Propis jači od vere
Površnost uništila sjajnu ideju
Grad se otvara za investitore
Stubovi pretili da sruše most
Stambeni kredit daleko za kraljevačku platu
Evropa za sve
Žubor reke i šum trave najbolji prirodni sedativ
Selo na kome se opstaje
Ribolov - lov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, odbojka, fudbal

RETROVIZOR
Živi smo!

   Kaže mi komšija Gile da će danas da se pridruži štrajku u Fabrici vagona. Gile je inače moja generacija, sa 42 računamo se u srednju i nekako nismo ni tamo ni ovamo. Ove od pedeset poodavno niko neće, ovi od 30 idu ka srednjim godinama, a ovi od 20 ili odoše napolje ili neće da rade pa veli Gile vredi još jednom probati. Pitam Gila „a zašto bato štrajkujete“, a on će „pa duguju nam pet plata i nema posla.“ Hoće Gile pare i posao.
   Gledao sam posle neke radnike što se valjaju po pruzi. I oni hoće pare i posao. I u Kruševcu čini mi se ili beše Kragujevac  a možda i Šabac, ne sećam se baš, izvinite, isto neki radnici hoće pare i posao. Pare i posao, pare i posao, pare i posao.
   A sećam se kao danas da je bilo kad banu potpredsednik vlade i ministar finansijski u Kraljevo i silno se zadivi kako lepe vagone umemo da pravimo (a bogami i avione), a one čike oko njega obećaše da će za bravare varioce i ostale livce kraljevačke još biti arbajta. E ako ima dva meseca od tada, a moj Gile mora da štrajkuje i traži pare i posao.
   Vele da po ovim zapadnim zemljama isto ima štrajkova. Kažu skupe se radnici, bace rukavice na sto i kažu „ove ništa ne valjaju hoćemo bolje“ ili „aaa ne ne uz socijalno osiguranje mora da ide i „full dental program“ (to je da na račun firme možeš da napraviš celu veštačku vilicu)“. I tako sve neke tričarije. Stanu pola sata gazda uzme digitron izračuna i obično kaže „’beš ti ovo mene svaki minut da mi mašina ne radi više košta od jebenih zuba“ i plati. A moj Gile danas ide da traži pare i posao. Moj Gile danas ide da kaže državi Srbiji da ima 42 godine da se dobro školovao za ono što radi, da je spreman da radi i za bedu, da kod kuće ima nezaposlenu ženu i dvoje dece koja ne znaju kroz šta tata prolazi. Kao i oni na pruzi, kao i oni u Šapcu, Kruševcu, Vranju uz ono što su zaradili pare moj Gile traži i posao. Moj Gile danas ide da kaže državi Srbiji živ sam, tu sam!
A.Tasić

SUKOB GOTOVČANA I MESNOG PAROHA ZBOG CRKVENIH PROPISA
Propis jači od vere

   Na Groblju u Gotovcu, pokopan bez opela od Svetog Aranđela leži Milija Bulatović iz ovog sela. Danas će uz njega u zemlju biti položen i njegov otac Milorad. Hoće li i ko će njegovom ocu održati opelo nismo uspeli da saznamo, ali zato što je odbio da održi opelo počivšem Miliji jer njegova porodica nije mogla da pruži dokaz da je pokojnik kršten, meštani ovog sela između Žiče i Mataruške Banje pripremaju peticiju da mesni paroh Ivan Radovanović bude smenjen, a braća pokojnog Milije prijavu protiv svog sveštenika crkvenim vlastima.
   Iznenada preminuli pedesetčetvorogodišnji Milija tako je sahranjen samo uz zvuke posmrtnog marša. Kako će biti sahranjen njegov otac Milorad koji je preminuo juče ujutro, pitanje je jer porodica Bulatović više ne želi da vidi oca Ivana.
   - Skoro pola veka živimo ovde takoreći nadomak Žiče otkako se naša familija doselila iz Crne Gore. Zabeleženo je da je u našoj kući prvi put za Svetog Luku isečen kolač 1963. Od tada slavimo, rađamo se, živimo i umiremo po pravoslavnim običajima. Ja sam se venčao u manastiru Žiči, tamo sam krstio oba sina, moj pokojni brat je tamo nosio kolač da se osvešta za slavu, tamo je krstio sina. U četiri kuće Bulatovića pop dolazi decenijama, a onda kada nas zadesi ovakva tragedija desi se ovo - priča rezignirano Milić Bulatović, brat počivšeg Milije.
   A desilo se da je nakon iznenadne smrti familija u šoku pozvala sveštenika. Dan sahrane je bio Aranđelovdan i po priči porodice prve iskrice sukoba izbile su oko trase kuda će krenuti povorka. Nedugo potom otac Ivan javio se i pitao ima li familija dokaz da je pokojnik kršten. Pisanog dokaza nije bilo. Braća nisu mogla da potvrde, a onda je sveštenik tražio da otac ili majka dođu u crkvu i pred oltarom potvrde da je pokojnik kršten.
   - Otac je bio na samrti, a kako majku koja ima osamdeset godina i kojoj je umro sin da vodim da se kune u crkvi. Pa nije znala za sebe. Prosto smo odustali - kaže Milić Bulatović.
   Otac Ivan potrudio se međutim da nađe broj crkve kod Rožaja gde je kršten Milija i da ga dostavi familiji kasnije te večeri, ali je odluka da ukop bude bez opela već bila doneta.
   - Ja protiv Boga ne mogu. Po pravilima službovanja mogu da održim opelo samo onome ko je kršten. Tražio sam bilo kakav dokaz da je počivši prošao svetu tajnu krštenja i nisam ga dobio - samo kratko je za medije izjavio sveštenik Radovanović.
   Njegove reči potvrdili su nam, doduše nezvanično, i u sedištu kraljevačke crkvene opštine uz opasku da je otac Ivan postupio doslovce po pravilima služenja.
   - Šta više da je održao opelo, a da nije imao dokaz o krštenju mogao bi da bude raščinjen. Sveta tajna krštenja znači prihvatanje pravoslavne vere hrišćanske, a bez krštenja nema ni opela - rekao nam je jedan od sveštenika moleći da mu ne pominjemo ime.
   Srpska pravoslavna crkva dozvoljava inače u ovakvim slučajevima da se obavi takozvano naknadno opelo ukoliko se pribavi dokaz da je pokojnik bio kršten.
A. Tasić

   Veliki maršal Jugoslavije i njen doživotni predsednik Josip Broz Tito bio je protiv toga da se na Ibru grade hidrocentrale, uključujući i onu u Gazivodama, kazuje zaostavština velikog  stručnjaka  za vode Dragoljuba Draškovića  koji je još u vreme gradnje ove ustave upozoravao da se na ovaj način ubija Ibar.
   - Pa to je katastrofa. Treba samo pogledati elaborate koje nam je ostavio gospodin Drašković pa videti koliko je bio u pravu, kakvu će štetu zarad malo koristi Gazivode napraviti reci, a potom i apokaliptična predviđanja vezana za gradnju još tada pominjanih elektrana - kaže Miroslav Pavlović, direktor Ekološkog pokreta „Ibar“.
   Po rečima našeg sagovornika  u vreme kada se povela priča o gradnji ibarskih elektrana, sudeći po zaostavštini Draškovića čak je i sam Tito posle jednog boravka u inostranstvu gde se upoznao sa sistemima za proizvodnju obnovljive energije, navodno bio je to put u Kanadu, doslovce izgovrio „šta to dole radite“ i onda je sve stalo, a Jugoslavija se okrenula Dunavu.
   - Sve to što bi mogao da proizvede Ibar dosta je za jednu čaršiju. Pitanje je vredi li ubiti reku za toliko. Postavlja se međutim i drugo pitanje šta je sa jalovištem prepunim fenola koje stalno preti reci koja nas poji. Šta je sa deponijama uz obalu Ibra i njegovih pritoka. Gde će završiti to smeće. Ono sigurno neće proći kroz turbine. Zbog ovih, ali i zbog brojnih drugih razloga Eko pokret Ibar boriće se protiv izgradnje elektrana.     
   - Država ne treba da ubija Ibar već da ga brani sklanjajući zagađivače sa njegovih obala - kaže Pavlović.
   Ibarske, inače, još nisu dobile odgovor od nadležnih iz EPS-a na čitav set  pitanja koja se tiču što odnosa sa stranim partnerima što učinka ibarskih elektrana u ukupnom energetskom bilansu, što gazdovanja, ali i referenci sa kojima italijanska kompanija SECI  nastupa kao strateški partner.

PITANJA ZA EPS:
- Koliki su ukupni godišnji gubici Elektroprivrede Srbije u mreži ?
- Kakva je struktura tih gubitaka (krađa struje, zastarela oprema, loša mreža itd)?
- Šta EPS planira da učini da gubitke u mreži smanji?
- Kada, ukoliko projekt smanjenja gubitaka u mreži postoji, ovaj plan EPS namerava da sprovede?
- Uz izgradnju elektrana na Ibru, da li EPS, odnosno država, planira gradnju hidrocentrala i na drugim rekama u Srbiji kao i na rekama koje nas graniče sa drugim državama?
- Ako se planira gradnja i drugih hidroelektrana, na kojim rekama bi te elektrane bile građene, koliko bi njihova izgradnja koštala (ako su rađene grube procene kao u slučaju Ibra) i kolika bi na godišnjem nivou bila njihova instalisana snaga?
- Koliko bi sve hidroelektrane izgrađene na Ibru učestvovale u ukupnoj proizvodnji energetskih potencijala Srbije?
- Koliko bi, ako se samo računaju hidroelektrane, centrale na Ibru imale procentualnog udela?
- Koliko Kraljevo za godinu dana okvirno (prosek u poslednjih pet godina) potroši električne energije?
- Kakva bi bila priroda ugovora koji bi za gradnju elektrana potpisao SECI i EPS (ko bi i koliko dugo gazdovao elektranama, da li bi italijanski partner bio samo kreditor, ako bi SECI bio vlasnik ko bi određivao cenu struje koja bi na Ibru bila proizvedena, da li je u pitanju koncesija ili neki drugi aranžman)?
- Koji su to slični ili identični projekti u Evropi ili u drugim razvijenim zemljama na drugim kontinentima, koji su kompaniju SECI preporučili da bude strateški partner za gradnju hidrocentrala na Ibru?
E.I.

