Komešanje u vladajućoj koaliciji
Kraljevo rešava problem deponije
Oj Moravo tija reko!!!
Radimo za našu sadašnjost i budućnost naše dece
CEFTA - šansa ili zabluda?!
Posao na brodu nije zabava
Tužna priča o Kopaoniku
Konačno na redu i briga o vodosnabdevanju na selu
Lov - ribolov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, košarka, odbojka, kuglanje

RETROVIZOR
Sećanje

   Sećanje je čudesna pojava u životima Srba. Hajde čik da se setite šta ste jeli pretprošlog četvrtka. Nema šanse. Sem ako ne gulite krompir i prazan pasulj parno-neparnim danima pa je lako da na prste izračunate. A zamislite da vas recimo pitam šta su političarina vlasti obećavali u predizbornoj kampanji pre recimo četiri ili pet godina. Evo čik da se neko seti koja je to partija, a sada su na vlasti i ovde u Kraljevu i u državi je obećavala da će majci koja rodi četvrto dete u Srbiji dati penziju u visini prosečne plate i to da bira hoće li ona u mirovinu ili tata u slučaju da heroj majka bolje zarađuje. Ja se sećam. Moram. Sedeo čovek preko puta mene u studiju jedne pokojne lokalne televizije i to mrtav hladan obećao vaskolikom srpstvu. Imam snimljeno. Ili recimo da vas pitam da li se iko seća koliko je recimo radnih mesta obećano pre četiri pet, a bogami i više godina kada završimo sa privatizacijom. A? Ih ne sećate se. Pa kako onda da vas pitam dragi moji koliko je onaj famozni bik bio težak. Sećate se bika o kome je više od pola Srbije čitalo po raznim tabloidima danima. Te bio ovoliko težak te onoliko težak, te to su recidivi socrealizma, te našta liči taj drnadabas na trgu sa životinjom nabijenom na ražanj. Hoćemo li mi tako u Evropu. Neće se nama na trgu guslati i jaukati. Za klasiku smo mi. Ne sećate se bika, klasike, Evrope. A i zašto bi se sećali. Srbin je čudna sorta. Daš mu džače đubriva pred izbore, zalepiš mu sa dva prsta asfalta njegovo sokače, tutneš mu hemijsku olovku i upaljač u ruke i on zaboravi sve. Gledam narod kako se jagmi za pljeskavicu. Isti oni koji su koliko lane pljuvali po onima koji su bika pekli kako su se ovajdili sada se tiskaju za pljesku i kuvanu radžu koje su im opet priuštili isti oni koji su makar malim delom, pričom o biku i došli na vlast. Ali nije isto bik i pljeska. Pljeska može da se zove i hamburger a to, jebote, evropski. Da vrtimo bika nije, ali da narodu zalepimo oči pljeskom jeste. Nije meni dragi moji ni do bika ni do pljeske ni do kuvane rakije. Ako ne mogu sam ne treba mi ni njihova. Do sećanja je meni. Da svi zajedno pamtimo malo bolje. Kada to budemo uradili ni bik na ražnju neće nam biti mrzak.
Atanasije Tasić

AKTUELNO
Kraljevo rešava problem deponije

   Fabrika za reciklažu na postojećoj deponiji rešenje za odlaganja smeća iz koga će se dobivati energija

   Nemačka kompanija „Medsorga“ gradiće u Kraljevu fabriku za reciklažu. Kako je najavljeno Nemci će učestvovati i u izgradnji železničke pruge do Novog Pazara radi smanjenja troškova prevoza otpada do deponije u Kraljevu. Od 136 opština u Srbiji, čak 83, nije odredilo lokaciju za deponovanje otpada ni nekoliko meseci pošto im je tu obavezu zadao Zakon o upravljanju otpadom. Kraljevo ima postojeću deponiju i prema lepim vestima investicija vredna 300 miliona evra biće rešenje odlaganja smeća, ali i reciklaže pretočene u energiju.
   Sve je počelo posetom Kraljevu, da bi zatim gradonačelnici Kraljeva i Novog Pazara sa svojim delegacijama bili u poseti jednom nemačkom konzorcijumu koji čine firme koje se bave uklanjanjem i preradom komunalnog otpada. Tamo su imali priliku da se i lično uvere kako fabrike tog tipa funkcionišu, kako se može iskoristiti otpad sa deponija i na taj način pokušaju da ostvare određenu saradnju sa Nemcima, koji su zainteresovani da ulože u otvaranje takvog postrojenja i u Kraljevu.
   - Naš prevashodni cilj je da uvođenjem ove tehnologije olakšamo funkcionisanje komunalnih rešenja koje trenutno imate. Vrednost projekta jeste velika, ali ne prioritet, jer mi imamo mogućnost da kroz velike sisteme donacija sprovedemo ovaj projekat do kraja. Kao partneri verujem da ćemo uspeti u tome, jer ne bih ni bio ovde - kaže direktor „Medsorga“ Bernd Bruning.
   Deponija u Kraljevu ima prostor za odlaganje smeća još dve godine. Izgradnjom jednog ovakvog postrojenja za preradu komunalnog otpada neće biti potrebno praviti Regionalnu deponiju, što znači da neće biti zagađena ni jedna pojedinačna teritorija Kraljeva.
   - Pošto je takvo postrojenje za preradu otpada zamišljeno da bude na placu gde je sada gradska deponija, postavilo se pitanje koliko je vremena, a i novca potrebno da se tako nešto napravi. To je nešto slično kao što je grad Kraljevo ušao u strateško partnerstvo izgradnje sekundarne gasifikacije, gde su građani dobili besplatne priključke. Ukoliko u narednih mesec ili dva donesemo odluke, ceo taj postupak gradnje bi trajao negde oko dve i po godine, a lokalna samouprava se protokolom obavezuje da obezbedi sve potrebne dozvole i saglasnosti, kao i kompletnu infrastrukturu oko deponije - rekao je nakon završenog sastanka u Ministarstvu ekologije gradonačelnik Kraljeva, Ljubiša Simović.
   - Novom Pazaru je ovo ponuđeno rešenje više nego povoljno, jer nam preti ekološka bomba. Naročito imamo problem zimi, jer nam je deponija udaljena 25 kilometra od grada što iziskuje dodatne troškove i angažovanje u opremi i ljudstvu. Videli ste da su na sastanku prisustvovali i predsednici opština Sjenica i Tutin, što znači da ovu priču oko deponije šire gledamo - rekao je Meho Muhamedović, gradonačelnik Novog Pazara.
   Nemačka firma specijalizovana za prikupljanje, preradu i odlaganje smeća, na prostoru sadašnje deponije u Kraljevu podigla bi postrojenje u kome bi se po najsavremenijim tehnologijama prerađivao otpad iz ova dva grada, ali i Raške, Ušća, Vrnjačke Banje i Kruševca. Dnevno će na ovu deponiju dopremati i do 300 tona otpada, jer kapacitet postrojenja u nemačkoj premašuje 380 tona.
   - Tehnologija koju smo videli je takva da postrojenje spolja izgleda kao veliki tržni centar, sa izuzetkom što ima dimnjak. Transport, razdvajanje, uništavanje, prerada biorazgradivih materijala, odlaganje otpada, dovedeno je do savršenstva. Nama je posebno bio predstavljen sistem prikupljanja i prerade otopina iz deponije, jer će postrojenje biti nedaleko od Morave. Otpad će iz Novog Pazara stizati specijalnim vagonima što će omogućiti da tamošnji žitelji ne osete drastičnu promenu u ceni odnošenja smeća. Uz novu prugu tako ćemo dobiti i mogućnost da sa obala Ibra i njegovih pritoka uklonimo glavne zagađivače - kaže direktorka kraljevačke „Čistoće“ Verica Milanović.
   Tehnologija koja je predstavljena Kraljevčanima i Novopazarcima podrazumeva izdvajanje svega nerazgradljivog i obnovljivog iz otpada, a iz ostatka izvlačenje električne i toplotne energije, što je recimo ekvivalent dve potencijalne elektrane na Ibru. Ugovor je da podsetimo, u odnosu na ponude drugih evropskih kompanija koje su tražile i do 70 odsto udela više no povoljan za Srbiju, jer bi naši gradovi u budućoj firmi upravljali sa 51 odsto akcija, a sporazum bi bio potpisan na 25 godina sa mogućnošću produženja. Pored projektovanja, izgradnje i finansiranja postrojenja za preradu otpada, nemački partner „Medsorga“ je prihvatio sanaciju i rekultivaciju lokalnih deponija u Kraljevu i Novom Pazaru, ali i doniranje u vozilima đubretarima i ostaloj opremi komunalnim preduzećima.
Sonja Cvetković

Oj Moravo tija reko!!!

