Ulica i škola puni blizanaca
Baš ih briga za štrajkače glađu
Spoticanje oko apoteka
Čistka kreće od čistačica
Odradili vagone za Železnicu, a nisu dobili 4 plate
Novine u novom zakonu o bezbednosti saobraćaja 2
Katuni na Pešteru, Mongolija na srpski način
Veće subvencije za poljoprivredu!
Ribolov - lov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, košarka, odbojka, karate

RETROVIZOR
Praznina

   Ima jedna priča istinita što se zbila davnih dana u nekad moćnoj dnevnoj novini „Ekspresu“, u gradskoj rubrici. Gradska rubrika je inače u svakoj novini elitna rubrika. Ona proizvodi sa dopisnicima najviše priča. Bez nje nema ni novine.
   Elem, leto, nedelja, sedi ekipa u gradskoj i shvata da je sve ispisala i o Adi i o rekama i o letovanju i o zdravstvenim problemima i za novinu nema više ništa. Sede oni tako na 13 spratu „Politikine“ zgrade. Upeklo, svi ćute, ćuti i čika Lale, legenda fotografska, povlači polako dimove iz cigarete, kad se na horizontu pojavi trag aviona koji sleće na Surčin. U mrtvoj tišini svi gledaju avion i puše. I onda zagledan u nebo čika Lale više za sebe izgovori „padni bre, pizda ti materina“. 
   Uhvatio sam sebe pre neki dan kako se perverzno radujem zbog najave štrajka glađu radnika Fabrike vagona i protesta njihovih kolega ulicama grada. Ej, eto nama novinarima vrh strane. Eto nama afere. Preteći ćemo one što pišu o šljakerima koji su zauzeli prugu. Kako drugačije da dospemo u prvi plan, kako šef da nas zapazi, kada nam od svinjskog gripa niko nije riknuo nedeljama. Bruka!
   Još kada bi smo uspeli da političare bar malo posvađamo oko situacije u FVK-u, pa da još neko zanemoća tamo. Ih sreće naše. Ne dao Bog da neko zbog pisanija zapreti nekom novinaru. Pa imalo bi da se žvrlja do posle Božića. Ma šta do Božića, do Vaskrsa.
   Priča mi onomad drugar koji se „iselio“ na Island, gledajući naslovne strane naših, što državnih što lokalnih novina, pa onda kroz zajedničku pričo o ovom našem zanatu dođosmo i do poređenja kako oni pišu i šta pišu, a kako mi, da je u tom nekom gradiću gde je bio poslom, (’bem ga zaboravih ime mesta) glavna tema na naslovnoj strani lokalnih novina bila rasprava o tome zašto opada broj pastrmske mlađi u jednoj tamošnjoj reci. A ja čekam da neko umre pa da napišem tekst zbog koga će se narod „radovati“ jer  je „nekome gore nego meni“, zbog koga će se novine bolje prodavati. I osetih neku prazninu. Kako bi lepo bilo da pišem o mrestu skobalja. Jeste li doživeli to kada izlazi u Ribnicu i Lopatnicu? Niste. Ma čudo. Ali ko će to da čita. Mora neko da umre da bi smo mi čitali i slušali, jer jedino tako imamo iluziju da smo, samo zato što smo  još živi, bolji od drugih.
Atanasije Tasić

Malo poznati sporazum nemačke kompanije RWE i Srbije

   Kompanija koja je odavno zainteresovana za kupovinu EPS obećava 3.000 megavata iz elektrana na Drini, Dunavu i Moravi. Posao vredan pet milijardi. Ibarske elektrane „kap u moru“
   Samo u prvoj fazi projekta koji je voljna da sprovede u Srbiji nemačka kompaija RWE  je kroz izgradnju elektrana na rekama gde je već započeto iskorišćavanje hidroenergetskih potencijala,  a to su Dunav, Drina i  Morava spremna da obezbedi 3.000 megavat sati instalisane snage što je trideset puta više od onoga što bi se dobilo ako bi se Ibar između Raške i Kraljeva pretvorio u seriju omanjih jezera iz kojih bi  desetak protočnih hidrocentrala dalo manje  od 100 megavat sati, a što bi trebalo da izvede, kako se nedavno čulo u Kraljevu, italijanska kompaija SECI.
   Nemačka kompanija koja je još u prošlom veku iskazala želju da kupi EPS  polovinom novembra prilikom posete predsednika Tadića Nemačkoj potpisala je sa vladom i EPS-om memorandum o razumevanju za izgradnju elektrana u Srbiji.
- Reč je o reverzibilnoj elektrani Đerdap tri, elektrani na Velikoj Moravi i sistemu elektrana  na Gornjoj Drini. Ukupna vrednost u konačnom obimu je pet milijardi evra. Nadamo se da ćemo ovim projektom čiste energije iz hidropotencijala poboljšati energetski portfolio naše zemlje - rekao je tada Dragoslav Marković direktor EPS-a.
   Za gradnju elektrana u saradnji sa Srbijom i strateškim partnerima iz inostranstva  zainteresovana je i Republika Srpska. Krajem novembra Slobodan Puhalac ministar privrede, energetike i razvoja RS je rekao da se Republika Srpska sprema za raspisivanje javnog poziva za strateškog partnera za izgradnju HE u gornjem toku Drine i da će taj posao biti urađen u saradnji sa Srbijom.
   Skoro hiljadu megavat sati inače leži  po procenama u lokacijama Rogačica, Srednje Tegare, Bala Dubravica, Drina 1-3 i Kozluk. Ukupni potencijal Drine i njenog sliva je inače davno procenjen na 14,4 milijardi kilovat sati godišnje, a koristi se samo pet.
   Ubijanje jedne od najlepših planinskih reka u Srbiji zarad par desetina megavata bio bi ekološki nonsens 21. veka u Srbiji. Ibru ne da ne trebaju elektrane već mu treba aklamativni zahtev svih Kraljevčana ka državi da pod hitno izvadi pare iz džepa i sa njegovih i obala pritoka skloni, pre svega, raščansku i novopazarsku deponiju, a potom sa kosmetskim vlastima i jalovinu prepunu fenola u Obiliću. Struju i to čistu italijanska kompanija SECI koja po svemu sudeći već viđena da od Ibra napravi baru, može da nam obezbedi i kroz vetrenjače na Stolovima i Čemernoj planini. Bar tako rade u Hrvatskoj gde im ne daju da pregrađuju reke. Ima sve na Internetu. Proverite.

EPS I DALJE ĆUTI!
Još čekamo odgovore EPS-a, a na pitanja o opravdanosti izgradnje hidroelektrana na Ibru. Podsećamo čitaoce da smo pitanja uputili preko nadležnih u Elektrosrbiji još pre 4 nedelje.

Specijalno za Ibarske
Srbo Trifunović

Baš ih briga za štrajkače glađu

Štrajk glađu nastavlja se do ispunjenja zahteva radnika Fabrike vagona. Ukrajinci ponudili samo jednu platu do Nove Godine, i to iz dva dela

   Šestorica radnika u štrajku glađu, generalna obustava rada i 400 fabrikanata u preksinoćnoj protestnoj šetnji centralnim ulicama grada zbog neisplaćenih zarada od avgusta i nemanja posla, trenutna je slika stanja u kraljevačkoj Fabrici vagona, koju je privatizovao ukrajinski koncern „Azov Impeks“.
   Vođa protesta i predsednik Industrijskog sindikata metala FVK kaže da je na prvom održanom sastanku sa Upravnim odborom „Azov impeksa“, radnicima plasirana krajnje „nepristojna ponuda“.
   - Otišli smo da čujemo ponudu koja je bila daleko ispod naših zahteva. Ponudili su nam pola avgustovske plate sada, drugu polovinu negde oko Božića. Kada smo im rekli kako je to smešno, onda su Ukrajinci predložili kako bi mogli da nam isplate drugu polovinu avgustovske plate pred Novu Godinu. Mi smo na to odmah ustali i napustili sastanak - kaže Ćirković, uz primedbu da su im Ukrajinci rekli kako njima država neće pomoći u ispunjenju zahteva i kako su protesti beznačajni.
   I dok Boško Slavković, direktor fabrike tvrdi da radnici nisu u pravu, jer sve čini da obezbedi posao, uz savet štrajkačima da „prekinu sa gladovanjem, jer to nije dobro za njihovo zdravlje“, članovi štrajkačkog odbora kažu da od odustajnja od protesta, nema ništa!
   - Dosta nam je više igara tipa „biće posla, biće para“. Mi i naše porodice moramo da jedemo svakog dana, a rukovodstvo neka sada vidi šta će! U ovoj zemlji retko ko traži da radi, gledajući da do para dođe popreko. Mi želimo da radimo i tražimo sposoban menadžment koji može da nam obezbedi posao. Ukoliko poslodavci ne ispune naše zahteve koji su krajnje opravdani, jer se odnose na zarade i obezbeđivanje posla, odnosno izvesne budućnosti svih zaposlenih, mi ćemo radikalizovati štrajk blokadom mosta preko Ibra, i saobraćajnica u gradu - rekao je Milan Trnavac član štrajkačkog odbora.
   Čelnici fabrike prozvali su gradsku vlast da stoji iza štrajka, što je izazvalo brojne reakcije.
   - Lokalna samouprava je veze u ministarstvima i javnim preduzećima iskoristila da obezbedi posao Fabrici vagona za „Železnice Srbije“. Ako rukovodstvo fabrike misli da treba samo da bude skretničar za novac koji dolazi iz državne kase, grdno se varaju. Neka otvore dokumentaciju i vide koji su to stari poslovni partneri sa kojima je fabrika radila i neka obezbede posao za te ljude - kaže Milomir Šljivić, predsednik Gradske skupštine.    Milomir Ćirković, predsednik Industrijskog sindikata metalaca u fabrici i jedan od štrajkača glađu, kazao je da je neodgovornost poslodavaca i nesposobnost menadžmenta, uzrok ovakvog stanja.
- Ukoliko ne izađu u suret našim zahtevima, da nam isplate zaostale zarade i obezbede posao, od ponedeljka ćemo na ulice izvesti i svoje porodice. One najviše trpe. Tri godine je od kako su nas Ukrajinci kupili. Stalno se govori o velikom poslovima, i mi se obradujemo, jer želimo da imamo prespektivu. Ovako, slika stvarnog stanja je upravo situacija u kojoj se nalazimo, i od štrajka glađu nećemo odustati -  kategoričan je Ćirković, pored koga glađu štrajkuju i Pantelić Milanko, Milan Debeljak, Đurašković Boban, Šebović Radovan i Đogatović Boban.
   - Stalno su u medijima pričali kako im nedostaju metalci, i da će svakog ko dođe zaposliti. Tako ja poverovao, i od mehaničara postao varilac, nadajući se da će biti mnogo bolje, jer su nam u fabrici obećavali i dobre plate i posao. Sad vidim, sve se svelo na obećanja i ja više nemam čime da hranim troje dece, dok na radnom mestu stojim besposlen. Sad gladujem, i ne znam dokle ću, žena i deca kod kuće plaču, ali nema druge, morao sam da pribegnem ovom drastičnom vidu protesta - žali se Pantelić.
Ukoliko radnici i dalje budu nastavili štrajk, na njihova mesta ćemo primiti druge radnike, rekao je između ostalog direktor Boško Slavković.    Zaposleni u Fabrici vagona su julsku zaradu dobili od poslednje rate za prodatih 85 vagona čija je izrada prvo bila ugovorena za nemačko tržište, i koje je u međuvremenu odustalo od ovog posla, a vagone je kupilo JP „Železnice Srbije“.
Zbog neobezbeđenog posla, iz proizvodnih pogona Fabrike vagona koja zapošljava 900 radnika, više od 400 radnika je na prinudnim odmorima. I oni su se pridružili kolegama u uličnim protestima.
Nenad Božović

Mrkonjić obišao infrastrukturne radove

   Ministar za infrastrukturu u Vladi Republike Srbije, Milutin Mrkonjić, prošle subote je tokom obilaska radova na rekonstrukciji Kamidžorskog mosta u Kraljevu, kazao da je izgradnja Koridora 11 prema luci Bar, osim ekonomskog i političko pitanje.
   - Kako se ovo pitanje često postavlja u poslednje vreme, smatram da Srbija i politički treba da ima izlaz na more, i ja sam predložio da to bude luka Bar, a čim je Miodrag Kostić, jedan od najznačajnijih privatnih biznismena u zemlji preuzeo koordinaciju oko tog posla, znači da tu ima ekonomskih interesa - kazao je Mrkonjić.
   On je naglasio da je privrednicima prepušteno da shvate koliko je potrebna izgradnja Koridora 11, kako bi investirali u njegovu izgradnju.
   - Mi smo prepustili privrednicima da shvate značaj ovog posla, a onda će država stati iza njih u onom delu koji  budu tražili, sa naravno što je moguće manje para, jer država ih nema mnogo - rekao je ministar za infrastrukturu.
   Mrkonjić je istakao da je izgradnja Koridora 11 izuzetno rentabilan projekat, jer su pruga Beograd-Bar i luka Bar, neodvojivi delovi jedne celine.
   - Isto se odnosi i na auto put na Koridoru 11 čiju izgradnju počinjemo iduće godine sa 20 miliona evra izdvojenih iz budžeta - najavio je Milutin Mrkonjić, koji je obišao i gotovu deonicu puta Ušće-Biljanovac, na magistralnom puta E-760 (M-22) Kraljevo-Raška.
   On je kazao da će za domaće putare biti dovoljno posla i istakao da su oni ove godine dokazali da znaju da rade svoj posao - na Koridoru 10, severu i jugu i obilaznici oko Beograda.
   - Cilj Vlade Srbije je da naša preduzeća dobiju poslove na projektima koji se grade u našoj zemlji. Naši građevinari samo jedinstvenim nastupom na srpskom terenu stiču nove reference da mogu kasnije da idu i u svet - rekao je Mrkonjić, istakavši da će domaći putari imati više posla u sledećoj godini.
   Mrkonjić je zaključio da rukovodstva domaće putne privrede moraju da shvate da kvalitet mora da bude daleko bolji nego što jeste i poručio da više neće biti opravdanja za loš kvalitet.
   Deonicu Ušće-Biljanovac, dužine 14,46 kilometara, ministar za infrastrukturu je nazvao „primerom dobro urađenog posla“.
D.M.

