Dugovanja Toplani 35 miliona
Azov Impeks ne želi da kaže “dasvidanija”
Osobe ometene u razvoju nisu zapostavljene
Pomoć pri sanaciji liftova
Međuregionalna saradnja šansa za male zajednice
Mleko nije belo zlato, ali se ipak od njega živi
Tužna priča o Kopaoniku
Konačno na redu i briga o vodosnabdevanju na selu
Lov - ribolov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, košarka, odbojka, kuglanje

RETROVIZOR
Bojadžije

   Ispratismo još jednu godinu sa svim njenim uspesima? i razočaranjima, sa njenim usponima? i padovima.
   Bilans će svako za sebe praviti, no rezultati će verujem biti slični. Sigurno će biti neuporedivo više onih rezultata o kojima nećemo rado pričati, što je u ostalom, bar u Kraljevu, postalo kao normalno u poslednjih dvadesetak godina. Kada neko izgovori da mu je protekla godina bila dobra, ili daleko bilo odlična, većina ga posmatra kao šaljivčinu ili pomisli da ima dobre političke veze. Jer u ovakvom gradu neko može imati uspešnu godinu samo ako je dobio zdravo potomstvo ili je „pogodio“ političku opciju kojoj se priklonio. A da bi pojedinac prosperirao u nekoj političkoj partiji ne sme uvek da se slaže sa svojim mišljenjem, a ako se zaboravi pa to mišljenje i javno iznese, e onda je bolje da nikad nije ni bio u politici, a neretko bolje da ga nema ni u gradu.
   Koja su očekivanja u Novoj godini? Najidealnije bi bilo da između onoga što nas zaista očekuje i naših želja vlada ravnoteža. No nažalost, malo toga na ovim prostorima zavisi od nas pa nam je samo ostalo da se nadamo u sreću. Zašto? Pa zato što samo u sreću možete uzdate i kad je u pitanju zdravlje, jer niste u mogućnosti ni da sprečite ni da se lečite adekvatno, biznis vam opet zavisi od sreće u odabiru političke opcije. Nemojte misliti da vam je najsrećnija solucija da se ne priklonite ni jednoj boji, to tek nije dobro, onda ste svima sumnjivi. Što se tiče svekolikog napretka, to nam naravno najviše zavisi od vlastodržaca raznih boja, pa tu tek treba da imamo sreće kako će se to iznijansirati, a i koliko će koja boja biti postojana, što na žalost zavisi od bojadžiskih radnji u Beogradu, koje pak boje dobijaju iz inostranstva.
   Godina je tek počela, svi su izgledi da će se boje ponovo mešati. Kakve nijanse ćemo dobiti videćemo. Pokazalo se da su kod nas sve kombinacije moguće. Još jedan razlog za sreću, da bar budu vedri tonovi. 
Grga

AKTUELNO
Azov Impeks ne želi da kaže “dasvidanija”

   Dok vagondžije brinu kako da prežive, Ukrajinci prete tužbom kod evropskih institucija

   Kakve li ironije u zemlji Srbiji!!! Kada do te mere neko slučajno dođe, uništi nešto što je stvarano decenijama, mislim u materijalnom smislu, (o emocijama, patnjama, bolesničkim listama i propalim porodicama i da ne govorimo), tom nekom, padne na pamet da tuži državu, zbog tih istih radnika, koji se eto malo pobunili jer nisu primili platu tričavih 6 meseci. Stvarno je za priču! Da li Azov Impeks zaista ne želi da se odrekne FVK? Onda se svako, iole pametan pita zašto je dopustio, da radnike ne plaća i fabrika propada?
    Agencija za privatizaciju je prošlog četvrtka donela odluku o raskidu ugovora sa ukrajinskim Azov Impeksom o kupovini Fabrike vagona Kraljevo zbog neispunjenja investicione obaveze za drugu i treću godinu u ukupnom iznosu od 2,7 miliona evra i nepoštovanja socijalnog programa koji se odnosi na obaveze prema zaposlenima. Kako je saopšteno, doneta je i odluka o naplati bankarske garancije i ugovornih kazni. Na inicijativu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, na održanom sastanaku sa predstavnicima sindikata, rukovodstva i vlasnika preduzeća Fabrike Vagona Kraljevo, na kojem je razmatrano ispunjenje zahteva štrajkačkog odbora ovog reduzeća, konstatovano je da vlasnik predzeća ukrajnski Azov Impeks nije ispunio ni jedan od zahteva štrajkačkog odbora, a  koji su podrazumevali da se radnicima do 31. decembra 2009. godine isplati jedna i po zaostala zarada, da se definiše dinamika isplate preostalih neisplaćenih zarada, kao i da se usaglasi isplata regresa za 2006. godinu.
    Predlog  Ministarstva ekonomije je iniciran nakon sastanka koji je održan sredinom decembra u Beogradu sa štrajkačkim odborom i gradonačelnikom Kraljeva. Tada je državni sekretar Nebojša Ćirić štrajkačima obećao da će izvršiti pritisak na vlasnika Azov Impeksa da „ispuni obećanja ili da raskine ugovor“?! Imajući u vidu da nijedan od ovih zahteva nije ispunjen, kao i da obaveze iz kupoprodajnog ugovora o privatizaciji nisu ispunjene, a koje podrazumevaju realizaciju socijalnog i investicionog programa, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja predložilo je Agenciji za privatizaciju raskid kupoprodajnog Ugovora sa preduzećem Azov Impeks. Rečeno-učinjeno!
   Nakon štrajka koji je trajao više od mesec dana, oko stotinu radnika kraljevačke Fabrike vagona će se ponovo vratiti na svoja radna mesta, bar tako očekuju. Njihovi zahtevi da im se isplate zaostale zarade nisu ispunjeni, ali je bar pokrenuto pitanje šta i kako dalje, mada sa strepnjom.
   - Pokazali smo celoj Srbiji da se može i u ovoj zemlji jednim ozbiljnom socijalnim dijalogom  u preduzeću, gde su radnici ozbiljno zaiteresovani za svoje preduzeće, za svoje porodice, da rade i zarade, doći do rešenja - ističe Milomir Ćirković, predsednik Industrijskog sindikata koji je od početka bio vođa protesta i štrajka.
   Okupljanje radnika, sutradan nakon raskida sa Azov-om, uliva nadu da će vagoni iz ovog, nekada giganta, ponovo krenuti prugama Evrope ili možda i sveta, ali za tu realnost treba mnogo više nego što je obična ljudska nada. Ne treba nikako zaboraviti, da su za mnoga preduzeća upravo raskidi ugovora sa, tobože moćnim, vlasnicima doveli radnike i firme do stečaja. Zaposleni u Fabrici vagona su svesni trenutne situacije, ali se ipak nadaju da će ovo preduzeće imati bar malo bolju budućnost. Sitacija može biti bolja, prema mišljenju zaposlenih, samo ako se bude radilo. Generalno, sindikalci su zadovoljni dosadašnjim pregovorima i odlukom Agencije, neki i strepe, jer bez posla opstanka nema! Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Fabrika u minuloj godini već radila jedan posao za Železnice Srbije, a 85 vagona koliko su vagonaši napravili za njih, očigledno nije bilo ni blizu dovoljno da se izmire ni dugovanja prema matičnoj firmi. Predstavnici Ministarstva ekonomije su obećali da će Fabrika vagona moći da računa na njihovu podršku kako bi se naredna privatizacija ovog preduzeća obavila na pravi način, a podršku radnicima su pružili i predstavnici lokalne samouprave.
   - Ja se nadam da s obzirom, da su i radnici shvatili u kojem se prelomnom trenutku nalazimo, da će na osnovu obećanja  koje imamo od Vlade, a to je da Fabrika vagona uđe u program izrade vagona za Železnice Srbije, napraviti taj neophodni predah u smislu da budući menadžment, odnosno zastupnik kapitala, nađe najpovoljniji model za ponovnu privatizaciju Fabrike vagona i da se ta privatizacija dogodi na realnim osnovama, a ne na obećanjima koja su bila kao do sada, odnosno kao ova prethodna - istakao je gradonačelnik Ljubiša Simović.
    Agencija za privatizaciju je raskidom Ugovora dala svoj sud, mada bi bilo mnogo bolje, da je „gospodu koja kupuje sve što se „po Srbiji kupiti da“ kontrolisala malo pre! Da se podsetimo da je pre 3 meseca bila u kontroli Fabrike i da nisu našli, ama baš ništa od nepravilnosti u radu Azov Impeksa.
   Fabrika vagona je Kraljevu i Kraljevčanima važna, baš isto toliko kao i zaposlenima. Možda su gospoda iz Ukrajine i u pravu, ali i za radnike Fabrike, postoji valjda neki „sud časti“, negde tamo po belom svetu na koji se gosp. Buđak poziva. Možda baš za stres, emotivni bol, patnju, nemaštinu, zato što su ugroženi i  nemaju svi privelegiju, da danas imaju sva tri obroka. Pa nismo baš repa bez korena! Što se fabrikanata tiče, oni su rekli ZBOGOM svojim vlasnicima! Što se tiče Ministarstva ekonomije, valjalo bi da se pošalje i neki ugovor da se rade ti vagončići.     

UKRAJINCI NE ODUSTAJU
Stari vlasnik po svemu sudeći nije digao ruke od ovog preduzeća. Izvršni direktor Azov Impeksa Sergej Buđak smatra da dokument kojim je Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor sa ukrajinskim preduzećem ima pravnih nedostataka pa je najavio žalbu na ovu odluku.
- Mi se upravo uzdamo u to da će Zakon Srbije da nam omogući da mi kao investitori i naši interesi budemo zaštićeni. Ako to ne bude uspelo na osnovu Zakona Srbije i Ugovora koji imamo, onda postoje druge evropske institucije koje će u tome da nam pomognu i mi ćemo je tamo i potražiti - rekao je prilično samouvereno Sergej Buđak, izvršni direktor Azov Impeksa.