Površnost uništila sjajnu ideju

Napola dorađeni sunčanik umesto gradske atrakcije postao predmet sprdnje. Sa malo volje sunčani sat u centru uz Milutina bi postao zaštitni znak grada

   Veliki sunčani sat u centru Kraljeva radi kao - sat. To što ponekad kasni, ponekad žuri, a vreme u minut pokazuje tek četiri puta godišnje, nije njegova krivica već krivica orbite Zemlje koja je malo eliptična i njena osa je nagnuta prema ravni orbite.
   Sunčanik koji već godinama krasi centralni gradski trg i vidljiv je kako treba tek sa viših zgrada, završen je međutim, reklo bi se, samo do pola, a i to što je urađeno nije urađeno valjano pa se na njega uglavnom ljutimo kada zimi pod snegom naletimo nogom na glatke mermerne ploče koje pokazuju sate.
   - Ideju da se napravi sunčani sat dao je prof. dr Milutin Tadić sa beogradskog PMF koji je tada kao izbeglica iz Sarajeva izvesno vreme proveo u Kraljevu. Sticajem okolnosti smo se upoznali i ovaj vrsni matematičar je jednom izneo ideju da bi bilo lepo negde u gradu napraviti sunčani sat. Reč po reč došlo se do gradskog trga kojim vrh koplja srpskog vojnika već kruži od povratka popularnog „Milutina“ na njegovo mesto - podseća na začetke ove lepe ideje geodetski inženjer Slobodan Blagojević.
   Doktor Tadić je tako uradio detaljan proračun svih linija, a sa geodetske strane na teren je to preneo inženjer Blagojević. Početkom ovog veka uz podršku tadašnjeg privremenog veća urađeno je ono što je danas vidljivo na trgu, a onda su sa prvim sunčanim danima počele da stižu primedbe.
- Moja primedba je pre svega da linije na trgu i one koje obeležavaju sate kao i one koje obeležavaju trag kojim u određenim dobima godine i gde treba „čitati“ vreme moraju da budu upadljivije i od drugačijeg materijala koji će se razlikovati od podloge na trgu. Sa druge strane, na sva četiri ulaza trebalo bi postaviti stilizovane ploče, naravno ukusno urađene da se uklope u trg koje bi govorile kada je sat izrađen i na kojima bi bilo kratko uputstvo kako se „čita“ vreme. Treće, sami brojevi mogli bi po istom principu da budu izdignuti, opet izrađeni u kamenu i postavljeni u polukrug klupica na trgu da se sa bilo koje tačke na trgu uvek vidi koliko je sati. Sveukupno taj, uslovno rečeno, novi deo imobilijara ovog lepog prostora, postao bi tek tada gradska atrakcija koju bi u Kraljevu svaki prolaznik ili turista voleo da vidi. Način na koji je sada urađen, neka mi ne zamere na teškim rečima, je dosta primitivan - kaže Blagojević.
   Naš sagovornik kaže da bi recimo lepo bilo poveriti zadatak izrade idejnog rešenja oznaka linija, prilaznih tabli i ostalog vezanog za sat đacima kraljevačke Umetničke škole, a onome ko pobedi na konkursu učiniti čast da se uz, naravno neku skromnu nagradu, potpiše na svom prvom radu.
I na kraju ono što sve muči i zašto je važno sat dovršiti.
   - Položaj sunca ka zemlji nije u svakom dobu godine isti i zato sat ponekad kasni, a ponekad žuri. Zbog toga su tu i poprečne linije da se prema njima gleda u određenim mesecima. Recimo, velika prava linija treba da se koristi zadana oko 21. marta i 21 septembra kada su ravnodnevnice. Ona tik uz spomenik je 22. jun kada je dan najduži dok su poslednje dve 7. i 14. oktobra. Potom sunce pada toliko na horizontu da vrh koplja malo izlazi sa trga, a iskreno i retko ga ima - objašnjava inženjer Blagojević.                         

NETAČAN ZBOG ELIPSE
Orbita Zemlje koja je malo eliptična čini da od kraja decembra sat polako počinje da kasni pa je u februaru u zaostatku oko 15 minuta. Potom polako ubrzava i u aprilu je tačan kao „švajcarci“ da bi onda polako prešao na drugu stranu i u maju „žuri“ pet minuta. U junu je ponovo tačan, u julu i avgustu kasni po pet minuta, tačan je krajem avgusta, a onda mnogo počinje da žuri da bi na razmeđi oktobra i novembra napredovao i više od 15 minuta potom se polako vraća da bi tik pred novu godinu bio ponovo tačan kao sat.
E.N.N.I.

Bedem za spas kuća

   Najavljeno podziđivanje leve obale Ibra

   Najdalje za dve sedmice trebalo bi da počne sanacija dela klizišta na levoj obali Ibra u centru koje ozbiljno ugrožava više od deset kuća. Angažovanjem narodnog poslanika Jovana Nešovića kod JP „Srbijavode“ i narodnog poslanika Ivana Jovanovića u Direkciji za vode ovaj će problem biti rešen.
   - Stručnjaci JP „Srbijavode“ zajedno sa našim stručnjacima obišli su teren i dogovorili se o konkretnoj realizaciji projekta. JP „Srbijavode“ i Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva će u ovoj godini, udružujući sredstva, odvojiti oko 30 miliona za hitnu intervenciju izrade stopa koje će osigurati obalu. Radovi su predviđeni u dužini od 450 metara po projektu. Vrednost ukupnih radova je oko 60 miliona dinara. Na ovaj način obala će biti osigurana, neće biti klizišta, a to znači da će građani ovog dela grada biti spokojni što se tiče opasnosti od klizanja njihovih - kaže Jovan Nešović, narodni poslanik u Skupštini Srbije, potvrđujući da je državna firma koja gazduje vodama i koja treba da „nosi“ ovaj posao odobrila sredstva.
   Na potezu dugom više od tri kilometra poslednje visoke vode dodatno su nagrizle levu obalu reke tako da su pojedini žitelji dobili inspekcijska rešenja da im domovi nisu za stanovanje.
   Odobrena sredstva biće, međutim, dovoljna da se samo delimično zaštiti tek jedna od tri ozbiljno ugrožene zone.
Da bi se napravio ozbiljan zaštitni bedem, po nekim ranijim procenama, trebalo bi oko 600 miliona dinara premda ima i stručnjaka koji sve glasnije pričaju da u ovoj zoni reku jednostavno treba ispraviti i do glavne plaže je sprovesti kroz Žičko polje.
M. Jović

INTERVJU: LJUBIŠA SIMOVIĆ, GRADONAČELNIK KRALJEVA
Grad se otvara za investitore

U narednih par meseci može se očekivati da sva atraktivna zemljišta u Kraljevu budu ponuđena investitorima. Parcele Magnohroma koje je grad dobio prebijanjem dugovanja biće na meniju ponuda. U sledećoj godini budžet isti kao i ove godine

   Izmene odredbi Zakona o prostornom planiranju mogle bi bitno da promene politiku lokalnih samouprava prema investitorima, jer će onda gradovi i opštine moći da samostalno odlučuju kakve sve povlastice mogu da ponude, ukoliko neko odluči da na njihovom zemljištu otvori fabriku ili market. Pri tom, otvara se prostor za zapošljavanjem radnika i Kraljevo tu vidi svoju šansu.
   - Činjenica je da su investitori u proteklom periodu bili „začaureni“, jer je na to uticala svetska ekonomska kriza. Sada se to već menja. Ima interesovanja za određene lokacije u Kraljevu, a ono što je veoma važno napomenuti je da sadašnja vlast nije ni za kakve radnje „ispod žita“! Znači da će sva interesovanja investitora biti istaknuta kroz javne konkurse, a komisije će detaljno razmotriti načine preuzimanja tih zemljišta od strane investitora - govori Simović.
   Dugovanja Magnohroma kraljevačkim javnim preduzećima u iznosu od oko 80 miliona dinara Grad Kraljevo je otpisao u zamenu za deset hektara zemlje. Na tom zemljištu započeće grinfild investicije, jer se plac nalazi na idealnom terenu, nadomak pruge, magistralnog druma i reke Zapadne Morave.
   - Parcele koje je grad dobio od Magnohroma su itekako primamljive investitorima, ali uspeli smo da pronađemo i parcele koje uopšte nismo imali u bazi podataka, a takođe predstavljaju odličnu lokaciju. Sve će to biti predstavljeno na javnom konkursu, a onda sledi nadmetanje - ko da više.
Baza podataka koja sadrži sve parcele koje su u vlasništvu Grada se privodi kraju. Međutim, ovde se sada postavlja pitanje kako to funkcioniše u praksi. Da li se parcele nude investitorima putem oglasa ili se oni pojavljuju u Kraljevu sa željom za započinjanjem biznisa?
   - Već sada možemo reći da imamo kompletan pregled zemljišta koji pripadaju Kraljevu koje će nakon usvajanja Zakona o javnoj svojini biti pravo vlasništvo grada. S druge strane poslovni investitori su ljudi koji sami prepoznaju lokacije koje su im interesantne i atraktivne, i sami se obraćaju nama. Kraljevo je veoma atraktivno mesto i to će se pokazati.
   Do kraja godine otvoriće se hipermarket „Tempo“ najveći u regionu i on će zaposliti oko 200 radnika. U toku sledeće godine će konačno početi radovi na izgradnji još jednog velikog marketa. U pitanju je austrijski „Tuš“ koji je čekao dozvolu za izgradnju preko godinu dana, a samim tim, oni će uposliti stotinak radnika. Market će se nalaziti u Ribnici pored OMV pumpe.
   - Kraljevo nema takve tržne centre i veoma je bitno da se pojave u gradu. Dobro je zbog ponude, konkurencije, otvaranja novih radnih mesta, i to su stvari koje su u toku. Takođe, bilo je interesovanja još nekih investitora za zemljištima površine od 3 do 5 hektara, na kojima bi se po nekim najsavremenijim modelima napravili potpuno drugačiji tržni centri od ovakvih kakvi se sada grade, a u kojima bi se prodavala brendirana roba iz evropskih zemalja, pre svega Nemačke. Međutim, u ovom trenutku nemamo adekvatnu ponudu za njih, ali radimo na tome. - zaključuje gradonačelnik.
   Do kraja 2009. godine prema važećem zakonu ističe rok za Generalni urbanistički plan koji je sada na snazi i biće potrebno sačiniti novi koji će važiti do 2020. godine. Gradonačelnik Simović kaže da se očekuje neka solidna diskusija sa građanima, udruženjima, institucijama koje su zainteresovane za izgled Generalnog urbanističkog plana. S druge strane plan će otvoriti razvojne potencijale na nekim tačkama grada, koje su do sada bile blokirane, a sačiniće se i nove urbanističke zone.

