Prirodu niko ne sme da ugrozi
Šverceri nas truju mesom
Grdička kosa 2 uskoro jedino romsko naselje
SPO ponovo dolazi u centar pažnje
Selo mora da oživi
U selu ništa ne fali, samo da je malo više para
Za zdravu i čistu budućnost
Krajnji rok je Kopenhagen
Ribolov - lov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, košarka, odbojka, karate

RETROVIZOR
Dno

   U ulazu moje zgrade u ulici Đure Salaja 6/10 deca mojih prijatelja gledala su pre neki dan kako se devojka, dok su je čuvala dvojica momaka, bode u venu. Krenuo sam, sećam se te večeri, kao i svaki nemarni novinar da ugrabim ono poslednje polovinče hleba iz prodavnice i znam da sam tu curu unezverenog pogleda i polupijanog ponašanja video pred ulazom. Video sam i mladića pored nje i drugog koji je protrčao sa mobilnim telefonom na uhu pored mene. I ličilo mi je sve to, na slične scene koje sam gledao dok sam radeći za jednu nekada veliku beogradsku novinu pratio crnu hroniku, na heroinsku krizu. Ali opet, nekako nisam mogao da verujem da se to dešava pred mojim ulazom. Tu gde smo Milan, Aco i ja trčali za curicama nadajući se bar jednom poljupcu. Najveći greh je tada bio ako štipneš devojčurka za guzu u prolazu. Za to je umela i milicija da bane na vrata ako mama i tata žestoko zavrište pred vlastima. A onda mi dobra prijateljica kaže kako su deca utrčala u kuću plačući i ispričala da su videla kako se u mom ulazu neka seka bode u venu.
   Davno sam pomišljao da dignem ruke od ovog posla. Pisao sam već o tome. Ta nemoć, da pišeš, a da te niko ne čuje. Da se osećaš kao onaj pas pored koga karavani prolaze, počela je da me obuzima onda kada sam ušao u stan u Beogradu ukome je narkoman aktivirao ručnu bombu i ubio majku i sebe, a oca osakatio jer nisu imali da mu daju pare za fiks. Takve scene su me i naterale dobrim delom da pobegnem iz prestonice. Ali ipak nekako sam se uvek nadao. Novo jutro će doneti dobro. Pisaćemo o skobaljima. Sećate se, pominjao sam ih prošle sedmice. A onda se desi ulaz. Moj ulaz.
   I taman pomislih da smo dosegli dno, lutajući internetom, i to ne onim sajtovima zbog kojih se ljudi stide, već onim predviđenim za druženja i igrice pre svega, natrčah na kćer devojke koju sam znao. Lepa, sa tri slike. Nudi da se družimo. Kaže dopada joj se moj profil. Nudi i „više od druženja“. A na mom profilu sem linka za igrice ništa nema. A dete iz Kraljeva mi se nudi da se družimo i „više od toga“.
   Ima jutara kada se probudim sam, svestan da nema nikog da vikne „tata hajde da se igramo“, u kojima sam na ivici plača. Ljut na sebe pre svega. U tom jednom trenutku dok sam čitao poziv „za više od toga“ i gledao sličice, perverzno sebično sam dozvolio sebi da pomislim da sam tako sam ipak srećan u odnosu na mnoge. Od tog jednog momenta koga se stidim razmišljam šta da radim. Znam samo da smo na dnu. Ne znam, nažalost, kako ja da učinim da se sa njega bar malo uzdignemo.
Atanasije Tasić

RAZGOVOR SA SANJOM ČELEBIĆANIN, NAČELNICOM INSPEKCIJE U UPRAVI ZA VETERINU
Šverceri nas truju mesom

Stručnjaci upozoravaju da je meso koje švercerskim kanalima stiže u Srbiju uglavnom neispravno i opasno po zdravlje ljudi. Podneto i 540 krivičnih prijava protiv službenika ministarstva poljoprivrede zbog korupcije kao i neadekvatno obavljenog posla

Četiri službe koje kontrolišu promet ljudi i robe su policija, carina, veterinarska i fitosanitarna inspekcija prema standardima EU. Od 10. juna je i u Srbiji uspostavljen isti takav sistem. Prema članu 12. Zakona o bezbednosti hrane, namirnice životinjskog porekla kontroliše granična veterinarska, hranu biljnog porekla fitosanitarna, a mešovitu veterinarska i fitosanitarna inspekcija.
   Novi propisi, doneti posle „šest dugih godina“, tek u praksi će pokazaju svoju efikasnost, ali, sada će biti mnogo veće mogućnosti za brzo utvrđivanje odgovornosti u slučaju pojave neispravnih namirnica, a i kazne će biti rigoroznije. One mogu da dostignu i iznos od tri miliona dinara, a prati ih prijava za privredni prestup, plaćanje troškova uništavanja ili povlačenja robe sa tržišta Srbija je shodno uslovima Briselske komisije, ali sebe radi, morala da promeni pravila igre, tako da se trenutno još uvek prilagođavamo utakmici.
   - Spremni smo za dalju implementaciju sada već postojećeg Zakona, za koji smo se spremali poslednjih godina. Činjenica je da je Srbija već kroz set drugih zakona i pravilnika bila na neki način prilagođena evropskim standardima, promena je u tome što su oni sada usaglašeni sa Regulativama EU, što su možda rigorozniji, ali se i strogo primenjuju - ističe Načelnica Veterinarske inspekcije Uprave za veterinu.
   Inspektori i dalje, u slučaju da je prehrambeni proizvod zdravstveno neispravan, izdaju rešenja kojima se dozvoljava carinjenje, a zabranjuje promet do dobijanja laboratorijskih analiza. Ako roba ispunjava propisane uslove, stavlja se u promet ili, u suprotnom, donosi se rešenje o vraćanju pošiljke, ili o njenom uništenju. Ove godine je na taj način uništeno preko 25 tona namirnica samo na našem okrugu.
   - Sve što ne podleže deklaracijama, što nema poreklo robe bez obzira na transportni list koji neko odobri, biće uz pomoć policije uklonjeno i uništeno! To je naš posao, i kako god ga neko doživljavao mi smo zaduženi za bezbednost i zdravlje ljudi i životinja. Privikavaju se svi na nove aršine rada, očekujemo da će ljudi da shvate ozbiljnost posla kojim se bave kada odluče da iznesu na tržište sa robama animalnog porekla koje su naročito opasne - kategorična je naša sagovornica.
   U Srbiji je od početka godine zatvoreno 12 objekata koji su se bavili proizvodnjom i preradom mesa ili mleka, jer nisu imali uveden HACCP sistem, doduše reč je o manjim objektima. Više od 700 objekata je prošlo kontrolu u kojoj je utvrđeno da oko 300 objekata, što mesne, što mlečne industrije ima uveden HACCP. Kod ostalih su primećeni neki manji nedostaci i inspekcija im je dala naloge da to otklone. Kad je u pitanju rad inspekcije, korupcija kao i neadekvatno obavljen posao inplicirao je 540 krivičnih prijava protiv službenika ministarstva poljoprivrede. Ipak, novim zakonom su dobrim delom obuhvaćeni i primarni poljoprivredni proizvođači.
   - Svakako, da će i poljoprivrednici imati možda administrativno više problema. Naravno, ukoliko žele da se bave proizvodnjom recimo sira i kajmaka, moraće da imaju registrovani objekat za tu namenu. Mi nismo samo tu da kažnjavamo i sprovodimo mere koje se moraju sprovesti, već i da im pomognemo. Postojaće i period čekanja na koji oni moraju da odgovore, jer smo svesni da ne mogu svi finansijski podneti ulaganje u objekte te namene. Najčešći je problem posebnog mokrog čvora koji za seoske sredine i nije bio odrađen - sa optimizmom govori načelnica.
Novina za poljoprivrednike definisana je i kroz pravilnike o veterini i stočarstvu, tako da su seljaci zbunjeni.Oni koji budu želeli da se i prometno bave ovim poslom osim registracije gazdinstva moraće i da registruju objekat, recimo za proizvodnju sira i kajmaka.
   Svetska statistika, tako kažu, pokazuje da se posle srčanih oboljenja najviše umire od trovanja hranom!? Proizvođači hrane imali su rok u kojem je trebalo da obezbede visoke standarde u svim postupcima sa hranom odnosno da uvedu taj famozni sistem kontrole koji ima oznaku HACCP.
Ono što zbunjuje naše klaničare ili prerađivače mlečnih proizvoda jesu sertifikacije koje su imali. ISO standradi su bili sledljivost u procesu proizvodnje i obavljanja te delatnosti kao što je i sada obaveza HACCP sistema. Ni u jednom slučaju ne znači, da taj ko poseduje dokument te vrste, je siguran u plasman i prodaju bezbednih proizvoda. Tek laboratorijske analize dokazuju ispravnost tih namirnica. Svakako treba biti rukovođen i činjenicom da u Srbiji postoji oko 700 proizvođača koji poseduju HACCP i to je dobro. Mi ćemo i dalje insistirati na uvođenju ovog standarda jer je to obaveza, ali sigurno kao inspekcija takve objekte nećemo zatvarati, jer i uvođenje ovog standard košta privrednike - objašnjava Sanja Čelebićanin .

