Ribnica buduća meka za graditelje
Bezbednjaci i dalje u Bogavčevom zdanju
Zatvorena vila “Maričić”
Niže cene štite potrošače
Odradili vagone za Železnicu, a nisu dobili 4 plate
Sankcije za nesavesne vozače - udar na džep
„Kraljica“ zimnice sa kraljevačke pijace
Malo para za sva usta
Ribolov - lov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, biciklizam, košarka, amer. fudbal

RETROVIZOR
Veselo!

   Nosim se mišlju da posle 24 godine u svojim ranim četrdesetim, za koje kažu da su u životu svakog čoveka najplodnije godine, dignem ruke od posla koji toliko volim da sam svojevremeno pristajao da ga radim i džabe samo da bih jednostavno, bez ikakve krajnje namere, bez očekivanja da će me iko makar i po glavi pomaziti, beskrajno uživao. A zadesilo me baš da budem baksuz, a možda i srećnik, zavisi kako se gleda, da vidim leševa, krvi, porodica raznesenih bombama, povorki, kolona protesta, crvenih, žutih, plavih, a bogami i šarenih, koliko u nekim srećnim zemljama pet ovih poput mene za pet života ne vide. Gledao sam kako se ruši država, kako ruše najstariju medijsku kuću u Srbiji u kojoj sam radio, a kojom sada gazduju baš oni koji su po njoj pljuvali iz sve snage. Gledao sam tačkice lasera kako šetaju po plafonu „crvene“ redakcije u kojoj sam ovde u Kraljevu u vreme „revolucije“ radio, a onda doživeo da me „nišandžije“ zovu da branim kuću iz koje su pozivali na linč. Ali, ko će da se nadgornjava sa ljudima. Šta je danas, sutra biti neće. Nekako sam, zato, u krajičku uma uvek mislio, aman, ma ne može ovo da traje Adamova veka, dozvaćemo se pameti. Posrećiće se i meni da, kao kolege Švajcarci, pišem celu stranu o tome kako da zaštitimo onaj vek i po stari bor u porti moje crkve ili o onom momku iz Ekonomske koji govori tri jezika i koji je pišući projekte prošao pola Evrope. I onda uključim lokalnu televiziju. A tamo pet minuta šefovi jedne stranke pričaju kako su pobedili u malom fudalu na nekom turniru. Dubokoumno zaključuju da bi to trebalo da bude „začetak tradicije“ i uprkos trijumfu primećuju da to „nije turnir profesionalaca nego amatera“. Netom posle toga gradski čelnici dele diplome onima koji su po dobru proneli glas grada. Pobožni tanc majstor je tu, pa bankari, moćni privrednici. Rekao bi čovek - milina. Samo ima problem. Koliko ja znam mi zaslužnima delimo nagrade u oktobru. Ali ko te pita, svaki mesec, jedna nagrada. Ovo su valjda novembarske. A onda mi do ruku dospe agencijska vest. Veli da je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj potpisala sporazum sa 18 lokalnih samouprava koje ulaze u program sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem. Šabac je tu, pa Niš, Pirot, Smederevo, Zrenjanin, Pančevo, Kruševac, Sombor, Zaječar, Čačak, Valjevo, Ruma, Kragujevac, Subotica, Vranje, Leskovac, Užice, Prokuplje... Čik pogodite koga nema? Nema nas. Mi pičimo fucu i pravimo priloge od pet minuta o turniru na kome su se loptali političari i delimo zahvalnice pobožnim tanc majstorima. Ko te pita za šljaku. Važno je da je veselo.
Atanasije Tasić

Ribnica buduća meka za graditelje

Građevinske firme sve više merkaju lokacije na periferiji grad

   Posle pravog buma krajem osamdesetih pa potom i početkom novog milenijuma, kada su zgrade u Kraljevu nicale kao pečurke, a cena kvadrata na pojedinim lokacijama dostizala za provinciju i astronomske sume od 1.300, 1.500 pa i više evra, u gradu na Ibru u poslednjih godinu-dve broj „ozbiljnih“ igrača polako se smanjuje i oni koji trenutno grade, sudeći bar po onome što nude agencije, ali i sami investitori,  sasvim zadovoljavaju  potrebe tržišta, ali se danas veoma kvalitetan kvadrat u centru grada može pazariti  i za 1.100 evra.
   Na terenu su tako ostali uglavnom veliki, Deming, Keops, Ving, Trgo-Kraljevo, Energetra, Tehnoprofil. I oni uglavnom ili grade ili su viđeni za graditelje na, realno, sve manjem broju atraktivnih lokacija u gradu.
   - Najveću zaradu odneli su trgovci koji su krajem devedesetih osetili novac, ušli sa gotovinom na tržište stanogradnje, a potom kada je jagma za novim kvadratima stala povukli se - kaže Darko Radulović suvlasnik preduzeća Tehnoprofil  jedne od retkih kompanija u Kraljevu koja raspolaže sa građevinskom operativom i godinama zida što za sebe što za druge.
Ova firma trenutno zida na dve lokacije u centru grada za sebe i u  naselju Ribnica za drugog investitora.
   - Potrebe za stanovima postoje, ali je tražnja stala jer su ljudi jednostavno postali oprezniji. Manje je i onih koji se odlučuju na kreditiranje izgradnje jer su čak i onima koji rade u državnim firmama i ustanovama  poslovi u pitanju - kaže Radulović.
Višak novih kvadrata na tržištu odrazio se i na tržište nekretnina. Na keju se tako u zavisnosti da li stan gleda na reku ili je u zaleđu zgrade, na kom se spratu nalazi i kako je opremljen, novi kvadrat u nekoliko zgrada koje se privode kraju može pazariti od 950 pa do svih 1.200 evra. U lepoj zgradi nedaleko od gradske Pijace kvadrat košta 850 evra, ali prodavci kažu da se može i pregovarati. Novogradnja u Dositejevoj ulici košta od 900 do 950 evra po kvadratu, za koliko se stanovi prodaju i na drugom kraju grada u novogradnji u Ribnici.
   - Država je napravila haos najavljujući da će prodavati nove stanove za 500 evra po kvadratu što je nonsens jer se nov kvadrat u Kraljevu ne može napraviti bez 600. Građani tako sada čekaju stanove za 500 evra, a investitori su primorani  često da nekoliko stanova u zgradi prodaju ispod cene da bi zatvorili finansijsku konstrukciju - kaže Zoran Đerković iz agencije Sveti Marko, objašnjavajući blagi pad cena nekretnina  i slabiju tražnju.
Cenu, međutim, „zidaju“ i preskupe lokacije jer je mesta koja su atraktivna za gradnju na lokacijama u centru grada sve manje.
   - Pet stanova od 50-tak kvadrata i lokal od 100 kvadrata za kućicu i omanji plac u centru tražili su vlasnici tog imanja. To je kada smo preračunali bila skoro petina vrednosti zgrade koju smo po urbanističkim planovima tu mogli da podignemo -  kaže Radulović.
Investitori se zato polako sele na periferiju gde je i ponuda placeva veća, ali i cena koja utiče na konačnu cenu kvadrata manja. Kao i kod tržišta stanovima i kućama u staroj gradnji sve je atraktivnija Ribnica, Karađorđeva i zona uz Dositejevu ka Magnohromu.  
  Ribnica ali i zona uz put ka Žiči, Jarčujak, Sijaće Polje, Konarevo su zone gde se najviše traži i gradnja novih kuća. Uz obezbeđenu građevinsku dozvolu, sve priključke, po sistemu ključ u ruke, nova kuća može da se dobije za 330 do 400 evra u zavisnosti od toga šta investitor traži.
- Sve više ljudi se odlučuje za gradnju kuća koristeći kredite i gradilišta se sve više pomeraju od centra grada - kaže  Jovica Milić iz firme Konak koja se uz gradnju kuća bavi i izgradnjom stanova za tržište.    Opšta ocena svih koji se bave stanogradnjom u Kraljevu je ta da će posle centra gde se sve više stanova pojavljuje na tržištu za prodaju desna obala Ibra postati nova atraktivna lokacija za stanogradnju. Razlog tome je pre svega namera grada da tamo formira  novo gradsko jezgro koje će pešačkim i još jednim drumskim mostom povezati sa starim gradskim jezgrom. U međuvremenu, nadaju se, proći će i kriza zbog koje su stali i krediti od kojih su jedno vreme svi dobro živeli.  
A.Tasić

   Posle 30 godina pauze EPS pokušava da obnovi gradnju HE. U Srbiji, u saradnji sa italijanskom firmom SECI, finansira, posle dugog cekanja, izradu prve studije izvodljivosti gradnje HE i to baš na Ibru na teritoriji Kraljeva.
   To je velika privilegija za Kraljevo ako se ostvari gradnja tih HE, a ne kazna koja će, kako neki ljudi kažu, doneti velike probleme u vidu velikog povećavanja zagađenja vode Ibra, a zbog velikog isparavanja, nestajanja i gubljenja vode, oslabiti gradski bunari zbog smanjenog priliva vode iz Ibra. Ova ružna prognoza nekih ljudi je samo amaterska ružna mašta koja se ne može ostvariti, niti ima stručnu osnovu, što se može videti na primeru reke Drine, na kojoj je izgrađeno nekoliko HE sa velikim veštačkim jezerima, a voda iz Drine nije isparila, nestala ili pobegla, niti zagađena zbog formiranja tih veštačkih jezera, već decenijama gura mašine koje proizvode čistu i obnovljivu energiju, daje posao, dohodak i zaradu za ljude koji rade u tim HE i oko njih u pratećim delatnostima, a jezera su ulepšala klisuru i povećala njenu plodnost sa mnogo više vode, više ribe i divljači i bujnijom vegetacijom u okolini.
   Pravilo glasi: sva jezera čiste vodu, a veštačka imaju i prednost jer se njihovi ispusti prave nisko u temelju brane i oni ispuštaju najniže i srednje slojeve, a najviši idu preko preliva, čime se čini pravilna i poželjna izmena i mešanje vode, a koliko se voda čisti pokazuje primer Dunava, koji u Đerdapsko jezero ulazi sa petom kategorijom zagađenja, i dok prođe kroz jezero očisti se za 2 do 3 kategorije i izlazi sa drugom kategorijom zagađenosti.
    Ibar je mnogo čistiji od Dunava, ali će se i on očistiti od svog šljama, primesa i prljavštine, dok prođe kroz jezera HE, jer će u prvom čim uspori svoj tok ostaviti prvo teške materijale, šljunak, pesak, teške metale, rudarske i industrijske otpatke, mulj, lišće, sitno granje, a na rešetkama prve brane zaustaviće se i biti povađeno sve što pliva i u vodi će ostati samo najsitnije čestice koje lebde u njoj, dok ih sitna flora i fauna ne razlože i pojedu za svoje potrebe, a njih pojedu sitne i krupne ribe, pa tako od prljavštine postane riblje meso koje ljudi i divljač rado love i jedu.
   U drugom jezeru će se ponoviti isto čišćenje samo u manjem obimu, i kada prođe kroz predviđenih deset jezera, Ibar će biti maksimalno očišćen tim prirodnim načinom - sistemom, pa će ponovo biti čist i providan, i opet će se videti jasno svaki beli kamen na njegovom dnu u dubini 2 do3 metra.
 Tako bi Kraljevčani od napuštene, zapuštene, i opustele klisure Ibra, izgradnjom HE dobili najčistiju vodu za gradske bunare i plažu, i posao i dohodak, i zaradu od rada u HE i okolnim pratećim delatnostima: građevinarstvo, turizam, bolja poljoprivreda, bolje šumarstvo, mnogo veće količine krupnije ribe i divljači i drugo.
NEDE iz Simkine livade

EPS ćuti!
Još čekamo odgovore EPS-a, a na pitanja o opravdanosti izgradnje hidroelektrana na Ibru. Podsećamo čitaoce da smo pitanja uputili preko nadležnih u Elektrosrbiji još pre 3 nedelje.