PROBLEMI I DALJE OSTALI
- Problemi koji su mučili zaposlene u Fabrici vagona su i dalje ostali isti. Neisplaćene zarade, radnici koji nisu zdravstveno osigurani i blokiran račun su samo neka od pitanja koja će morati da budu rešena u narednom periodu, ali i dug od 25 miliona evra, koji je dojučerašnji vlasnik ostavio iza sebe. Dugovi prema državi su negde oko 10 miliona evra, što čine preskočeni porezi, nepovezan radni staž i to je ono što sada treba koristiti i u dogovoru sa prestavnicima Vlade i nekako otpisati. Dugovi i ugovori prema dobavljačima su negde oko 15 miliona. Na žalost, od toga je negde oko 13 miliona dug za repromaterijal koji su uzeli od dojučerašnjeg većinskog vlasnika - naveo je direktor FVK, Boško Slavković.

POSLEDNJA VEST
Pred zaključenje našeg lista dobili smo informaciju da su počeli pregovori oko imenovanja zastupnika kapitala koji bi trebao u što bržem roku ovo preduzeće postavi na noge. Pregovori su između sindikalaca FVK, dosadašnjeg rukovodstva, lokalne samouprave sa gradonačelnikom Kraljeva i načelnikom Raškog upravnog okruga.
Sonja Cvetković

   U 2010. biće odobravani krediti za likvidnost i investicije, potrošački krediti za građane i subvencionisani stambeni krediti za novogradnju.
Ovogodišnji program kreditne podrške privredi i građanima promenjen je u delu koji se odnosi na subvencije kamata na kredite sa valutnom klauzulom, jer će umesto pet odsto država otplaćivati četiri odsto tržišne kamatne stope. To znači da će prema trenutnim uslovima godišnja kamata na takve kredite biti četiri odsto, rok otplate 12 meseci, a za namensku industriju dve godine. Preduzetnici će moći da dobiju kredit do 20.000 evra, mala preduzeća do 50.000 evra, a duplo više za izvozne poslove, izvoznici iz grupe srednjih preduzeća će maksimalno moći da dobiju pozajmicu od dva miliona dinara, a ako su velika preduzeća do osam miliona dinara. Kamatna stopa na dinarske kredite biće subvencionisana sa pet odsto, tako da će korisnici plaćati kamatu koja je 1,5 odsto manja od referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, što bi trenutno iznosilo osam odsto. Rok otplate takvih kredita je godinu dana, a maksimalan kredit od 800 miliona dinara moći će da dobiju velika izvozna preduzeća.
   Krediti za investicije koje će subvencionisati država odobravaće se sa ili bez garancija Fonda za razvoj, a subvencije su u oba slučaja u vrednosti 3,5 odsto kamatne stope. Maksimalan iznos tih kredita je osam miliona evra za velika preduzeća koja najveći deo svoje proizvodnje izvoze. Otplaćuju se od tri do pet godina, sa početkom od šest do 12 meseci. Kamatna stopa na potrošačke subvencionisane kredite je 4,5 odsto za kupovinu automobila „punto“, traktora, kamiona i građevinskih mašina, i taj kredit se otplaćuje pet do sedam godina, dok je na kredit za kupovinu ostale domaće robe kamata šest odsto, a rok otplate pet godina.
   Ukupno je za subvencije kredita za likvidnost u budžetu namenjeno dve milijarde, za kredite za investicije 535 miliona, a za potrošačke kredite jedna milijarda dinara.
   Za subvencionanje stambenih kredita za novogradnju u 2010. godini obezbeđeno je dve milijarde dinara. Maksimalan iznos kredita je 100.000 evra, korisnik obezbeđuje učešće od pet odsto, država 20 odsto, a banke preostalih 75 odsto. Vlada Srbije usvojila je i program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji za 2010. godinu u iznosu od 8,6 milijardi dinara. Usvojen je Program o rasporedu i korišćenju sredstava za kreditnu podršku privredi preko Fonda za razvoj za 2010. godinu u iznosu od 3,5 milijarde dinara, kao i Program raspodele i korišćenja sredstava subvencija u oblasti podsticanja poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini u iznosu od 15,4 milijardi dinara.
Sonja Cvetković

REAGOVANJA: DNEVNI BORAVAK ZA OSOBE OMETENE U RAZVOJU U KRALJEVU POSTOJI, ALI U USLOVIMA I SA SREDSTVIMA KOJI SU DALEKO ISPOD POTREBNIH
Osobe ometene u razvoju nisu zapostavljene

   Tekst pod nazivom „Gde su nestali dnevni boravci“ koji je objavljen u poslednjem broju „Ibarskih“, izazvao je reakcije Društva za pomoć MNRL iz Kraljeva. Naime, oni su optužili bivšu direktorku Centra za socijalni rad Svetlanu Stanić, da je njena izjava kako u Kraljevu ne postoji dnevni borak za osobe ometene u razvoju netačna, i da ovakva vrsta boravka u Kraljevu funkcioniše poslednjih pet godina.
   U prošlom broju pisali smo o slučaju postvaljanja dva montažna objekta, čime je trebalo da bude rešen problem mentalno nedovoljno razvijenih lica i maloletnika koji su imali probleme sa zakonom. Tada, 2008. godine Miloš Babić bivši gradonačelnik Kraljeva i Svetlana Stanić bivša direktorka Centra za socijalni rad, najavili su da će Ministarstvo za rad i socijalnu politiku finansirati dva montažna objekta vrednosti oko 6 miliona dinara, a da je obaveza grada da obezbedi lokaciju na kojoj će biti postavljeni.
   - Društvo za pomoć MNRL u Kraljevu u saradnji sa lokalnom samoupravom, a uz finansijsku pomoć Ministarstva rada i socijalne politike 2005. godine pokrenulo dnevni boravak „Naša radost“. S toga, izjave Svetlane Stanić, i to u više navrata, da u Kraljevu dnevni boravak za osobe ometene u razvoju ne postoji su neistinite - ističe Aleksandar Jakovljević sekretar Društva za pomoć MNRL iz Kraljeva.
   Jakovljević kaže da 2008. godine nije potpisan nikakav ugovor o izgradnji, već sporazum, kakav postoji još iz 2006. godine, čiji su i oni bili potpisnici. Naime, kako kaže sekretar ovog društva, kada se 2005. godine otvorio dnevni boravak „Naša radost“ zahvaljujući već postojećoj infrastrukturi, grad Kraljevo se obavezao da će biti napravljen novi objekat sa adekvatnim uslovima za osobe ometene u razvoju.
   - Zašto do sada nije napravljen taj najavljivani objekat je pitanje na koje odgovor samo mogu dati ljudi u lokalnoj samoupravi. Lokacija na kojoj je sada smešten boravak „Naša radost“ je idealan za tako nešto, ali mora biti veći. U blizini je Specijalna škola „Ivo Lola Ribar“, zatim jedna osnovna škola, Dom zdravlja, Centar za socijalni rad. Sve je tu! Mi smo obezbedili ozbiljne donatore, resorno ministarstvo je takođe uz nas, ali s obzirom da oni finansiraju opremanje, potrebno je da se lokalna samouprava pojavi kao inicijator izgradnje. To znači da je potrebno da postoji obezbeđeno zemljište, planska dokumentacija, i da radove samo započne grad, a on da bi ministarstvo finansiralo nastavak - kaže Jakovljević.
   Dnevni boravak „Naša radost“ u toku dana poseti i oko 50 osoba ometenih u razvoju, što nije broj koji treba zanemariti. Međutim, prostorije su male i ako ih u jednom trenutku bude nekoliko desetina, teško ih je organizovati, jer nema mesta za sve. U Društvu za pomoć MNRL kažu da oni funkcionišu dosta dobro i pored ovih problema, za šta imaju i potvrdu Ministarstva rada i socijalne politike koji prate njihov rad.
   - Od prošle godine kod nas postoji privremeni i vikend smeštaj, jer imamo jednu sobu sa nekoliko kreveta za spavanje. Pozivali smo u više navrata ljude iz lokalne samouprave zadužene za socijalna pitanja, da dođu i vide kako mi to funkcionišemo, ali odziva skoro da nije ni bilo. Pazite, nije dovoljno samo izgraditi taj objekat od recimo 500 kvadrata, već su potrebni stručni i iskusni ljudi koji će raditi sa tim osobama. Društvo za pomoć MNRL ima petogodišnji razrađeni sistem rada, ali je zato sistem finansiranja veoma loš. Grad se obavezao da će plaćati troškove komunalija kao što su grejanje, struja, voda, a mi sada recimo imamo situaciju da nam šalju opomene pred isključenje električne energije. Sve ove godine lokalna samouprava je nama bila partner, i postoji potpisani dokument. A, zašto oni ne ispunjavaju svoje partnerske obaveze, to trebate njih da pitate. Ja samo hoću da kažem, da ako grad ne želi više da nas finansira neka onda to javno i kažu - rezignirano će sekretar društva za pomoć MNRL.
   Objekat u kojem se društvo sada nalazi je ustupilo preduzeće Srbijašume, Elektrodistribucija se pobrinula oko priključenja električne energije, Vodovod oko vodovodne mreže, tako da prema rečima Aleksandra Jakovljevića osim gradske vlasti, svi ostali su imali sluha i razumevanje za sve što oni rade za osobe ometene u razvoju.
Nenad Božović

   „Ibarske novosti u stečaju“ kako će se ovaj medij zvati nakon proglašenja stečajnog postupka, imaće zaseban račun, jer je to jedini način da ova firma posluje, i tako se pripremi za novu privatizaciju.
   Agencija za privatizaciju i Trgovinski sud pronašli su izgleda jedino, i u ovom trenutku najbolje rešenje i za „Ibarske novosti“ i za 38 radnika koji preko godinu dana nisu primili plate. Radni stečaj kako će se zvati, zvanično još uvek nije stupio na snagu, ali se očekuje da će biti uveden početkom sledeće nedelje, kada će se znati i ko će biti stečajni upravnik ovog kraljevačkog medija.
   Planirano je da se sa preostalim radnicima napravi dogovor i podela radnih obaveza, jer ideja rukovodstva ovog preduzeća je da se organizuju programi u Televeziji Kraljevo, Radio Kraljevu, ali i da se ponovo pokrene štampanje nedeljnika „Ibarske novosti“.
   U ova tri medija do pre osam meseci bilo je oko 80 zaposlenih, i smatralo se da je to broj koji je dovoljan da pokrije sva tri medija. Sada ih ima oko 40, jer je polovina, i to mahom novinara i kamermana, koji su imali minimum 10 godina radnog staža, uzela otpremnine od oko prosečnih 4.500 evra i napustila ovu informativnu kuću.
   U nezavidnu situaciju „Ibarske novosti“ dospele su posle privatizacije 2007. godine, kada je ovu medijsku kuću, za oko milion evra kupio novosadski biznismen Ostoja Tegeltija. Posle samo godinu dana, ugovor je raskinut, a „Ibarske novosti“ dovedene do propasti.
E.I.