UMALO ODLOŽENA SEDNICA SKUPŠTINE
Spoticanje oko apoteka

   Kompromisom po kome će se, na zahtev Pokreta za Kraljevo, na narednoj sednici koja treba da bude održana za desetak dana, među prvim tačkama dnevnog reda naći odluka o preuzimanju osnivačkih prava nad Apotekarskom ustanovom i Domom zdravlja u Kraljevu, juče je sprečen raspad vladajuće koalicije i omogućeno usvajanje veoma važnih urbanističkih akata u Skupštini grada Kraljeva.
   - Pre tri godine smo shodno zakonu trebali da preuzmemo osnivačka prava nad ove dve ustanove i naš uslov za ostanak u koaliciji je da se na sledećoj sednici to usvoji ili neće biti ni budžeta ni plana Direkcije. Mi godinama već razvlačimo preuzimanje ingerencija nad Apotekarskom ustanovom koja je profitabilna firma, ali i nad Domom zdravlja koji se pretvara u svoju suprotnost jer se gase navodno nerentabilne ambulante u udaljenim selima, a priča usmerava na izabranog lekara po anglosaksonskom sistemu koji je kod nas neprimenljiv - kaže dr Ljubiša Jovašević, predsednik Pokreta za Kraljevo.
   Uz brojne primedbe opozicije prošla je inače i rasprava o realizaciji budžeta za ovu godinu, a kao radni zaključak, opet na predlog Pokreta za Kraljevo prihvaćen je predlog da se razmotre mogućnosti da grupa čistačica koja je trebalo da bude otpuštena u okviru smanjenja broja radnika u Skupštini i javnim preduzećima prebaci u „Čistoću“.
   Na dnevnom redu skupštine koja je o tačkama glasala kasno sinoć bio je i prostorni plan Kraljeva i više planova detaljne regulacije od kojih zavise ozbiljni razvojni projekti.
E.I.

Informacije od javnog značaja još uvek nisu javne

   Nevladina organizacija „Građanski savet“ iz Kraljeva čekala je preko dve godine da im Regionalni centar BIA u Kraljevu samo odgovori koliko su ukupno dobili zahteva za pristup informacijama od javnog značaja

   Građani i mediji informacije mogu tražiti od državnih organa, organa teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, kao i organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja ili pravnih lica koje osniva ili finansira, u celini ili u pretežnom delu, državni organ.
   Srbija je 2004. godine usvojila Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i ima veoma aktivnog poverenika koji štiti pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Stiče se utisak da proces dobijanja informacije predugo traje. Naime, državni organ je dužan da na zahtev zainteresovanog lica da odgovor u roku od 15 dana od podnošenja zahteva. Ako to „ne upali“, građanin se obraća povereniku u roku od 15 dana od odbijanja zahteva, a on u roku od 30 dana donosi rešenje protiv koga državni organ može da pokrene upravni spor.
   Međutim, iako je zakon usvojen pre pet godina, malo građana, pa čak i medija koriste ovaj vid dolaženja do informacija. Srđan Ćosić izvršni direktor Građanskog saveta iz Kraljeva rekao je da u sprovedenom projektu dobijanja informacija od ustanovama u Kraljevu, na čak 100 zahteva nisu dobili odgovore.
   - Građanski savet je pre dve godine ukupno podneo 174 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Pitanje je bilo kontrolno i odnosilo se samo na informaciju koliko je zahteva svaka ustanova dobila, od kada je zakon usvojen. Poražavajući ishod je bio da nam na preko 100 zahteva nisu odgovorili u predviđenom roku od 15 dana. Bili smo primorani da podnesemo žalbu povereniku Rodoljubu Šabiću za svih 100 zahteva. Moram da kažem da se Šabić vidno iznenadio kada je čuo da imamo toliko žalbi, ali na kraju je dobra većina nakon žalbe poverenika ustupila informacije. Kažem dobra većina, jer je bilo i onih za koje smo mislili da nam nikada neće dati informacije, kao što je BIA. Čekali smo preko dve godine da nam Regionalni centar BIA u Kraljevu odgovori koliko su ukupno dobili zahteva za pristup informacijama od javnog značaja - kaže Ćosić.
   Zakon uvodi instituciju poverenika www.poverenik.org.rs, neku vrstu prelaznog ombudsmana koji bi trebalo da bude drugostepeni organ, kome se građani mogu obratiti u slučaju da je odbijen njihov zahtev za dobijanjem određene informacije.
   - U Građanskom savetu opštine Kraljevo ističu da bi instituciji poverenika za slobodan pristup informacijama trebalo dati veća zakonska ovlašćenja. U praksi je najveći problem u tome što nijedan organ vlasti nije pretrpeo pravne  posledice zbog neprimenjivanja zakona, što dovodi do toga da pojedini njegovi članovi gube svoj smisao, što je loš zalog za njegovu budućnost - kaže Srđan Ćosić.

NE PADA JOJ NA PAMET
- Direktorki osnovne škole u Kruševcu, kako nam je rekla, nije padalo na pamet da nam da tražene informacije, već je insistirala da se obratimo Ministarstvu prosvete, a od nas, nevladine organizacije, je tražila da kažemo ko smo i ko nas finansira - kaže direktor Građanskog saveta opštine Kraljevo Srđan Ćosić.
Nenad Božović

Čistka kreće od čistačica

   Gradska uprava Kraljeva prva krenula sa smanjenjem broja radnih mesta. Na poslednjoj Sednici gradskog veća odlučeno da Uprava od Nove Godine bude manja za 25 radnika

   Pre nekoliko meseci kada je Vlada Srbije saopštila koliki je višak zaposlenih u administraciji, po kraljevačkim kuloarima počela je da kruži priča kako će iz gradske uprave biti otpuštene čistačice, a da se veći broj otpuštanja očekuje u ustanovama koje su na budžetu. Tada se govorilo kako će jedna privatna firma koja se bavi uslugama čišćenja preuzeti sve higijeničarke, tačnije njih 12 koje čiste prostorije gradske uprave. I da će nakon toga one nastaviti sa istim poslom, ali ih neće plaćati grad, već privatnik. Glasine ili ne, priča je počela da se obistinjuje, ali ne sa takvim scenarijom.
Gradsko veće Kraljeva izglasalo je da čistačice postanu tehnološki višak, i sa još 13 radnika koji su se dobrovoljno prijavili da napuste gradsku upravu uz određene otpremnine, dolazimo do brojke od 25 radnika manje.
   - Na predlog stručnih službi Grada Kraljeva tražilo se najbezbolnije rešenje, jer otpuštati bilo kog sa posla je jako teško. Polovina sa spiska je pristala da dobije otpremnine, koje su daleko povoljnije prema starom važećem zakonu, a što neće biti slučaj sa novim, dok sa drugom polovinu viška zaposlenih koju čine čistačice ispunjava se deo zakonske forme o tehnološkim viškovima. Međutim, brinulo se i tome da one ne ostanu bez posla, nego da se pronađe neko rešenje kako bi i dalje zarađivale. Prvobitno je bilo zamišljeno da čistačice osnuju sopstvenu firmu koja bi se bavila uslugama čišćenja, a da kao bivše radnice gradske uprave imaju prednost prilikom zaključivanja ugovora oko čišćenja zgrade uprave koji bi bio dugoročan, na najmanje deset godina. Pošto se to nije ostvarilo, došlo se na ideju da se čistačice zaposle u neko javno preduzeće, za šta je JKP „Čistoća“ izrazila želju, tako da od sledeće godine ove čistačice neće ostati bez posla, već će ga samo promeniti - kaže Milomir Šljivić predsednik gradske Skupštine.
   Ideja da se čistačice iz gradske uprave zaposle u „Čistoći“ postoji već neko vreme. Tačnije, još od vremena kada je direktor ovog preduzeća bio Milan Tufegdžić koji je sada gradski ombudsman.
   - Smatrao sam da bi u okviru „Čistoće“ bilo najbolje napraviti određenu službu koja bi se bavila samo uslugama čišćenja, a samim tim bi na tržištu moglo da se ponudi održavanje higijene u zgradama. Kada se dogodilo ovo sa čistačicama u gradskoj upravi, ponovo sam se setio te ideje, a preuzimanje ovih higijeničarki ne znači ono što bi naš narod rekao „presipanje iz šupljeg u prazno“, već se nadam da je to embrion jedne nove službe. Zamisao je da se Služba ozbiljnije bavi čišćenjem, i to ne samo zgrade gradske uprave, već da bude na raspolaganju svima kojima su potrebne usluge čišćenja prostorija - kaže Tufegdžić.
Preuzimanje higijeničarki od strane „Čistoće“ je jedino rešenje sa kojim će se složiti Sindikat radnika gradske uprave u Kraljevu.
   - Ne radi se tu samo o 12 čistačica, već su u pitanju čitave porodice. Među većinom tih radnica one su nosioci porodičnog budžeta, jer skoro i nema onih porodica gde oba supružnika imaju posao, i u pitanju je čista egzistencija. Što se tiče njihovog angažovanja u „Čistoći“ to još uvek nije dogovoreno, ali ovo javno preduzeće je saglasno da zaposli ovih 12 radnica. Skupština grada će morati da usvoji određene odredbe kako bi se na kraju sve to sprovelo - kaže Svetomir Dobrić predsednik Sindikata gradske uprave.
   Gradska uprava Kraljeva danas ima 274 zaposlenih, dok je krajem prošle godine imala 286 osoba u radnom odnosu, što je bio najveći broj zaposlenih u poslednjih pet godina. Od 2010. godine sa ovim smanjenjem broj radnika će biti oko 250. To znači da na hiljadu Kraljevčana dolazi 2,2 službenika što predstavlja dobar skor u odnosu na standard koje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu namerava da primeni od 4 službenika na 1000 stanovnika.
   Međutim, lokalna samouprava će kada Vlada Srbije usvoji zakon kojim će se odrediti kriterijumi za višak zaposlenih, biti primorana da smanji broj zaposlenih u ustanovama koje se finansiraju iz budžeta za još oko 45 radnika.
Krajem oktobra direktorima javnih ustanova na teritoriji Kraljeva upućen je dopis u kojem se zahtevalo da dostave spisak radnika koji su tehnološki višak. Dopis je potpisao zamenik gradonačelnika.
   - Dopis predstavlja jedan informativni zahtev koji treba da nama posluži za bolju orijentaciju, ali i da direktore upozori da ne smeju da primaju nove radnike dok ne pitaju osnivača, odnosno ispoštuju kodeks koji je Vlada propisala. S druge strane činjenica da recimo u Dečjem odmaralištu „Goč“ ima 8 domara, da takođe ima 4 domara u Kulturnom centru „Ribnica“, jasno pokazuje da ima veliki broj zaposlenih u prethodnom periodu na određenim pozicijama koje nisu bile neophodne - kaže Ljubiša Jovašević, zamenik gradonačelnika.
   Sporan deo ovog dopisa direktorima ovih ustanova, a na koji prema našim saznanjima niko nije odgovorio, bio je broj radnika koje ustanove treba da otpuste. Naime, u dopisu je navedeno da  ustanove koje imaju do 5 radnika prikažu jednog kao tehnološki višak. One koje imaju od 6 do 16 zaposlenih, 2 radnika prikažu kao višak, do 30 zaposlenih, 3 radnika, a preko 31 radnika, 10 odsto prikažu kao tehnološki višak.