BUDŽET BEZ POVEĆANJA
   Nacrt budžeta Grada Kraljeva za 2010. godinu je u pripremi. Do polovine decembra vladajuća koalicija planira nekoliko sastanaka na kojima će partije članice, izneti svoje predloge i primedbe za konačan izgled budžeta. Ljubiša Simović gradonačelnik Kraljeva smatra da je budžet ogledalo grada i ukoliko nema konsenzusa oko njegovog donošenja, onda nema ni vlasti.
   - Smatram da vladajuća koalicija ima jasne prioritete o potrebama grada. Na osnovu toga ćemo sesti u nekoliko navrata, usaglasiti mimoilaženja kojih će neminovno biti, i do sredine decembra sa tim zaokruženim stavovima nacrta budžeta ići ćemo na sednicu gradskog veća i skupštinsko zasedanje - kaže Simović.
Pominjete Javnu raspravu. Kako građani mogu učestvovati u kreiranju budžeta?
   - Putem medija saopštavamo da smo u fazi izrade budžeta za sledeću godinu. Svaki Kraljevčanin koji ima bilo kakvu viziju ili ideju vezanu za izgled budžeta otvoren mu je pristup, bilo da je to kroz medije, zatim pismenim putem na adresu gradske uprave ili gradonačelnika, izvršnoj vlasti, itd. Znači, kroz neke takve intervencije građani postaju učesnici u pravljenju nacrta budžeta.
Kakva je onda uloga odbornika prilikom kreiranja budžeta?
   - Svaki odbornik u skupštini artikuliše volju građana iz sredine iz koje dolazi. Na taj način dobija se puno primedbi na određene stvari i one se razmatraju u okviru članica koalicije.
Hoće li se povećati budžet za sledeću godinu?
   - Veći budžet od sadašnjeg ne može biti, i to je činjenica, tako da ne bi trebali da se zavaravamo. Dogodile su se izvesne promene, kao što je recimo preuzimanje određenih odgovornosti vezanih za Lokalnu poresku administraciju. Grad Kraljevo sada ima manje punjenje budžeta od očekivanog, tako da će nominalno budžet u sledećoj godini biti isti kao i ove godine - rekao je gradonačelnik Ljubiša Simović.
Nenad Božović

Stubovi pretili da sruše most

   Most kod „Kamidžore“ bio je u katastrofalnom stanju. Poslednja rekonstrukcija ovog mosta urađena je pre čak dvadeset godina

   Saobraćaj na putu Kraljevo - Ravni Gaj preko mosta na Zapadnoj Moravi predstavlja jedan od tranzitnijih puteva u Srbiji. Autobusima i kamionima koji dolaze iz pravca Raške ovo je bio najčešći magistralni put koji su koristili kako bi stigli do Kragujevca, a da ne pominjemo koliki je broj samo putničkih vozila koji saobraćaju na ovom pravcu.
   Pre nešto više od mesec dana most je zatvoren zbog sanacije, jer asfalt preko mosta nije ni postojao, a zaštitna ograda na nekim delovima nije ni postojala jer se vremenom urušila.
   - Zadnja rekonstrukcija ovog mosta prema nekim papirima do kojih smo došli izvršena je pre dvadeset godina. U toj tadašnjoj rekonstrukciji ostavljena je jedna slaba tačka mosta, četiri glavna noseća stuba ostavljena su u tako lošem stanju da kada smo videli i izvršili detaljan pregled koji su uradili projektanti, investitori i izvođači radova, nismo mogli da verujemo kako je most bio čitav. Beton koji je na tim nosećim stubovima ostao, bukvalno je mogao rukom da se skine, jer su na tim poslednjim radovima bili veoma loše rekonstruisani, a iz kojeg razloga to nije poznato. Nismo uspeli da pronađemo ni projektanta iz tog vremena, ni izvođača radova. Mislim da je to bila neka firma „Pionir“ koja više ne postoji - kaže Milan Mirković vlasnik firme „YU Keops“ iz Kraljeva koja je izvođač radova na mostu.
   - Nakon toga saobraćaj na mostu je odmah zaustavljen, jer se očekivalo da stubovi svakog časa popuste i sruše most. Usledilo je novo projektovanje mosta i prelazak iz prvobitno najavljene sanacije u rekonstrukciju mosta.
U međuvremenu dok smo pravili novi projekat mosta pojavile su se još neke stvari koje su nas usporile. Naime, u toku radova na tamošnjoj obilaznici došlo je do tzv. vitoperenja kolovoza, ali zbog puno posla na završetku rekonstrukcije mosta još nismo ni počeli to da sređujemo, iako je sve pripremljeno za popravku. Rušenje stubova na sredini mosta počinje i očekujemo da najveći deo završimo do Nove Godine i pustimo saobraćaj preko mosta. Asfalt nećemo stići da postavimo do kraja godine, ali smo primorani da pustimo saobraćaj samo preko betonske ploče na mostu, a krajnje vreme za kompletan završetak biće do kraja januara 2010. godine - kaže Mirković.
   Zbog radova na rehabilitaciji puta, na magistralnom putu M-23.1, Ravni Gaj - Kraljevo, deonica Vitanovac - Kraljevo, došlo je do izmene režima saobraćaja koja će trajati do 31.12.2009.godine. Novi asfalt je postavljen čitavom dužinom puta od mosta kod Kamidžore do Vitanovca. Ostalo je da se uradi još saobraćajna signalizacija.

Vozačima se preporučuje korišćenje sledećih alternativnih pravaca:
- za tranzitni i lokalni teretni saobraćaj preporučuje se korišćenje putnog pravca Kraljevo - Mrčajevci (5km) i dalje Mrčajevci - Ravni Gaj (put M-23);
- lokalnom saobraćaju preporučuje se prolaz lokalnim putem kroz selo Sirča;
- put Ravni Gaj - Kraljevo iz pravca Ravnog Gaja otvoren je za saobraćaj od Ravnog Gaja do Vitanovaca;
- put Ravni Gaj - Kraljevo iz pravca Kraljeva otvoren je za saobraćaj od Kraljeva do raskrsnice sa obilaznicom za Kruševac.
Nenad Božović

Traže pare i posao

   Industrijski sindikat Fabrike vagona pozvao radnike na štrajk

   Zato što radnici nisu primili četiri zarade, a u fabrici više nema posla Industrijski sindikat Fabrike vagona pozvao je radnike da stupe u generalni štrajk. Pozivu za štrajk se nije pridružio većinski Samostalni sindikat.
   - Posle isporuke vagona srpskim železnicama mi gotovo i da nemamo posla, a duguju nam se plate od juna. Još 19. smo obavestili poslovodstvo da želimo da sednemo i razgovaramo i o problemima i o sudbini fabrike, ali odgovora nema. Ovaj štrajk nije niti protiv koncerna niti protiv vlasnika jednostavno pokušavamo da se borimo za svoja prava - kaže Milomir Ćirković, predsednik Industrijskog sindikata u Fabrici vagona.
   Sa druge strane u Samostalnom sindikatu misle drugačije.
   - Mislimo da je štrajk pogrešna stvar jer ćemo firmu dovesti u još gori položaj - kaže Dejan Đurović iz samostalnog sindikata.
   U fabrici vagona na plaćenim odsustvima trenutno je oko 300 od 880 radnika, a ubrzano se kažu zaposleni pripremaju spiskovi za novu grupu.
   Poslednja plata bila je junska i iznosila je u proseku oko 20.000 dinara.
A.Tasić

Stambeni kredit daleko za kraljevačku platu

   Stambenih kredita u Kraljevu od septembra ove godine od kada je država pokrenula subvencionisanje, jedva da je bilo desetak. Minimalna zarada za dobijanje kredita za većinu banaka je oko 350 evra, i obavezno je učešće od 5 odsto

  Krajem septembra je i zvanično najavljen novi program Vlade Srbije za subvencionisanje stambenih kredita, radi pokretanja građevinske i pratećih industrija. Poredeći novi program sa ranije aktuelnim programom subvencionisanja stambenih kredita, koji je bio aktuelan do kraja 2008. godine, mogu se uočiti prednosti. Osnovna prednost novog programa je svakako to što Vlada plaća kamatu umesto korisnika kredita do 31. oktobra 2012. godine i što nema kamate na sredstva kredita koja finansira Vlada Srbije.
   To bi značilo da korisnik kredita od recimo 50.000 evra na 30 godina, u startu plaća 2.500 evra učešća, zatim u prve tri godine otplaćuje mesečno kredit u iznosu od oko 60 evra. Nakon oktobra 2012. godine mesečna rata je 230 evra, dok poslednjih pet godina otplate kredita, mesečna rata iznosi 170 evra.
   - Broj podnetih zahteva u kraljevačkoj filijali Komercijalne banke u ovoj godini bio je osam, od čega su samo dva kredita realizovana. Uslovi koje mora da ispunjava nekretnina koja se kupuje jeste da je to novoizgrađeni objekat, odnosno objekti koji su u postupku izgradnje. Dozvoljena je kupovina isključivo od investitora koji je naveden u građevinskoj dozvoli. Uslovi koje mora da ispunjava korisnik kredita je da je državljanin Srbije, da nije stariji od 70 godina, da ne poseduje stambeni objekat u celosti, da nema stambeni kredit (osim kredit za adaptaciju) i da mesečna neto zarada ne prelazi 120.000 dinara - kaže Vlaimir Pavlićević, direktor filijale Komercijalne banke u Kraljevu.
   U ovogodišnjem programu, Erste Banka je učestvovala putem odobravanja subvencionisanih stambenih kredita za kupovinu stanova u zgradama čiju izgradnju finansira. I u Kraljevu postoji takav projekat, ali nije bilo zahteva za subvencionisanim kreditima.
   - Ove godine u Kraljevu nemamo odobrene subvencionisane stambene kredite. U prošloj godini filijala Erste Banke u Kraljevu odobrila je oko 20 subvencionisanih stambenih kredita. Generalno, tražnja za stambenim kreditima u ovoj godini je znatno manja nego u 2008.godini. Glavni razlozi za smanjenu tražnju su zbog toga što su stambeni krediti sada skuplji nego prošle godine, a ljudi su manje skloni dugoročnom zaduživanju dok traje kriza. Nije bilo bitnih promena u iznosu prosečnog odobrenog stambenog kredita u Erste banci u ovoj u odnosu na prošlu godinu, i on, posmatrano na nivou cele zemlje, iznosi oko 30.000 evra - kaže Vladimir Todorović iz Erste banke.                      

Cena kvadrata  u evrima
                                                     2008.                           2009. 
Stan u centru  Kraljeva            1.250 - 1.300                  1.000 - 1.200
Stan u širem centru                 1.000 - 1.100                      900 - 1.000
Stan u Ribnici                              850 - 900                       720 - 800

Troškovi kredita:
Troškovi koji prate obradu, isplatu i održavanje kreditne partije u periodu na koji je kredit odobren su :
- administrativni troškovi banke - 0,5% - 3,5% od iznosa kredita;
- troškovi generisanja i povlačenja izveštaja Kreditnog Biroa - 200 dinara za fizička lica;
- troškovi izlaska procenitelja i generisanja izvešataja procene nekretnine predmeta hipotekarnog obezbeđenja u iznosu od 11.000  do 16.000 dinara i monitoringa u slučaju kreditiranja adaptacije i izgradnje u iznosu od oko 5.000 dinara;
- troškovi obrade kreditnog zahteva -  30 evra;
- troškovi premije osiguranja u iznosu od 1,75 % do 4,7 % od vrednosti osiguranog iznosa kredita i valute u kojoj je odobren kredit;
- troškovi godišnje premije osiguranja nekretnine predmeta hipotekarnog obezbeđenja kod osiguravajuće kuće;
- godišnji trošak održavanja kreditne partije u iznosu od 0,10 % do 0,15% na ostatak glavnice na dan naplate troška servisiranja (jednom godišnje);
- eksterni troškovi;
- troškovi pribavljanja dokumentacije za predmet hipotekarnog obezbeđenja;
- troškovi izrade premera i predračuna za kredite čija je namena adaptacija ili izgradnja;
- troškovi overe dokumentacije vezane za uspostavljanje hipoteke i ostali eksterni troškovi vezani za obradu i odobrenje kreditnog zahteva koji se plaćaju po tarifama nadležnih službi i organa.
Nenad Božović

   Juče su gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović i zamenik gradonačelnika za socijalna pitanja Milun Jovanović, posetili naselje na Beranovcu koje je izgrađeno za potrebe najugroženijih stanovnika našeg grada. Povod posete je nastavak radova na završetku 12 preostalih stanova u kojima će naći smeštaj još 12 porodica privremeno raseljenih lica, koja žive u neformalnim kolektivnim centrima.
   Stanovi se završavaju sredstvima koje je u najvećoj meri  obezbedila Vlada SR Nemačke kroz Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope.