GRAĐANI ĆE UBUDUĆE MOĆI DA DOBIJU ODREĐENA SREDSTVA KAKO BI POPRAVILI LIFTOVE U SVOJIM ZGRADAMA
Pomoć pri sanaciji liftova

   Opštinska stambena agencija učestvuje u novčanoj pomoći na sanaciji liftova u zgradama. U prošloj godini potrošeno je milion dinara na sanaciju liftova u četiri zgrade u Kraljevu. U 2010. godini planirano je 2,5 miliona dinara za popravku ostarelih liftova.
   Opštinska stambena agencija prema sklopljenim ugovorima o održavanju stambenih zgrada, stara se o 65 liftova na teritoriji Kraljeva. Usled nedostatka finansijskih sredstava, nije bilo moguće izvršiti zamenu kompletnih liftova, a čak nisu bili mogući ni generalni remonti liftova. 
   Prema rezultatima godišnje tehničke kontrole koju je obavila ovlašćena firma „Elkont inženjering“ iz Beograda, od 20 liftova u stambenim zgradama na teritoriji Kraljeva, skoro trećina liftova ne zadovoljava zakonske norme za eskploataciju. Zgrade u kojima su pokvareni liftovi sagrađene su pre skoro pola veka kako bi se rešila stambena pitanja radnika tadašnjih kraljevačkih privrednih giganata. Zbog nemogućnosti stanara da isfinansiraju veoma skupe remonte, u ovakvim zgradama kontinuirano se pogoršavalo stanje liftova. Takvo stanje liftova bitno je uticalo na život velikog broja stanara koji je postao otežan, pre svega starim i bolesnim osobama, a s druge strane postojala je opasnost ako se neovlašćeno koriste neispravni liftovi.
   U konkretnih 6 zgrada gde se nalaze neispravni liftovi, postoji oko 360 stanova, što znači da u njima živi preko 1.400 stanara, koji su lošeg finansijskog stanja i nisu u mogućnosti da preduzmu bilo kakve investicije potrebne za zgradu.
   - U ovoj godini Opštinska stambena agencija je učestvovala sa novčanom pomoći na popravci četiri lifta u tri kraljevačke zgrade vrednosti blizu milion dinara, koje smo dobili na konkursu UN HABITAT-a. U Ulici Zelena Gora br. 24 saniran je jedan lift, a vrednost radova iznosila je oko 330.000 dinara. U Kuli 2 sanirana su dva lifta, a njihova vrednost je bila oko 540.000 dinara, dok je u Dositejevoj br. 177 popravljen jedan lift, i to je koštalo oko 65.000 dinara - rekao je Miodrag Vujović v.d. direktora JP „Opštinska stambena agencija“ iz Kraljeva.
   Prva aktivnost za realizaciju formiranja obnovljivog fonda za remont liftova u stambenim zgradama u Kraljevu datira još iz perioda 2007-2008. godine kada je formiran fond za generalni remont 25 liftova. Ovim akcionim planom bilo je predviđeno učešće stanara sa 50 odsto vrednosti radova, dok je ostalih 50 odsto sredstava obezbeđeno donatorskim sredstvima ili subvencijama iz gradskog budžeta.
   - Lift u Zelenoj Gori br. 24 je kompletno zamenjen, jer je bio toliko dotrajao. Recimo, imali smo zahtev za sanaciju dva lifta u Jug Bogdanovoj br. 148, a vrednost tih radova je blizu milion dinara. Radovi još uvek nisu počeli zato što se nismo dogovorili sa stanarima oko njihovog učešća u popravci ova dva lifta. Inače, svi zainteresovani stanari se mogu nama lično obratiti ukoliko žele da im pomognemo pri sanaciji lifta. Za 2010. godinu je planirano da se u obnovljivi fond za popravku liftova nađe oko 2,5 miliona dinara. Milion dinara će obezbediti Fond „Opštinske stambene agencije“, dok će 1,5 miliona dinara biti obezbeđeno iz NIP-a - kaže v.d. direktora JP „OSA“ Miodrag Vujović.
   Formiranjem obnovljivog fonda za investiciono održavanje dobija se mogućnost da stanari svoje obaveze izmiruju u dužem periodu, kao i kreditiranje uz minimalnu kamatu.
Nenad Božović

Međuregionalna saradnja šansa za male zajednice

   Područje oko Prespanskog i Ohridskog jezera na granici između Albanije, Grčke i Makedonije poznato je po svojoj lepoti i raznolikosti. U oba jezera žive jedinstvene vrste životinja i biljaka koje postoje samo u tim vodama. Ova jezera ubrajaju se u najstarija kopnena jezera na svetu. Jezera su sve ugroženija otpadnim vodama iz domaćinstava, turizma, poljoprivrede i industrije. Istovremeno je stanovništvo u toj regiji suočeno s nerazvijenošću i siromaštvom. U potrazi za boljim životnim uslovima sve veći broj ljudi pokušava da saradnjom sa evropskim i svetskim organizacijama iznađe rešenja. Da bi se pomoglo ljudima i očuvala jedinstvena priroda u ovoj regiji bila je potrebna prekogranična saradnja na unapređivanju standarda i zaštiti životne okoline.
   Vasil Sterjovski je zamenik gradonačelnika Opštine Pustac na obali Prespanskog jezera i podpredsednik Evropske mladinske organizacije. Ovih dana je zahvaljujući međunarodnom projektu bio u Vrnjačkoj Banji i posetio Kraljevo sa željom da se unapredi odnose i saradnju među gradovima.
   - Moram da kažem da smo zahvaljujući upravo projektima kakvi su GTZ uspeli da unapredimo i poboljšamo rad naše Mladinske organizacije. Za sada su ti projekti uglavnom zasnovani na edukaciji stanovništva u smislu očuvanja ekologije koja nam je jako važna imajući u vidu da je Prespansko jezero zaštićeno. Nemačko društvo za tehničku saradnju (GTZ) unapređuje ekološki i održivi razvoj regije nizom malih projekata. Lokalne samouprave, vladine i nevladine organizacije i poduzeća dobivaju do 30.000 eura za projekte kojima se unapređuje saradnja između regionalnih vlasti i vlastita inicijativa stanovništva. Projekti se bave ekološkim, socijalnim, kulturnim i privrednim problemima. U središtu ovih projekata su poboljšanje uslova života i rada stanovništva - kaže naš sagovornik.
   Ovih dana se u Vrnjačkoj Banji održavao jedan takav skup. Međusobna saradnja je neophodna prevashodno radi ostvarenja dobrosusedskih odnosa, ali nikako ne treba izostaviti mogućnost saradnje u okvirima razmene dobara, turističke ponude i eventualne privredne razmene. Projekti poput ovih su idealni i da se mladi ljudi usmere na rad lokalnih zajednica i time stvore uslove za bržu komunikaciju ali i lakši rad. Na žalost prema rečima gosp. Sterjovskog ovi projekti nisu, bar za sada doneli konkretno pomoć nezaposlenima, jer veliki broj mladih ljudi nema mogućnost da pokrene sopstveni biznis bez garancije šire zajednice ili subvencionisanju.
   - Pustac se uglavnom bazira na turizmu i zemljoradnji. Privreda se uglavnom odvija na zanatstvu i sitnim uslugama. O nekoj velikoj privredi kakvu ste nekada vi bar imali, mi nismo i time se ne možemo pohvaliti, prosto što smo smešteni geografski, tu gde jesmo. Nedavno su albanski premijer Sali Beriša i njegov grčki i makedonski kolega George Papandreu i Nikola Gruevski održali neformalni sastanak na Prespanskom jezeru u Grčkoj, gde su razgovarali o mogućnostima saradnje u cilju zaštite nacionalnog parka Prespan. Oni su se složili potpisati trilateralni sporazuma o zaštiti okoline i održivom razvoju u toj oblasti, te o promovisanju saradnje u poljima vodenih resursa, prevencije zagađenja i zaštite od erozije. Turizam je ipak nešto od čega i naša opština u buduće može i mora imati koristi. Mi smo ipak sredina u kojoj se proizvodi zdrava hrana, predeli su izuzetno bogati prirodnim lepotama tokom cele godine. Međutim ti kapaciteti nisu veliki, ali i one postojeće treba dovesti u stanje primamljivo za svetske turiste koji traže atrakciju. Tako da vas pozivam da nas posetite, jer smo vrlo interesantni - predlaže naš gost Vasil Sterjovski.
   Zahvaljujući saradnji, koju imaju sa makedonskim organizacijama, uspeli su osim kontakata i već nekih konkretno održanih akcija da ostvare dobru saradnju koja će kako računaju u budućem period aplicirati ekonomsku računicu. Kulture i tradicije su nešto što ove dve regije spaja, naročito jezerske oblasti, ali su im bitni i drugi bliži susedi tako da je poseta Vrnjačkoj Banji i Kraljevu idealna prilika da se učine prvi koraci. Gde može biti i na koji način ostvarljiva saradnja?
   - Zahvaljujući Mariji Prodanović, Društvu Makedonaca koje je u vašem gradu, pokrenuli smo priču, da za početak posetimo jedni druge, vidimo gde možemo biti atraktivni na zajedničkim projektima. Koliko znam vaš kraj raspolaže sa izuzetno bogatom istorijskom i kulturnom baštinom. Turizam je čini mi se i kod vas aktuelan, pošto ste u okruženju banjskih lečilišta, ali svakako uvek treba imati u vidu da svaka poseta i saradnja može da izrodi neku novu ideju da od nje svi imamo korist i zadovoljstvo. Stoga se nadam da će lokalna zajednica i niz drugih Institucija imati razumevanja u tom smeru - rekao nam je na kraju posete Vasil Sterjovski.
   Sve češće su ovakvi oblici saradnje i komunikacije među regionima, primamljivi u okvirima svih Svetskih organizacija koje pomažu nerazvijene oblasti. Na žalost kao što reče naš sagovornik te organizacije direktno ne mogu finansijski pomoći nezaposleno stanovništvo koje živi u tim krajevima. No, nikad se ne zna, valja biti prisutan i prijateljski prihvatiti ruku saradnje. Bez saradnje i rada ne može biti ni rezultata.
Sonja Cvetković