DOBROVOLJCI TEHNOLOŠKI VIŠAK
   Radnici koji su dobrovoljno pristali da budu tehnološki višak dobiće otpremnine u iznosu od 50 odsto prosečne zarade u Republici po godini radnog staža. Struktura zaposlenih koji su se dobrovoljno prijavili je šarolika, od onih sa srednjom do onih sa visokom stručnom spremom.  Neki radnici su pred penzijom, dok ima i onih koji će otići na tržište rada.

ČISTAČICE OZBILJAN TERET ZA GRAD
   - Sistematizacijom pomenutih radnih mesta sigurno bi došlo do uštede. Materijalni troškovi, koji na godišnjem nivou nisu mali ipak će se osetiti. Kada tome dodamo i doprinose i kada se sve to malo podrobnije razmotri, videćete da to nije mala suma na godišnjem nivou - kaže Milomir Šljivić, predsednik gradske Skupštine.
Nenad Božović

Počela izgradnja sportskih terena

   Ovih dana počeli su radovi na izgradnji četiri otvorena sportska terena, pokrivanje teniskog terena i izgradnja košarkaškog igrališta. Izgradnju košarkaškog terena finansira Ministarstvo omladine i sporta, a izgradnja četiri otvorena sportska terena i pokrivanje teniskog je sufinansiranje Ministarstva sa gradom Kraljevom gde Ministarstvo omladine i sporta finansira 60% učešća u investiciji, a lokalna samouprava 40%. Ukupna vrednost investicije je 22 miliona dinara.
   - Kao i mnogo puta do sada, iako su sredstva odavno odobrena od strane resornog Ministarstva, zbog neažurnosti prvenstveno JP „Direkcija za planiranje i izgradnju“ Kraljeva, došli smo u poziciju da pri kraju građevinske sezone (decembar mesec) počnemo realizaciju ovako važnih projekata. Po onoj narednoj „bolje ikad nego nikad“ nadam se da će se projekat uspešno realizovati. Pored toga očekujem da pojedinci prestanu opstrukciju onih koji rade, a da i sami daju doprinos privlačenju investicija koje su jako potrebne gradu - kaže Bojan Radibratović član gradskog Veća zadužen za saradnju sa Ministarstvima Vlade RS.
    Radove predviđene projektom će izvoditi domaće preduzeće „Amiga“, koja je posao dobila u postupku javne nabavke, a koja je sprovedena još u septembru mesecu.
   - Bez obzira na početak realizacije ovog projekta, izgradnjom ovih sportskih terena i staza koje povezuju igrališta završava se kompletno uređenje leve obale Ibra, od kajak-kluba do pijace, a što je predviđeno detaljnim planom. Građani Kraljeva dobijaju jednu lepu uređenu zonu za šetanje pored Ibra, a najmlađi sugrađani dobijaju više prostora, terena, bolje uslove za bavljenje sportom - zaključuje Radibratović.
E.I.

Epidemija podigla nivo higijene građana

Stepen higijene u objektima koji se nalaze na gradskom području je zadovoljavajući, pokazuju ispitivanja. Seoska područja zahtevaju obimniju kontrolu

  Prioriteti Sanitarne inspekcije u periodu epidemije gripa H1N1 su kontrole zdravstvenih i školskih objekata. Kraljevo je prvi grad u Srbiji koji je proglasio epidemiju, a samim tim je i sanitarna inspekcija uvela vanredno stanje, odnosno provere higijene usmerila upravo na pomenute objekte.
- Na početku proglašenja epidemije u Kraljevu, rekla sam da ćemo zatvarati škole i predškolske ustanove i objaviti imena direktora tih ustanova ili zdravstvenih objekata, gde se ne vrši higijena na adekvatan način. Međutim, zadovoljni smo sa stepenom higijene u objektima koji se nalaze na gradskom području, a koje smo u potpunosti pregledali. Trenutno se kontrolišu seoska područja, i to je sporiji proces jer  treba vremena za njihov obilazak. U selima, pored higijene objekata kontrolišemo i sisteme vodosnabdevanja, i tamo su problemi daleko realniji, i to ćemo raditi u narednom periodu - kaže Ljiljana Milošević načelnica Republičke sanitarne inspekcije.
Predškolske ustanove spadaju u objekte u kojima su kontrole daleko češće i rigoroznije, nego što je to slučaj sa školama.
   - U njima je nivo higijene veći, jer su u tom domenu predškolske ustanove veoma dobro organizovane. Urađeni su Akcioni planovi (redovno pranje ruku dece i menjanje posteljina) za vreme trajanja epidemije gripa H1N1 u saradnji sa direktorima i ostalim osobljem, tako da su oni bili pripremljeniji za grip i tu nije bilo iznenađenja u vezi sa održavanjem higijene - kaže načelnica Milošević.

Restorani uvek na oku sanitaraca
Zbog novogodišnjih praznika u ugostiteljskim objektima vršiće se pojačana kontrola higijene, ali i radnika koji tamo rade, jer se očekuje pojačana posećenost zbog praznika. Rezultati prošlogodišnjih analiza pokazali su da je svaki deseti bris sa ruku kuvara ili spremača hrane u kraljevačkim restoranima ili drugim radnjama, bio neispravan. Dokaz ovoj činjenici bio je prisustvo ešerihije koli, koja je klasična fekalna bakterija. To znači da oni koji spremaju hranu ne peru ruke redovno.
   - Kada primetimo da je ešerihija koli prisutna, nama je to znak da pojačamo kontrolu tog ugostiteljskog objekta. Svakog dana naši inspektori obilaze objekte, njihove kuhinje i prate način spremanja hrane, kao i ličnu higijenu njihovih radnika. Kada govorimo u rezultatima analiza, mi smo daleko zadovoljniji čistoćom inventara, nego ruku radnika - kaže načelnica Sanitarne inspekcije.
Ulazaći u restorane ili gledajući kioske brze hrane, može se primetiti da su bolje uređeniji i čistiji, a sa tim se slažu i u sanitarnoj inspekciji. Ali, održavanje higijene samih radnika je tema o kojoj se treba konstantno govoriti.
   - Svakog meseca se u zgradi Skupštine grada Kraljeva održavaju predavanja za radnike koji se bave proizvodnjom i prometom životnih namirnica. Nakon petnaestodnevne nastave polaže se ispit. Ali, polaganje nije dovoljno, to ne znači da ste usvojili sva znanja. Zapravo to što je naučeno treba iskoristiti i primeniti - objašnjava načelnica Milošević.
Protiv nesavesnih lica koja ne vode računa o higijeni, odnosno vlasnika firmi, pokreću se prekršajni postupci. Samim tim se nalaže čitav niz mera, kako bi se otklonili nedostaci. Svi moraju da se pridržavaju naloženih mera u takvoj situaciji, kao što je privremena zabrana obavljanja delatnosti. Kao primer, možemo navesti da je kazna za neispravnu analizu brisa 100.000 dinara. Međutim, represivna mera ne može biti na prvom mestu, kada govorimo o vođenju higijene, već svest samih radnika i vlasnika tih objekata.

ČEŠĆA KONTROLA VELIKIH
Restorani brze hrane su samo deo kontrole sanitarne inspekcije, jer se dosta češće kontrolišu i veliki ugostiteljski objekti.
- Recimo u Vrnjačkoj Banji, gde postoje veliki hoteli, dnevno se spremi i po 500 obroka, i sve to predstavlja rizična mesta za konzumiranje hrane, tako da su kontrole češće - kaže naša sagovornica, načelnica Sanitarne inspekcije, Ljiljana Milošević.
Nenad Božović

   Juče je u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo predstavljena druga faza projekta „Regionalno društveno-ekonomskog programa razvoja 2“ i pokretanja prvog poziva za podnošenje prijava predloga projekata u okviru Fonda bespovratne pomoći. Projekat je predstavio Martin Konoli (Martin Connolly) ključni ekspert za fond bespovratne pomoći na projektu RDEPR 2.
   Evropska unija je za realizaciju ovog projekta izdvojila skoro četrnaest miliona evra iz pretpristupnih fondova (IPA program). Cilj projekta je da se ojačaju kapaciteti regionalnih agencija za razvoj lokalne samouprave i drugih zainteresovanih organizacija koje su uključene u regionalni razvoj. U okviru projekta, kroz dva javna poziva, biće realizovan i Fond bespovratne pomoći u vrednosti od devet miliona evra. Projekti koji će se finansirati u prvom pozivu za podnošenje predloga projekata trebalo bi da podrže aktivnosti usmerene na jačanje regionalne i podregionalne saradnje, izgradnju kapaciteta za regionalni razvoj i zapošljavanje.
   Informativni seminari biće održani i u drugim gradovima Srbije.
Sonja Cvetković

Novine u novom zakonu o bezbednosti saobraćaja 2
 
U VOZILU kada učestvuje u saobraćaju - MORA DA SE NALAZI SVETLOODBOJNI PRSLUK - prsluk koji reflektuje svetlost (član 30. stav 2).
ZAPREĆENA KAZNA
- a) za fizičko lice - novčana kazna u iznosu od 5.000 din (član 333. stav 1 tačka 6), odnosno 6.000 do 18.000 dinara (u slučaju izazivanja opasnosti ili prouzrokovanja saobraćajne nezgode - član 333. stav 2).
- b) za pravno lice - novčana kazna u iznosu od 60.000 do 600.000 din (član 327. stav 1. tačka 3), odnosno za odgovorno lice u pravnom licu - novčana kazna je od 3.000 do 30.000 dinara.
PAŽNjA: Ako se vozač nalazi van svog vozila, na kolovozu, dužan je da nosi svetloodbojni prsluk (član 67. stav 5).
ZAPREĆENA KAZNA - novčana kazna u iznosu od 3.000 din (član 334. stav 1 tačka 18), odnosno 5.000 do 15.000 dinara (u slučaju izazivanja opasnosti ili prouzrokovanja saobraćajne nezgode - član 334. stav 2). Takođe, ukoliko je prouzrokovana saobraćajna nezgoda - obavezno će se izreći - najmanje 2 KAZNENA POENA (član 336. stav 3).
Dodatna napomena: Nošenje svetloodbojnog prsluka prilikom kretanja po kolovozu noću ili u uslovima smanjene vidljivosti - obavezno je (u alternativi sa nošenjem svetala), odnosno poželjno je i za druge kategorije učesnika u saobraćaju (pešaci koji se kreću sami ili u koloni, vuku ili guraju ručna kolica, vodiči i goniči životinja, lica koja obezbeđuju priredbu, izvode radove na putu itd - videti čl. 81, 129, 155 …).
UPOTREBA SVETALA u saobraćaju:
DANjU, na motornom vozilu za vreme vožnje - MORAJU DA BUDU UKLjUČENA kratka, odnosno DNEVNA SVETLA - (član 77. stav 1).
ZAPREĆENA KAZNA - novčana kazna u iznosu u iznosu od 3.000 din (član 334. stav 1 tačka 20), odnosno u slučaju izazivanja opasnosti ili prouzrokovanja saobraćajne nezgode - novčana kazna u iznosu od 5.000 do 15.000 dinara (član 334. stav 2) i najmanje 2 KAZNENA POENA (Član 336. stav 3).
NOĆU, na motornom vozilu za vreme vožnje, u saobraćaju na putu - MORAJU DA BUDU UKLjUČENA DUGA SVETLA - (član 77. stav 2).
Takođe - noću, vozač je dužan da umesto dugih svetala - upotrebljava kratka (u tačno određenim situacijama) i to (član 77. stav 3):
1) kad pri mimoilaženju sa drugim vozilom oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozača vozila koje mu dolazi u susret, a uvek na odstojanju manjem od 200 m,
2) ako ometa vozača ispred,
3) na putu osvetljenom uličnom rasvetom,
4) u tunelu,
5) ako ometa upravljača šinskog vozila ili plovila,
6) za vreme magle,
7) kada je vozilo zaustavljeno.
ZAPREĆENA KAZNA
a) ako noću upravlja vozilom, na neosvetljenom delu puta, a nema uključeno nijedno svetlo za osvetljavanje puta, niti prednje poziciono svetlo - kazna zatvora od najmanje 15 dana i 14 KAZNENIH POENA (član 330. stav 1. tačka 13), odnosno, u slučaju prouzrokovanja saobraćajne nezgode - kazna zatvora od najmanje 45 dana i 16 KAZNENIH POENA (član 330. stav 2). Takođe, propisana je i -  zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje 8 meseci, a u slučaju prouzrokovanja saobraćajne nezgode - u trajanju od najmanje 10 meseci (član 330. stav 3).
b) ako ne koristi ni duga ni kratka svetla (samo poziciona) - novčana kazna u iznosu od 15.000 do 30.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana (član 331. stav 1. tačka 13), odnosno, u slučaju izazivanja opasnosti ili prouzrokovanja saobraćajne nezgode - novčana kazna u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara ili kazna zatvora do 60 dana (član 331. stav 2). Takođe, izriču se kumulativno i 6 KAZNENIH POENA (član 335. stav 1. tačka 30), odnosno ukoliko je prouzrokovana saobraćajna nezgoda - 9 KAZNENIH POENA (član 336. stav 1). Propisana je i - zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje tri meseca (član 338. stav 1. tačka 18).
c) ako umesto dugih - koristi kratka svetla - novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara (član 333. stav 1. tačka 37), odnosno, u slučaju izazivanja opasnosti ili prouzrokovanja saobraćajne nezgode - novčana kazna u iznosu od 6.000 do 18.000 dinara (član 333. stav 2). Takođe, ukoliko je prouzrokovana saobraćajna nezgoda - obavezno će se izreći - najmanje 2 KAZNENA POENA (član 336. stav 3).
PREVOZ DECE U VOZILU:
DECA DO 12 GODINA - ne smeju da se prevoze na prednjem sedištu (član 31. stav 1).
ZAPREĆENA KAZNA - novčana kazna u iznosu od 15.000 do 30.000 din ili kazna zatvora do 30 dana (član 331. stav 1. tačka 3), odnosno, u slučaju izazivanja opasnosti ili prouzrokovanja saobraćajne nezgode - novčana kazna u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara ili kazna zatvora do 60 dana (član 331. stav 2). Takođe, izriče se kumulativno i 6 KAZNENIH POENA (član 335. stav 1. tačka 5), kao i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje tri meseca (član 338. stav 1. tačka 2).
DECA DO 3 GODINE - prevoze se u bezbednosnom sedištu, odnosno korpi (član 31. stav 2). Izuzetno, dete do tri godine, može se prevoziti na prednjem sedištu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedištu - korpi, koja je okrenuta suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili je isključen bezbednosni vazdušni jastuk.
PAŽNjA: Ukoliko se u vreme izvršenja ma kog prekršaja u vozilu izvršioca prekršaja nalazi dete do 12 godina - propisani KAZNENI POENI se uvećavaju za 2 (član 336. stav 4), a zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom - uvećava se za 2 meseca (član 338. Stav 4).
   Nenad Božović  