   Eksploatacija šodera na reci Moravi dovela je do divljanja njenog toka, nakon čega su meštani sela Katrga, Obrva i Bapsko Polje odlučili da sami prokopaju kanal koji će na osnovu rešenja Vodoprivredne inspekcije morati da vrate u prvobitno stanje. Problem traje već duže vreme. Za poslednje tri godine Morava progutala 90 hektara plodnog zemljišta

   Izgleda zadivljujuće, ali i pomahnitalo. Majku prirodu je teško ukrotiti ali ako se već mora onda nije ni teško. Doduše naš čovek ne bi bio to što jeste da nije umešao svoje prste, zarad interesa, što će reći para! Eksploatacijom šodera na ovom toku Morave reka je menjala svoje korito i polako počela da nosi sve pred sobom. Davnih, sada već šezdesetih, godina ovu najplodniju zemlju kraj Morave planski su meštani, po odluci ondašnje države „želeli da navodnjavaju“ međutnim crpnu stanicu im je sada ta ista reka i odnela. Crpna stanica sada i nije važna jer seljani ostaju bez najplodnije zemlje u ovom delu Srbije.
   - Vidite kako, problem nije od juče. Ovde se već nekoliko decenija eksploatiše šoder. Nemamo mi ništa protiv toga. Neka svako radi svoj posao! Međutim zakon se izgleda odnosi samo na nas. Pa mi smo na svojoj zemlji uradili ono što je bio posao drugih. Nismo im za to tražili ni pare, samo saglasnost i da nam kažu gde to da uradimo - revoltirano kaže Miladin Marković meštanin Katrge.
   Da je vrag odneo šalu seljani su shvatili pre par decenija kada je počelo sa velikom eksploatacijom šodera iz Morave. Peticijom koju su potpisali, pre nešto više od dve godine, meštani sela Obrva, Katrga i Bapsko Polje računali su da će država ozbiljno da se pozabavi njihovim problemom. Kako to zakon nalaže uredno su se obratili opštini Čačak i vodoprivrednim institucijama, ali su rešenje ipak morali sami da iznađu.
   - Mi smo se obratili Vodoprivredi u Čačku, oni su ljudi izašli nama u susret, ali do konačnog rešenja nismo došli jer nema sredstava da se uradi potpora Morave. Mi smo iz tog razloga bili prinuđeni da se samoorganizujemo jer ne možemo da gledamo da nam Morava dalje odnosi zemlju. Pa ovde dugme da posejete ima da rodi. Ova zemlja je najplodnija u Srbiji, to vam tvrdim. Svi uz reku žive od poljoprivrede... i šta kad je odnese reka. Od čega da živimo - pita se Milan Stanojević jedan od naprednijih poljoprivrednika iz Katrge.
   Kanal u dužini od nekih 200 metara je sada i glavni kamen spoticanja. Lovci su podneli prijavu, jer su smatrali da je lovište ugroženo, na šta je reagovala Vodoprivredna inspekcija. Zapadna Morava je na području navedenih mesnih zajednica činila u prošlosti, a i sada velike štete pomeranjem svog korita odnoseći velike površine plodnog zemljišta. Osamdesetih godina prošlog veka, nadležne državne institucije su na pojedinim mestima ovog područja utvrđivale obalu. Uprkos tome neke od tih utvrda reka je uništila. Na osnovu satelitskih snimaka seljani su na označenim mestima kako je i predviđeno na osnovu vodoprivrednih karti postavili sopstvenim sredstvima kanal ne bi li ublažili nivo Morave i zaustavili dalju štetu. No ta radnja je kažnjiva jer je moraju sprovoditi nadležne institucije, a ne seljaci u svojoj režiji bez obzira što su kanal napravili na sopstvenoj zemlji koja se sada nalazi pod vodom! Zakon je vrlo precizan te je opomenom naloženo da se tok reke vrati u prvobitno stanje.
   - Izgleda da je veća šteta od ovog kanala, nego od toga što smo mi ostali bez ovoliko zemlje. Nekom je u interesu a zna se i kome da kanal zatrpamo, jer smo šoderašima zatvorili put. Šteta je nenadoknadiva i ukoliko nastavi svako da vodi svoju politiku, mi ćemo, kao oni sa Drine, tužiti državu da nam vrati ili plati zemlju - kategoričan je Miladin Marković.
    Dalji razvoj događaja nije teško naslutiti. Meštani uglavnom poljoprivrednici, ovde nekad uberu i dva roda kao retko gde, no Morava je uzurpirala oko 90 hektara plodne zemlje u vlasništvu seljaka. Najugroženiji je čika Božidar, koji je ostao bez sopstvene zemlje.
   - Dete, šta da ti kažem, osto sam bez zemlje! Ja sam čovek seljak, od toga živim. Nosila voda i ranije, sad odnela sve ostalo nešto patrljaka od kukuruza. Uglavnom sejemo bašte, ma nema ništa... ostao sam bez 4 hektara zemlje, nema je - jada se u svojoj priči Božidar Manojlović.
Najavljeni protest se pretvorio u dogovor i zahtev upućen na više adresa, tako da se rasplet događaja može očekivati, ili bar početak rešavanja problema, u utorak u Raškom okrugu, gde su pozvani Republička vodoprivredna inspekcija, kao i gradonačelnici Kraljeva i Čačka. Prisutni su jednodušni u oceni, da ako se nešto ne preduzme, reka će ugroziti po proceni i dodatnih 50-tak hektara na području ova tri sela. Sami meštani su voljni i da ukoliko para nema za kanalisanje reke oni učestvuju u radovima, mehanizacijom i gorivom, rekao nam je Jovan Đorđević koga su meštani sva tri sela imenovali za koordinatora daljih pregovora.
   Geometri koji bi trebali da se pojave ovih dana, i premere gde je čija međa teško da će pod vodom utvrditi pravo stanje. Iz mapa se jasno vidi da je Morava nekontrolisanim vađenjem šljunka promenila svoj tok još pre kopanja spornog kanala. Seljani tvrde da su im šoderaši nudili i 200 evra po aru, za eksploataciju. Ko je vlasnik i čije su njive, sada i nije sporno, jer je šteta nenadoknadiva. Ono što je urgentno valjalo bi reku ukrotiti pre daljeg divljanja, jer je bedem dostigao već 7 metra i preti da se probije ka naselju. No, čovekova ćud je izgleda nepredvidiva baš kao i Morava.

SVE SE VRTI OKO PARA
   Na sastanku održanom u Raškom okrugu povodom rešavanja problema na potezu Morave i MZ Obrva, Katrga i Bapsko Polje pokazana još jednom nemoć kada para nema. Generalno naš problem je i kako sprovesti zakone kada su kazne male, jer za bespravnu eksploataciju šljunka one iznose 10-tak hiljada dinara. Osim načelnika Raškog i Moravičkog okruga ovoj debati su prisustvovali Vodoprivredni inspektori, predstavnici gradova Kraljeva i Čačka, Srbijavode iz Čačka, predstavnici mesnih zajednica koje su ugrožene i Lovači savez. Kao i što se dalo očekivati rasplet događaja ili bar početak rešavanja problema, je ipak na višim instancama. Sa današnjeg sastanka biće upućeno pismo Vladi i resornim institucijama i zatražiti po hitnom postupku tehničko rešenje po kojem bi se izvršila regulacija reke Morave, jača aktivnost svih inspekcija na suzbijanju eksploatacije šljunka. Ostaje da načelnici Raškog i Moravičkog okruga iznađu načina da obezbede sredstva koja nisu mala. No postoje i fondovi kojima se mora priložiti tehnička dokumentacija koje za sada nema, i koju će po hitnom postupku da odradi Srbija vode kao investitor.
Sonja Cvetović

