izvođača radova  najverovatnije biti završena do nove godine.
   Inače, Ušćani su ponosni na svoj kajak klub koji će biti domaćin Evropskom kajakaškom prvenstvu naredne godine, tako da pod hitno moraju rešiti probleme vezane i za tu priču, počevši od tornja. Odbojkaški klub trenira gde stigne, ali im ne smeta da postižu dobre rezultate. Na kraju treba reći i to da je škola postoji 102 godine i sa svoja 4 isturena odeljenja broji 293 učenika.
   Broj stanovnika iz godine u godinu opada što zbog demografije, ali i zbog odlaska ljudi u Kraljevo ili dalja okruženja. Neka ova sportska hala bude bar mala motivacija deci koja su najmanje kriva za neodgovornost starijih, ali i opstanak onih koji svoj svet vide malo drugačijim očima.

AKO SE NE SNALAZE U MZ, KAKO ĆE U OPŠTINI?
   Meštani Ušća su i dalje u brojnim problemima. Oko 5 hiljada stanovnika već godinama tavori sa infrastrukturnim problemima koji nisu nerešivi. Investicije koje se pominju u tom pogledu iziskuju prilična materijalna sredstva, te stoga planove treba svesti na razumnu i moguću meru i napraviti prioritet. Koliki će deo kolača dobiti zavisi najviše od njih samih i ozbiljnosti projektnog plana koji budu dostavili. Ovoga trenutka najveći problemi Ušća su svakako voda, kanalizacija i otpadna zagađenja koja direktnim slivanjem ugrožavaju reku Ibar. MZ i savet su imali tokom vikenda sastanak sa narodnim poslanikom Jovanom Nešovićem.
   - Pa vidite, mi narodni poslanici, nekada, moramo biti i mirovnjaci. Danas smo videli da jedan projekat može doneti mnogostruku korist ovim ljudima. Na njima je da se dogovore, da uvide šta je prioritet. Para nema za sve, ali ako su oni napravili dobar projekat, koji podržava lokalna samouprava, kao što se desilo sa Halom sportova, naš zadatak je samo da im pomognemo da lakše dođu do svog cilja. Ali ja sam to danas i podvukao, dok je politika iznad struke, teško da ćemo uspeti da realizujemo bilo šta - kategoričan je narodni poslanik Jovan Nešović.
   Ono malo privrednika koji ordiniraju na ovom prostoru  imaju drugu vrstu problema, ali ih svakako dotiču i infrastrukturni. Problem sa ekonomijom traje već poduže, tako da bi Agencija za privatizaciju ili Republika trebali da reaguju, tvrde prisutni na sastanku. Broj zaposlenih u Ušću nije zanemarljiv, ali upravo iz tih egzistencijalnih razloga retko ko se odlučuje na pokretanje sopstvenog biznisa. Žestoke političke razmirice u ovoj varoši na Ibru, koja pripada kraljevačkoj opštini, traju više od  dve godine! Meštani su, reklo bi se, nepomirljivo podeljeni. Savet i predstavnici, sada istina postoje, mada je očigledno da nesloga i političko neistomišljenje rezultira loše  funkcionisanje i rešavanje sopstvenih problema.
- Pa problem je, kao što ste mogli i danas, da vidite i čujete u samim Ušćanima. Naša nesloga nas je dovela u poziciju i da nam izmaknu pare koje su bile namenjene između ostalog i završetku ove hale. Projekat za kanalizaciju i vodu postoji, ali postoji i procedura koja se mora poštovati. Očigledno je da stari politički protivnici to ne shvataju - rekao je Dragoš Bojanić, gradski odbornik.
   Utisak sa ovog sastanaka je  da Ušćani, ukoliko žele konkretnija rešenja sami moraju poraditi prevashodno na svojoj koordinaciji i slozi. O mogućoj eksploataciji poljoprivrede na ovom sastanku nije bilo reči, a moglo je jer okolina ima resurse za održivom poljoprivredom, turizmom i šumskom eksploatacijom. Trenutno se radi na studiji izvodljivosti koja treba da reši redukciju otpada sa ovog područja. Centar za razvoj Ušća može doprineti njihovom razvoju, pod uslovom da politika ne ovlada strukom. Do tada se postavlja pitanje čemu pokretanje zakonskog okvira Opštine Ušće ako nisu u stanju da se izbore i sa sadašnjim statusom.

OPŠTINA BI DONELA VIŠE PARA?
   Domovi zdravlja bi do kraja naredne godine trebali da pređu u nadležnost lokalne samopurave. Po tom ključu bi valjalo što hitnije sa zdravstvenim centrom omogućiti agilnije usluge posebno kad je reč o pedijatriji, ali i ostalim zdravstvenim uslugama, u čemu su svi saglasni. Ono na šta posebno insistiraju Ušćani jeste i status Opštine Ušće, računajući na veći priliv para. Mada realno ne treba očekivati jača sredstva, jer privreda ovog kraja, što će reći i poreski obveznici nisu značajan zamajac na kome se mogu oslanjati u nekim budućim vremenima.
Sonja Cvetković

   Samo u oktobru ove godine ukupno je sterilisano 4.000 kilograma raznog medicinskog otpada.

   Svi upotrebljeni špricevi, gaze, odbačeni skalpeli, otpad iz hirurških i ginekoloških sala, lekovi kojima je istekao rok, do prošle godine su se u Kraljevu, tako nesterilisani odlagali na lokalnoj deponiji i predstavljali opasnost za građane zbog mogućnosti širenja infekcija i zaraza. Zahvaljujući donaciji u Zdravstveni centar „Studenica“, najveći u ovom delu Srbije, stigli su uređaji za sterilizaciju i drobljenje ove vrste otpada. Direktor Dragan Arsić kaže da je puno toga promenilo to što se medicinski otpad sada odlaže kao sterilisan.
   - S obzirom da smo mi do pre godinu dana taj medicinski otpad odlagali nesterilisan, odnosno odlagan je kao komunalni otpad, on jeste predstavljao određenu opasnost po okolinu. Evropska unija je donirala opremu za sterilizaciju otpada i mi smo u tom projektu dobili dve mašine za sterilizaciju i jednu drobilicu - kaže Arsić.
   - Samo u oktobru ove godine ukupno je sterilisano 4.000 kilograma raznog medicinskog otpada. Najviše otpada stiže sa dijalize, a inače puno otpada stiže i sa hirurgije. U toku dana napunimo dva kontejnera ili 14 džakova raznog medicinskog otpada, i to u toku smene. Otpad utorkom i četvrtkom stiže i iz ambulanata u Ušću, Čibukovcu i okolnim selima - govori Saša Denić operater na mašinama za sterilisanje.
   - Veoma je bitno što kraljevački zdravstveni centar obilazi sve zdravstvene ustanove i ambulante na teritoriji Kraljeva, a to je omogućeno posebnim vozilom koje smo takođe dobili projektom i koje prikuplja medicinski otpad iz zdravstvenih stanica i ostalih Domova zdravlja, ali i bolnica kao što su Specijalne bolnice u Vrnjačkoj Banji i Mataruškoj Banji, ili Opšta bolnica u Vrnjačkoj Banji. Znači pokrivamo i opštinu Vrnjačka Banja. Za Rašku još uvek ne šaljemo vozilo, jer postoje neke dileme oko nas i bolnice u Novom Pazaru, tako da se ne zna gde će Raška sterilisati svoj medicinski otpad - kaže Slađana, Brković direktorka Sektora zajedničkih službi.
   Medicinski otpad u Kraljevu se svih prethodnih godina jeste odlagao kao najobičniji komunalni otpad, ali radnici koji su radili na tim poslovima iako su ga odvajali ručno, bili su edukovani za te poslove. To znači da je dobijanjem mašina za sterilizaciju otpada samo modernizovan njihov posao.
   - Nekoliko godina pre dobijanja mašina za sterilisanje imali smo Komisiju za upravljanje medicinskim otpadom. Otpad koji je predstavljao opasnost kao infektivni, posebno je i obeležavan, a medicinsko osoblje je obučavano kako da se najpre oni zaštite prilikom rukovanja, a onda i kako da zaštite okolinu. Dobijanjem ovih sterilizatora praktično smo mi promenili filozofiju i kod zaposlenih, i sada taj otpad iako se odlaže i dalje kao komunalni, više nije opasan - govori direktor Arsić.
   Vrednost ovih mašina za sterilisanje medicinskog otpada koji su donacija Evropske agencije za rekonstrukciju iznosi oko 100.000 evra. Uskoro usvajanje određenih zakonskih propisa obavezaće privatne lekarske i veterinarske ordinacije da sterilišu otpad. Time će mašine za sterilisanje koje poseduje Zdravstevni centar „Studenica“ iz Kraljeva imati veoma važnu ulogu.            
Nenad Božović