   Pešterska visoravan je bila pogodna za mnoge poslove, mada se danas mnogi boje da stočarstvo ne „presuši“

   Kučki katuni, na visini od preko 1.500 metara, odvajkada su bili bogati stočnim fondom, vodom na svakom koraku. I šumom - normalno. I brojnim stočarima, stadima i farmerima, kako se to danas zovu ovi naši čobani. Naravno, bili su u ovom predelu i brojni vlasnici krda goveda, njiva, pogodnim za sađenje krompira. Bilo je mnogo toga što je čoveku trebalo za normalan život. Ne za celu godinu, jer su mnogi odavde, sa prvim hladnoćama i snegovima, selili u toplije krajeve, čekajući da ponovo sunce sine, pa da se vrate na planinu. A kratka je bila godina, odnosno kratko je bilo vreme kada su stočari i poljoprivrednici mogli, za svoju dušu, malo duže da ostanu na ovoj poznatoj i bogatoj planini.
   Na njoj su radili i oni stariji, a bogami i mlađi. Druga je stvar što su ovi drugi nekako hteli da se bave nekim lagodnijim i lakšim poslovima, da lakše žive, pa uglavnom otišli trbuhom za kruhom.. Nisu se baš u to mogli uveriti, čak ni do današnjeg dana nije ih „zahvatio“ neki moderniji put, makar makadam da valja, a za asfalt i da ne govorimo. Bio je ovuda i prečac od Kuča pa tamo, prema Veruši ili Karajukićima, mogućnost na svakoj strani za stočarstvo i za poljoprivredu, naročito za sadnju krompira, koji je ovde dobro rađao. Ipak, ovde su se ljudi, godinama, vekovima, ponosili brojnim buljicima, krdima goveda, šumskim blagom i mnogim drugim bogatstvom, kakvog nadaleko nema. A kučki katuni, imali su, kao što ime kaže, dovoljno izvora i vode, veliko bogatstvo i glavni preduslov za mnoge poslove. No, gle čuda, pešterska dobra životna uzdanica, nudila onima koji su se sa njom družili, kao da nije bio dovoljan razlog da se živi mnogo lakše nego što su nekada živeli brojni stočari i poljopivrednici, uglavnom.
O tome voli da priča Dragoljub, 62-godišnji penzioner, koji skoro četiri - pet meseci provodi na planini, sa ženom i familijom. Ne voli da priča o putevima, kaže boji se da čim stignu putevi onda stižu vile i vikendice, a nestaju stočari i stada. A kad bi putevi da valja stigli, šta bi onda bilo, pita Dragoljub, ne hajući baš za neki turizam, mada u ovim krajevima za tu vrstu posla imaju i te kako dobrih uslova. Sad je „knjiga“ spala na četiri slova, sa setom će Dragoljub, koji se, u poslednje vreme, bavi govedarstvom. Ima blizu 30 krava, nešto više ovaca. Kaže da bi svaki dan mogao prodati preko 200 litara mleka. Ali, kako doći, kako i kuda oni koji bi želeli mleko da otkupe to učine, kad eto, Dragoljub veli, da ne voli baš neke moderne puteve. Oni mlađi, koji mu pomažu, tu su samo za mesec - dva dana, a onda zna se - pravo u pijacu. Neko u školu, neko na posao i ovdašnja katuništa ostaju sama često prekrivena snegom, da čekaju novo proleće i ove zaljubljenike u planinu, koja zaista ima bogatstvo kao malo koje druge na ovim prostorima.
- Priroda nam je dosta dala, kaže naš sagovornik, ali zbog nje se ne možemo žaliti - dodaje Rade Ivanović.
   Njemu i suprugi Ljiljani, deca Ksenija i Danilo itekako su dobrodošli za mnogobrojne poslove na katunu. Umeju oko stočarstva i umeju mnogo toga i oko drugih poslova, vezanih za selo. Rade veli da su došli da ovde rade i zarade. Tako su radili i njihovi preci. Duga je tradicija posla kojim se bave svi oni koji su ovde živeli i hleb zarađivali. I poduži su i spiskovi brojnih stada, krda govedi, krtolišta. Nema sumnje, Pešterska visoravan je, zaista, bila pogodna za mnoge poslove, mada se danas mnogi boje da stočarstvo ne „presuši“. Eto, već ima i dosta pčelara, koji se bave ovim poslom, ali i oni, kao i stočari, sa prvim hladnim danima moraju u toplije krajeve.  Bolje bi nam bilo da imamo više koliba i štala, naravno, ovaca i goveda, nego vila i vikendica, ne da se Dragoljub Ivanović.
   - Jer, za život treba hrane, i ljeti i zimi. A na Pešteru ne možemo ostati više nego četiri - pet mjeseci i čekati da nas sunce ponovo vrati ovamo gđe najviše volimo. Na prirodu se ne možemo žaliti, makar za ovih nekoliko mjeseci, koji nam dozvole da se bavimo poslom kojim su se godinama bavili naši stari. Danas to čine i ovi mlađi, mada malo nerado, ali tako se mora - kaže Dragoljub.
   Zimske temperature se kreću od minus petnaest do minus dvadeset, dok je najniža temperatura izmerena u Sjenici iznosila minus trideset i osam stepeni Celzijusa. Takav, hladan i bezvodan, Pešter je težak za život ljudi. Međutim, arheološki nalazi su pokazali da je taj prostor bio naseljen još u praistorijsko doba. Taj kontinuitet nije prekidan do današnjih dana. Ali jedna druga dimenzija ovog prostora objašnjava vitalnost i opstanak stanovništva u takvim uslovima. Razne nedaće u proteklim vekovima toliko su ugrožavale stanovništvo ovog kraja da je samo jedna ovako surova planinska oblast mogla da ih zaštiti - kao prirodna tvrđava, presudna za očuvanje srpskog i drugih naroda. Predeo od koga zastaje dah. Pomalo možda liči na filmove po Mongoliji. Nepregledne doline sa gomilicama stada. Zabele se kao pale grudve snega. Ibro čuvar ovaca, kaže nam da radi sezonski, bude veli oko 500 evra mesečno. Sve ima pa ušpara, tako da zimi bude još lakše. Gledam one njegove ovčice, samo vikne, i one u red, pa za njim. E da je više reda u ovoj zabiti, ali i državi. Izgleda da sve podložno dresuri!?
   Imaju gde, samo treba zasukati rukave, kažu ovi ljudi. Ne žale se ni na zaradu. Mada su uslovi da prodaju ono što proizvodu teški, jer je pijaca daleko, a putevi loši. Uglavnom kupci iz Crne Gore, vele ne pitaju za cenu!  No, opet ona priča o putevima. I evo, već godinama, stalna priča da li će putevi, autoputevi i slične saobraćajnice proći sa ove ili one strane. Čekaju ovi ljudi da se to desi i nadaju se, mada im se čekanje odužilo i time izgubljeno dobro blago. Ovi stariji, nije vajde kriti, boje se da će proći malo duže vremena dok im stignu prave saobraćajnice, dakle, veliko bogatstvo, da će, uz stočarstvo i turizam postati imidž bogatog Peštera. Doduše put donekle stigao, spojili malo oni s crnogorske, a malo i ovi sa sprske strane. Ali veći deo puta bez terenca nikako! Za uspomenu neka ostanu priče o brojnim stočarima i farmerima, o bogatstvu koje je bilo i ostalo prepoznatljivo za ove krajeve. Ovih koji sada gazduju njima je sve manje, a oni i iz Kuča i ovi iz Veruše, Krajukića i okoline, čekaju da im kroz njihov kraj prođu valjani putevi i da bude što više vikendica, pa makar na štetu i stočarstva. Ipak bi pre da glasam za pešterski sir, salamure, ne zbog hrane već zbog ove netaknute prirode. Jer, i turizam je za ove krajeve preporučivo zanimanje. Samo da li će taj turizam stići kao na filmu?
Sonja Cvetković

POLJOPRIVREDA
Veće subvencije za poljoprivredu!

   Sa koliko novca ćemo ući u plansku strategiju razvoja poljoprivrede znaćemo nakon donošenja državnog budžeta od koga u ovom trenutku zavise svi na lokalu

   Velika je bojazan da bi poljoprivreda na listi prioritetnih resora ponovo mogla ostati na začelju. Sa poslednje sednice gradskog veća upućen je dopis Vladi, kao i ministarstvima poljoprivrede i finansija za uvećanje subvencija po hektaru u visini od 30.000 dinara.
   - Svakako da ulaganja u poljoprivredu moraju biti veća, to je naš interes. Kraljevo pokriva teritorijalno najveću površinu, pri čemu poljoprivredne površine imaju značajno mesto. Nije bilo dvoumljenja ni u smislu dopisa - inicijative ministarstvima, a ni Vladi jer znamo sa čime raspolažemo, ali sami kao Lokalna samouprava ne možemo istrajati zbog manjka sredstava da pomognemo selu. Ova gradska vlast je spremna da u svakom trenutku bude agilna u smislu kooperativnosti i sa našim poljoprivrednicima i sa Vladom da bi što lakše omogućili egzistenciju ljudima koji žive na selu - rekao nam je Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva.
   Pošto Srbija nastavlja svoj put ka obezbeđivanju uspešne budućnosti svojim građanima, pojačala je napore u oblasti rastućih regionalnih i urbano-ruralnih nejednakosti u ekonomskom rastu. Međutim valja imati u vidu da je ove godine status nekomercijalnog gazdinstva, šta god to značilo, izgubilo državne pare pa se ova odluka gradskih otaca čini normalnom.
   - Ove godine su nekomercijalna gazdinstva ostala uskraćena za subvencionisanje. Mi imamo oko 6 hiljada registrovanih gazdinstava na našoj teritoriji. Znamo da svi ne mogu biti korisnici budžeta iz raznoraznih razloga, pa je ovo na neki način bila ideja da se pomogne primarno onima koji zavise od male proizvodnje - kaže gradonačelnik.
   Grad je i ove godine poljoprivrednicima  ponudio subvencionisane kredite i osiguranje, no u pogledu osiguranja od oko 6.000 registrovanih ovu pomoć je uknjižilo tek 82 poljoprivrednika. Bez obzira na odaziv ova mera će i u 2010. biti aktuelna.
   - Ono što je bilo u praksi dobro i primenljivo, treba nastaviti. Više ćemo raditi i na edukaciji, krenuli smo u obilazak sela, rešavaćemo probleme parcijalno, moramo biti svesni da ne može sve odjednom. Pokušaćemo da u određene projekte udružimo više sela. Registracija gazdinstava, osiguranje poljoprivredne proizvodnje, bez obzira da li su usevi ili životinje, zatim udruživanje, su, siguran sam naši preduslovi da poljoprivrednu proizvodnju unapredimo. To možemo učiniti samo zajedničkim zalaganjem - kategoričan je prvi čovek Kraljeva.
   Ruralna Srbija poseduje ogroman razvojni potencijal, koji bi trebalo definisati. Koliko će tačno biti para izdvojeno u tu namenu u gradu još uvek se tačno ne zna, mada valja očekivati i priliv para od povraćaja subvencionisanih kredita iz prethodne godine.
   - Naravno da će budžet za ovu namenu biti veći. Sa koliko novca ćemo ući u plansku strategiju razvoja poljoprivrede znaćemo nakon donošenja državnog budžeta od koga u ovom trenutku zavise svi na lokalu. Dvadeset  miliona iz ove godine su sigurno mala sredstva, tako da ćemo se truditi da ih uvećamo. Planom smo predvideli i da naredne godine ponudimo i subvencionisane kredite - obećava gradonačelnik
   Lokalna saradnja i partnerstvo veoma su značajni za podsticanje dobro ciljanih projektnih inicijativa i osećanje vlasništva. Ovo, u biti, predstavlja razvoj kapaciteta jačanjem socijalnog kapitala. S tim u vezi i osnivanje Fonda za poljoprivredu će značiti veća sredstva iz Nemanjine.
   - Strateški gledano već se radi na analizi i planiranju sela. Realizacija i formiranje Fonda za razvoj poljoprivrede biće jedan od prioriteta za narednu godinu. Preko tog Fonda računamo i na pomoć države po sistemu dinar na dinar, gde bi kroz dobro prepoznate projekte uspeli da resor aktivno uključimo u rešavanje problema naših poljoprivrednika. Nikako ne treba zaboraviti i sektor Male privrede koja prati poljoprivrednu proizvodnju. Značaj ovog sektora je da pomognemo u plasmanu proizvoda, jer smo svedoci da je primarna proizvodnja u sirovini konstantno jeftina. Na taj način bi objedinili i zaokružili procese proizvodnje i jednih i drugih - kaže Simović.
   Do 15. decembra gradska statistika sprovodi probni popis poljoprivrede. Podaci dobijeni na ovaj način omogućiće pregled stanja u poljoprivredi i formiranje kvalitetnog okvira sistema poljoprivredne statistike koju do sada nismo imali. Poljoprivrednici pak sumnjaju u dobre namere ovog posla računajući na nove namete države?!
   - U eri informatike, sistema informacija, treba biti u trendu. Ne možete ni jedan iole ozbiljan projekat podneti međunarodnim fondovima bez podataka koji potkrepljuju ovu priču. Kada sam pomenuo formiranje Fonda za razvoj poljoprivrede, konkretno mislim i na pokretanje niza projekata ka EU, pristupnim fondovima, gde bi imali određena sredstva u afirmaciji bazne poljoprivrede. Značaj stranih donatora i investitora je ogroman, posebno ako im ponudimo dobre uslove, jer je proizvodnja hrane svuda u svetu profitabilna! Tako da bi nam statistički podaci u tom pogledu samo pomogli, a naš cilj je da pomažemo  poljoprivrednike, ne da im odmažemo - tvrdi Ljubiša Simović.

