Sadašnja vlast je bolja od prethodne
Iznad grada... (2)
Zarada od otpada
Osmoro kraljevačkih sudija u višim instancama pravosuđa
Kraljevo atraktivno turistima samo kao vrsta izleta
DNK i za jagnjad!!!
Ekologija je skupa igračka
Kraljevo ka održivom razvoju
Lov - ribolov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Retrospektiva, košarka, odbojka

RETROVIZOR
Mihajlov san

      Verovao sam da deda Lale ne može da prevaziđe sebe, ali me je jutros skroz iznenadio. Pa takvo suvo meso nije napravio u mojih četrdeset godina. Dobro, ja ga grickam od pete, šeste, ali brate ovo je bilo vrh. A i nije čudo. Ušao deda pod stare dane u ovaj državni projekt revitalizacije poljoprivrede, nahvatao dobar kredit, započeo posao sa mangulicama, on, čika Žika, Lale i Milisav iz Sirče obnovili zadrugu, sve lepo prerađuju pakuju, ovi megamarketi uzimaju svu robu, umlati lovu.    Kaže jutros „malo li je da ti dajem na zajam  pet hiljada evra za nova kola nego moram i da te hranim“. Eh, deda kao deda, zeza se, ali juče kada je ušao u novi pogon za galvanizaciju smejao mu se brk. Isto se tako smejuljio i kada smo ušli u posao sa specijalnim šrafovima. No dobro deki ništa ne sme da se zameri, stvarno mi je zafalilo, skupe su mašine. Važno je da je mesance tu. Za  doček nam stiže kum Laza sa familijom, a doći će i bata Steva. Kaže mi Steva juče „brate prođe bre godina, a ja nikako da vidim tu vikendicu u Kamenici“. Nešto mislim brale tvoj bata je jedina budala koja proširuje posao, zida vikendicu, pa mu onda na kraju padne na pamet da kupuje i novu „mečku“ u istoj godini, ali hajde. Znam koliko je Steva bio u poslu. On će biti veliki dobavljač Fijata iz Kraljeva. Doslovce mi je prošaputao“, brate, po procenama mesečno treba da im isporučujem milion evra robe“. Umalo se nisam onesvestio. Čovek pravi neke plastične zajebancije. Dobro je bilo što sam sedeo i kada se Dunja javila. Kaže „tata dolazim ipak za praznike kući“. A pričala je da hoće sa društvom na Jelisejska polja. Kažu da im je to na Sorboni tradicija. Bata Mihajlo će mnogo da joj se obraduje. Jesta da se klinci svako veče siti ispričaju preko onih kamerica na kompjuterima, ali zagrljaj je zagrljaj. O kada  pomislim. Biće to sjajan  produženi vikend. Doduše baka i deka će uzeti onu sobu  u potkrovlju, a mi ćemo da se guramo dole, ali šta da se radi. Na Goču ne sme da se zida više od 100 kvadrata, a mi smo hteli  veliki dnevni boravak sa kaminom i ...
...i onda je neko upalio svetlo... ...„Mihajlo, Miiiiiihajjjjloooooo dig’ se. Ona česma koju si juče čačkao ponovo curi, Dunja cvrči za hiljadarku za kafić, mali  se ponovo tukao oko sanki sa komšijinim sinom, a ti ako ne spavaš zviždiš ulicama sa onim tvojima. Aman čoveče ne mogu sve sama.“
Atanasije Tasić

Poštovani sugrađani,

   Pre svega, želim Vam dobro zdravlje. Želim Vam da sa još više snage i elana osvojite nove pobede, lične i profesionalne. Da sa puno uspeha, svi zajedno, imamo još više posla i postignuća nego do sada.
   Pred svima nama su veliki izazovi i mi treba da zajedno, okupljeni oko zajedničkog cilja - sveopšteg boljitka, udružimo napore da svaku sledeću godinu učinimo uspešnijom i lepšom za pamćenje. Ostvarenjima sopstvenih nada i želja možemo doći i do stabilnog ekonomskog i privrednog napretka našeg grada. Neka nam planovi za svaku narednu novu godinu budu zasnovani na uspesima iz prethodne. Da nam osvrt na urađeno budu konkretni ostvareni zadaci.
   Mislim da neće biti neskromno reći da se, s pravom, nadam da će Kraljevo i 2010. godine ići putem izgradnje i obnove, otvaranja novih radnih mesta - putem boljeg života svakog Kraljevčanina. Da će Srbija, pa time i naš grad, biti u društvu zemalja sa političkom, bezbednosnom i ekonomskom stabilnošću, što je veoma bitna poruka i potencijalnim investitorima. Samo zajedno možemo grad Kraljevo da učinimo interesantnim za sve one koji bi da ulože u njegov put ka budućnosti, ka uspehu. Da bismo svoj grad učinili boljim i poželjnijim mestom za život i rad, za povratak u njega, moramo i sami da postanemo bolji. Da radimo na sebi kako bismo mogli i da očekujemo napredak i priznanja. Moramo da, sopstvenim dobrim primerom, ubedimo mlade da je Kraljevo njihov grad.
   Moramo da budemo dobri sugrađani, dobri poslovni saradnici, dobri prijatelji, dobri rođaci, dobri supružnici, dobri roditelji. To se od nas očekuje. To naša deca od nas očekuju.
   Grad Kraljevo treba da bude primer zajednice koja svoj uspeh zasniva na uzajamnom poverenju i razumevanju. Samo tako uspeh je neizbežan. Samo tako budućim generacijama utrćemo put ka boljoj budućnosti, ka kvalitetnom životu.
   Dragi Kraljevčani, želim nam još lepše, razvijenije, nasmejanije Kraljevo, u svim oblastima - privredi, lokalnoj upravi, zdravstvu, turizmu, obrazovanju, sportu, kulturi, informisanju...

   I, na kraju, još jednom, želim Vam dobro zdravlje, ličnu i porodičnu sreću. Da živimo u ljubavi, toleranciji i razumevanju. Da nam 2010. godina donese još više zajedničkog boljitka.

   Dragi sugrađani,
   Srećna Vam Nova, 2010. godina!

Gradonačelnik grada Kraljeva
Ljubiša Simović

AKTUELNO
Iznad grada... (2)

   O tome šta je sve urađeno za dobrobit građana, podizanje Kraljeva na lestvici razvijenosti, kao i o samom funkcionisanju lokalne samouprave, govore čelni ljudi Kraljeva, ali i direktori Javnih preduzeća

Milomir Šljivić - predsednik gradske Skupštine
   - Tokom predhodnih devet meseci od kada sam nasledio mesto predsednika lokalnog parlamenta, došlo se ipak do podnošljivog stanja i situacije u funkcionisanju parlamenta u Kraljevu. Mislim da smo tokom godine uspeli, uz manje nesporazume, da donesemo sve bitnije odluke za regularno i zakonito funkcionisanje grada.
   Mislim da se puno toga uradilo, ali i pripremilo za sledeću godinu. Tu bi najpre istakao potpisivanje ugovora o gasifikaciji za nekih 20.000 domaćinstava u Kraljevu, koji će imati besplatan priključak za gas. Zatim je potpisan ugovor sa nemačkom KFNj bankom o rekonstrukciji vodovodne mreže, što znači da ćemo u narednih 20 do 30 godina imati kvalitetno snabdevanje pijaćom vodom. Ovih dana je u Nemačkoj potpisan protokol o saradnji koji podrazumeva ulaganje Nemaca od 250 miliona evra u izgradnju postrojenja za preradu čvrstog otpada sa teritorije grada. Takođe, niz rekonstrukcija ulica u Kraljevu se privodi kraju, a sledeće godine će se kroz kredite za saobraćajnice, ali i za poljoprivredu udvostručiti ti fondovi u Kraljevu.
   Kada je u pitanju funkcionisanje vladajuće koalicije, imao sam priliku da jednom već učestvujem u takvoj koja je imala 36 odbornika, govorim o Koaliciji Zajedno, i ta lokalna Vlada je izdržala pun mandat. Mislim da i ova može da funkcioniše pun mandat, uz svakako određene probleme, jer je ona heterogena iz dosta različitih političkih opcija, od kojih neke imaju posebne potrebe. Kao predsednik Skupštine imam obavezu da sve te zahteve na neki način artikulišem, a koliko sam u tome do sada uspeo javnost će oceniti. Međutim, mislim da partije u vladajućoj koaliciji imaju zajedničke interese, kao što su izgradnja obilaznice, vodovoda i gasifikacije u Kraljevu.
Vukman Rakočević – pomoćnik gradonačelnika za omladinu i sport
   - Mislim da je neki ozbiljan rad u 2009. godini počeo tek od druge polovine. Smatram da je politička stabilnost postignuta na jednom značajnom nivou, iako je parlamentarna većina veoma tanka, jer je čini svega 36 odbornika. Postoje uslovljanja, jer koaliciju čini 6 različitih političkih profila, ali mislim da bi to rešila jedna Strategija razvoja Kraljeva, gde ćemo tačno znati šta da radimo u narednom periodu.
   Poslednjih meseci sam se bavio pitanjima omladine i sporta u Kraljevu i video da postoje manjkavosti planova i dokumentacije iz ove oblasti. Godinama unazad se govorilo o tome da se u sportskoj infrastrukturi nije ništa uradilo, a kada sam malo bolje pogledao video sam da mi nemamo nijedan ozbiljan projekat ni za Halu sportova, ni za sportske sale po školama. U 2009. godini smo uradili dosta na tom polju. Napravili smo fiskulturnu salu u Ušću u vrednosti od pola miliona evra, jer mislim da u ovim pričama o Kraljevu zaboravljamo na sela u okolini. Plan je da ta sala bude gotova oko Svetog Save. Završava se fiskulturna sala u O.Š. „Vuk Karadžić“ u Ribnici, renovirana je sala u „Čibukovačkim partizanima“ i sa još nekoliko projekata koji će biti preneti u 2010. godinu, dolazimo do vrednosti od oko milion evra uloženih u sportske sale u Kraljevu.
   Jedan „kiks“ u mom resoru u 2009. godini je neotvaranje Kancelarije za mlade. Nedopustivo je da blizu 100 gradova i opština u Srbiji imaju kancelariju za mlade, a da je Kraljevo nema. Mi smo sve učinili. Potpisali smo ugovor sa Ministarstvom omladine i sporta, zatim ugovor sa holandskom ambasadom kao finansijerom tog projekta, ali nismo uspeli da pronađemo prostor za kancelariju u centru grada, i to je propalo. Politička netrpeljivost i netolerancija se pokazala i na ovom primeru, jer projekti koji su bitni za grad ne smeju da se posmatraju stranački.
   Mislim da će u 2010. godini rad vladajuće koalicije u Kraljevu biti bolji, a mislim da su vanredni lokalni izbori krajnja instanca, tako da će se lokalna vlast pokazati, i to pre svega na velikim projekatima.
Ranko Đekić - tehnički direktor kraljevačkog „Vodovoda“
   - Primetno je da zadnje dve godine nije bilo nikakvih restrikcija vode u Kraljevu. Prošlog i pretprošlog leta nismo imali nijedan poziv od građana da imaju problem u snabdevanju, što je inače do tada bio čest slučaj u Kraljevu. Iako je cena kubika vode zaista mala, trudili smo se da održimo neki kontinuitet uz ipak neke naše izvore. Ove godine smo imali povećanje kubika vode za 14 dinara i to za domaćinstva, tako da je sada cena oko 17 dinara, dok cenu kubika od oko 50 dinara za privredu nismo povećavali. Moram da napomenem da je do sada privreda plaćala za građane, ali to više nije moguće. Inače, do 2013. godine potrebno je formirati jedinstvenu cenu vode i za domaćinstva i za privredu.
   „Vodovod“ je ove godine započeo prvu fazu modernizacije vodovodne mreže u okviru ugovora vrednog 830.000 evra koji je sklopljen sa KFNj bankom. Takođe, mi smo se kvalifikovali i za drugu fazu, prema kojoj ćemo dobiti oko 5 miliona evra. Od toga je 2 miliona evra donacija, dok se ostalih 3 miliona vraća u narednih 10 do 15 godina. Glavne stvari koje će se raditi sa tim novcem su postrojenja za pred tretman plitke vode u Žičkom polju, rekonstrukcija ostalih glavnih vodova sa efektom smanjenja gubitaka, kao i razdvajanje snabdevanja grada vodom po sektorima. 
   Kada je reč o kvalitetu vode, ove godine je izvršeno oko 2.000 fiziološko-bakterioloških analiza kvaliteta pijaće vode i oko 200 fenoloških analiza koje je uradio Zavod za javno zdravlje Kraljevo. Moram reći da nijedan uzorak nije proglašen za neispravnim, a meni još uvek nije jasno kako građani i dalje nose vodu sa nekih izvora, a jedina kontrolisana voda je iz gradskog vodovoda.
Aleksandar Erac - odbornik DSS
   - Demkratska stranka Srbije je konstruktivna opozicija koja je 19. marta pokušala i čak pomogla da se odblokira rad Skupštine. Zbog toga smo mi i snosili određene posledice u javnosti, ali mislim da su Kraljevčani shvatili šta smo mi želeli da učinimo. Međutim, posle ovih devet meseci vladavine ove koalicije moramo da se osvrnemo šta su oni uradili. Ako imate zamenika gradonačelnika koji u medijima izjavljuje da oni nisu ništa uradili, i predsednika Skupštine koji kaže da su uradili samo 20 odsto planiranog, onda moram priznati da nemam puno toga da kažem na račun kritika vladajuće koalicije. Puno stvari je započeto dok smo mi bili na vlasti, skoro godinu dana pre tog 19. marta kada je došlo do prekomponovanja. Recimo, taj famozni Tempo je započet dok je gradonačelnik bio Miloš Babić, a opozicija je opstruirala njegovu gradnju, a sada se hvale da su oni uticali na njegov završetak. Ne znam šta je to što se dovodi u legalne tokove za tri meseca!? Reći ći vam da je zbog veoma loše politike vladajuće koalicije Kraljevo uskraćeno za oko 280 miliona dinara koji su trebali da se vrate u budžet grada.
   Kada je u pitanju višak zaposlenih u gradskoj upravi i ustanovama na budžetu, a prema propisima države predviđena su četiri činovnika na hiljadu stanovnika, u Kraljevu je to sprovedeno prema popisu stanovništva iz 2002. godine. Vladajuća koalicija se nije izborila ni da se to uradi prema broju od oko 140.000 stanovnika, koliko ih sada ima u Kraljevu. Na taj način bi moglo da se uposli još radnika, a ne da se otpuštaju. To je dokaz da nema saradnje između ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu i vlasti u Kraljevu.
Nenad Božović