Evropa za sve

   Prošle subote je u maloj sali Skupštine grada potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić predstavio projekt „Evropa za sve“, koji se realizuje uz podršku više sponzora kao i nekih Vlada evropskih država. Ovom prilikom Đelić je saopštio građanima Kraljeva da je vizna liberalizacija realnost i da će od 19. decembra građani Srbije moći da putuju u zemlje Evropske Unije bez viza. O samom projektu „Evropa za sve“ rekao je:
   - U ovom trenutku smo svesni činjenice da mnogi naši građani nisu u mogućnosti da putuju u EU iz materijalnih razloga. Zato smo osmislili ovaj projekat koji će omogući da pedesetoro naših građana putuje u EU besplatno šest dana za koje će oni putovati u Brisel, Rim, Berlin i Pariz.
   Svi zainteresovani građani mogu da se prijave kao potencijalni putnici, ako popune formulare koji mogu da se nađu na sajtu Vlade Srbije i sajtu RTS.
   - Preduslov za učešće i putovanje je posedovanje novog biometrijskog, crvenog pasoša, a biće izabrani oni koji se izdvajaju nekim svojim bilo humanim, bilo umetničkim delom ili su učinili nešto što reprezentuje našu zemlju - objasnio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
   Đelić je još naglasio da će znatna sredstva ostati u zemlji, jer su do sada građani za vize davali godišnje oko 20 miliona evra. Sledeći korak u EU integracijama, kako je rekao potpredsednik Đelić, je „status kandidata za EU“ naše zemlje čime ćemo imati udela u pristupnim fondovima EU. On je naglasio da će dobijena sredstva biti usmerena na tri dela, poljoprivredu 40 posto, regionalni razvoj 30 posto i ljudski resursi 30 posto.
A. Marić

   Ukoliko ste odlučili da Novu godinu dočekate u Vrnjačkoj Banji, iz Turističkog centra poručuju da su cene smeštaja u hotelima slične prošlogodišnjim, a u pojedinim čak i niže.
   - Gosti će tokom novogodišnjih praznika moći da se skijaju na obližnjem Goču koji raspolaže sa dve staze dužine 500 metara, kao i žičarom za 52 skijaša. Cena dnevnog ski pasa iznosiće 400, a noćnog 500 dinara. Takođe, radiće i svih šest zatvorenih bazena u Vrnjačkoj Banji - rekao je  Goran Karavesović, predstavnik Turističke ogranizacije Vrnjačka Banja
   On je dodao da će Turistička organizacja deci obezbediti i Deda Mraza, koji će zajedno sa klovnovima, 31. decembra obradovati sve najmlađe na glavnoj promenadi, koju će Direkcija za planiranje i izgradnju ukrasiti hiljadama lampiona, specijalno nabavljenim za tu priliku.
   Četvorodnevni paket aranžman, na bazi polupansiona, u hotelu „Zvezda“ košta 17.485, a petodnevni 19.980 dinara. Aranžman obuhvata svečanu večeru i reprizu, uz neograničenu količinu pića.
   U „Fontani“ četvorodnevni aranžman košta 15.485 dinara, a petodnevni 17.980 dinara, uz svečanu večeru i reprizu.
   U „Brezi“ je četvorednevni aranžman 14.780, a petodnevni 17.040 dinara, dok je u vili „San“ četvorodnevni 17.485, a petodnevni 20.980 dinara. U vili „Alaksandar“ tri noćenja sa doručkom, svečanom večerom i reprizom koštaju 280 evra u dvokrevetnoj sobi do 290 u de luks apartmanima.
   U novom objektu „Merkura“ doček sa reprizom, tri polupansiona i tri korišćenja usluga velnes centar košta 22.180 dinara, a samo cena dočeka je 6.500 dinara.
   U hotelu „Sani hil“ trodnevni paket aranžman sa noćenjem i doručkom u de luks apartmanu, svečanom večerom i reprizom iznosi 340 evra, a četvorodnevni 380.
   U vili „Raj“ trodnevni aranžman sa punim pansionom, dočekom i reprizom iznosi 16.870 dinara, a u vili „As“ sa tri polupansiona i dve svečane večere 14.500 dinara. Dva noćenja sa doručkom i jedan polupansion, uz svečanu večeru i reprizu koštaju 14.800 dinara, a samo doček 4.000 dinara, uz neograničeno piće.
   U Etno kući „Gočko“ za trodnevni aranžman sa dočekom i reprizom treba platiti 11.000, a za četvorodnevni 13.000 dinara, dok sam doček košta 3.500 dinara.
   Hotel „Železničar“ nudi trodnevni aranžman po ceni od 10.700 dinara, a sam doček košta 3.000.
   Većina hotela ima popuste za decu od 30 do 50 odsto.
D. Marković

   Živko Slavković, magistar biologije, nesebično deli savete svojim sugrađanima kako da vode zdrav život i sačuvaju prirodu. Mnogi su zakucali i na vrata njegove kuće kraj reke Ribnice da potraže neki lek za svoju boljku. Uvek otvoren za pomoć i savet, Živko se trudi da pomogne svima, uz obaveznu poruku da je čovek deo prirode i da se ona mora poštovati, kako bi mu uzvratila dobrim.
Ovaj dobronamerni čovek, koji je pre devetnaest godina rešio da napusti profesuru i počne da čuva ovce i koze na svom imanju, o lekovitom bilju je napisao više od 20 knjiga.
   Svakog dana, profesor Slavković izvede na pašu stado ovaca i koza. Mnogi se čude ovom čobaninu intelektualacu, kada ujutro sa svežim novinama pod miškom krene za stadom na livade oko ušća Ribnice u Ibar. Sa vunenim čarapama na nogama, u gumenim čizmama vreme provodi na svežem vazduhu, a kada posle ispaše vrati stado u tor, kod kuće ga čekuju psi, mačke, guske, patke i kokoške.
U nedelju, jednog jesenjeg dana, po kiši rosulji potražili smo Živka, ali nam komšije rekoše da je već izveo ovce i koze „na ručak“ kraj Ribnice. Krenusmo uz reku da pronađemo  neobičnog profesora. Zatekli smo ga kako stoji nasred reke, dok tamo preko reke, stado mirno pase.
- Nema šanse da ih vratim preko, dok se ne najedu. One ručaju, a ja čitam novine da vidim ima li šta novoga i boljega u ovoj našoj zemlji. Prvo potražim ekološke tekstove, nažalost malo zastupljene. Politiku pročitam na kraju i to letimično, jer nije dobra za duševno zdravlje. Da sam hteo da se bavim njom, ostao bih u prosveti. Ovako, spavam spokojno brinući o mojim životinjama i biljkama - priča profesor Slavković.
Priroda je oduvek bila jedini pravi svet za profesora Slavkovića, od trenutka kad se, kaže, rodio u selu Kamenica podno Goča, sve do dan-danas. Obrazovanje, magistratura i pedagoški rad u Mašinsko-tehničkoj školi u Kraljevu nisu ga promenili. Za prirodu živi i trudi se da pomogne drugim ljudima koristeći njene moći. A ljudi su, već, druga priča. Obučen u ručno rađen džemper, na preplet, profesor o tome priča:
- Mnogi su me ismevali i ja sam godinama to trpeo. Sve do pre skoro dvadeset godina, kad je na naša vrata pokucao trend zdravog života i interesovanja za prirodu. Žubor reke i šum trave koju ovce pasu najbolji su prirodni sedativ i ja se toga ne odričem, a ljudi su već navikli na mene ovakvog - smeška se profesor dok mu oko nogu penuša Ribnica.
Kad su u pitanju trave i njihova lekovita svojstva, Slavković je, veli, veliki poznavalac bilja. Pohodi Goču i Stolovima završavaju se naramcima ubranih lekovitih trava, a stanište pojedinih zna samo on. Od njih pravi čajeve, meleme, eterična ulja, kozmetička sredstva. Svoje umeće ne naplaćuje.
Profesor ima i neobična predskazanja vezana za uništenje prirode. Njegova zabrinutost za stado kada su se pre deset godina pojavili slinavka i šap bila je velika. Tada je, kaže, usnio da su njegove ovce i jagnjad okružila tri anđela i posle tog sna bio je siguran da će njegovo stado preteći, a tako je i bilo. Predlagao je da se na Stolovima napravi karantin za bolesne životinje koje bi lečio uz pomoć kolega. O planinama Goč i Stolovi priča s ushićenjem. O Stolovima otkriva ono što se malo zna.
- To je poslednja mediteranska enklava na kojoj raste oko 30 mediteranskih biljaka, i njihovo postojanje se tu zaustavlja, jer klima ne dozvoljava da se dalje razvijaju - priča Slavković.
Dok razgovaramo na stepenicama kuće, profesor izuva blatnjave čizme. Pogled nam pada na vunene čarape koje Slaković ne izuva ni leti ni zimi.
- Kada bi ljudi znali koliko pomažu zdravlju, nikada ne bi druge ni kupovali. Ovčja vuna je prirodan termoregulator. Zimi zagreva, a leti hladi. Uspostavlja cirkulaciju u stopalima, pa zato, neka se „gradski čovek“ obučen od glave do pete u veštačke materijale,  ne čudi kada u julu ugleda seljaka sa vunenim čarapama na nogama. Zna seljak šta i zašto obuva, ali ovaj iz grada ne zna - zaključuje Slavković dodajući da je kod žena pletilja naručio da mu ispletu još nekoliko pari vunenih čarapa, pred dolazeću zimu.