   Poreska policija je pre dve godine počela sa prvim kontrolama legalnosti softvera u Srbiji. Provere su bile u većim gradovima, ali ni Kraljevo nije zaobiđeno. Pošto se piraterija smatra načinom utaje poreza, poreska policija i poreska inspekcija su odgovorni da izlaze na teren i rade uviđaj

   Najveća svetska kompanija za proizvodnju softvera Majkrosoft, objavila je kako je u Srbiji oko 70 odsto softvera piratsko, odnosno nelegalno. Korišćenje nelegalnog softvera je povreda autorskog prava i postoje zakoni koji štite autorska prava i intelektualnu svojinu, i ovaj način rada poreske policije je metodologija koja je već uspešno primenjena u Grčkoj i Mađarskoj.
   Policija ima selektirani broj firmi, tako da se proverava  samo određeni broj firmi u regionima. Posle kompletiranja obuke policije, koja je posebna i određeni broj poreskih policajaca u Srbiji pohađa obuku za suzbijanje piratskih softvera, uslediće kompletna provera u svim firmama u Srbiji, kaže menadžer za zaštitu intelektualne svojine predstavništva Majkrosofta u Srbiji, Milomir Ognjanović.
   - Studija koju Majkrosoft radi za čitav svet, pokazala je da u Srbiji oko 55 odsto firmi koristi nelegalan softver. Prema tim, podacima Srbija je na začelju po pitanju zaštite intelektualne svojine. Prve provere legalnosti softvera poreska policija je uradila u većim gradovima Srbije (Beograd, Novi Sad, Kragujevac), ali prema nezvaničnim informacijama, policija je vršila proveru i u Kraljevu. S obzirom da je ovo novina, postavlja se pitanje šta je potrebno pokazati poreskoj policiji, prilkom dolaska u firmu.
   Potrebno je pokazati koje vrste softvera se koriste, zatim koliki je broj računara u preduzeću, kao i fakture da je taj softver kupljen. Ako se radi o tzv. količinskim ugovorima, jer mnogi softveraši tako prodaju, potrebno je pokazati taj ugovor, i to jeste licenca. To je dovoljan dokaz da svaki poreski inspektor samo rutinski prođe kroz to - govori Ognjanović.
   Prema Zakonu o zaštiti intelektualne svojine, za pravno lice kazna za piratski softver može biti i do 5 godina zatvora. Novčane kazne, koje idu kao obeštećenje državi, mogu dostići i 40.000 evra. A, onom licu kome su povređena autorska prava, zakon nalaže da kazna može iznositi i kao trostruka vrednost licence softvera, jer zakon ne pravi razliku između materijalne i intelektualne svojine, tako da su kazne veoma rigorozne.
- Cene legalnih softvera su različite. Pošto ja predstavljam firmu Majkrosoft, mi preporučujemo da kada ljudi dođu kod nas da kupe računar, da ga kupe sa integrisanim Majkrosoftovim softverom u njemu, jer je tako najpovoljnija cena - dodaje Ognjanović.
   Vlada Srbije ima jedan jasan stav, a to je da se intelektualna svojina mora zaštiti, i poreska policija i inspekcija, i druge službe će raditi na tome. Stvari počinju lagano da se menjaju, i do sada je bilo 14 osuđujućih presuda. Policija preko dojava ne dozvoljava da se integrišu piratski softveri u računare, a tržišna inspekcija je već izlazila i čistila ulice. Poreska policija i inspekcija prilikom provere redovnog plaćanja poreza, od sada ujedno imaju i ingerencije da provere legalnost.

KRALJEVČANIN U MAJKROSOFTU
   Milomir Ognjanović menadžer „Majkrosofta“ za Srbiju odrastao je u Kraljevu, igrao košarku za Slogu. Igrao je i za „Mašinac“, pa su ga posle juniorskog prvenstva Jugoslavije videli treneri Crvene zvezde, doveli ga u Beograd gde je igrao za prvi tim kad je Moka Slavnić bio trener, a glavne zvezde Zoran Radović i Boban Janković. Posle Zvezdine turneje u SAD dobio je ponude za sportsku stipendiju i 1991. odlučio da ode na Hawaii Pacific University. Okačio je posle nekog vremena patike o klin i rešio da završi magistraturu na Internacionalnom biznis fakultetu. Posle toga tri godine je radio kao biznis menadžer za korporaciju „Najki“, u njihovoj velikoj robnoj kući u Honoluluu, jednoj od svega 13 takvih prodavnica u svetu. Bio je potom marketinški direktor firme „Crazy shorts“ koja proizvodi odeću, veoma popularne u pacifičkom bazenu. Ognjanović je 2004. godine došao u Beograd u srpski Majkrosoft. I, kao što 12 godina nije mrdao sa Havaja, tako ni ovih pet nije otišao tamo. U Srbiji su mu se rodili i blizanci.
Nenad Božović

POLJOPRIVREDA
Suvaja nije na kraj sveta

   Podno Kotlenika Novica Radenković važi za dobrog stočara. Mada mu je bazna proizvodnja mlekarstvo, unazad nekoliko godina bavi se i ovčarstvom