   Vrnjčani račune za vodu mogu plaćati putem interneta, a uskoro će i druge komunalne usluge moći da plaćaju na isti način

   Javno komunalno preduzeće „Beli izvor“ iz Vrnjačke Banje obavlja sve vrste komunalnih usluga, od proizvodnje vode pa do deponovanja smeća. Kako bi izašli u susret građanima kada je u pitanju potrošnja vode, u ovom preduzeću su došli na ideju da na svojoj internet stranici postave korisnički servis.
   Nakon izvršene registracije u korisničkom servisu možete pogledati svoje račune za utrošenu vodu, recimo čak godinu i po dana unazad, izvršiti plaćanje trenutnih računa, kao i prijaviti određene kvarove na vodovodnoj mreži. Plan je da u narednom periodu korisnički servis na sajtu JP „Beli izvor“ preraste u obračunski centar.
   - U protekloj godini smo uradili puno toga kako bi našim potrošačima napravili kvalitetnu bazu podataka sa relevantnim i realnim pokazateljima i parametrima. Međutim, mi hoćemo da u narednom periodu napravimo jedan korisnički servis koji bi bio interesantan i ostalim javnim preduzećima i firmama u Vrnjačkoj Banji, koji bi vršili usluge preko sajta JP „Beli izvor“. Mogu da kažem da mi već imamo zainteresovana osiguravajuća društva, koja su pokazala spremnost da uđu sa nama u neke partnerske odnose, i da preko našeg korisničkog servisa, naših računa i službi vrše naplatu stambenog prostora. Nadam se da će ovaj korisnički servis kroz nekoliko godina zaživeti u formi nekog obračunskog centra, kakav je recimo Infostan u Beogradu - kaže Goran Šiljić direktor ovog vrnjačkog preduzeća.
   Na internet stranici, odnosno u korisničkom servisu JP „Beli izvor“ postoji tzv. kalkulator potrošnje vode. Unošenjem određenih podataka za šta se sve koristi voda, može se izračunati koliki će biti račun za utrošenu vodu za čak jednu godinu.
   - Korisnik može na datoj stranici da proveri kolika bi mu bila prosečna potrošnja vode za nedelju dana, mesec ili jednu godinu. Popunjavanjem određenih polja, odnosno odgovaranjem na određena pitanja, kao što su: koliko puta uključujete veš mašinu u toku dana, da li koristite baštensko crevo ili ne, koliko se puta dnevno tuširate ili slično - kaže Nemanja Gmitrić sistem inženjer ovog javnog preduzeća.
   Direktor JP „Beli izvor“ Goran Šiljić kaže da je uvođenje novih tehnologija u njihovom funkcionisanju bilo neophodno, ali da su s druge strane i stanovnici Vrnjačke Banje imali potrebu da iz svojih stanova proveravaju i plaćaju račune, u ovom slučaju za utrošenu vodu.
   - Do pre godinu je bilo nezamislivo, i možda neki nisu ni verovali da će nama ovaj korisnički servis da zaživi, zatim da će na sajtu moći da vide svoje stanje, prosečnu potrošnju, odnosno skoro sve podatke vezane za vodu, i trudimo se da građanima maksimalno izađemo u susret - ističe Šiljić.
Pre puštanja u rad korisničkog servisa, sprovedena je jedna vrsta istraživanja o tome šta bi Vrnjčani izmenili i kakav bi javni servis voleli da imaju. Prema tim analizama pokazalo se da oni žele da brzo i kvalitetno odrade sve usluge koje pruža JP „Beli izvor“. Na taj način se jedno mlado i ambiciozno rukovodstvo ovog preduzeća okrenulo stanovnicima, pa je prvo izmenjen način ispostavljanja računa za vodu. Do prošle godine računi su se obračunavali tromesečno, što je sada promenjeno i računi se ispostavljaju mesečno. Kako kaže direktor Šiljić rezultat te promene je bila bolja naplata, zato što sada građani brže izdvajaju novac da plate račun, jer su iznosi manji, nego što je to bio slučaj kada su računi stizali na svaka tri meseca, a iznosi na njima koji su trebali biti plaćeni odjednom tri puta veći.

DOKUMENTA NA SAJTU
Građani mogu sa sajta JP „Beli izvor“ preuzeti i određene obrasce kao što su: zahtev za tehničke uslove, zahtev za priključak na vodovod i kanalizaciju, itd. U okviru informacionog servisa građani mogu svakodnevno da se informišu o kvalitetu vode i trenutnom vodosnabdevanju.

KORISNICI SU ZADOVOLJNI
Prema sprovedenoj anketi korisnički servis JP „Beli izvor“ koji je počeo sa radom u februaru prošle godine, za oko 60 odsto korisnika je prihvatljiv i oni su zadovoljni, dok je svega 15 odsto posetilaca sajta bilo nezadovoljno.
Nenad Božović

Mleko nije belo zlato, ali se ipak od njega živi

   U Srbiji uspeti je teško, ali opstati na vetrometini raznih dešavanja poslednje dve decenije još teže. Ma koliko se upirali da je prosečnom srpskom seljaku mnogo toga nedostaje, od novca, edukacije, organizovanosti, Milan Milenković sa svojom produktivnom i životnom pričom ovu demagošku tvrdnju osporava. Ovde u Lascu na svom porodičnom imanju se latio posla proizvodnje mleka jer mu industrijski posao u Jasenu nije obezbedio osnovne uslove egzistencije.
   Danas posle višegodišnjeg bavljenja ovim poslom može sa razlogom da kaže da je opstanak na selu isplativ posao. Koliko god izgledalo nerealno, uz veliku organizovanost, mnogo odricanja i ulaganja živi se.
   - Sigurno da nije kao što je moj otac svojevremeno radio. Teže jeste, u smislu naplate proizvodnje. Mi imamo da kažem tu povoljnost da sami svojim sredstvima planiramo dalji prosperitet. Doduše uzeli smo i jedan kredit, ne može se ipak uložiti u tehnologiju, objekte, probali smo, ali bogami teško - kaže Milan Milenković, danas poljoprivrednik iz Lasca.
   Da bi postigli maksimalan kvalitet mleka i isplativu laktaciju neophodno je imati dobar stočni fond koji podrazumeva rasne krave muzare. Sve je počelo sa tovom,  5, 6 krava još pre dvadesetak godina, kada je Milanov otac bio isključivo poljoprivrednik. Pre par godina su napravili ugovor sa Imlekom, uvezli određen broj junica rase holštajn, posao se proširivao te je danas na farmi zavidan broj krava muzara, junica i teladi. Preko dvadeset grla u laktaciji je ipak kapital koji pruža kakvu takvu sigurnost. Ako ovome pridodamo tovljenike po sistemu krava, tele i mlade junice imamo već ozbiljnu priču o održivosti na ovoj farmi.
   - Cena mleka je uvek nešto sa čime se mi proizvođači mleka suočavamo. O rentabilnosti proizvodnje možemo govoriti samo ako podignemo nivo štalske laktacije, i to pomnožimo sa brojem grla. Ako je taj broj veći i isplativost je veća, prosta matematika. U najavi je i da će nam Imlek povećati otkupnu cenu, valjalo bi, jer su ulaganja velika. Mi proizvodimo sopstvenu hranu inače ne bi imalo vajde, svi imputi rataranja i zdravstvenih usluga poskupeli. Ipak smo od ovog posla, prinovili ove godine traktor - priča nam Milan.
   Glavni problem svih naših proizvođača jeste proizvodnja hrane za veći broj grla jer samo tako je moguće imati rentabilnu proizvodnju a ona znači jedan hektar po jednom grlu. Milenkovići u svom vlasništvu imaju 5 hektara tako da se za ostatak proizvodnje obezbede dodatne površine pod zakup. Od proizvodnje mleka se racionalno investira, tako da su ove godine Milenkovići prinovili traktor, ali i novi objekat za muzare po savremenim standardima.  Od države stižu sredstva povraćaja ali sporo. Većina poljoprivrednika, naročito za stočarstvo su čekali kraj ili početak ove godine da bi im sredstva bila refundirana.
   - Korist je svakako dobiti povraćaj, ali se kasni, administracija ogromna, gubi se na vremenu, živcima. Ja sam planirao da u objekat još jesenas preselim grla. Koštalo ovo sve, ali evo po mrazu tek završavamo posao. Mora da se uvede neki red i brža raspodela, ako nam je već vraćaju - sugeriše naš domaćin.
   Još jednom se pokazalo da prava i ozbiljna proizvodnja ma u čemu se ogledala na genetiku otpada 20% sve drugo je rad, dogradnja, stručnost. Milenkovići sve ovo znaju, rade uče i privređuju. Ukoliko država želi da poljoprivreda postane rentabilni sektor naše privrede i sliva u budžet neka sredstva mora akcenat staviti upravo na porodične farme. One će samo opstati ukoliko im se stvore uslovi da imaju od ovog posla i neke vajde. Samim tim možemo računati i da će podmladak ostati na selu, a ne biti na grbači onih koji čuvaju socijalni mir. Najmlađeg Nikolu nismo zatekli na farmi, ali smo čuli da ima nameru da nastavi ovaj posao, te stoga u ove primere treba ulagati.
   - Nadam se, i do sada je to naš sin pokazao, da od ovog posla želi da živi i radi. Mlad je, skoro došao iz vojske, radi puno kao i svi ostali ukućani. Pokušavamo da zajednički stvorimo uslove da bude lakše - samouveren je naš sagovornik.
  Gazdinstvo Milana Milenkovića za tri generacije u svom vlasništvu ima svega 5 hektara zemlje, ali bar još dvadesetak uzmu pod zakup. Stočni fond koji imaju to zahteva, i nije im teško. Koliko god se trudili da dokazujemo da nešto nema ekonomsku računicu, za početak je isplativije razmišljati da se rad i upornost nekada isplate. Od Milanovog oca, Stojana Milenkovića bi mnogi to mogli i da nauče. Možda će ova godina neke bez posla naterati da svoju dedovinu aktiviraju, jer ekonomisti kažu biće još teža. Čika Stojan reče u šali savete deli besplatno, jer je jedan od retkih koji bez rada u industriji zaslužio Orden rada, kada je on nešto u nekoj državi vredeo. A tada su uspešni bili takmac za političare, meštane, kolege. Biti najbolji uvek je bilo teško, ali i priznat u svom selu uvek najteže, jedino se od te konstatacije nismo pomerili sa polazne tačke. Sve drugo smo menjali, i granice, uslove života i suvu egzistenciju kojoj je danas naš seljak često prepušten sam sebi. Da bi svi bili bar optimisti u našoj današnjoj priči, nešto ne biva!    
Sonja Cvetković