HACCP je sistem koji obezbeđuje bezbednu hranu za kupca, odnosno garantuje da namirnica nije mikrobiološki, mehanički ili hemijski zagađena. Proizvođač mora da ima analizu opasnosti i definisane kritične kontrolne tačke na kojima je moguće da hrana bude zagađena. To je skraćenica engleskih reči: H hazard - opasnost A analysis - analiza, C critical - kritične, C control - kontrolne i P point - tačke.

ŠVERC SE ZAUSTAVLJA, ALI NE PREMA OČEKIVANJU
Stručnjaci upozoravaju da je meso iz SAD i Brazila koje švercerskim kanalima stiže u Srbiju uglavnom neispravno i opasno po zdravlje ljudi. I pored upozorenja, ono se u ogromnim količinama troši na severu Kosmeta, u Raškoj oblasti i zapadnoj Srbiji.
Međutim, najstrašnije je što ovo meso stiže i do pojedinih klanica, u kojima se meša sa domaćim mesom i potom pretvara u čajnu kobasicu, viršle, paštete i druge klaničarske proizvode.
- Ne želim da komentarišem o poreklu tog mesa, misleći pri tome na zemlju odakle dolazi. Najveću pojedinačnu pošiljku mesa, koja je imala šest tona, bez prateće veterinarsko-sanitarne dokumentacije zaplenili smo početkom godine na području Novog Pazara. Na žalost moram da kažem da šverc nije suzbijen ni u daleko razvijenijim državama, ali apelujem na stanovništvo da bar oni u svojim gepecima ne dovoze to meso. Niko ne može garantovati ispravnost tog mesa, jer smo analizom u više navrata potvrdili da je loše!!! - upozorava Čelebićanin.
Sonja Cvetković

„Vagondžije“ traže plate ili ne započinju posao

   Obustava rada u Fabrici vagona trajaće sve dok se radnicima odmah ne isplati pola avgustovske i cela septembarska plata. Na sastanku štrajkača u Ministarstvu ekonomije rečeno im je da će od 2010. godine krenuti izrada novih vagona za srpsku železnicu

   Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović i štrajkački odbor radnika Fabrike vagona sastali su se u Beogradu sa državnim sekretarom Ministarstva ekonomije, Nebojšom Ćirićem. Kako je izjavio Milomir Ćirković, vođa protesta, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije rekao je da će Fabrika vagona od januara dobiti posao izrade vagona za JP „Železnice Srbije“, i da će ministarstvo izvršiti određeni pritisak na vlasnika FVK ukrajinski kombinat „Azov impeks“, kako bi se isplatio deo zaostalih zarada.
- Prema rečima državnog sekretara trebala bi da ponovo krene izrada jednog kontigenta vagona za JP „Železnice Srbije“, za koje smo već ove godine napravili 85 vagona. Na ovom sastanku nije rečeno koji je to broj vagona, već je samo pomenuto da je veći novčani iznos nego na prethodnom poslu, što nas je navelo na mišljenje da je i broj vagona koji treba napraviti veći od 85. Međutim, diskutabilno je kako će oni sprovesti u delo ispunjenje naših zahteva koji se odnose na isplatu zaostalih zarada! Kada smo ih to pitali, Ćirić, državni sekretar, nam je rekao da će oni izvršiti određenu vrstu pritiska na „Azov impeks“ da ispuni naše zahteve, a ukoliko im to ne bude pošlo za rukom, zatražiće raskid kupoprodajnog ugovora - kaže Milomir Ćirković, vođa protesta.
Štrajkački odbor FVK traži da se radnicima odmah isplati jedna i po plata, odnosno druga polovina za avgust i cela septembarska plata. Pored toga štrajkački odbor je tražio da se napravi dinamika isplate zarada za novembar i decembar, kao i da se do kraja ove godine potpiše reprogram duga koji se odnosi na regres za 2006. godinu uz obavezu da se jedna trećina tog regresa isplati do kraja 2009. godine.
U Ministarstvu ekonomije štrajkačima je rečeno da će u Fabriku vagona poslati revizorsku kontrolu Agencije za privatizaciju koja će pregledati kompletna poslovanja fabrike od privatizacije do danas.
- Agencija za privatizaciju je pre dva meseca poslala jednu kontrolu koja navodno nije ništa pronašla, odnosno utvrdila nepravilnosti u poslovanju Fabrike vagona, i da će produžiti ostanak „Azov impeksa“ kao vlasnika fabrike. Tako nešto unosi veliku zabrinutost među radnicima FVK - objašnjava Ćirković.
Radnici Fabrike vagona prekinuli su štrajk glađu, jer je Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva, uspeo da dogovori njihov sastanak sa Nebojšom Ćirićem, na kome su radnici izneli svoje opravdane i legitimne zahteve.
- Oni traže da im se do kraja godine isplati jedna i po zaostala zarada, dinamika isplate ostalih zaostalih zarada, da im se reprogramira dug neisplaćenog regresa za 2006. godinu, kao i da se nastave, i do kraja februara okončaju razgovori sa poslodavcem o kolektivom ugovoru - rekao je Simović.
On je dodao da je državni sekretar Ministarstva za ekonomiju iskazao veliku zainteresovanost da pomogne radnicima u smislu posredovanja.
- Obustava rada zaposlenih u Fabrici vagona će se završiti kada im budu udovoljeni zahtevi koje su danas izneli u Ministarstvu, do čega može doći i pre kraja godine, ukoliko se postigne dogovor sa vlasnikom - kazao je Simović.
Gradonačelnik Kraljeva je rekao i da su radnici izneli Ćiriću sve sumnje i primedbe povodom ispunjenja ugovora o privatizaciji Fabrike vagona, i da se povodom ovoga očekuju rezultati revizorske komisije Agencije za privatizaciju, od čega će zavisiti dalji razvoj događaja.
Nenad Božović

Grdička kosa 2 uskoro jedino romsko naselje

Romske porodice koje žive u naselju u Ulici Vojvode Putnika pored Zdravstvenog centra „Studenica“ biće iseljene na drugu lokaciju koju će im obezbediti grad. Lokalni akcioni plan Kraljeva predvideo je izgradnju stanova za Rome do 2015. godine

   Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma bavi se dugoročnim rešavanjem pitanja ove osetljive društvene grupe. Plan se odnosi na period od 7 godina (2009-2015.), a za njegovu primenu potrebno je oko 1,8 miliona evra. Deo potrebnih sredstava obezbediće grad izdvajanjem dodatnih resursa (do 30 odsto ukupne vrednosti projekta), a značajna finansijska podrška očekuje se od Vlade Srbije.
   Planom je predviđeno da se stvore uslovi za legalizaciju stambenih objekata u romskom naselju Grdička kosa 2, da se izgradi infrastruktura, i poboljšaju uslovi stanovanja. U Kraljevu prema popisu iz 2002. godine 876 stanovnika se izjasnilo da su Romi, dok se procenjuje da ih ima oko 2000.
   - Preduslov za konkurisanje, kako bi se dobila sredstva iz UN, a sve je to povezano sa Dekadom Roma koja se sprovodi u EU od 2005-2010. godine, predstavlja Lokalni akcioni plan za unapređenje Roma koji je Skupština Kraljeva usvojila na poslednjoj sednici. Kada govorimo o izgradnji infrastrukture, u Grdičkoj kosi 2, ona već postoji i potrebno je nastaviti započeti posao, dok s druge strane nije moguće legalizovati objekte u naselju Grdička kosa 1 zato što se ono nalazi neposredno uz gradsku deponiju - kaže Danijela Miletić Miladinović članica Gradskog veća zadužena za socijalna pitanja i dečju zaštitu.
   Kada je reč o izgradnji stambenih jedinica u naselju Grdička kosa 2, one su ovom strategijom predviđene za romske porodice iz užeg centra grada, pre svega na naselje pored Zdravstvenog centra „Studenica“. Naime, taj deo je predviđen za izgradnju prilaza bolnici, a grad će porodicama koje tamo žive, ima ih 15, obezbediti stanove u Grdičkoj kosi 2.
   - Lokalna samouprava će u periodu do 2015. godine stvoriti sve preduslove za izgradnju ovih stanova za iseljene Rome iz centra grada. Recimo proces elektrifikacije u Grdičkoj kosi stoji zbog nezavršene legalizacije objekata, a akcionim planom je to posao koji je na prvom mestu. Nakon toga grad će konkurisati za dobijanje sredstava kako bi otpočela gradnja tih stanova - kaže članica Gradskog veća.
   Romsko naselje u Ulici Vojvode Putnika pored kraljevačke bolnice nalazi se na prostoru koji je namenjen za objekte za javne namene, u ovom slučaju za proširenje kruga Zdravstvenog centra „Studenica“.
   - Prema važećem planu na delu gde se nalazi ovo romsko naselje predviđeno je proširenje za potrebe zdravstvenog centra. Tako da prema toj proceduri teško da će bilo ko od njih moći da legalizuje objekat. Drugo, prema novom Zakonu o prostornom planiranju objekti koji ne mogu da garantuju trajnost, u smislu ako su napravljeni od lošeg ili priručnog materijala, ne mogu biti legalizovani - objašnjava načelnik odeljenja urbanizma, Zvonko Kovačević.
   Čak i da su objekti u Romskom naselju pored bolnice napravljeni od kvalitetnog materijala, prema važećem planu proširenja ne mogu se legalizovati.
   - U ovom slučaju mora se poći od toga da li je uopšte neko iz ovog naselja podneo prijavu za legalizaciju, pa se onda po toj prijavi postupa. Ako pođemo od pretpostavke da je podneta prijava, razmatraće se da li je potpuna dokumentacija, a ukoliko nije odbijaće se i kada takvo rešenje postane pravosnažno proslediće se građevinskoj inspekciji koja ima puno pravo da donese odluku o uklanjanju takvih objekata - kaže Kovačević.
   Slavko Marković, koordinator za romska pitanja u Kraljevu rekao je da je ostalo još 200 m izgradnje kanalizacije u Grdičkoj kosi 2 i dodao da im je u planu i uvođenje pijaće vode i osvetljenja.
   Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović je izrazio spremnost lokalne zajednice da se pomogne Romima i naglasio da se stav zajednice polako menja prema Romima i da postoji saglasnost da se oni potpuno integrišu u zajednicu, posebno kada je u pitanju kultura i obrazovanje.