KOLIKO PARA, TOLIKO MUZIKE
Uprkos ekonomskom rastu u poslednjih osam godina, regionalne i ruralno-urbane nejednakosti i  društvena isključenost ranjivih grupa i dalje u Srbiji predstavljaju izvor zabrinutosti. Iako se stopa siromaštva sa 14% spustila na 6,6%, usled posledica ekonomske krize podaci trenutno pokazuju porast na 9,2%. Može se pretpostaviti da su se poslednje godine ruralno-urbane nejednakosti samo pogoršale. Pošto ruralne oblasti predstavljaju 85% teritorije Srbije, 55% njenog stanovništva i 41% BDP-a, ovaj problem je od izuzetnog značaja za zemlju. Otprilike oko 75% ruralnog stanovništva uključeno je u naturalnu  poljoprivrednu proizvodnju (75%), a procenjeno je da svega oko 20% proizvodi za tržište. Ovi statistički podaci ukazuju  na to da, dok je srpska privreda veoma zavisna od poljoprivrede i ruralnog sektora, veliki broj grana ruralne ekonomije ostaje nedovoljno razvijen. Dok zvanična nezaposlenost širom Srbije iznosi 18%, u velikom broju ruralnih regiona približava se cifri od 25%. BDP po stanovniku većine ruralnih regiona širom Srbije iznosi 70-85% od proseka za Srbiju. Zbog ovakve situacije, ruralni razvoj bio je prioritet Vlade i međunarodnih donatora u Srbiji. No naravno, koliko para, toliko muzike vazda bilo u Srbiji!.
Sonja Cvetković

Zadrugarstvo osnov opstanka sela

   Često zaboravljamo da u osnovi svega stoji proizvođač, poljoprivrednik, i svi se zaklinjemo da sve što radimo radimo upravo zbog njega. Ako je tako, hajde da mu damo da sam odlučuje o tome šta je dobro za njega. Hajde da napravimo sistem u kome će on sam birati i imati mogućnost da odlučuje ko će ga predstavljati u svim institucijama ili, još bolje, hajde da mu damo te institucije na upravljanje - jer u osnovi one, zaista, jesu tu zbog njega i ako njemu nisu potrebne, ne treba ni da postoje.    Za ovo su potrebne promene pravila igre i mentaliteta. Ali ne samo to, da bi promene bile uspešne, institucije tj. pojedinci u njima moraju prihvatiti promene kao nužne, a ne kao nametnute. Ukoliko ovo nije moguće, treba graditi nove institucije sa novim ljudima. Tipični primeri su zadružni savezi i Privredna komora - udruženje za poljoprivredu. Zadružni savezi (Srbije, Vojvodine, regionalni...) nastali sa jasno definisanom ulogom, nisu bili u stanju da se suoče sa negativnim promenama „privatizacije“ zadruga od strane direktora i zaposlenih (u upravnim odborima su pretežno zaposleni, a ne zadrugari) ili sa privatnim zadrugama (osnivači su mame, tetke i ujne).
   - Vidite, nama je vrlo teško da u ovim specifičnim uslovima govorimo o napretku zadrugarstva iz više razloga. Sa jedne strane imamo nerešen status mnogih zadruga u Srbiji. Bez Zakona koji se prolongira već godinama nemoguće je rešiti njihove imovinsko - pravne odnose. Problem zadrugarstva nije u proizvodnji, sve više je edukovanih dobrih proizvođača kojima treba prevashodno ponuditi dobru cenu, sigurno tržište, plasman proizvoda. Unapređenje zadruga je svuda u svetu, konstantno, kod nas je marginalizovano! Na kraju moramo imati količinu, kontinuitet i kvalitet, tu može biti šansa za mnoge, ali opet podvlačim udruženi. Imamo na terenu situaciju da su nam mali, ali izuzetno dobri poljoprivrednici u najnezavidnijem položaju - kategorična je, Erna Kiš Čisnar iz Zadružnog saveza Srbije.    Sticane navike je teško korigovati, no ukoliko želimo naprednu poljoprivredu, neophodno je uključiti i neke nove privredne subjekte, za koje je nophodno i lobiranje državnih organa.
   - Lakše je bilo u skupštinu saveza prihvatiti direktore, koji ne predstavljaju zadrugare, ali redovno plaćaju članarinu, nego graditi zadruge i zadružne saveze na osnovu zadružnih pravila. Stvoren je sistem u kojem pojedinci predstavljaju same sebe samome sebi i koji je savršeno održiv i otporan na promene. Promena pravila igre koja će omogućiti, kao svuda u svetu, mogućnost postojanja više zadružnih saveza i mogućnost da finansijsku reviziju radi svako ko ima licencu, a ne samo zadružni savezi, dovešće do toga da će se postojeći savezi verovatno vrlo brzo ugasiti i da će njihovu ulogu preuzeti novi, zasnovani na zadrugarima, a ne direktorima. To je dobro i treba da se desi što pre.Trenutno smo u dobrim pregovorima sa resornim Ministarstvom i iz tih razgovora očekujemo i pomoć u rešavanju problema, koju nam je obećao i ministar Dragin - kaže naša sagovornica.    Svi ovi problemi su potpuno normalni i očekivani u toku društvenih promena u kojima se Srbija nalazi. Nema nikakve sumnje da će se prilagođavanje novim uslovima desiti i kod onih institucija (pa i pojedinaca) koji se uporno opiru promenama. Jedino pitanje je kada. Potrebno je da se ovakve promene dese što pre. Zato je potrebno pronaći zajednički put poljoprivrednika i svih onih čija je uloga da im pruže servis. Vekovna iskustva mnogih zemalja pokazala su da je najbolji način za to dati korisnicima usluge da sami na demokratski zasnovanim principima odlučuju o svim pitanjima vezanim za njih, tj. dati im na upravljanje institucije, koje postoje da bi im koristile.
Sonja Cvetković

RIBOLOV
Klen

    Pripada šaranskom rodu (ciprinide). Naraste, mada retko, i do tri kilograma, međutim, primerci do dva kilograma češće se nađu okačeni na udicu i smatraju se ulovom vrednim pažnje. Veoma je rasprostranjen u nizijskim, ali i visinskim vodama. Klen dok je mlađi živi u jatima koja predvode oni rastom veći. Kad odraste ne podnosi društvo braće i sestara. Kao sportska riba veoma je zanimljiv i lov na klena smatra se aktivnim sportom. Pored tekućih naseljava i stajaće vode. Mresti se u maju i junu. Ženka je oličenje plodnosti. U dva do tri navrata izbaci i do 100.000 ikre. Čime se hrani:
   Klen ne bira hranu. Jede podvodnu mahovinu sa istim apetitom kao i maline, trešnje, jagode, grožđe, šljive i dudinje. Život ne prašta ni sitnijim ribama, rakovima i žabama. Što se tiče insekata: popić, skakavac, gundelj, krompirova zlatica, rovac, kućna muva i drugi, za klena su poslastica. Rado grize i otpatke toplokrvnih životinja: životinjska creva, usirenu krv, živinsku džigericu, pa čak i komadiće mesa i slanine, naročito zimi. Nasrće još i na veštačke mušice i varalice tipa „meps“ manjih dimenzija (nula ili jedan). Pošto je svaštojed, jelovnik mu je proširen i na žitarice, hlebne valjke, crviće iz mesa, gliste, pijavice i dr. Širok izbor mamaca, priznaćete, pa još ako svemu tome dodate da je izuzetno nepoverljiv i borben na udici, onda se s pravom može smatrati sportskom ribom. Meso mu je ukusno ali puno sitnih kostiju, naročito kod sitnih primeraka. Način ribolova:
   Najviše uspeha u lovu klena imaćete ako koristite prirodne mamce - na plovak u „vožnji“, ali tako da ostanete neprimećeni, ili u lovu titrajem - na pec. Jer, klen je jatna riba, pa je dovoljno da predvodnik signalizira opasnost i svi će se razbežati. Slično se dešava kada iz jata izvučete bar jednog krupnijeg. Tada slobodno promenite mesto, pa ponovo navratite za sat ili dva kasnije. I kod klena „ružno pače“, „ami“ i „rapala“ veoma su efikasne varalice. Pošto je već rečeno šta sve može koristiti kao mamac, treba znati da klen boravi u brzaku iza prepreka koje razbijaju maticu, ali i u tišacima, plićacima, tokom leta u hladovini pored obala, pod mostovima, ali ga najčešće možete naći na ušćima potoka i rečica u veću vodu.
www.pecaros.com

Beovica

   Lepotica među sitnim ribama, skladnih linija, hitrih pokreta, dobrog apetita beovica je u narodu poznata još i kao: uklija, povruša, brzak, muvarica, belka, zekica i td. Ima ih više vrsta ali se vrlo teško razlikuju. Sve su one površinske ribe, koje se kreću i žive u jatima. Gotovo da nema stajaće vode bez beovica. U tekućim vodama zadržavaju se u tišacima. Nisu plašljive, ali su oprezne sve dok im prihranjivanjem ulijete poverenje posle čega su lakome i brzo postaju plen. Beovica naraste do 15cm. Hrani se uglavnom planktonima, a ikru baca na podvodno rastinje i šljunak. Mresti se 3-5 puta godišnje. Može da dostigne težinu i do 45, ali joj je srednja lovna težina 20-30 grama. Lov beovice pođednako je zabavan za početnike i iskusne ribolovce. Ona je prava sportska riba. Za uspešan lov neophodan je fini pribor: lagan štap dužine 3-5m i isto toliko dug ili neznatno kraći najlon, nikako deblji od 0.10mm, mali plovčić od balse ili živinskog pera i sitne udice, takozvane „gutalice“ veličine 20-18. Pre i u toku ribolova beovice treba prehranjivati raskvašenim belim hlebom, mekinjama, koncentratom za ishranu živine, ribljim brašnom - po mogućnosti izmešati u razmeri 1:1 sa piljevinom od drveta, koja pomaže da se hrana duže zadrži u svim slojevima vode. Lov beovice zahteva od ribolovca brze reflekse, inače udica najčešće ostaje gola, a beovica slobodna i sita. Dubinu mamca treba podešavati plovčićem ali nikako previše jer je beovica površinska riba. Poželjno je najlon opteretiti ribolovnom sačmom koliko da plovak ostane vertikalno potopljen najmanje sa 2/3 dužine u vodi. Beovica je dobar mamac za soma, štuku i smuđa, bilo da se koristi živa na udici ili isečena na komadiće u lovu smuđa.Inače reš pržena je veoma ukusna za jelo.
   Mamci: Kućna muva, veštačka sitnija mušica, crvići iz mesa, valjčići od hleba i mrvice od stiropora. Nekada radije napada srvene ili žute crviće nego natur, ali valja proveriti kada, jer i ona ima svoje ćudi.
www.pecaros.com