   „Zajedno za Šumadiju - Zajedno za Kraljevo“ smatra da je najveći doprinos početku decentralizacije zemlje učinjen dovođenjem najznačajnije strane investicije, koja je ipak, najvećim delom zaobišla Beograd. Potpisivanje aneksa ugovora sa italijanskim FIAT-om i osnivanje preduzeća FIAT-Srbija najznačajniji je ekonomski događaj unazad nekoliko godina smatraju u „Zajedno za Kraljevo“. Oni se nadaju  da će dolazak ove svetske značajne kompanije i njenih kooperanata pozitivno uticati i na ekonomska kretanja u našem Kraljevu.
   - Smatramo da je neophodno dati nedvosmislenu podršku lokalnoj samoupravi da se ubuduće hrabrije predstavlja stranim investitorima, a pozitivni, iako stidljivi pomaci najavljuju se kroz projekte izgradnje hidrocentrala na Ibru sa italijanskim partnerima, kao i kroz projekat izgradnje savremene deponije u saradnji sa nemačkim firmama - rekao je na konferenciji za štampu Miša Milosavljević, predsednik Zajedno za Kraljevo.
   Konferenciji je prisustvovao i Vlado Vučković, član gradskog veća grada Kragujevca zadužen za privredu, dugogodišnji radnik Zastave i osoba koja je neposredno uključena u sve pregovore oko dolaska FIAT-a u Srbiju. Vučković je govorio o značaju dolaska FIAT-a u Srbiju, o značaju za Kragujevac, kao i o mogućim uplivima kraljevačke lokalne samouprave u buduće slične projekte.
Nenad Božović

Naprednjaci očekuju lokalne izbore sledeće godine

   Gradski odbor SNS smatra da je puno toga učinjeno u 2009. godini kada je u pitanju formiranje njihovog odbora, ali takođe smatraju da lokalna vlast nije puno učinila kako bi se poboljšao život Kraljevčana.

   - Gradska vlast je tokom cele godine pokušavala da stvori koaliciju koja bi rešavala goruće probleme u Kraljevu, ali u tome nisu uspeli zato što su partijski interesi prevladali nad opštim - kaže Nebojša Simović predsednik Okružnog odbora SNS.
   Naprednjaci smatraju da će u 2010. godini biti održani vanredni lokalni izbori, i da će oni preuzeti vlast u Kraljevu, a u sledećoj godini će započeti predizbornu kampanju.

   - Intenziviranje aktivnosti je glavni cilj gradskog odbora SNS, i upravo zbog toga doneli smo odluku da od 16. januara, svake subote organizujemo tzv. „Dan otvorenih vrata“. Na taj način ćemo primati sve naše građane koji imaju neke probleme, razgovaraćemo o njihovim rešavanjima, i pokušaćemo da im nekako pomognemo - rekao je Zoran Bojanić predsednik Gradskog odbora SNS.
Nenad Božović

Zarada od otpada

   Konzorcijum firmi iz Nemačke koje se bave uklanjanjem i preradom komunalnog otpada želi da investira u Kraljevo, otvaranjem fabrike na prostoru sadašnje gradske deponije. Vlasnik tog postrojenja bilo bi Kraljevo

   Gradonačelnici Kraljeva i Novog Pazara sa svojim delegacijama bili su u poseti jednom nemačkom konzorcijumu koji čine firme koje se bave uklanjanjem i preradom komunalnog otpada. Tamo su imali priliku da se i lično uvere kako fabrike tog tipa funkcionišu, kako se može iskoristiti otpad sa deponija i na taj način pokušaju da ostvare određenu saradnju sa Nemcima, koji su zainteresovani da ulože u otvaranje takvog postrojenja i u Kraljevu.
   Strategija upravljanja otpadom predvidela je otvaranje jedne Regionalne deponije udruživanjem sa Kruševcom, ali i Novi Pazar je pokazao veliko interesovanje za tako nešto, pa je zato njihov gradonačelnik takođe bio u poseti.     
   - Videli smo nekoliko dobrih primera tih fabrika, gde su nam prezentovali šta sve mogu da urade sa najsavremenijom tehnologijom, a gde su sve emisije štetnih gasova svedene na minimum. Mi smo potpisali protokol o saradnji koji podrazumeva da će investitori biti te nemačke firme, a da će vlasništvo tog postrojenja biti kraljevačko. Mešovito preduzeće koje bi se sačinilo radi upravljanja tom fabrikom bi bilo u vlasništvu Kraljeva 51 odsto, dok bi nemačke firme bile vlasnici ostalih 49 odsto. Na taj način bismo imali pravo veta u odlučivanju i donosili bi odluku oko svih važnih pitanja, a naročito oko cene odlaganja komunalnog otpada. Time bi se građani rasteretili dodatnim plaćanjima usluga odlaganja komunalnog otpada - kaže Ljubiša Simović gradonačelnik Kraljeva.
   Pošto je takvo postrojenje za preradu otpada zamišljeno da bude na placu gde je sada gradska deponija, postavilo se pitanje koliko je vremena, a i novca potrebno da se tako nešto napravi, kako bi Nemci krenuli sa izgradnjom. Gradonačelnik Simović nam je rekao da tako nešto već postoji na gradskoj deponiji i da bi radovi praktično mogli odmah početi.
   - Na gradskoj deponiji postoje i voda i struja, ali i železnički kolosek koji je neophodan za najjeftinije dopremanje smeća iz okolnih opština. U okviru tog potpisanog protokola, Nemci su nam izašli u susret sa predlogom da će sanirati postojeću deponiju u Kraljevu i dve deponije u Novom Pazaru, od kojih jedna veoma preti da zagadi reku Ibar, a to je veoma skup proces. Takođe, oni bi opremili i komunalna preduzeća u Kraljevu i Novom Pazaru novim vozilima - smećarima, što su takođe problemi ova dva grada - konstatuje Simović.
   Potpisani protokol o saradnji će se verovatno početkom sledeće godine naći na skupštinskom razmatranju u Kraljevu, jer on zahteva izradu jedne vrste lokalne strategije o upravljanju komunalnim otpadom. Investicija izgradnje fabrike za preradu komunalnog otpada vredna je oko 300 miliona evra. U fabrici će izdvajati sekundarne sirovane i kompostirati organski deo u đubrivo, i spaljivati ostali deo nepotrebnih otpada, gde će emisija štetnih gasova biti svedena na minimum. Prognoze su da bi na količinu smeća koja bi se odlagala u ovo postrojenje, mogla proizvesti snaga jačine 22 MW.
   - Nemačka delegacija zajedno sa gradonačelnikom Novog Pazara i samnom posetiće uskoro Olivera Dulića ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, i sa njim ćemo razgovarati o saglasnosti Vlade Srbije. Mislim da tu neće biti nekih problema, i ostaje samo da se koalicija koja je na vlasti u Kraljevu dogovori oko donošenja jedne takve odluke. To je nešto slično kao što je grad Kraljevo ušao u strateško partnerstvo izgradnje sekundarne gasifikacije, gde su građani dobili besplatne priključke. Znači, potrebna nam je skupštinska odluka i od tog trenutka kreće se sa izradom Studije opravdanosti projektovanja jednog takvog postrojenja. Ukoliko u narednih mesec ili dva donesemo odluke, ceo taj postupak gradnje bi trajao negde oko dve i po godine. Znači da moramo brzo da reagujemo, kako bi se započeli radovi, jer postojeća gradska deponija ima prostor za odlaganje smeća još dve godine - objašnjava gradonačelnik Simović.    Izgradnjom jednog ovakvog postrojenja za preradu komunalnog otpada neće biti potrebno praviti Regionalnu deponiju, što znači da neće biti zagađenja ni jedna pojedinačna teritorija Kraljeva.
Nenad Božović

Osmoro kraljevačkih sudija u višim instancama pravosuđa

   Osnovni sud u Kraljevu od 1. januara činiće i sudovi iz Raške i Vrnjačke Banje. Viši sud u Kraljevu kako se sada zove nekadašnji Okružni sud, baviće se krivičnim delima teže prirode, dok će se slučajevi žalbi procesuirati u Kragujevcu

   Reizbor sudija u Srbiji i dalje drma srpsku javnost. Dok jedni misle kako su kriterijumi za njihov izbor bili poprilično „paušalni“, drugi misle da će se stanje u sudovima Srbije sada stabilizovati, i da će procesi trajati kraće, nego što je to bio slučaj.
   Kada je reč o Kraljevu, blizu desetak dosadašnjih sudija Opštinskog, Okružnog i Trgovinskog suda reizborom je postavljeno u Apelacionim sudovima i Višem trgovinskom sudu Srbije.
   U Apelacionom sudu u Kragujevcu, koji će od sada biti zadužen za slučajeve žalbi, za šta je do sada bio zadužen Okružni sud u Kraljevu izabrani su Biljana Nikolić  bivša predsednica Okružnog suda u Kraljevu, Smilja Ristić bivša sutkinja Okružnog suda, Olga Peković  bivša sutkinja Opštinskog suda, Dragana Sretović bivša sutkinja Opštinskog suda, dok je Jagoda Radosavljević bivša sutkinja Okružnog suda izabrana na sudsku funkciju u Apelacionom sudu u Novom Sadu.
Reformom u pravosuđu promenjeni su nazivi sudova, tako da sada postoje Osnovni, Viši i Apelacioni sudovi.
   Osnovni sud u Kraljevu (nekadašnji Opštinski) činiće i sudovi iz Raške i Vrnjačke Banje. V.D. predsednika Osnovnog suda u Kraljevu je Srđan Đukić koji je i pre bio sudija Opštinskog suda u Kraljevu. Inače, u Osnovnom sudu je ostalo još nekoliko slobodnih mesta za sudije i zamenike tužilaca, čiji će se izbor obaviti početkom sledeće godine.
   Viši sudovi u Srbiji (nekadašnji Okružni) se više neće baviti predmetima po žalbama, već će to biti posao Apelacionih sudova, koji se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Žalbe na odluke Osnovnog suda iz Kraljeva će ubuduće završavati u Apelacionom sudu u Kragujevcu.
Viši sudovi će se baviti krivičnim delima teže prirode i sporovima gde su u pitanju veliki novčani iznosi. V.D. predsednika Višeg suda u Kraljevu je Milan Davidović koji je i pre bio sudija ovog suda.
   Viši trgovinski sud zanimljiv je po tome što će njega činiti svega 26 sudija iz cele Srbije, od čega su četiri sudije došle iz kraljevačkog Trgovinskog suda. To su Zlatan Dimitrić koji je postao i predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, Đorđe Jovanović, Ljiljana Petrović, kao i Snežana Novčić.
Nenad Božović

Kraljevo atraktivno turistima samo kao vrsta izleta

   Smeštajni kapaciteti u Kraljevu ne ispunjavaju uslove za organizovani dolazak većeg broja turista. Turistička organizacija Kraljeva oslanja se na projekat „Transromanika“, u koji spadaju manastiri Žiča i Studenica