   Novica Radenković iz Suvaje, zaseoka Gornjih Lađevaca podno Kotlenika, kako kaže za sebe da je čist poljoprivrednik, bar za sada, jer iz trgovine se vratio na selo, tu živi i radi. Njegova sedmočlana  porodica majka, otac, supruga i troje dece, žive od poljoprivrede i sve što su do sada stekli jeste upravo racionalnim korišćenjem sredstava sa kojima raspolažu jer svaki dinar dobijen od mleka su ulagali u novu proizvodnju kroz dobar stočni zapat.
   Međutim Novica je bio prinuđen da nedavno proda 7 visokokvalitetnih junica.
   - Pa vidite kako, ja sam morao da prodam tih 7 kvalitetnih junica i to za klanicu. Ne mogu da podnesem teret proizvodnje. Ima ovde dobrih grla, ali treba to da se rani. Pre tri godine mleko nam plaćali 33 dinara pa i do 36, danas uz sve paritete bude 26. A de je otišla druga proizvodnja. Pošto da se poore, poseje, pobere. Ma ko ti vodi računa o seljaku - kaže Novica.
   Porodica Radenković se ne razlikuje u mnogome od ostalih u cerntralnoj Srbiji kojoj je stočarstvo osnova poljoprivrede. Osim 23 visokomlečne krave, stočni fond sadrži i 4 junice, 10 teladi, četrdesetak ovaca, nešto tovnih svinja, sitne živine, čisto za svoje potrebe i dopunu budžeta. Osnovni problem ovih vrednih ljudi jeste površina svog imanja koje je oko 10 ha tako da moraju pod zakup da obezbede bar još deset da bi ova grla dobre mlečnosti zadržale pravu laktaciju što je njihov cilj.
   - Pa dnevno sam sad malo omanjio, jer imam teladi koju napajam mlekom. Nisam uzimao mleko u prahu. Država ga koristi, ja ne moram - kroz smeh će Novica - ali da ti kažem, sve ovde može da se proizvede. Mi smo ovde na vrh brda, Suvaja zaselak, nije mimo sveta. Malo smo zaboravljeni. Ima još nekih 6 kuća ovde, i sve mlađi ljudi. Nego, tako smo birali. Nije samo da kukamo, živi se od ovoga, nije da nije, ali samo ko ima više stoke i ima kome da proda! Ovako, bogami teško - priča naš sagovornik.
   Kao što smo čuli od našeg domaćina, da bi se ostvarili mnogi planovi, a oni ih imaju, mora se računati na daleko jaču ekonomiju države koja će budućim farmerima omogućiti lakšu i isplativiju proizvodnju jer samo na taj način možemo imati dobar i kvalitetan proizvod dostupan našem i inostranom tržištu.
   Dodatni problem osim infrastrukture jeste i napajanje električnom energijom. Za sada jedinu pomoć Novica ima u svojoj porodici koja je maksimalno uključena  u poslove na ekonomiji. Ćerke Jovana, Ana i Maja su isuviše male da bi razmišljale o tome da li će nastaviti očevu tradiciju. Ove tri devojčice svakodnevno pomažu roditeljima i pored toga što im je škola udaljena 6 km.

Ovčarstvo isplativo
   U Suvaji podno Kotlenika Novica Radenković važi za dobrog stočara. Mada mu je bazna proizvodnja mlekarstvo, jer uglavnom ima tridesetak muznih grla, unazad nekoliko godina bavi se i ovčarstvom. Inače ovih dana Radenkovići su  dobili i priličan broj jagnjadi rase „romanovska“ koju još zovu i „carska ovca“ jer je carska porodica Romanov svojevremeno radila na njenom širenju po Rusiji, a u Srbiji nije previše rasprostranjena. Ova ruska ovca se smatra najplodnijom pasminom na svetu, pa su je iz razloga brže reprodukcije ozbiljniji ovčari i uvozili. Ovih dana njegov stočni zapat se uvećao jer se pet ovaca obliznilo, dok je jedna donela na svet četvorke.
   Ova rasa ovaca ima dva jagnjenja u toku godine i u proseku daje petoro-šestoro jagnjadi godišnje, a ima ih koje daju i osmoro, tako da ove četvorke nisu velika tajna za nauku. Ono što traži puno posla je da pratite svaku ovcu tokom parenja, da znate ko joj je otac, majka, baka, deda, da ne bi došlo do rodoskrvnuća. Samo na taj način dobijate elitna grla ili grlo a-klase.
   - „Romanovska“ je mali potrošač, polovina hrane je seno, slama, silažni kukuruz, s tim što mora da ima jedan koncentrovani  obrok. Obaveza ima malo više tokom zime, ali nikakvu posebnu pažnju ne iziskuje - priča Novica koji stado uvećava i planovi su da u narednoj godini broj oplodnih ovaca bude veća jer se ovako ovčarenje svodi više na ljubav nego na hobi.
   Svako onaj koji bi držao ovakvih 30 ovaca, mogao bi od toga sebi da obezbedi prosečnu platu i da od toga pristojno živi i izdržava porodicu. Početna ulaganja jesu poprilično velika, ali se sve uloženo vraća samo za godinu-dve, pod uslovom da cena ovčeg mesa bude rentabilnija. Do tada će ove prinove biti pravi kućni ljubimci za Novičine 3 ćerke, koje o njima i vode brigu.
Sonja Cvetković

RIBOLOV
Som

   Najveća je slatkovodna evropska riba koja kad je posluži sreća, može da naraste i do tri metra dužine sa težinom od 250 do 300 kilograma. Najradije se zadržava u dubokim virovima sve dok ga glad ne natera da pođe u lov.
   Hranu traži u blizini svoje loge u koju se obavezno sit vraća. Nije mnogo hitar i smatra se lenjom ribom, koja radije čeka žrtvu mameći je brkovima. Smatraju ga glupim, ali bez osnove, jer je inteligentniji nego što se misli. Inače je svežder. Za podmirenje „blagoutrobija“ ne prašta ničemu što u vodu dospe i može da mu posluži kao hrana. Jede gliste, puževe golaće, rovce, rakove, ribe, uginulu živinu, barske ptice, pijavice, pa čak i sapun. Izrazito veliki primerci, mogu biti opasni i za kupače.
   Sa sigurnošću se zna da prvi započinje zimski san, a poslednji se budi. Izgladneli s proleća masovno izlaze na površinu vode da se osveže kiseonikom. Posle toga, odrasliji primerci se izdvajaju i u parovima traže mesta za mrest, koji počinje od aprila, a traje sve do jula. Ženka izbaci i do 500.000 komada ikre. Nakon toga mužjak brižljivo čuva ikru razgoneći svu ostalu ribu. Posle desetak dana iz ikre izlaze mali somići, ostaju u gnezdu izvesno vreme hraneći se planktonima i sitnijim životinjicama. To traje sve dok ih roditelji ne rasteraju. Odraslim somovima, takođe je svojstven kanibalizam. Događa se da zatru polovinu, pa čak i ceo porod, ukoliko je voda siromašna hranom.
   Mlađi somići vrlo brzo rastu. U prvoj godini dostižu težinu od oko 500 grama i dužinu od 20 cm. Primerci od tri kilograma stari su od prilike četiri do pet godina.