Broj dece i učenika romske populacije u školama:
- Predškolska ustanova - 25

Osnovne škole:
- Dimitrije Tucović - 105
- Jovo Kursula - 53
- IV kraljevački bataljon – 35
- Braća Vilotijević - 30
- Ivo Lola Ribar - 24

Srednje škole:
- Ekonomsko - trgovinska - 4
- Mašinska škola - 1
- Elektro-saobraćajna - 1
- Medicinska - 1
- Poljoprivredna škola - 3
- Ivo Lola Ribar - 8

Broj stanovnika romske populacije u kraljevačkim naseljima:
- Grdička kosa 1 – 700 Roma
- Grdička kosa 2 – 407 Roma
- Roma kamp (Šatorsko naselje) - 400 raseljenih Roma
- Naselje u Vojvode Putnika 50-56 - 15 romskih porodica
Nenad Božović

SPO ponovo dolazi u centar pažnje

   Prošlog utorka gost Gradskog odbora SPO bila je Sanja Čeković, podpredsednik stranke i državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Tim povodom održana je konferencija za medije u prostorijama kraljevačkog SPO-a. Na konferenciji za medije Sanja Čeković je svoju posetu objasnila kao radnu i u sklopu pripreme za predstojeći sabor stranke. Ona je obavestila kraljevačku javnost da je stranka SPO uspešno preregistovana po novom zakonu pod istim imenom pod kojim deluje već skoro dve decenije. Ona je naglasila da će na novom saboru stranke, koji bi se trebao održati u martu, biti izglasan novi statut stranke koji prati trenutne društveno-političke i ekonomske tokove.
   U delu u kome je rezimirala dosadašnji rad izjavila je da su neki ciljevi političke borbe SPO ostvareni, a da mnogi nisu i time najpre mislila na demokratizaciju društva koja je sprovedena, ali ne i državna organizacija za koju se SPO zalagao.
   Sanja Čeković je ovom prilikom pohvalila rad lokalnog SPO-a i naglasila da je to jedan od najboljih i najuspešnijih odbora SPO-a. Na novinarsko pitanje šta je razlog slabijeg uspeha ili boljeg uspreha i rada lokalnih odbora ona je odgovorila da je za uspešan rad lokalnih odbora najbitnija stalnost članova i da je mnogo ljudi posle 2000. godine promenilo stranku. Sanja Čeković je izrazila nadu da će posle sabora stranke i donošenja novog statuta i programa stranke, SPO doći ponovo u centar pažnje, naročito mladih ljudi.
A.M.

RAZGOVOR SA MILANOM STEVANOVIĆEM, POMOĆNIKOM GRADONAČELNIKA ZA POLJOPRIVREDU
Selo mora da oživi

   Demografija sela je jedan od gorućih problema naše države. Koliko god se upirali da mladu populaciju zadržimo na selu, sve teže je tim ljudima obezbediti osnovne egzistencijalne uslove života. Nije problem samo u finansijskoj konstrukciji bitisanja jednog gazdinstva, već i u kvalitetu života koji treba da ima i druge sadržaje. Sa aspekta održivosti i razvoja sela mora se gledati sa jedne strane objektivnije, ali sa druge strane ukoliko država ne preduzme agresivnije korake u tom pravcu može nam se dogoditi da pojedina sela potpuno zamru. Ovo se naročito odnosi na poslednje kote sredina koje spadaju teritorijalno pod okrilje i našeg grada.
   Koji su planovi tima koji se bavi ovim resorom na kraju ove kalendarske godine razgovarali smo i sa novoimenovanim pomoćnikom gradonačelnika za poljoprivredu Milanom Stevanovićem.
   - Vidite nezahvalno je možda sada govoriti o postignutim rezultatima, prvo što sam imenovan tek pre nekoliko dana. Drugo mi smo prilično vremena izgubili od početka godine. U selo mora da se ulaže jer samo tako možemo da zadržimo mlade na selu. Nije njima potrebna samo infrastruktura, voda, struja, neki domovi kulture. Treba i to, ali njima treba pomoći da ostanu na selu na taj način da im pomognemo oko plasmana onoga što proizvedu. Država sada o seljaku malo vodi računa. Ja ću sa ovog mesta da se trudim da im pomognem koliko mogu jer u ovim godinama, sada nemam nekih političkih ambicija- kaže gospodin Stevanović.
   Realno gledajući istini u oči poljoprivreda je verovatno od strane države stihijski prepučtena državi. No naš problem leži u znatno dubljim korenima. Staro uspostavljeni sistemi Zelenog plana i Zadruga su uglavnom propali i kao takvi nisu od koristi sistemu. Sa druge strane primena trgovinskog sporazuma dovela je do toga da se na tržištu pojave robe niže konkurentnosti što je načeg seljaka satanizovalo. Loš trgovački potez zabrane izvoza žitarica pre dve godine ili uvoza mleka u prahu dovela je do vrtoglavog pada ovih proizvoda, što je opet dalo za posledicu smanjenje stočnog fonda. Taj podatak podkrepljujemo i proverenim podacima od strane Poljoprivredne stručne službe „Ibar“ gde je za poslednje 4 godine došlo do smanjenja stočnog fonda za oko 4 hiljade - krupne stoke.
   Vi opet govorite o globalnim problemima države, ništa novo nismo čuli, šta će biti vaša konkretna rešenja?
   - Kraljevačka opština ima izuzetan potencijal. To vam govori neko ko voli selo. Znam da je plasman osnovni problem, pa ćemo vrlo brzo već početkom godine da osnujemo zadrugu. Ja sam ovih dana pregovarao sa direktorom Pijace gosp. Jovanovićem da nam omogući da na kraljevačkoj pijaci kao zadrugari prodajemo tu robu. Na taj način naši poljoprivrednici će prodavati direktno potrošačima, a ne nakupcima. Kupci, naši sugrađani, će opet kupovati i nešto jeftinije, tako da će nadam se biti koristi za obe strane, tako da ovim putem mogu da obradujem i jedne i druge - kaže pomoćnik gradonačelnika.
   U više navrata su Kraljevo opsedala raznorazna udruženja, klasteri i organizacije no bitnijeg pomaka u smislu organizovanog otkupa ili prodaje nije bilo. Istina cilj tih edukativnih aktivnosti i nije bio prodaja, ali su očekivanja poljoprivrednika bila u tom smeru. Vaš angažman je u nekom prethodnom periodu bio takođe vezan za ovu oblast. Da li očekujete boljitak u smislu skupštinskog jedinstva po pitanju poljoprivrede?
   - Pa znate kako, ja ću predložiti mnoge ideje koje nisam mogao ranije da ostvarim. Mislim, ali su mi i obećali kolege poslanici da će podržavati sve ono što može da doprinese selu. Sada kada država uvozi sve i svašta, imam podatak da su uvozili i maline. Mi moramo da se okrenemo sebi i da razmišljamo o nama. Poljoprivreda nikada nije bila laka, ali se od nje i živelo, danas sve teže. Moj zadak sa ovog mesta je da pomognemo koliko možemo. Ukoliko budemo izdvojili i više para za selo utoliko bolje. Ja bih iskoristio priliku i da svim našim poljoprivrednicima i sugrađanima poželim bolju 2010. godinu, da se ratari vrate ratarenju, voćari da se udruže, povrtari da bolje prodaju svoje povrće, da budemo složniji i da nam berićet donese dobro - zaključio je na kraju Milan Stevanović.
   Svi koji barataju realnim procenama, bar kada je ova oblast u pitanju saglasni su u jednom - da agrarni budžet, bez obzira što je veći no lane, neće podhraniti sve potrebe. Razvojni plan mora imati daleko veće apetite nego što je sam budžet. Ostvareni rezultati u poljoprivredi, solidna godina i dobri prinosi moraju biti opomena da naredna 2010. po nepisanom pravilu ne mora biti preslikana. Mada smo naučili, valjda za sve ove godine da ceh rodilo ne rodilo, plaća raja... Prostorni plan Republike Srbije trebalo je da obezbedi bolju funkcionalnu integrisanost prostora Srbije, kao i smanjenje regionalnih disproporcija. U planu je predviđeno smanjenje relativne koncentracije stanovništva i aktivnosti u velikim gradskim centrima kroz kvalitativne promene privredne i socio-ekonomske strukture manjih gradova i uz intenzivnije korišćenje razvojnih potencijala kojima raspolažu. Predviđen je razvoj seoskih naselja, kao više funkcionalnih proizvodnih, socijalnih i kulturnih prostora. Ovaj dokument naglašava neophodnost ekonomskog jačanja seoskih domaćinstava. Posebna pažnja posvećena je razvoju nedovoljno razvijenih, brdskih, planinskih i pograničnih područja. Kraljevo svakako pripada kategoriji svega iznetog. Shodno već aktivnoj izradi strategije razvoja Kraljeva može se očekivati lakše funkcionisanje rubnih delova naše teritorije… Ako se pronađe modus podele troškova, implicirano i na druga ministarstva, poljoprivreda će u narednoj godini imati nekih šansi ovako...?!
Sonja Cvetković.