   Tradicionalna manifestacija „Veseli spust“, specifičnošću i zabavom koju nudi, i sa svojih dvadest godina postojanja predstavlja period koji ne bi trebalo posmatrati ravnodušno. Međutim, da li je to baš tako?
   Hiljade raznih plovila na Ibru, napravljenih od najobičnijih plastičnih flaša, pa sve do splavova i čamaca, odražavaju sliku maštovitosti učesnika. Kao da se „spustaši“ utrkuju ko će napraviti zanimljivije plovilo i sa njim se spustiti niz brzake Ibra, od Magliča do Kraljeva. I tako sa tom zabavom, dođosmo i do broja od blizu 20.000 učesnika, koliko ih je pre par godina bilo na „Veselom spustu“. Ali, kada sve to pogledate malo detaljnije, i iz više uglova, shvatićete da svi ti ljudi dođu noć pre ili na dan Spusta i odu kući. Kraljevo nije ni „osetilo“ da je toliko ljudi „prošlo“ kroz grad. Zbog čega je to tako?
   Ako uzmemo za primer „Drinsku regatu“, kojoj je „Veseli spust“ itekako bio primer i uzor, a koja postoji tek sedam godina, prošle godine je okupila preko 1000 plovila i oko 10.000 ljudi! Naime, „Drinska regata“ je uspela da toliko ispromoviše manifestaciju, da sada mnogo više ljudi zna za njih nego za „Veseli spust“ koji postoji 20 godina. „Drinska regata“„ ima svoju internet stranicu, prisutni su na svim sajmovima turizma i to kao poseban vid ponude, što „Veseli spust“ nikada nije primenjivao. Osim Kraljevčana, njihove rodbine i prijatelja po Srbiji, teško da neko van granica naše države može saznati za ovu manifestaciju. Zašto niko do sada nije shvatio i napravio instituciju od „Veselog spusta“, pitanje je na koje odgovor treba tražiti pod okriljem gradskih čelnika, koji i dalje ovu manifestaciju gledaju kao jedan vid zabave, a ne kao mogućnost dobre zarade grada!
   Nedovoljan broj smeštajnih kapaciteta u Kraljevu, preuzela je oberučke susedna Vrnjačka Banja, koja može primiti i nekoliko stotina turista odjednom. Njima se kao vid obilazaka srednjevekovne kulture često nude manastiri Žiča i Studenica, koje bi po nekom nepisanom pravilu trebalo da organizuje Turistička organizacija Kraljeva. Iako, to veoma dobro znaju ljudi koji vode ovu organizaciju, tako nešto je teško organizovati kada nijedan hotel u Kraljevu ne može da prihvati oko 100 turista odjednom.
   Međutim, projekat „Transromanika“ koji je započeo pre nekoliko godina u Evropi, svrstao je Žiču i Studenicu, ali još nekoliko manastira iz „Doline Ibra“ u red onih koji su napravljeni u romaničkom stilu, i kao takvi predstavljeni su širom Evrope.
   Video monografija Turističke organizacije Kraljevo „Transromanika“ koja predstavlja kulturno srednjevekovno nasleđe Srbije proglašena je za najbolju u kategoriji Audio-video publikacija, a nagrada je dodeljena u Kruševcu u okviru Izložbe turističkih publikacija.
   - Na samom početku u projektu „Transromanika“ učestvovalo je sedam zemalja (Nemačka, Francuska, Italija, Austrija, itd.), a za dve godine se priključilo još zemalja Evrope, ali regija i gradova. Zamišljeno je da se „Transromanika“ proširi i na druge segmente kao što su srednjevekovna muzika, jela ili proslave Božića, i na taj način će ponuda turistima biti raznovrsna. Tako da je veoma bitno što će region Kraljeva u kojem se nalaze ovi manastiri biti predstavljeni Evropljanima, a film je već prikazan na nekoliko međunarodnih sajmova turizma - kaže Milan Mladenović direktor TO Kraljevo.
   - Plan je da se holandski turisti, oko 22 vozila, sa svojim kamp-prikolicama stacioniraju na parkingu pored manastira Žiča. Oni su s namerom pitali da li je moguće, jer su znali da je najbliže mesto za kampovanje u Ovčar Banji. Kada smo pitali igumaniju manastira Žiča da li je tako nešto izvodljivo ovde i koliko košta, ona je rekla da se parking ne naplaćuje, i da je to besplatno. Pošto su oni insistirali da plate, onda su se dogovorili da ako dođu, oni ostave neki novac kao prilog manastiru. Vođa puta je rekao da će oni platiti onoliko koliko košta dan u kamp naseljima u Evropi - objašnjava Mladenović.
   Najveći problem u poslovanju Turističke organizacije Kraljeva predstavlja nepotpuna dokumentacija i statistika o gostima koji odsedaju u kraljevačkim hotelima, jer većina njih ne dostavlja nikakve podatke o tome, a s druge strane hotelijeri i nisu u obavezi da ih dostavljaju. Kako kaže Mladenović, gledajući boravišne takse, turista je u 2009. godini u Kraljevu bilo više nego 2008.
Nenad Božović

DNK i za jagnjad!!!
 
   Dok u Srbiji ni mnoga deca ne znaju ko su im biološki očevi, meni država traži da imam poreklo za ovna

   Pouzdanih podataka koliko Srba živi u dijaspori nema. Procenjuje se da ih ima oko 3 miliona. Mali broj naših sunarodnika se vrati svojim korenima. Tek kada dođu na svoje ognjište suočeni su sa problemom egzistencije u sopstvenoj državi. Poseban problem imaju oni koji kao gastarbajteri nisu ostvarili u drugoj državi penziju, a ovde bi opet da započnu novi posao. Kako izgleda kada pravi kaldrmaši postanu stočari, primer su supružnici Dautovići u Metikošima. Takve primere treba stimulisati, međutim, umesto novca stigao je negativan odgovor od države.
   - Znate šta razočarana sam, jer u konkursu za subvencije nije nigde precizno stajalo da je obavezno da imamo poreklo ovna. Pa mnoga deca ne znaju ko su im očevi. Da li treba da radimo DNK. Pa malo je smešno. Kada smo kupili stado nismo dobili papire. Kasnije smo sve jaganjce obeležili uredno. Za administraciju smo dali 20 hiljada dinara. Očekivali smo povraćaj na stado 60. Inspekcija je došla i ustanovila da nemamo pravo na ta sredstva, što nam lepo ne kažu da nema para, poštenije!? - kaže Biljana Dautović.
   Biljana i Ibro Dautović stari Kraljevčani, mladalačke dane u stvaranja imetka proveli su u Italiji. Nakon 15 godina napornog rada i nostalgije povratak u Kraljavo je trebao da bude olakšanje. Međutim, loš privredni ambijent u kojima se država već duže nalazi uslovila ih je na potpuno novi način življenja. Gradsku vrevu zamenili su seoskom idilom i uzgojem ovaca. U početku je zaista bilo teško. Kupili su staru kuću i okućnicu i oko 4 hektara zemlje. Sav svoj kapital su uložili u objekte za ovce, kupili osnovno stado i krenuli u posao.
   - Danas je mnogo lakše. Naučili smo mnogo, stalno smo tu, naročito kada se ovce jagnje. Moram da kažem i da su nam komšije sjajne. Od našeg veterinara tražimo savet kad god zatreba. Ovaj posao radim jer volim, šta mislite koliko je uloženo? Prodali smo i stan u gradu, kupili još zemlje, da zaista nismo hteli sve ovo da radimo i da u to verujemo, pa zar bi svu ušteđevinu uložili u imanje koje je bilo zapušteno, u šiblju i bez ikakvih uslova za život. Svaki put kad pogledam sve ovo, lepo mi, lep je osećaj- s ponosom priča Biljana.
   Skromno kažu da besposleni nisu navikli da budu, ali i da od nečega mora da se živi. Sjenička ovca kao traženi proizvod je bila alternativa. Ući u investiranje uzgoja ovaca podrazumevalo je osim novčanih sredstava i znanje koje nisu imali. Imanje koje su kupili u brazdi im omogućuje čairsku ispašu i dovoljno hrane za stado od 90 ovaca. Država ovakvim ljudima može pomoći. Povratnika ima sve manje, naročito primera koji stan u gradu prodaju zarad investiranja u selo. Međutim dolazak inspekcije na ovu farmu umesto očekivanih subvencija doneo je Biljani razočarenje.
   - Ma znate nije problem da tamo u tom konkursku stoji tako kako oni traže, ali i ja moram da prodam stoku da bi živela. Planirali smo da zazimimo 150 ovaca, međutim nije se moglo. Pa i ovce treba hraniti, održavati. Da ne govorimo o ovim obavezama oko administracije. Ja sam državi poklonila 20 hiljada dinara koje mi neće vratiti. Računala sam  na taj novac. Dvadeset hiljada dinara je da ih hranim dva meseca, pa zar je to za bacanje. Besna sam… šta drugo da kažem, ako ne znaju i ne poznaju zakone neka pitaju nekoga, neka pitaju i nas. Neka dođu u selo da vide na terenu, kako oni kažu kakvo je stanje. A šta ću dalje, pa nastaviću ovaj posao, ja ga volim , volim životinje - uzrujano objašnjava Biljana.
   Uredba na koju su se ovi stočari oslanjali pri prilaganju dokumentacije nije precizirala i ovaj detalj, tako da većina uzgajivača ovaca će ove godine biti uskraćena za subvencije. Iz uprave za veterinu kažu da je komisija od njih tražila proveru dokumentacije, ali da je sektor stočarstva zadužen za subvencionisanje. Kako stoje stvari u najavi je da za osnovno stado u 2010. godini neće biti novca. Da li  će biti napravljen i  red u stočarstvu zemlje Srbije zavisiće od mnogo faktora, ali i najviše od para u budžetu kojih ni u 2010. izgleda neće biti dovoljno. Tako da se Dautovići pitaju da li su napravili pravi potez.
   - A šta ću dalje, pa nastaviću ovaj posao, ja ga volim, volim životinje. Neću odustati. Samo se pitam u ovim okolnostima, možda bi državi bilo bolje da sam otvorila, recimo kladionicu - zaključuje na kraju Biljana Dautović.
Slučaj Dautović nije usamljen. Ukoliko ovčarstvo treba da bude razvijenije, mora mu se ozbiljnije i pristupiti. Zašto da ne, ako se ima u vidu da kilogram ovog mesa u evropskim velemarketima  košta 16 evra.
Sonja Cvetković  

Ekologija je skupa igračka

   U toku 2009. godine svetska ekonomska kriza imala je direktan uticaj na rast domaćeg bruto proizvoda, što je dovelo do usporenja rasta ekonomije a time i pada standarda naših građana. Velika nezaposlenost kao i veliko produbljenje regionalnih razlika su i ove godine karakterisala socio-ekonomska stanja. Izuzetno velika nezaposlenost je još dodatno podizala tenziju stanja u Srbiji.
   U oblasti energetike polovina svih energenata se i dalje uvozi dok se samo proizvodnja električne energije pokriva iz domaćih izvora. Poljoprivreda koja je u ovoj situaciji važan segment ima teške posledice na životnu sredinu jer nepostoje praćenje stanja kroz indikatore uticaja poljoprivrede na životnu sredinu, a posebno zbog primene đubriva i sredstava za zaštitu . U oblasti šumarstva smanjena je seča, ali je smanjen i njen bruto proizvod. Što se tiče lova i ribolova evidentan je rast izlova riba i krupne divljači.
   U industriji je i dalje veliki problem nizak nivo energetske efikasnosti kao i tradicionalno visok nivo štetnih emisija u procesu proizvodnje. Reciklaža kao i da ne postoji i pored lepih reči o njenom značaju, a zaostala tehnologija i ubrzan proces urbanizacije i porasta potrošnje domaćinstva još više vrše zagađenje. Turističke aktivnosti sa blagim povećanjem gostiju ne utiče nešto značajnije na životnu sredinu osim aktivnostima u zaštićenim područjima koja su nemilice napadnuta. Posebna je negativna priča za povećanje saobraćaja, a posebno u gradskim sredinama većih gradova gde uskoro neće moći da se diše od lošeg benzina i velikog broja loših kola.
   Emisija štetnih materija je i dalje vezana za sagorevanje fosilnih goriva u termoelektranama u Kostolcu i Obrenovcu i to su mali srpski Černobili kao i industrija Pančeva, Smedereva i Bora, Užica, Sevojna i Beograda. Očigledno je da nema para za primenu čistih tehnologija ili rekonstrukciju postojećih izvora zagađivanja. Kvalitet vazduha je u većini gradova dobar osim pomenutih. Svetla tačka  ovog problema je monitoring kvaliteta vazduha koji smo dobili od Evropske unije i u toku je uspostavljanje Državnog sistema za automatski monitoring koji će se sastojati od 28 automatskih mernih stanica.
   Trenutno najveći i najurgentniji problem u Srbiji je pitanje otpadnih voda, a posebno je naglašen problem primene zakonske regulative u ovoj oblasti gde manje od deset procenata stanovništva je priključeno na postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Stanje je posebno urgentno u Vojvodini. Prečistači su skupi i očigledno ih nećemo imati u skorijoj budućnosti.
   Problem emisije zagađujućih materija u vodi uglavnom su vezani za nepostojanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Katastar zagađivača bi doprineo boljem sagledavanju ove teške problematike, ali se zna da su sve Morave reke koje izviru i uviru u ovoj zemlji, protiču kroz trinaest četrnaest opština Srbije zagađenije od reke Dunav koja kupi vode četrnaest evropskih zemalja. Da ne bismo govorili o akcidentima i hemijskim havarijama kojih je bilo podosta u 2009.godini, moramo pomenuti veliku dobru akciju OČISTIMO SRBIJU koja treba da se nastavi i sledeće godine kao i donošenje mnogih zakona koji su donešeni, a čiju primenu očekujemo sledeće godine što daje nadu da će entuzijazam i zalaganje svih učesnika u narednom periodu poboljšati životnu sredinu u Srbiji…
Mirolav Pavlović