LOV
   Soma s razlogom smatraju noćnom grabljivicom, ali se zna da u lov izlazi rano u zoru i predveče, a ređe i tokom dana. Uveče ga treba čekati na ulasku brzaka u vir, međutim, pred zoru i tokom dana som je u viru ili na izlasku iz vira. Prava somova staništa su na ušćima reka i potoka naročito u vreme kad se od kiša zamute, noseći sa sobom razne insekte, crve i vodozemce. U takvim prilikama prikrada se ispod ušća i sačekuje sve što mu voda donosi. Zna da predveče i u zoru ušćima prilaze i druge ribe u potrazi za hranom ili za osvežavanje kiseonikom, pa im pridružuje i odatle vraća najčešće sit ili okačen na udicu. Na ovakvim mestima, radije napada živu ribu, kederovanu žabu ili raka na plivajućim udicama, nego glistu ili pijavicu zabačenu dubinski - na dno.
   Rano s proleća posle zimskog sna zapaženiji rezultati u lovu postižu se blinkerisanjem varalicama (efecet, hajnc, meps), koje treba vući kroz površinske slojeve vode. Lov varalicom ne sme biti brz, već ravnomeran i ujednačen. Slično treba postupiti i sa mrtvom ribicom nameštenom na sistem udica, koju som radije napada nego varalicu.
   Treba znati da je som jedina rečna riba - ljubitelj buke, nevremena, kiše, grmljavine... Dok sve ribe beže u skloništa som izlazi i radoznalo prati šta se to neuobičajeno događa. Tu njegovu slabost koriste profesionalni ribari za lov „bućkom“.
   Kad zbog kiše vode nadođu i zamute se, soma treba tražiti blizu obale. U svim ostalim prilikama blizu je glavnim tokovima reka.
   Lov ovog slatkovodnog kolosa gotovo je bez uspeha ako se koristi lak i nežan pribor. Neophodna je jaka elastična i dovoljno velika udica sa jednim, dva ili tri kraka i olovni uteg težak tolikko da se suprotstavi snazi vode. Ribolovni konac nikako ne sme biti tanji od 0.50mm. Iako snažan, som je manje borben od šarana, no i pored toga valja ga smireno zamarati sve dok mu na površini vode ugledate belinu trbuha.    Uhvaćenog soma na obalu izvlačite uz pomoć kuke i meredova.
   Som se najčešće lovi mamcima na dnu, mada naiđe u vreme mutnih voda i na plovak ukraj obale. U pronalaženju najboljih mesta kao orijentacija neka vam posluže stabla oborena u vodu i druge podvodne prepreke iza kojih se obično skriva. Čest je gost u hladovinama vrba nadnetih nad površinom vode, a tamo gde svega toga nema, sasvim je sigurno zalegao u rupama na dnu reka. Ako napipate takve rupe ili im znate mesta, strpljivo čekajte, naročito po noći. Vrlo uspešno som se lovi i „vodenim zmajem“. U toj prilici najbolji su mamci žive ribice, a potom rovci, durdubci i medicinske pijavice.
   U soma je dobro razvijeno čulo mirisa, a brkovi i bočna linija (riblji radar) dopunska su čula koja reaguju na treperenja. Upravo su to ribolovci počeli da koriste od nedavno. Došli su na ideju da iznad namamčene žive ribice stavljaju komadiće spužve ili deblje, bele manje flanelske krpe natopljene ribljim uljem, pa dok se okačeni keder batrga i pokretima šalje impulse „radaru“ soma, voda istovremeno spira riblje ulje i nizvodno mirisom trasira stazu kojom će zasigurno doći „brka“, naravno samo ako ga ima.
   Drugi kuvaju krv domaćih životinja i mešaju sa mlevenim mesom sardine ili ribljim uljem, pa izmešano sa peskom ili komadićima šljake veličine krupnijeg oraha, bacaju uzvodno da tragovi spiranja prolaze pored namašćenih udica nizvodno od soma, koji je možda zalegao na dnu ili vrluda rekom tražeći štogod za jelo.    Mamci: snop crnih ili crvenih glista, crna ritska glista, kišna glista, rovac, durdubak, pijavica, rečni rak, komadi bele svinjske džigerice, komadi mesa, manja polupečena ptica, riba, žaba, larva, vodene bube, valjci od hleba izmešanog sa mlevenom svežom ribom ili sardinom i domaći sapun.
www.pecaros.com

Liga trofeja

TABELA

Belun
1. Dejan Milovanović - Katinac, 4.100 grama
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama
Klen
1. Jovan Jovanović 1.920, gr
Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.
Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.
Šaran
1. Mirko Dimitrijević 7.300 gr.
Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

Kup „Lovac i pas“ bez nagrada

   Na obroncima planinskog masiva Kotlenika, u ataru lovačkih terena Trgovište - Mendina Kosa i Cvetke -   Gradina lovačkog udruženja Kraljevo iz Kraljeva održan je Peti tradicionalni i Drugi memorijalni lovačko kinološki kup u sećanje na preminulog lovca, utemeljivača ovog takmičenja lovca i psa u radu pod nazivom „Lovac i pas“ Svetozara Toza Tomovića.
   Organizator ovog prestižnog lovačkog kupa „Lovac i pas“ pozvao je lovce takmičare sa psima iz Lovačkog udruženja „Kosovska Mitrovica“ u sastavu Jovan Arsić, kapiten ekipe i lovci Sretko Gvozdenović i Srđan Trifunović, Lovačko društvo „Braća Vilotijević“ iz Valjeva u sastavu Milivoje Marić, kapiten i lovci Zoran Marković i Ivan Marković, a  lovačko udruženje „Kraljevo“ iz Kraljeva prezentovali su lovci Milan Tomović, kapiten ekipe i lovci Milan Božović koji živi i radi u Nju Džerziju,  koji je učesnik takmičenja „Lovac i pas“ svake godine od osnivanja takmičenja, i lovac Petar  Kolović.
   Ekipu lovačkog udruženja čine najmanje dva lovca, a najviše tri lovca sa svojim psima goničima. Lovci takmičari podležu veoma strogim načelima u toku pretrage terena sa odobrenjem sudija, koji sa svojim pomoćnicima ocenjuju saradnju sa psom, pravilno nošenje i rukovanje oružjem i municijom, odgovarajuću opremu, odeću i potreban pribor za lov divljači, svaku divljač mora da odstreli prvim metkom, odnosno drugim metkom, ako ispuni sve uslove dobije pozitivne bodove, a negativne bodove dobija ako ima neadekvatnu odeću, nedostatak pribora, nepravilno korišćenje lovnog terena, nedoček divljači, za nesaradnju sa psom u toku takmičenja, nepravilno rukovanje oružjem i municijom, pucanje sa velike udaljenosti, promašenu, izgubljenu i ranjenu divljač.
   Pozitivne ocene dobija pas gonič u radu i učinku, za rad, temperament, nos , tačnost javljanja, za gonjenje, glasnost, dužine pauze, za krvni trag, ponašanje kod odstreljene divljači, ponašanje na pucanj, poslušnost, odloženost.
   Negativne bodove, dobija lovac i pas, ako je pas plašljiv na pucanj, ako laje na svakom mestu i u svakoj prilici (naročito u disciplini odloženosti), ako se pas neprekidno javlja na tragu, nakon 15 minuta sledi diskvalifikacija  psa, ako pas pronađe i goni srneću i pernatu divljač, ako se vraća i goni ustragom, ako pas posle opoziva ne dođe ili ga vodič ne udalji iz ocenjivačkog kruga za 15 minuta, ako pas istera divljač iz ocenjivačkog kruga i ne vrati se na polaganje ostalih disciplina, ako takmičar puca u pravcu posmatrača ili radnika u šumi i polju, ako takmičar iskaže nedolično ponašanje, za vreme lova, nekorektna i zlonamerna kritika, nedisciplina, nekolegijalnost, nedruželjubivost i omete izvođenje takmičenja i ukalja njen ugled i nivo, kao i grubo kažnjavanje psa od strane lovca ( udaranje psa).
   Pas mora biti svojina lovca takmičara (overen u rodovniku) mora biti tetoviran, treba da ima ispit urođenih osobina i mora biti vakcinisan protiv besnila. Bodovanje se vrši ocenjivanjem pojedinačno kako lovca tako i psa, tada se bodovi sabiraju, uspeh ekipe čine sabrani bodovi od dva lovca sa psima koji imaju veći zbir bodova.
   proglašava najuspešniji pas koji dobija naziv kandidata za prvaka u radu.  Takođe, proglašava se najuspešniji lovac koji osvoji najveći broj bodova i dobija diplomu i pehar, a najuspešniji lovac i pas biraju se iz svih ekipa bez obzira na plasman ekipe. Prvoplasirana ekipa nosi naziv „Prvak Lovačkog kinološkog kupa“ odgovarajuće godine I ranga, a nagrađuje se diplomom i peharom. Tri prvoplasirana lovca kao i tri prvoplasirana psa dobijaju diplome i pehare, a za učestvovanje u Kupu dobijaju zahvanice sve prijavljene ekipe lovačkih udruženja.  Veliki prelazni pehar dodeljuje kinološko društvo „Lovac“ Kraljevo u trajno vlasništvo ako ista ekipa za redom dve godine osvoji naziv najbolja ekipa, u suprotnom pehar ostaje u prostoriji kinološkog društva „Lovac“, a na pehar se upisuju svi pobednici lovačko-kinološkog kupa.
   Po oceni kinoloških sudija Rajka Tomovića iz Kraljeva i Vlada Videnovića iz Zaječara, lovci takmičari sa svojim psima pokazali su odličnu saradnju u 45 minutnom takmičenju i pretrazi označenog terena, a i ako je vreme je bilo idealno, sunčano, u šumi na terenu bilo je vlage, ali odstrela divljači nije bilo tako da su izostale nagrade (pehari) koje su bile namenjene  za najbolje plasirane ekipe lovaca i pasa.
   Za učestvovanje u Petom tradicionalnom i Drugom memorijalnom kupu u sećanje na preminulog lovca Svetozara Toze Tomovića pod nazivom „Lovac i pas“ diplome je svim učesnicima uručio predsednik kinološkog društva kinološki sudija Rajko Tomović.
M.T.Todo