Zvezdani Gaj ponovo otvoren za mališane

Radimo za našu sadašnjost i budućnost naše dece

   Pošto masovan povratak stanovništva na selo, kao neistorijski proces, nije verovatan, moguće je konzerviranje dostignutog nivoa procesa demografske tranzicije i povećanje nataliteta stimulativnim merama politike gde bi država raznim poreskim olakšicama i stimulativnim kreditima pružila šansu opstanka našeg sela, što se na žalost do sada nije desilo, u meri koju poljoprivrednici zaslužuju.
   Održiva poljoprivreda kao radno intenzivna privredna grana zahteva brojnu i sposobnu radnu snagu, koja bi resurse koristila u opsegu ekološkog optimuma na principima rentabilnosti. Sadašnja poljoprivreda kojom se bavi sve manje stanovništva, u tom smislu, ne može se smatrati održivom, budući da su socijalni aspekti održivosti u potpunosti isključeni. Mnoga istraživanja su pokazala da u poljoprivredi ostaje samo onoliko radne snage, koliko ostale privredne delatnosti ne mogu da prihvate. Tome u prilog ide i činjenica da ukoliko neko područje ima više poljoprivrednog stanovništva ono se smatra nerazvijenim. Reč je nažalost o starijem, neobrazovanom stanovništvu, rezistentom na tehnološko-ekonomske novine, kojima je cilj povećanje produktivnosti proizvodnje, očuvanje prirode i životne sredine, kao i sprečavanje pojave socijalnog ugara. Mladi Plazinići spadaju u onu naprednu kategoriju i već 10 godina se bore protiv vetrenjača na selu.
   - Godinama se bavimo proizvodnjom na selu. U početku je bilo svaštarenja da bi nakon par godina ustanovili proizvodnju mleka. Nije lako jer smo supruga i ja osnov te proizvodnje i rada. U početku nismo imali sopstvenu mehanizaciju, radilo se u najam, ispomagali komšije nas, i mi njih. Sve se može, ali treba strpljenja i živaca. Ne možete uvek računati na dobit. Ne znam nikoga ko je poštenim radom zaradio toliko da može i svom potomstvu da stvori odmah imperiju. Nekada ni generacije ne dođu do cilja. Supruga i ja smo polako učili i stigli negde do granice kada pravimo sopstvene kalkulacije šta je isplativije - kaže Nenad Plazinić jedan od boljih proizvođača mleka.
   Mršinci možemo reći napredno selo. Ima dobrih voćara, povrtara, ali i stočara. Porodica Plazinić ima 6 hektara svoje zemlje što je nedovoljno za pravu eksploataciju i ekonomičnost proizvodnje imajući u vidu da je njihova odluka bila proizvodnja mleka. Imaju želju da kupe još zemlje, ali problem je u parcelizaciji, tako da im uz okućnicu 4 i po hektara puno znače. Kupiti zemlju ili investirati u objekte i mehanizaciju je bila odluka na koju se poslednjih godina nisu mnogo dvoumili. Kako kaže naš domaćin zemlje ima u izobilju, sve manje se obrađuje, a šteta jer je kvalitetna.
   - Da bi imali rentabilnu proizvodnju mleka, dovijamo se. Uglavnom sami spravljamo hranu. Zbog toga u zakup uzimamo i po 20-tak hektara zemlje. Sad je lakše jer imamo sopstvenu mehanizaciju. Prošle godine smo kupili i balirku, treba uskoro da nam stigne i novi traktor. Ovaj u dvorištu davno odslužio svoje. Da bi mleko bilo isplativo računajte na ulaganje od 20 dinara, sve preko toga se ne isplati. Mi trenutno imamo cenu koja nije kao pre 3 godine, recimo, ali od mleka i tova teladi sa farme smo stvorili sve što danas imamo. Postoje i neke najave iz Imleka da će povećati cenu, biće dobro ako se obistini. Nismo ulagali u objekte za nas, već za stoku. Od nje živimo i tako će biti dok mi budemo mogli da opstajemo - kategorično će Nenad.
   Smiljana i Nenad su jedina aktivna radna snaga što je još jedna otežavajuća okolnost pa su mnoge poslove van farme prinuđeni da odrade u zamenu. Smiljana je inače iz Dvora na Uni i nije ni slutila da će svoj život nastaviti u Srbiji pa još i na selu. Na žalost ratna dešavanja su njenu porodicu smestili na različite meridijane sveta. Nenad se nije dvoumio da li da ostane na selu jer veli da od ovog posla može da se živi, jer im stočni fond koji imaju to ipak omogućuje. Ovi mladi ljudi prosto dopunjuju jedno drugo.
   - Znate kako, život vam očas napiše roman. Nisam ni slutila da ću doći u Srbiju, pa još na selo. Al verujte zavoli se. U početku smo proizvodili povrće, kasnije počeli sa mlekom i eto! Danas ne bi mogla drugo da radim. Zajednički radimo sve poslove, ispomažemo Neša i ja jedno drugo. Nema velike podele poslova. Sloga sve rešava, kako se dogovorimo tako i bude. Svikla sam na sve, nije mi teško, a nađe se vremena i za prijatelje i rođake. Jedino nikada nismo zajedno kao porodica otišli na godišnji odmor. Pa kome da ostavimo ovoliki broj stoke - pita se naša domaćica Smiljana.
   Plazinići će ovu godinu završiti sa predatih 110.000 litara što je znatno više no lane. Cenom mleka koju predaju Imleku drže proizvodnju na rentabilnosti, mada očekuju i da će u novoj godini cena od 29 dinara sa premijom biti nešto viša. Od zarade koju su ove godine ostvaraili prinovili su balirku, traktor koji treba da ovih dana stigne na imanje. Jedino zbog kašnjenja subvencija za muzna grla nisu stigli da prošire tovilište tako da planiraju da podmlade stočni fond i povećaju proizvodnju za bar 30.000 litara mleka. U planu je i nabavka samohodnog kombajna. Kako Nenad tvrdi svom podmlatku Tijani i Petru želi da stvori dobre uslove za nastavak ovog posla ukoliko budu imali želju, ali i motiv. Naravno da se uvek mora obratiti pažnja i na greške i rizike proizvodnje, jer u svakom poslu pa i ovom ništa ne sme da bude prepušteno slučaju. Ukoliko i država stimuliše Plaziniće neće biti problema. Na žalost podaci govore da nam se stočni fond, bar kada su u pitanju krupna grla iz godine u godinu smanjuje. Možda je neko sa razlogom uvozio mleko u prahu, rak ranu naše mlečne proizvodnje.
Sonja Cvetković

CEFTA - šansa ili zabluda?!

   Srbija će od 1. januara obavljati ulogu predsedavajućeg Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, CEFTA, za 2010. godinu, što će joj omogućiti da na tržištu regiona ostvari bezmalo trećinu ukupnog izvoza. Stručnjaci Privredne komore Srbije (PKS) naglašavaju, u analizi dostavljenoj medijima, da sporazum o slobodnoj trgovini, zaključen 19. decembra 2006. godine, a u koji su osim Srbije i UNMIK/Kosova kao carinske teritorije uključene još Bugarska, Rumunija, Crna Gora, Hrvatska, Moldavija, Makedonija i Albanija, predstavlja odličnu priliku za dalji razvoj naše spoljne trgovine, a posebno izvoza.
   Izvoz Srbije u zemlje CEFTA se u toku poslednjih nekoliko godina ustalio na oko 32 odsto od ukupno ostvarene vrednosti izvoza, dok uvoz obuhvata svega osam procenata od ukupnog, navode analitičari Privredne komore Srbije. Koliko je tržište zemalja u centralnoj Evropi atraktivno za naše eksportere dovoljno govori i podatak da je Srbija u periodu od početka januara do kraja oktobra 2009. sa ostalim zemljama iz te grupacije imala ukupan suficit u robnoj razmeni od približno 1,17 milijardi dolara.
   - Naše kompanije su lani u slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi najviše zahvaljujući isporuci poljoprivrednih sirovina i raznih prehrambenih proizvoda, ostvarile suficit od 1,8 milijardi dolara, ali takav višak ove godine, usled nižeg obima trgovine, neće sigurno biti dostignut, kaže Mladomir Novaković predsednik Regionalne privredne komore Kraljevo.
   Analitičari Privredne komore Srbije naglašavaju da Srbija sa većinom članica CEFTA ima visok trgovinski suficit, a takvo stanje se održava u dužem razdoblju. U robnoj razmeni Srbije sa ostalim članicama, veliki udeo imaju i produkcija crne i obojene metalurgije, proizvodi hemijske industrije i električna energija. Stručnjaci Privredne komore naglašavaju da postojeći Sporazuma o slobodnoj trgovini ima bitne prednosti u odnosu na ranije dvostrane trgovinske aranžmane, jer stvara uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar Regiona. CEFTA je zamenila mrežu od čak 32 dvostrana aranžmana o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope koji su se primenjivali od 2001. godine. Najvažnija prednost ovog novog sporazuma je prema oceni stručnjaka, u tome što sve zemlje Regiona čini atraktivnijim mestom za strani kapital, jer je uspostavljen zajednički pravni okvir za investicije, što bi trebalo da podigne zainteresovanost ulagača.
   - Sporazum o slobodnoj trgovini podrazumeva i poštovanje pravila Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije, što znači da naša zemlja prihvata da posluje po propisima koji postoje u 27- članom bloku država i pre pune primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Unijom.
   U skladu sa Sporazumom u Regionu je do kraja 2008. uspostavljena puna liberalizacija razmene industrijskim proizvodima. U 2009. su dogovorene olakšice u prometu poljoprivrednim proizvodima, a pregovori oko potpune trgovinske liberalizacije produžiće se i tokom 2010.
   - Kad je reč o prometu poljoprivrednih proizvoda Srbija je zadržala određeni deo zaštite u prometu te robe jedino sa Hrvatskom, ali će se do 2011. godine 72 odsto tarifnih oznaka u razmeni sa tom zemljom potpuno liberalizovati, dok će se dozvoljene kvote značajno uvećati, a u okviru njih carinske stope ukinuti ili znatno sniziti u odnosu na trenutni nivo. Uprkos svim navedenim i drugim bitnim prednostima, važeći CEFTA sporazum ima i nedostataka, a jedan od najvećih je što se u realizaciji tog aranžmana i dalje pojavljuju razne necarinske prepreke kojih u Regionu ima, prema oceni stručnjaka, više od sto - kaže Milan Prostran zadužen za resor poljoprivrede u Privredne komore Srbije.
   - Najčešće necarinske barijere u trgovini odnose se na komplikovanu proceduru na graničnim prelazima - veliko administriranje i neusklađenost u radu carine i inspekcijskih službi - sanitarnih, veterinarskih i radioloških. Srbija će u svojstvu predsedavajućeg Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi za ovu godinu raditi, između ostalog, na daljem usavršavanju trgovinske liberalizacije, a kao najvažnije zadatke smatra moguće otvaranje pregovora o liberalizaciji usluga, stvaranje jednakih uslova za investicije i otvaranje tržišta javnih nabavki u svim državama potpisnicama sporazuma.
Sonja Cvetković