Bezbednjaci i dalje u Bogavčevom zdanju

Nastavljanjem rada Fondacije „Petar Bogavac - Anđelko Savić“, ponovo je pokrenuta priča o statusu zgrade u Ulici cara Lazara, u kojoj se nalazi BIA

Uručene zahvalnice

   U utorak je u svečanoj sali Skupštine grada, gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović dodelio zahvalnice zaslužnim građanima. Zahvalnice su dobili Marko Jevremović, student Matematičkog fakulteta u Beogradu, Nikola Peković, učenik četvrtog razreda srednje Muzičke škole u Kragujevcu, Stefan Popadić, učenik četvrtog razreda srednje Šumarske škole za postignute rezultate na takmičenjima. Za postignute rezultate iz oblasti planinarenja i povodom osvajanja najvišeg vrha Alpa zahvalnice su dobili Andrija Grujović, Goran Medojević i Miloš Radević.

   Za petogodišnju podršku organizaciji maturskog plesa i za doprinos osvajanju Ginisovog rekorda zahvalnice su dobila preduzeća Amiga, Radijator, Banka Intesa, Apotekarska ustanova Kraljevo i Udruženje građana „Prijateljstvo za nova vremena“.
A. Marić

Zatvorena vila “Maričić”

   Posle deset godina teškog življenja u Mataruškoj Banji, najveći izbeglički kolektivni centar u Srbiji ostao je prazan

      Pored kolektivnog centra vila „Maričić“ kroz koji je od 1999. godine pa do danas prošlo oko 250 raseljenih sa Kosova i Metohije, ukinut je i kolektivni centar vila „Morava“, gde je bilo smešteno 100 stanara raseljenih sa Kosova i izbeglica iz Bosne i Hercegovine. Poverenik Komesarijata za izbeglice u Kraljevu Slobodan Stanišić izjavio je da je najviše raseljenih smešteno u novoizgrađene stanove na Beranovcu.
   - Kolektivni centri vile „Maričić“ i „Morava“ zvanično i formalno su zatvoreni i raskinuti su ugovori sa Specijalnom bolnicom za rehabilitaciju „Agens“ koji je ustupio ove prostorije za izbeglice sa Kosova i Metohije. Pre nego što su vile ispražnjene u njima je bilo oko 150 ljudi, od kojih je 100 otišlo u novoizgrađene stanove na Beranovcu, dok se preostalih 50, pre svega starijih osoba, uselilo u vilu „Žiča“ i „Tri vile“ koje pripadaju prirodnom lečilištu „Mataruška i Bogutovačka Banja“ u kojima sada ukupno ima oko 130 izbeglica - kaže Stanišić.
  Poverenik Komesarijata za izbeglice je dodao da u Kraljevu postoji i pet nezvaničnih kolektivnih centara. To znači da su to objekti kojima se ne znaju vlasnici ili vlasnici nisu potpisali ugovore sa UNHCR-om. Vlasnici objekata koji su sklopili ugovore sa Komesarijatom za izbeglice dobili su određenu novčanu nadoknadu za ustupanje objekata, kao i plaćene troškove komunalija.
   Stanovi na Beranovcu za raseljene sa Kosova, izbeglice sa teritorije bivše Jugoslavije i socijalno ugrožene Kraljevčane, izgrađeni su uz pomoć Komesarijata za izbeglice, nemačke humanitarne organizacije HELP i lokalne samouprave.   
   Interno raseljena lica i izbeglice sa područja Kraljeva mogla su da apliciraju za novčanu pomoć za stanovanje koju dodeljuje grad, do maksimalnog iznosa od 370.000 dinara. Ljubiša Jovašević, zamenik gradonačelnika Kraljeva, kaže da se na području grada Kraljeva nalazi oko 19.000 registrovanih izbeglih i raseljenih lica sa Kosova i Metohije, kao i 700 osoba sa područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
   - Ova novčana pomoć je u sklopu priprema za zatvaranje kolektivnih centara. Znači, svi oni koji su krenuli da rešavaju svoje probleme, a nemaju svoju imovinu tamo gde su ranije živeli, da bi imali svoj identitet i da bi mogli da se integrišu moraju negde i da stanuju. Ovo je pokušaj pomoći srpske vlade preko lokalnih zajednica, a jedna sa najvećim brojem izbeglica poslednjih 10 godina je upravo i Kraljevo, jer je neodrživo njihovo dalje stanovanje u kolektivnim centrima - rekao je Jovašević.

NADA I DALJE POSTOJI
Kraljevačka opština spada u sam vrh gradova u kojima živi veliki broj izbeglica sa Kosova i Metohije. Oni koji su uspeli da prodaju svoja imanja i nastane se u Kraljevu, sada već sebe smatraju Kraljevčanima i ne razmišljaju o povratku. Dok oni drugi koji egzistiraju u kolektivnim centrima u krajnje lošim uslovima, ne gube nadu da će se vratiti.
- Kosovo će uvek biti naše, nećemo ga dati i vratićemo se tamo sigurno -  kaže Dragica Lazić iz Kline, kojoj su i suprug i dever preminuli u kolektivnom centru vila „Maričić“ u Mataruškoj Banji.

U Kraljevu su ostala zvanično još tri kolektivna centra:
Prirodno lečilište Mataruška i Bogutovačka Banja - ukupno 130 izbeglica
Romsko naselje - ukupno 130 izbeglica romske nacionalnosti
Norveška kuća - ukupno 8 izbeglica iz Hrvatske
Nenad Božović

Otpadne vode nas okružuju

   Strategija prečišćavanja otpadnih voda koju je Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) iz Kraljeva sačinio za reku Ibar još pre dve godine, nikada se nije pojavila pred odbornicima

   Otpadne vode predstavljaju još uvek veliki, nerešivi problem u većini gradova u Srbiji.  Prečišćavanje otpadnih voda vrši se u svega 20 gradova u Srbiji. Kada je reč o Kraljevu, recimo i to da duž celog toka Ibra ne postoji nijedan prečišćivač koji je u funkciji, ni za industrijske ni za komunalne vode.
   Stručni tim LEAP-a za vode, izradio je Nacrt vizije za otpadne vode u narednih deset godina, a njome je predviđeno da se dogradi fekalna i atmosferska kanalizacija Kraljeva, da se izgradi fekalna i atmosferska kanalizacija svih sela i naselja u kraljevačkoj opštini, da se dogradi prečišćivač otpadnih voda sa laboratorijom i da se instalira malo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u selima i naseljima u opštini, takođe sa laboratorijom.
   - Projekat prečišćavanja otpadnih voda je jako skup, recimo da bi samo za kupovinu kolektora za grad veličine Kraljeva bilo potrebno oko 17 miliona evra. Na sednicama Skupštine nikada se nije raspravljalo o Strategiji prečišćavanja otpadnih voda, koju je LEAP napravio pre skoro dve godine, i uopšte se ne zna kada će se o tome razmatrati - kaže Ljiljana Jemuović, glavna koordinatorka LEAP-a u Kraljevu.
   - Otpadne vode uglavnom potiču iz seoskih područja ili industrijskih pogona. Na seoskim područijima otpadne vode najviše ugrožavaju bunare sa pijaćom vodom, što znači da još uvek nije rešeno ni pitanje vodosnabdevanja u selima.
   Slučaj otpadnih voda na selu je identičan onom u gradu, odnosno ne postoji ni na selu ni u gradu. Međutim, postoje i ostali zagađivači, a to su industrijski pogoni, mesare, klanice, farme, zanatske radionice… I oni su velika nepoznanica, jer se njihovi ispusti otpadnih voda neprečišćeni ispuštaju bilo u kanalizaciju ili direktno u reku. Zbog toga je bitno napraviti katastar zagađivača u okolini Kraljeva. Na taj način bi se detektovale sve otpadne vode, po količini i po stepenu zagađenja. Usvajanjem lokalnih propisa tačno bi se znalo do kog stepena moraju da se prečište te vode, kako bi ti industrijski pogoni mogli da ih puste van svojih postrojenja - zaključuje koordinatorka LEAP-a, Ljiljana Jemuović.
   „Sreća“ stanovnika Kraljeva u ovom trenutku je što veliki industrijski pogoni trenutno nisu u funkciji, pa na taj način ni otpadne vode ne ugrožavaju kvalitet Ibra i Morave.
Nenad Božović