Kraljevo ka održivom razvoju

   U 2010. godini Srbija je zemlja koja je kandidat za pristupanje Evropskoj uniji i želi da prilagodi svoje zakone, privredu i društvo principima koji vladaju u ovoj zajednici evropskih država. Da li će brojni ekološki problemi naše sredine biti izazov ili prepreka u ovom procesu pridruživanja?    Rešavanje problema zaštite životne sredine ne može se odlagati dok se ne postigne viši nivo ekonomske razvijenosti. Naprotiv, viši nivo ekonomske razvijenosti je u međuzavisnosti sa održivim razvojem. Dalje izostavljanje mera zaštite životne sredine dovodi u pitanje i potencijalni razvoj Srbije. Zato se i za prostor Srbije imperativno nameće uvođenje integralnog i multidisciplinarnog sagledavanja problema održivog razvoja.
   Strategija održivog razvoja Republike Srbije definiše sledeći cilj uravnoteženje tri ključna faktora tj. tri stuba održivog razvoja: održivi razvoj ekonomije, privrede i tehnologije, održivi razvoj društva na bazi socijalne ravnoteže i zaštitu životne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima.
   To nameće potrebu da se ekološki kriterijumi uključe u sve procese donošenja odluka (menadžmenta).
   Održivost urbane sredine treba da se definiše tako da obuhvata minimiziranje primene neobnovljivih resursa, postizanje održive upotrebe obnovljivih resursa, zadržavanje u okviru apsorpcionog kapaciteta lokalnih i globalnih granica apsorbovanja otpada i ispunjenja osnovnih  ljudskih potreba.    Većina svetske populacije će uskoro živeti u gradovima, što ima lokalni i globalni uticaj na životnu sredinu, zdravlje, privredu, kulturu i tehnologiju. Urbane sredine postaju sve kompleksnije. Njihovo razumevanje i upravljanje zahteva učešće mnogih različitih vrsta stručnog znanja i iskustva. Da bi se postigao održiv razvoj u gradovima budućnosti, potrebno je razviti novi način razmišljanja o ovim zajednicama.
   Pristupajući temi održive životne sredine treba voditi računa da se urbana održivost ne može posmatrati van konteksta ukupnog održivog razvoja. Ne postoji održiv urbani razvoj u neodrživom društvu, prema tome, veoma je važno integrisati društvena i ekonomska pitanja zajedno sa urbanim i raditi na razvoju održivog načina življenja u regionu. U tom kontekstu velika je uloga udruženja građana koja organizuju i vode javne rasprave i angažuju autoritete u javnim diskusijama, promovišu saradnju relevantnih sektora društva na realizaciji projekta, podržavaju povezivanje sa lokalnim zainteresovanim akterima  i stvaraju međusektorske koalicije. Pored toga, pristupanje EU zahteva prilično intenzivan rad na zakonodavstvu i usvajanje istog, čemu smo u poslednje vreme bili svedoci.
   Postoji opšte mišljenje da ovo može da stvori nove izazove. Uloga udruženja građana može u tom pogledu da bude presudna. Udruženja građana moraju da rade na lobiranju donosilaca odluka za održive programe razvoja i integrisanje održivih aspekata u planove razvoja u oblastima gde rade i žive. Naglasak se stavlja na poboljšanje kvaliteta života svih, sa relativnom društvenom pravičnošću.
   Zajednica koja želi svoj opstanak i napredak mora se osim ekonomskih i socijalnih pitanja baviti i ekološkim problemima, odnosno održivim razvojem i zaštitom životne sredine i to kroz: promociju održivog korišćenja prirodnih resursa i obnovljivih izvora, tradicionalnih kulturnih vrednosti i znanja koja smanjuju uticaj društva na životnu sredinu, a udruženi građani naročito kroz promovisanje principa upravljanja koji vode ka održivom razvoju.    
   Trajno održivi razvoj podrazumeva i usklađivanje razvoja sa principima socijalne pravde na lokalnom nacionalnom i globalnom, međunarodnom nivou kao i prelaz sa klasične ekonomije na ekološku ekonomiju. Dakle, održivi razvoj zahteva od svake nacionalne privrede da vrši one tehničke zahvate koji prirodni sistem (uže ili šire) može podneti, s tim da se posledice delovanja tehnoloških procesa ne prenose na šira područja, a zahteva i takvu politiku kojom sadašnje generacije neće ugroziti potrebe budućih generacija za kvalitetnom životnom sredinom.
Nebojša Dimitrijević
Pokret za održivi razvoj „Odraz“
Kraljevo

   Reka Ribnica celim svojim tokom prolazi kroz teritoriju Opštine Kraljevo. Gornji tok Sokolja i donji tok izgrađen je u planinskom masivu planina Goč i Stolovi, u nizu pritoka bujičarskog režima voda. Donji tok reke Ribnice izgrađen je u krupnim rečnim nanosima i jezerskim naslagama. Reka Ribnica ima površinu sliva od 115 m2, a dužinu oko 25 km.
   Celi tok reke Ribnice pogodan je za rekreativni odmor, kupanje, sunčanje, sportske aktivnosti, ribolov, a time i stvaranja navika za očuvanje prirodne sredine izvorišta, vodotokova i voda uopšte.
   Nebriga pojedinaca za očuvanje životne sredine, kao i nedovoljna edukacija stanovništva, usled neodržavanja reka Ribnica je u veoma zapuštenom stanju, u blizini same reke stvorene su čitave deponije smeća i otpada, tako da i pored prirodne atraktivnosti nije bezbedna i ne uliva želju većine meštana i posetilaca da sa svojom decom, unucima provedu slobodno vreme preko nedelje i vikendom.
   Po ideji entuzijasta, meštana naselja Ribnica, osnovan je inicijativni sastanak za stvaranje udruženja koje se zove „Eko zona“ Ribnica, za uređenje i stvaranja ekološkog parka, na lokaciji ušća reke Ribnice u Ibar (leva obala reke Ribnice od ribničkog mosta do ušća i desna obala reke Ibar oko ušća ).
   Organizovanje radnih akcija, stručnih skupova, savetovanja, seminara i drugih oblika stručnog usavršavanja, podsticanjem stanovništva u blizini sliva reke Ribnice na zaštiti i očuvanju eko resursa, u saradnji sa univerzitetima, stručnim  udruženjima, lokalnim i državnim institucijama, kao i organizacijama iz zemlje i inostranstva koje se bave ekologijom i ljudskim pravima, uzvišeni je cilj udruženja „Eko zona“ Ribnica. Osnivači udruženja „Eko zona“ Ribnica su: Dragan Marić, Radoš Bučanin, Radmilo Glavčić, Jordan Bazić, Miljko i Miljan Vujašanin.
   Dosadašnje aktivnosti u prvom projektu udruženja bile su :
   - nagradni konkurs za literarni rad na temu „Sačuvajmo sliv i pomozimo reci i deci“,
   - nagradni konkurs za najuspešniju fotografiju, najuspešniju tematsku fotografiju kao i najbolji kratki film na temu:    „Sačuvajmo sliv i pomozimo reci i deci“,
   - izdata je knjiga zbirka pesama „Pesnici o reci“,
   - uz podršku i pomoć gradske uprave odseka LEAP, poslednjih sedam dana meseca aprila, svake godine organizuje se veliko čišćenje reke i njenih pritoka,
   - u Zmajevcu je uspešno urađena akcija čišćenja, a potom i recital-igrokaz, gde su dodeljene nagrade za literarne radove, a sliv i reka Ribnica proglašeni za dečiju zemlju i reku i kao dečije šetalište, igralište, kupalište, a nakon završetka programa upaljena je velika logorska vatra.
   Na redovnom zasedanju skupštine „Eko zone“ Ribnica održane septembra meseca 2009. god. izabran je Izvršni odbor od pet članova: Milan Tošev, Gojko Kamber, Dragan Mandić, Vladan Bunjak i Milutin Moravčić, a u nadzorni odbor izabrani su Milorad Vujašanin, Jordana Milutinović i Ivan Avramović, a za predsednika udruženja građana „Eko zone“ Ribnica jednoglasno je izabran Radmilo Glavčić.
   Predsednik saveta MZ Ribnica Zoran Minović, zadovoljan je što su radovi na uređenju parka u prvoj fazi projekta uspešno privedeni kraju, druga faza su završni radovi iduće godine, na ovom prostoru kao i uređenje zemljišta  između zaštitnog nasipa od poplava i desne obale reke Ibar do starog ibarskog mosta, a u dogledno vreme u saradnji sa udruženjem ribolovaca „Hristifor Perišić-Kićo“ Kraljevo, pristupiće se sanaciji i uređenju zapuštenog ribnjaka u Mošinom Gaju.
    Predrag Perić, tehnički direktor JKP „Čistoća“ Kraljevo, rekao nam je da je „Čistoća“ u skladu sa svojim mogućnostima, pomogla uređenju Ribničkog ekološkog parka, što je sa svojom mehanizacijom očistila i prevezla nekoliko tona smeća, uključila u akciju članove eko brigade koja je osnovana od strane nacionalne službe za zapošljavanje i ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, 33 radnika bez stalnog zaposlenja, našlo se u JKP „Čistoća“ i rado su se odazvali da pomognu ovu akciju.
    - Donirali smo sadnice, betonske korpe za odlaganje smeća, postavili klupe za odmor, a naša koleginica pejzažni arhitekta je osmislila ovaj prostor kako da se uredi na način parkovskog enterijera, koje sadnice treba da se zasade. Za tri meseca u nekoliko akcija, ovaj ekološki prostor doneo je rezultate, na poboljšanju ekološke sredine, kao i očuvanju prirodnih resursa i poboljšanju uslova života. Naše preduzeće i u idućoj godini podržaće i pomoći realizaciji druge faze uređenja ribničkog ekološkog parka - obećao je gospodin Perić.
   - Ovde na ovom prostoru do skoro bila je najveća ilegalna deponija raznog smeća. Ovde su nesavesni pojedinci kamionima, traktorima i drugim prevoznim sredstvima danonoćno dovlačili razno smeće, zanemarujući upozorenja meštana, prolaznika, ribolovaca, a u letnjim uslovima i kupača koji su sa svojom decom, unucima brčkali na nekoliko metara od deponije smeća. Cilj nam je bio da stvorimo udruženje građana „Eko zone“  Ribnica, da radnim akcijama saniramo ovo smeće i očostimo ovo ruglo, potencijalni uzrok raznih oboljenja. Prva radna akcija bila je u dogovoru sa direktorima osnovnih škola „Vuk Karadžić“ i „Sveti Sava“ da deca ekološke sekcije „Čuvari prirode“ budu simbolično prvi akcijaši u realizaciji radova „Ribnički ekološki park“. Učenicima su se pridružili i vršnjaci karate kluba „SA-TA-MI“. U prvoj radnoj akciji angažovana je mehanizacija JKP „Putevi“ i JKP „Čistoća“ koji su  utovarili i odvezli na gradsku deponiju oko 20 tona raznog smeća. Po našoj zamisli podnećemo predlog da se uradi projekat uređenja sliva celog toka reke Ribnice i uređenje desne obale reke Ibar od ušća do Žičke, a u centralnom delu ribničkog ekološkog parka, biće projektovan mali pešački most na reci Ribnici - istakao je Glavčić.
   Idejni projekat trasiranja ekološko turističe pruge uskog koloseka koji je u proceduri, uklapa se u projekat ekološke zone Sokolja, trasom pored reke Ribnice u bliskoj budućnosti „Ćira“ će prevoziti putnike turiste u nedra planinskog masiva Goč na odmor, skijanje, zabavu, rekreaciju i odmor. U centralnom delu ekološkog parka predviđena su igrališta za odbojku na pesku, rukomet, košarku, mali fudbal, kao i dečiji zabavni park sa klackalicama, toboganima, ljuljaškama i drugim oblicima dečije zabave, a u letnjim uslovima biće postavljeni tuševi za osveženja. Iduće godine očekuje se od Elektrodistribucije Kraljevo donacija bandera za rasvetu koja će se postaviti na stazi bedema koji se graniči sa parkom.
   Radmilo Glavčić zahvalio se u ime udruženja na svesrdnoj i nesebičnoj pomoći svima koji su učestvovali i pomagali u realizaciji prve faze izgradnje ribničkog ekološkog parka i poželeo im  uspešnu ekološku Novu  godinu.                        
M.T. Todo