Posao na brodu nije zabava
 
   Priča koja je poslednjih godina veoma aktuelna u Srbiji je kako dobiti posao na brodu koji plovi arhipelagom Centralne Amerike. Kraljevčanin Vladimir Petrović govori nam o svojim iskustvima sa prekooekanskih brodova, gde je radio kao fotograf

   Ukoliko se prijavite na oglase koje na internetu postavljaju razne Kruzer kompanije, ali i budete srećne ruke da prođete kroz niz intervjua sa poslodavcima, na kraju možete dobiti posao na nekom od brodova koji plove uglavnom iz Majamija do mnogobrojnih ostrva u Centralnoj Americi, ili od Aljaske do Panamskog prolaza. Poslovi na brodovima koji se nude su razni. Možete raditi kao animator, vaspitač, disk džokej, telefonista, kelner, krojač, čistač... bukvalno ima posla za mnogobrojna zanimanja. Čak možete raditi i kao fotograf! Naš sugrađanin Vlado Petrović radio je kao fotograf osam meseci i to na dva broda, obišao i fotografisao mnoge ljude i predele od Aljaske do Majamija.
   - U mom slučaju govorimo o kompaniji „Image“ čiji sam sajt posetio, aplicirao za posao fotografa i ostavio svoj CV. Ova kompanija se bavi uslugama fotografisanja, ali postoje i kompanije koje se vlasnici brodova, i tamo možete aplicirati za mnoge poslove. Prvi razgovor na koji sam otišao bio je u Beogradu. Onda je urađena jedna selekcija kandidata, i oni koji su ostali pozvani su na drugi intervju u Zagrebu. Nakon toga su odabrali one koje će zaposliti, među kojima sam i ja bio i usledio je odlazak u Majami. Tamo smo imali sedmodnevnu obuku, gde smo vežbali kako se postavlja oprema za fotografisanje, odnosno kako se pravi studio na brodu - kaže Vladimir Petrović.
   Kao i na svakom početku najteže je prvih nedelju dana, govori nam sa uzdahom Vlado, koji nije krio da su mu ti dani bili veoma naporni, kao uostalom i prvi mesec rada na brodu.
   - Plate se kreću u rasponu od 800 pa do maksimalnih 2.000 dolara koliko možete zaraditi kao običan radnik, dok menadžeri ili vaši pretpostavljeni mogu primati od 5.000 do 7.000 dolara. Do mesta menadžera se može stići, ali to znači da morate provesti minimum pet godina na brodu i postignuti zapažene rezultate. Recimo, kelneri ili osoblje u restoranima mogu zaraditi više i od fotografa, u šta sam se u par navrata i sam uverio. Ja sam kao fotograf zarađivao od početnih 800 dolara, pa do maksimalnih 1.600 koliko dobijaju već iskusni fotografi. Dnevno smo radili između 10 i 11 sati, dok recimo osoblje u restoranima ima i po 13 do 14 sati efektivnog rada. Tako da se na brodu puno radi, a veoma malo odmara iz čega možete zaključiti da je priča o tome kako je raditi na brodu veoma zabavno čista iluzija - kaže Vladimir.
   Međutim, postoji nekoliko preduslova koji su neophodni za rad na prekookeanskim brodovima, a njihovo nepoznavanje se na intervjuima sa poslodavcima može čak i prikriti. Jedan od najvažnijih je odlično poznavanje engleskog jezika, jer se on isključivo koristi na brodu.
   - Ukoliko radite u segmentu koji ima dodire sa gostima, što znači da vi tog putnika morate nešto da pitate, ili da saslušate nešto što gost treba da vam kaže, onda treba da imate osnovno znanje engleskog jezika kako bi mogli da komunicirate. Međutim, dešavalo se da na brod dođu ljudi koji nemaju dobro poznavanje engleskog, dođe do nesporazuma i problema, odnosno do toga da putnik dobije pogrešne informacije, a to povlači puno toga, recimo putnik može da se požali vašem menadžeru da nije zadovoljan uslugom, i onda možete ostati bez dela plate ili čak dobiti otkaz - govori Vlada Petrović.
   - Iako se puno radi, uvek se može naći malo slobodnog vremena kada brod pristane u luku da se malo razgledaju egzotična ostrva. Najviše vremena smo bili na Bahamskim ostrvima, prolazili smo Panamski kanal, bili na zapadnoj strani Amerike i otišli sve do Aljaske. Tada sam srećom dobio posao fotografa na drugom brodu koji je bio plaćeniji. Onda sam se ponovo vraćao zapadnom stranom Amerike, zadržali smo se na ostrvima u Meksiku, a onda potom ponovo kroz Panamski kanal i ponovo na Bahame. Ako me pitate da li se sve to isplatilo, reći ću da je dobra strana mog posla na brodovima bila što se puno proputovalo, ali kada dobijete dozvolu da izađete, to je svega par sati i onda natrag na brod i na posao. S druge strane kada pristanete u neko malo mesto koje ima dve ulice i nekoliko kafana, vrlo brzo vam do sadi, jer ga obiđete za veoma kratko vreme - priča Vlado.
   On kaže da se nije nadao da će neke stvari, govoreći o poslu, biti tako striktne i zahtevne, da mu se dešavalo da ima želju da se ne vrati na brod.
   Vladimir napominje da Kruzer kompanije uglavnom biraju mlađe ljude, upravo zbog svih tih zahteva i obaveza. One koje oni biraju su oni koji nemaju puno radnog iskustva i koji nisu spremni da se suprotstave autoritetu. Ne znaju da im neki šef može biti gori ili bolji, jer nisu prošli kroz nekoliko kompanija. Zato ti mladi ljudi ćute i rade, i to tim kompanijama odgovara. Posao je u prevodu one klasične američke izjave „uzmi ili ostavi„.
    Naš sagovornik kaže da se za neka zanimanja na brodu nikada ne bi vratio, a tu spada i posao fotografa, dok bi se možda vratio za neka ležernija zanimanja, koja su manje plaćena, ali i manje odgovornija.

UGOVORI NA 6 MESECI
   - Ugovori koje sklapaju fotografi i u mom slučaju firma „Image“ su takvi da prvi ugovor uvek traje osam meseci, dok su svi ostali po šest. Potrebno je vreme da se naviknete na brod, pa iz tog razloga prvi ugovor traje dva meseca duže od uobičajenih ugovora. Postoje kompanije koje plaćaju avionsku kartu do mesta isplovljavanja broda, dok ima kompanija kao što je bio u mom slučaju gde vi sami plaćate avionsku kartu - objašnjava Vlado.
Nenad Božović