Niže cene štite potrošače

   Ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavljević i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenili su da će novi zakon o zaštiti potrošača u Srbiji urediti tu oblast u skladu sa najvišim evropskim standardima. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva trgovine, Milosavljević i Jelašić su na sastanku naveli da je oblast zaštite prava potrošača od izuzetnog značaja zbog čega je neophodno donošenje zakona koji će biti primenjiv i održiv u praksi.    Ministar Milosavljević je stabilnost cena ocenio kao jedan od načina da se zaštiti potrošač.
- U novi zakon o zaštiti potrošača biće uključena evropska direktiva koja se odnosi na individualne potrošačke kredite kako bi potrošači u Srbiji imali jednaka prava kao i u Evropskoj uniji. Mi trenutno evidentno imamo niže cene proizvoda u odnosu na prošlu godinu. Više faktora je uticalo na niže cene pojedinih roba i usluga. Računamo da će poljoprivredni proizvodi takođe klizati u narednom periodu, što je svakako još jedan vid zaštite potrošača - izjavio je ministar trgovine Milosavljević.    Predlogom zakona učinjen je važan iskorak u pravcu veće zaštite potrošača jer je teret dokazivanja u slučaju spora prebačen sa potrošača na trgovca odnosno davaoca usluge. Istovremeno je propisana obaveza trgovaca i svih onih koji pružaju usluge da informišu celovito i istinito potrošača pre zaključenja ugovora o kupovini ili usluzi, dodaje se u saopštenju. Naši sugrađani su pak kategorični.
- Znate kako, moramo i mi voditi računa, nisam imala problem sa prodavcima jer svaki proizvod koji kupujem proveravam. Bez obzira da li je u pitanju hrana ili nešto drugo. Najbolja zaštita smo mi sami - kaže naša sugrađanka.    - Koja zaštita, ma dajte molim vas. Ko koga da zaštiti u Srbiji. Inspekcije ne rade svoj posao, prodaju nam šta stignu, ako kupiš kupio si, nemaš kome da se žališ!!!- vrlo oštro nam govori sagovornik.
Prosečan potrošač u Srbiji uglavnom ne zna ko štiti njegova prava. Iako se u javnosti pominju pozamašne sume novca kojima raspolaže resorno Ministarstvo trgovine, a projekti za unapređenja prava kupaca predstavljaju kao najbolja rešenja, konkretnih efekata i dalje nema. U praksi, što nije tajna, rok trajanja pojedinih roba je potpuno različit u mnogim državama, tako da smo tunjevinu jeli sa isteklim rokom. Kada je kontrola proizvoda u pitanju predsednik Nacionalne unije potrošača Goran Popadić ima sledeće mišljenje.    - Znate evidentno je i da proizvodi sa određenom robnom markom i sertifikacijom ne mogu ponuditi maksimalan kvalitet, ali i obrnuto. Mi smo u saradnji sa Generalnim inspektoratom krenuli u obilazak marketa, veletrgovina, ali uskoro krećemo i na pijace. Nije poenta samo u fiskalizaciji, već i u realnom odnosu, odnosno svesti proizvođača da ono što ponude tržištu bude zdrava hrana.
Trgovac će, prema novim propisima, na neki način biti filter prema proizvođačima i odgovoran je za sve što plasira na tražište. Reč je o potpunoj odgovornosti za sve što prodaju, od hrane, garderobe pa do kućnih aparata, i na kraju usluga. To znači da će morati da otvori „četvore oči“ kada bude preuzimao robu i usluge za dalji plasman. Inače, mimo zakonskog okvira od dve godine, garantni rok za neke robe može biti i duži, zavisno od proizvođača. Pojedini proizvođači bele tehnike, recimo, garantuju za kvalitet i do pet godina. Iako bude usvojen do kraja godine, novi zakon će zaživeti tek za godinu-dve, kada budu doneti svi neophodni podzakonski akti za njegovo funkcionisanje. Dakle do daljnjeg i dalje će bar što se tiče potrošača glavni reper biti inspekcija.    - Formira se odnos trgovac-kupac, gde ovaj drugi dobija ogromna prava, a ovaj prvi to mora da poštuje. Prodavci će morati, pre kupovine, da obaveste kupca o kvalitetu robe koju nude, sa jasno istaknutom cenom proizvoda, uključujući PDV, ali i drugim podacima, pa i porezima - ističu u Ministarstvu trgovine i usluga.
I to, kako kažu, na jedan razumljiv, čitljiv i lako uočljiv način o ceni robe ili usluga, ali i o pravu na jednostrani raskid ugovora. Isti princip važiće i za prodavce struje, gasa, centralnog grejanja ili vode, a tu obavezu imaće i vlasnici parkinga, benzinskih pumpi, ugostiteljskih objekata...    Po novim propisima kupac će dobiti mnogo više mogućnosti da reklamira kupljenu robu. Garantni rok robe je produžen, a možda najznačajniji je propis koji dozvoljava da se kupljeni proizvod može vratiti u roku od šest meseci.
- Novina je da se uvodi zakonska garancija od dve godine na svu robu široke potrošnje, a to konkretno znači da je trgovac odgovoran za nedostatke u tom periodu - ukazuju u ministarstvu.

PREDNOSTI NOVIH PROPISA
- Trgovac odgovara za robu i usluge u prometu
- Detaljno obaveštava kupca o kvalitetu proizvoda - Precizno definisanje ugovora,
- Garancija dve godine na svu robu široke potrošnje - Pravo vraćanja robe u prvih šest meseci
- Redovno informisanje javnosti o ponašanju prometnika.    Primer, ukoliko kupite neki kućni aparat, DVD, recimo, i posle nekoliko dana korišćenja on ne funkcioniše, ne izbacuje disk i slično, to se onda smatra da ta roba ne odgovara ugovoru. Ili, kako zakon kaže „smatra se nesaobraznošću robe po ugovoru“. Ukoliko se to pojavi u prvih šest meseci od kupovine, smatra se da je postojala od početka ta mana. I tada kupac ima pravo da mu se roba zameni ili opravi. To se odnosi na svu robu široke potrošnje. I posle šest meseci, pa do dve godine, potrošač ima ista prava, ali će morati da dokaže da je ovaj nedostatak zaista postojao i u momentu kupovine. Inače, mimo zakonskog okvira od dve godine, garantni rok za neke robe može biti i duži, zavisno od proizvođača. Pojedini proizvođači bele tehnike, recimo, garantuju za kvalitet i do pet godina. Iako bude usvojen do kraja godine, novi zakon će zaživeti tek za godinu-dve, kada budu doneti svi neophodni podzakonski akti za njegovo funkcionisanje.
Sonja Cvetković

Odradili vagone za Železnicu, a nisu dobili 4 plate

   Situacija u „Fabrici vagona“ postaje sve alarmantija. Štrajkački odbor i sindikalci najavljuju blokade saobraćajnica i mostova zbog toga što vlasnička firma „Azov impeks“ nije ispunila zahteve radnika, a neki planiraju i štrajk glađu.    - Ukoliko se na zakazanom sastanku sa predstavnikom vlasničke firme koji dolazi iz Makedonije, upravo zbog naših zahteva, ne dogovorimo, od danas ću započeti štrajk glađu, a moguće je i da mi se pridruže još dvojica kolega. Nismo primili 4 plate, iako smo odradili vagone za srpsku železnicu. Većina radnika je na plaćenom odsustvu, a pitanje je da li će nam i zdravstvene knjižice biti overene od Nove Godine - kaže Milomir Ćirković vođa protesta i predsednik Industrijskog sindikata fabrike.
   Inače, „Železnice Srbije“ preuzele su svih 85 novih plato teretnih vagona koje je proizvela „Fabrika vagona“ u Kraljevu. Prošle nedelje srpske železnice su preuzele poslednjih deset novih teretnih vagona, čime je „Fabrika vagona“ punih mesec dana ranije realizovala svoju ugovornu obavezu. Reč je o novim plato vagonima, sposobnim za brzine od 120 kilometara na sat, koji zadovoljavaju sve standarde Evropske Unije. N.B.

Čemerno spašeno!

   Požar koji je 27. novembra  izbio u mestu Suvovo, ispod planine Čemerno, a na površini od oko 20 hektara, uspešno je ugašen posle šest sati, odnosno zaustavljeno je dalje širenje požara. Požar je krenuo sa površine na kojoj je vršeno paljenje korova u blizini šume, a opožarena površina je zahvatila 20 hektara bukove i hrastove šume u privatnom vlasništvu.   U gašenju požara učestvovale su vatrogasna jedinica „Ušće“ i šumsko gazdinstvo „Stolovi“ iz Kraljeva. Šumarska i lovna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljorivrede, šumarstva i vodoprivrede se nalazi na terenu, a uzroke nastanaka samog požara istražuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apeluje na sve poljoprivrednike da ne pale ostatke pri izvođenju poljoprivrednih radova,  podsećajući da je Zakonom zabranjeno i kažnjivo spaljivanje strnjišta, a sve u cilju smanjenja rizika od požara.
Sonja Cvetković

Sankcije za nesavesne vozače - udar na džep

   Dozvoljena količina alkohola u krvi smanjena je sa 0,5 na 0,3 promila, a nesavesnim vozačima, za koje se utvrdi da su u krvi imali više do 0,5 promila alkohola, biće oduzeta dozvola

   Početak decembra 2009. godine je period o kome u poslednje vreme sve više razgovaraju sadašnji, ali i budući vozači. Razlog je novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je usvojen 29. maja, a na snagu stupa 10. decembra.
   Prekoračenje brzine
   Zakon je uveo i nove propise o ograničenju brzine. Ograničenje u naselju će, umesto dosadašnjih 60, biti 50 kilometara na sat, a van grada će na znakovima, umesto 80, stajati ograničenje od 70 kilometara na sat.     Prekoračenje brzine će, pored novčane kazne od najmanje 6.000 dinara, povlačiti i određeni broj negativnih poena, a u pojedinim slučajevima i zabranu upravljanja vozilom. Vozači koji van naselja dozvoljenu brzinu prekorače za više od 40 kilometara na sat moraće da plate od 6.000 do čak 20.000 dinara, uz tri kaznena poena i jednomesečnu zabranu sedanja za volan.
   Negativni bodovi
   Propisi novog zakona su znatno restriktivniji, a pored novčanih kazni uvedeno je i dodeljivanje „negativnih“ poena saobraćajnim prekršiocima. Najviše se može „sakupiti“ 18 poena, a takvim vozačima se automatski poništava vozačka dozvola. Da bi ponovo seli za volan, kažnjeni vozači moraju opet da polažu testove, a kad ponovo steknu pravo da voze, mogu „sakupiti“ najviše 15 kaznenih poena.
   1 poen - nepropisno parkiranje, nekorišćenje žmigavca, nepoštovanje prvenstva prolaza, itd.
   2 poena - nepropuštanje pešaka na pešačkom prelazu, smanjivanje brzine bez osnovanog razloga, itd.
   3 poena -  ne zaustavljanje pored vozila za prevoz dece iz kojeg izlaze ili u koje ulaze deca.
   4 poena - neprilagodena brzina, nebezbedno preticanje, nepropisno zaustavljanje na autoputu, neprekidna vožnja trakom za preticanje, itd.
   5 poena - upotreba mobilnog telefona tokom vožnje, tehnička neispravnost vozila (loši pneumatici, neispravni uređaji za zaustavljanje i upravljanje...).
   6 poena - prolazak kroz crveno svetlo.
   7 poena -  koliko najviše može da vas košta prekršaj predviđen je za novi pojam u zakonu -  nasilnička vožnja, prekoračenje brzine za 100%, ubacivanje ispred vozila na semaforu, izazivanje neposredne opasnosti ili nezgode neodgovarajuće učvrščenim ili vangabaritnim teretom, vožnja pod uticajem narkotika ili alkohola, itd.
   Vozački ispit
   Jedna od osnovnih promena koje donosi novi Zakon o bezbednosti saobraćaja odnosi se na sticanje vozačke dozvole i proces edukacije u auto-školama. Tako će kandidati koji u škole dođu posle 10. decembra prvo morati da pohađaju teorijsku nastavu, zatim da je polože, a tek onda će im biti omogućeno sedanje za volan i praktična nastava. Čak i kada savladaju vožnju i polože vozački ispit pred komisijom, mladi vozači, međutim, neće moći sami da sednu za volan jer je zakonom predviđeno uvođenje restriktivne, odnosno „probne“ vozačke dozvole sa kojom im je omogućeno da upravljaju vozilom, ali uz određena ograničenja (prisustvo suvozača koji ima „punu“ vozačku dozvolu, zabrana vožnje posle 23 sata ...)
   Standardna oprema
   Kazne za vozače koji ne budu imali obaveznu opremu u automobilima biće od 10. decembra povećane skoro tri puta. Ako vozač nema svetleći trougao ili komplet za prvu pomoć, moraće da plati 5.000 dinara. Vozači će pored standardne opreme morati da imaju i specijalne svetleće prsluke koje će nositi kada noću izlaze iz automobila. Trenutne kazne ukoliko nemate ovu opremu iznose 2.000 dinara, a primenom novog zakona iznosiće 5.000 dinara. Međutim, ukoliko zbog neposedovanja ove opreme vozač izazove neposrednu opasnost za drugog učesnika u saobraćaju ili napravi saobraćajnu nesreću, moraće da plati između 6.000 i 18.000 dinara.
   Mobilni i muzika u vozilu
   Vozač ne sme da koristi za vreme vožnje telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju ukoliko nema i ne koristi opremu za „slobodne ruke“. Takođe, muzika ne sme da bude toliko jaka da osoba za volanom ne čuje zvučne signale drugih učesnika u saobraćaju. Za ovaj vid prekršaja nema bodovnih kazni, već se naplaćuju mandatne: i za mobilni i za muziku po 5.000 dinara. Tokom dana moraju da budu uključena kratka, a noću duga svetla. Zabranjeni su detektori za radar.
   Nenad Božović