LOV - RIBOLOV
Lovci u korak sa reformama

      Pred nama je Uroš Đoković prvi čovek kraljevačkog lovstva. Lovom je počeo da se bavi pre dvadeset šest godina, kao istinski zaljubljenik u prirodu, divljač, lovnu kinologiju i lovačka druženja. Na  čelu kraljevačkog lovačkog udruženja nalazi se već treći mandat, član je Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije već dva mandata, a Savetom raške lovne oblasti predsedava zadnje četiri godine. Jedan je od osnivača Kraljevačkog ekološkog  foruma čijim radom predsedava u godini koja je na izmaku.
   Sami počeci njegovog volonterskog angažovanja sežu skoro do dalekih sedamdesetih godina kroz angažovanje u omladinskoj organizaciji, ferijalnom savezu, dobrovoljnom omladinskom radu kroz radne akcije i mnogim drugim društvenim organizacijama, a trenutno je i potpredsednik Saveta prve mesne zajednice Zelengora.
   Gospodine Đokoviću gde se trenutno nalazi kraljevačko lovstvo?
   - Lovačko udruženje „Kraljevo“ iz Kraljeva je svakako jedno od najvećih lovačkih, a pored toga i najbolje organizovanih udruženja u okviru Lovačkog saveza Srbije kao asocijacije sa više od dve stotine udruženja.
   Prevashodni ciljevi udruženja su da primenjujući Zakon o lovstvu, pravilno, stručno i racionalno gazduje lovištima čime omogućava brzi razvoj lovstva, lovne privrede i lovnog sporta u opštini Kraljevo. Svojim radom i aktivnošću Udruženje ostvaruje postavljene zadatke i ciljeve čime omogućava ostvarivanje interesa  svojih članova, jačajući drugarstvo, humanost i lovnu etiku, svest i disciplinu, uzdiže lovački podmladak i stvara uslove da vlada ravnopravnost prema članovima. Pored toga udruženje radi na stručnom uzdizanju članova i razvijanju ljubavi prema lovu, kao bitnom činiocu odmora, sporta i rekreacije.U poslednjih nekoliko godina Udruženje čini posebne napore ako se tako može reći na održivom razvoju u lovstvu poštujući kriterijume koje nameće trenutna situacija u društvu u celini.
   Koje su praktične aktivnosti koje se preduzimaju u toku jedne lovne godine?
   - Lovna godina podrazumeva period od 01.04. pa do 31.03. naredne godine. Lovac mora biti prisutan u lovištu konstantno izvršavajući obaveze koje proizilaze iz Zakona o lovstvu, Pravilnika o korišćenju lovišta i ostalih normativnih akata. To znači da je osnovni zadatak da se gaji i štiti divljač kako bi se stvorili uslovi za plansko izlovljavanje. Prevashodno se mora obezbediti sprovođenje lovne osnove i godišnjih planova gazovanja što podrazumeva stalno praćenje brojnosti i stanja fondova divljači u lovištu kao i vođenje lovne evidencije i statistike.
   Posebna pažnja se posvećuje praćenju zdravstvenog stanja divljači i saradnji sa veterinarskim službama. Praktično lovci izvode prolećno brojanje divljači, smanjenje broja predatora kao i pasa i mačaka lutalica, izgradnji i čuvanju prihvatilišta za fazansku divljač, izgradnju lovnotehničkih objekata, iznošenje hrane i animalne soli  i sve ostale aktivnosti prema stvarnim potrebama lovišta. U napred navedene aktivnost konstantno se uključuje i lovački podmladak, koji je ujedno i garant budućnosti lovačkih organizacija i njemu se mora pridavati poseban značaj što se upravo i sprovodi kroz izradu plana rada podmlatka za narednu godinu na čemu smo angažovali mlade stručnjake iz oblasti lovstva.
   Naše lovačko udruženje ima prednost jer poseduje fazaneriju u vlasništvu koju su lovci pravili isključivo iz svojih sredstava, što nam praktično omogućava da u lovišta ubacujemo dovoljan broj fazanske divljači koja je ujedno i osnovna lovna divljač i samo ubacivanje dovoljnog broja ove divljači što se definiše godišnjim planovima gazdovanja, predstavlja osnovu da se sačuvaju fondovi ostalih vrsta koje su ugrožene po više osnova, mislim pre svega na opšte stanje biodiverziteta, smanjenje površina lovišta migracijom stanovništva, neadekvatnom primenom hemijskih sredstava u poljoprivredi i sve ostale faktore koji utiču na očuvanje fondofa divljači, gde svakako i faktor čovek zauzima visoko mesto. U  zadnjih nekoliko godina udruženje je sačinilo i program ubacivanja ostalih vrsta divljači u lovišta, mislim pre svega na divljeg zeca i divlje svinje koje ćemo upravo zadnjih dana u ovoj godini pustiti u lovišta.
   Kakva je saradnja sa okolnim lovačkim udruženjima, lokalnom samoupravom, lovačkim savezom?
   - Organizaciono naše udruženje pripada Raškoj lovnoj oblasti koja obuhvata dvanaest lovačkih udruženja na prostoru od Ćićevca do Tutina.
   Sasvim je normalno što je i praksa pokazala da su lovačka udruženja naslonjena jedno na drugo po svim osnovama, a pre svega mislim na zajedničke ciljeve i zadatke koji su identični. Zajednički brinemo o zaštiti divljači, granicama lovišta, stručne službe među sobom sarađuju,  a dobrom delu udruženja ustupamo višak fazanske divljači iz sopstvene proizvodnje. Kroz Savet lovne oblasti, a i pojedinačno sarađujemo sa Lovačkim savezom Srbije poštujući pozitivnu zakonsku regulativu koja nas na to obavezuje. Posebno bih istakao lovačka udruženja iz Knića, Vrnjačke Banje, Aleksandrovca, Baljevca zatim Guče, Ježevice jer se saradnja sa njima ostvaruje višestruko.   
   Što se tiče saradnje sa lokalnom samoupravom mi shvatamo da grad Kraljevo ima dosta prečih poslova u ovoj kompleksnoj situaciji u društvu uopšte, ali se nadamo da će ona u narednom periodu biti mnogo bolja jer  je udruženje svojim  zakonskim aktivnostima odgovorilo izraženim potrebama grada, mislim tu pre svega na naše aktivnosti na suzbijanju opake zoonoze besnila čije širenje smo sprečili. Naši dosadašnji napori da u saradnji sa lokalnom samoupravom dođemo do lokacije za izgradnju jednog reprezentativnog lovačkog doma koji lovci ovog grada sigurno zaslužuju nisu urodili plodom, ali se iskreno nadamo da će i taj problem biti prevaziđen i u tom smislu ja i ovim putem pozivam čelnike lokalne samouprave da malo pažnje posvete našoj organizaciji, a lovci će to znati da cene.
   Zakon o udruženjima građana je donešen, a idemo u susret Zakonu o divljači i lovu. Šta se od njih može očekivati ?
   - Svakako se mora priznati da neka vrsta tranzicije mora zahvatiti i lovačke organizacije kao integralne delove našeg društva. Mi smo toga svesni i preduzimamo sve mere kojima idemo u susret takvim zahtevima.
   Što se tiče Zakona o udruženjima građana on je praktično u primeni  i našem i srodnim udruženjima predstoji period od osamnaest meseci da svoja normativna akta prilagodimo i na njih zatražimo saglasnost od nadležnih organa. Upravo na tom zadatku radi Lovački savez Srbije kao naša krovna organizacija koji je uradio predlog novog Statuta po odredbama novog zakona i on će najverovatnije biti donešen 27.12. ove godine, a onda će sve lovačke organizacije imati obavezu da sačine svoja normativna akta usaglašena sa Zakonom i tim statutom ukoliko to bude u njihovom interesu jer novi zakon ne predviđa obaveznu vrstu udruživanja u saveze, a sa druge strane sami ćemo uređivati ovu problematiku najverovatnije kroz Regionalne saveze predviđene Zakonom o regionalizaciji ili već onako kako najviše odgovara lovcima našeg grada. Naša osnovna preokupacija će biti na zaštiti naše imovine jer ne smemo dozvoliti da postanemo zakupci na imovini koju smo stekli isključivo svojim sredstvima i radom i nadam se da će lokalna samouprava imati razumevanja za takve napore i da ćemo ih zajedničkim naporima prevazići.
   Što se tiče  novog zakona koji će definisati lov i divljač svesni smo činjenice da mu moramo ići u susret, ali nismo zadovoljni načinom pripremanja predloga jer smatramo da je lovačka organizacija iza koje stoji vekovna tradicija morala više učestvovati u njegovoj pripremi kao i da pojedini predlozi zadiru direktno u interese lovaca Srbije kojima će država u naredom periodu ustupati lovišta na korišćenje pod dosta nepovoljnijim uslovima nego što je to definisao dosadašnji Zakon o lovstvu iz devedesetih godina.No bilo kako bilo lovačke organizacije će neminovno moratu da se uključe u ovu problematiku što je i zaključak većine Saveta lovnih oblasti tim pre što zakon još nije donešen i preostaje nam još malo vremena da pokušamo da lobiranjem kod narodnih poslanika ostvarimo neku od uskraćenih prednosti, a u narednom periodu ćemo se truditi da nas država uvaži kao respektabilni faktor ovog društva.
   Generalno se može zaključiti da lovačko udruženje „Kraljevo“ osnovano daleke 1896. godine kao i Lovački savez Srbije ima i mora imati svoje mesto u lancu napred navedenih aktivnosti i mi ćemo učiniti zajedničke napore da ono egzistira i opstane na ovim prostorima sa vekovnom tradicijom .
   Svim lovcima i građanima našeg grada čestitam predstojeće božićne i novogodišnje praznike sa tradicionalnim lovačkim pozdravom:
   Dobar pogled!

Otkačinjanje varalica

   Malobrojni su oni koji će zakačenu varalicu mirne duše otkinuti i staviti na kopču drugu. Varalice su u proseku skupe, a po pravilu vam se najčešće zakače upravo one koje su već brojne bitke vodile za vas, i time zauzimale posebno mesto u vašoj kutiji. Ne dižite ruke od zakačenih varalica tako lako. Dokle god vam je varalica na kraju strune, nade za njen spas ima. Nadamo se da će sledeći saveti pomoći u tome.    U slučaju da vam se varalica zakačila, prva i najvažnija stvar koju treba da učinite je da ne činite ništa! Nemojte odmah počinjati sa cimanjem i silovanjem pribora. Između ostalog, time možete varalicu još jače i dublje zabosti u podvodnu prepreku i smanjiti sebi šansu da je ponovo vidite. Napravite prvo malu pauzu i razmislite o mogućim načinima njenog oslobađanja.
   Prodrmavanjem štapa, zatezanjem, otpuštanjem ili umerenim opterećenjem strune, najčešće se varalica oslobodi ili izvadi sa nekom manjom granom ili školjkom. Problemi nastaju kada ustanovite da je na kraju strune ipak veća prepreka... Za nijansu je lakša situacija kada je udica na varalici zakačena za veći i čvršći predmet (kamen ili panj), nego kada vam je udica zakačena za „nešto“ što se pomera u svakom pravcu prilikom povlačenja (tanka grana, džak ili krpa u mulju...). Prvo što biste morali imati na umu kada započnete akciju spašavanja je položaj zakačene varalice. Uglavnom je lako ustanoviti smer njenog zakačinjanja, a ono što želimo postići je pokušaj oslobađanja zakačene udice povlačenjem u suprotnom smeru.    Ukoliko imate prilike da nabavite ili sami napravite spravicu zvanu SNAGMASTER, učinite to bez razmišljanja. Biće vam to jedna od boljih investicija. Snagmaster je metalni prsten, težak oko 100g, sa prorezom za strunu i sa dve trokrake udice bez oštrih vrhova. Prsten se vezuje tankim i jakim kanapom, kroz prorez se navuče na strunu i spusti po njoj do varalice. Podizanjem i spuštanjem štapa, povlačenjem i otpuštanjem kanapa, obruč se dovodi u takav položaj da se sa njim može izvršiti otkačinjanje varalice ili izvući na obalu sa većom granom ili nekom drugom zakačkom. Naročito je efikasan na stajaćoj ili sporo tekućoj vodi, dok se na većim daljinama od obale i većoj dubini, ili u brzoj vodi, snagmaster teže dovodi do zakačene varalice.
   Ukoliko vam snagmaster nije pri ruci, trebali biste prići što bliže zakačenoj varalici pošto svaki pedalj puno znači. Velika je pomoć ako imate na raspolaganju čamac, duboke čizme, ili letnje vreme i kupaće gaće... Ukoliko varaličarite sa obale duboke čizme su „zakon“ i vremenom same sebe isplate pošto nije zanemarljiv broj varalica koje ćete spasiti zahvaljujući njima.
   Ako vam je uspelo da do varalice priđete na dužinu štapa, vrh štapa spustite u vodu i pokušajte da ga „obmotate„ oko varalice, i sa pažljivim i sitnim pomeranjima pokušate da oslobodite varalicu. Za ovaj način vam je ipak potrebna blizina zakačene varalice on najviše tri metra, a i valja biti pažljiv zbog mogućeg oštećenja vrha štapa i vršne karike.
   Ako vam se varalica zakačila u jakoj i dubokoj vodi, poslužite se sledećim trikom: ispletite oko strune venčić od npr. tankih vrbovih grančica, otpustite prihvatač strune tako da struna može slobodno oticati sa kalema i zabacite venac što dalje u vodu. Otpuštajte polako strunu i pustite da voda odnese venac desetak metara dalje od mesta zakačinjanja. Nakon toga prebacite prihvatač u radni položaj i povucite štap naviše. Struna će se preko venca zategnuti, a varalica će biti povučena u smeru suprotnom od smera zakačinjanja. Budite uporni i pokušajte ponovo ako ne uspete iz prve. Isti metod se može izvesti i sa nekom grančicom ili platičnom flašom (ako se veže oko grlića i omčom spoji sa strunom), i u flašicu sipate malo vode da je može dalje izbaciti!    U slučaju da je voda bržeg toka, možete otpustiti strunu da je voda nosi… što bi bio pojednostavljeni gore pomenuti metod. Onog momenta kada struna čini parabolu između vrha štapa i varalice, energično povucite štap naviše i varalica će biti povučena u suprotnom smeru.
  Prilikom džigovanja težim olovnim glavama, čest je slučaj da se džig zakači tj. zaglavi negde na dnu između dva kamena. Tada je najbolji metod oslobađanje varalice „praćkom”. Radi se tako što prihvatač strune otvorite, a kažiprst stavite na špulnu i tako sprečite slobodno oticanje strune. Zatim strunu štapom zategnete do krajnjih granica izdržljivosti i tada naglo sklonite prst sa špulne... tako naglo opuštena struna često prosto izbaci džig u suprotnom smeru i oslobodi ga.
   Jedna od metoda koju nestrpljivi često koriste i kao prvu je metoda „na mišiće“. Dakle, sklonite štap, strunu obmotate nekoliko puta oko podlaktice pa lagano i konstanto povećavate opterećenje krećući se u suprotnom smeru... Desiće vam se da se varalica oslobodi savijanjem udice, ili ćete je izvući zajedno sa kakvom većom granom, ili, što je najmanje poželjno, čućete svima poznati zvuk pucanja strune. Preporučljivo je prilikom ovakvog manevra okrenuti leđa, naročito ako je varalica blizu, pošto ponekad naglo oslobođena varalica poput praćke ume da izleti iz vode i povredi vas. Kako je ovaj metod oslobađanja popularniji kod varaličara koji koriste upredene strune, valja paziti i na to da strunu nikada ne povlačite golom šakom (ili na golu kožu) pošto povrede mogu biti ozbiljne.
   Dešava se i da prilikom zabačaja varalica završi na suvom, tj. na krošnji obližnjeg drveta. Ako procenite da se običnim cimanjem varalica ne može spasiti ne preostaje ništa drugo, nego da se popnete na drvo i probate da je rukom otkačite. Mudro je pri tom ne poneti štap sa sobom, nego ga odložiti na zemlju i otvoriti prihvatač strune na mašinici. Ukoliko vam manevar na drvetu uspe, na licu mesta možete skinuti varalicu i odložiti je, a najlon po silasku na zemlju namotati.
   Ako vam se desilo da ste zakačenu varalicu otkinuli, to još ne znači i da ste je izgubili. Jedan od načina je i da sa nešto jačom strunom pokušate da se „zakačite“ ponovo na istom mestu! Ukoliko vam to uspe, možete ponovo pokušati neki od gornjih metoda. Naravno, u ovom slučaju koristite varalice koje su na samom dnu vaše kutije, ili unapred pripremljnu jaču trokraku udicu sa dodatnim opterećenjem.
   Ukoliko niste raspoloženi da zakačenu varalicu odmah spašavate, ili ne želite da „razbućkate“ vodu, možete jednostavno odseći najlon i slobodan kraj zavezati za npr. drvo na obali. Varalica će vas u svakom slučaju sačekati...    Gore pomenuti metodi su samo neki od načina spašavanja zakačenih varalica i svakako ne garantuju da se sa vode nećete vratiti bez neke od vaših omiljenih varalica. Bićete sigurno puno puta u situaciji da i sami neki novi metod smislite i primenite…, a ukoliko imate neku ideju koju biste podelili sa nama, pišite nam! Biće nam drago da objavimo.
Izvor: www.varalicar.com