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Kaličaninu “Pjer”

     Milanko Kaličanin, karikaturista iz Kraljeva, ovogodišnji je dobitnik najprestižnije nagrade za karikaturu „Pjer“, koju Večernje novosti tradicionalno dodeljuju. Omiljen među svojim sugrađanima,  Kaličanin ovih dana neprestano prima čestitke od kako ga je 11. novembra žiri u sastavu Dušan Kovačević, akademik i predsednik žirija,  Petar Kralj, glumac, Voja Žanetić, satiričar i aforističar, Caja Radojčić, slikar i Muhamed Đerlek, karikaturista i prošlogodišnji pobednik ovog takmičenja, proglasio za pobednika
   - Vest da sam nagrađen prvi mi je javio Goran Ćeličanin, karikaturista iz Varvarina, a zatim i Duško Kovačević. Otišao sam kući i radost podelio sa svojim čeljadima - kaže nam Milanko, dodajući kako ne voli mnogo da priča, jer sve što želi javnosti poruči, posredstvom svojih karikatura.
   Da njegove karikature imaju zaista snažnu poruku, potvrđuje i ova nagrađena bez reči, na kojoj je čovek sa omčom oko vrata, na čijem drugom kraju opet, visi drvo, povijajući  čoveka.
   - Ova karikatura je stvorena  slučajno. Obično pošaljem nekoliko radova na konkurs. Tog dana kada sam uradio šest mogućih karikatura za konkurs, rekoh, hajde neka bude još jedna, sedma. I upravo nju, sedmu, bez ikakve prethodne pripreme i skice, kao što ja volim da činim, nacrtam za pola sata u ponoćnim satima. Ujutro, poslednjeg dana konkursa, poslao sam je, i eto, posrećilo mi se - zadovoljno izgovara Kaličanin.
Kaže da su sudbine čoveka i drveta zajedničke, i da se ne zna ko će pobediti, odnosno pretegnuti. 
   - Upravo je to pitanje apsurda, šta je uzrok, a šta posledica? Nije vest ako se čovek obesi o drvo, ali jeste ako se to dogodi obratno. Konačno, niko nije u prednosti. Mislim da ono što očekuje čoveka, očekuje i drvo, jer su tesno povezani - objašnjava nam dobitnik. 
   Kada ga upitaju koje je nagrade dobijao do sada, on šaljivo odgovara „sve, prvu, drugu i treću“. Kaže da se 32 godine godine bavi karikaturom, zvanično od oktobra 1978. godine kada mu je prva karikatura objavljena u Ježu.
   - Ovo je novi krug nagrada. Prvu nagradu „Zlatnu kacigu“ dobio sam u Kruševcu 1996, drugu nagradu „Pjera“ 2002, treću na međunarodnom  konkursu „Ježa“ 1996, i u međuvremenu još mnoge druge nagrade.                 
   - Doživi se uzbuđenje u prvom momenatu, prvoj vesti da je neko odabrao moju karikaturu, a onda, život se nastavlja dalje - skromno zaključuje Kaličanin, kome će Zlatna plaketa „Pjer”, rad Nebojše Mitrića,  i novčani iznos nagrade od 100.000 dinara, biti uručeni 30. novembra u Beogradu.
   Milanko Kaličanin je arhitekta i radi u gradskom Urbanizmu. Međutim, ističe da se karikaturom ne bavi „uzgred“.
   - Veoma sam ozbiljan i odgovoran. Radim sa teškom mukom i sporo, jer pred belim, praznim listom, uvek imam utisak kao da prvi put radim karikaturu. Nije stvar samo nacrtati. Ideja se mora pročistiti, da ima likovni smisao, što se traži u poslednje vreme, jer nema više crno-bele karikature koju sam najviše voleo. Odabir boja nije laka stvar - na kraju kaže Milan.  
   Kaličanin nastavlja da kroz formu karikature kritikuje, opominje i beleži sadašnjost. Nama preostaje da pratimo zbivanje na nagrađenoj karikaturi, i čekamo! Ko će prvi popustiti i da li će uopšte, čovek, drvo, ili pak, sama omča koja ih povezuje, ostaje da se vidi, a možda i doživi.
E.B.



Deca deci

   Prošle srede je učenicima škole „Ivo Lola Ribar“ uručen deo paketića koji su prikupljeni u okviru akcije „Moj poklon tebi“, organizovanoj tokom Dečje nedelje, u čije obeležavanje je bio uključen i grad Kraljevo. Pod motom „deca deci“, mališani iz kraljevačkih vrtića i osnovnih škola „Vuk Karadžić“ i  „Svetozar Marković“, prikupljanjem ovih poklona, pokazali su vršnjačku solidarnost.     U ime grada Kraljeva, Školu za osnovno i srednje obrazovanje „Ivo Lola Ribar“ posetio je pomoćnik gradonačelnika grada Kraljeva za obrazovanje Milan Samardžić, pomoćnik gradonačelnika za socijalnu zaštitu Milun Jovanović i član Gradskog veća za socijalnu politiku i dečju zaštitu Danijela Miletić -Miladinović.
- Mi nismo oni koji poklanjaju, već oni koji posreduju između dece koja su pripremila poklone i dece koja pohađaju ovu školu - rekla je Danijela Miletić - Miladinović i naglasila da je ovo deo poklona koji su deca pripremila, a po odluci lokalne samouprave odvojena za decu predškolskog uzrasta koja su socijalno ugrožena i za đake škole „Ivo Lola Ribar“.    Direktorka škole Ljubica Đokić se zahvalila gostima iz gradske uprave i naglasila da je svaki gest koji izazove osmeh kod dece potreban i značajan.
Ovu priliku smo iskoristili i da je pitamo o nekim aktulenim stvarima što se tiče škole.    - Škola se renovira i trenutno traju radovi na uređenju unutrašnjih prostorija. Do sada nemamo obolelih đaka od novog gripa i odsutnost sa nastave je uobičajena. Strahovali smo zbog epidemije gripa jer nam dosta đaka živi u lošim uslovima, a imamo i oko 30 posto romske dece - rekla je Ljubica Đokić.
Ona je toliki procenat romske dece objasnila činjenicom da deca koja pohađaju njihovu školu i završe je postoje posebni mehanizmi provere i reakcije ako dete počne da izostaje.    Povodom renoviranja škole Milan Samardžić, pomoćnik gradonačelnika za obrazovanje uručio je direktorki umetničku sliku.
A.Marić


Milošević u Parizu

    U nedelju 22. novembra 2009. (12:00h) u sali Parohije Svetog Save, Eparhije zapadno-evropske Srpske Pravoslavne Crkve u Parizu biće otvorena izložba Kraljevačkog slikara Dragana Raskov Miloševića. 16 slika, tehnike ulje na platnu, sa motivima manastira Studenice, Žiče, portreta Patrijarha Pavla, pejzaža. Izložba traje 15 dana.
A.M.