ŽIVKOVI IZVORI ZDRAVE VODE
Dvanaest  izvora pitke vode podno Goča i Stolova, pronašao je i uredio profesor Slavković. Poslednji izvor „Vrela“ nalazi se na severnoj padini Goča, nedaleko od Vukušice i posvećen je Svetoj Petki Trnovskoj. Biće pušten u upotrebu na praznik Detinjci.
- Ovaj izvor spada u prvu kategoriju ekoloških voda. Mom pozivu se odazvao Rade Lazović, hemičar iz Adrana i obavili smo analizu vode čija je temperature 11 stepeni, slabe je  bazne reakcije PH 7,8. Sadrži kalcijum, magnezijum, kalijum i kiseonik, kao i priličnu količinu hidro karbonatnih jona - kaže prof. Slavković.
Ova voda, koju prof. Slavković preporučuje da se pije do 2 litra dnevno, pomaže kod srčanih aritmija i stabilizuje krvni pritisak.
D.Marković

POLJOPRIVREDA
Selo na kome se opstaje

   Na gazdinstvu Milinka Pavića iz Bresnice najmlađi vide svoju budućnost na selu

      Porodica Pavić iz Bresnice danas se može smatrati pravim primerom uspešnog domaćina na selu. Poslujući i radeći decenijama u različitim uslovima privređivanja nikada nije bilo lako, jer od običnog seoskog domaćinstva trebalo je stvoriti uslove da svaki posao donese profit. Njihova srećna okolnost je svakako bila i ta da su nastavili porodičan posao, bili svoj na svome i neprekidnim ulaganjem širili poslove. Starosedeoci su mada su im preci doseljeni iz Katrge. Danas 4 generacije funkcionišu po sistemu uzajamne pomoći, te i ne čudi što su mlađi i ostali na selu.
   - Ostao sam bez dvoumljenja. Ne vidim razloga zašto danas svi kukaju. Pa ovo je sasvim običan život. Danas nam je samo lakše da radimo. Zamislite kako je moj deda živeo! Bez mehanizacije, bez struke, bez podrške ljudi koji su danas u poljoprivredi. Sve se radilo stihijski, radi suvog opstanka. Mi smo došli iz Katrge i do danas smo samo proširivali poslove i po malo uvećavali posed. To je osnov svakog posla. Teško jeste, ali sa dobrom organizacijom sve se postiže. Koji posao danas nije težak, koji nema odgovornost. Ja sam zadovoljan, moja porodica takođe. Ima se za život bez ustezanja i to je osnov na kome danas selo počiva - kaže Milinko Pavić.
   Danas je na gazdinstvu Milinka Pavića, tovilište za svinje, telad, nova štala za muzna grla. Živinu i ne računaju. U ovim objektima sve vri kao u košnici. Obično stručnjaci  sugerišu da ovakav sistem rada nije dobar, ali je i nepisano pravilo, da se u Srbiji tako mora, jer ako jedan posao zakaže i nema svoju isplativost sa drugim se mora dopunjavati proizvodnja. Krenuli su sa tovom svinja da bi danas u objektima mlečna grla bila dominantna. Sveukupno preko 100 grla stoke valja svakodnevno opslužiti. Stočarstvo u Srbiji je danas niže nego ikada. Tome su uglavnom kumovali niska otkupna cena, malo tržište, nerentabilna proizvodnja. Naš domaćin ipak tvrdi da se i u težim i lakšim vremenima mora razmišljati racionalno. Kada se pre dve godine u Srbiji desio pomor svinja, Pavići nisu rasprodali svoj zapat svinja. Možda po logici srpskog posla se i nije uklapalo u tadašnju ekonomičnost proizvodnje, ali se na njihovom primeru ipak ispostavilo kao dobro.
   - Pa vidiš kako, ja volim da imamo dobar stočni fond. Otac voli da imamo dobre krave, a ja ne odustajem ni od rasnih svinja. Uglavnom su to ukrštene rase, mesnate. Kad imaš kvalitet nije teško ni da opstaneš. Nismo rasprodali svinje prosto što u Srbiji svako zlo donese i nešto dobro, ne možete računati na konstantnu dobit. Srbija voli gurmansku hranu pa je uvek neko i kupi. Treba biti malo strpljiv, to ljudi uglavnom zaborave. Veliki je ovo posao, mora se razmišljati dugoročnije. Sami siliramo, uglavnom sami spravljamo i koncentrate. Mleko nam trenutno otkupljuje Kuč iz Kragujevca. Redovni su u isplati. Ja sam pre par godina uložio u jednu holštajnku. Verujte isplatilo se. Davala je 46 litara mleka! To je moja rekorderka - bez obzira na probleme s ponosom ističe Milinko.
   Ova priča je lepša strana medalje, o onoj lošoj niko od ukućana nije želeo da govori, jer svako nosi svoj pečat i uspomenu na vreme u kome su, i u kome danas rade i žive. Naš domaćin se ipak iskreno nada da će potomstvo nastaviti da radi i živi na selu. Milan tek dečak, naučio da vozi traktor, te sa dedom uglavnom ovih dana orao i sejao. Kaže da im je pšenica dobro rodila. Ponosan na svoje pretke pa razmišlja da upiše automehaničarsku školu jer ga mehanika zanima, a već i popravlja sitnije havarije.
   - Volim selo, ne stidim se što živim ovde. Ništa mi ne nedostaje. Možda vršnjaci u gradu imaju neke lepše zanimacije. Ja sebe vidim ovde. Bogatstvo je na selu. Ako uz imanje koje su mi obezbedili deda i otac napravim i neku radionicu... super! Tačno da znam i da vozim traktor, naučio sam sa sedam godina - živo nam govori Milanče Pavić.
   Za mlade to svakao nije lako, mada po onoj narodnoj „iver ne pada daleko od klade“, u ovo gazdinstvo se ulagalo decenijama, što je osnovni uslov da seosko domaćinstvo opstane, uspe i postane privredni subjekt. Pavići koriste sredstva subvencije onoliko koliko je dozvoljeno. Ne dopada im se baš obaveza penzionog osiguranja, ali šta se mora nije teško. Uostalom i do sada su živeli i opstajali najviše zahvaljujući svom radu i upornosti. Sve drugo su tekuće obaveze koje prilagođavaju shodno obavezama. Za prijatelje, rođake i druženja su uvek raspoloženi i nađu vremena. Čovek bez prijatelja je siroma!!! Samo da zdravlje posluži, to je rekoše za kraj Pavići - najvažnije.    Kada i država u ovakvim primerima prepozna svoju šansu biće znatno lakše. Ipak smo mi zemlja seljaka, te im treba omogućiti lakši rad, prevashodno kroz administraciju koja je za naše uslove još uvek obimna, komplikovana i skupa. Vreme koje najmlađi Pavić vidi kao svoju budućnost na selu je bar mali garant opstajanja. Ta vera je mnoge ostavila na rodnoj grudi.
Sonja Cvetković

   Na Beogradskom i Novosadskom Sajmu do 28. odnosno 29. novembra biće održane dve izuzetno interesantne sajamske manifestacije koje će okupiti našu prehrambenu i poljoprivrednu proizvodnju, hranu i piće užih geografskih područja koja se pravi po posebnoj recepturi i u ograničenoj količini za tržište (nacionalni specijaliteti) u izlagačkom delu i specifična tradicionalna jela u revijalnom delu, oprema za proizvodnju i čuvanje etno hrane.
   Akreditovane laboratorije za testiranje kvaliteta hrane biće predstavljene u hali 3 beogradskog sajma pod nazivom Etno hrana i piće, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede. Među brojnim predstavnicima na štandu RPK Kraljevo biće promovisane i kraljevačke firme.
   Berza sadnog materijala prvi put se organizuje na Novosadskom sajmu od petka, 27. do nedelje, 29. novembra 2009. Okuplja proizvođače sadnica, dendrološkog materijala, semenske robe, reprodukcionog biljnog materijala, dekorativnih biljaka, sredstava za prihranjivanje i zaštitu biljaka, proizvođače mineralnih đubriva, prodavaca alatki za uzgoj i održavanje sadnog materijala kao i prateće opreme.
   Namera je da se omogući profesionalcima i „vikendašima“ da na jednom mestu nađu ponudu vrhunskog kvaliteta za sadnju ili setvu, kako bi blagovremeno isplanirali izgled vinograda, voćnjaka i bašti u narednoj godini.
   Manifestacija se, inače, priprema u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, departmanom za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu i Društvom voćara Vojvodine, pa će to biti prilika i za sticanje novih stručnih znanja.   Svakodnevno se održavaju i seminari kojima posetioci mogu prisustvovati. Cena ulaznice je 100,00 dinara.
Sonja Cvetković

RIBOLOV
Skobalj

   Skobalj, škobalj, podust, jatnik, šljivar, a ima još puno narodnih imena, najbrojnija je riba u našim rekama. Naseljava sve regione, počev od nizijskih pa do pastrmskih voda, ali su najbrojniji u regionu mrene. Telo mu je duguljasto, malo spljošteno, leđa tamno zelena, a bokovi i trbuh srebrnasto beli. Gornja vilica mu je hrskavičava i nešto izdužena u odnosu na donju, pa otud u mnogim krajevima narodno ime - podust.    Mresti se u aprilu i maju, naraste, ali retko i do 2 kilograma. Dok je mlad (skobalj sprudaš), hrani se planktonima, a kasnije algama, sitnim vodenim životinjicama i ikrom drugih riba. Može da živi u stajaćim vodama, ali ih ne voli. Skobalj je jatna riba koja se uvek drži dna izuzev u sparnim letnjim danima kada izlazi na površinu vode.
   Najbolja mesta za lov skobalja su tamo gde se brzina toka smanjuje, a dubina naglo povećava. Što je tok vode ravnomerniji i pravilniji to je bolje mesto za lov ove ribe. Sezona lova na skobalja počinje krajem maja i traje do polovine oktobra. U to vreme skobalj najaktivnije grize, ali ga sa nešto manje uspeha love tokom cele godine. Intenzivno napada mamce dva sata po izlasku sunca pa do 11 časova. Tada se zasiti i hrana ga ne zanima sve do popodne između 15 i 16 časova. Onda ponovo počinje da grize, ali slabije nego pre podne. Ima i ovde izuzetaka što zavisi od niza okolnosti, jer u ribolovu uopšte ne postoje neka čvrsta pravila po kojima čovek može sa apsolutnom sigurnošću da utvrdi u koje vreme riba najbolje „radi“. Kod skobalja je, međutim, sigurno da je on dnevna riba i da će se retko koji ribolovac pohvaliti da ga je ulovio noću.
   Mamac uzima nežno, čak - lukavo. Veoma je oprezan u tim prilikama, ali ponekad, kada mu naiđe dan, onda mamac napada kao pomahnitao. Iako mu meso po kvalitetu pripada poslednjoj kategoriji, jer pomalo gorči, a i puno je sitnih oštrih kostiju, skobalj se uvrstio u red sportskih riba, pa je sve više onih koje lov na ovu ribu privlači. Pretpostavljam da je to uzrokovala njegova brojnost i otpornost na zagađene vode, a time i činjenica da dobro verziran „skobljaš“„ gotovo da se ne može vratiti kući bez ribe. Za skobalja treba dobro ovladati veštinom lova da bi se postigao uspeh, a neophodni su i izvanredni refleksi. Inače, bez prihranjivanja nema rezultata. U tu svrhu se koristi dobro raskvašen i izgnječen beli hleb, kuvana zrna heljde pomešana sa glinom i zamašćena uljem konoplje ili lana. Neki u ovu smešu dodaju isitnjene gliste. Može da se koristi i kuvana pšenica, ali su mravlja jaja, ili lopte od hleba u čiju je sredinu ubačen kamen (da ih voda ne nosi) za sada najbolja sredstva za mamljenje. Lopte od skvašenog i tvrdo umešenog hleba pomešanog sa crvićima najbolja je primama za skobalja, mada prihranjivanje kuvanom pšenicom takođe nije za potcenjivanje, posebno na tekućim i brzim vodama. Različiti su i načini postavljanja crvića na udicu. Za sitniju ribu jedan, najviše dva crvića, za krupniju tri ili više u grozdu. Osnovno je da bar jedan od namontiranih crvića bude što više živ, da pokretima mami ribu. Čim ugine valja ga zameniti, ali i druge iz kojih je iscurela proteinska tečnost i ostala samo „futrola“. Skobalja ne treba očekivati na udicu kada se „valja“, jer tada struže vodeno bilje sa kamenja, pa drugu hranu osim toga - ne uzima. Love ga dubinski na čekanje, ali češće i uspešnije plovkom za „vožnju“.
   Debljina najlon konca treba da je od 0.10 do 0.20 milimetara, a udice od 10-8, na koje se sredina hleba stavlja dronjavo (ne kao valjčić).
Mamci: sredina belog hleba, delići belih dudinja, usoljena ikra krupnijih riba, mesni crvići, testo, komadići crvene gliste i kuvana pšenica.
www.pecaros.com