Proveravanje kvaliteta ribe

   Ribe iz zagađenih voda, često su prvi, a nažalost i jedini pokazatelji da sa vodom u kojoj žive nešto nije u redu. U takvim slučajevima ribe se najčešće ponašaju dezorijentisano; plivaju pri samoj površini vode u krug, a ako nema dovoljno kiseonika širom drže otvorena usta i škrge.    Riblje meso lako poprima miris zagađivača. Smuđ, recimo, lako prima miris fenola i tada nije za upotrebu. Ukoliko su vode zatrovane kiselinama ili jakim bazama, škrge riba će biti izgrižene, krvariće, a usta će im biti čvrsto stisnuta. Čak i materije koje, same po sebi, nisu otrovne, kao otpaci klanične industrije (krv, kože, kosti i sl.) kada dospu u vodu, mogu prouzrokovati štetne posledice po ribu, jer će ove materije oksidirati vezujući velike količine kiseonika iz vode, pa će se ribe ponašati na već opisani način.
   Neke vrste riba mogu imati neugodan miris i zbog samog načina života. Šaran, na primer, vrlo često (posebno ako je jezerski ili barski) miriše na mulj. Miris mulja se može odstraniti tako što će riba odstojati malo u blagom rastvoru sirćeta, ili, što je još bolje, što će, još živa riba, odstojati u kadi, ili posudi u kojoj se menja voda oko 24 sata, pre nego što bude pripremljena. To je dovoljno da se riba „pročisti“, izbaci algu i nečistoću, ako je tovljena, izgubiće i malo masnoće, što će je svakako učiniti ukusnijom.
   Proveravanje da li je riba sveža može se vršiti prema nekoliko pokazatelja. Riba je sveža kada su joj:
1. oči sjajne, pune i prozirne,   
2. škrge sveže crvene boje, sa poklopcima koji čvrsto zatvaraju škržnu šupljinu,
3. koža, sjajna i prirodne boje,   
4. krljušt mora čvrsto da prijanja uz telo,
5. meso mora da bude čvrsto i elastično na pritisak, odnosno, da se po prestanku pritiskanja vrati u prvobitni položaj i    6. miris ribe treba da je karakterističan za svežu ribu. Ne sme biti neprijatan.
Ako riba nije sveža, oči su mutne, škrge sivkastobele, krljušti se lako skidaju, meso je neelastično, a miris neprijatan. Ako je riba isečena, njena svežina se može proveriti i po boji mesa: meso sveže ribe koja nije više za upotrebu je žućkasto ili modro. Ako se prilikom čišćenja ribe rebra odvajaju od bokova, onda je to dobar razlog da ozbiljno proverite da li je riba sveža.    Za nabavku ribe, pored ocenjivanja njene svežine važno je imati na umu još nekoliko stvari:
- Najbolje je nabaviti „ribu sezone“, odnosno onu vrstu ribe koja se upravo u to doba godine i lovi.
   - Meso ribe je najukusnije pre i između mrešćenja, a najslabijeg je kvaliteta za vreme mresta. Tu treba praviti razliku između ribe koja ima ikru i ribe koja ima mlečac. Riba sa ikrom je, za razliku od mlečca, napetog i tvrdog stomaka. Mlečac je daleko ukusniji od ribe koja ima ikru.
- Starije ribe su tvrde i dosta masnije. Starenjem se kod svih vrsta riba povećava procenat masnoće u odnosu na proteinski sastav mesa ribe, što ujedno smanjuje i kvalitet.    - U principu, grabljivice imaju ukusnije meso od mirnih vrsta riba.
- Više se cene vrste riba koje imaju manje kostiju, iako i ribe sa dosta kostiju mogu imati vrlo ukusno meso.
   Čuvanje ribe do pripremanja.
Najbolje je nabaviti još živu ribu, tada nema nikakve sumnje da je ona i sveža, što ne znači da ne treba proveriti da li nije eventualno boravila u zatrovanim vodama, kako smo to već opisali.
   Do samog pripremanja, riba se može čuvati živa, u posudi u koju stalno dotiče sveža voda - i to je najbolji i najsigurniji način. Ako se, iz bilo kojeg razloga, riba ne može održati u životu, a želi se pripremati i sutradan, treba je očistiti, izvaditi utrobu, namočiti u vinsko sirće, pa zatim uviti u čistu salvetu ili krpu. Umesto krpe, mogu poslužiti i posušeni listovi zelene salate. Staviti u porculanski sud, pa u hladnjak.
Ako riba treba da stoji 3 do  4 dana, a ne želimo je zamrzavati, treba joj još dok je živa u usta staviti polovinu zemičke koja je prethodno natopljena u belo vino, pa blago oceđena.

Liga trofeja u ribolovu

TABELA

Belun
1. Dejan Milovanović - Katinac, 4.100 grama
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama
Klen
1. Jovan Jovanović 1.920, gr
Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.
Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.
Šaran
1. Mirko Dimitrijević 7.300 gr.
Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Kultura u 2009.

   Kraj godine je već postalo tradicionalno vreme za sumiranje perioda za nama. Prisećamo se nekih lepih, ali i ružnih događaja. Događaji iz oblasti kulture se mogu ubrojiti u one lepše. Ako ne baš lepše, a ono mogu se upisati u pozitivnom delu tabele.
   Sam početak godine obeležila su iščekivanja određenih kadrovskih promena u institucijama kulture koje nisu bile imune na političke promene i trzavice u lokalnoj vlasti. Ipak tok i kalendar događanja počinje već 9. januara predstavljanjem knjige „Slovo nezalazno svetog vladike Nikolaja“. Zatim najznačajniji događaji vezuju se za obeležavanje svetog Save, koje je krunisano tradicionalnom Svetosavskom akademijom na kojoj je besedio prof. Svetislav Božić. Kraljevo je tokom prošle godine ugostilo i akademika Matiju Bećkovića koji je održao kraljevdansku besedu.  Od akademika bili su nam gosti i književnici Rajko Petrov Nogo i Milosav Tešić.
   U Kraljevačkom pozorištu postavljena je predstava „Putujuće pozorište Šopalović“ po tekstu Ljubomira Simovića, a u režiji Nebojše Dugalića. Predstava je imala različite odjeke u lokalnoj štampi, ali je sigurno da će ova predstava biti jedan od brendova Kraljeva i u narednoj godini, sudeći po uspesima na festivalima i drugim smotrama ove vrste umetničkog izraza. Pošto je i Kraljevačko pozorište u protekloj godini bilo žrtva političkog cunamija u početku godine, a i malo duže, situacija se stabilizovala pred kraj godine i obnovljene su predstave „Samoubistvena pepeljuga“, „Ružno pače“ po tekstu Dejana Aleksića, a u režiji Aleksandre Kovačević i „Familija“. Na sceni našeg pozorišta nastupili su i gosti iz Knjaževskog srpskog teatra koji su izveli „Gospođu ministarku“, kruševačka trupa je izvela predstavu „Svet“, gostovalo je i Leskovačko narodno pozorište i Vesna Stanković sa monodramom „Lina tvrđa od kamena“, „Solstudio“ je izveo oproštajnu predstavu „Ženski razgovori“ po tekstu Duška Radovića, a izvedena je i predstava za decu „Popravljamo kišobrane“ po tekstu Bobana Arizanovića, a u režiji Jasmine Radović.    Likovni program je naravno obeležio tradicionalni Novembarski salon deveti po redu, kao i Likovna kolonija Studenica. Pored ovih dešavanja Kraljevo je imalo priliku da vidi izložbu „Nadežda i savremenici“ u muzeju, kao i izložbu Muzeja savremene umetnosti  „Skulptura u pokretu, pokret u skulpturi“. Najveću zapaženost imala je „Telenorova kolekcija savremene srpske umetnostu“. Pokrenuta je još jedna kolonija na Rudnom, a realizovane su i likovne kolonije koje je organizovao Hendikep centar i cvetačka kolonija.
   U protekloj godini mogli smo videti i retrospektivne izložbe Dragiše Obradovića i Rista Antunovića. Od Kraljevčana i članova „Maržika“ izlagali su Ljubiša Jovanović-Njolf, Zvonko Pavličić, Vera Virijević, Aco Mitrović, Miladin Otović, Milorad Vujašanin Cujo... U galeriji „Maržik“ priređena je izložba „Tri M“ na kojoj su izlagali Miloš, Marko i Momčilo Antonović.
   Mladi fotograf Petar Ilić učestvovao je na salonu u Sibiuu u Rumuniji.
   Od zanimljivih postavki svakako se ističe izložba „Jamal“, hiljadugodišne tradicije u savremenoj kulturi na kojoj su predstavljeni žitelji Sibira iza polarnog kruga, kao i Dani Indonezije gde je  izlagalo više srpskih umetnica inspirisanih Indonezijom. Veoma posećena izložba bila je i izložba posvećena našem istaknutom sportisti Vladu Divcu.    Književnom programu je značajno doprineo i Kulturni centar Ribnica koji je organizujući dva tradicionalna sajma knjiga na gradskom trgu organizovao više književnih večeri pa su gosti Kraljeva bili Miloje Dončić, Milisav Savić, Tiodor Rosić, Jasmina Ana, Veroljub Stevanović, a predstavljena je i knjiga „Pisma iz Enklava“, kao i monografija „Sveti Vasilije Ostroški“ o kojoj je govorio jerej Velibor Džomić.
   „Zlatnog Pjera“ ove godine dobio je naš sugrađanin Milanko Kaličanin, a izložba njegovih karikatura organizovana je u KC „Ribnica“.
   Nove knjige predstavili su kraljevački pesnici Živorad Nedeljković, Gordana Timotijević, Rajica Dragićević, Aleksandar Marić, Dragan Grbović, Zoran Raspopović, Dragan Bunardžić... Knjige je u Gradskoj knjižari potpisivao Marko Vidojković, a knjižara Prozor, na platou ispred, organizovala je seminar „Vaspitanje bez muke“ prof. Milice Novković.
   Nagradu iz fonda Hranislava Miloševića dobio je trstenički pesnik Veroljub Vukašinović, a nagradu za mlade pesnike „Bogdan Mrvoš“ poneo je Srđan Simeunović. Dragan Bunardžić dobio je nagradu za najbolju pesmu o Karađorđu. Dobitnik Žičke hrisovulje ove godine bio je Bratislav R. Milanović. Gost kraljevačke biblioteke bio je i dobitnik ovogodišnjeg festivala „Disovo proleće“ Petar Borkoveć iz Češke, a u „Maržiku“ je izlagala njegova sunarodnica Petra Jovanovska.
   Gosti Kraljeva bili su i Dobrosav Smiljanić, Đorđo Sladoje, Dragomir Brajković i brojni pesnici i književni kritičari učesnici Žičkog sabora i autori kraljevačke „Povelje“. Predstavljeno je stoto kolo Srpske književne zadruge i obeležena 100 godišnjica kraljevačke Gimanzije kroz više visoko kvalitetnih programa. Kraljevačka „Povelja“ objavila je 9 pesničkih knjiga, 2 esejističke, zbornik o Novici Tadiću i knjigu za decu „Žiča pčelino čedo“ Moše Odalovića, kojom se i manastir Žiča pojavio kao izdavač knjige poezije. Ove godine se predstavio i „Politikin zabavnik“ koji je napunio 70 godina, kao i „Službeni glasnik“ koji je napunio 100 godina. Kraljevačka biblioteka „Stefan Prvovenčani“ realizovala je pored navedenih preko 300 programa na Dečjem odeljenju, a ULU „Vladislav Maržik“ postavilo čak 40 izložbi.
    Od dešavanja iz sveta posvećenom pokojnom Lazi Ristovskom , kojom prilikom muzike centralni događaj je bilo otvaranje spomen prostora smo kao grad mogli da ugostimo eminentne muzičare kao što su braća Jelići, Kepo, Čutura, Vlado Georgijev, Oliver Mandić... Nikola Peković je postao svetski prvak na harmonici, voilinista Miloš Petrović je održao jubilarni koncert „Betoven duo“ nastavio na svom projektu „Buđenje muzike“, muzička škola sa svojim redovnim završnim koncertima. Pogotovo su bili zapaženi nastupi džez orkestra i uvek atraktivni polaznici Etno odseka. Jadranka Jagličić sa svojm pevačkom grupom „Tkanica“ osvojila je više nagrada u prošloj godini. Ugostili smo Draganu del Monako, trio „Klepsidre“ iz Liona, održan je i koncert „Slovenske pesme“ Jane Milišić.
   Bioskop „Kvart“ je otvorio svoj foaje za likovne izložbe, a Kraljevačko pozorište svoj foaje za književne programe. Sve u svemu prostori se uprkos svemu ipak proširuju i po svemu sudeći nadolaze nove snage koje su u mnogome obeležile prošlu godinu. Iako je delovalo da će ekonomska kriza, pa potom epidemija gripa prekinuti tok dešavanja, kao i beskrajne političke kombinatorike, nisu uspele da zaustave tokove stvaralaštva i kulturnog izražavanja. Prošla godina je bila veoma bogata dešavanjima iz kulture i obeležena visokim rezultatima naših sugrađana. Čak je i kulturni kraljevački krug dobio i prvog gradonačelnika iz svojih redova, istoričara umetnosti Ljubišu Simovića. Iako su se dešavala poklapanja u terminima kulturnih događaja, što je stara boljka sveta kraljevačke kulture, sinhronizacija između nekih institucija kulture postoji što svedoči i proslava sto godina Gimanzije koja je „zaposela“ sve moguće prostore, a manifestacija „Noć muzeja“ realizovana je u Kraljevu u saradnji više institucija i Udruženja, pa čak i ugostiteljskih objekata.
Ipak se okreće. 
Aleksandar Marić

Nagrađeni Kraljevački fotografi

  Predrag Ilić i Nenad Đedović, dobitnici su prve, odnosno treće nagrade za fotografije godine, na najpoznatijem fotografskom svetskom sajtu „Flick“, za grupu srpskih fotografa.
   Inače, svakog meseca se na ovom sajtu biraju tri najbolja rada koja učestvuju na kraju godine, na takmičenju za najbolje fotografije. U izboru su učestvovali takmičari i posetioci sajta. Ilić je osvojio prvu nagradu za fotografiju „Životinjski svet“, a Đedović treće mesto za rad pod nazivom „Gate“.
   Najboljim fotografima nagrade su uručene u ponedeljak, u beogradskoj galeriji „Ozon“. Darodavac je firma  „Stav“.
   Pored Ilića i Đedovića, takmičilo se još dvoje Kraljevčana, koji su takođe članovi foto-kino kluba „Kraljevo“, Nenad Milenković i Biljana Đukić.     
V. Balšić



Novogodišnje čudo

   Prošlog četvrtka je u sali bioskopa „Kvart“ izvedena predstava za decu „Novogodišnje čudo“ u izvođenju polaznika dramske radionice „Prozorište“ koja radi u okviru KUD „Abrašević“. Predstavu je po tekstu Biljane Kostantinović, uz samu autorku režirao Dragan Pešić. Ovo je prva predstava koju je realizovala ova dramska radionica.
A.M.