   Najšarenija i najukusnija tezga na kraljevačkoj pijaci, ove jeseni je sigurno ona za kojom sa stoji Mira Krstić, sa specijalitetima srpske zimnice koju je sama napravila.
   Tegle barenih paprika, ljutih salata, ajvara, feferonki u plastičnim flašama, i domaćeg, kuvanog parazdajza, prosto mame kupce. Ponajviše mlade domaćice koje, ili nisu stigle od posla, ili jednostavno ne umeju da ostave zumnicu. Umesto njih i za njih, Mira, kuvarica u penziji, koja živi kao podstanar u Sijaćem polju, priprema svoju, po rečima mnogih, „neprevaziđenu zimnicu“.
   - Moja paprika, ajvar, paradajz, jedu se sada i na trpezama u Nemačkoj, Belgiji, Švajcarskoj... Naši ljudi na radu u inostranstvu željni su prave zimnice i džaba ti sve svetske fine đakonije, kada nema one prave, srpske, zimske salate.
   Dok pričamo, nailazi mlađi čovek u prolazu glasno hvali Mirinu tezgu.
   - Bravo majko, bravo kraljice, i udaljavajući se nastavlja za sebe da priča.
   - Ona moja kod kuće ne ume ni papriku da oljušti, a kamo li da spremi zimnicu. Kaže, nije je učila majka, a neće ni da pokuša! Plaši se da joj od kiseline ne poodpadaju veštački nokti - nabraja mladić i nestaje među drugim tezgama.
   Mira se smeška, nežno milujući poklopce na teglama sa paprikom baburom, somborkom, šiljom, pripremljenom na razne načine. Reče nam, prosto ne može da izdvoji šta se najviše kupuje, jer sve ide kao alva. Pitamo, kako je došla na ideju da prodaje svoju zimnicu.
   - Celog života sam bila kuvarica. Sada, sama živim, a moje dve ćerke i sin imaju svoje porodice. Prošlog leta, idem tako pijacom i kažem sebi, pa meni je ovde mesto! Baš tu gde se prodaje hrana. I tako, u trenu sam odlučila da moja ponuda bude zimnica, za koju sam i tako, uvek dobijala pohvale.
   S obzirom da Mira sve sama radi, pitamo je da li će pred dolazeću Novu godinu, Božić i velike krsne slave, njene šarene salate zadovoljiti veliku potražnju?
   - Biće, biće, ne brinite! Napravila sam dosta zimnice. Samo, ne znam dokle ću moći? Nije to baš lak posao. Poručujem mladim ženama da dođu, pitaju i nauče od mene. Otkriću im recepte, pa neka same obraduju svoje muževe i decu ukusnom zimnicom - poručila je Mira Krstić.
D. Marković

POLJOPRIVREDA
Malo para za sva usta

   Agrarni budžet za 2010. neće obradovati nijednog poljoprivrednika

U trenutku kada je državni budžet uveliko skovan, zastupnici poljoprivrednika u Ministarstvu poljoprivrede još uvek nisu ni otpočeli pregovore sa Ministarstvom finansija. Stoga je pitanje da li će za svoj resor uspeti da „odlome“ poželjnih pet odsto nacionalnog budžeta, kako bi zadovoljili i sitne i krupne proizvođače. Malo je optimista koji veruju u ovakav scenario.    Izdvoji li se za agrar u 2010. manje od 40 milijardi dinara, proleću se neće obradovati nijedan poljoprivrednik. Ni ostali agrarni analitičari neće sa puno optimizma očekivati narednu berbu ukoliko podsticaji i subvencije za agrar budu manje od pet posto ukupnog budžeta Srbije. Ako je za utehu, ovakve statističke procene dele i oni koji će u ime paora nastojati da dobiju što veći deo budžetskog kolača. Naime, u pisanoj izjavi koja je dostavljena iz Ministarstva poljoprivrede navodi se da su „realne potrebe domaće poljoprivrede šest odsto ukupnog budžeta“. Manje ohrabrujuće, međutim, zvuči priznanje da još uvek nisu otpočeli pregovori sa Ministarstvom finansija o agrarnom budžetu, iako se budžet za 2010. uveliko kuje. Uzme li se u obzir da su u ovoj godini, sa oko 16 milijardi dinara, ili samo 2,2 odsto ukupnog budžeta, poljoprivrednici jedva spajali kraj s krajem, ne čudi što nestrpljivo očekuju dogovor u Nemanjinoj ulici. Bojazan da bi poljoprivreda na listi prioritetnih resora ponovo mogla ostati na začelju prisutna je kod većine sagovornika.
   - Na sednicama Vlade poljoprivreda nikada nije stavljana na neko perspektivno mesto, pa ne očekujem da će to biti slučaj ni ovoga puta. Stoga ne treba ni očekivati da agrarni budžet bude pet odsto ukupnog budžeta za 2010, što bi bilo neophodno - kaže Zaharije Trnavčević, novinar koji je propratio rad preko deset resornih ministara.
   Oni koji ne slušaju uveravanja, skloniji su statistici. Učešće podsticaja i subvencija za agrar u ukupnom budžetu od 2004. do 2009. više je nego prepolovljeno, jer je smanjeno sa 5,3 na 2,2 odsto. Zbog toga se mnogi agrarni analitičari ne nadaju da će u narednoj godini poljoprivredna kasa biti punija.
Pavle Nenadović iz Vognja, rekorder u proizvodnji kukuruza i soje, ulaže mnogo više i rada i novca od ratara koji na svojim imanjima ostvaruju prosečne prinose. S obzirom na to da obrađuje 400 hektara, najveći problem Nenadovića je što se subvencije daju samo proizvođačima koji imaju do 100 hektara.  
  - Država nas tera da tražimo rupe u zakonu i više problema imamo sa papirima nego sa obradom zemlje - priča on. Pri tome ne dovodi u pitanje da li bi trebalo da prima subvencije po hektaru obradive površine. Štaviše, predlaže da se u narednoj godini iznos od 12.000 poveća na blizu 20.000 dinara po hektaru.
Mali i(ili) uspešni
   Za one koji imaju i manje zemlje i niže prinose od Nenadovića ni u jednom trenutku nije ni postojala bojazan da li će bili isključeni iz sistema podsticaja. Pre bi se moglo reći da je politika aktuelnog ministra Saše Dragina više usmerena ka sitnim, nego krupnim proizvođačima, posebno tajkunima. U najvećem domaćem proizvođaču hrane, Delta Agraru, kao veliku nepravdu procenjuju opredeljenje države da se krupni ne stimulišu.
- Agrarni budžet ne treba da pravi razliku između velikih i malih, nego između uspešnih i neuspešnih. Ne može se subvencionisati proizvodnja pšenice od tri tone po hektaru bez obzira što se na taj način održava socijalni mir. Stimulacije bi trebalo da budu po kvalitetu ili po prinosu. Ako neko obrađuje 15.000 hektara to ne znači da treba da bude izuzet iz subvencija - kaže Dejan Jeremić, direktor Delta Agrara i dodaje da se u Hrvatskoj ne pravi razlika među proizvođačima, tako da se podstiču i najjači igrači.
   Dileme, međutim, nema da je dosadašnja agrarna politika bila ponajviše socijalnog, a ne razvojnog karaktera. Sa budžetom od 16 milijardi dinara i jednom dominantnom merom koja podrazumeva 12.000 dinara po hektaru samo registrovanim gazdinstvima, koja plaćaju penziono i socijalno osiguranje, krupnije pomake u proizvodnji niko nije ni očekivao.

Budžet treba da rešava suštinske probleme
   - Oko 55.000 ljudi trenutno dobija pomenuta sredstva. To je vrlo loše jer budžet ne služi svojoj svrsi ako svaki 15-ti poljoprivrednik dobija sredstva iz njega. Pare treba dati u investicije, u izgradnju hladnjača, farmi, kao i u subvencije inputa tako da svako ko ima zemlju može da dobije jeftinije gorivo ili đubrivo - objašnjava bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov u čije je vreme agrarni budžet iznosio oko pet odsto ukupnog budžeta.
   Treći nivo budžetskih izdvajanja bi, prema njegovim rečima, trebalo usmeriti na kredite, a četvrti nameniti nekomercijalnim gazdinstvima.
   Da bi bili ravnopravni sa proizvođačima iz okruženja, domaći paori moraju dobiti i adekvatno poslovno okruženje. Stoga bi, kažu naši sagovornici, budžet trebalo da rešava suštinske probleme, a ne da se opredeli za jednu meru koja ne daje efekte. Suštinski problem za domaće proizvođače, bili oni malinari, povrtari ili ratari jeste odnos na liniji proizvođač - otkupljivač. Voćari i povrtari iščekuju izgradnju javnih skladišta u kojima će moći da čuvaju svoju robu. Ratari, bez obzira što skladišnih kapaciteta za žito u Srbiji ima dosta, očekuju da se veći broj skladišta proglase za „javna“, jer ih u tom slučaju mlinari ne bi mogli uslovljavati. Zato poljoprivrednici u ovom trenutku ne gledaju u nebo, već su im oči uprte u Vladu Srbije, ne bi li im država pomogla da dovoljno porastu, da se onda i oni pitaju za nešto.
Sonja Cvetković