Liga trofeja

TABELA

Belun
1. Dejan Milovanović - Katinac, 4.100 grama
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama
Klen
1. Jovan Jovanović 1.920, gr
Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.
Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.
Šaran
1. Mirko Dimitrijević 7.300 gr.
Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

Divlja svinja - Sus scrofa L.

Razred: Sisari (Mammalia L.), red: Papkari (Artiodactyla L.), porodica: Svinje (Suidae L.)

   Divlja svinja je masivna i teška životinja (u našim krajevima dostiže težinu i do 200 kg), koju karakteriše kratak vrat, snažna muskulatura, velika klinasta glava koja završava izduženom njuškom koničnog oblika što završava rilom kojim rije teren u potrazi za hranom. Rilo je koštana formacija, tipična za svinje. Rilo je završeno nozdrvama i pokriveno vlažnom sluznicom, koja je pokretna i bez dlaka je. Oči su joj male a uši velike i uspravne prekrivene gustom čekinjom. Čekinjama je prekriveno i celo telo koje mogu biti različite boje, zavisno od vrste i životnog doba jedinke. Udovi su relativno kratki i mršavi, prednji razvijeniji od zadnjih.
   Svinja je papkar, čiji se papci završavaju sa četiri prsta, pri čemu je prvi potpuno atrofirao. Treći i četvrti prst završavaju se dugim noktima, dok drugi i peti takođe imaju nokte koji su dosta manji i samo se delimično oslanjaju na zemlju, ostavljajući trag karakterističan za ovu vrstu i koji se razlikuje od traga srne ili jelena. Rep je kratak, prav i gracilan i završava snopom čekinja.
Svinja je jedina vrsta među papkarima koja nema burag, tj. svaštojed je. 
   Divlja svinja je jedini predstavnik svoje porodice koja živi u našim šumama i predak je domaće svinje. Za određivanje starosne dobi najpodesniji je metod pregleda zubala i upoređivanje sa tablicama. Mužjak ima tupastiju njušku sa razvijenim očnjacima (kljovama) koji izlaze izvan trupa labrnje. Kljove su veoma efikasno i opasno odbrambeno oružje. Od ženke se razlikuje i po pramenu dlake kojim završava navlaka penisa ispred zadnjih nogu a ispod trbuha.
   Divlja svinja je pretežno noćna životinja sa jakim nomadskim nagonom koji joj omogućava da ima na raspolaganju veliki teren, te nema probleme koji proističu iz prekobrojnosti, kao što su pomanjkanje hrane i sl. Posećuje šume sa visokim deblom (smrče, jelove, hrastove, bukove i dr.) koje su bogate podšumskim rastinjem, obrađene površine i livade koje rije ali u pravilu uvijek ispod 1000 m n/m. U svojim staništima obavezno mora imati mesta sa vodom, tzv. kaljužišta gde se valjanjem u blatu hladi tokom leta i rešava nametnika te odakle pije vodu. Danju ostaje sakrivena i odmara se u gustišu kupinjaka i niskog grmlja. Svaštojedi su i hrane se korenjem, žirom, kestenom, nasadima kukuruza, pšenice, ali i crvima, insektima, jajima, žabama, miševima. Ima odlično razvijeno čulo njuha, zbog čega se koristi u pronalasku podzemnih gljiva tartufa pa čak i u policijske svrhe. Čulo vida nije naročito razvijeno ali dobro reaguje na pokret.
   Odrasle krmače žive u grupama, koje sačinjavaju mladi raznih uzrasta, dok mužjaci provode samački život i približavaju se grupama samo u vreme parenja. Pri tome iz grupe istiskuju mlade mužjake koji formiraju svoje grupe. Divlje svinje se pare između novembra i januara, u pravilu samo jednom godišnje. Ženke postaju polno zrele u dobi između osam i dvadeset meseci, dok mužjaci iako polno zreli, ne pare se prije navršenih 18 meseci starosti. Krmače nose oko 4 meseca te u proljeće prasi 3-10 mladih. Prvih deset dana mladi ostaju u brlogu jer su osetljivi na hladnoću. U tom dobu imaju karakteristične uzdužne pruge na krznu („pidžame“) koje zadržavaju mesec i po.
   Divlja svinja u našim krajevima gotovo da i nema prirodnog neprijatelja izuzev vuka i medveda. Divlja svinja je podložna parazitskim bolestima koje se konzumiranjem njenog mesa mogu preneti na čovjeka. Mladi primerci često stradaju u saobraćaju. Veoma su plodne i zbog tog ih i u našim krajevima ima značajan broj. Kad je populacija divljih svinja prekobrojna, prave velike štete na poljoprivrednim usevima te se organizuju dodatni lovovi ovih životinja kao i sejanje šumskih proplanaka različitim kulturama. U narodu se sreću imena krmača ili divlja svinja za ženku i vepar za mužjaka. 
   Divlje svinje se najviše love dočekom s visokih zaseda ili prigonom odnosno brakadom, koji su lovovi izuzetno dozvoljeni za tu divljač. Obučenost pasa samo za lov divljih svinja nužna je kako oni ne bi uznemiravali druge vrste divljači. Lov na divlje svinje prigonom je zasigurno jedan od najuzbudljivijih doživljaja lova i zbog same činjenice da je divlja svinja snažna i otporna životinja koja može ugroziti sigurnost čoveka.
Prema Zakonu o lovstvu za odstrel divlje svinje koriste se puške sa olučenim cevima i sačmarice ali prema podzakonskim aktima za odstrel divlje svinje najmanja dopuštena kinetička energija zrna na 100 m je 2500 J (džula) a najmanja težina zrna iznosi 8,2 grama. Najveća dopuštena daljina gađanja iznosi 150 m.
www.trestonline.com

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ČOVEK KOJI GRADI MOSTOVE PRIJATELJSTVA
Raduje se kad pomaže drugima

      Boban Suvočesmaković (54), iz Kraljeva, zaposlen u Zdravstvenom centru, više puta je dobijao Zahvalnicu zaslužnog građanina Kraljeva. Veliki je entuzijasta i zaljubljenik u sport i kulturu. Njegovim posredovanjem, jedan omladinski fudbalski klub iz našeg grada, kao i košarkaši i odbojkaši, učestvovali su na poznatim turnirima u Italiji, Grčkoj, Rumuniji... Takođe, pomogao je i kulturne događaje, a njegovim naporima ostvarena je saradnja našeg i jednog zdravstvenog centra iz Rumunije.
   - Moja je krilatica, da kada imaš prijatelje koji mogu da pomognu drugima, to iskoristiš i ne čuvaš samo za sebe. Zadovoljan sam kad pri susretima sa našim poznatim sportistima, koji su izgradili ili tek grade uspešne karijere u inostranstvu, uočim zahvalnost zbog omogućenog napredovanja prilikom sticanja iskustva. To je zaista prelep doživljaj - kaže Suvočesmaković.
   Naročito dobru saradnju zahvaljujući Bobanu, već deset godina, bez obzira na političke stranke koje vladaju Kraljevom, Kraljevo ima sa rumunskim gradom Sibijom. Inače, prema rečima našeg sagovornika, to je grad koji se u poslednje četiri godine vrtoglavo razvija, tako da gotovo neverovatno deluje podatak da na birou rada nema nezaposlenih
   - Sibija pripada Transilvaniji. Ima oko 160 hiljada stanovnika i preko 50 hotela i svojim geografskim položajem izuzetno podseća na naš grad. Nedavno je i naša delegacija, koju je predvodio Ljubiša Simović, gradonačelnik,bila u poseti prijateljima iz Rumunije. Primila ga je zamenica gradonačelnika Sibije, jer je gradonačelnik, inače Nemac, bio službeno sprečen. Po svemu sudeći saradnja će na obostrano zadovoljstvo biti uspostavljena - nada se Boban.
   Na Trinaestom internacionalnom salonu umetničke fotografije, jednom od najprestižnijih u Evropi, koji je u tom vremenskom periodu održan u Sibiji, učestvovao je samo jedan Srbin, Predrag Ilić, predsednik foto-kino kluba Kraljevo. Prema rečima našeg sagovornika, među 1600 izloženih fotografija, naš sugrađanin je imao dve, koje su na stručni žiri, ali i na posetioce ostavile upečatljiv utisak, tako da će učestvovati i naredne godine. Osim toga, u ovom istom gradu, iduće godine će na međunarodnom džez festivalu učestvovati i kraljevački džez muzičari.
   - Verujem da je istinski bogat samo onaj čovek koji čini dobra dela i ima puno prijatelja. Ovo moje zalaganje za promociju kraljevačkog sporta i kulture je plod čistog entuzijazma, a ne nekakve materijalne dobiti, ali sa druge strane to me tera da posao koji je vezan za zubnu tehniku dobro organizujem - zaključio je, Boban Suvočesmaković, humanista iz Kraljeva.
V. Balšić