Putem jasenovačkih mučenika

   Prošle nedelje u kraljevačkoj biblioteci održano je predavanje na temu „Putem jasenovačkih mučenika“. Sa istorijskim kontekstom teme i tokom hodočašća u Jasenovac slušaoce je upoznao profesor istorije Dragoljub Danilović. On je opisao put  kraljevačkih hodočasnika, koji su ovo mesto velikog srpskog stradanja u Drugom svetskom ratu, pohodili u mesecu septembru. Prikazano je dosta fotografija i video zapis sa putovanja.    - Obišli smo pored Jasenovca, koji se nalazi na teritoriji Hrvatske, i mesta u Republici Srpskoj gde su u stvari bila najveća stradanja i gde je ubijeno nekoliko desetina hiljada Srba, Roma i Jevreje - rekao je profeseor Danilović i naglasio da se o broju žrtava špekuliše i da se on kreće od 65 hiljada, kako to tvrde i imaju na popisu imena u muzeju u Jasenovcu pa do 700 000 ljudi kako je to do sada i tokom posleratnog perioda govoreno.
   Ono u čime se slažu istoričari i proučavoci genocida je to da je broj stradalih oko 350 000 ljudi.
   Tokom predavanja citirane su reči vladike Atanasija Jeftića da je „Jasenovac najveći srpski grad pod zemljom“ i pročitan tropar jasenovačkim mučenicima koji su od pre neku godinu uvrštene u kalendar svetih Srpske pravoslavne crkve.
A.M.

SPORT

FUDBAL - PRVA LIGA SRBIJE - PETNAESTO KOLO
Napad najslabija karika

Kraljevo. Gradski stadion - Gledalaca: 300. Sudija: Marko Ranković (Mladenovac). Pomoćnici: Vukan Gordić i Darko Karanović (obojica Novi Beograd). Žuti kartoni: Spasojević (Sloga), Drinić, Glogovac, Lukić, Mićić, Kovačević (Proleter) Sloga: Urošević, Vasilić, Gojković, Janićijević, Vlašić, Perić (od 61. Bulatović), Babić (od 7. Pavlović - od 28. Trnavac), Pelivanović, Spasojević, Rađenović, Vukojičić.
Proleter: Drinić, Glogovac, Šarac, Dragić, Žigić, Galić, Rakić (od 86. Lukić), Vislavski, Popin (od 80. Damnjanović), Mićić, Kovačević (od 90. Kozomora).    Proleter iz Novog Sada još jedna je u nizu ekipa koja je uspela da ostane neporažena na neugodnom gostovanju u Kraljevu. Koliko su za to oni sami zaslužni, toliko su krivi napadači Sloge koji su i ovog puta pokazali da nemaju potreban kvalitet za ovu ligu ili da su jednostavno izgubili samopouzdanje, ukoliko su ga naravno i imali. Pored svih problema sa neefikasnošću, „beli“ su pre i za vreme utakmice sa Proleterom imali dosta pehova sa bolesnim i rovitim igračima, pa je do 28. minuta, trener Nikolić bio prinuđen da napravi čak dve izmene.
   Sloga je bila bolji tim na terenu, ali inicijativa nije urodila plodom protiv ekipe koja je došla da osvoji bod i u toj nameri uspela. Janićijević je u 13. minutu snažno šutirao, ali je golman gostiju Drinić odlično intervenisao. U 22. minutu posle sjajnog proigravanja Perića, Janićijević se ponovo našao u dobroj poziciji, ali je šutirao visoko preko gola.    Prvu  šansu na utakmici gosti su imali u 44. minutu. Posle duge lopte kapitena Žigića, Trnavac je loše intervenisao, Vislavski silovito šutirao, a golman domaćih Urošević spretno intervenisao. U 59. minutu napadač Proletera, Mićić, šutirao je sa 25 metara pored stative gola Sloge.
   U 71. minutu, Trnavac je posle slobodnog udarca dodao loptu do Janićijevića, ali je ovaj sa 10-tak metara šutirao tik iznad prečke golmana Drinića. Samo tri minuta kasnije, najzapaženiji u redovima Sloge, Janićijević, na centaršut Vukojičića šutirao je glavom, ali je lopta pogodila Glogovca i završila u korneru. Do kraja utakmice, domaći su žestoko napadali, ali je mreža borbenih gostiju ostala netaknuta.    Iako nije direktno uticala na rezultat, sudijska trojka predvođena Markom Rankovićem iz Mladenovca imala je puno propusta. Bespotrebno je seckala igru, raspravljala se sa igračima i trenerima u jednoj izuzetno fer i korektnoj utakmici i na sve to oduzela više od 15 minuta čiste igre.
U 16. kolu, Sloga narednog vikenda gostuje u Beogradu kod Bežanije.
I.S.



INTERVJU SA ŠEFOM STRUČNOG ŠTABA FK SLOGA SAŠOM NIKOLIĆEM
Borićemo se do kraja

   Kraljevačka Sloga jedan je od najorganizovanijih fudbalskih klubova u ovom delu Srbije. Dolaskom na čelo kluba glavnih finansijera Vlade Divca i Zorana Milašinovića mnogo toga se promenilo na bolje. Ekipa je ušla u veći rang takmičenja, renoviran je stadion, finansijska situacija se stabilizovala, dovedena su kvalitetna pojačanja, ambicije uprave kluba su porasle, a kraljevački ljubitelji fudbala posle sedam godina sa ushićenjem su dočekali da prate utakmice svojih ljubimaca u Prvoj ligi Srbije.
   Ipak, početak sezone nije bio sjajan. Ekipa je pružila nešto lošije partije, pa je već posle četvrtog kola smenjen trener Ivica Cvetanovski. Na mesto šefa stručnog štaba došao je Saša Nikolić, iskusan strateg koji je trenirao nekoliko superligaških ekipa i kadetsku reprezentaciju Srbije i sa svima je imao puno uspeha.
   - U trenutku kada sam bio na pragu dolaska u Kraljevo imao sam nekoliko odličnih ponuda od klubova koje se takmiče u Superligi. Posle razgovora sa Zoranom Milašinovićem shvatio sam da se moje i ambicije kluba koje su velike poklapaju i rado sam prihvatio poziv da budem šef struke Sloge. U klubu sam i pored nešto slabijeg starta na početku sezone zatekao fantastičnu atmosferu i odličnu organizaciju gde svako zna šta mu je posao - rekao je za Ibarske trener Sloge, Saša Nikolić.
   Kada trener preuzme ekipu u toku sezone, obično se kaže da je u ruke uzeo „vruć krompir“.
   - To je istina. Kada ne prođeš pripreme sa ekipom i ne učestvuješ u selektiranju i odabiru pojačanja znači da si propustio ceo jedan ciklus. Na sreću, većinu sadašnjih igrača sam upoznao i ranije, a neke sam i trenirao tako da je obostrani proces prilagođavanja bio vrlo kratak. Oduševili su me sjajni međuljudski odnosni u ekipi, vrhunski profesionalizam i zalaganje i na treningu i na utakmici. Svojim dolaskom smatram da sam sve to podigao na još veći nivo i tu je između ostalog velika snaga ovog kluba - kaže Nikolić.
   Ipak, rezultati koje je Sloga postigla u dosadašnjem delu prvenstva definitivno nisu zadovoljili ambicije uprave kluba, ali i kraljevačke ljubitelje fudbala. Neefikasnost je najveći problem ekipe koja je s obzirom na kvalitet, po mišljenju fudbalskih stručnjaka najneprijatnije iznenađenje dosadašnjeg dela prvenstva.
   - Ovaj tim Sloge zaslužuje puno poštovanje. Momci koji nose „beli“ dres pružaju sto posto svojih mogućnosti i na utakmici i na treninzima i ja im se zbog toga divim. Trenirao sam mnoge ekipe, ali ovo je definitivno najbolji skup ljudi sa kojima sam sarađivao. Tačno je da su rezultati ispod očekivanih i da najveći problem leži u slaboj realizaciji, ali niko ne može da ospori veliku želju svih igrača da zatresu mrežu protivnika. U svaku utakmicu i kući i na strani ulazimo otvorenog garda, igramo napadački bez obzira na ime protivnika i to ćemo raditi i ubuduće - konstatuje  Nikolić.
   Kada bi se brojale stative i prečke koje su igrači Sloge pogodili, ova ekipa bila bi na vrhu prvenstvene lestvice. Faktor sreće je do sada izostao, ali da bodovna zaliha ne bude veća pobrinuli su se i „neki drugi“ faktori.
   - Mi radimo pošteno i uveren sam da će te pogođene prečke i stative ubrzo postati pogotci. Ne tražim alibi za nešto slabije rezultate, ali pored naših propusta, ne mogu, a da ne pomenem i izuzetno loše suđenje koje je Sloga imala u dosadašnjem delu sezone. U većini utakmica drastično smo oštećeni i sudije su direktno uticale na krajnji ishod. U ovako izjednačenoj ligi svaki bod je zlata vredan, a mi smo namernim ili nenamernim greškama arbitara dosta bodova izgubili - kaže Nikolić.
   Sloga i pored samo 15 osvojenih bodova i dalje ima šansu da se priključi ekipama u gornjem delu tabele gde po kvalitetu realno i pripada. Narednog vikenda gostuje u Beogradu kod Bežanije koja igra po sistemu toplo - hladno.
   - Mogu samo da obećam da ćemo se boriti do kraja, za svaki bod, za svaku loptu, za svaki gol. Protiv Bežanije idemo na pobedu, na tri boda koja će nam dati više samopouzdanja za nastavak prvenstva, - rekao je za kraj razgovora u „fajterskom“ stilu, trener FK Sloga, Saša Nikolić.