Konačno na redu i briga o vodosnabdevanju na selu

   Na samom kraju 2009. godine prijatno nas je iznenadili vest da je Republika Srbija odobrila sredstva od 1,3 miliona dinara za unapređenje seoskih vodovoda na području grada Kraljeva.
   Zamenik gradomnačelnika dr Ljubuša Jovašević tom prilikom je istakao značaj ovih sredstava odobrenih za prvu fazu održivog upravljanja nad seoskim vodovodima na području grada Kraljeva, naglasivši da postoji preko 1.300 seoskih vodovoda od koji gotovo ni jedan nema upotrebni niti građevinsku dozvolu. Odobrena sredstva će u prvoj fazi biti iskorišćena za uspostavljanje pravne regulative kako bi se omogućila efikasna kontrola ispravnosti u seoskim vodovodima.
   Iz tog razloga novine Ibarske podsećaju na hronologiju događaja koji su prethodili pokretanju Programa za uspostavljanje kontrole nad seoskim vodovodima.
   Maja 2005. godine na sednici Skupštine opštine Kraljevo usvojen je LEAP, tada opštine, Kraljevo. LEAP - Lokalni ekološki akcioni plan zaštite životne sredine se odnosi na aktivnosti opština i gradova u cilju definisanja određenih mera koje treba preduzeti i investicija koje se moraju uložiti u zaštitu i obnovu životne sredine. Rađen je kao LEAP za gradsko područje i LEAP seoskih Mesnih zajednica, zbog složenosti i različitosti ekološke problematike na urbanom i ruralnom području. Akcionim planovima je predviđena realizacija ovog važnog strateškog dokumenta u oblasti zaštite životne sredine, po principu „korak po korak“.
   Na osnovu analize Upitnika, koji su u Odseku LEAP-a popunili predsednici mesnih zajednica, utvrđeno je da je prioritet među problemima u seoskim MZ - vodosnabdevanje.
   Na području seoskih MZ na teritoriji grada Kraljeva ima oko 1.300 seoskih vodovoda preko kojih se vodom snabdeva oko 50% seoskog stanovništva. Ostalo stanovništvo kao izvor vodosnabdevanja koristi bunare, hidrofore i ručne pumpe.
   Efekti primene zakonskih propisa i opštinske odluke dosta su slabi, jer činjenice ukazuju da je od 41 obrađene MZ legalizovano samo 5 seoskih vodovoda.
   Seoskim vodovodima ne upravlja niti jedno Javno komunalno preduzeće. Voda je van redovne kontrole od strane ovlašćenih ustanova, što dovodi u pitanje higijensko-sanitarnu ispravnost vode za piće.
- Voda za piće mora biti higijenski ispravna, što znači da svojim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama zadovoljava propisane standarde Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Higijenska ispravnost vode za piće utvrđuje se: osnovnim, periodičnim i pregledom vode na novim vodozahvatima, kao i na osnovu higijensko-epidemioloških indikacija. Laboratorijske preglede vode za piće rade ovlašćene zdravstvene ustanove ističe dr Nebojša Dimitrijević iz Zavoda za javno zdravlje Kraljevo i skreće pažnju da:
- Laboratorijska ispitivanja vode imaju pravi značaj samo u slučajevima kada su vodni objekti urađeni i održavaju se na propisan način i kada su pod stalnim sanitarnim nadzorom. U suprotnom, analiza jednog ili više uzoraka sa vodnih objekata koji nisu pod stalnim nadzorom daje nam uvid u trenutni kvalitet vode tog vodnog objekta, ali nam ne daje za pravo da takav vodni objekat smatramo bezbednim. Pored laboratorijskih analiza neophodno je izvršiti i inspekciju vodnog objekta i uočiti eventualne propuste (u građevinskom smislu, u zonama sanitarne zaštite, u načinu održavanja, dezinfekcije i sl.), koji bi mogli da dovedu do zagađenja vode za piće.

Da podsetimo samo na neke podatke:
U toku 2007. godine u sklopu ovog Programa LEAP-a, urađena je jednokratna kontrola vodovoda u dvadeset Mesnih zajednica.

SEOSKI VODOVODI
   Neispravnost vode za piće u seoskim vodovodima uglavnom je u bakteriološkom pogledu što je posledica ljudskog nemara, nedovoljne organizovanosti i neopremljenosti objekata za vodosnabdevanje. Osnovna oprema za dezinfekciju vode na seoskom području uglavnom ne funkcioniše. Uspostavljanjem reda u oblasti vodosnabdevanja na selu pružile bi se mogućnosti boljeg kvaliteta života na selu i opstanka mlađe populacije koja vidi svoju budućnost u radu na seoskim gazdinstvima
Pokret za održivi razvoj „Odraz“
Kraljevo

Trofejna rasa divljih svinja i u našem lovištu

U prihvatilište lovačkog društva „Studenica“ pušteno je osam nazimaka rase austrijskog porekla

   Nakon dve godine od podnošenja zahteva resornom Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za kupovinu podmlatka divlje svinje, lovačko udruženje „Kraljevo“ iz Kraljeva, u ograđenom prihvatilištu za divlje svinje, lovačkog društva „Studenica“ sekcije Mlanča, pušteno je osam nazimaka, prasad trofejne rase austrijskog porekla, radi poboljšanja i podizanja genetske strukture domaće rase divljih svinja, koje su u ovim prostorima dominatna divljač.
   Lovačko udruženje „Kraljevo“ iz Kraljeva, nosilac i organizator ovog pionirskog poduhvata, uz nesebičnu pomoć, oko ograđivanja prihvatilišta za divlje svinje, lovaca i meštana srednjevekovnog naselja Mlanča, na domaku manastira pored reke Studenice i planinskog masiva Čemerno i Radočelo, drevnih lovišta srpske srednjevekovne vlastele, Nemanjića, pustilo je u prihvatilište veličine tri hektara, osam nazimaka divlje svinje.
   Dolazak kombija u kome su transportovani nazimci divlje svinje u naselje Mlanča, sa neskrivenom radošću i oduševljenjem, dočekali su meštani i lovci ovog pitomog kraja, gde je lovstvo tradicionalno i prenosi se „sa koleno na koleno“.
   Najstariji lovac u ovom kraju Pero Borisavljević rekao nam je da su lovci veoma zadovoljni i sa velikom pažnjom svi će se posvetiti čuvanju i odgoju nazimaka, a lovac Jovan Dragićević, takođe lovac sa dugim stažom, kaže da je učestvovao u ograđivanju prihvatilišta za divlje svinje, da je kao i svi lovci zadovoljan, a da će ovaj podmladak doprineti da se obogati lovište sekcije Mlanča.
   - Započeti posao koji je trajao oko dve godine, sa opravdanim razlogom, najzad je okončan. Uspeli smo da u ogračeni prostor pustimo podmladak divlje svinje, time i obogatimo lovišta lovačke sekcije Mlanča. Zahvalio bih se na pomoći upravniku lovišta Lazaru Milutinoviću i predsedniku udruženja Urošu Đokoviću, kao i lovcima i meštanima koji su učestvovali u ograđivanju prostora za smeštaj i odgoj nazimadi divlje svinje - rekao je predsednik lovačke sekcije Mlanča, Dragoslav Antonijević.
   Nakon dve godine od podnošenja zahteva resornim ministarstvima za kupovinu nazimadi, lovačko udruženje dobilo je rešenje i odobrenje za ovaj pionirski poduhvat, istakao je predsednik lovačkog udruženja Uroš Đoković, a po preporuci stručnjaka iz šumskog gasdinstva „Srbijašume“ nabavljena su nazimad divlje svinje trofejne rase austrijskog porekla, od lovačkog udruženja Zemun, sa ciljem da se nakon godine boravka nazimadi u prihvatilištu lovačke sekcije Mlanča, rasprostrani na ove terene i ukrštanjem sa domaćom rasom divljači dobije u kvantitetu i kvalitetu divlje svinje.
   Nakon puštanja nazimadi u ograđeno prihvatilište, predsednik lovačke sekcije Mlanča Dragoslav Antonijević pozvao je sve lovce i meštane koji su dobrovoljnim radom doprineli da ovaj pionirski poduhvat uspe na svečanu večeru priređenu za ovu priliku, uz druženje i veselje i slavskim ritualom, neizbežnim i poznatim u ovim krajevima, ispijanju treće rakije, domaćinske dobrodošlice.
M.T.Todo

Srndać

   Krajem novembra meseca protekle godine, na Ibarskoj magistrali između Kraljeva i Ušća, lovac Mirko Vučićević iz Lađevaca, pronašao je ranjenog srndaća koji je imao vidne povrede glave. Uz nesebičnu pomoć saobraćajne policije iz Ušća, srndać je prebačen u veterinarsku stanicu Ušće gde su veterinari Miko i Saša Košanin konstatovali povrede glave tupim udarcem, verovatno izazvan od udara vozila, koje su sanirali. Nakon veterinarskog pregleda, srndaća je preuzela stručna služba lovačkog udruženja Kraljevo i pustila u ograđeni prostor fazanerije u Vitanovcu, gde se vidno oporavlja uz nadzor i brigu radnika fazanerije, tako da se očekuje u toku ovog meseca potpun oporavak i puštanje srndaća u lovište Studenica.