U selu ništa ne fali, samo da je malo više para
 
Dok se planovi i budžeti krčkaju u Vladi Srbije, kada je agrar u pitanju svi očekuju da će im subvencije u narednoj godini biti nešto veće

   Kada mlad čovek odluči da ostane na selu mora imati dovoljno dobar motiv! Jedan je svakako ljubav ka poslu kojim se bavi, a drugi egzistencijalne prirode. Mikica Majstorović iz Mrsaća možda i nije primer velikog stočara, ali njegova upornost da navedena dva faktora spoji u korisno pokazuju da život seljaka može biti i dobar?!
   Održivost sela u sadašnjim uslovima egzistencije, mora se priznati najmanje zavisi od samog seljaka. Porodica Živana Majstorovića u Mrsaću doseljena je iz čačanske Brezovice. Ovde su nastanjeni već 4 generacije. Bez obzira na neka vremena u kojima je industrijalizacija uzimala zamah, nekako im se valjda činilo da je poljoprivreda njihov izbor bitisanja. Počeli svaštarenjem, polako kupovali zemlju, modernizovali proizvodnju i širili poslove. Možda je iz tog razloga teško praviti paralelu poljoprivredne proizvodnje nekad i sad.
   - Ma nekad je bilo teže, nije bilo mehanizacije, do novih tehnologija kako to danas zovu teže bilo doći. Nadničilo se, sve obrađuješ motikom i plugom. Danas je znatno lakše, moderna tehnika, tako da sam sve poslove, ali i vođenje ekonomije prepustio sinu. Ako pak govorimo o prodaji tu je više problema. Ranije smo imali nekako stalniji otkup, nisi mnogo razmišljao o ceni. Svi kažu nema hrane, a nju sve teže prodati. Sin je mlad tako da sam sve poslove prepustio njemu. Moje je da pripomognem kad zatreba - kaže Živan Majstorović stariji domaćin na ovom gazdinstvu.
   Na svojih 8 hektara zemlje uglavnom ratare jer im je zbog sve skupljih imputa proizvodnje mleka neophodno obezbediti dobru stočnu hranu. Zato se pod zakup svake godine uzima bar još 10-tak hektara. Poljoprivredna proizvodnja može biti isplativa, samo pod određenim uslovima. Svoju računicu, bez obzira na oscilacije u ceni je video i naslednik Majstorovića. Ostao na selu, te veli da su mu planovi da ovaj posao unapredi.
   - Pa ne znam, u Mrsaću meni ne fali ništa. Jeste za mladog čoveka možda teško, ko nema navike. Ja volim selo, volim životinje i što bi se mučio da radim nešto drugo. Planiramo da povećavo proizvodnju mleka, trenutno nam je prioritet dogradnja štale, da odvojimo tovilište. To će verovatno biti najveća investicija u narednom periodu - kaže prilično samouvereno dvadesetpetogodišnji Milorad Majstorović.
   Svojevremeno su naši domaćini imali u tovilištu zavidan broj grla, međutim vremenom su se ipak opredelili za proizvodnju mleka. Simentalska rasa u ovom kraju Srbije dominira, tako da ovih 12 muznih grla prosečno isporuči laktaciju od 25 litara po jednoj kravi. Možda nije zavidna zarada, ali računaju da će sa uvođenjem većeg broja grla godišnja proizvodnja i zarada biti i znatno veća.
   - Smatram da ko radi, ko dobro i ispravno svodi svoje račune, može da radi i zaradi na selu. U mlekarstvu nema ni dobre ni rentabilne proizvodnje ako je broj krava manji od deset. Govorim o rasnim grlima, kojima treba pružiti kvalitetne uslove za eksploataciju mleka. Tada je moguće imati i rezultate. Trenutno nas sputava nedostatak prostora i novca da bi povećali broj grla. Junice i telad koliko ih imamo omogućiće nam više predatih litara, pa samim tim i profit - tvrdi ovaj mlad stočar.
   Dok se planovi i budžeti krčkaju u Vladi Srbije, svi očekuju, bar oni koji zavise delimično od države, da će im subvencije u narednoj godini biti nešto veće, bar kada je agrar u pitanju. Možda model Hrvatske i Slovenije nije najsrećniji po našu zemlju, ali ako se ima u vidu da je povraćaj sredstava, bar u mlečnom sektoru gotovo 100% ne čudi zašto se sve više farmi podiže u našim edž Republikama. Naše farme koje su nekada bile za primer sve češće su u ruiniranom stanju ili napuštene. Majstorovići su sačinili Biznis plan za proširenje staje. Za sada su ta sredstva poprilična, te su očekivanja ovog mladog stočara da će i država u narednoj godini subvencionisati i izgradnju objekata, što bi njemu bila velika pomoć.
  - Jeste, ali moram da kažem da je kod nas ta administracija ubitačna. Koliko papira i pragova mora da se obije da bi se došlo do valjanih izvora i informacija, znaju svi koji su pokušavali da na taj način dođu do sredstava. Nekad je to vrzino kolo... možda i nečija politika. Teško je dobiti sredstva na taj način, stalno nešto fali, a nema ko da ti objasni - sa žaljenjem konstatuje Milorad Majstorović.
  Bez obnove mehanizacije danas je teško obrađivati zemlju, te su iskoristili i subvenciju za kupovinu novog traktora. Osim povraćaja sredstava za mehanizaciju, ove godine su iskoristili subvenciju po hektaru i za mlečna grla. Ta sredstva već su namenjena novim ulaganjima. Nisu velika, ali skrpiće se! Petočlana porodica Majstorovića vidi svoju perspektivu na selu. Prema istraživanju obavljenom u maju ove godine, najveći problem za većinu poljoprivrednih proizvođača je plasman. To podrazumeva nesigurnost i nepoznate uslove zasnivanja proizvodnje i plasmana, neorganizovani otkup, stihijske tokove, neregulisano i zakonski neuređeno tržište i velike oscilacije cena. Majstorovići tih problema za sada nemaju. Ostaje nada da će svoje planove ispuniti ponajviše zbog njih samih. Koliko će i država sufinansirati, znaćemo već naredne nedelje.
Sonja Cvetković

Krajnji rok je Kopenhagen

   Konferencija o klimatskim promenama COP15 koja se održava u Kopenhagenu je jedan od odlučujućih trenutaka da krenemo ka zelenom prosperitetu i održivoj budućnosti. Cilj je jasan jer se teži globalnom sporazumu koji smanjuje emisiju gasova, efekat staklene bašte i poboljšava adaptaciju, tehnologiju i finansije. Na ovom sastanku treba da bude uključen poslednji rok za sklapanje zakonski obavezujućih ugovora koji bi poštovali i velike i male zemlje.
   Na osnovu podataka Međunarodne agencije za energetiku, svaka godina neaktivnosti koštala bi 500 milijardi dolara. Zato je Kopenhagen određen za krajnji rok na kome bi politički lideri sveta preuzeli odgovornost za obećanja data još u Baliju 2007. godine kada su potpis stavile 192 zemlje sveta. Sada, u decembru 2009. godine trenutak je za akcije koje bi bile dugoročne za budućnost sveta u celini.
   Sporazum se sastoji od sledećih izazova:
- kvote za smanjenje emisija ugljen dioksida
- dugoročno finansiranje
- rok u kojem bi siromašne zemlje trebalo da ponude smanjenje količine štetnih gasova koje ispuštaju u atmosferu
- nivo dozvoljenog globalnog zagrevanja
- pomoć siromašnim zemljama
- načini za proveravanje da li države ispunjavaju obećanja o smanjivanju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte
   Sve ovo moramo da rešimo jer nemamo alternative. Moramo da se pozabavimo klimatskim promenama jer vreme neumitno ističe… Svako usporavanje dogovora vodi povećanju cene održivog razvoja, kako planete tako i svakog pojedinca…
Miroslav Pavlović

Održan sastanak povodom uspostavljanja mreže Natura 2000

   Projekat Svetskog fonda za prirodu (WWF) „Strenghthening the Capacity of Governments and Civil Sector in Serbia and in Montenegro to Adapt to EU Nature Protection Aquis“ usmeren je na jačanje kapaciteta vlada ovih zemalja za usvajanje legislative zaštite prirode Evropske Unije, što predstavlja tačku preklapanja sa Tvining projektom „Jačanje administrativnih kapaciteta za zaštićena područja u Srbiji (Natura 2000)“ čija realizacija u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja počinje u januaru sledeće godine. Takođe, jedna od aktivnosti projekta NjNjF -a je razmena iskustava Ministarstva i država članica EU (u ovom slučaju Slovenijom) te je u skladu sa tim održan sastanak 8. decembra 2009. godine sa ciljem:
- jačanja međusektorske saradnje na uspostavljanju Natura 2000 u Srbiji (životna sredina, prostorno planiranje, poljoprivreda, šumarstvo i lovstvo, ribarstvo, vodoprivreda, energetika i dr);
- prenošenja Slovenačkog iskustva u procesu pregovaranja prilikom pristupanja EU;
- boljeg razumevanja zakonodavstva EU u oblasti zaštite prirode i uspostavljanja Nature 2000.