REČ IGRAČA
- Dolazak Saše Nikolića na mesto trenera jedan je od razloga što sam produžio igračku karijeru. Sarađivao sam sa njim i ranije i dosta toga sam naučio od njega. Kao veliki stručnjak i pedagog u svim klubovima je ostavio traga i uveren sam da će uz našu pomoć biti uspešan i u Slogi - rekao je za Ibarske Dejan Rađenović, najbolji igrač „belih“.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - SEDMO KOLO
Tamiš srećniji u trileru

Sloga - Tamiš Petrohemija 80 : 81 (16 : 22, 18 : 25, 27 : 15, 19 : 19)

Kraljevo. - Hala sportova. Gledalaca: 600. Sudije: Mažić i Obrknežević (Beograd), Vorkapić (Novi Sad).
Sloga: Đorđević 6, Dašić 9, Borovčanin 15, Toklaić 7, Gambiroža 18, Veličković, Dimitrijević 11, Garović 4, Razić 4, Šamanović 2, Oluić 2, Mirković 2.
Tamiš: Đokić 8, Bjelica 13, Burić 14, Sekulić 15, Perak 10, Pasuj 4, Mihajlović 7, Ivanić 10. Nisu igrali: Stajić i Radenković.

   U utakmici punoj preokreta sa dramatičnom završnicom više sreće imali su gosti iz Pančeva pa su i drugu sezonu zaredom slavili u kraljevačkoj Hali sportova protiv Sloge, ovoga puta sa 81 : 80.
Tragičar utakmice bio je junak pobede protiv Borca, Vedran Borovčanin koji je četiri desetinke pre kraja promašio dva slobodna bacanja i doneo radost ekipi Tamiša koja je u Kraljevo došla prilično oslabljena. U začetku te nesrećne akcije, prvo je Đorđević promašio zicer, loptu je uhvatio Gambiroža i takođe promašio iz čiste pozicije da bi Borovčanin nakon toga odličnim skokom iznudio prekršaj koji nažalost po svoju ekipu i kraljevačke ljubitelje košarke nije sproveo u delo sa linije za slobodna bacanja.
Tamiš je bolje ušao u utakmicu i odličnim šutem za tri poena uspeo da stvori veliku prednost koja je u 12. minutu iznosila 14 poena razlike, 34 : 20. Najbolji kod gostiju u tom segmentu igre bio je Miloš Sekulić koji je bio nepogrešiv van linije 6,25 postigavši pet trojki iz isto toliko pokušaja. U 18. minutu Pančevci su imali rekordnih 19 poena razlike, 43 : 24, ali je Sloga do poluvremena ipak smanjila rezultatski zaostatak na 47 : 34.
Gambiroža, Dimitrijević i Borovčanin razigrali su se u nastavku utakmice pa se prednost Tamiša iz minuta u minut topila, da bi sredinom poslednjeg perioda Sloga serijom od 6 : 0 povela sa 73 : 68. Zahvaljujući sjajnom plejmejkeru Draganu Bjelici koji je odlično razigravao svoju ekipu, Tamiš je u samoj završnici ponovo došao do minimalne prednosti koju je uz puno sreće zadržao do kraja.
U 8. kolu, Sloga narednog vikenda gostuje u Zrenjaninu kod prvoplasirane ekipe Proleter Naftagasa.

DRAGAN KOSTIĆ, TRENER KK SLOGA
- Večeras nije pobedio Tamiš, već je Sloga izgubila. Kada ekipa koja je po meni prosečnog kvaliteta uspe da vodi 19 razlike u Kraljevu, kada izgubite 20 lopti, promašite dva zicera u poslednjem napadu i dva penala, jednostavno ne možete da dobijete utakmicu- vidno razočaran posle meča bio je Kostić.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - SEDMO KOLO
Trojka Milašinovića za beg sa začelja

Niš. Hala Čair. Gledalaca: 500. Sudije: Belošević, Ševarlić, Strika (svi iz Beograda). Ergonom: Mladenović 15, Vitković 4, Riznić 3, Cvetković 10, Ivanović 10, Ivetić 4, Stanisavljević 14, Trailović, Virijević, Radosavljević. Nisu igrali: Radović i Jovanović.
Mašinac: Radulović 13, Milašinović 10, Šestović 4, Arsić 7, Čupković 12, Jovanović, Raković 2, Cvetković 8, Popović 3, Bjegović 3, Balaš. Nije igrao: Vuletić.
   Košarkaši Mašinca prekinuli su niz od pet uzastopnih poraza pobedivši na teškom gostovanju u Nišu ekipu Ergonoma sa 62 : 60. Domaći su bolje počeli utakmicu i zahvaljujući iskusnom Mladenoviću uspešno su održavali vođstvo u prvom poluvremenu.
   Mlađi kraljevački prvoligaš, međutim, uspešno je držao rezultatski priključak, a u dobroj igri prednjačili su Radulović, Milašinović i Čupković.
   U neizvesnoj završnici, Marko Cvetković je pogodio jedno od dva slobodna bacanja za vođstvo Ergonoma od 60 : 59. Tada je stvar u svoje ruke preuzeo kapiten Mašinca Milašinović koji je trojkom sa više od 8 metara uz zvuk sirene doneo veliku radost ekipi iz Kraljeva i beg sa začelja prvenstvene lestvice. Treba napomenuti da je uspešan debi na klupi Mašinca imao novi trener, Vladimir Đokić.    U 8. kolu, Mašinac narednog vikenda u Hali sportova na Ibarskom keju dočekuje ekipu Borca iz Čačka.
I.S.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE SUPER LIGA SRBIJE - ŠESTO KOLO
Čurović razbio blok Ribnice