Liga trofeja

TABELA

Belun
1. Dejan Milovanović - Katinac, 4.100 grama
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama
Klen
1. Jovan Jovanović 1.920, gr
Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.
Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.
Šaran
1. Mirko Dimitrijević 7.300 gr.
Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

Samailci dobri domaćini

   Lov je zadovoljstvo duše, inspiracija, a druženje lovaca iz raznih sekcija smanjuje lovokrađu i krivolov, što otklanja ozbiljan problem u planskom gazdovanju i odgoju pojedinih populacija divljači. Proteklog lovnog vikenda, lovačka sekcija Samaila je u svojim lovištima organizovala  planski odstrel fazanskog petla, koji je dominantan u lovištu, a populacija ove divljači je na zavidnom nivou, čime su lovci sekcije Samaila veoma zadovoljni.    Druženje u lovu stvara nova poznanstva, razmenu stečenih iskustava, stvara bolji lovni pristup, menja loše lovačke navike čime poboljšava pozitivnu lovačku kulturu i primenu dužnog poštovanja prema divljači, a sa tim i uvažavanje i poštovanje drugih lovaca, kao i prema sebi, što čini pravilan, ugodan i dostojanstven lov.
   Svake lovne nedelje od početka do kraja lovne sezone, domaćin lova je svaka druga sekcija. Pre dve nedelje druženje i lov na divlju svinju je organizovala sekcija iz Tolišnice. Proteklog lovnog vikenda u odstrelu na fazanskog petla u lovnim revirima Radićka šuma, ekonomija i divljačnica odazvali su se lovci iz lovačkih sekcija Obrva, Musina reka, Lazac, Ježevica, Tolišnica i domaćin lovačka sekcija Samaila.    Prelepi i bogati predeli gazdinstva lovačke sekcije Samaila primili su lovce sa njihovim psima goničima, bez kojih nema uspešnog lova, u pretragu i eventualni odstrel fazanskog petla. Na zbornom mestu u kafani „Zeče“ okupilo se 25 lovaca željnih druženja i, naravno, lova gde je domaćin pripremio odličan doručak pripremljen od divljači.
   Predsednik lovačke sekcije Samaila Darko Milutinović obratio se lovcima i upoznao lovce na način lova, vrstom lovne divljači koja će se loviti, a sa lovačkim pozdravom  „dobar pogled i mirna ruka“, lovci su se uputili na označena odredišta sa psima goničima: posavski gonič, balkanac, kratkodlaki nemački ptičar, engleski seter, bosanski i srpski gonič. Svi psi poseduju rodovnike, ispite urođenih osobina na divljač za koju je dozvoljena upotreba goniča. Psi su odigrali veoma važnu i bitnu ulogu pri odstrelu fazanskog petla.    Nakon isteka lovnog vremena svi lovci su se okupili na zborno mesto lovačka kućica „Divljačnice“ gde je napravljena zajednička fotografija sa bogatim plenom, a u prostoriji lovačke kućice za sve učesnike u lovu kao i goste serviran je bogat lovački ručak. Nakon ručka predsednik sekcije Darko Milutinović zahvalio se kolegama lovcima na učešću, a predsednici sekcija Tolišnica Vito Koturanić i predsednik sekcije Obrva Radoslav Pišta Simeunović zahvalili su se domaćinu na uspešnom i odlično organizovanom lovu.
   Druženje je nastavljeno sa neizbežnim lovačkim pričama, vicevima, do kasnih popodnevnih sati.
M.T.Todo

Kup „Sveti Evstatije“ pripao Obrenovčanima

   Proteklog vikenda na lovnim terenima Ravni Gaj opštine Knić, održano je prvenstvo Srbije lovačko kinološki Kup „Sveti Evstatije lovac i pas“ , u organizaciji lovačkog udruženja „Vladan Milošević“ Knić i kinološkog društva Knić, pod pokroviteljstvom Lovačkog saveza i Kinološkog saveza Srbije.    Na zbornom mestu hotel „Ravni Gaj“ okupili su se lovci iz Srbije sa svojim psima ptičarima pobednicima u svojim lovnim oblastima, iz lovačkih udruženja: Bačke Palanke, Sombora, Batočine, Sremskog Lađarka, Krnjeva, Požege, Obrenovca, Rume, Soko banje, Stragara, Kraljeva i Knića.
    Na ovo prestižno lovačko kinološko takmičenje Kup „Sveti Evstatije“ prijavilo se devet ekipa sa osamnaest lovaca sa svojim psima ptičarima.  
  Nakon prijava takmičari su podeljeni u dve baterije, a ekipu lovačkog udruženja čine dva lovca takmičara sa svojim psima. Dobrodošlicu lovcima poželeli su direktor Kupa „Sveti Evstatije“ Momo Todorović sa lovačkim pozdravom „Dobar pogled i mirna ruka“.
   Pretraga terena za divljači traje dvadeset minuta, u izuzetnim slučajevima lovcu može da se odobri i dodatnih pet minuta za uspešan odstrel divljači. Predstavljanje lovca i psa ptičara kinološkim sudijama koji odobravaju lov i pretragu lovnog terena, sudije ocenjuju saradnju lovca i psa, pravilno korišćenje lovnog terena, rukovanje lovca oružjem i municijom, odtrel divljači iz prvog metka, kao i rad psa, markiranje, učinak, donošenje odstreljene divljači sa punim ustima, a u slučajevima ne ispunjavanja osnovnih pravila lovac i pas mogu biti diskvalifikovani.
   Vreme je bilo oblačno, lovni tereni vlažni što je otežalo psima da uđu u trag fazanu sa kojim je ovaj lovni revir veoma bogat.
  Sporadični pucnji na lovnom terenu nagoveštavali su odstrel fazanske divljači, a time i unos poena u sudijske liste za konačan zbir i redosled na tabeli takmičara.
   Sumiranjem rezultata kinološke sudije proglasile su najbolje rangirane u lovačko kinološkom prvenstvu Republike Srbije, Kup „Sveti Evstatije lovac i pas“.
   Diplome i pehare pobednicima uručili su član upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije Tomica Radosavljević i kinološki sudija Momo Todorović.    Šesto mesto i diploma pripala je takmičaru raške lovne oblasti lovačkog udruženja „Kraljevo“ iz Kraljeva Milanu Vukomanoviću kao i Nenadu Terziću, peto mesto i diploma pripala je prošlogodišnjem pobedniku kupa lovac i pas lovcu takmičaru iz Knića Dušanu Damjanoviću lovačkog udruženja „Vladan Milošević“, na četvrtom mestu našao se lovac sokobanjske lovne oblasti Goran Šestić, treće mesto i pehar osvojio je Marko Jovanović iz lovačkog udruženja „Vožd Rakinac“ iz Markovca, vicešampion lovačko kinološkog kupa „Sveti Evstatije“ je takmičar iz lovne oblasti Sombor, lovačkog udruženja Stanišić „Đorđe Gnjatović“, a šampion lovačko kinološkog prvenstva Kup „Sveti Evstatije“ lovac i pas u pojedinačnoj konkurenciji je takmičar iz lovačkog udruženja Obrenovac lovna oblast Beograd Zoran Branković koji je primio pehar za osvojeno prvo mesto, a u tandemu sa Zoranom Lalovićem proglašeni su kao najbolja ekipa lovno kinološkog prvenstva Republike Srbije Kup „Sveti Evstatija“, lovac i pas.
   Veliki prelazni pehar, dar Kinološkog saveza Srbije uručen je takođe ekipi lovačkog udruženja Obrenovac sa lovne oblasti Beograd.
   Nakon uručenja diploma i pehara predsednik lovačkog udruženja „Vladan Milošević“ iz Knića Petar Pavlović zahvalio se lovcima takmičarima na učešću lovačko kinološkog prvenstva Srbije Kup „Sveti Evstatije“  i da iduće godine učestvuju u ovom prestižnom takmičenju.
M.T.Todo

Pao prvi vepar

   Prošle nedelje na terenima lovišta Ibar na mestu zvanom Bačije ostreljen je prvi ovogodišnji divlji vepar. Vepra teškog 135kg odstrelio je Đurica Lazović, ali nažalost zbog toga ovaj primerak neće biti bodovan za lovački trofej zato što odstreljenom vepru nedostaje jedan "sekač" (donji očnjak).

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Izložba karikaturiste Milanka Kaličanina

   U ponedeljak je u galeriji Kulturnog centra Ribnica, u prisustvu brojnih posetilaca i medija, otvorena izložba karikaturiste Milanka Kaličanina, dobitnika ovogodišnje nagrade „Zlatni Pjer“ za najbolju karikaturu.
   Izložbu je otvorio dr Ljubiša Jovašević, zamenik gradonačelnika Kraljeva.
   - Karikature odražavaju vreme u kome nastaju, poput onog kritičnog iz doba Marije Antoanete, i verovatno su uticale da ode na gubilište. Mislim da smo taj period od pre skoro 300 godina odavno prevazišli. Karikature danas opominju, mogu da nas nasmeju, ali na ovoj izložbi postoje karikature i koje mogu da nas zabrinu. To što nas brine, ipak se dogodilo u jednom periodu. Njega nismo bili svesni, ne dajući ocenu i procenu stanja, ali još uvek trpimo posledice iz tog vremena - rekao je Jovašević, dodavši da je i on bio interesantan karikaturistima.
   Milanko Kaličanin je na ovogodišnji konkurs poslao sedam radova, a prvu nagradu je dobila poslenja „Bez reči“, koja predstavlja čoveka sa omčom oko vrata, na čijem drugom kraju visi drvo.  Radosnu vest dobitniku „Zlatnog Pjera“ prvi je javio kolega Goran Ćeličanin, a zatim i Muhamed Đerlek.
   - Srećan sam i zadovoljan jer je nagrada „Pjer“ jedno od najznačajnijih domaćih, ali i svetskih priznanja. S obzirom da se naši karikaturisti svrstavaju među najbolje na svetu, onda je logično da ova nagrada ima značaj i u svetskim razmerama.
D.M.