   Deseti tradicionalni naučno - stručni skup „Savremena proizvodnja povrća“  održaće se 5. decembra 2009. godine u Amfiteatru i holu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (Trg Dositeja Obradovića 8). Savetovanje predstavlja najznačajniji skup povrtara u našoj zemlji kome prisustvuje oko 1000 učesnika i koji na jednom mestu okuplja povrtare iz cele zemlje, renomirane stručnjake kao i vodeće domaće i inostrane firme. Na savetovanju će se prikazati dosadašnji rezultati i ukazati na egzistirajuće probleme u proizvodnji povrća. Predavači su vodeći stručnjaci iz ove oblasti. Svi zainteresovani će moći da ostvare neposredan kontakt sa predstavnicima firmi čiji su programi u vezi sa povrćem (semenske kuće, zaštitna sredstva, mineralna i organska đubriva, oprema za navodnjavanje, plastenici, staklenici i elementi konstrukcije staklenika, proizvođači rasada, mehanizacije u povrtarstvu i brojni drugi) čiji štandovi će biti postavljeni u holu fakulteta. Na ovom  savetovanju nastavlja se tradicija predstavljanja udruženja povrtara i zadruga iz svih krajeva naše zemlje. To će biti prilika da se, putem štandova i reklamnih informacija, direktno predstave i izlože zainteresovanima svoje aktivnosti.
Sonja Cvetković

RIBOLOV
Smuđ

   Po kvalitetu mesa smuđ obični spada u prvu kategoriju, a po hranljivoj vrednosti stavljaju ga ispred potočne pastrmke. Poznato je da smuđ najradije traži plen noću, međutim, uspešno se lovi rano ujutru i predveče. Za vreme tmurnih dana lovi se i u podne. Prisustvo ovog simpatičnog razbojnika lako je uočljivo. Dok smuđ lovi, primećuje se sitna riba, koja bežeći pred opasnošću pršti po površini vode. Mlađi i sitniji najčešće polaze u lov grupno i u jednom pravcu.Ako je voda mutna smuđ hranu traži na površini vode.U svim ostalim prilikama je na dnu ili u srednjim slojevima vode.    S jeseni napušta dubinska skrovišta i izlazi u lov uz obale i na plićake.
Za izbor ribolovnog mesta najvažnije je da upamtite da se smuđ najradije zadržava oko podvodnih krševa i kamenja, potopljenih stabala i drugih odbačenih predmeta, pod mostovima i u blizini potopljenih plovnih objekata.Prava mesta su mu još i tamo gde je dno tvrdo i šljunkovito i u virovima sa svrtocima.    Ima ga, takođe i u limanima i maticama, najčešće nizvodno nekoliko metara od potopljenih prepreka u vodi. Iako je grabljivica i za plenom juriša brzo i silovito, mamac uzima vrlo nežno i obazrivo, gotovo neprimetno.
Ako otkrijete u kojim se slojevima vode kreće, lako ćete izabrati metod pecanja – plovak ili dubinski.Pošto se mresti od aprila do maja u to vreme lov na smuđa nije dozvoljen. Ove zabrane imaju za cilj sprečavanje preteranog izlovljavanja i omogućavanje razmnožavanja. Kod lova na dubinu – čekanjem, olovo se stavlja na kraj osnovnog konca, a iznad njega na dva ili tri bočna predveza udice sa glistama (za sitnije smuđeve), a za one krupnije: komadići beovice, bodorke, crvenperke. Ako smuđa čekate na kederovanu ribicu, olovo je, takođe, na kraju osnovnog ribolovačkog konca, a metar-dva iznad njega „triple“ virbla (vrtilica) za čiju se srednju omču vezuje bočni podvez sa udicom i na nju stavlja živa ribica. Bočni predvez treba da je dug bar pola metra. Tako će mamac moći nesmetano da se kreće gore-dole, da se okreće oko osnovnog ribolovnog konca bez bojazni da će se saplesti. Što je predvez duži to je radijus kretanja kedera veći, naravno do određenih granica, jer dužina bočnog predveza ne sme biti velika da mamac dohvati dno. Tada postoji mogućnost da se keder prikrije i skloni od pogleda smuđa. Pri ovom načinu ribolova praktičniji su duži štapovi.
Za lov smuđa na plovak nema nekih posebnih napomena. Jedino što treba koristiti lakši plovak od onog kojim se lovi štuka, ribolovni konac ne deblji od 0.50mm, jednokraka udica, a iza plovka – prema vrhu štapa, na 10-15cm udaljenosti jedne od druge valja postaviti 2-3 male kuglice od plute prečnika 3-5mm. Njihova funkcija je sprečavanje uplitanja kedera na osnovni konac čiji trbuh najčešče leži pod vodom.    Lov smuđa varalicama najuspešniji je kada se vuku lagano i sa kratkim zastajkivanjem. Pošto smuđ rado napada veštačke mušice, nije na odmet da na 50-60cm iznad varalice postavite jednu, ali sa bočnim predvezom ne dužim od 10cm.
Smuđ zazire od debelog ribolovnog konca. Ne strahujte da ga nećete izvući iz vode zbog tankog konca, jer ulovljeni smuđ se brzo zamori. Sa dobrim stacionarnim čekrkom, ribolovnim koncem od 0.30mm bez bojazni možete izvući smuđa teškog čak i 10kg.    Za keder koristite: vijune, brkice, čikove, beovicu, krkušu, sitnijeg karaša i drugu belu ribu manjih razmera i uskog tela, jer je ždrelo smuđa usko, a želudac mali.
Mamci: Vijun, brkica, čikov, beovica, karašići, sitne žive žabe, punoglavci, crne ritske gliste, larva vodenog cveta, repić raka, varalice tipa „meps“ 2-4, manji „efekt“ u kombinaciji sa veštačkom mušicom.
www.pecaros.com

Liga trofeja

TABELA

Belun
1. Dejan Milovanović - Katinac, 4.100 grama
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama
Klen
1. Jovan Jovanović 1.920, gr
Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.
Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.
Šaran
1. Mirko Dimitrijević 7.300 gr.
Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

Fazani za lov i biznis

Glavna sezona lova na fazanskog petla, najrasprostranjeniju pernatu divljač u našim lovištima, počinje oktobra meseca, kada se raduju lovci kao i njihovi psi izlaskom u svoja lovišta, a samo domaćinskim gazdovanjem, planskim odstrelom i uporednim uništavanjem predatora: lisice, kune, tvora, lasice, pasa lutalica i drugih štetočina, čuva se fond ove atraktivne za lov divljači.
   Unosom u lovišta fazanskih pilića, a u uslovima objektivnih okolnosti, merama zaštite divljači stvaraju se uslovi za razvoj i uvećanje populacije ove plemenite divljači. Veštačkim odgojem fazanskih pilića u odgajivačnicama -fazanerijama, prenaseljavanja lovišta fazanskim podmlatkom, lovišta se moraju očistiti od predatora, sa pojačanim nadzorom, čuvanjem stvoriti neophodan mir za vreme prilagođavanja fazanskih pilića, čime se postiže osnovni cilj planskog gazdovanja, uzgoja i zaštite divljači, da se od otvaranja do kraja lovne sezone planskim odstrelom da u lovnim revirima ostane dovoljno divljači i za prirodnu reprodukciju.
   Lovačko udruženje „Kraljevo“ iz Kraljeva u svojoj fazaneriji u selu Vitanovac svake godine proizvede i odgoji jednodnevnih fazanskih pilića oko 17 hiljada za svoje potrebe, a u komercijalne namene 8 hiljada fazanskog podmlatka za okolna lovačka udruženja: Knić, Aleksandrovac, Ježevica, Baljevac, Vrnjačka Banja, Guča, Boljevac, Mrčajevci i Stragari.
   U dobro pripremljene lovne revire vrši se unos fazanskih pilića starosti od tri, šest, deset i više nedelja do početka lovne sezone. Prilagođavanjem manje su izloženi opasnostima od predatora, što povećava planski odstrel, zadovoljstvo i uspeh lovaca.
   Proteklog lovnog vikenda lovačko udruženje „Kraljevo“ iz Kraljeva, kao i svake godine organizuje radnu posetu i neizbežan lov za lovačka udruženja koja snabdeva određenim brojem fazanskog podmlatka da se druže i izmenjaju dosadašnja iskustva.
   Na zbornom mestu etno kuća „Potkovica“ u Miločaju okupilo se oko 25 poslovnih partnera i gostiju. Nakon pozdrava i dobrodošlice predsednika lovačkog udruženja „Kraljevo“ Uroša Đokovića, razmenjena su mišljenja, iskustva i pohvale lovačkom udruženju „Kraljevo“ za dobar odgoj i zdrav fazanski podmladak koji su uneli u svoja lovišta. Nakon bogatog etno doručka, upravnik lovišta Lazar Milutinović obratio se lovcima i upoznao sa načinom lova, vrstom divljači koja će se tog dana loviti, a sa lovačkim pozdravom „Dobar pogled i mirna ruka“ lovci su se uputili sa svojim psima goničima u atare lovišta Adrani i Mrsać, u odstrel fazanskog petla, zeca i plovke gluvare, kao i eventualni odstrel predatora lisice uništivača ove plemenite divljači.
   Nakon petnaestak minuta traganja za divljači, čuli su se sporadični pucnji, a kako je vreme odmicalo pucnji su učestali, a time i nagoveštaj za dobar ulov divljači u bogatom lovnom reviru pored reke Morave, poljima Adrana i Mrsaća.
   Po isteku lova, lovci su se vraćali na zborno mesto, gde je napravljena zajednička fotografija sa bogatim odstrelom  divljači 18 fazanskih petlova, devet zečeva i jedna plovka gluvara, što je i bio očekivani planski odstrel.
   Nastavak druženja i planiranja uzgoja, kupovine fazanskog podmlatka nastavljen je u etno kući „Potkovica“ Miločaji gde je organizator ovog uspešnog skupa, lova i druženja priredio bogat etno ručak uz neizbežni zabavni program.
   Predsednik lovačkog udruženja „Kraljevo“ Uroš Đoković zahvalio se svim poslovnim partnerima iz lovačkih udruženja i pozvao da se iduće 2010. godine sastanu na nekom drugom lovnom reviru u lovu i druženju sa razmenom lovnih iskustava i još većih ulaganja u proizvodnju i odgoju fazanskog podmlatka kao i  dobrom gazdovanju od otvaranja do kraja lovne sezone.
M.T.Todo