RIBOLOV
Deverika

   Deverika je riba šaranskog roda. Bliski rođaci su joj crnooka deverika (sinjac) i kesega. Pomenute ribe slične su po formi i načinu života, ali je deverika najveći predstavnik ove vrste. To je riba nizijskih voda, jezera, ribnjaka i mrtvaja. Telo joj je široko i pljosnato srebrnasto bele boje sa sivim perajima i žućkastim bokovima. Leđa su joj visoka, analno peraje produženo gotovo do repa, a usta mala i nisko postavljena. Mresti se u maju i junu, kada jedna ženka izbaci i do pola miliona ikre. Naraste u severnim vodama i do 11kg, ali ovakvi primerci su i tamo retkost, i pravi ribolovački trofej. U našim vodama, prosečna lovna težina je možda nešto veća od jednog kilograma, ali trostruko veći primerci nisu retki. U stvari kod nas deverika i ne raste veća od tri kilograma. Šteta je samo što polna zrelost deverike nastaje prilično kasno - nakon 3-4 godine života. U vreme mresta mužjaci dobijaju pege po telu - mresni osip.
   Deverika je jatna riba koja se po pravilu drži jednog mesta sve do polaska na mrest. Kad se takvo mesto pronađe onda je dobar ulov zagarantovan. Treba znati da se deverika uglavnom zadržava na dubokim mestima reka, a u jezerima tamo gde je dno ilovačasto-peskovito i obraslo vodenim rastinjem. Zimu prespava u krtogu kao i ostale ribe šaranskog roda.
Za vreme mresta deverika ne uzima hranu. Inače, intenzivno napada mamce petnaestak dana po bacanju ikre, posle čega interesovanje za hranu posebno opada, a pojačava se nailaskom jeseni. U proleće, s jeseni i odmah posle mresta deverika traga za hranom po ceo dan, a leti rano ujutru, a ponekad i noću.
   Lovi se na plovak i dubinski - čekanjem, finim ribolovnim priborom i sitnijim udicama od broja 10-8. Ribolovni konac od 0.20-0.30mm. Treba reagovati „kontriranjem„ čim plovak iz vertikalnog pređe u horizontalni položaj, jer deverika podiže mamac pre gutanja. U dubinskom lovu valja sačekati drugi udarac. Pošto su joj usta mekana treba je pažljivo vući, a primerke prihvatiti meredovom. Prihranjivanje kuvanom pšenicom, koncentratom za ishranu živine, kukuruznim brašnom i skvašenim i izmrvljenim hlebom, poboljšava uslove za ulov. Mamci kao i za krupaticu, ali deverika rado zagrize i koricu hleba na udici pri samom dnu.
Zapamtite, deverika pre gutanja diže mamac u vis, pa plovak iz vertikalnog zauzima vodoravni položaj. Taj trenutak trba iskoristiti za kontriranje nežno, ali oštro i kratko.
   Mamci: mekani valjčići od hleba ili testa, kuvana pšenica, sitan grašak, crvena glista, a ponekad i crvići iz mesa ili masnog sita.
www.pecaros.com

Liga trofeja

TABELA

Belun
1. Dejan Milovanović - Katinac, 4.100 grama
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama
Klen
1. Jovan Jovanović 1.920, gr
Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.
Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.
Šaran
1. Mirko Dimitrijević 7.300 gr.
Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

Adranski lovci uspešni u Boljevcu

   Svake lovne sezone, već više od 20 godina, sretnu se i druže lovci lovačkih sekcija Adrani i pobratimi lovci lovačke sekcije Dobrojevac kod Boljevca u uzajamnom gostovanju i planskom lovu. Lovačka sekcija Adrani organizuje za pobratime iz Dobrojevca u Adranskim poljima, pored reke Morave planski odstrel fazanskog petla i divljeg zeca, a za uzvrat odlaze u goste kod lovaca pobratima lovačke sekcije Dobrojevac u planski odstrel visoke divljači, srneće i divlje svinje (mužjaka).
   Krajem meseca oktobra u vreme prve Adranske lovačke gulašijade, pozvani su pobratimi iz lovačke sekcije Dobrojevac da pored lova učestvuju u takmičenju pripremanja gulaša od divljači, gde su ubedljivo odneli pobedu za ukusno pripremljen gulaš, a time i pehar dar lovačkog udruženja Kraljevo iz Kraljeva.
   Proteklog vikenda 18 lovaca iz lovačke sekcije Adrani u nesebičnoj organizaciji predsednika sekcije Zorana Majstorovića, minibusom se uputilo u posetu pobratimima lovačke sekcije Dobrojevac, u eventualni odstrel divljeg vepra, kao i druženju.
- Protekle subote po dolasku adranskih lovaca, domaćin je pripremio za goste lovački doručak i raspored noćenja i odmora u domovima domaćina lovaca. Nakon doručka upravnik lovišta Boban Pajkić, upoznao je lovce da se lovi isključivo divlja svinja, mužjak, pravac kretanja i vreme završetka lova, kao i neizbežnim pozdravom „dobar pogled i mirna ruka“, a ujedno svim lovcima podeljeni su prsluci-marketri, fluoroscentni, kako pravila nalažu za bezbednost lovaca.
   Pored lovaca iz Boljevca u odstrelu divljeg vepra našli su se i lovci iz Aleksinca, Sumrakovca, Topole, Adrana i domaćina Dobrojevca.
   Lovci su bili raspoređeni u zasede, a jedan broj lovaca sa svojim psima tragačima išao je u potragu za divljom svinjom, time što bi divljač naterao na zasede. Lovilo se lovačkom puškom sa krupnom sačmom i lovačka varijanta vojnog karabina, metak 8,57 mm.
   Prvog dana su subotu, adranski lovci nisu imali sreće, iz lova su se vratili bez plena, a da bi ih ohrabrio domaćin je organizovao, u Domu kulture u Boljevcu zabavni program sa lokalnim izvođačima narodne, kao i neizbežne pesme o lovu i lovcima, uz bogat ručak od divljači i prepoznatljivim specijalitetima lovaca istočne Srbije. Razume se uz pesmu i igru, lovci su se družili i veselili do kasnih večernjih sati.
- Nedelja, drugi dan lova, isti raspored lovaca, kako u zasedi tako i u potrazi, u lovištima lovačke sekcije Dobrojevac, na starom putu prema Knjaževcu, dubok potok i ravnište, adranski lovac Saša Baralić imao je sreće, odstrelio je divljeg vepra kapitalca težine 130 kg. Time je okončan pobratimski susret i druženje lovaca iz Dobrojevca i Adrana. Na svečanom ručku, oproštajnom, za ovu sezonu, uz lovačke priče i šale, druženje je nastavljeno, a predsednik lovačkog društva iz Adrana Miško Pešterac pozvao je pobratime da iduće godine dođu u lovišta lovačke sekcije u odstrel fazanskog petla i divljeg zeca, a da sastave i ekipu lovaca kulinara u takmičenju na drugoj gulašijadi.
    Pobratimstvo je učvršćeno i kumstvom, Miško Pešterac krstio je dete lovca iz Dobrojevca Dragana Stojkovića.
- Dolaskom u Adrane, sutra dan u Specijalističkom institutu za veterinu u Ribnici izvršena je analiza mesa odstreljenog divljeg vepra, a kao zdravo meso je isečeno i stavljeno u duboko zamrzavanje, za upotrebu i pripremu gulaša i drugih specijaliteta na drugoj adranskoj gulašijadi iduće godine.
M.T.Todo