Novi članovi ULUK-a

   Sinoć je u galeriji „Vladislav Maržik“ otvorena izložba slika i skulptura novoprimljenih članova u ULU „Vladislav Maržik“. Izloženi su radovi 27 likovnih umetnika, od kojih je većina sa završenim likovnim školama. Izložbu je otvorio predsednik Udruženja Ivan Milunović koji je iskoristio priliku da upozna nove članove, a i da podseti prisutne na istorijat udruženja koje deluje u Kraljevu već 21 godinu.
   - Galerija i Udruženje nose ime Vladislav Maržik po prvom  akademskom slikaru u našem gradu koji je bio đak slikara i grafičara Ljubomira Ivanovića. Udruženje broji oko 150 aktivnih i pasivnih članova iz našeg grada, Raške, Kragujevca, Beograda, Vrnjačke i Mataruške Banje. Organizuje značajne gradske manifestacije kao što su Novembarski salon i dve likovne kolonije. Udruženje je do sada organizovalo oko 300 izložbi, samo za tekuću godinu planirano je 40 od kojih je 37 već realizovano, a i iz našeg Udruženja je potekla i ideja o osnivanju srednje umetničke škole - rekao je Milunović.
   Istoričar umetnosti i član Umetničkog saveta Marija Pavlović naglasila je da je cilj ove izložbe da se prikaže kraljevačkoj publici stvaralaštvo novoprimljenih članova Udruženja, da je upozna sa njima preko kratkih biografija i ostvari kontakte među samim autorima.
   - Važno je naglasiti da izložba nije selektovana, već da su sami autori mogli po svojoj volji izabrati radove i pokazati ih - rekla je Marija Pavlović i još se osvrnula na raznolikost tehnika, formata i poetika što daje posebnu notu ove izložbe.
A.Marić



USPEH KRALJEVAČKIH UMETNICA
„Cecilija“ u Novom Sadu

      Monodrama „Cecilijine čarobne krofne“ koju je, po tekstu kraljevačke spisateljice Gordane Timotijević, režirala i igra  najpoznatija ovdašnja dramska umetnica Biljana Kostantinović, uvrštena je u selekciju 18. festivala monodrame za decu koji će uskoro biti održan u Novom Sadu. Muziku za ovu monodramu napisao je Marjan Milanović, a scenografiju je uradio Dragan Pešić. Festival se održava u organizaciji Međunarodnog centra književnosti za decu „Zmajevih dečjih igara“.
   Biljana Kostantinović, prvakinja „Kraljevačkog pozorišta“, podjednako je uspešna kao reditelj predstava za decu, dramski, odnosno pozorišni pedagog kao i glumica s velike scene mnogih srpskih teatara. Ovo, inače, nije njena prva saradnja s književnicom Gordanom Timotijević, urednicom u redakciji časopisa „Povelja“. Na maloj sceni „Kraljevačkog pozorišta“ nekoliko sezona na repertoaru nalazila se predstava za decu „Šta da radi ova fota“, delo dve kraljevačke umetnice.
- Zaista sam i srećna i počastvovana što će se ova monodrama naći među najboljim predstavama ove vrste u Novom Sadu. „Zmajeve dečje igre“ najprestižnija je manifestacija namenjena najmlađima u Srbiji, a Biljana Kostantinović je glumica koja je svojom nesagledivom  dramskom veštinom dokazala da je umetnik koji će svaki zadatak te vrste lako savladati. Ovde se ogleda i kao reditelj. Pravo je zadovoljstvo sarađivati s takvim umetnikom - kaže književnica Gordana Timotijević.
M.M.



Sećanja zaboravljenog

   Prošlog petka u kraljevačkoj biblioteci su predstavljena četiri toma „Medaljona“ Dragoljuba Jovanovića, predratnog stranačkog prvaka i darovitog pisca. Knjige su izašle u izdanju „Službenog glasnika“, a o njima je govorio urednik prof. dr Jovica Trkulja. O Kraljevčanima koji se pominju u „Medaljonima“ govorio je prof. dr Momir Milojević. Dragoljub Jovanović je svoje „Medaljone“ o preko 600 ličnosti pisao za vreme robije u Sremskoj Mitrovici za vreme komunističkog režima.
   Pored predstavljenih knjiga u izdanju „Službenog glasnika“ izašlo je i 12 tomova memoarske proze Dragoljuba Jovanovića „Političke uspomene“.
A.Marić.

SPORT

KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - OSMO KOLO
Radulović presudio komšijama

Mašinac - Borac 80 : 78 ( 14 : 18, 17 : 15, 19 : 20, 30 : 25)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 600. Sudije: Mažić, Obrknežević (Beograd), Manojlović (Užice).
Mašinac: Radulović 21, Milašinović 6, Šestović 8, Bjegović 14, Čupković 9, Raković 2, Cvetković, Popović 6, Arsić 4, Balaš 6, Vuletić 4. Nije igrao: Jovanović. Borac: Prolović 4, Maksimović 10, Petrović 4, Tresač 11, Dramićanin 15, Jorović 20, Mićević 12, Jereminov 2. Nisu igrali: Vučićević, Pesaković, Dedijer i Radović.
Košarkaši Mašinca vezali su i drugu pobedu zaredom u ovom prvenstvu. Posle velikog trijumfa u Nišu protiv Ergonoma, studenti su kao domaćini u komšijskom derbiju u neizvesnoj završnici savladali ekipu Borca iz Čačka rezultatom 80 : 78.    Mašinac je bolje otvorio utakmicu, a najveću prednost stekao je u 7. minutu, 14 : 9. Predvođeni velikim pojačanjem, Brankom Jorovićem, Čačani su serijom od 9 : 0 uspeli da prvu četvrtinu reše u svoju korist sa 18 : 14. Puno angažovanijom igrom nego u prethodnim utakmicama u ulozi domaćina, studenti su uspevali da održe rezultatski priključak i u drugoj četvrtini. Radulović je uspešno predvodio napade domaćih, a Čupković je odlično šutirao van linije 6,25. Ipak, Borac je na odmor otišao sa prednošću od dva poena razlike, 33 : 31.
I u nastavku igre ekipe su se smenjivale u vođstvu. Uz raspoloženog Jorovića, kod gostiju se razigrao i odlični šuter Tresač, a kod domaćina Balaš i Bjegović. Polovinom trećeg perioda se već moglo zaključiti da će utakmica ući u neizvesnu završnicu, jer nijedna ekipa nije uspevala da stvori veću raliku od tri poena.    Dva minuta pre kraja utakmice kod rezultata 69 : 69, centar domaćih Bjegović pogodio je uz faul, ali se u sledećem napadu Dramićanin revanširao istom merom. Posle velike greške Radulovića činilo se da će Borac uspeti da ostvari prvu ovosezonsku pobedu u Kraljevu. Međutim tako nije mislio Radulović. Na 22 sekunde pre kraja utakmice, plej domaćih dugo je držao loptu, krenuo ka košu i sjajnom asistencijom uposlio Bjegovića koji je još jednim atraktivnim zakucavanjem uz pogođeno dodatno slobodno bacanje doneo svojoj ekipi i kraljevačkoj publici veliku radost.
U 9. kolu, Mašinac narednog vikenda gostuje u Novom Sadu kod istoimene ekipe.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - OSMO KOLO
Bez iznenađenja u Zrenjaninu

Proleter - Sloga 80 : 70 ( 30 : 24, 13 : 10, 13 : 23, 24 : 13)

Zrenjanin. Kristalna dvorana. Gledalaca 600. Sudije: Juras, Milojković i Vesković (svi iz Beograda).
Proleter: Nikolić 2, Stanojević 9, Rajković 10, Žarković 10, Topčov 3, Vordoš 4, Vulin 15, Simić, Glavinić 4, Brarać, Vukosavljević 23, Krstić. Sloga: Dašić 10, Dimitrijević 16, Borovčanin 2, Gambiroža 8, Oluić 11, Veličković 8, Garović 4, Simeunović 2, Tokalić 4, Mirković 5. Nisu igrali: Đorđević i Topolović.
Sloga nije uspela da napravi iznenađenje i savlada u gostima prvoplasiranu ekipu Proleter Naftagasa iz Zrenjanina. Domaći su bolje otvorili utakmicu i u prvoj četvrtini postigli čak šest trojki. Izuzetno raspoložen bio je i centar Filip Vukosavljević koji je od iskusnog Vida Žarkovića dobio puno upotrebljivih lopti.
Sloga se nije predavala i zahvaljujući raspoloženima Dimitrijeviću i Dašiću uspešno je držala rezultatski priključak. U poslednji period igre, Kraljevčani su ušli sa prednošću od 57 : 56 i činilo se tada da je u Kristalnoj dvorani u Zrenjaninu na pomolu iznenađenje, s obzirom na to da novajlija u društvu najboljih, Proleter, ove sezone igra izvanredno.    Da ne dođe do iznenađenja uz Vukosavljevića pobrinuo se i Marko Vulin koji je iako rovit dao veliki doprinos u pobedi svoje ekipe. Treba napomenuti da je Sloga u ovom meču bila prilično oslabljena neigranjem plejmejkera Đorđevića, a i nekolicina igrača koji su nastupili još se nisu potpuno oporavili od povreda.
U 9. kolu, Sloga večeras u Hali sportova na Ibarskom keju dočekuje novosadsku Vojvodinu.
I.S.