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE


Kraljevčanin u Kolarcu

Očarana publika šestogodišnjakom iz Kraljeva

   Đurađ Đuričić, šestogodišnjak iz Kraljeva, učestvovao je na koncertu „Džinovi i patuljci“, na popularnom Kolarcu, gde je izazvao oduševljenje publike, koja je njegov nastup pratila sa nevericom i čuđenjem.
   A, kako i ne bi, kada ovo dete, po procenama kompetentnih muzičara predstavlja ogroman potencijal, bez premca u našoj zemlji, ali i šire. Muziciranje na bubnjevima za njega je još uvek samo igra i dobra zabava, mada se po načinu njegovog izvođenja može izvući sasvim suprotan zaključak.    - Moram priznati da nas je  donekle iznenadio poziv Dragoljuba Đuričića, da naš sin nastupi na Kolarcu, jer poznato je da je to prostor rezervisan za vrhunske muzičare. Probirljiva publika, sa izgrađenim muzičkim ukusom, bila je fantastična, dlanovima je pratila ritam - kaže Igor Đuričić, otac kraljevačkog malog „majstora“.
Inače, to veče, osim Đurađa, svoj muzički kvalitet su prikazala i deca iz Dečije filharmonije, koja su izvodila klasičnu muziku. Učestvovali su i afirmisani domaći muzičari: Ognjen Radivojević, Sanja Ilić, Nikola Rackov, Jadranka Jovanović... Sve ulaznice bile su rasprodate, a među poznatim javnim ličnostima bila je i supruga srpskog predsednika Borisa Tadića.    - Đurađ je učestvovao sa Dragoljubom. Zanimljivo je da su kompoziciju osmislili na tonskoj probi. Tokom nastupa, Dragoljub je u jednom trenutku ustao i počeo da igra, dok je publika, kako malopre rekoh, takođe aktivno učestvovala. Pre koncerta Đurađ je imao malu tremu, ali tokom nastupa to se nije primećivalo, pre bih rekao da smo mi imali veću od njega - sa osmehom konstatuje Đuričić senior i napominje da je njegov sin, sa šest godina, najmlađi učesnik koji je nastupao na prestižnom Kolarčevom univerzitetu.
V. Balšić



I Titanik plovi

Prošle nedelje je u Kraljevačkom pozorištu gostovalo Narodno pozorište iz Leskovca predstavom „Orkestar Titanik“ Hrista Bojčeva, bugarskog autora. Predstava je magistarski rad režisera Stojana Mladenovića. Povodom gostovanja Leskovčana u našem gradu bio je i direktor Narodnog pozorišta Leskovac Zoran Ristić, koji je široj javnosti poznatiji po tome što je u Leskovcu prvi izvršio racionalizaciju radnih mesta i smanjio broj zaposlenih sa 70 na 53.    - Problem viška zaposlenih napravile su prethodne lokalne vlasti u Leskovcu koje su u pozorište zapošljavali prateće osoblje, a ne glumce i druga pozorišna zanimanja- rekao je Zoran Ristić  i naglasio da su trenutno pred raspisivanjem konkursa za dva glumca jer u pozorišnoj trupi trenutno ima više glumica od glumaca.
Direktor leskovačkog pozorišta nas je upoznao i sa jednom od najvećih manifestacija koju organizuje njihovo pozorište a to je „Pozorišni maraton“.    - Na ovogodišnjem „Pozorišnom maratonu“ učestvovali su Jugoslovensko dramsko pozorište sa Nušićevom predstavom „Tako je moralo biti“ u režiji Egona Savina, Niško pozorište sa „Gospođom ministarkom“, Beogradsko pozorište sa predstavom „Ćeif“, Pozorište na Terazijama kabaretskom predstavom „Dobra stara vremena“, Narodno pozorište Beograd sa predstavom „Derviš i smrt“, Kraljevačko pozorište sa predstavom „Putujuće pozorište Šopalović“, Kruševačko pozorište sa predstavom „Dundo Maroje“ u režiji Kokana Mladenovića i baletska predstava „Konstantina Kostjukova i zvezde 21. veka“ i naša predstava „Ujež“ u režiji Cisana Murusidze Čolović - obavestio nas je Ristić i dodao da je bilo veoma neizvesno do kraja da li će biti održan maraton zbog proglašenja epidemije gripa u Srbiji i da je posle svake predstave sala čišćena od poda pa gotovo do plafona.
   Kako smo saznali od Zorana Ristića, u Leskovcu 90 posto budžeta koji je opredeljen za kulturu ide na plate zaposlenih u ustanovama kulture.    - I pored takve situacije u prolećnoj i jesenjoj sezoni imali smo pet premijera, 4 večernje i jednu dečju predstavu. Pitaćete se kako smo uspeli. Nalazimo načine da predstave realizujemo u saradnji sa drugim pozorištima ili preko projekata. Cisana Murusidze Čolović nam je donirala predstavu, dok smo predstavu koju ste imali prilike danas da pogledate realizovali preko Dramske akademije u Sofiji na kojoj je naš reditelj Stojan Mladenović magistritrao i otuda i izbor bugarskog autora - zaključio je Zoran Ristić.
A.Marić



Novembarski za decu

   U utorak je u galeriji „Maržik“ otvoren Novembarski dečji likovni salon na kome su učestvovala deca  18 škola od kojih 14 osnovnih i 4 srednjih. Na konkurs je pristiglo 264 dečja rada, a izloženo je 112 radova koji su prošli selekciju. Dodeljene su tri nagrade za osnovce, i tri nagrade za srednjoškolce. Nagrađeni su Marko Knežević OŠ „Dragan Đoković Uča“ iz Lađevaca, Mirković Teodora OŠ „IV kraljevački bataljon“ i predrag Karapandžić OŠ „Đura Jakšić“ iz Konareva, od osnovaca, a od srednjoškolaca gimnazijalci Jovana Mrvić i Ana Vukašinović i Ivana Dukić iz Ekonomsko trgovinske škole. U umetničkom delu programa nastupile su balerine plesnog kluba „Denis Kasatkin“.
A.M.



Staro graditeljstvo

    Prošlog petka je u galeriji Kraljevačkog muzeja otvorena izložba fotografija „Pokidani  đerdan“. Izložbu je organizovao valjevski  Zavod za zaštitu spomenika kulture. Izložbu su otvorili Dragan Drašković, direktor muzeja, Gordana Tošić, direktorka kraljevačkog Zavoda i Vesna Ćirić direktorka valjevskog Zavoda.
   - Izložba je nastala u protekle dve decenije rada na lokalitetima oko Valjeva i nema umetnički već dokumentarni karakter - rekla je Vesna Ćirić direktorka valjevskog Zavoda i naglasila da su autori fotografija skoro svi radnici Zavoda i da su na njima zabeleženi vredni spomenici kulture i graditeljstva koji su vrlo ugroženi, a da neki od prikazanih više i ne postoje.
A.Marić.

SPORT

Bliži se izbor najboljih za 2009. godinu

Sportskim organizacijama na području Grada Kraljeva

   Sportski savez Kraljeva na kraju svake godine tradicionalno vrši proglašenje najuspešnijih sportista, sportskih radnika i sportskih organizacija.
Za sportska ostvarenja u 2009 godini godini izvršiće se proglašenje najuspešnijih sportista za ostvarene rezultate:
- najuspešnija pionirka,
- najuspešniji pionir,
- najuspešnija kadetkinja,
- najuspešniji kadet,
- najuspešnija juniorka,
- najuspešniji junior,
- najuspešnija seniorka,
- najuspešniji senior

   Za sportska ostvarenja u 2009 godini izvršiće se proglašenje najuspešnijih sportskih radnika:
- najuspešniji trener,
- najuspešniji sportski radnik,
- najuspešniji sponzor kluba.
Za sportska ostvarenja u 2009. godini izvršiće se proglašenje za najuspešniju sportsku organizaciju (klub sa područja Kraljeva).
Povodom proglašenja najuspešnijih sportista, sportskih radnika i sportskih organizacija, pozivamo vas da nam dostavite predloge iz vašeg kluba sa obrazloženjem.
Sve predloge potrebno je da dostavite Sportskom savezu Kraljeva zaključno sa 8. decembrom 2009. godine na adresu:
Sportski savez Kraljeva, kancelarija Sportskog centra Ibar, Dom društvenih organizacija.

Očekujemo vaše predloge.
Sportski zdravo!
Predsednik,
Rajko Čubrić



FUDBAL - SRPSKA LIGA ZAPAD - SEDAMNAESTO KOLO
Pobeda ublažila jesenju tugu

Sloga nadigrala Sevojno za beg iz opasne zone: Sloga - Sevojno 1 : 0 (1 : 0)

Kraljevo. Gradski stadion. Gledalaca: 1500. Sudija: Radovan Ćeramilac (Beograd). Pomoćnici: Vladan Radulović (Vinča), Zoran Janićijević (Beograd). Strelci: Trnavac u 10. minutu. Žuti kartoni: Vukojičić (Sloga), Stanisavljević, Maksimović, Jovanović, Pejović i Ljubičić (Sevojno).
Sloga: Urošević, Vasilić (od 61. Đorđević), Gojković, Pavlović, Vlašić, Trnavac, Janićijević, Perić (od 80. Andrić), Spasojević (od 84. Bulatović), Rađenović, Vukojičić.
Sevojno: Nikolić, Virić (od 46. Pejović), Stanisavljević (od 66. Kostić), Bulatović, Sandulović, Maksimović, Jovanović, Jovičić (od 64. Ljubičić), Vujović, Arsenijević.
   Spuštena je zavesa na jesenji deo sezone u Prvoj ligi Srbije. Sloga je dobrom igrom i pobedom protiv kvalitetne ekipe Sevojna donekle poboljšala utisak i bodovni saldo koji je s obzirom na kvalitet i ambicije Kraljevčana u ovoj sezoni morao da bude veći.
Protiv ekipe koja je pre početka prvenstva važila za jednog od favorita za najviši plasman, Sloga je odigrala odlično ne dopustivši da protivnik za 90 minuta uputi udarac u okvir gola nezaposlenog golmana Uroševića.
Već u 5. minutu na asistenciju Rađenovića, Spasojević je sa ivice peterca šutirao pored stative golmana gostiju Nikolića. Napadi „belih“ urodili su plodom već u 10. minutu. Posle kornera kojeg je odlično izveo Rađenović, najviši u skoku bio je Trnavac i efektnim udarcem glavom doneo je veliku radost svojoj ekipi i navijačima koji su poprilično ispunili tribine Gradskog stadiona.
Sloga je nastavila sa naletima pa je u 33. minutu Trnavac umalo iskoristio kiks odbrane Sevojna. Nikolić je ipak spretno intervenisao. Posle odličnog prodora Vukojičića u 54. minutu, na njega je u šesnaestercu gostiju naleteo Stanisavljević, a sudija Ćeramilac je umesto kaznenog udarca pokazao napadaču domaćih žuti karton što je izazvalo burne reakcije publike.
Samo 5. minuta kasnije Rađenović je po ko zna koji put u ovoj sezoni zatresao stativu protivnika. U 70. minutu ponovo je iskusni Rađenović šutirao, ali samo pored stative gola Sevojna.
Fudbaleri Sloge ovom pobedom su pobegli iz zone ispadanja i u malo boljem raspoloženju očekuju prolećni deo prvenstva i utakmicu u Kraljevu sa velikim dužnikom, ekipom Dinama iz Vranja.