Dečji budžet

   U petak su članovi Gradskog veća Radovan Vukomanović i Danijela Miletić Miladinović posetili štand LPA tima na kojem se prodaju UNICEF-ove čestitke. Povod ove posete je podrška prve akcije LPA tima, koji čine kraljevački omladinci pod pokroviteljstvom UNICEF-a. Prihod od prodatih čestitki je namenjen ugroženoj deci. Ovom prilikom članovi veća su najavili da će se izmenom i dopunom gradskog budžeta po prvi put u Kraljevu biti odvojena posebna sredstva za pomoć programima namenjenih deci.
   - Za ove potrebe planiramo izdvojiti oko milion dinara. Sredstva  će biti usmeravana uglavnom na podršku dečjim programima  iz oblasti kulture, a manji deo usmeren na podršku sportskih događaja - rekla je Danijela Miletić Miladinović..
A.Marić



„Poezija danas“ u 2009

   U petak je u kraljevačkoj biblioteci održano književno veče „Poezija danas 09“ na kojoj su se predstavili neki od autora ove „Poveljine„ biblioteke. Svoju poeziju govorili su Dobrosav Smiljanić, Miloš Latinović, Nikola Živanović i Petar Matović. O poetikama i razlozima zbog čega su baš njihovi rukopisi odabrani za objavljivanje u toku protekle godine govorili su urednici ove edicije Živorad Nedeljković i Dejan Aleksić. Ovo je bio i poslednji program biblioteke u ovoj kalendarskoj godini.
A.M.



Gudači u muzej

   Prošlog četvrtka je u galeriji Narodnog muzeja održan koncert gudačkog kvarteta iz ansambla „Danubius“ iz Beograda. Koncert je održan u organizaciji Društva srpsko-ruskog prijateljstva „Aleksandar Puškin“ i kraljevačkog muzeja. Publika je bila u prilici da čuje dela dva ruska i dva srpaka kompozitora. Prvo je izveden Glinkin „Kvartet u a-duru“, pa Šestakovičev „Kamerni kvartet“, a od spskih autora 5 pastorala Zorana Jovanovića i „Svita za gudače“ Dušana Kostića. Za bis Živojin Velimirović na violini izveo je „Adađo za violinu“ Predraga Vučkovića. Pored Žike Velimirovića kvartet čine i Nevenka Martinović, violina, Slobodan Pavlović, viola i Ladislav Mazei, violončelo svi iz vojnog orkestra „Binički“.
A.M.

SPORT

ODRŽANA IZBORNA SKUPŠTINA I SEDNICA UPRAVNOG ODBORA KK SLOGA
Jovanović predsednik Skupštine, Komadinić predsednik Upravnog odbora

   Dugo čekana izborna Skupština košarkaškog kluba Sloga konačno je održana u amfiteatru O.Š. „IV Kraljevački bataljon“. U svečanoj atmosferi izabrano je novo rukovodstvo kluba. Za predsednika Skupštine na predlog radnog tela koji je vodio klub od povlačenja Dragana Kostića sa svih funkcija, izabran je Vladimir Jovanović, nekadašnji igrač Sloge, inače doktor po zanimanju.
   Umesto dosadašnjih sedam, novi Upravni odbor sačinjavaće petnaest članova, a to su: Radoslav Komadinić, Zoran M. Jovanović, Dalibor Dimitrijević, dr Dražen Samardžić, Dragan Savić, Dragan Arsenijević, Ranko Sočanac, Darko Mladenović, Milan Rašković, Zoran Jablanović, Predrag Simović, Dejan Jablanović, Dragiša Vujović, Ljubinko Pešović i Uroš Matić.
Najinteresantnije tačke dnevnog reda na Skupštini bila su dugovanja Sloge čiji je ukupni iznos nešto više od 17 miliona dinara i raskid ugovora o poslovno - tehničkoj saradnji sa firmom Okanik, vlasnika Dragana Kostića.
   Na konstituivnoj sednici Upravnog odbora održanoj dan kasnije, izvršen je izbor organa kluba i određeni su prioritetni zadaci u cilju ozdravljenja kluba i vraćanje ovog uglednog kraljevačkog sportskog kolektiva na puteve stare slave.
Za predsednika Upravnog odbora, a samim tim i predsednika kluba izabran je Radoslav Komadinić, potpredsednici su Dalibor Dimitrijević i Dragiša Vujović, a generalni sekretar KK Sloga, Ivan Knežević.  
  Uprava KK Sloga na održanoj sednici razmatrala je trenutnu situaciju i pored uvek prioritetnih finansija, istakla je da će akcenat u narednom periodu biti stavljen i na bolju saradnju sa medijima i navijačima.
Takođe, želja Uprave je da na narednim utakmicama Sloge bude više gledalaca koji bi navijanjem na najbolji mogući način dali svoj doprinos u funkcionisanju gradskog košarkaškog kluba Sloga.
I.S.




I bi 2009.

Prođe još jedna teška godina za kraljevački sport

   Mnogi će 2009. godinu ocenjivati kao uspešnu ili neuspešnu, dobru ili lošu, tešku ili pretešku (jer laka sigurno nije bila), za pamćenje ili za zaborav. Iz mog ugla, kao sportskog novinara koji već dugi niz godina prati kraljevački sport, mogu da konstatujem da je ako ne za sve, a ono bar za većinu sportskih klubova koji funkcionišu u gradu na Ibru, 2009. godina bila prosto rečeno „STRESNA“. Neko bi rekao da ništa novo nisam izmislio i da takva situacija u našem voljenom gradu traje bar zadnje dve decenije. Ne bih se s tim složio, a videćete iz priloženog i zbog čega. Pa počnimo redom, ako uopšte neki red i postoji...    Svetska ekonomska kriza je između ostalih pogodila Srbiju i naravno Kraljevo (ako je iz njega uopšte i izlazila). Već na početku godine za sve što je urađeno ili što treba uraditi na sportskom planu u našem gradu pravljen je alibi. Nema para, teško je, kriza..., to je sve što se moglo čuti od ljudi koji su zaduženi da obezbede minimum da kraljevački sport koliko toliko opstane. O napredovanju i da ne govorim. Mnogo klubova, malo para, puko preživljavanje, opstanak visi o iglenom koncu, a umesto zvuka lopte pod obalom, u školama ili na retkim travnatim površinama, čuju se neartikulisani glasovi, vidi na hiljade bačenih špriceva, ostaci krvi od tuča... jad, tuga, beznađe.
   Kap koja je prelila čašu bila je vest da je rukometni stadion Metalca, popularna „Zelengora“ prodata. Rekli oni gore, dosta je bilo, ajmo raja fajronat... Tog jutra nisam želeo da pomislim da je to baš tako, ali kada sam otišao u Dositejevu i video bleda, zatečena, izgubljena lica dece, trenera i sportskih radnika koji su svoj život posvetili ovom sportu, sve mi je bilo jasno. Umesto da se u Kraljevu gradi, za budućnost naše dece, dešava se suprotno. Ruši se i to malo urušenih objekata na kojima deca trčkaraju za loptom, a prave se stecišta za narkomane. Strašno! Na kraju se ipak nije otvorila benzinska pumpa ili šta već je planirano, Metalac je ostao tu gde jeste, a ispade da je toj deci učinjena usluga. To što utakmice kao domaćini igraju u Čačku, Trsteniku i okolnim mestima, nije bitno niti koga to interesuje.    U poslednjih desetak godina, Košarkaški klub Sloga, sinonim za Kraljevo i okolinu, ekipu za prvenstvo skuplja na par dana pre njegovog početka. Tako je bilo i pred tekuću sezonu, a o mukama iz prethodne neću ni da govorim, sve je opšte poznato. Kad niko nije hteo ili nije mogao, Kole je preuzeo ekipu i dobrim delom organizaciju rada u klubu. „Gurao“ je koliko je mogao, ali je na kraju digao ruke od svega. Ovih dana svedoci smo da je formirana nova uprava sačinjena od košarkaških ljudi koji na sebe preuzimaju veliku odgovornost da vrate klub na puteve stare staze. U tome će im, bar kako kažu, pomoći i gradski oci i ako je tako, a nadam se da jeste, želim im puno uspeha u daljem radu i koliko je to u mojoj moći sa pozicije nekoga ko je novinar i koji je odrastao uz „bele“ pokušaću da doprinesem ozdravljenju kluba.
   Iako nije sjajna, situacija u odbojkaškom klubu Ribnica znatno je bolja nego u većini klubova u Kraljevu. 2009. godinu svakako je obeležio povratak legendarnog Dejana Brđovića u renomirani kraljevački sportski kolektiv. Ribnica godinama unazad važi za jedan od najboljih klubova u našoj zemlji, a sa Dejanovim dolaskom dobila je mnogo. Za sada „musketarima“ ne cvetaju ruže u nacionalnom prvenstvu, ali je plasman u treće kolo Čelendž kupa jedan od najboljih rezultata kluba u novijoj istoriji. E, upravo je učešće Ribnice u Evropi tema o kojoj se može neprekidno pričati danima, mesecima i godinama. Naime, prema propozicijama CEV-a koja naravno uključuju standarde i raznorazne stavke o uslovima u kojima će biti odigrane utakmice, Ribnica je revanš susret protiv Tenerifa odigrala u Vrnjačkoj Banji u novootvorenoj hali „Vlade Divac“, jer Hala sportova u Kraljevu nije zadovoljila kriterijume igranja u njoj. Pa da čovek prosto poludi. Bruka i sramota za grad Kraljevo! Nisam ljubomoran, naprotiv. Svaka čast komšijama na novoizgrađenoj Hali i želim im od srca da nastave da rade na razvoju i afirmaciji sporta u Vrnjačkoj Banji. Ali, prosto ne mogu da verujem da manje sredine rade i grade i da im se Hale zovu imenima ljudi koji su karijere započeli tu, na Ibarskom keju, pod obalom, a mi ništa. Ponavljam, bruka i sramota.    Nije samo Hala problem. Vaterpolisti godinama ulaze u viši rang takmičenja i nikako da zaigraju u njemu. Projekat za izgradnju zatvorenog bazena odavno je napravljen, grad je konkurisao za sredstva NIP-a, a „čeka se Godo“. Kuglaši su posebna priča. Dva kluba iz Kraljeva najveći su konkurenti za ulazak u elitni rang takmičenja. Rezultati Kraljeva i Ibra sjajni, uslovi u kojima igraju mečeve katastrofalni. Gledajući slike kuglana na kojima „naši“ igraju u gostima, čini mi se kao da je „ova“ na Atletskom stadionu pod obalom iz 1941, a možda i starija. Ulazak u viši rang takmičenja zahteva novu, modernu kuglanu i tu već sada nastaje problem.
   Ne mogu a da ne pomenem ljude iz Sportskog centra „Ibar“ koji pod svojim okriljem drže sve važnije sportske objekte u Kraljevu. Nije mala stvar svake godine krpiti, krečiti, popravljati, renovirati prilično oštećene objekte kojima je rok trajanja odavno istekao. Svaka čast njima, ali se postavlja pitanje dokle više tako? U ranijem razgovoru sa jednim od Upravnika SC „Ibar“, Draganom Gagijem Stefanovićem, upitao sam ga šta će biti kada trojka bude pomerena sa 6,25 na 6,75 metara, a on mi je odgovorio da će biti srušen jedan red tribina. Mučno, zar ne?    I dođoh konačno do teme No.1 u Kraljevu u 2009. godini, koju sam namerno ostavio za kraj. Fudbalski klub Sloga, ponos i dika našeg grada koji je godinama unazad bio u zapećku, posle dugih sedam godina seljakanja u Srpskoj ligi i nižim rangovima takmičenja, konačno je uspeo da se plasira u Drugu ligu, ili kako se to sad već zove, Prvu ligu Srbije. Uložili Zoran i Vlade velike novce, renovirali stadion, napravili tim kadar da se nosi sa starim drugoligašima. Iskreno, bio sam oduševljen kada sam prvi put ugledao „Gradski“ u novom ruhu. Uloženo dosta, organizacija na vrhunskom nivou, prosto da ne veruješ da tako nešto ima u Kraljevu. Valjda nisam navikao, pa zato... Nažalost, nije moglo baš sve u 2009. godini. Ambicije uprave i finansijera bile su velike, ali su rezulati izostali. Smenjivani su treneri, igrači se izgubili u svoj toj priči. Doduše, sreća nije bila saveznik „belih“ u prvom delu prvenstva. Stative, prečke, pravo čudo kako lopta nije htela u gol. Od borbe za ulazak u elitu, ostade borba za opstanak, ali šta je, tu je.
   A navijači, ko navijači. Dolazili su u početku u velikom broju, protiv Banata čini mi se da je stadion bio krcat pun. Malo slabiji rezultati i poseta prepolovljena. E, šta smo ti mi Srbi?! Pa budi „majstore“ uz klub koji voliš i kad mu ne ide dobro, pruži mu podršku kad mu to najviše treba. Ma jok, publika počela da zviždi, da sa tribina smenjuje trenere, menja igrače, pravi taktiku, užas jedan... Meni kao nekom ko je rođen ovde to ništa nije bilo čudno, jer je Kraljevo oduvek bio poznat kao grad sa najviše „stručnjaka“ iz oblasti sporta, a pogotovu iz fudbala. Da ne bude sve crno što se tiče rezultata, pobrinule su se mlađe selekcije Sloge. Retko koji klub može se pohvaliti činjenicom  da mu se sve mlađe selekcije takmiče u kvalitetnim ligama Srbije. I ne samo da se takmiče već se i ravnopravno „nose“ sa najboljim ekipama u našoj zemlji, a pojedinci su izborili i dres sa državnim grbom. E, to je budućnost kraljevačkog fudbala.    Svaka čast Vladu Divcu i Zoranu Milašinoviću što su svojim ulaganjima stavili fudbalski klub Slogu na zdrave noge i što naša deca konačno mogu da napreduju i da se razvijaju u pravom smeru. Kamo sreće da Kraljevo ima više ovakvih sportskih radnika. Ne mogu, a da ne istaknem da su ozdravljenje fudbala u Kraljevu gradski oci posmatrali sa pristojne razdaljine, tek ponekad dajući neko obećanje da će pomoći ili slikajući se kada su dolazili viđeniji ljudi iz fudbalskog saveza Srbije. Pominjao se i Atletski stadion kraj Ibra kao krajnja destinacija „belih“. I naravno, ništa od toga.
Iako sam ranijih godina radeći na radiju, televiziji i u novinama voleo da u završnoj reči nabrojim samo odlične rezulate koje su kraljevački sportisti postizali, u 2009- toj sam napravio izuzetak. Naravno, ne u cilju da nekog zanemarim već da ukažem na probleme koji postoje u kraljevačkom sportu. Posle Beograda i Novog Sada, mi smo najsportskiji grad u Srbiji i niko nam neće pomoći, ukoliko to sami ne učinimo. A skeptika je bilo i uvek će ih biti...
I.S.