INTERVJU SA TRENEROM KK MAŠINAC, VLADIMIROM ĐOKIĆEM
Sreća prati hrabre

Vladimir Đokić igrao je za Partizan, Crvenu zvezdu, bio je član nacionalne selekcije, sarađivao je sa nekolicinom vrhunskih trenera i od njih je itekako imao šta da nauči. Rođeni Valjevac iza sebe je ostavio izuzetno uspešnu igračku karijeru, a osmehuje mu se i blistava budućnost u ulozi trenera.
   Vladimir Đokić preuzeo je KK Mašinac u situaciji kada je mlađi kraljevački prvoligaš bio u ozbiljnoj igračkoj i rezultatskoj krizi i za samo dve nepune nedelje rada uspeo je na temelju prethodnika, Srboljuba Đorđevića da u ekipu unese mir i svežinu, što znanjem, a što i samim svojim prisustvom. U Kraljevo, ipak, nije došao slučajno.
   - Moje prijateljstvo sa ljudima iz Mašinca traje već dugi niz godina. Još u prethodnoj deceniji moj veliki prijatelj i bivši trener Mašinca, Zoran Kovačević, pričao mi je sve najlepše o ovom klubu, a lepe stvari čuo sam i od njegovog kolege Rajka Toromana. Do sada sam u karijeri trenirao nižerazredne ekipe, Gimnazijalac iz Valjeva i Kolubaru iz Lazarevca, a poziv da radim sa uglednom prvoligaškom ekipom kakva je Mašinac za mene predstavlja čast i istovremeno veliku odgovornost - kaže za Ibarske trener KK Mašinac, Vladimir Đokić.
   Posle dolaska Vladimira Đokića na mesto trenera, ekipa Mašinca je vezala dve pobede i sa više samopouzdanja očekuje nastavak prvenstva.
   - Presrećan sam zbog toga. Na klupi sam debitovao u Nišu protiv ekipe Ergonoma u kojoj sam proveo jednu lepu sezonu i uz veliku dozu sreće zabeležena je pobeda koja je u tom trenutku puno značila iz više razloga. Ekipi se vratilo samopouzdanje, igrači su zračili optimizmom pred meč sa čačanskim  Borcem i uz sreću koja uvek prati hrabre nastavili smo pobednički niz na svom terenu. Na delu sam video i temperamentnu kraljevačku publiku koja je sigurno najbolja i najpismenija u Srbiji i čiju podršku samo ovakvim partijama možete zadobiti - rekao je Đokić.
   Kao igrač, Vladimir Đokić sarađivao je sa vrhunskim trenerima poput Željka Obradovića.
   - Poziv trenera uvek me je zanimao. Radio sam sa mnogo poznatih stručnjaka i imao sam šta da naučim od njih. Najjači utisak na mene ostavio je Željko Obradović od koga sam upijao sve što je govorio. Nadam se da ću mojim igračima preneti bar deo onoga šta sam naučio.
   - I pored dve pobede Mašinca u duelima sa Ergonomom i Borcem moram da naglasim da nisam zadovoljan igrom. Previše mlako delujemo u odbrani, primamo lake poene i to je definitivno posledica neiskustva. Individualni kvalitet je na zavidnom nivou i igrači imaju još mnogo prostora za napredak. Dobra stvar je to što imamo mladu ekipu koja hoće da radi, dobro treniramo i rezultati ne bi trebalo da izostanu - objasnio je trener Đokić.
   Mašinac u narednom kolu gostuje u Novom Sadu kod istoimene ekipe. Novi Sad je ušao u formu i to je pokazao pobedom protiv gradskog rivala, Vojvodine. Kao domaćinima, Mašinac im prepušta ulogu favorita.
   - Mašinac ipak ima svoje adute. Uostalom, liga je ove godine prilično izjednačena gde svako svakog može da dobije, a pobeda na strani ima ogromnu vrednost. Disciplina u igri je recept za pobede i kući i u gostim -  ističe Đokić.
   Posle dva trijumfa Đokić je dobio veliki broj čestitki sa svih strana. Prvu naravno od kuma i bivšeg saigrača iz Partizana, Miroslava Radoševića, zatim takođe od saigrača iz Partizana, Nenada Čanka, još uvek aktivnog igrača Markovića iz kruševačkog Napretka, kolege Nemanje Danilovića iz Novog Sada.
   - Znam naravno da će do kraja prvenstva biti još pobeda i poraza, ali ja u poslednje dve nedelje uživam u svakom trenutku. Lepo vreme, divni ljudi, sjajna atmosfera u klubu, to je i više nego dovoljan razlog zašto sam za kratko vreme zavoleo Kraljevo - rekao je uz široh osmeh Vladimir Đokić, prijatan, nenametljiv i uvek pozitivan trener KK Mašinac.
I.S.



ODBOJKA – VINER ŠTEDIŠE SUPER LIGA SRBIJE – SEDMO KOLO
Musketari sigurni samo u prvom setu

Zvezda odnela bodove iz Kraljeva
Ribnica – Crvena zvezda 1 : 3 (25 : 23, 18 : 25, 14 : 25, 21 : 25)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 1500. Sudije: Kovačević (Kraljevo) i Miljković (Beograd). RIBNICA: Borovnjak 7, Božić 20, Ivanković 3, Bićanin 1, Aleksić 5, Radević 9, Jović (libero), Kovačević 7, Mijalković 1. Nisu igrali: Kolarević, Milovanović i Brđović.
CRVENA ZVEZDA: Stefanović 1, Jakovljević 12, Bojović 13, Terzić 15, Dokić 23, Rašić 6, Vujić (libero), Mitić. Nisu igrali: Ćulafić, Pajić, Stojilović i Milutinović.    Mnogi su na tribinama kraljevačke Hale sportova posle prvog seta pomislili da će još jedan od «večitih rivala» izaći sa parketa pognute glave. Na žalost, od toga ništa nije bilo.
Prilično izjednačena borba se vodila u prvom setu iako su Beograđani s vremena na vreme imali vođstvo od dva ili tri poena razlike. U završnici ovog dela igre Ribnica je imala više koncentracije i slavila sa 25 : 23. U drugom setu proradio je servis gostiju a izuzetno raspoloženi Dokić bio je nepremostiva prepreka za blok domaćih. Posle drugog tehničkog tajm auta na koji je Crvena zvezda otišla sa prednošću od dva poena razlike, 16 : 14, Ribnica je doživela veliki pad u igri što je protivnik umeo da iskoristi i da ovaj set reši u svoju korist sa 25 : 18.    U preostala dva seta na parketu je postojala samo jedna ekipa. Crveno – beli su lako dolazili do poena, a uz Dokića razigrali su se i Terzić i Bojović. Iako je Ribnica posle prvog tajm auta u trećem setu vodila sa 8 : 7, gosti su neverovatnom serijom od 14 : 1 pokazali da su mentalno izuzetno jaka ekipa i da su veliki favoriti za najveći plasman.
Četvrti set bio je puka formalnost, pa su domaći na kraju morali da pruže ruku u ovom trenutku jačoj ekipi.    U 8. kolu, Ribnica narednog vikenda dočekuje Smederevo.
I.S.



FUDBAL - PRVA LIGA SRBIJE - PETNAESTO KOLO
Pelivanović doneo bod Slogi

Još jedan remi Sloge: Bežanija - Sloga 1 : 1 (0 : 0)

Beograd. Stadion FK Bežanija - Gledalaca: 400. Sudija: Dejan Anđelković (Kruševac). Pomoćnici: Ivica Stojanović i Denis Ferček (obojica iz Aleksinca). Strelci: Leković u 77. minutu (Bežanija), Pelivanović u 62. minutu (Sloga). Žuti kartoni: Leković (Bežanija), Gojković, Vukojičić, Babić, Marinković (Sloga). Crveni karton: Marinković u 87. minutu (Sloga).
Bežanija: Ostojić, Simić, Leković, Mirković (od 65. Paunović), Grubelić, Vanić, Pešić (od 73. Mrkaić), Bondžić, Vlačić, Govedarica, Božić (od 90. Stanković). Sloga: Urošević, Vasilić, Gojković, Janićijević, Vlašić, Perić (od 64. Mitić), Babić, Pelivanović, Spasojević (od 67. Marinković), Rađenović, Vukojičić (od 83. Trnavac).
Fudbaleri Sloge zabeležili su i sedmi remi u ovom prvenstvu, ovoga puta na teškom gostovanju u Beogradu kod ekipe Bežanije. Domaćin je bio nadmoćniji u prvom poluvremenu, ali nije uspeo da stigne do prednosti.    Prvu priliku za pogodak Bežanija je imala u 6. minutu. Iskusni Nenad Vanić proigrao je Darija Božića koji je posle duela sa Jovicom Vasilićem u šesnaestercu Sloge pao na zemlju. Tražili su domaći jedanaesterac, ali je sudija Anđelković pokazao samo na korner.
U 11. minutu na dodavanje Božića, Pešić je sa 16 metara promašio loptu, a isti igrač je samo šest minuta kasnije propustio kolosalnu šansu kada je posle odličnog proigravanja Lekovića, šutirao iskosa sa desne strane, ali je Urošević odlično odbranio.    Prvu pravu priliku za pogodak, Sloga je iskoristila u 62. minutu. Rađenović je proigrao kapitena Pelivanovića, a ovaj je sa 15-tak metara precizno šutirao u gornji levi ugao golmana Bežanije Ostojića.
Domaći su ipak stigli do izjednačenja i to u 77. minutu. Slobodan udarac sa 20 metara odlično je izveo Leković i pogodio gornji levi ugao golmana Sloge Uroševića. U 87. minutu Sloga je ostala sa igračem manje na terenu. Igrači Bežanije nisu želeli da izbace loptu van terena iako je neko od gostujućih igrača ležao na zemlji, Marinković je time iznerviran grubo startovao na Govedaricu i dobio drugi žuti, odnosno crveni karton.    U poslednjem kolu jesenjeg dela prvenstva Prve lige Srbije, Sloga narednog vikenda dočekuje na Gradskom stadionu ekipu Sevojna.
I.S.



FUDBAL - SRPSKA LIGA „ZAPAD“ - PETNAESTO KOLO
Jesen za zaborav

   Metalac poveo pa izgubio: Šumadija Radnički  1923 -  Metalac 2 : 1 (1 : 1)

Kragujevac. Stadion Čika Dača. Gledalaca: 500. Sudija: Srđan Minić (Rača). Strelci: Petrović u 17. i Lepović (iz jedanaesterca) u 54. za Šumadiju Radnički 1923, Marković u 1. minutu za Metalac. Arsić, Brković, Lepović (Šumadija Radnički 1923), Stevanović, Opančina (Metalac).
Šumadija Radnički 1923: Čančarević, Lukić, Brković, Jelić, Milošević, Miong, Arsić (od 46. Varjačić), Lević, Bom (od 83. Stefanović), Nedović, Petrović (od 46. Vidić). Metalac: Milenković, Đorđević, Opančina (od 72. Avramović), Ribać, Drašković, Kuzmanović, Radovančević, Bižić, Živković (od 80. Nikolić), Marković, Stevanović (od 52. Pavlović).
Ne pamti se kada je Metalac odigrao ovako loše jesenji deo sezone u srpskoligaškom društvu. Dosta podmlađena ekipa u odnosu na prethodno prvenstvo nije ispunila očekivanja ni uprave kluba, ali ni navijača koji su verovali da dolaze neki novi klinci. Promenjen je trener, pod vođstvom Dejana Popovića igra je za nijansu bolja, ali su rezultati i dalje loši.    Sa samo devet bodova ekipa sa Ložionice drži fenjer posle 15 odigranih kola i u prolećni deo sezone ulazi sa malim šansama da opstane u ligi.
Poslednju utakmicu u jesenjem delu sezone Metalac je odigrao u Kragujevcu protiv Šumadije Radničkog 1923, jednog od favorita za ulazak u viši rang takmičenja. Krenulo je odlično. Marković je iskoristio nesmotrenost odbrane domaćih i već u prvom minutu doveo Metalac u vođstvo. Kraljevčani se nisu uplašili ekipe koja je mnoge protivnike u Kragujevcu savladala sa velikom razlikom i pružili su dobar otpor.    Međutim, radost gostiju kratko je trajala. U 17. minutu Petrović je doneo domaćima izjednačenje i najavio bolju igru Šumadije Radničkog 1923. U drugom poluvremenu domaći su krenuli puno agresivnije i to im se isplatilo u 54. minutu. U šesnaestercu Metalca fauliran je Varjačić, sudija Minić pokazao je na belu tačku, a  siguran izvođač najstrože kazne bio je Lepović.
U 16. kolu, na proleće, Metalac gostuje u Klupcima kod ekipe Radničkog Stobeksa.
I.S.