REČ TRENERA
- Mislim da obe ekipe ne mogu da se pohvale dobrom igrom, jer je udaraca na gol bilo vrlo malo i golmani su bili nezapaženi. Ovo je sigurno jedno od naših najlošijih izdanja u ovoj sezoni - rekao je posle utakmice trener Sevojna, Ljubiša Stamenković.
- Nadigrali smo ekipu Sevojna i imali još nekoliko šansi da i ubedljivije slavimo. Kontrolisali smo igru svih 90 minuta na izuzetno teškom terenu i nismo dopustili kvalitetnom protivniku ni jednog momenta da nas ugrozi - zadovoljan je bio šef struke „belih“, Saša Nikolić.

SMENJEN ŠEF STRUČNOG ŠTABA FK SLOGA, SAŠA NIKOLIĆ
Na sastanku sa igračima i stručnim štabom koji je održan u sredu u prostorijama kluba na Gradskom stadionu, direktor FK Sloga, Ljubiša Vujović saopštio je da je dosadašnji šef stručnog štaba, Saša Nikolić, smenjen sa te dužnosti, a sa njim i pomoćni trener Zoran Kraljević. Vujović je odluku koju je doneo Upravni odbor obrazložio redukovanjem finansijskih sredstava u nastavku sezone i lošim bodovnim učinkom Sloge u jesenjem delu prvenstva. Ekipu će do početka priprema 10. januara, a možda i kasnije voditi trener Željko Milićević i kondicioni trener Saša Milovanović.    Podsetimo, Saša Nikolić je preuzeo kormilo Sloge u 5. kolu, a na klupi „belih“ je tada nasledio Ivicu Cvetanovskog. Sloga će u nastavak sezone ući sa 19 osvojenih bodova.
I.S.


INTERVJU SA SPORTSKIM DIREKTOROM BICIKLISTIČKOG KLUBA METALAC, RADIŠOM ČUBRIĆEM
Metalac na putevima stare slave

   Dugi niz godina biciklistički klub Metalac iz Kraljeva bio je u zapećku. Masovniji, komercijalniji i bogatiji sportovi držali su primat u gradu na Ibru, pa je klub koji ima bogatu tradiciju dobijao minimalna sredstva koliko da se totalno ne ugasi. Mnogi su na žalost brzo zaboravili da je ovaj sport koji je u svetu inače izuzetno popularan darovao Kraljevu trojicu učesnika Olimpijskih igara, preko deset državnih prvaka, veliki broj učesnika svetskih i evropskih prvenstava. Pre tri godine dolaskom u klub bivšeg olimpijca Radiše Čubrića, biciklizam je ponovo oživeo u Kraljevu.     Popularni „Gile“„ imao je izuzetno uspešnu takmičarsku i trenersku karijeru, nastupao je na Olimpijskim igrama u Barseloni i kao trener u Pekingu. Kao trener nacionalne selekcije, za kratko vreme je uspeo da konsoliduje ovaj sport u Srbiji i naravno u rodnom Kraljevu.
    - Po mom povratku iz Amerike, gde sam dugi niz godina živeo i radio, zatekao sam dosta teško stanje u srpskom biciklizmu. Posebno me pogodila situacija u Kraljevu gde je BK Metalac maltene preživljavao. Kao neko ko najiskrenije voli ovaj grad i koji je njegovo ime proslavio po svetu kao učesnik Olimpijskih igara, moralna obaveza mi je bila da pomognem klubu u kojem sam ponikao. Uspeo sam da koliko toliko postavim neke stvari na svoje mesto i pomognem naravno u skladu sa svojim mogućnostima. Nabavio sam nekoliko kvalitetnih bicikala, raznorazne opreme, sve u cilju da klub ima najosnovnija sredstva da se takmiči i uopšte funkcioniše - kaže za Ibarske sportski direktor i trener BK Metalac, Radiša Gile Čubrić.    BK Metalac pre dolaska Radiše Gila Čubrića na mesto sportskog direktora i trenera nije bio ni u najboljih 15 klubova u državi. Sada zauzima visoko treće mesto gotovo u svim kategorijama.
   - Ponosan sam na rezultate koje je klub napravio od mog dolaska. Ono što je još bitnije je da je zainteresovanost za bavljenje biciklizmom kod dece i mladih ljudi drastično povećana. U ovoj sezoni ostvarili smo sjajne rezultate u svim kategorijama i iznedrili nekoliko standardnih reprezentativaca. Ivan Jovanović je u seniorskoj konkurenciji postao prvak države u ciklo krosu, Aleksandar Milivojević je u istoj disciplini u kategoriji vozača do 23 godine osvojio bronzu, a mlađi kadet Stefan Filipović srebro. Treba pomenuti i Miloša Jovanovića, Lazara Erića, Darka Prokovića, Miloša Borisavljevića, Milanka Petrovića, Darka Devedžića i Selenu Duškić. Svi oni osvajali su medalje i beležili fantastične rezultate u skoro svim trkama u kojima su učestvovali i oni su definitivno naša budućnost. Posebno bi istakao Jelenu Erić koja je kao mlađi kadet treća u seniorskoj konkurenciji i najbolja takmičarka u svim mlađim kategorijama u Srbiji. Mlađi kadeti ujedno su i ekipni prvaci države što je izvanredan uspeh.
   BK Metalac postiže fantastične rezultate, ali na žalost to u ovom gradu nije dovoljno da se pruži ovom klubu značajnija finansijska podrška iz gradskog budžeta za sport. Mrvice koje biciklisti dobijaju ne mogu da podmire ni troškove prevoza, a kamoli neko veće takmičenje.
   - Nažalost, tako je. Sredstva koja dobijamo od grada su mizerna i ona ne mogu da podmire ni deo troškova koji su itekako veliki. Podsećam da je biciklizam jedan od najskupljih sportova i da je izuzetno popularan u celom svetu, a pogotovu u zapadnoj Evropi. Mi ne možemo da pariramo velesilama u biciklizmu, ali bi određenim ulaganjem u naše talente, kojih neosporno imamo, mogli da se u dogledno vreme približimo zemljama srednjeg kvaliteta što bi bio ogroman uspeh. Kao selektor reprezentacije Srbije i sportski direktor BK Metalac siguran sam da bi se ulaganje u biciklizam konkretno u Kraljevu vrlo brzo isplatilo i da bi ako ne na sledećim Olimpijskim igrama u Londonu 2012, već na Olimpijskim igrama u Čikagu 2016. imali predstavnika iz našeg grada.    U narednoj godini, jedan od najstarijih klubova u Kraljevu slavi jubilej...
   - Slavimo 60 godina postojanja, a to je veliki jubilej i obaveza da nastavimo i u ovim teškim vremenima da kvalitetno radimo i postižemo dobre rezultate. Od BK Metalac se to uvek očekuje jer je ovaj klub pored mene dao još dva olimpijca. Moj otac Radoš je udario temelje biciklizma u Kraljevu, tu je moj brat Rajko, pa braća Jelići, Đukovići, Borovićanin, Ćirić, Milosavljević, Nikačević i ostali koji su ostavili neizbrisiv trag u ovom sportu. Naredne sezone očekujemo još bolje rezultate s obzirom na kvalitet i perspektivu koju posedujemo u svim selekcijama - rekao je za kraj razgovora sportski direktor BK Metalac i selektor reprezentacije Srbije, Radiša Gile Čubrić.
I.S.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE SUPER LIGA SRBIJE - OSMO KOLO
Maksimalan revanš Ribnice

Ribnica - Smederevo 3 : 0 ( 27 : 25, 25 : 22, 25 : 20)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Balandžić i Tomašević (Beograd)
Ribnica: Borovnjak 1, Božić 17, Mijalković 9, Ivanković 7, Bićanin 1, Radević 14, Jović (libero), Kovačević 10. Nisu igrali: Brđović, Aleksić, Milovanović i Kolarević.
Smederevo: Vujović 7, Pešut 8, Pejović 8, S.Stevanović 8, Nikolić 12, Kuburović 3, Ma. Stevanović (libero), Đorđević, Baćo 2. Nisu igrali: I. Petrović, P. Petrović.
   Teže nego što se očekivalo, odbojkaši Ribnice savladali su poslednjeplasiranu ekipu Smedereva i ujedno im se revanširali za poraz na startu prvenstva. Iako je Ribnica ušla u meč kao apsolutni favorit, ako ne po stanju na prvenstvenoj lestvici onda po suvom kvalitetu, dugo se vodila izjednačena borba, ali su u završnicama setova domaćini ipak bili koncentrisaniji.
   U prvom setu bilo je neizvesno do samog kraja. Ribnica je posle izjednačene borbe prvu opipljiviju prednost stekla posle drugog tehničkog tajm auta kada je vodila sa 20 : 16. Činilo se tada da će domaći rutinski privesti posao kraju, ali je tada nastupila serija gostiju koji su preokrenuli rezultat u svoju korist sa 22 : 21. Imali su gosti i dve set lopte, ali je u odlučujućim momentima Kovačević bio precizan, a nešto kasnije je zbog prigovora žuti karton dobio trener Smedereva, Dragan Tadić te je na nesvakidašnji način Ribnica došla do 1 : 0 u setovima, dobivši ga rezultatom 27 : 25.
   Drugi set bio je izjednačen do rezultata 12 : 12. tada je usledila serija domaćih od 4 : 0, a stečenu prednost „musketari“ su rutinski održavali do samog kraja, 25 : 22. Predvođeni sjajnim Radevićem i nedovoljno oporavljenim od povrede, Božićem, Kraljevčani su diktirali tempo igre i u trećem setu. Funkcionisalo je sve besprekorno u igri domaćina, a najviše servis i blok koji su dotukli grogirane Smederevce. Treći period igre Ribnica je dobila najubedljivije, 25 : 20.
   U 9. kolu, Ribnica narednog vikenda u Hali sportova na Ibarskom keju dočekuje ekipu Spartaka iz Ljiga.

RIBNICA SLAVILA NA KANARSKIM OSTRVIMA
Odbojkaši Ribnice ostvarili su veliki uspeh pobedivši u prvom meču druge runde Evropskog Čelendž kupa na Tenerifama istoimenog španskog prvoligaša rezultatom 3 : 1, po setovima 25 : 23, 23 : 25, 25 : 19 i 25 : 23. Meč je trajao 106 minuta.    Pošto je Evropska odbojkaška federacija već ranije odlučila da Hala sportova u Kraljevu ne zadovoljava ni minimalne uslove odigravanja utakmica, odbojkaši Ribnice će revanš susret protiv Tenerifa igrati 9. decembra u hali «Vlade Divac» u Vrnjačkoj Banji.