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Putem jasenovačkih mučenika

   Kraljevo-Jasenovac-Banja Luka

   Milošću Božjom i s blagoslovom žičkog vladike Hrizostoma, grupa od petnaest poklonika iz Kraljeva posetila je Jasenovac, mesto najvećeg srpskog stradanja u proteklom veku i Banja Luku pod duhovnim vođstvom protojereja - stavrofora Ljubinka Kostića.
   U subotu u jutarnjim satima na praznik Čuda Svetog arhangela Mihaila i Svetog mučenika Evdoksija, stigli smo u manastir Jasenovac. Blaženopočivši patrijarh srpski German je 1984. godine ovde osveštao crkvu. Ovaj hram je u poslednjim ratovima bio prilično oštećen, da bi 1999. godine dolaskom Njegovog Preosveštenstva Episkopa slavonskog Save, bio obnovljen. O prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice 2000. godine, vladika Sava je proglasio crkvu Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu manastirom i sedištem Eparhije slavonske. Prvi iguman manastira, arhimandrit Amfilohije Živković upokojio se početkom februara 2009. godine od posledica eksplozije u privremenom sedištu Njegovog Preosveštenstva, Episkopa Save u Pakracu.
   Liturgija je počela u 900, uz prisustvo vladike Save, a služili su u sabornom duhu protojerej stavrofor Slobodan Lalić, naš ljubazni domaćin, i protojerej stavrofor Ljubinko Kostić. Na liturgijskom sabranju su sasluživali i jeromonah Leontije i poklonici iz Kraljeva koji su pojali za pevnicom. U ime vladike Save, goste iz žičke Eparhije je pozdravio otac Slobodan Lalić, paroh pakrački. Episkop Sava je primio oca Ljubinka Kostića i profesora Danilovića i zadržao se sa njima u kraćem razgovoru.
   Posle liturgije i posluženja u manastirskom dvorištu, otac Slobodan Lalić nas je poveo u Spomen područje Jasenovac. Iako je subota, u Muzeju Jasenovac nalazili su se samo poklonici iz Kraljeva. Gospodin Ivo Pejaković, kustos Muzeja Jasenovac, proveo nas je kroz muzej i objasnio delove nove muzejske postavke. Obilazimo i spomenik u Jasenovcu, delo arhitekte Bogdana Bogdanovića. Oko nas je tišina koja opominje i ne može čoveka ostaviti ravnodušnim.
   Prelazak preko reke Save u Donju Gradinu, na bosanskoj strani je sigurno najpotresniji deo našeg putovanja. Prelazimo granicu između Hrvatske i Bosne i Hercegovine u popodnevnim satima. Na mestu najvećeg stradanja srpskog naroda i nasvetijem gradu pod zemljom , Donjoj Gradini, duša čovekova uzdrhti i suze se ne mogu sakriti. Otac Ljubinko čita kolenopreklonu molitvu Svetog vladike Nikolaja Velimirovića i svi skrušeno molimo da Gospod oprosti grehe nas nedostojnih naslednika novomučenika jasenovačkih. U Donjoj Gradini su Davidova zvezda, Tocilo i Krst, tri simbola zajedničkog stradanja Jevreja, Roma i Srba. Moramo pamtiti njihovo stradanje i nikada se ne smeju zaboraviti.
   Put jasenovačkih mučenika nastavljamo prema Drakseniću u čijoj su crkvi mučenički postradali Srbi. Stižemo u manastir Moštanicu i prisećamo se reči Svetog đakona Avakuma: Srb je Hristov, raduje se smrti! U manastiru Moštanici, Maglojanu i Banja Luci dočekuju nas sa velikom radošću otac Vasilije, otac Jovan i brat Dimitrije. Iskreno se raduju našoj poseti i pružaju nam sliku o gostoprimstvu koje krasi ljude u Republici Srpskoj.
   U nedelju učestvujemo na Liturgiji u crkvi Hrista Spasitelja u Banja Luci. Poklanjamo se moštima Svetog banjalučkog vladike Platona u Hramu Svete Trojice i stižemo u crkvu Svetog Velikomučenika Georgija u Drakulićima, gde su februara 1942. godine Srbi banjalučkog kraja vođeni od strane ustaša kao „ovce na zaklanje“. U rudniku Rakovac, selima Drakuliću, Motike, Šargovac, Piskavac i Ivanjska stradalo je februara 1942. godine mučeničkom smrću preko 2500 Srba. U crkvi u Drakulićima naš domaćin je otac Srđan koji nam daruje knjige i ikonice Bogorodice Jerusalimske. Posetu Banja Luci završavamo u crkvi Lazarici, gde se u srdačnom razgovoru sa ocem Jovanom zadržavamo do kasnih popodnevnih sati.
   Vraćamo se u Kraljevo verujući da će naše putovanje biti podstrek da se osnaži istorijsko pamćenje i da se sačuva od zaborava sećanje na novomučenike srpskog naroda.
Dragoljub Danilović



„Ovaj svet“ Živorada Nedeljkovića

   U sredu je u kraljevačkoj biblioteci predstavljena knjiga našeg pesnika Živorada Nedeljkovića „Ovaj svet“ koja je izašla u izdanju beogradskog „Arhipelaga“, za koju je kritičar Mileta Aćimović Ivkov rekao da je najbolja poetska knjiga izašla u Srbiji u 2009. godini. O knjizi i poetici Živorada Nedeljkovića govorio je pesnik Dejan Aleksić.
   - Iako po poetičkim posedima veoma specifičan, Živorad je pesnik koji svojom poezijom otvara prostore za drugačije poetike od one koja je njemu bliska. Njegova sposobnost da asocijativne elemente u svojoj pesmi dovede do instance igre, verovatno je najvitalniji deo njegove poetske prirode i dokaz brzog stvaralačkog refleksa - rekao je Dejan Aleksić i naglasio da konteksti i jesu sastavni deo „Ovog sveta“.
   Božanska običnost, sveprisutna jednostavnost sa naslutivim odjecima drugačijih istina od kojih u ovom svetu bivamo bliži sebi.
Živorad Nedeljković je rođen 1959. godine u Kraljevu. Do sada je objavio devet pesničkih knjiga. Nosilac je „Zmajeve nagrade“, nagrade „Branko Miljković“ i nagrade „Đura Jakšić“. Od 2002. godine radi kao urednik u izdavačkoj delatnosti kraljevačke biblioteke, a od ove godine je glavni i odgovorni urednik časopisa „Povelja“.
   Poeziju Živorada Nedeljkovića govorio je glumac Milomir Nedeljković, a u umetničkom delu programa nastupile su Sandra Kovačević i Adriana Ostrugnaj učenice srednje muzičke škole, koje su muzicirale na flauti.
A.Marić



Koncert i jubilej

U ponedeljak je u svečanoj sali Skupštine grada održao koncert violinista Miloš Petrović uz klavirsku pratnju Dušana Egerića. Koncert je poklon grada povodom predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika. Pored ovog povoda koncertom je obeleženo 20 godina od prvog nastupa Miloša Petrovića pred kraljevačkom publikom. Na repertoaru su se našla dela E. Griga, E. Isaka, K. Sen-Sansa i H. Vienjavskog.
A.M.



Čarolija kraj Ibra

    U nedelju je na Gradskoj terasi, na obali Ibra u predprazničnoj idili kakvu je dočarao koka-kola kamion i originalna prepoznatljiva scenografija sa koka-kolinih reklama, organizovana akcija prikupljanja poklona za mališane hospitalizovane u Zdravstvenom centru „Studenica“. Uz prigodnu muziku i animaciju prepoznatljivih likova Deda Mraza i njegovih pomoćnika Šuška, Uška, Duška, Miška i Njuška kraljevački mališani su darivali poklone namenjene svojim vršnjacima.
   - Akcija je sprovedena u okviru Koka-kola prazničnog karavana pod nazivom „Čaroliju započinješ ti“ koji je krenuo na put 5. decembra iz Beograda i do 26. decembra, pored Beograda, Smedereva, Pančeva, Kragujevca, Jagodine, Paraćina, Kruševca, Leskovca, Niša, Kraljeva, Novog Sada, Čačka, Užica, Valjeva, Šapca, Subotice, Zrenjanina obići i Podgoricu u Crnoj Gori. Cilj karavana je da u svakom gradu koji će posetiti, sugrađani prikupe i donesu što više poklona za decu koja leže u bolnicama, decu sa posebnim potrebama, kao i za decu bez roditeljskog staranja - rekla je Tanja Vidović promoter akcije.
A.Marić

SPORT

INTERVJU SA ZORANOM PETROVIĆEM, ČLANOM PARAGLAJDING KLUBA „EOL“ IZ KRALJEVA
Najbolji u Srbiji

   Retko koji paraglajding klub u Srbiji može se pohvaliti konstantnim rezultatima i bogatom riznicom trofeja i medalja kao što je to „Eol“ iz Kraljeva. Osnovan 1992. godine kao prvi takve vrste u Srbiji i šire, osnovni zadatak kluba bila je propaganda najjednostavnijeg vida vazduhoplovnog sporta, ali i okupljanje mladih i druženje sa prirodom. Kvalitetnim radom ispostavilo se da je klub iz godine u godinu bio sve organizovaniji, a rezultati sa domaćih i međunarodnih takmičenja fantastični. Najzaslužniji za 17 godina uspešnog rada svakako je Zoran Petrović Gugi, osnivač kluba i najbolji takmičar u njegovoj dosadašnjoj istoriji.
   Sedmostruki je šampion države, vicešampion Evrope, prvoplasirani na Svetskoj rang listi u disciplini precizno sletanje, pobednik na više međunarodnih takmičenja, dvostruki dobitnik priznanja za najboljeg sportistu Kraljeva, reprezentativac Srbije koji na najbolji mogući način predstavlja svoj grad i zemlju gde god da se takmiči.
- Izuzetno uspešno se bavim ovim predivnim sportom još od svoje sedamnaeste godine kada sam letačku karijeru započeo u klubu „Mihajlo Petrović“ u Kraljevu. I kao veoma mlad osvajao sam pregršt medalja na Republičkim prvenstvima u disciplini padobranstvo. Kao veliki zaljubljenik u paraglajding osnovao sam klub u Kraljevu pod nazivom „Eol“ i od tada sam veći deo života upravo posvetio ovom sportskom izazovu - kaže za Ibarske Zoran Petrović Gugi.