   U nizu vitalnih problema svake zajednice ili naselja je među najvažnijim rešavanje pitanja snabdevanja vodom za piće. Svakako da to u današnje vreme predstavlja veliki problem zbog toga što voda za piće, zdravstveno ispravna, i u dovoljnoj količini nije dostupna svom stanovništvu. Raspoložive količine vode za piće u mnogome zavise od potreba za vodom za rad u industriji, poljoprivredi. S druge strane, vode za piće je sve manje i zbog sve češćih zagađivanja životne sredine, odnosno vodnih resursa.
   Postavlja se pitanje da li je to neminovnost našeg savremenog načina života, koga odlikuje brzo dostignuti naučno-tehnološki razvoj, ili nešto drugo. Odgovor je svakako ne, jer bi se mnogi načini zagađivanja vode i njenog neracionalnog korišćenja mogli uspešno sprečiti ili značajno ublažili ukoliko bi svako od nas imao odgovarajuća znanja i ličnu odgovornost prema tom problemu.
   U cilju podizanja nivoa znanja, ločne odgovornosti i nivoa svesti prema problemu vodosnabdevanja, redakcija novina Ibarskih pokreće seriju tekstova koji će pomoći stanovništvu na seoskom području da svojim aktivnostima poboljša kvalitet vodosnabdevanja na seoskom području.
Veliki broj bunara, koji su već izgrađeni ili će se graditi, ne ispunjava osnovne uslove za snabdevanje higijenski ispravnom vodom. Cilj ovog teksta je da pomogne korisnicima ovih vodnih objekata da ih pravilno izgrađuju, koriste i održavaju, a one koji već postoje da saniraju, poprave i urede za dalju upotrebu.
   S obzirom na sastav zemljišta i dubinu podzemne vode, bunari mogu biti: kopani i zidani i cevni - bušeni. Za koji ćemo se od ova dva tipa odlučiti zavisi od našeg suseda i rasporeda objekata u njegovom domaćinstvu, od okoline, veličine dvorišta, lokacije i drugih prirodnih uslova.
Pošto se vodom prenose mnoge zarazne bolesti (kolera, trbušni tifus, dizenterija, hepatitis i dr.), moramo ozbiljno povesti računa o svim faktorima koji utiču na pravilno rešenje ovog pitanja za duži niz godina.
   U ravničarskim terenima gde se podzemna voda nalazi u vodonosnim slojevima šljunka i peska na dubini od 5-8 m, preporučujemo pobijanje-bušenje cevnih bunara sa Nortonovom crpkom (pumpom).
   Ako se podzemna voda pojavljuje iz slojeva u brdskim terenima - „po žicama“, može se bunar kopati i zidati od 6 - 30 m dubine.
Pliće bunare treba izbegavati, jer je voda u njima najčešće zagađena, bljutava i neukusna.
   Cevni bunari se ugrađuju sa pocinkovanim, čeličnim cevima prečnika 5/4 cola. Kopani bunari, čistog otvora 1 m, zidaju se od betona, kamena u suvo i prepečene fasonirane opeke, ukoliko nema drugog materijala. Opeku treba izbegavati, naročito za onaj deo koji se nalazi u vodi.
Nadzemni, gornji deo bunara, gradi se najčešće u vidu kućice od drveta i gvožđa, ili kombinacijom ova dva materijala. Otvor kućice mora biti zatvoren poklopcem, kako bi se sprečilo zagađivanje vode odozgo. Da bi se izbeglo zagađivanje bunara površinskim vodama, nabija se glina debljine 30 cm, a u dubinu iza kamenog zida   2-3 metra.
   Pored bunara treba izgraditi klupicu od kamena, betona ili drveta za stavljanje sudova i kofe kojom se vadi voda iz bunara.
Voda iz bunara se vadi kofom, crpkom ili pumpom - elevatorom, a kao pogon služi ručna radna snaga ili električna struja.
Iz bunara se može snabdevati vodom cela kuća (kuhinja, kupatilo, klozet), a negde štala i dvorište u vidu lokalnog vodovoda sa hidroforom ili rezervoara na tavanu. Predhodno je neophodno utvrditi količinu vode u bunaru i potrebe domaćinstva, kako bi se izbegli kvarovi na motoru zbog „rada na prazno“.
   Izbor lokacije – planiranje mesta za bunar u domaćinstvu, vrlo je važno. Postojeći zagađivači, nužnik, štala, đubrište, moraju biti udaljeni bar 20 m, a bunar visinski mora biti iznad njih, kako se u njega ne bi slivala ni površinska, ni plitka podzemna voda.
   Svaki kopani i zidani bunar treba s vremena na vreme očistiti od mulja i mahovine i dezinfikovati hlornim preparatom. Čišćenje i dezinfekciju je najbolje vršiti kada ima najmanje vode u bunaru  (od juna do novembra meseca).
Asanaciju bunara ne treba vršiti:
- ako je bunar suviše star i loše ozidan;
- ako je plići od 6 m, jer je verovatno zagađen;
- ako je blizu nužnika, štale ili đubrišta;
- ako leti presušuje, a u proleće se napuni;
- ako je ispod groblja ili neke baruštine.
U ovakvim slučajevima treba kopati novi bunar na bezbednijoj lokaciji.
   Kopanje, zidanje i bušenje bunara je komplikovan i složen posao. Zbog toga je potrebno da isti obavi stručno lice, koje ima odgovarajuću opremu i kvalifikovanu radnu snagu.
Pokret za održivi razvoj
„Odraz“ Kraljevo

ŽENSKA STRANA
Zdrava hrana za zdravu kosu

   Za zdrav  izgled kose pored redovne, pravilne nege, bitan je i način ishrane. U vašem jelovniku po preporuci  nutricionista treba da se nađu bela i plava riba, posna mesa, mlad, neslan sir, žitarice od celog zrna, sveže voće, sveže i bareno povrće,koštunjavi plodovi, maslinovo ulje.
   Treba izbegavati masnu, prženu, slanu, jako začinjenu i slatku hranu. Pored nezdrave ishrane loše uticaje na kosu predstavljaju stres, cigarete, pojedini lekovi, alkohol, konzervansi u hrani. Vitaminska bomba za kosu u dnevnim dozama: vitamin C 1500mg (3Dž500), cistein 1000mg, holin 1000mg, inozitol 1000mg, kalcijum 500mg, magnezijum 250mg i B kompledž 100mg (2Dž50). 
Mirjana Anđić

   Otvarajući tzv. žensku stranicu, uz napomenu da ovde neće biti zastupljene samo „ženske teme“, od čega početi ako ne od nege lica. Ovoga puta uvodna tema su opšta pravila za negu svih tipova zdrave kože, bez obzira na starosnu dob ili godišnje doba.
Adekvatan odgovor potražili smo od dr Zorana Joksimovića, specijaliste dermatovenerologije.
- Stanje kože se tokom godine menja sa svakom promenom temperature, a samim tim se menja i naš izbor kreme u skladu sa godišnjim dobima. Hidratacija je primarna, ali ne i jedina stvar o kojoj moramo voditi računa tokom čitave godine. Zbog nedostatka vode vezivno tkivo slabi, kao i vlakna kolagena i elastina, pa koža gubi elastičnost, postaje opuštena, naborana i beživotna.

   I pored odličnih gena i najskupljih krema nezdrava ishrana će se odraziti na  licu, upozoravaju stručnjaci, pre svega nutricionisti. Evo zato i nekih namirnica koje predlažu za blistavu kožu i borbu protiv bora.
   Jabuka sadrži brojne vitamine, minerale, biljna vlakna, antioksidanse, a jabučna kiselina je idealna kao odstranjivač  toksičnih materija iz organizma.
   Šargarepa je odličan izvor betakarotena i na taj način štiti kožu od štetnih sunčevih zraka. Naučnici su dokazali da 25mg betakarotena dnevno (dve velike šargarepe) odgovara zaštitnim faktorima od 2 do 4.
   Crno i crveno grožđe sadrži antioksidanse koji jačaju kapilare, umanjuju bol u venama i pomažu u izgradnji kolagena.
   Jagode su bogat izvor vitamina C koji je sjajan borac protiv slobodnih radikala, a ujedno pomaže u izgradnji kolagena. Bogate su i elaginskom kiselinom, nezamenjivom u borbi protiv raka i očuvanju DNK.