Novogodišnje takmičenje u Žiči

  Svake godine, prvog januara, kada vremenske prilike dozvoljavaju, na ribnjaku u Žiči, Udruženje sportskih ribolovaca „Hristifor Perišić-Kićo“ iz Kraljeva organizuje takmičenje sportskih ribolovaca, sa ribolovnog područja Kraljevo i goste iz gradova: Čačka, Valjeva, Trstenika, Kruševca i Ušća.
   Na ribolovnoj stazi ribnjaka u Žiči, prvog januara, okupilo se dvadeset vrhunskih takmičara zaljubljenika u ovaj atraktivan, relaksirajući i dinamičan sport, koji od takmičara traži upornost, znanje i umeće. Takmičenje se odvijalo u ribolovnoj disciplini ulov ribe udicom na plovak slobodna tehnika pecanja.
   Vreme je bilo oblačno, sa malo padavina u trećem satu takmičenja, pogodno za ribolov, riba je „slabo grizla“ što je karakteristično za zimski period, lovila se sitna babuška težine do dve stotine grama, ulov ribe bio je ispod proseka, za ribolov na ribnjaku. Nakon četiri sata takmičenja, sudija susreta Mladen Radujević, koji je vodio takmičenje vrlo dobro, bez primedbi takmičara, merenjem ulova ribe, sumiranjem rezultata, proglasio je pobednike po sektorima Novogodišnjeg tradicionalnog takmičenja sportskih ribolovaca.
   U sektoru „A“ Predrag Vesligaj, takmičar iz Kruševca osvojio je prvo mesto sa skromnim ulovom ribe od 4.210 grama, drugi je bio Ratko Ristić iz Čačka, sa ulovom od 3.430 grama, a treće mesto zauzeo je Miroslav Košanin iz Ušća za ulov ribe od 2.130 grama.
   Dragan Vesligaj, takmičar iz Kruševca, u sektoru „B“ našao se na prvoj poziciji sa ulovom ribe od 4.160 grama, drugi je bio Stefan Nikolić iz Čačka, sa ulovom od 3.430 grama, a treće mesto zauzeo je Miroslav Košanin iz Ušća za ulov ribe od 2.130 grama.
   U sektoru „C“ ubedljivo najbolji takmičar je bio Branko Bojović iz Čačka sa ulovom ribe od 4.510 grama, kome je pripala i laskava titula „majstor staze“ za najteži ulov, drugo mesto pripalo je takmičaru iz Trstenika Goranu Cvetiću za ulov ribe od 2.400 grama, a treće mesto osvojio je Goran Babić, takmičar iz Kruševca, sa ulovom ribe od 1.610 grama.
   Karakteristično za ovo takmičenje je i to da je nekoliko takmičara prošlo sa ulovom ribe od tri stotine grama do jednog kilograma, mada se radilo o iskusnim i kvalitetnim takmičarima.
   Nakon takmičenja, takmičari su se okupili u ribljem restoranu „Kod Neda“ na obali ribnjaka, gde su nastavili druženje sa pričama o ribolovu, i ribarskim dogodovštinama i dogovoru da se i iduće godine 2011, ako to vremenske prilike dozvole, nađu na ribolovnoj stazi ribnjaka, iskusniji i sa   večnim znanjem takmiče u ovom tradicionalnom nadmetanju sportskih ribolovaca Republike Srbije.
M.T.Todo

Liga trofeja u ribolovu

Poštovani ribolovci,
   zbog svima vama poznate situacije u Udruženju H.P. Kićo, još uvek nismo u mogućnosti da proglasimo pobednika i dodelimo nagrade za Mini ligu trofeja. Nadamo se da će se situacija u Udruženju rešiti u što kraćem roku kada ćemo dodeliti zaslužene nagrade. Ono što smo trenutno u mogućnosti je da dodelimo obećane pretplate za Ibarske svim učesnicima Mini lige.
   Od ovog broja startuje nova LIGA TROFEJA i trajaće do 26. decembra 2010. godine.
   Pravo učešća u ligi imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom koji imaju prebivalište na teritoriji grada Kraljeva. Učesnik ulov mora uz kupon iz IBARSKIH prijaviti kod ovlašćenih klubova, a overen kupon treba najkasnije za 5 dana da dostavi u redakciju Ibarskih.
   Na kraju takmičenja žiri će proglasiti 3 ribolovca sa najvrednijim ulovima (ne moraju biti i najteži) koji će dobiti vredne nagrade u ribolovačkom priboru, a najteži ulovi u svim kategorijama dobiće godišnju pretplatu na IBARSKE.
   Specijalnu nagradu dodelićemo najmlađem učesniku LIGE TROFEJA.
BISTRO

TABELA

Belun
1. Dejan Milovanović - Katinac, 4.100 grama
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama
Klen
1. Jovan Jovanović 1.920, gr
Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.
Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.
Šaran
1. Mirko Dimitrijević 7.300 gr.
Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Srećna Nova filmska godina

   O protekloj godini, filmovima prikazanim u kraljevačkom bioskopu, koncertima, predstavama, izložbama i o drugim temama razgovarali smo sa direktorom Multimedijalnog centra „Kvart“ Borom Tošićem

   Protekla godina za MMC „Kvart“ bila je uspešna uprkos ekonomskoj krizi i epidemiji gripa. „Kvart“ se trudi da svojim aktivnostima odražava multimedijalnost, što znači da organizuje raznorodne kulturne događaje kao što su koncerti i izložbe slika. Najgledaniji film u protekloj godini u Kraljevu bio je „Sveti Georgije ubiva aždahu“ koji je videlo blizu 5.000 gledalaca, zatim najnoviji nastavak serijala o Hariju Poteru „Hari Poter i punokrvni princ“, kao i animirani film „Ledeno doba 3“ koji su iako je animirani gledale sve generacije.
   Naš sagovornik nam je napomenuo da je i organizovano više premijera filmova na kojima je gostovala glumačka ekipa, kao što su bile premijere domaćih filmova „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i „Tamo i ovde“. Naglasio je da se premijere van Beograda retko dešavaju i da je to zasluga menadžmenta „Kvarta“ kojem ide na ruku moderna tehnička opremljenost bioskopa.
   - Neke efekte možete čuti samo u „Kvartu“ kao što je to bio slučaj sa filmom „Čarlston za Ognjenku“. Po samom svedočenju njegovog autora neki šumovi su se čuli samo u studiju Lika Besona gde je produkcija ovog filma rađena i u našem bioskopu. Filmove je najbolje gledati u bioskopu, pogotovo kada imate na raspolaganju ovako moderan bioskop, nego na malim ekranima na kojim ni zvuk, a pogotovo efekti slike nisu ni prići onim efektima koji se mogu videti na velikom platnu - rekao je Bora Tošić.
   Pored toga pozvao je na suzbijanje piraterije i ukazao na slab kvalitet takvih kopija. Pohvalio se i frekvencijom repertoara i njegovom aktuelnošću.
   - Filmovi koje prikazujemo su aktuelni i prikazuju se kod nas skoro u isto vreme kao i u svetu. Dnevno imamo po tri projekcije različitih filmova i uvek se trudimo da imamo na repertoaru neki film za decu, jer u velikoj meri se trudimo da najmlađe dovedemo u priliku da dožive film na velikom platnu.
   Multimedijalnost ove, slobodno se može reći, ustanove kulture (koja nije na budžetu grada) oslikavaju i podaci o muzičkim dešavanjima u toku prošle godine. Gosti MMC-a bili su muzičari Slobodan Trkulja, Ekstra Nena, Oliver Njego i Jadranka Jovanović. Održano je više rok i džez koncerata, kao i više di-džej žurki. Povodom otvaranja spomen sobe posvećene Lazi Ristovskom u „Kvartu“ je održan koncert, a povodom stogodišnjice Gimnazije svečana akademija.
    - U toku prošle godine svoj prostor smo otvorili i likovnim umetnicima, tako da je u kafe-galeriji izlagalo više slikara. Prostora za saradnju je dosta i pozivam likovne umetnike, kao i autore umetničke fotografije da konkurišu za ovaj prostor, jer izložena dela su dostupna brojnoj filmskoj publici. Na našem proscenijumu izvedeno je i više pozorišnih predstava i svečanih akademija, kao i više predstavljanja političkih stranaka. U našem medija centru koji je jedini prostor takve namene u Kraljevu predstavili smo više knjiga i organizovali medijsko predstavljenje raznih sadržaja - ističe direktor Bora Tošić.
   Za kraj direktor MMC „Kvart“ Bora Tošić nas je upoznao i sa saradnjom sa festivalima i revijama filmova od kojih su na sceni kraljevačkog bioskopa organizovani festival dečjeg filma „Kids fest 2009“, kao i „Revija autorskog filma“ i revija nemačkog filma. Saznali smo da na proleće treba da budu prikazani filmovi festivala „Slobodna zona“ posvećenih ljudskim pravima.
   - Trenutno je na repertoaru novi domaći film „Medeni mesec“, a očekujemo i nove svetske blokbastere - kazao je Bora Tošić i na kraju poručio našim čitaocima „Srećna Nova filmska godina: dobrodošli u „Kvart“.
Aleksandar Marić