Gore pomenuti rezultati i sportska ostvarenja samo su deo bogate takmičarske karijere Zorana Petrovića, popularnog Gugija...
- Iako sam u poznim takmičarskim godinama još uvek se ne predajem. Svojom karijerom sam prezadovoljan i stvarno nemam za čim da žalim. Pored gore pomenutog osvajač sam i dva svetska rekorda u disciplini precizno sletanje, državni rekorder u preciznom sletanju i preletu, prvoplasirani na Svetskom kupu u Austriji, trećeplasirani na Svetskom kupu u Japanu, Mađarskoj i Makedoniji. Bilo je tu još puno sjajnih rezultata, ali svakako mi je najviše prijao poziv Francuske vazduhoplovne federacije da učestvujem kao promoter preciznog sletanja na najprestižnijem svetskom festivalu „Icaro Coupe“ - priča uvek skromni Gugi.
   Na 13 zvanično održanih Državnih prvenstava, PK „Eol“ iz Kraljeva u pojedinačnoj konkurenciji u disciplini prelet, osvojio je čak 11 naslova šampiona Srbije. „Eol“ je takođe 11 puta bio i ekipni prvak uz dve vicešampionske titule.
- Najbolji smo u Srbiji, to je sigurno. Većina nacionalne selekcije sastavljena je upravo od takmičara iz našeg kluba i to je potvrda da odlično radimo. Raduje me i činjenica da je sve više mladih zainteresovano za ovaj sport i da on u Kraljevu biva sve popularniji. Članovi „Eol-a“ bilo da nastupaju za reprezentaciju ili klub, odličnim rezultatima promovišu na najbolji mogući način ovaj sport i grad Kraljevo u celom svetu, na takmičenjima od Meksika do Japana. S obzirom da nastupamo sa poprilično dotrajalom opremom i da se snalazimo kako znamo i umemo sa dosta skromnim finansijskim sredstvima, rezultati koje postižemo utoliko više vrede - objašnjava naš sagovornik.

Godina 2009. iz ugla Zorana Petrovića...
- Rezultatima u 2009. godini nisam preterano zadovoljan jer smo morali i mogli više. Osvojili smo ekipno šampionsku titulu u preletu na Državnom prvenstvu koje je održano na Kopaoniku, imali smo još nekolicinu dobrih nastupa u našoj zemlji, ali su rezultati na međunarodnoj sceni bili nešto slabiji nego prethodnih godina. Najviše sam razočaran kao član reprezentacije izdanjem na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj u preciznom sletanju. Iako sam bio najbolji takmičar iz Srbije, smatram da smo svi mogli mnogo više. Od boljih rezultata u inostranstvu koje sam ja ostvario izdvojio bih prvo mesto na Svetskom kupu u Austriji u preciznom sletanju, treće mesto na Svetskom kupu u Mađarskoj u istoj disciplini i šesto mesto koje sam osvojio na Svetskom vazduhoplovnom prvenstvu u Torinu. Moram da napomenem da smo u ovoj sezoni nastupili na znatno manje takmičenja nego ranijih godina, jer smo teško dolazili do finansijskih sredstava - napominje Gugi.
- Što se tiče naredne sezone, ona će biti jako dinamična. Očekuju nas Svetski kupovi u disciplini prelet u Grčkoj i Turskoj gde puno očekujemo od našeg takmičara, Vladimira Bačanina koji je nastupajući za „Eol“ u ovoj sezoni osvojio titulu državnog prvaka u preletu i sezonu završio kao najbolji srpski predstavnik u ovoj disciplini na Svetskoj rang listi. Bačanina smatram velikim talentom i mojim naslednikom - s ponosom govori Zoran Petrović.

Takmičarska karijera Zorana Petrovića...
   - Ako budem pozvan u reprezentaciju koja će učestvovati na Svetskom kupu u Austriji u preletu, to će definitivno biti moj oproštaj od nacionalne selekcije što se tiče te discipline. U preciznom sletanju sam bolje rangiran i mislim da u toj disciplini još mogu dosta toga da pružim. Jedno je sigurno, a to je da ću ili kao takmičar ili kao sportski radnik do kraja života biti uz paraglajding i „Eol“ - rekao je za kraj razgovora Zoran Petrović Gugi, jedan od najboljih sportista kojeg je Kraljevo ikada imalo.

PROFESOR MAŠINSTVA
Pored velike ljubavi, paraglajdinga, Zoran Petrović radi i kao profesor mašinstva u Mašinsko - tehničkoj školi „14. oktobar“ u Kraljevu. Od 1987. godine je sportski učitelj skijanja, od 1995. nastavnik paraglajdinga, a u jednom delu svog života bio je i mašinski inženjer u tehnološkom birou i proizvodni menadžer.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - JEDANAESTO KOLO
Sloga deklasirala Metalac

Sloga - Metalac 65 : 44 (17 : 12, 20 : 8, 16 : 14, 12 : 10)

Kraljevo. - Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Vojinović (Novi Sad), Mrdak i Milojković (Beograd).
Sloga: Đorđević 16, Dašić 7, Dimitrijević 5, Razić 8, Tokalić 6, Mirković 2, Oluić 2, Gambiroža 14, Simeunović, Borovčanin 5, Garović, Veličković.
Metalac: Trtić 10, Stefanović 5, Ljubojević 1, Marojević 6, Birčević 2, Panić 14, Gagović, Tanasković 6, Kasabašić, Radenković. Nije igrao: Đukanović.
Košarkaši Sloge polako izlaze iz igračke i rezultatske krize, a na prvoj stepenici to su dokazali pobedivši i to vrlo ubedljivo favorita na papiru, ekipu Metalca iz Valjeva.
Kao i prošle godine, Valjevci su i ove u Kraljevo došli kao bolje plasirani tim na tabeli, ali je Sloga pod imperativom pobede posle niza slabih rezultata uspela i drugu sezonu zaredom da fantastičnom igrom zabeleži veoma bitan trijumf i prosto deklasira protivnika.
Kraljevčani su krenuli snažno i već na startu ostvarili osetniju prednost, 13 : 4. Đorđević je bio izuzetno raspoložen van linije 6,25, a u tome mu se priključio i iskusni Dimitrijević. Ipak, Metalac je koliko toliko uspeo da drži rezultatski priključak sve do uvodnih minuta druge četvrtine kada je uspeo da priđe domaćinu samo na poen zaostatka, 19 : 18.
Tada je usledila sjajna serija Sloge od 16 : 0. Gambiroža je imao fantastičnu rolu, a Đorđević je i dalje bio neumoljiv sa distance. Trener gostiju, Milovan Stepandić, nije uspeo čak ni tajm autima i čestim izmenama da vrati u život svoje izabranike, a u čistoj nemoći pokušavao je da izvrši pritisak na sudije, ali uzaludno. Metalac je već na poluvremenu praktično bio uništen pošto je Sloga na odmor otišla sa prednošću od 17 poena razlike, 37:20.
U nastavku ista priča. Gosti su pokušavali šutevima za tri poena da smanje prednost domaćina, ali su od 14 pokušaja samo jednom bili uspešni. Sloga je nastavila da rešeta koš protivnika i uz ovacije verne publike sa tribina Hale sportova na Ibarskom keju, rutinski meč privela kraju.
U dvanaestom kolu, košarkaši Sloge će narednog vikenda u komšijskom derbiju u Kruševcu odmeriti snage sa ekipom Napretka.
I.S.


KOŠARKAŠKI KLUB SLOGA KRALJEVO OBJAVLJUJE
Javni poziv

za upis članova kluba u matičnu evidenciju

   Pravo upisa u matičnu evidenciju i učešće na Skupštini košarkaškog kluba Sloga Kraljevo, imaju svi košarkaši i košarkašice koji su prestali sa aktivnim igranjem košarke, a nastupali su bar jednu godinu u nekoj od selekcija KK Sloga Kraljevo i sportski radnici koji su ili bili članovi Upravnog odbora i Nadzornog odbora u KK Sloga, ili imali funkciju predsednika, potpredsednika, direktora ili sekretara KK Sloga, ili su bar jednu godinu radili kao treneri neke od selekcija KK Sloga Kraljevo.
   Zainteresovani za upis u matičnu evidenciju KK Sloga Kraljevo i učešće na Skupštini kluba, mogu da se jave članovima Radnog tela KK Sloga za organizaciju Skupštine kluba do 18.12. 2009, na telefone:

- Radoslav Komadinić - 064/ 8933177,
- Dragan Savić - 063/604330,
- Dalibor Dimitrijević - 063/609408,
- Uroš Matić - 063/8712988.

Upis u matičnu evidenciju kluba vršiće se do 18. 12. 2009 godine.

KK SLOGA,
Radno telo, Predsednik Radoslav Komadinić



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - JEDANAESTO KOLO
Studenti u nezadrživoj seriji

Radnički KG 06 - Mašinac 59 : 62 (10 : 14, 21 : 15, 11 : 16, 17 : 17)

Kragujevac. Hala „Jezero“. Gledalaca: 150. Sudije: Obrknežević i Vesković (obojica iz Beograda), Manojlović (Užice).
Radnički KG 06: Milić, Milošević 18, Džaković 4, Mikić 8, Biloš 11, Vasojević 9, Novoselski 9, Blagojević, Mišković. Nisu igrali: Mirković, Jevtić i Sladoje.
Mašinac: Radulović 16, Popović 8, Šestović 2, Arsić 5, Čupković 16, Jovanović, Cvetković, Milašinović, Bjegović 6, Balaš 9, Vuletić. Nije igrao: Raković.
   Košarkaši Mašinca nastavili su sjajnu seriju i zabeležili petu uzastopnu pobedu. Iako su i pre meča bili blagi favoriti, studenti su očekivali težak posao protiv ekipe koja se bori za goli opstanak u najelitnijem rangu takmičenja.
   Imperativ pobede loše je na startu susreta uticao na domaći tim. Mašinac je odigrao odlično prvu četvrtinu, a Kragujevčani su prve poene upisali tek u 5 minutu. Nakon vođstva mlađeg kraljevačkog prvoligaša od 13 : 5 u 8. minutu, domaći su zaigrali znatno bolje i serijom od 13 : 4 uspeli su da preokrenu rezultat. Već tada je malobrojnoj publici u Hali „Jezero“ bilo jasno da će utakmica biti tvrda i neizvesna sa malo poena, a da će odlučivati bolja koncentracija igrača u samoj završnici.
   Dva minuta pre kraja meča, Mašinac je imao vođstvo od 6 poena razlike, 56 : 50. Situaciju je zakomplikovao Vasojević postigavši trojku za domaći tim. Pogocima iskusnog kapitena domaćih Miloševića sa linije slobodnih bacanja, 32 sekunde pre kraja, Radnički KG 06 prišao je na samo poen zaostatka, 57:58.
   Na obe strane su se smenjivali igrači na liniji za slobodna bacanja, ali su zahvaljujući mirnoj ruci odličnog na ovoj utakmici, Čupkovića i Popovića, studenti izvojevali tešku, ali potpuno zasluženu pobedu.
U dvanaestom kolu, Mašinac u nedelju od 12 časova u Hali sportova na Ibarskom keju dočekuje prvoplasiranu ekipu OKK Beograda.