ODBOJKA - ČETVRTFINALE KUPA SRBIJE
Ribnica prokockala prednost

Ribnica - Partizan 0 : 3 (23 : 25, 23 : 25, 21 : 25)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 1000. Sudije: Janković i Murić.
Ribnica: Kovačević 19, Borovnjak 6, Božić 11, Mijalković 2, Brđović, Jović (libero), Bićanin, Aleksić 7, Radević 11. Nisu igrali: Milovanović i Kolarević.
Partizan: Minić 6, Kisić 6, Đorđević 13, Turanjanin 5, Mijailović 5, Atanasijević 17, Ilić (libero). Nisu igrali: Popović, Medenica i Samardžić.
   Odbojkaši beogradskog Partizana plasirali su se na Finalni turnir 45. kupa Srbije pošto su u revanš meču četvrtfinala savladali u Hali sportova na Ibarskom keju ekipu Ribnice sa 3 : 0. Ribnica je tako prokockala veliku prednost koju je stekla u prvoj utakmici kada je u Beogradu savladala istog rivala sa 3 : 1. Puleni Boška Mačužića odigrali su jednu od najslabijih partija u ovoj sezoni, te je Partizan potpuno zasluženo ostvario plasman na Finalni turnir koji će biti održan 27. i 28. februara, a na kojem će još učestvovati i Crvena zvezda, Radnički iz Kragujevca i novosadska Vojvodina.

DIMNA ZAVESA OD „GROBARA“
Po završetku drugog seta, oko 50-tak navijača Partizana, organizovana grupa iz Kraljeva, iako pod  čvrstim obručem policije, uspela je da upali baklju koja je zadimila celu Halu i nanela problema kako samim odbojkašima, tako i gledaocima koji su s vremena na vreme izlazili van Hale kako bi bar na trenutak bili na čistom vazduhu. Prekid utakmice trajao je 10-tak minuta.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - ČETRNAESTO KOLO
Sloga rutinski protiv Nišlija

Sloga - Ergonom 83 : 73 (24 : 15, 23 : 25, 22 : 14, 14 : 19)

Kraljevo. - Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Čukalović (Beograd), Manojlović (Užice), Vučić (Leskovac).
Sloga: Đorđević 5, Dašić 13, Veličković, Dimitrijević 18, Garović, Borovčanin 14, Razić 15, Simeunović, Tokalić, Gambiroža 12, Oluić 4, Mirković 2.
Ergonom: Ivetić, Mladenović 14, Stanisavljević 7, Vitković 4, Trailović 4, Jovanović 8, Riznić 13, Cvetković 8, Ivanović 15. Nisu igrali: Radović, Jovanović i Radosavljević.
Košarkaši Sloge pobedili su i drugi put u tekućoj sezoni ekipu niškog Ergonoma. U prazničnoj atmosferi pred relativno malim brojem gledalaca u Hali sportova na Ibarskom keju, stariji kraljevački prvoligaš je odigrao veoma dobru partiju sa mnogo manje padova u igri nego u prethodnim mečevima.
Sloga je odlično otvorila susret. Iskusni Razić je sa dve vezane trojke najavio sjajno šutersko veče svoje ekipe koja je već u uvodnim trenucima pokazala samopouzdanje i pristup igri na visokom nivou. Trojkama su odgovorili i gosti koji su predvođeni trenerom Jovicom Antonićem iz petnih žila pokušali da se revanširaju Slogi za poraz u Nišu na startu sezone.
Odbrane su kod obe ekipe bile lošiji deo tima, ali je napad bio besprekoran. Domaći su se ipak bolje snašli kod postavljene zone gostiju koju su razbijali šutem spolja. Pogotovu su u tom elementu prednjačili Razić, Dašić i Dimitrijević koji je istovremeno i odlično asistirao. Sloga je prvo poluvreme rešila u svoju korist rezultatom 47 : 40.
U nastavku igre, domaći su zaigrali još angažovanije. Čvršća odbrana uslovila je bržu igru sa dosta kontri pa je prednost Kraljevčana rasla. Centar gostiju Mladenović bio je jedina svetla tačka u svojoj ekipi u tim trenucima, ali nije imao dovoljnu podršku od saigrača, pa je jedino što su Nišlije uspevale jeste da se približe do zaostatka od devet poena prednosti. Da ne dođe do neizvesne završnice pobrinuli su se iskusni Dimitrijević i Gambiroža sa preciznim šutevima van linije 6,25.
Sloga je šestom pobedom u ovom prvenstvu pobegla iz opasne zone i u dobrom raspoloženju dočekuje nastavak takmičenja. Posle novogodišnjih i božićnih praznika, šampionat Prve lige Srbije nastavlja se 9. januara kada će u okviru 15. kola Sloga gostovati u Čačku kod ekipe Borca.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - ČETRNAESTO KOLO
Mašinac pao u finišu

Proleter Naftagas - Mašinac 87 : 71 (17 : 22, 19 : 15, 26 : 21, 25 : 13

Zrenjanin. Kristalna dvorana. Gledalaca: 1500. Sudije: Mrdak, Obrknežević i Vesković (svi iz Beograda).
Proleter Naftagas: Bordoš 4, Vulin 6, Simić 19, Stanojević 6, Rajković 13, Glavinić 10, Žarković 15, Barać 3, Vukosavljević 6, Topčov 5, Krstić, Nikolić. Mašinac: Jovanović, Radulović 14, Raković, Cvetković 2, Popović 10, Šestović 12, Bjegović 4, Arsić 1, Balaš 9, Vuletić, Čupković 19.
Košarkaši Mašinca nisu uspeli da naprave podvig i da po drugi put u ovoj sezoni savladaju najprijatnije iznenađenje dosadašnjeg dela šampionata, ekipu Proleter Naftagasa iz Zrenjanina.
Odigrali su studenti odlično veći deo susreta. Predvođeni plejmejkerom Radulovićem, raspoloženima Šestovićem i Čupkovićem, mlađi kraljevački prvoligaš bio je bolji od svog protivnika u prvom poluvremenu. Ipak, u nastavku utakmice razigrao se krilni centar domaćih Simić, a iskusni Žarković je u najtežim trenucima preuzimao na sebe odgovornost i sa veoma preciznim šutevima van linije 6,25 rešetao koš gostiju. Utakmica je prelomljena u poslednjih dva minuta treće četvrtine kada su serijom od 8 : 0, Zrenjaninci došli do plus 4, 62 : 58.    Trojkom Glavinića, polovinom poslednje deonice, domaći su došli do vođstva od 12 poena razlike, 72 : 60 koji su uvećavali do konačnih 87 : 71.
Posle pauze zbog predstojećih praznika, Mašinac 9. januara u Hali sportova na Ibarskom keju u utakmici 15. kola dočekuje ekipu Vojvodine od koje su doživeli najubedljiviji poraz u dosadašnjem delu sezone.
I.S.



KARATE SAVEZ GRADA KRALJEVA PROGLASIO NAJBOLJE ZA 2009. GODINU
Rezultati za pohvalu

  U prisustvu takmičara, njihovih roditelja, svih ljubitelja borilačkih veština i predstavnika lokalne vlasti, održana je svečanost u kojoj je Karate Savez grada Kraljeva proglasio najuspešnije takmičare u 2009. godini. Najuspešnijima koji su ostvarili sjajne rezultate na državnim prvenstvima ili Svetskim kupovima dodeljeni su pehari, diplome i karate rukavice.
   Najuspešniji takmičari  Karate kluba Sa - ta - mi iz Ribnice za 2009. godinu bili su:
- Teodora Dimić, Jakov Dimić, Nemanja Nedeljković, Nevena Vlajić, Kristina Sotirov, Bojana Radovanović, Darko Radosavljević, Nikola Marković, Vujadin Janjić, Nikola Petrović (senior).
   Najuspešniji takmičari Karate kluba Ipon iz Vrbe za 2009. godinu bili su:
- Andrija Rakić, Monika Bugarčević, Kristina Prodanović, Kristina Jovanović, Ivana Stamenčić, Milica Perišić, Stefan Seočanac, Mina Radovanović, Miloš Atanasković, Tanja Dragić  
  Najuspešniji takmičari Karate kluba Mladost 99 iz Kraljeva za 2009. godinu bili su:
- Nenad Lešević, Irena Malić  
  Najuspešniji takmičari Karate kluba Šampion iz Kraljeva za 2009. godinu bili su:
- Stevan Milošević, Jana Ćurčić.  
  Najuspešniji takmičari Karate kluba Kraljevo iz Godačice za 2009. godinu bili su:
- Jelena Radojković, Anđelka Lukić.   
Najuspešniji takmičari Karate kluba Mega Ribnica iz Ribnice za 2009. godinu bili su:
- Blagoje Obradović, Kaća Radulović.  
  Najuspešnijim takmičarima priznanja su uručili predsednik Saveza, Nebojša Jovanović i direktor Saveza, profesor Milan Tošev.
I.S.



SAVEZ ZA BORILAČKE VEŠTINE RAŠKOG OKRUGA PROGLASIO NAJBOLJE ZA 2009. GOD.
Berićetna 2009. godina

   U organizaciji Saveza za borilačke veštine Raškog okruga i karate kluba Reikon iz Kraljeva dodeljena su priznanja najuspešnijim klubovima, takmičarima, trenerima, sudijama i sportskim radnicima za 2009. godinu. U sjajnom ambijentu prepune velike skupštinske sale, okupili su se predstavnici velikog broja klubova iz naše zemlje i Crne Gore i takmičari koji su sa velikim uspesima nastupali na mnogobrojnim turnirima u Srbiji i inostranstvu.
Sa mnogo uspeha takmičili su se klubovi iz Novog Pazara, Lajkovca, Čačka, Leposavića, Rožaja, Raške, Trstenika, Vrnjačke Banje, Tutina, Kosovske Mitrovice, Pukovca i Kraljeva.
   Za najuspešnijeg trenera u Regionu proglašen je Miloš Senić iz Karate kluba Čačak.
Najuspešniji sudija bio je Zoran Jakovljević, inače predsednik Regionalne sudijske organizacije.
   Najuspešniji sportski radnici bili su dr Darko Jovanović i Safet Amčović koji je inače i predsednik Upravnog odbora KK Reikon iz Kraljeva.
U konkurenciji juniora i seniora proglašeno je čak 19 najboljih takmičara koji su osvajali medalje na državnim prvenstvima i internacionalnim turnirima, a svakako treba izdvojiti Stefana Trikoša iz karate kluba Raška, Edita Kurtovića iz karate kluba Tutin, Đorđa Rangelova i Jasnu Rumenić iz Karate kluba Reikon. Karate klub Reikon uručio je priznanja i svojim takmičarima koji su u 2009. godini postigli najbolje rezultate, a najuspešniji su bili: Marija Stojković, Andrijana Kovačević, Andrija Dragojlović, Đorđe Rangelov, Jasna Rumenić i Jeremija Jelić.
Treba napomenuti da je proglašenju najboljih prisustvovao i selektor reprezentacije Srbije, Aca Ćirović, a da je svečanost bila prilika i da se uruče diplome za takmičare koji su položili za učenička zvanja, dodele paketića i ostali pokloni.