Nis Vojvodina - Ribnica 3 : 0 (25 : 22, 25 : 20, 25 : 21)

Novi Sad. SPC Vojvodina. Gledalaca: 400. Sudije: Jovanović i Cvetković (obojica iz Beograda)
Nis Vojvodina: Petrović 8, Vemić 12, Ivović 5, Radić 9, Čurović 20, Čurović 1, Škundrić (libero), Mutapčija. Nisu igrali: Veselinović, Basta, Mirosavljević, Jovović.
Ribnica: Kovačević 1, Božić 15, Mijalković 2, Ivanković 9, Bićanin, Radević 7, Jović (libero), Borovnjak 2, Brđović 2, Aleksić 1. Nisu igrali: Milovanović i Kolarević.
   Odbojkaši Ribnice nastavili su ovom prvenstvu da igraju po sistemu toplo - hladno. Mnogi su posle sjajne predstave u utakmici sa Partizanom pomislili da je Ribnica konačno došla do prave igre, međutim „musketari“ su to brzo demantovali neočekivano lakim porazom od ekipe Vojvodine.
   U sva tri seta Vojvodina je brzo sticala prednost, pre svega zahvaljujući odličnom servisu i sjajnom korektoru Čuroviću koji je bio nepremostiva prepreka za Kraljevčane. Međutim, Ribnica je upornošću uspela da završnice setova učini zanimljivim. U prvom periodu, posle vođstva domaćina od 19 : 15, puleni trenera Mačužića napravili su sjajnu seriju i došli do izjednačenja 22 : 22. Za potpuni preokret ipak nisu imali snage, pa je sa tri uzastopna poena, Vojvodina dobila ovaj set.
   Slično se dogodilo i u drugom setu. Kod vođstva domaćih od 21 : 15, Ribnica je napravila seriju od 5 : 0, ali je u odlučujućim momentima „lalama“ proradio blok, gde je ponovo najprisebniji bio Čurović donevši tako svojoj ekipi veliku prednost od 2 : 0 u setovima.
   U reprizi dva prethodna, treći period igre pripao je Vojvodini, a glavnu ulogu u dramatičnoj završnici imao je Gabrijel Radić sa tri uzastopna poena.
   Težak raspored za odbojkaše Ribnice nastavlja se i u 7. kolu. Ribnica večeras od 19 časova u Hali sportova na Ibarskom keju dočekuje jednog od favorita za najviši plasman, ekipu Crvene zvezde. Ukoliko Kraljevčani isprave greške iz duela sa Novosađanima i ponove igru iz meča sa Partizanom, uz pomoć publike, nije nemoguće da i druga beogradska ekipa ostane praznih šaka.
I.S.



KUGLANJE - PRVA LIGA SRBIJE - GRUPA „CENTAR“ OSMO KOLO
Ibar slavio u gradskom Derbiju

   U sjajnoj atmosferi u kuglani na Atletskom stadionu, veliki gradski rivali i sportski prijatelji, Ibar i Kraljevo odigrali su derbi susret posle kojeg više nema neporaženih ekipa u Prvoj ligi Srbije grupa „Centar“. Naime, Ibar je posle odlične igre zabeležio pobedu protiv Kraljeva i to veoma ubedljivo, 3228 : 3113 oborenih čunjeva.
   Iako je ekipa Kraljeva kao prvoplasirana na prvenstvenoj lestvici sa svim pobedama do sada važila za blagog favorita, veću inspiraciju i želju za trijumfom imala je iskusnija ekipa Ibra, do ovog kola drugoplasirana sa samo jednim porazom u dosadašnjem delu sezone.
   Već na startu meča, uslovni domaćin, Ibar, stekao je veliku prednost koju je rutinski do kraja održavao. Raspoloženi Trifunović sa 576, te Krstić sa 562, Nikolić i Marko Kočović sa po 551 oborenim čunjem predvodili su ekipu Ibra do sedme pobede u sezoni.
   Breme favorita bilo je preteško za ekipu Kraljeva koja nije imala svoj dan. Vukelić sa 528, Miroslav Simeunović sa 527 i Borović sa 525 oborenih čunjeva bili su najzapaženiji u redovima gostiju, ali to je bilo nedovoljno da se ostvari povoljan rezultat.
   - Čestitam ekipi Ibra na zasluženoj pobedi. Ušli smo veoma stegnuto u meč, pod pritiskom da moramo da trijumfujemo jer se to i očekivalo posle sjajnih partija koje smo prikazali u dosadašnjem delu sezone. Nažalost, sve se to na nas negativno odrazilo, tako da nismo pružili ni deo svojih mogućnost - rekao je za Ibarske, predsednik KK Kraljevo i najbolji igrač ove ekipe u derbi susretu, Dragan Vukelić.
   - Presrećan sam zbog pobede protiv gradskog rivala. Kao iskusnija ekipa koja ima duži staž u ovom rangu takmičenja, znali smo da će protivnik teško uspeti da se izbori sa velikim pritiskom i da zbog te činjenice neće moći da prikaže dobru partiju. Mi smo to znalački iskoristili i ovim trijumfom potvrdili odličnu formu i dobili dodatno samopouzdanje pred nastavak prvenstva - vidno zadovoljan neposredno nakon susreta bio je prvi čovek KK Ibar, Ljubinko Kočović.
   Iako imaju isti odnos pobeda i poraza, kuglaši Ibra preuzeli su vodeću poziciju na tabeli Prve lige Srbije grupa „Centar“ od ekipe Kraljeva. U narednom kolu, Ibar gostuje beogradskoj Tehnohemiji, a Kraljevo će u kuglani na Atletskom stadionu dočekati trećeplasiranu ekipu Smedereva.
   Narednog vikenda počinje kuglaška sezona. Kao i prošle, i ove sezone Kraljevo će u Prvoj ligi grupa „Centar“ imati dva predstavnika, ekipe Kraljeva i Ibra. Ambicije oba kluba vezane su za plasman u gornji deo tabele, a s obzirom na to da su zadržane okosnice timova, pa čak dovedena i pojačanja, mogu se očekivati odlični rezultati.
   - Naš klub se tokom letnjeg prelaznog roka znatno pojačao, pa se usuđujem da kažem da spada u red najkvalitetnijih ekipa u ligi. Ambicije su najveće moguće, a to je plasman u Superligu među deset najboljih ekipa u državi. Znamo da to neće biti lako, jer u ovoj ligi ima dosta dobrih ekipa, međutim učinićemo sve na sportskom planu da ostvarimo istorijski uspeh - kaže Dragan Vukelić, predsednik KK Kraljevo.
    Kuglaški klub Ibar godinama spada u red najstabilnijih u ovom rangu takmičenja, a plasmani su uvek pri vrhu tabele.
   -   Mi uvek postavljamo visoke ciljeve. Imamo kvalitetnu ekipu, dobro smo se pripremili i očekujemo veoma uspešnu sezonu. Dobro poznajemo sastav lige, biće tu uzbudljivih i neizvesnih mečeva, ali se nadam da ćemo na kraju imati razloga za slalje - istakao je prvi čovek KK Ibar, Ljubinko Kočović.
   Prošle sezone, Ibar i Kraljevo podelili su četvrtu poziciju na tabeli. Sjajno bi bilo ukoliko bi se ove dve ekipe do kraja borile za prvo mesto, a Kraljevo bi tada imalo predstavnika u Superligi naše zemlje, inače šampiona sveta u kuglanju.
 I.S.