MAŠINAC IZAŠAO U SUSRET BEOGRAĐANIMA
Susret 12. kola Prve lige Srbije između Mašinca i OKK Beograda biće odigran u neobičajenom terminu, u nedelju u 12 časova u kraljevačkoj Hali sportova. Razlog promene termina odigravanja utakmice od onog postojećeg (subota, 1930) su obaveze Beograđana u Balkanskoj ligi.
I.S.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE SUPER LIGA SRBIJE - DESETO KOLO
Ribnica otkinula bod šampionu

Radnički - Ribnica 3 : 2 (22 : 25, 25 : 19, 22 : 25, 25 : 17, 15 : 9)

Kragujevac. Hala „Jezero“. Gledalaca: 500. Sudije: Aleksandar Petrović (Užice) i Dejan Rogić (Beograd).
Radnički: Jovanović 15, I. Ivović 6, Čupković 24, M. Ilić 5, Čedić 18, Maksimović 12, Pantelić (libero), Stevanović 4, I. Jovanović. Nisu igrali: Petković, J. Ivović, Opačić.
Ribnica: Kovačević 15, Božić 17, A. Brđović 1, Ivanković 11, Aleksić 14, Radević 7, Jović (libero), Mijalković. Nisu igrali: Borovnjak, Bićanin, Milovanović, Kolarević.
   Odbojkaši Ribnice pružili su sjajan otpor aktuelnom šampionu države, Radničkom i osvojili izuzetno važan bod koji ih ostavlja u trci za plej of. Posle uspeha u Čelendž kupu i pobede protiv Tenerifa, Kraljevčani su i u utakmici sa favorizovanim domaćinom pokazali da se nalaze u dobroj formi i da od njih tek treba očekivati blistave partije.
   Ribnica je odlično ušla u susret i zahvaljujući odličnom bloku, ali i brojnim servis greškama rivala uspela da celim tokom kontroliše prvi set i na kraju ga rutinski privede kraju 25 : 22.
   Zahvaljujući raspoloženom Čupkoviću i najboljem pojedincu na ovom susretu, Vladimiru Čediću, Radnički je u drugom setu držao konce igre u svojim rukama, dobivši ovaj period igre sa 25 : 19. Međutim, Ribnica se nije predavala. Raspoloženi Kovačević, standardno dobri Božić i razigrani Aleksić bili su udarna igla ekipe iz Kraljeva koja je u trećem setu brzo stekla veliku prednost koja je u jednom trenutku iznosila i šest poena, 11 : 5. Radnički je uspeo da uhvati rezultatski priključak i dođe do izjednačenja, 19 : 19, ali su puleni trenera Boška Mačužića hladne glave ušli u samu završnicu, dobili ovaj period igre sa 25 : 22 i već tada obezbedili jedan „veliki“ bod u ovom susretu.
   Četvrti set je do drugog tehničkog tajm auta bio izjednačen, ali je kod rezultata 16:15 za Radnički, domaćin napravio seriju od 7 : 0 i rutinski priveo ovaj deo igre kraju, 25:17.
   U taj brejku, Kragujevčani su brzo stekli pristojnu razliku od tri poena, 6 : 3 i već je tada bilo jasno da će veći deo plena ipak ostati Radničkom koji je sa dva osvojena boda u trci za prvo mesto sa ekipom beogradske Crvene Zvezde. Peti set Radnički je dobio sa ubedljivih 15 : 9.
   U 11. kolu, Ribnica danas od 19 časova u Hali sportova na Ibarskom keju dočekuje ekipu Mladog Radnika iz Požarevca.

RIBNICA PROTIV KONSTANCE
   Odbojkaši Ribnice u šesnaestini finala Čelendž kupa sastaće se sa rumunskim prvakom, ekipom Konstance. Tako je odlučeno žrebom koji je održan u sedištu CEV-a u Luksemburgu. Prvi meč „musketari“ će igrati u Rumuniji 7. januara, a sedam dana kasnije revanš je u Vrnjačkoj Banji.
   Ukoliko Ribnica iz dva meča bude bolja od Rumuna koji su apsolutni favoriti, za protivnika u osmini finala će imati pobednika iz duela Lozana (Švajcarska) - Berlin (Nemačka).
I.S.



KARATE
Izbor za najuspešnijeg karatistu Kraljeva

   Karate savez Grada Kraljeva (KSGK) koga čine KK Sa - Ta - Mi Kraljevo, KK Šampion Kraljevo, KK Mladost 99 Kraljevo, KK Mega Ribnica Kraljevo, KK Kraljevo, KK Ipon Vrba i KK Ušće obaveštava svoje članove i ostale karate klubove sa područja grada Kraljeva da najkasnije do 20. decembra tekuće godine dostave predloge za izbor najuspešnijih karatista grada u 2009. godini. Proglašenje najuspešnijih karatista obaviće se u svim uzrastnim kategorijama od poletaraca do seniora u muškoj i ženskoj konkurenciji. Predlozi bi sadržali ime i prezime kandidata, datum rođenja kao i njihovi rezultati ostvareni u 2009. godini.
Sve predloge slati na adresu: KSGK, ul. Popinska 3, 36000 Kraljevo ili na faks 036/ 375 - 275 i 036/ 856 - 160.
Predsednik KGSK, Nebojša Jovanović 064/ 209 45 21
Direktor prof. Milan Tošev 064/14 555 41.
I.S.


KARATE
Izbor za najuspešnije klubove i pojedince u borilačkim veštinama

   Savez borilačkih veština i sportova Raškog regiona poziva sve klubove borilačkih sportova (karate, džudo, aikido, boks, kik boks, điju đica, ninđicu, kung fu i druge), da predaju predloge za izbor najuspešnijih klubova, takmičara, trenera, sportskih radnika i sudija za 2009. godinu. Predloge slati na adresu Saveza: Ulica cara Lazara br. 62 T.C. kod bivšeg Dečjeg Doma zdravlja (sala KK Reikon) ili predati lično na istu adresu, svakim radnim danom od 16 i 30 do 22 časa. Rok za predaju predloga je do 18.12. 2009. godine nakon čega će komisija na osnovu predloga i postignutih rezultata proglasiti najbolje. Proglašenje najuspešnijih za 2009. godinu obaviće se 27. decembra u velikoj sali Skupštine grada Kraljeva sa početkom u 12 časova i 30 minuta.
   Predloge predati u pisanoj formi, overene i potpisane od strane ovlašćenih lica klubova.
I.S.



KARATE
Devetnaest medalja Reikona

Karatisti Reikona bili su izuzetno uspešni na prvenstvu države u fudokan stilu koji je održan u Kraljevu. U konkurenciji 310 takmičara iz 32 kluba iz Srbije, puleni trenera Zorana Jakovljevića osvojili su šest zlatnih, šest srebrnih i sedam bronzanih medalja.
Zlatne medalje osvojili su: Đorđe Rangelov, Aleksandar Kostić, Milovan Šulaja, Ana Rančić, Milena Vukosavljević i Sofija Stojanović.
Srebrne medalje osvojili su: Jasna Rumenić, Marija Stojković, Andrija Dragojlović (kate i borbe), Jeremija Jelić i Kristina Ćirica.
Bronzane medalje osvojili su: Amel Mujović, Monika Gera, Janko Salihović, Milena Vukosavljević, Amel Derdemez, Ana Rančić i Milija Selečanin.
Ovo prvenstvo koje je organizovao KK Reikon bilo je i izborno za sastav reprezentacije koja će od 14-16 marta naredne godine učestvovati na Svetskom prvenstvu u Beogradu.
Karatisti Reikona učestvovali su i na Novogodišnjem turniru u Čačku gde su u konkurenciji 180 takmičara iz 20 klubova osvojili pet zlatnih, šest srebrnih i jednu bronzanu medalju.
I.S.



KOŠARKA
Plus ubedljiv u derbiju

   Košarkaši Kraljevo Plusa opravdali su ulogu favorita u gradskom derbiju pobedivši kao „gosti“ u 11. kolu Druge srpske lige grupa „zapad“ ekipu Poleta iz Ratine rezultatom 85 : 68.
   Sa devet pobeda i dva poraza, puleni Živorada Jaćovića dele drugo mesto na tabeli sa ekipom Plane, dok Polet sa četiri pobede i sedam poraza zauzima osmu poziciju.
   U 12. kolu, narednog vikenda je na programu veliki derbi u kojem Kraljevo Plus dočekuje prvoplasiranu ekipu Sloge iz Požege. Polet iz Ratine će gostovati Banu iz Raške.
I.S.