   Kako god... tek, zimski period u našim gastronomskim navikama predstavlja uvek iznova potencijalnu opasnost po zdravlje.    Preterali ili ne sa ićem i pićem u protekle praznične dane, nije zgoreg podsetiti se.
   Glavobolje mogu biti različitog porekla, ali ukoliko su izazvane načinom ishrane, među glavnim krivcima favoriti su: dimljeno meso, neke vrste sira, čokolada, a od napitaka crveno vino i osvežavajuća pića sa kofeinom. Pravilan izbor namirnica može imati preventivan, ali i kurativan efekat kod glavobolja. Poželjno je konzumiranje namirnica bogatih magnezijumom u koje spadaju: lisnato povrće, orasi, semenke i zeleno povrće, banane, pšenične mekinje, kajsije i  mleko. Ne treba zaboraviti ni namirnice bogate kalcijumom: sardine, bademe, mlečne proizvode sa smanjenim sadržajem masti. Za preventivu dobro je opustiti se, pripremiti jak čaj od nane i polako ispijati.    Rizik od srčanog napada smanjuje se održavanjem normalnog nivoa holesterola i triglicerida u krvi. Izuzetno je važan dobar odnos između lošeg (LDL) i dobrog (HDL) holesterola. Trigliceridi su druga vrsta lipida o kojima treba voditi računa. Među glavnim uzrocima koronarnih bolesti su i stres, kao i previše sedenja.
   Ispitivanja su potvrdila da mononezasićene masnoće, posebno one iz maslinovog ulja, mogu da snize nivo lošeg holesterola. Umereno povišen nivo holesterola i triglicerida moguće je sniziti konzumiranjem hrane bogate omega-3 masnim kiselinama iz skuše, tunjevine, lososa, inćuna, lista, sardine, kao i antioksidansima: agrumima, prokeljom, šargarepom. Ako je potvrđeno da samo 1 gr omega-3 masnih kiselina dnevno može da smanji opasnost od srčanih bolesti, primera radi treba reći da 120gr tunjevine sadrži 0,8 gr omega-3 masnih kiselina. Kalcijumov pektat i betakaroten su vrste vlakana koja snižavaju holesterol, a ima ih u šargarepi. Tu je i hrana bogata antioksidansima: prokelj, kupus, zeleno lisnato povrće, papaja; zatim topiva vlakna: zobene mekinje, jabuke, ječam i mahunarke. Dokazano je da beli luk posebno smanjuje  štetni LDL holesterol. Od ostalih namirnica koje utiču na snižavanje holesterola treba pomenuti još i ljutu papriku, zeleni čaj, grožđe, suve šljive i vino.    U borbi protiv povišenog krvnog pritiska pored održavanja normalne telesne težine, veoma je bitna zdrava ishrana, što podrazumeva konzumiranje namirnica bogatih omega-3 masnim kiselinama, kalcijumom i magnezijumom. Omega-3 masne kiseline koje nalazimo u ribi i ulju lanenih semenki, snižavaju koncentraciju tromboksina, materije koja uzrokuje stezanje krvnih sudova. Jedinjenja sumpora iz prokelja, zelja, belog luka i kelja, takođe utiču na snižavanje krvnog pritiska. U Kini se celer vekovima koristi u iste svrhe.
   Kalijum iz jogurta, krompira, suve kajsije, banane, pomorandže, takođe utiče na smanjenje povišenog pritiska, uz napomenu da osobe koje imaju problema sa bubrezima treba da izbegavaju namirnice bogate kalijumom. Umesto zaključka, pitanje: koliko se vremena proteklih dana provodilo u rekreaciji, ili barem šetnji?
Mirjana Anđić

Fazanerija ponos kraljevačkih lovaca

U gazdinstvu lovačkog udruženja Kraljevo iz Kraljeva, najrasprostranjenija lovna divljač je fazanski petao, čiji je odstrel u lovnoj sezoni dozvoljen. Da bi se zadovoljile lovačke strasti, pored prirodnog priraštaja fazanskog podmlatka, inkubatorska stanica i objekat za gajenje matičnog jata, fazanerija u selu Vitanovac osnovana 1983. godine gaji i podiže oko dve hiljade fazanskih koka nosilja, za odabir matičnog jata i određeni broj fazanskog petla za inkubatorski uzgoj pilića.
   Na inkubatorskoj stanici, fazaneriji u selu Vitanovac, fazaner Goran Čolović upoznaje nas sa radom i odgojem fazanskog podmlatka.
- Fazanerija kao objekt za držanje i gajenje matičnog jata, veštačku proizvodnju fazanskog podmlatka, registrovana je kao inkubatorska stanica, osnovana 1983. godine u selu Vitanovac. Proizvodnja fazanskog podmlatka počela je 1988. godine da bi 1990. godine u fazaneriji bilo proizvedeno oko 6.000 pilića. Iz godine u godinu prozvodnja je išla uzlaznom linijom, tako da je prošle godine za potrebe Lovačkog udruženja Kraljevo i Lovačkih udruženja iz Republike Srbije, odgajeno oko dvadeset hiljada jednodnevne fazanske piladi.
   Rukovodilac fazanerije Goran Čolović, inače u objektu za veštačku proizvodnju od osnivanja, objašnjava nam proces rada u fazaneriji.
   - Ceo proces od odabira zdravih koka nosilja, do proizvodnje i unošenja jaja u inkubatore, radi stručna služba lovačkog udruženja, uz pomoć i saradnju Veterinarskog specijalističkog instituta Ribnica kao i Veterinarske inspekcije. U mesecu februaru od dve hiljade koka vrši se odabir od sedam stotina nosilja i određeni broj  fazanskog petla za nošenje jaja i priplod, a tada se vrši i vakcinacija koka. Ciklus proizvodnje fazanskog podmlatka počinje u mesecu aprilu polaganjem  jaja u inkubatore, oprema za odgoj fazanskog podmlatka je na zavidnom nivou, osavremenjavanjem mašina i ulaganjem u proizvodne kapacitete, proces ispiljenja doseže preko 95% što je dokaz stručnog prilaza u odgoju fazanske piladi. Mladi fazani po ispiljenju, hrane se i rastu u specijalnim prostorijama sa podnim grejanjem, površine oko 400m2,  starosti od šest nedelja do dvanaest meseci do puštanja u prirodna staništa. Lovačka udruženja su prepoznala kvalitet fazanskog podmlatka, tako da se svake godine povećava prodaja, što je priznanje radu stručne sužbe Udruženja. Inače radni dan u zimskim uslovima počinje sa pregledom fazanskog prostora, pranjem i čišćenjem posuda za hranu i vodu, zatim svakodnevno hranjenje fazana kukuruzom, a jednom nedeljno fazani dobijaju koncentrat, čime se održava vitalnost i kondicija matičnog jata, što rezultira visokim procentom zdravstvenog stanja, kako samog matičnog jata, tako i fazanskog podmlatka, koji će se u određenom uzrastu nastaniti u prirodna staništa - objašnjava nam naš sagovornik.  
  Razgovor sa fazanerom Goranom Čolovićem, trajao bi u nedogled  da Goran nije morao da prekine priču, jer je morao da nahrani i napoji svoje fazansko jato..
M.T.Todo

Liga trofeja u ribolovu

Poštovani ribolovci,
   zbog svima vama poznate situacije u Udruženju H.P. Kićo, još uvek nismo u mogućnosti da proglasimo pobednika i dodelimo nagrade za Mini ligu trofeja. Nadamo se da će se situacija u Udruženju rešiti u što kraćem roku kada ćemo dodeliti zaslužene nagrade. Ono što smo trenutno u mogućnosti je da dodelimo obećane pretplate za Ibarske svim učesnicima Mini lige.
   Od ovog broja startuje nova LIGA TROFEJA i trajaće do 26. decembra 2010. godine.
   Pravo učešća u ligi imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom koji imaju prebivalište na teritoriji grada Kraljeva. Učesnik ulov mora uz kupon iz IBARSKIH prijaviti kod ovlašćenih klubova, a overen kupon treba najkasnije za 5 dana da dostavi u redakciju Ibarskih.
   Na kraju takmičenja žiri će proglasiti 3 ribolovca sa najvrednijim ulovima (ne moraju biti i najteži) koji će dobiti vredne nagrade u ribolovačkom priboru, a najteži ulovi u svim kategorijama dobiće godišnju pretplatu na IBARSKE.
   Specijalnu nagradu dodelićemo najmlađem učesniku LIGE TROFEJA.
BISTRO

TABELA

Belun
1. Dejan Milovanović - Katinac, 4.100 grama
Deverika
1. Ljubinko Žarčanin - Žare, 2.750 grama
Klen
1. Jovan Jovanović 1.920, gr
Som
1. Slavoljub Vulović, 21.000 gr.
Tostolobik
1. Viktor Jovićević , 36.600 gr.
Šaran
1. Mirko Dimitrijević 7.300 gr.
Štuka
1. Goran Stojanović 6.850 gr.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