Istorijski arhiv Kraljevo sprovodi reforme resornog ministarstva

   U korak sa vremenom

   Istorijski arhiv Kraljevo jedna je od sedamnaest institucija koju je Ministarstvo kulture odabralo da učestvuje u projektu „Jačanje institucionalnih kapaciteta i kadrovskih potencijala za upravljanje u oblasti kulture“. Svrha programa je da se na direktan način omogući prenošenje znanja i iskustva domaćih institucija i organizacija u kulturi onima koji imaju najviše motiva da se dalje profesionalno usavršavaju i da uspostavi saradnju i razmenu između organizacija širom Srbije.
   U okviru dvonedeljne stručne obuke, krajem prošle godine, obrađene su teme strateškog planiranja, menadžmenta institucija kulture, predstavljen je program Evropske zajednice „Kultura 2007 – 2013“, program stranih fondacija i uspešni projekti civilnog sektora u kulturi. Za vreme stručne obuke, organizovana je i poseta stranim kulturnim centrima u Beogradu: Francuskom kulturnom centru, Austrijskom kulturnom forumu, Italijanskom institutu za kulturu i Gete institutu. Stipendista projekta koji je kako stoji u preporuci Ministarstva kulture iskazao veliku zainteresovanost i motivaciju za usavršavanje u svom domenu je Dalibor Dimitrijević, direktor Istorijskog arhiva Kraljevo.
   Jasna potreba za institucionalnom tranzicijom-transformacijom postojeće infrastrukture i razvojem kulturnih institucija, proistekla je iz činjenice da je sistem institucija kulture zastareo, nefunkcionalan, bez jasne strategije i sposobnosti za pronalaženje dodatnih sredstava kod domaćih i inostranih fondova. U tom cilju je Ministarstvo kulture i pokrenulo ovaj projekat kako bi se došlo do ostvarivanja kvalitetnije i održivije decentralizacije u kulturi i spada u prioritete za period do 2011 godini, kaže Dimitrijević.
   Za aktivno učešće na seminaru i uspešno sprovedenu praksu, Minstarstvo kulture je svim kandidatima, njihovim institucijama i lokalnim samoupravama, u pisanoj formi preporučilo da iskustva stečena tokom seminara i stručnog usavršavanja iskoriste za inovativan rad sa kolegama i saradnicima u cilju unapređenja rada ustanove i nadležnih opštinskih uprava i za dalju saradnju sa drugim institucijama i organizacijama kulture u Srbiji. Partneri u realizaciji ovog programa su Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i kancelarija Tačka kulturnog kontakta.
   Rezultat ovog programa su, ističe Dimitrijević, nacrti nekoliko projekta koje priprema Istorijski arhiv i koji korespondiraju sa ciljevima projekta Ministarstva, a odnose se na profesionalizaciju i modernizaciju administracije, redefinisanje misije javnih ustanovama kulture, uvođenje strateškog planiranja, pronalazak novih izvora finansiranja. Arhiv će inicirati i pokretanje postupka za formiranje gradskog Saveta za kulturu zajedno sa drugim ustanovama kulture koji bi radio na izradi lokalne strategije razvoja kulture.
   Projekti saradnje proistekli iz ovog programa biće posebno podržani od strane Ministarstva kulture. Učešće Istorijskog arhiva u Kraljevu u projektu Ministarstva kulture još jednom je potvrdilo da ova ustanova ima veliki potencijal za realizaciju projekata nadležnog ministarstva i države. Svojim delovanjem kraljevački Arhiv doprineće sveobuhvatnoj reformi sistema kulture počevši od reforme sopstvenih kadrova, protokola i pravila. Među planovima i aktivnostima predviđenim u prvoj fazi je uvođenje obaveznog postupka evaluacije godišnjih izveštaja, profesionalno usavršavanje zaposlenih, sprovođenje treninga i seminara kojima treba ojačati ustanovu u oblasti evropskih partnerstava i projekata.
J.M.



Akvareli u „Maržiku“

   U galeriji „Maržik“ otvorena je izložba akvarela iz privatne kolekcije Miroljuba Domazeta. Izložbu je otvorio Ivan Milunović koji je podsetio na istorijat i veoma stare tradicije akvarela u drevnim civilizacijama, kao i na tok razvoja ove tehnike u Evropi. Izloženo je 60 akvarela od kojih su najzastupljenija dela Milana Đokića, Milorada Maravića i Dušana Đokića. Ovo je prva izložba koja je otvorena ove godine u kojoj ova galerija namerava da nastavi sa učestalim izlagačkim programom: jedna izložba na svakih sedam dana.
A.M.

SPORT

FUDBALERI SLOGE ZAPOČELI PRIPREME ZA NASTAVAK SEZONE
Nedostaje samo napadač

   Bez velike pompe, u tišini Gradskog stadiona, kao po tradiciji, okupili su se fudbaleri Sloge i na zvižduk pištaljke novog trenera Milutina Marušića zvanično počeli pripreme za nastavak sezone. Pre izlaska na travnati teren, igrače su pozdravili članovi Upravnog odbora na čelu sa predsednikom, Miroslavom Karapandžićem.
   Iako se po završetku jesenjeg dela sezone i lošeg učinka Sloge očekivalo da će prelazni rok za popularni kraljevački klub biti „buran“ sa previše odlazaka i dolazaka nekih novih igrača, od toga bar za sada nema ništa, a kako kažu u klubu, neće ih ni biti. Osloniće se Sloga na svoje mlade snage i sa nekolicinom iskusnih fudbalera pokušaće da proleće učini živopisnije i rezultatski puno uspešnije. Na prozivci su se pojavila 22 igrača, a u odnosu na početak sezone nedostaju Vukojičić, Bulatović, Mitić i Perić kojima se klub zahvalio na saradnji. Ne treba zaboraviti ni Vidojevića koji je klub napustio u toku jesenjeg dela prvenstva. Iz omladinskog pogona prvom timu priključeni su Nikola Milovanović, Lazar Vulić, Nikola Radović i Srđan Žeravić, a sa pozajmice iz kraljevačkog Metalca vraćeni su Opančina i Milenković. Na pozajmicu u Metalac najverovatnije će otići Vinko Vlašić, Slobodan Andrić, Dragan Andrić, Mladenović, Vučićević i Bižić.
   Milutin Marušić treći je šef struke kraljevačkih „belih“ u ovoj sezoni. Posle Cvetanovskog i Nikolića, za Slogu se (bar mi koji je volimo) nadamo da će Marušić biti treća sreća i da će zacrtane planove u potpunosti i ostvariti.
   - Dobro se poznajemo pošto sam već dva puta radio sa prvim timom Sloge iako sam već godinu i po dana sa omladinskom selekcijom. To je po meni dobar osnov da krenemo u prvi deo priprema za koji smatram da je možda i najvažniji. S obzirom na to da se uprava kluba zahvalila na saradnji Vukojičiću, Bulatoviću, Mitiću i Periću, morao sam da napravim dopunsku selekciju sa igračima iz omladinskog pogona za koje smatram da imaju veliki potencijal, a na kojima je sada prilika da se dokažu. Tu su i iskusni igrači koji treba da potvrde kvalitet i ne sumnjam da će oni to i učiniti - rekao je za Ibarske, novi šef stručnog štaba FK Sloga, Milutin Marušić.
   Sloga je u prvom delu sezone najviše problema imala sa realizacijom. Stvarala je puno prilika, ali su napadači zatajili. Posle odlaska trojice napadača, u špicu bar za sada ostaje samo Spasojević...
   - Mi kostur tima imamo po svim linijama, osim u fazi napada. Spasojević je za sada jedini klasični centarfor i cilj je da što skorije pronađemo još jednog iskusnog golgetera čime bi zatvorili igračku konstrukciju za ovu sezonu. Mislim da imamo dobar vezni red, ali ti igrači u prvom delu prvenstva nisu imali kome da „gurnu“ loptu. Sa jednim kvalitetnim napadačem taj problem bi bio rešen - kaže Marušić.
   Fudbaleri Sloge će pripreme odraditi u Kraljevu i okolini pošto je to bio stav uprave kluba.
   - Imamo dobre uslove u Kraljevu i uz korišćenje nekoliko terena možemo kvalitetno da odradimo pripreme. U zavisnosti od vremenskih prilika, moguće je da odemo na mini turneju u Beograd ili negde po Vojvodini gde ćemo odigrati nekoliko pripremnih utakmica. Takođe imamo i dve zakazane utakmice i to 23. januara „ovde“ sa ekipom Mladosti iz Lučana i sedam dana kasnije u gostima kod Metalca u Gornjem Milanovcu. Ja sam optimista i smatram da do kraja sezone imamo dobru šansu da znatno popravimo plasman na tabeli i budemo tamo gde i zaslužujemo, u vrhu - zaključio je Milutin Marušić, šef struke FK Sloga.

STRUČNI KADAR
   Pomoćnici šefu stručnog štaba FK Sloga Milutinu Marušiću do kraja sezone biće Vladislav Stojanović, Željko Milićević i trener golmana Slobodan Torlaković.

7. MARTA PROTIV DINAMA
   Prvenstvo Prve lige Srbije nastavlja se utakmicama 18. kola koje se igraju 6. i 7. marta. Sloga će u prvoj utakmici u nastavku sezone dočekati na Gradskom stadionu ekipu Dinama iz Vranja, a utakmica se igra u nedelju, 7. marta.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - PETNAESTO KOLO
Od sjaja do očaja

Mašinac - Vojvodina Srbijagas 75 : 89 (24:8, 15:24, 21:28, 15:29)