U gradu iz bajke

   Iako je današnjim putnicima dominantni zvuk brujanja motora automobila, u kraju kao što je užički kao da povremeno iza neke skrivene zvučne zavese dospe zvuk pastirskih dvojnica ili se zaoru skupljeni glasovi od eha koji odzvanjaju ovim planinskim krajem. Kada tome dodamo put za Višegrad pored lepo osvetljene stare užičke tvrđave, koji vodi kroz mistikom zasvedenu Kremnu u kojoj prota Zaharije zapisao je reči čuvenih proroka Tarabića, pa dalje ka tunelu Šargan, koji je ovoga puta bio zatvoren i obilaznice oko njega prepune četinara, čiji su oblici kao izvajani, čovek je već pripremljen za ono što sledi. Ako ste pomislili da idemo ka čuvenoj šarganskoj osmici varate se. Uputili smo se u Mećavnik ili Drven-grad.    S puta on je opasan zidinama sa krstolikim reljefima. Pred glavnom kapijom je ogromni top iz davnih vremena, a mi sadašnji ljudi i znatiželjnici ulazimo na mala vrata, gde nas dočekuje skulptura u obliku ljudske glave koja ima šlem iz II svetskog rata i uz to još čačka nos. Valjda iz dosade. Čim smo zagazili pločnikom Mećavnika primetili smo da gazimo po drvenim pragovima i gredama, znalački složenih u ravni plato. Na samom kraju platoa dominira crkva brvnara izrazito kosog krova, na dve vode. Put ka recepciji vodio je preko Trga Nikite Mihalkova, a po dobijenim ključevima uputili smo se konačištu iznad kafane „Prokleta avlija“. Penjući se uz, naravno, drvene stepenice ostavili smo naradžasto-žute svetiljke da se bore sa planinskom maglom.
   Po hodniku konačišta razastrte su tkanice prelepih narodnih šara, a zelena vrata soba sakrivaju jedan autentični pogled na mogući izgled spavaćih soba u starini. Sve u sobi odiše nekom drevnošću, ali sve je novo. Naravno lepo opremljeno kupatilo i TV plazma sa daljincem. Dakle, naizgled, za modernog čoveka, sve je tu. Kada škljocnete daljinac jedan od kablovskih kanala donosi samo snimke sa koncerata „Zabranjenog pušenja“ i reprize emisija „Top lista nadrealista“. E, tu smo. To je naš prvi direktni susret sa domaćinom ovog grada na planini. Kažem direktni, jer smo privremeno i živeli u njegovoj umetničkoj razradi ideje etno sela.    Kada se magla razišla, a mi odmorili sišli smo na plato ispred konačišta i izbili pravo pred apartman Dijega Armanda Maradone. I već, iako je jutro, reka turista teče ovim mestom. U bašti restorana posle kafe i doručka pokušajte da naručite, recimo neki gazirani sok. Možete samo da pokušate, jer se u Mećavniku služi isključivo prirodni sok pod nazivom „Bio-revolucija“, na čijim etiketama su Tito, Draža, Če Gevara i sam Emir Kusturica. To je drugi direktan susret sa domaćinom. Ulice i trgovi nose nazive poznatih ljudi iz sveta filma kao što su Felini, Brus Li ili Andrej Tarkovski, pa iz sveta književnosti Branislava Nušića, sporta Novaka Đokovića, naučnika Nikole Tesle. Duž njih umesto žardinjera poređane su šerpe i lonci na tufne iz kojih raste raznobojno cveće. I svuda miris drveta, na koji se kasnije naviknete jer i sami postanete deo dekora.
   Sa Drven-grada se pruža lep pogled na okolne planine sa jedne strane i na dolinu u kojoj je naselje Mokra Gora. S vremena na vreme se začuje vriska i radosni uzvici sa nevidljive šarganske pruge, a jedna mala ptica u svom monologu može da zameni horove. Tišina, ipak, ovde vlada uprkos brojnosti posetilaca i blizine puta. U stanju te tišine koja obuzima svakog možemo obići i „Galeriju macala“ u kojoj je bila izložba karikatura posvećena, pogodite čemu, drvetu. A za one koji ne mogu bez potrošačkih navika postoji prodavnica suvenira u kojoj je sve u znaku Mećavnika i filmovi, naravno Emira Kusturice. A ako hoćete da se i potpuno predate percepciji i pogledu na svet našeg umetnika otkrićete, kao što smo i mi uradili, bioskop u samom gradu i pogledati najnoviji Kusturičin film „Zavet“, koji vas neće ostaviti ravnodušnim, jer je sniman u autentičnom ambijentu Mokre Gore i govori jezikom umetnika o ideji stvaranja, ljubavi i o svetu koji u zlu leži.    Samog Emira Kusturicu nismo sreli, jer nije trenutno bio kod kuće, ali sumnjam da bi nam mnogo više rekao od onoga što smo doživeli živeći par dana okružen kućama od drveta i hodajući drvenim putevima, ponegde i kamenim stazama i družeći se sa ljubaznim mladim osobljem Drven-grada, koje mahom gravitira na Mokroj Gori i u njenoj blizini. Jedino nismo mogli ovih predivnih septembarskih dana da zamislimo ovo mesto pod snegom. Ali s obzirom na ime Mećavnik mogli smo svakog trena da očekujemo obelele krovove  i pokrivene trgove snegom.
   Ostavljamo Mećavnik, koji se i dalje gradi, a kada drugi put dođemo sigurno ćemo zateći nove trgove i ulice, možda i novi film Emira Kusturice ili možda i samog domaćina ove materijalizovane umetničke fikcije oplemenjene pogledom u drevnost, a ponajviše u jednu od mogućih budućnosti.
A.Marić



Begovi u pozorištu

   Prošle nedelje je u foajeu Kraljevačkog pozorišta održana promocija knjige „Karanovački begovi“ Zorana Raspopovića. O knjizi je govorio Voja Blagojević, recenzent knjige i profesor srpskog jezika Radiša Radulović.
   - Već od prvih stranica ove neobične i zanimljive knjige čitalac je u nedoumici u pogledu njene literarne odrednice. Da li se radi o letopisu, romanu, istorijskim zapisima ili, jednostavno, o satiri u njenom najizvornijem vidu - zapitao se na početku svog izlaganja Voja Blagojević.
   Voja Blagojević je primetio da je Raspopovićev stil oslonjen i na Andrića i Selimovića i konstatovao da su to uzori na koje jedan srpski pisac i treba da se oslanja.
   Profesor književnosti Radiša Radulović je govorio o Raspopovićevim prvim književnim pokušajima i uspesima, jer je još u svojoj 11 godini objavio pesmu u politikinom dodatku za decu.
   Promocija je organizovan u saradnji KCK „Ribnica“ i Kraljevačkog pozorišta, a fragmente iz priča čitao je glumac našeg pozorišta Vladan Slavković.
A.M.



Kraljevčanin ide na Berkli

   U ponedeljak je u Narodnom muzeju u Kraljevu održan koncert Vladana Mijatovića, klavir i Aleksandra Sofronijevića, harmonika. Koncert je priređen povodom dobijanja stipendije i upisa na Berkli koledž muzike u Bostonu, Vladana Mijatovića. Na programu su bili džez standardi u Mijatovićevom solo izvođenju i teme koje su zajedno izveli Sofronijević i Mijatović, a bile su okosnica prijemnog ispita. Drugi deo programa karakterisalo je mešanje stilova što je trenutni svetski trend u muzici.
A.Marić



Lina, od kamena tvrđa

U utorak je pred punom salom u Kraljevačkom pozorištu izvedena monodrama „Lina od kamena tvrđa“ Jovana D. Petrovića, a u izvođenju Vesne Stanković, glumice Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Monodramu je adaptirao, po romanu Jovana D. Petrovića, koji je nastao inspririsan životom autorove bake, Milisav Milenković, a na scenu postavila Ivana Bogićević Leko. Monodramu je realizovala produkcijska trupa „Balkan novi pokret“. - Tekst „Lina, od kamena tvrđa“, pisan je autentičnim jezikom, poddijalektom istočne Srbije koji je izuzetno bogat, koloritan, maštovit i izazovan za glumca, kako zbog bogatstva, tako i zbog težine interpretacije. Uz veoma zanimljiv jezik, ovaj tekst nosi prave iskre zdrave narodske mudrosti koje likovi poput naše junakinje, Line, izgovaraju bez pretenzije da budu mudri. Zbog toga brojne rečenice koje su strukturalno zaključci Lininih priča, zvuče kao pravi filosofski aforizmi - rekla je Vesna Stanković i zaključila - od toga da niko na ovom svetu nema „tapiju na sreću“, pa do toga da je na ovom svetu kamen najtvđi, a od kamena „tvrđi je samo čovek“.
A.Marić

SPORT

ZAVRŠEN PRVI DEO FUDBALSKE SEZONE ZA KRALJEVAČKE EKIPE
Jesenji rezime

   Spuštena je zavesa na jesenji deo sezone u ligama u kojima nastupaju kraljevački klubovi, počev od prvoligaških pa sve do opštinskih takmičenja. Centar pažnje ponovo je bio usmeren ka najpopularnijem fudbalskom kolektivu u Kraljevu i okolini, Slogu. I to sa razlogom. Posle sedam godina tavorenja u Srpskoj ligi i nižim stepenima takmičenja, kraljevački „beli“ ponovo su došli tamo gde po renomeu i objektivno pripadaju, Drugoj, odnosno Prvoj ligi Srbije.
   Očekivanja od ambiciozne uprave i finansijera, a naravno i od ljubitelja ovog sporta u gradu na Ibru bila su velika. Napravljan je skup, kvalitetan tim sastavljen od mahom iskusnih igrača od kojih je nekolicina nastupala i u najelitnijem rangu takmičenja, ali i u inostranstvu. Međutim, poraz u prvom kolu u Vranju od domaćeg Dinama kao da je uneo nervozu u redove ekipe koja nikako ni u narednim utakmicama nije uspevala da pokaže neosporni kvalitet. Doduše, savladan je kući Banat, ali je sve to bilo kratkog daha. Posle četvrtog kola smenjen je šef stručnog štaba Ivica Cvetanovski, a na klupu je došao iskusni Saša Nikolić koji je predvodio brojne superligaške ekipe i kadetsku selekciju Srbije. Nikolić je uložio puno truda i kvalitetnog rada kako bi igru Sloge doveo na veći nivo, ali su rezultati ponovo izostali. Nikolić je nakon poslednjeg kola i pobede nad Sevojnom smenjen, a „beli“ će u prolećni deo prvenstva ući sa 13. pozicije na tabeli sa 19 osvojenih bodova.
   Ako je Sloga razočarala, šta onda reći za kraljevačkog srpskoligaša, Metalac. Ekipa sa Ložionice odigrala je možda i najlošiju jesenju sezonu u istoriji kluba. Mlad i neiskusan tim sa mnoštvom novih igrača nije zadovoljio ukuse uprave, ali ni navijača ovog kluba. Kao po običaju uvek ispašta trener pa je tako bilo i ovog puta. Posle remija kući u dvanaestom kolu protiv Rudara iz Kostolca, šef struke Žarko Todorović podneo je ostavku, a na njegovo mesto došao je trener omladinaca Metalca, Dejan Popović. Igra je za nijansu bila bolja, ali je rezultatski saldo ostao očajan. U prolećni deo sezone Srpske lige grupa „zapad“, Metalac ulazi kao fenjeraš sa samo 9 osvojenih bodova iz 15 odigranih kola.
   U Moravskoj fudbalskoj zoni, Mladost iz Oplanića kao debitant u ovom rangu takmičenja odigrala je zadovoljavajuće prvi deo sezone zauzevši 9 mesto na tabeli sa 18 osvojenih bodova. Odličnu rolu imao je Omladinac iz Novog Sela koji je sa 30 osvojenih bodova u grupi ekipa koja je kandidat za ulazak u srpskoligaški zapad.
   U Okružnoj fudbalskoj ligi jesenji prvak postao je Tutin. Sa 42 osvojena boda Tutinci su bili dominantni i time istakli najozbiljniju kandidaturu za ulazak u Moravsku zonu.
   Dobre partije pružila je i Budućnost iz Konareva sa 35 bodova na drugom, odnosnog Goč iz Vrnjačke Banje sa 32 boda na trećem mestu.
   Grdica je više nego zasluženo jesenji prvak Međuopštinske fudbalske lige Kraljeva sa 33 osvojena boda. Grdičani su ostvarili 11 pobeda, izgubili su 4 utakmice, a kuriozitet je da nijednom nisu odigrali nerešeno. Ipak, proleće će biti veoma uzbudljivo pošto su u trci za najviši plasman i Polet iz Ratine, Vrnjci, Mladost iz Vrdila i Ribnica iz Jovca.
   Gruža iz Vitanovca ponela je naslov jesenjeg prvaka Opštinske lige sa 31 osvojenim bodom. Dobre partije pružio je i Čibukovac na drugom mestu sa bodom manje i ove dve ekipe su svakako najozbiljniji kandidati za viši rang takmičenja.
   Za većinu ekipa iz Kraljeva i okoline jesen je rezultatski bila sumorna. Sada sledi kraći odmor, pa pripreme i sve to u iščekivanju da će proleće biti mnogo berićetnije.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DESETO KOLO
Studenti bolji u gradskom derbiju

Mašinac - Sloga 76 : 69 (18 : 14, 19 : 20, 16 : 18, 23 : 17)

Kraljevo. - Hala sportova. Gledalaca: 1000. Sudije: Belošević, Jovčić, Mažić (svi iz Beograda). Mašinac: Radulović 5, Cvetković 2, Milašinović 5, Šestović 8, Bjegović 14, Jovanović 12, Popović 13, Arsić, Balaš 8, Čupković 9. Nisu igrali: Raković i Vuletić.
Sloga: Đorđević 5, Dašić 13, Dimitrijević 13, Razić 6, Oluić 6, Garović, Borovčanin 14, Tokalić 6, Gambiroža 6, Mirković. Nisu igrali: Veličković i Topolović.
   Košarkaši Mašinca nastavili su pobedonosni niz i ostvarili četvrti uzastopni trijumf. Za razliku od prethodnih mečeva, pobeda je ovoga puta studentima bila najslađa jer je ostvarena protiv velikog gradskog rivala, Sloge, a izvojevana je u vrlo teškom i do poslednjih trenutaka neizvesnom meču.    Uslovni domaćin, Mašinac, bolje je ušao u meč pokazavši da je dobra forma donela ogromno samopouzdanje ekipi koju do sada bez greške vodi sa klupe trener Vladimir Đokić. Šutevima van linije 6,25 Šestovića, Balaša i Milašinovića, studenti su vrlo brzo stekli dvocifrenu prednost, 18 : 8. U tim trenucima jedini raspoložen u ekipi Sloge, Borovčanin, uspeo je da iz kontri smanji prednost koja je posle prvog perioda iznosila + 4 za Mašinac, 18 : 14.
   U drugoj četvrtini stariji kraljevački prvoligaš koji je inače do ovog susreta bio u negativnoj seriji od četiri uzastopna poraza, uspeo je da konsoliduje igru i da donese nešto više radosti publici koja je u znatno većem broju očekivano bila naklonjenija Slogi. Razigrao se iskusni Gambiroža pa je sa dve postignute trojke vratio u život ekipu koju sa klupe predvodi novi stari trener, Miloš Pejić. Mašinac je puno grešio, ali je i pored toga na odmor otišao sa prednošću od 3 poena razlike, 37 : 34.
   Treća četvrtina obilovala je greškama sa obe strane. Puno izgubljenih lopti, promašenih zicera uslovljavali su česte tajm aute i izmene. U svoj toj „gunguli“ bolje se snašla Sloga, pa se već u tim trenucima nagoveštavao uzbudljiv finiš. Mašinac je uglavnom držao vođstvo od jednog do tri poena razlike, ali je Dimitrijević trojkom minut pre kraja doneo Slogi izjednačenje, 68 : 68 i izazvao erupciju oduševljenja na tribinama Hale sportova na Ibarskom keju koja je i pored direktnog prenosa gradskog derbija na programu RTS-a došla u velikom broju.
   U penal završnici, Bjegović i Popović bili su sigurni sa linije slobodnih bacanja za Mašinac, a sa druge strane Borovčanin je promašio jedan čist zicer i nekoliko šuteva sa distance pa je tako mlađi kraljevački prvoligaš potpuno zasluženo došao do pete prvenstvene pobede.