RAZGOVOR SA KALIGRAFOM SLOBODANOM LUKOVIĆEM
Pismo i pergament

   U prostorijama Umetničke škole u Kraljevu razgovarali smo sa likovnim umetnikom Slobodanom Lukovićem koji je kraljevačkoj javnosti najpoznatiji kao autor „Žičke hrisovulje“ koja se svakog Preobraženja dodeljuje pesnicima u manastiru Žiči. Jedan od povoda ovog razgovora je i činjenica da Luković „hrisovulju“ i ikonu koja je uzdarje uz ovu nagradu izrađuje na pergamentu koji sam umetnik i proizvodi.
   - Ideja mi je bila da se čitava stvar vezana za „hrisovulju“, što je moguće više bazira na srednjovekovnom iskustvu. I otuda i izbor materijala, pergamenta, prirodnih pigmenata i ručno pripremljenih mastila, koji su u duhu srednjeg veka - objasnio je Luković i naglasio da od ova tri elementa sam spravlja pergament i mastila.
   On nam je i rekao kako je došao do odličnih rezultata u kaligrafiji i minijaturi, tako što se uživljavao i stavljao u uslove starih kaligrafa i minijaturista.
   - Stvarao sam  uslove drevne kaligrafske radionice i čak poštovao njihove radne satnice i molitvena pravila i rezultat nije izostao. To me je dovodilo u stanja da mogu da razmišljam kao i oni i stavilo u poziciju da rešavam probleme kakve su i oni imali i na kraju rezultiralo mojom potrebom za rekonstrukcijom proizvodnje pergamenta i mastila. S početka sam prevodio srednjovekovne rukopise ili koristio postojeće prevode, paralelno sa eksperimentisanjem svake vrste - kaže Slobodan.
   Za modernu kaligrafiju naš sagovornik nam je rekao da je, iako potiče iz tradicionalnih formi, slobodna kao i svaka savremena umetnička disciplina koja teži da se što više otrgne od tradicionalnog i uvede novine.
   - Kada se izražavam na tradicionalan način držim se tehnologije i stila u okviru koga stvaram, ali kada sam na polju današnje moderne kaligrafije ona mi pruža nezavisnost od formalne kaligrafske estetike - objašnjava Luković dva gotovo suprostavljena stava u sopstvenom izrazu i iznosi svoju ličnu „hijerarhiju opraštanja“.
   - Preko modernog izraza mogao sam prvo da se oprostim od značenja teksta koji prepisujem, forme tog teksta i na kraju i samog oblika slova, jer u modernoj kaligrafiji zapis nije taj koji prenosi glavnu emociju, već sama likovna forma.
   Slobodan Luković je završio Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu - odsek za zidno slikarstvo, atelje za konzervaciju i restauraciju 2004. godine. Sada je na postdiplomskim studija na temi pisma. U kraljevačkoj Umetničkoj školi predaje predmete tehnike zidnog slikarstva i pismo. Pitali smo ga šta misli o tome što se iz školskih programa izbacuje stavka lepo pisanje, takozvani krasnopis.
   - U prošlosti se lepom pisanju posvećivala velika pažnja, čak su neki drevni narodi imali i svoje boginje pisma. Lepo pisanje bitno je pre svega kako mu i samo ime kaže zato što je lepo i čoveku koji je u njemu vešt daje jedan novi kvalitet. U praktičnom smislu malo je neizvodljivo u trenutku kada ljudi vode beleške na kompjuterima i kada je većina pisanog teksta kreirana na računaru, insistirati na veštini lepog pisanja. Lepo pisanje rukom skoro da postaje relikt prošlosti. To čini da se lepo pisanje iz svakodenevnog života i neke upotrebne vrednosti polako prevodi u isključivo umetničku disciplinu - objasio je za kraj našeg razgovora Slobodan Luković.   
Aleksandar Marić



Bogojavljanje u Kraljevu

     U utorak su pravoslavni vernici proslavili Bogojavljanje, praznik posvećen čudesnom javljanju Boga prilikom krštenja Isusa Hrista u reci Jordan gde je Gospoda krstio sveti Jovan Krstitelj. Ovom prilikom u svim hramovima se služene liturgije i osvećena je bogojavljanska voda. Pored ovih tradicionalnih obreda, posle 60 godina u Kraljevu, na reci Ibru plivalo se za Krst Časni. Ove godine je u organizaciji bratstva svebor „Sveti knez Lazar“ za krst plivalo 30 mladih ljudi od kojih je najmlađi imao 15 godina. Prvi do krsta je stigao Danilo Vučetić koji je prošle godine bio pebednik na ribnjaku u Žiči. Prigodne povelje i medalje svim učesnicima predao je gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović.
Aleksandar Marić



Svetosavska akademija

   U Kraljevačkoj  biblioteci će ove godine biti  obeležen Savindan brojnim manifestacijama. Svetosavska akademija će tradicionalno biti održana u „Kraljevačkom pozorištu“  26. januara, s početkom u 19 časova. Besedu „Žizn pravila za sva vremena“ izgovoriće pesnik Mošo Odalović, dok će u muzičkom delu nastupiti hor „Sveti knez Lazar“ iz Kruševca kojim rukovodi Ružica Veškovac.
   Istoga  dana u 13 časova biće promovisana knjiga Moša Odalovića „Žiča pčelino čedo“, zajedničko izdanje kraljevačke biblioteke i manastira Žiče. Osim autora, u ovom programu učestvuju žička monahinja, mati Doroteja, urednica Gordana Timotijević, glumci Biljana Kostantinović, Mile Nedeljković i Veroljub Andrijanić, frulaš Srećko Perčević, predškolci Marko i Mina Savić.
   U istom prostoru, sutradan (27. januara), s početkom u 12 časova,  biće uručena Godišnja nagrada književnog kluba Kraljevo pesniku Milošu Petroviću.
A. Marić



Konkurs za mlade besednike

   U sredu je u prostorijama Gradskog odbora demokratske stranke održana konferencija za medije na kojoj je objavljen kokurs „Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se još potrudi“. Konferenciju su održali Ana Jerotijević, Dalibor Dimitrijević i Milan Vučetić.
   - Promovišući vrednosti moderne i evropske Srbije koje je upravo i definisao dr Zoran Đinđić, Demokratska stranka i Fond „DR Zoran Đinđić“ žele da omoguće mladim ljudima od 18 do 30 godina da iskažu svoje potencijale i unaprede veštine besedništva - rekla je Ana Jerotijević, objašnjavajući uslove ovogodišnjeg konkursa.
   Ona je najavila i da će regionalne kvalifikacije biti održane u sali Kraljevačkog pozorišta 2. februara, a da će polufinale za širi region biti takođe održano u Kraljevu.
   Finale takmičenja mladih besednika biće održano u Beogradu 12. marta. Svi zainteresovani mogu dobiti informacije u prostorijama Demokratske stranke ili preko elektronske pošte besedakraljevo@yahoo.com
A.M.

SPORT

KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - SEDAMNAESTO KOLO
Gambiroža presudio Megi

   Sloga - Mega Vizura 83 : 64 (16 : 25, 18 : 13, 23 : 14, 26 : 12)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 400. Sudije: Čukalović i Vesković (Beograd), Vučić (Leskovac).
Sloga: Đorđević 10, Dašić 9, Borovčanin 3, Razić 12, Tokalić 2, Dimitrijević 14, Oluić, Gambiroža 21, Ignjatović 12. Nisu igrali: Veličković, Topolović i Mirković.
Mega Vizura: Stojačić 17, Jaramaz 6, Matović 2, Maravić 7, Balmazović 11, Arnautović 8, Simić 3, Jelovac 10. Nisu igrali: Drekalović, Stojkanović, Blagojević i Demčešen.
   Dugo su se mučili košarkaši Sloge protiv mlade ekipe Mega Vizure, ali su na kraju više nego zasluženo izvojevali osmu pobedu u ovom prvenstvu. Početak utakmice doduše nije obećavao ubedljiv trijumf starijeg kraljevačkog prvoligaša.
   Gosti iz Beograda su odlično otvorili utakmicu. Stojačić je sjajnim asistencijama i solo prodorima pravio velike probleme odbrani Sloge, a Mega je imala i odličan procenat šuta za dva i tri poena. S druge strane, domaći su „lutali„ u napadu, gubili veliki broj lopti pa je sve to uslovilo da gosti krajem prvog perioda steknu visokih 15 poena prednosti, 25 : 10. Nakon tajm auta koji je zatražio trener „belih“, Miloš Pejić, Sloga je napravila mini seriju od 6 : 0 i koliko toliko uhvatila rezultatski priključak.
   Mega Vizura je ipak uspela da na poluvreme ode sa prednošću od 38 : 34.
   Nastavak igre bio je kao iz snova za košarkaše Sloge. Iskusni Gambiroža uzeo je stvar u svoje ruke i sa tri trojke uz jednu koju je postigao Razić, domaći su serijom od 12 : 0 potpuno promenili tok utakmice. Razigrao se i plejmejker Dimitrijević i polako je dolazilo sve na svoje mesto. Panika se uvukla u redove gostiju koji su se ne mali broj puta nerezonski ispucavali i to uglavnom van linije 6,25. Odbrana je totalno popustila i to su iskusni košarkaši Sloge znalači iskoristili i na oduševljenje kraljevačke publike rutinski utakmicu priveli kraju.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - ŠESNAESTO KOLO
Sloga srećnija u finišu

Sloga - Novi Sad 71 : 69 (26 : 13, 10 : 19, 13 : 17, 22 : 20)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Mažić i Glišić (Beograd), Manojlović (Užice). Sloga: Đorđević 19, Dašić 8, Borovčanin 6, Razić 6, Tokalić 3, Gambiroža 11, Ignjatović 6, Mirković 3, Topolović, Dimitrijević 9. Nisu igrali: Simeunović i Oluić.
Novi Sad: M. Kovačević 5, Subotić 9, Bunić 6, Rakić 11, S. Kovačević 7, Jančikin 21, Ljubojević 8, Mitić 2. Nisu igrali: Grubor, Grozdanić i Dragaš.    Teže nego što se očekivalo, košarkaši Sloge došli su do sedme pobede u ovom prvenstvu. Ekipa Novog Sada predstavila se kraljevačkoj publici kao žilav protivnik koji zna šta hoće i najviše zahvaljujući neiskustvu mladih igrača u prelomnim trenucima susreta nije uspela da napravi iznenađenje i slavi na uvek teškom gostovanju u gradu na Ibru.
Sloga je odlično otvorila utakmicu i u uvodnim trenucima stvorila značajnu rezultatsku prednost. Razigrani plejmejker domaćih, Đorđević, uspešno je predvodio napade „belih“, sjajno asistirao saigračima koji su i najmanju šupljinu u odbrani gostujuće ekipe znali da iskoriste. Prvu četvrtinu Sloga je rešila u svoju korist sa ubedljivih 26 : 13.    Činilo se tada da će stariji kraljevački prvoligaš rutinski odraditi utakmicu protiv posrnulog rivala, ali je opuštanje u nastavku igre donelo puno problema pulenima Miloša Pejića. Sloga je počela da vezuje greške u napadu, a šut sa distance koji je u prvih deset minuta bio glavno oružje, potpuno je zatajio.
S druge strane, u ekipi Novog Sada razigrao se Jančikin i sa nekoliko trojki uspeo je da utakmicu uvede u rezultatski egal. U tome mu je pomogao i Rakić koji je pravio puno problema odbrani domaćih.
Polovinom poslednjeg perioda gosti su imali i šest poena razlike i Sloga je u tim trenucima bila na pragu poraza s obzirom na to da nije imala rešenja u napadu, a još manje u odbarni. Tada su stvar u svoje ruke preuzeli Đorđević, Dimitrijević i Gambiroža te su uspeli da utakmicu uvedu u penal završnicu u kojoj su na kraju imali više sreće, ali i iskustva.
I.S.


KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - ŠESNAESTO KOLO
Studenti slavili u Beogradu

  Mega Vizura - Mašinac 81 : 86 (70 : 70 – 15 : 17, 21 : 16, 15 : 23, 19 : 14, 11 : 16)

Beograd. Dvorana „Vizura Sport“. Gledalaca: 300. Sudije: Jovčić, Obrknežević i Vlahović (svi iz Beograda). Mega Vizura: Stojačić 21, Jaramaz 16, Maravić 2, Balmazović 18, Luković, Arnautović 2, Stojkanović, Matović 2, Simić 5, Jelovac 15. Nisu igrali: Katnić i Demčešen. Mašinac: Radulović 21, Popović 17, Bjegović 13, Balaš 9, Vuletić 5, Kočergin 17, Šestović 3, Čupković 1. Nisu igrali: Raković, Cvetković, Milašinović i Arsić.
   Košarkaši Mašinca prekinuli su niz od četiri uzastopna poraza pobedivši u Beogradu domaću Mega Vizuru posle produžetka rezultatom 86 : 81. Na taj način studenti su se revanširali Beograđanima za poraz na svom terenu u Kraljevu u prvom delu sezone.
   Utakmica je celim tokom bila izjednačena, pa se pitanje pobednika rešavalo u samoj završnici. Sedam sekundi pre kraja pri nerešenom rezultatu, 70 : 70, igrač domaćih Arnautović imao je otvoren šut sa poludistance, ali je bio neprecizan i utakmica je otišla u produžetak.
   U dodatnih pet minuta blistao je bek Mašinca, Kočergin koji je 40 sekundi pre kraja produžetka pogodio jedno slobodno bacanje za vođstvo svoje ekipe od 80 : 79. Usledio je niz slobodnih bacanja na obe strane, a tačku na ovaj susret stavio je centar studenata Bjegović pogotkom 19 sekundi pre kraja.
I.S.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE SUPER LIGA SRBIJE - TRINAESTO KOLO
Ribnica lako protiv lala

   Ribnica - NIS Vojvodina 3 : 0 (25 : 19, 25 : 20, 25 : 22)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Jovanović i Davidović (obojica iz Beograda). Ribnica: Kovačević 14, Borovnjak 13, Božić 12, Bićanin, Aleksić 8, Radević 7, Jović (libero), Mijalković, Brđović. Nisu igrali: Milovanović i Kolarević.
NIS Vojvodina: Mirosavljević 2, Vemić 4, Ivović 12, Radić 2, L. Čubrilo, Mrdak 12, Škundrić (libero), Mutapčija, Petrović 5, Jovović 2. Nisu igrali: Veselinović i N. Čubrilo.    Na krilima sjajne pobede u Čelendž kupu protiv rumunske Konstance, odbojkaši Ribnice konačno su zasijali i u domaćem šampionatu pobedivši više nego ubedljivo ekipu novosadske Vojvodine sa 3 : 0. Odigrali su puleni trenera Boška Mačužića angažovano u svim fazama igre i nijednog trenutka se nije postavljalo pitanje pobednika.
   U prvom setu bilo je neizvesno samo do prvog tehničkog tajm auta na koji su domaći otišli sa prednošću od 8 : 7. Odličnim servisima, tehničar Ribnice, Bićanin, poremetio je prijem gostiju i povećao prednost svoje ekipe koja je na drugom tehničkom tajm autu iznosila 16 : 12. Do kraja seta Ribnica je rutinski sačuvala prednost dobivši ga rezultatom 25 : 19.
   Ribnica je diktirala tempo igre i u drugom setu. Vojvodina je samo u jednom trenutku kod rezultata 19 : 17 za domaće bila blizu preokreta, ali su Kraljevčani sjajnim blokom lako priveli ovaj period igre kraju, 25 : 20.
Nešto jači otpor Vojvodina je pružila u trećem setu, ali je u odlučujućim trenucima ekipa koja pruža vrhunske partije u Evropskom Čelendž kupu, uspela da neutrališe napade gostiju i stigne do šeste pobede u prvenstvu.
   U poslednjem kolu regularnog dela šampionata, Ribnica narednog vikenda gostuje u Beogradu kod lidera na tabeli, Crvene zvezde.
I.S.



AMERIČKI FUDBAL
Kraljevske krune sa ili bez terena u Evropu?

      Klub američkog fudbala Kraljevo Royal Crowns (Kraljevske Krune) osnovan je u oktobru 2004. godine i već pri samom osnivanju doneta je odluka da ime kluba bude u čast i slavu očuvanja srpske tradicije krunidbenog crkvenog hrama manastira Žiče u kojem su krunisani srpski kraljevi.
   Popularni naziv tima je Krune što i jeste poklič i pozdrav igrača na utakmicama, treninzima i drugim aktivnostima.
   U Krunama postoje tri selekcije: seniorska okupljena u prvom timu, juniorska uzrasta od 16 do 19 godina i pionirska-fleg fudbal selekcija koja okuplja decu uzrasta ispod 16 godina.
   Prvi, seniorski tim Kraljevo Royal Crowns se još 2006. godine plasirao u finale Srbije, tada lige bez opreme, što govori da se od početaka ozbiljno radilo u ovom klubu. U prilog tome govori i činjenica da je klub američkog fudbala Kraljevo Royal Cronjns zahvaljujući sjajnim dosadašnjim rezultatima dobio poziv od Evropske federacije američkog fudbala da u 2010. godini zaigra u Evropskom Čelendž kup takmičenju.
   - Za kraljevački klub poziv u Evropsko takmičenje je veliko priznanje za uloženi rad, trud i do sad postignute rezultate, koje je samim tim značajnije jer je došlo iz Evrope, čime retko ko u Kraljevu može da se pohvali. Kraljevčani će imati priliku da već 18. aprila gledaju utamicu imeđu Kruna i tima Falcons, koji dolazi iz glavnog grada Turske, Ankare, a već u maju Krune putuju u Tursku na meč sa timom Istanbul Cavaliers. Ostatak učešća Kraljevčana u Evropskom Čelendž Kup takmičenju zavisiće od postignutih rezultata u ove dve utakmice - rekao je za Ibarske, predsednik KAF Kraljevo Royal Cronjns, Srđan Ćosić.
   - Kraljevske Krune iznedrile su nekoliko reprezentativaca Srbije, ali i kvalitetan stručni kadar. Reprezentacija Srbije je do sada pozvala značajan broj Kraljevčana. Pored igrača iz seniorske selekcije koji su pozvani na pripreme za predstojeći martovski meč sa Turskim nacionalnim timom i veliki broj kraljevačkih juniora je pozvan na pripreme za predstojeće kvalifikacije za juniorsko Evropsko prvenstvo koje će se igrati u Španiji 2011. godine. Osim kraljevačkih seniora i juniora reprezentativaca, u stručnom štabu seniorske selekcije je za trenera defanzivne linije pozvan Nikola Ilić, a u juniorskom trenerskom štabu reprezentacije se nalaze čak dva trenera iz Kraljeva, Vuk Vučković i Marko Korićanac. Ovo nije prvi put da Krune daju reprezentativce, i ranije je bilo igrača, a glavni trener seniora Goran Seničić je bio u stručnom štabu tima Srbije još 2007. godine pred Evropsko prvenstvo koje se igralo u Austriji - ističe Ćosić.
   - Krune postižu fantastične rezultate uprkos problemima koji su iz godine u godinu sve veći, a koji se tiču finansija i pre svega nedostatka adekvatnog terena za igru.
   - Uprava kluba se trudi da pruži što bolje uslove igračima i u tom pravcu je obezbedila neophodnu zaštitnu sportsku opremu za američki fudbal i trudi se da obezbedi sredstva za bavljenje ovim sportom, što je veoma teško, jer do sada dobijana sredstva od grada su bila veoma skromna. Sponzora nema, osim sporadične podrške. Klub je veoma zahvalan svim organizacijama i ljudima koji su do sada pomagali njegov rad i razvoj. Igrači Kruna svoje utakmice igraju na Atletskom stadionu na Ibarskom keju, zahvaljujući dobroj volji ljudi iz FK Bubamara, a treniraju na pisti sportskog aerodroma, opet zahvaljujući dobroj volji kraljevačkog Aero kluba. Ipak to su neprimereni uslovi za bavljenje ovim sportom. Nedostatak terena je gorući problem za dosta mladih Kraljevčana koji su se posvetili američkom fudbalu. Klub je u saradnji sa Sportskim centrom Ibar pokrenuo inicijativu za rešavanje ovog problema tražeći od grada Kraljeva da nam ustupi na korišćenje parcelu i pomogne izgradnju terena na zemljištu koje pripadu gradu. Ta parcela se nalazi odmah pored piste sportskog aerodroma i godinama ničemu ne služi, već je samo zelena površina, koja je po planu i namenjena za sportsko-rekreativne sadržaje. Prijatelj kluba, arhitekta Nenad Košanin je već uradio projekat za teren na toj parceli i obzirom da ne postoje nikakve prepreke u propisima, samo se čeka na odluku lokalne samouprave. Sportisti okupljeni u klubu veruju da će im lokalna samouprava izaći u susret i ispuniti data obećanja kako bi dugoročno rešili ovaj problem nedostatka terena i dostojno reprezentovali Kraljevo u Evropi - zaključio je naš razgovor predsednik „Kraljevskih Kruna“, Srđan Ćosić.
I.S..