   Kraljevo - Hala sportova. Gledalaca: 600. Sudije: Mažić, Milojković i Ševarlić (svi iz Beograda).
Mašinac: Radulović 24, Popović 14, Arsić 2, Balaš 13, Vuletić 2, Jovanović 5, Raković 3, Šestović 2, Bjegović 4, Čupković 6. Nisu igrali: Cvetković i Đusić.
Vojvodina: Martinić 28, Bošnjak 13, Kovačević 8, Marjanović 8, Mičeta 19, Veličković, Tomašević 2, Jevđić 8, Avlijaš 3. Nisu igrali. Matić, Fekete i Radak.
   Košarkaši Mašinca doživeli su i četvrti uzastopni poraz, prvi u ovoj godini. Ekipa novosadske Vojvodine uspela je i drugi put ove sezone da savlada studente iako se posle samo desetak minuta činilo da je mlađi kraljevački prvoligaš bliži trijumfu.
   Domaći su sjajno otvorili utakmicu. Odličnim šutem za tri poena Radulovića, Popovića i Balaša, uspeli su da brzo stvore veliku prednost koja je na kraju prve četvrtine iznosila 16 poena, 24 : 8. Funkcionisale su besprekorno u tim trenucima sve linije Mašinca, a početkom drugog perioda razlika je povećana na plus 18, 29 : 11. Iako su u utakmicu ušli veoma mlako, Novosađani se nisu predavali. Krenuo je šut pulena bivšeg trenera Mašinca, Radenka Varagića i u redove Kraljevčana uvukla se nervoza. Martinić je odlično predvodio napade gostiju, a Bošnjak je pravio velike probleme odbrani domaćih. Do kraja poluvremena, Vojvodina je uhvatila rezultatski priključak i na odmor otišla sa podnošljivih sedam poena zaostatka, 39 : 32.
   U nastavku igre Vojvodina je zaigrala puno angažovanije u odbrani, a napade je realizovala dosta lakše u odnosu na startu utakmice. Martinić, Bošnjak i Mičeta su pogađali praktično iz svih pozicija, a presing na Raduloviću urodio je plodom, pa su akcije domaćih bile sve češće nepovezane i bezidejne.
   Upravo zahvaljujući mnoštvu izgubljenih lopti ekipe Mašinca polovinom poslednje deonice, Vojvodina je uspela da dođe do pristojne razlike, koju je do kraja susreta non stop uvećavala. Bez povređenog kapitena Nemanje Milašinovića i tek pristiglog Konstantina Kočergina, Mašinac se dosta mučio, a trener domaćih Đokić rotirao je mali broj igrača, bez adekvatne zamene za sjajnog, ali preumornog plejmejkera Radulovića.
U narednom kolu, Mašinac gostuje u Beogradu kod Mega Vizure.
I.S.


KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - PETNAESTO KOLO
Borac bolji kraj Morave

   Borac - Sloga 87 : 73 (13 : 20, 25 : 17, 28 : 15, 21 : 21)

Čačak. Dvorana Borca. Gledalaca: 1200. Sudije: Belošević i Obrknežević (Beograd), Pecelj (Novi Sad).
Borac: Prolović 8, Maksimović 18, Dramićanin 9, Jorović 20, Mićević 20, Vučićević, Pešaković, Dedijer 4, Tresač 8, Radović, Spasojević. Nije igrao: Petrović.
Sloga: Đorđević 16, Dašić 6, Topolović, Razić 9, Tokalić 4, Dimitrijević 7, Borovčanin 20, Simeunović, Gambiroža 9, Mirković 2. Nisu igrali: Veličković i Oluić.
   Komšijski derbi pripao je Borcu. Uspeli su Čačani da se revanširaju Slogi za nesrećan poraz u prvom delu sezone u Kraljevu kada su u poslednjim trenucima susreta propustili priliku da trijumfuju na uvek vrućem terenu.
   Nije ipak sve išlo tako glatko za ekipu iz Čačka. Sloga je odlično ušla u utakmicu i prvu četvrtinu odigrala skoro bez greške. Raspoloženi Đorđević probijao je lako prvu liniju domaćih, često sam završavao akcije, ali i odlično upošljavao saigrače. Gosti su posle prvih deset minuta vodili sa sedam poena razlike, 20 : 13.
   Sloga je nastavila u istom ritmu i početkom druge deonice, ali je i Borac došao do igre. Raspucali su se Jorović, Mićević i Maksimović te je domaćin uspeo da preokrene rezultat i na odmor ode sa minimalnom prednošću, 38 : 37.
   Stariji kraljevački prvoligaš bio je ravnopravan protivnik domaćinu sve do polovine trećeg perioda, a onda je usledila fantastična serija domaćih od 19 : 4 i već je tada utakmica bila praktično rešena. Jorović je bio nepogrešiv, u stopu su ga pratili Mićević i Maksimović. Razlika u korist Borca rasla je iz minuta u minut da bi pet minuta pre kraja susreta iznosila i rekordnih plus 24, 80 : 56. Sve što je Sloga do kraja susreta uspela da uradi jeste da ublaži poraz i izbegne rezultatsku katastrofu protiv velikog rivala iz Čačka.
U narednom kolu, Sloga će narednog vikenda u Hali sportova na Ibarskom keju dočekati ekipu Novog Sada.
I.S.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE SUPER LIGA SRBIJE - DVANAESTO KOLO
Debakl Ribnice u Šumicama

   Partizan - Ribnica 3 : 0 (25 : 17, 25 : 21, 25 : 16)

Beograd. Dvorana SC. „Šumice“. Gledalaca: 300. Sudije: Manojlović i Jovanović (Beograd). Trajanje meča: 69. minuta.
Partizan: Minić 7, Kisić 7, Đorđević 10, Turanjanin 8, Mijajlović 5, Atanasijević 17, Ilić (libero), Mitrović, Nisu igrali: F. Samardžić, M. Samardžić, Bulatović i Žarković.
Ribnica: Kovačević 8, Borovnjak 8, Božić 10, Bićanin 1, Aleksić 4, Radević 5, Jović (libero), Mijalković 1, Brđović 1. Nisu igrali: Milovanović i Kolarević.
   Dva kola pre kraja regularnog dela prvenstva, odbojkaši Partizana obezbedili su plasman u plej of i to pobedom protiv direktnog rivala, kraljevačke Ribnice, rezultatom 3 : 0 u setovima. Lakše nego što se očekivalo, crno beli su savladali „musketare“ koji ove sezone u ligi ne prikazuju ni deo svojih mogućnosti i ni približne partije kao u evropskom Čelendž kupu.
   Prvi set do drugog tehničkog tajm auta bio je prilično izjednačen. Ribnica se držala dobro do rezultata 16 : 15 za Partizan, a onda je dizač domaćih Žarko Kisić sa dva bloka uspeo da svom timu donese prednost od 20 : 16, a kasnije i ubedljivih 25 : 17 u ovom delu igre.
   U drugom setu Partizan je već na startu stvorio veliku prednost od 10 : 4 koju je kasnije i uvećavao do rekordnih 19 : 10. Mladi reprezentativac Atanasijević probijao je u tim trenucima blok Ribnice iz svih pozicija, a u tome mu se pridružio i iskusni Đorđević.
   Da Ribnica ne doživi rezultatsku katastrofu u ovom setu, pobrinuo se najbolji igrač Kraljevčana u ovom susretu, Nemanja Božić. Sa nekoliko snažnih i preciznih servisa poremetio je prijem Beograđana i smanjio rezultat na 20 : 15. Imao je Partizan nešto kasnije čak sedam set lopti, 24 : 17, ali je prvu iskoristio tek posle uspešnog napada srednjaka Minića za konačnih 25 : 21.
   Treći set bio je puka formalnost. Partizan je poveo sa 9 : 2 i već je tada svima bilo jasno da će bodovi ostati u beogradskim „Šumicama“. Sve što su puleni trenera Boška Mačužića uspeli da urade jesu da dođu na minus četiri, 18 : 14, ali za nešto više nisu imali snage. Rezultat u trećem setu bio je najubedljiviji u korist Partizana, 25 : 16.
   Sa skorom od pet pobeda i sedam poraza, Ribnica je dva kola pre kraja regularnog dela prvenstva na petom mestu na tabeli sa 14 bodova i već je sada sigurno da će do kraja sezone igrati u mini ligi za opstanak u društvu najboljih.
U 13. kolu, Ribnica u kraljevačkoj Hali sportova dočekuje ekipu novosadske Vojvodine.
I.S.



KUGLANJE
Jagličić osvojio božićni turnir

   Na Tradicionalnom božićnom turniru „Kraljevo 2010“ učestvovalo je 32 igrača iz sedam klubova iz Bosne i Hercegovine, Niša, Gornjeg Milanovca, Trstenika, Kragujevca i Kraljeva. U prisustvu velikog broja gledalaca viđeni su zanimljivi okršaji izuzetno kvalitetnih takmičara od kojih su većina reprezentativci.
   S obzirom na to da se radi o turniru gde se igrači pojedinačno takmiče, postignuti su zapaženi rezultati, a puno uspeha imali su i članovi kraljevačkih ekipa, Ibra i Kraljeva.
   Ulogu favorita na turniru osvojivši pehar i prvo mesto opravdao je član Metalca iz Gornjeg Milanovca i reprezentativac Srbije, Uroš Jagličić sa 586 oborenih čunjeva.
   Drugo mesto i novčanu nagradu osvojio je član Kraljeva, Miroslav Simeunović sa 564 oborena čunja dok je treće mesto uz novčanu nagradu pripalo takođe članu Kraljeva, Željku Boroviću sa 561 oborenim čunjem.
Dobre partije prikazali su i Predrag Voštinić, Dragan Vukelić i Ivan Trošić iz ekipe Kraljeva te Marko Kočović i Dejan Trifunović iz ekipe Ibra.