REČ TRENERA
   - Ne mogu da budem nezadovoljan igrom svoje ekipe. Za ovih nekoliko dana koliko sam sa ekipom mogu da kažem da smo dosta napredovali. Treba naravno vremena da se sve postavi na svoje mesto, a ja sam ubeđen da će to biti vrlo brzo. Siguran sam da će Sloga ostati u ligi jer to definitivno zaslužuje - rekao je posle utakmice, trener Sloge Miloš Pejić.
   - Očekivali smo jako težak meč i on je zaista takav i bio. Stekli smo brzo solidnu prednost, ali smo je oscilacijama u igri puno puta ispuštali. Ipak, mogu da kažem da sam zadovoljan igrom moje ekipe. Bilo je tu i nedostataka, ali smo što je najvažnije u presudnim trenucima pokazali karakter - rekao je posle utakmice trener Mašinca Vladimir Đokić.
I.S.


KOŠARKAŠKI KLUB SLOGA KRALJEVO OBJAVLJUJE
Javni poziv

za upis članova kluba u matičnu evidenciju

   Pravo upisa u matičnu evidenciju i učešće na Skupštini košarkaškog kluba Sloga Kraljevo, imaju svi košarkaši i košarkašice koji su prestali sa aktivnim igranjem košarke, a nastupali su bar jednu godinu u nekoj od selekcija KK Sloga Kraljevo i sportski radnici koji su ili bili članovi Upravnog odbora i Nadzornog odbora u KK Sloga, ili imali funkciju predsednika, potpredsednika, direktora ili sekretara KK Sloga, ili su bar jednu godinu radili kao treneri neke od selekcija KK Sloga Kraljevo.
   Zainteresovani za upis u matičnu evidenciju KK Sloga Kraljevo i učešće na Skupštini kluba, mogu da se jave članovima Radnog tela KK Sloga za organizaciju Skupštine kluba do 18.12. 2009, na telefone:

- Radoslav Komadinić - 064/ 8933177,
- Dragan Savić - 063/604330,
- Dalibor Dimitrijević - 063/609408,
- Uroš Matić - 063/8712988.

Upis u matičnu evidenciju kluba vršiće se do 18. 12. 2009 godine.

KK SLOGA,
Radno telo, Predsednik Radoslav Komadinić



ODBOJKA - ČELENDŽ KUP - DRUGO KOLO
Ribnica nastavlja evropsko putešestvije

Ribnica - Tenerife SUR 3:2 (25:23, 23:25, 22:25, 31:29, 15:12)

Vrnjačka Banja. Hala „Vlade Divac“. Gledalaca. 700. Sudije: Florin Dimaši (Rumunija) i Aleksandar Vinalijev (Bugarska).
RIBNICA: Kovačević 22, Borovnjak 2, Božić 20, Mijalković 5, Brđović 1, Ivanković 14, Jović (libero), Bićanin, Aleksić 3, Radević 11, Kolarević.
TENERIFE SUR: Burk 13, Pajps, Gamara 3, Todorov 9, Frenč 14, Sugranjes 11, Rohas (libero), Subires 4, Marko, Miler 10, Hamilton 12, Benson.
   Odbojkaši Ribnice plasirali su se u treće kolo Čelendž kupa pošto su i u revanš susretu bili bolji od ekipe Tenerife Sur iz Španije rezultatom 3 : 2. Podsetimo, Kraljevčani su u prvoj utakmici na Kanarskim ostrvima pobedili rezultatom 3 : 1, pa su im u ovom susretu za prolaz dalje bila potrebna samo dva osvojena seta. A mora se priznati da je bilo mnogo teže nego što se očekivalo.
   U prvom setu Ribnica je odigrala dosta dobro i od starta je servisom napala primače španske ekipe. Vodili su Kraljevčani i sa 5 poena prednosti, 14 : 9 ali su uporni gosti uspeli da nešto kasnije izjednače na 17 : 17. Posle tajm auta koji je zatražio trener domaćih, boško Mačužić, stvari su došle na svoje mesto i Ribnica je dobila set sa 25: 23 i bila korak bliže cilju.
   U drugom setu bilo je puno preokreta. Ribnica je vodila sa 15 : 12, a na drugi tehnički tajm aut gosti su otišli sa prednošću od 16 : 15. Musketari su zaigrali tada znatno bolje i imali priliku da kod rezultata 23 : 20 u njihovu korist lagano privedu set kraju. Tada je usledila neverovatna serija Tenerifa od 5 : 0 i stvari su polako počele da se komplikuju.
   Treći set u potpunosti je pripao ekipi sa Kanarskih ostrva. Odličnim servisima, ali i blokom gosti su pokazali da ih ne treba prerano otpisivati, a u tim trenucima i publika u Hali „Vlade Divac“ u Vrnjačkoj Banji se uverila da Ribnica za protivnika ima zaista kvalitetnu ekipu. Ovaj period igre gosti su rutinski rešili u svoju korist rezultatom 25 : 22.
   Četvrti set bio je potpuno izjednačen. U neizvesnoj završnici Tenerife su imale čak šest set lopti da uvedu utakmicu u zlatan set. Međutim, Ribnica je tada pokazala da ima karakter i veliku želju za trijumfom. Prvu set loptu Ivanković je pretvorio u poen i doneo veliku radost svojim saigračima, stručnom štabu i navijačima koji su po lošem vremenu došli u velikom broju u Vrnjačku Banju  da bodre svoj voljeni klub u evropskom izazovu. Peti set bio je puka formalnost, ali je nošena ogromnom podrškom sa tribina, ekipa Ribnice odigrala sjajno, dobila ovaj period igre sa 15 : 12 i trijumfovala sa konačnih 3 : 2 u setovima.
   Danas će u Luksemburgu biti obavljen žreb za treće kolo Čelendž kupa na kojem će Ribnica saznati ime protivnika u narednoj fazi takmičenja.

REČ TRENERA
- Očekivali smo ovako tešku utakmicu protiv kvalitetnog protivnika. Loše smo počeli, ali smo se vratili u drugom i trećem setu. U četvrtom nismo iskoristili svoje šanse i protivnik je to znao da kazni i da na kraju zasluženo trijumfuje. Moram da istaknem da su svi moji igrači sa stručnim štabom prvi put posetili Beograd i Vrnjačku Banju i zaista smo uživali u svakom trenutku. Ovom prilikom bi se takođe zahvalio domaćinu na izvanrednom gostoprimstvu - rekao je posle utakice trener Tenerifa, Huan Klaudio Garsija. - I sreća i hrabrost mojih momaka presudila je u ovom meču. U najtežim trenucima bili smo koncentrisani i zahvaljujući pre svega dobrim servisima uspeli smo da ostvarimo najveći uspeh na evropskoj sceni u poslednjih nekoliko godina. Hvala publici što je došla u velikom broju i što nas je do kraja bodrila - istakao je trener Ribnice, Boško Mačužić.
I.S.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE SUPER LIGA SRBIJE - DEVETO KOLO
Teškom mukom do dva boda

Ribnica - Spartak (Lj) 3 : 2 ( 25 : 19, 28 : 30, 18 : 25, 25 : 20, 15 : 11)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Jovičić (Beograd) i Simonović (Kragujevac). Ribnica: Kovačević 14, Božić 17, Mijalković 3, Ivanković 10, Bićanin 1, Radević 13, Jović (libero), Borovnjak 6, Brđović, Aleksić 7. Nisu igrali: Milovanović i Kolarević.
Spartak (Lj): Kostić 2, Perić 5, S. Ilić 16, Nićiforović 11, Živković 2, Kovačević (libero), Karić 24, M. Ilić, Kalanj, Stevović 5, Milošević.
Teže nego što se očekivalo, odbojkaši Ribnice savladali su novajliju u najvišem rangu takmičenja, ekipu Spartaka iz Ljiga rezultatom 3 : 2. Osetio se umor u redovima domaćina kao posledica nastupa u Čelendž kupu koji su Kraljevčani igrali na Tenerifama, a gosti su to pogotovu u drugom i četvrtom setu znali itekako da iskoriste.
   Spartak je bolje otvorio susret i poveo sa 4 : 0, međutim Ribnica je nakon toga uzvratila istom serijom i već na prvom tajm autu došla do prednosti od 8 : 6. Prednost „musketara“ rasla je iz minuta u minut i prvi deo igre Ribnica je dobila sa ubedljivih 25 : 19.
   U drugom setu viđena je drama. Gosti su vodili tokom celog seta, ali je kod rezultata 23 : 21 za Spartak, srednji bloker domaćih Radević sjajnim servisima vratio svoju ekipu u život. Imala je Ribnica kasnije i pet set lopti, međutim Spartak je imao više koncentracije i dobio ovaj maratonski period igre sa 30 : 28.
   Treći set u potpunosti je pripao gostima. Ribnica je puno grešila iz servisa i prepuštala silno motivisanoj ekipi iz Ljiga lake poene za ubedljivih 25 : 18 za Spartak.
   U četvrtom setu priča je bila potpuno drugačija. Ribnica je zaigrala znatno bolje i pre svega sjajnim servisima i blokom uspela je da se vrati u igru i dobije ovaj period igre sa 25 : 20.
   Domaći su nastavili sa dobrom igrom i u petom setu, odnosno taj brejku. Ribnica je povela sa 4 : 1 i već tada je bilo jasno da će dva boda ipak ostati u Kraljevu. Poslednji period igre završen je rezultatom 15 : 11 za Ribnicu.
   U 10. kolu, narednog vikenda odbojkaši Ribnice gostuju u Kragujevcu kod ekipe Radničkog.
I.S.



KARATE
Izbor za najuspešnijeg karatistu Kraljeva

   Karate savez Grada Kraljeva (KSGK) koga čine KK Sa - Ta - Mi Kraljevo, KK Šampion Kraljevo, KK Mladost 99 Kraljevo, KK Mega Ribnica Kraljevo, KK Kraljevo, KK Ipon Vrba i KK Ušće obaveštava svoje članove i ostale karate klubove sa područja grada Kraljeva da najkasnije do 20. decembra tekuće godine dostave predloge za izbor najuspešnijih karatista grada u 2009. godini. Proglašenje najuspešnijih karatista obaviće se u svim uzrastnim kategorijama od poletaraca do seniora u muškoj i ženskoj konkurenciji. Predlozi bi sadržali ime i prezime kandidata, datum rođenja kao i njihovi rezultati ostvareni u 2009. godini.
Sve predloge slati na adresu: KSGK, ul. Popinska 3, 36000 Kraljevo ili na faks 036/ 375 - 275 i 036/ 856 - 160.
Predsednik KGSK, Nebojša Jovanović 064/ 209 45 21
Direktor prof. Milan Tošev 064/14 555 41.
I.S.


KARATE
Izbor za najuspešnije klubove i pojedince u borilačkim veštinama

   Savez borilačkih veština i sportova Raškog regiona poziva sve klubove borilačkih sportova (karate, džudo, aikido, boks, kik boks, điju đica, ninđicu, kung fu i druge), da predaju predloge za izbor najuspešnijih klubova, takmičara, trenera, sportskih radnika i sudija za 2009. godinu. Predloge slati na adresu Saveza: Ulica cara Lazara br. 62 T.C. kod bivšeg Dečjeg Doma zdravlja (sala KK Reikon) ili predati lično na istu adresu, svakim radnim danom od 16 i 30 do 22 časa. Rok za predaju predloga je do 18.12. 2009. godine nakon čega će komisija na osnovu predloga i postignutih rezultata proglasiti najbolje. Proglašenje najuspešnijih za 2009. godinu obaviće se 27. decembra u velikoj sali Skupštine grada Kraljeva sa početkom u 12 časova i 30 minuta.
   Predloge predati u pisanoj formi, overene i potpisane od strane ovlašćenih lica klubova.
I.S.