ZLATNI SET
Odbojkašima Ribnice je potrebna pobeda i u revanš susretu u Vrnjačkoj Banji. Ukoliko bilo kakvim rezultatom trijumfuje ekipa Tenerifa, igraće se «zlatni set» koji će odlučiti  ko ide u narednu rundu Čelendž kupa.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DEVETO KOLO
Vojvodina nadigrala bezidejnu Slogu

Sloga - Vojvodina Srbijagas 67 : 78 (12 : 18, 15 : 24, 15 : 22, 25 : 14)

Kraljevo. - Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Juras, Glišić i Obrknežević (svi iz Beograda).
Sloga: Đorđević, Dimitrijević 23, Razić 15, Gambiroža 11, Oluić 3, Mirković 2, Tokalić, Simeunović, Borovčanin 6, Garović, Veličković, Dašić 7.
Vojvodina Srbijagas: Martinić 13, Jevđić 9, Bošnjak 21, Kovačević 7, Marjanović 2, Mičeta 13, Avlijaš 6, Radak, Dronjak 2, Fekete, Veličković 5.
   U najlošijem izdanju na svom parketu u dosadašnjem delu sezone, košarkaši Sloge zasluženo su izgubili od šuterski raspoložene ekipe Vojvodine iz Novog Sada. Od samog starta videlo se da stariji kraljevački prvoligaš nema ideju kako da parira ekipi koja, iako važi za jednog od favorita za visok plasman, ne igra u najboljoj formi. Očigledno, veru u pobedu protiv renomiranih Novosađana imala je samo malobrojna kraljevačka publika i niko više.
   Od početka „lale“ su preuzele stvari u svoje ruke i povele sa 12 : 2. Raspoloženi su bili gosti u šutu van linije 6,25, a Sloga nije uspevala da pronađe rešenje za taj problem. Martinić je odlično razigravao svoje igrače, a pogotovu Bošnjaka koji je bio najraspoloženiji u redovima gostujuće ekipe.
   Razlika u korist Vojvodine rasla je iz minuta u minut, a već je na poluvremenu bilo jasno da će domaći doživeti i šesti poraz u ovoj sezoni pošto su gubili sa 42 : 27. Mnogi od gledalaca počeli su da napuštaju tribine Hale sportova kada je početkom trećeg perioda Vojvodina serijom od 12 : 0 najavila debakl Sloge. Da ne bude baš tako pobrinuo se jedini raspoloženi igrač u domaćoj ekipi, Marko Dimitrijević. Nije dopustio plejmejkeru „belih“ da njegova ekipa doživi rezultatsku katastrofu i brojnim prodorima, ali i šutevima sa distance omogućio je Slogi, ako bar ništa drugo, bar pristojan poraz.
   U 10. kolu, danas je na programu veliki gradski derbi u kome se sastaju formalni domaćin, Mašinac i Sloga

KOSTIĆ PODNEO OSTAVKU
- Ono što je dugo tinjalo, kulminiralo je u utakmici sa Vojvodinom. Neko mora da preuzme odgovornost za četiri uzastopna poraza. U ovom slučaju to je trener i od ovog trenutka podnosim neopozivu ostavku na mestu trenera Sloge. Želja mi je da ovaj klub ima puno uspeha u daljem radu i da sa nekom novom energijom iznađe rešenje za probleme koji u njemu postoje - vidno neraspoložen posle utakmice bio je Dragan Kostić.

PEJIĆ NOVI TRENER
U KK Sloga morali su brzo da reaguju povodom novonastale situacije. Za novog trenera „belih“ izabran je Miloš Pejić koji je već bio u toj ulozi u starijem kraljevačkom prvoligašu. Novi vršilac dužnosti predsednika KK Sloga, Radoslav Komadinić, obratio se igračima istakavši da će mu prioritet do naredne skupštine kluba koja će se održati za dvadesetak dana biti stabilizacija situacije i pomoć igračima u svakom smislu, prevashodno materijalnom.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DEVETO KOLO
Mašinac blistao i u Novom Sadu

   Novi Sad - Mašinac 76 : 84 (20 : 21, 19 : 23, 18 : 18, 19 : 22)

Novi Sad. Mala dvorana SPC „Vojvodina“ Gledalaca: 200. Sudije: Mrdak i Milojković (Beograd), Grujić (Smederevo). Novi Sad: Kovačević 2, Subotić 8, Ljubojević 10, Pobrić 17, Rakić 22, Grozdanić, Jančikin 15, Jagodić, Mitić, Bunić 2. Nisu igrali: Vujošević i Dragaš.
Mašinac: Jovanović 7, Cvetković 2, Milašinović 12, Šestović 17, Bjegović 19, Radulović 10, Popović 8, Arsić 2, Čupković 7. Nisu igrali: Raković, Balaš i Vuletić.
Košarkaši Mašinca nastavili su uspešan niz, pa su u Novom Sadu na teškom gostovanju kod istoimene ekipe zabeležili treću uzastopnu pobedu. Trener Vladimir Đokić definitivno je preporodio studente čije je samopouzdanje sada na visokom nivou, a igre iz utakmice u utakmicu sve bolje.    Mlađi kraljevački prvoligaš nije se uplašio neugodne tradicije, a ni protivnika koji je u ovoj sezoni pobeđivao i ekipe poput Vojvodine. Odlično su šuterski bile raspoložene obe ekipe, pogotovu van linije 6,25. Ipak, Mašinac je bio taj koji je diktirao tempo, pa je u finišu druge četvrtine došao i do dvocifrene prednosti, 37 : 27.
Da gosti ne steknu i veću prednost pobrinuli su se bivši igrač Mašinca Rakić i Jančikin, pa je ekipa Novog Sada ipak držala rezultatski priključak. Početkom treće četvrtine Pobrić je sa 10 vezanih poena uspeo da izjednači rezultat na 55 : 55. Činilo se tada da će domaći doći do preokreta, ali nisu tako mislili Šestović i Bjegović. Uz sjajne asistencije Radulovića, njih dvojica rešetali su koš Novosađana, a u tome im se pridružio i Čupković, pa je za tili čas Mašinac ponovo stekao dvocifrenu prednost.    U samoj završnici, domaći su faulovima pokušali da ometu koncepciju studenata, ali u tome nisu uspeli.
I.S.



Kraljevske Krune u evropskom kup takmičenju

   Klub američkog fudbala Kraljevo dobio je poziv od Evropske federacije američkog fudbala, da u 2010. godini zaigra u Evropskom kup takmičenju.

   U Beogradu 22. novembra u hotelu „Balkan“ održan je sastanak tri Federacije američkog fudbala, Srpske, Turske i Mađarske koji je imao za cilj uspostavljanje sistema i izvlačenje parova Euro Challenge kupa, klupskog takmičenja pod okriljem Evropske Federacije američkog Fudbala - EFAF.
   Domaćin sastanka bila je Srpska federacija na čelu sa predsednikom SAFS-a, gospodinom Vladanom Lapčevićem, a sastankom je predsedavao potpredsednik EFAF-a gospodin Uve Talke. Na sastanku su bili i predsednici Turske i Mađarske federacije kao i čelnici devet klubova prijavljenih za ovo takmičenja. Naredne, 2010. godine takmičiće se tri kluba iz Srbije, dva iz Mađarske i četiri iz Turske. Odlučeno je da se igra u tri grupe sa po tri tima, i to grupa „A“ u kojoj će igrati Ankara Falcons, Instambul Cavaliers i Kraljevo Royal Crowns, grupa „B“ u kojoj igraju Gyor Sharks i Klek Knights i Instambul Tigers, i grupa „C“ u kojoj nastupaju Budimepešta Cowboys, Čačak Angel Warriors i Instambul Sultans.
   Takmičenje po grupama će trajati od 17. i 18. aprila do 06. juna naredne godine. Polufinala će se igrati od 26. i 27. juna, a finale 17. ili 18. 26/27.juna. Klubovi će u grupnoj fazi odigrati po dve utakmice sa svakim protivnikom, a u polufinale će ići prvaci grupa i najbolji drugoplasirani. Domaćini polufinala biće dve prvoplasirane ekipe sa najboljim učinkom.
   Srđan Ćosić, direktor kluba Royal Crowns, rekao nam je da su se predstavnici Turske pokazali kao odlični organizatori predstojećeg takmičenja.
   - Makimalno su pokazali dobru volju da upriliče ovakav sportski događaj. Za naše klubove, najzanimljivije će biti drugo kolo kada će sva tri kluba putovati zajedno u Instambul, gde će u istom danu odigrati tri utakmice što se do sada nije dogodilo, bar kada je reč o klupskim takmičenjima. Nema sumnje da će sledeća godina u Euro Challenge kupu biti jako zanimljiva i raznovrsna, pa će publika širom Srbije moći da uživa u kvalitetnom američkom fudbalu. Treba napomenuti da će se pored klupskih takmičenja igrati i kvalifikaciona grupa za juniorsko evropsko prvenstvo, i da će publika u našoj zemlji zaista imati šta da vidi - kaže Ćosić.
   Za Kraljevački klub poziv u Evropsko kup takmičenje predstavlja veliko priznanje za uloženi rad i postignute rezultate, koje je još značajnije, jer je poziv došao iz Evrope, čime retko ko u Kraljevu može da se pohvali. I pored međunarodnog priznanja, Krune nažalost, i dalje nemaju svoj teren, i samo zahvaljujući dobroj volji ljudi iz Kraljevačkog Aero kluba mogu da treniraju na pisti aerodroma. Klub je podneo molbu gradskim vlastima da im pomognu, dodeljujući im adekvatnu parcelu na korišćenje i privedu je nameni. Čeka se na odgovor.
   Klub američkog fudbala Kraljevo okuplja mlade i decu u tri slekcije. Seniori su 2008. godine bili prvaci Međudivizijskog finala Srbije, pioniri su 2007. godine bili prvaci Srbije, a ove godine drugi u Srbiji. Kapiten pionirskog tima je ove godine proglašen za MVP lige. Juniorska selekcija je dala osam reprezentativaca za predstojeće Evropsko prvenstvo, od kojih je kapiten reperezentacije, Strahinja Stepović, prvi srpski igrač koji je zaigrao američki fudbal u Americi, ponikao u kraljevačkom klubu Royal Crowns. Na ovo se nadovezuje i poslednje priznanje našem klubu, koje je poziv da naredne godine zaigramo  u Evropskom kupu.
   - Na osnovu svega, našeg truda, uspeha postignutih više entuzijazmom nego logističkom podrškom, priznanja i uvažavanja od strane vrhunskih stručnjaka američkog fudbala, i svakodnevnih  nastojanja da mlade Kraljevčane okupimo i okrenemo ih sportu, pitamo, da li ovaj sportski klub zaslužuje razumevanje i podršku Grada Kraljeva i lokalne zajednice - zaključio je Ćosić.