Za održanu sednicu po 15.000 dinara
Borcima socijala umesto dnevnica
Sporo izdavanje ličnih isprava
Preduzeća duguju Gradu tri mosta
Država limitira cenu stanova
Vajati na Moravi
Setva bez države nemoguća
Kada ćemo da razmišljamo evropski
Lov - ribolov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, odbojka, košarka

RETROVIZOR
Izbor je vaš!

   Nedavno sam na netu čitao kako u Sarajevu deca iz mešovitih brakova imaju velikih problema prilikom zapošljavanja, naročito prilikom izbora na funkcije, a pogotovu one državne. Najveći problem, kažu, imaju oni koji ne žele da se izjasne kojoj roditeljskoj naciji pripadaju. Veli autor tog teksta da čak i učiteljica u školi mora prema šemi pripadati određenom nacionu, a teško je verovati da će učiteljica s neizvesnim nacionalnim pedigreom biti primljena u školu.
Pa kakve to ima veze sa Kraljevom?
   Mi, hvala Bogu, nemamo tih međunacionalnih ili nenacionalnih problema. Priča me je asocirala na naše stranačke, odnosno nestranačke probleme koje imaju naši građani. Kod nas je najveća dilema koju stranku odabrati da bi se mogli „udeniti“ na kvotu za zapošljavanje po koalicionom sporazumu. Kada je reč o odabiru, karijeristi, ali i obični ljudi kojima posao treba da bi prehranili porodicu, imaju neuporedivo veće nedoumice nego deca iz mešovitih brakova, moraju da se opredeljuju između više stranaka. Prvo moraju da razmišljaju o onim koje su na vlasti i dokle će tu vlast i zadržati. Ako procene da je to dovljno dugo da se može dobiti stalno zaposlenje, eto pravog odabira. Nije važno koja im je ustanova ili javno preduzeće pripalo na osnovu koalicionog dogovora, neko mesto će se već naći. Šanse su vam veće ukoliko znate da laskate i možete da ljubite mesto „tamo gde sunce nikad ne sija“ nekom od koalicionih vladajućih „lidera“. Znaju „lideri“ da im njihovi „ljubitelji“ misle isto što i Brut Cezaru o martovskim idama, no oni su dovoljno sujetni da se nadaju da to njima neće da se desi, a istorija ih uči suprotno.  
   A oni koji ne izaberu ni jednu „opciju“? E oni su tek u problemu. Bolje biti nečiji, pa makar i u protivničkom taboru, jer onda znaju šta misliš. Ako si ničiji onda nikom ne trebaš. Jednostavno nisi podoban. Protiv takvih „sumnjivaca“ primenjuju taktiku ignorancije, izolacije i tapšanja po ramenu. Neodlučni ne mogu očekivati zaposlenje ni na kakvo radno mesto u javnim preduzećima i ustanovama, a o nekim funkcijama da i ne govorimo. Nije mnogo sjajnija situacija ni sa privatnim firmama, pogotovu onim većim, koje zbog opstanka moraju biti opredeljene, ne retko i višestruko, pa vlasnici moraju da vode računa da se ne zamere liderima ukoliko zaposle ili sarađuju sa nekim ko nije na liniji. Opasno je dati i izjavu za „nepodoban“ medij.
   Pa šta nam je činiti? Da li da duboko udahnemo i „ljubimo ono mesto“ ili probamo da opstanemo na drugi način? Izbor je vaš!
Grga

KRALJEVAČKI REZERVISTI NA SASTANKU KOD LJAJIĆA
Borcima socijala umesto dnevnica

   Rešavanje isplata dnevnica rezervistima nadležni prebacuju na teren socijale

    Ministar rada i socijalne politike obećao je bivšim ratnim vojnim rezervistima sa područja Kraljeva pomoć od 650.000 dinara, kako bi oni zdravstveno najugroženiji mogli da se rehabilituju u nekim od okolnih banja. Takođe, ministar Rasim Ljajić rekao je i da će njegovo ministarstvo izdvojiti novac  za podizanje spomen ploče u centru Ušća u čast poginulima na Kosovu i Metohiji.
   Bivši vojni rezervisti nekadašnje Treće armijske oblasti ne odustaju od svojih zahteva da im dnevnice za vreme provedeno na Kosovu i Metohiji u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, budu isplaćene kao što je to učinjeno njihovim saborcima iz Topličkog kraja. Podsetimo, toplički rezervisti su krajem 2007. godine dobili „socijalnu pomoć“ u iznosu od po 250.000 dinara koja im je isplaćena u šest jednakih mesečnih rata.
   Delegaciju kraljevačkih bivših rezervista, koji su kod ministra Ljajića bili na njegov poziv, predvodio je Sreten Lazović predsednik Udruženja učesnika ratova od 1991. do 1999. godine. On je u izjavi za „Ibarske” rekao da su ovi razgovori bili najotvoreniji do sada. Lazović kaže da poziv samo kraljevačke delegacije govori da je resorno ministarstvo spremno da na neki način pomogne bivšim rezervistima sa područja Kraljeva.
   - Ministar Ljajić nam je na početku razgovora rekao da on ne daje lažna obećanja, a to se najpre odnosilo na isplatu dnevnica, ali da može da prenese Vladi sve naše zahteve i da ih obrazloži. Sastanak je usledio zbog toga što mi nismo želeli da učestvujemo na zakazanom sastanku na kojem su bili predstavnici svih gradova koji su pripadali Trećoj armijskoj oblasti, jer su dešavanja kao što su poslednji put bila u Nišu i Leskovcu imala već pripremljen scenario - kaže Lazović.
  Lazović dalje napominje da su oni rekli ministru Ljajiću da predoči Vladi po ko zna koji put, da ne odustaju od zahteva da se isplate ratne dnevnice po tzv. „topličkom modelu“. Drugi deo razgovora sa ministrom bio je posvećen sve većoj potrebi bivših boraca za bolničkim tretmanom.
   - Dobili smo određena novčana sredstva za lečenje jednog broja rezervista u banjama. Naime, plan je da se formiraju četiri regionalna centra za rehabilitaciju boraca, a mi smo predložili da to budu banje koje su u okolini Kraljeva. Ministar Ljajić je rekao da će posetiti Kraljevo i da će predložiti da Vrnjačka, Mataruška i Bogutovačka Banja  čine jedan od ta četiri centra. Takođe, ministar je rekao da će oni izdvojiti novčana sredstva kako bi se postavilo spomen obeležje poginulim borcima iz Ušća. Od nas je samo tražio idejno rešenje spomenika i koliko će koštati pravljenje spomenika - ističe Lazović.
   Inače, tužbe koje su bivši ratni vojni rezervisti podnosili stigle su do Vrhovnog suda Srbije, i sada se čeka njihovo mišljenje. Ukoliko ni Vrhovni sud ne presudi u njihovu korist, kraljevački rezervisti su spremni da pravdu potraže u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

MITING U NEDELJU
Udruženje učesnika ratova od 1991. do 1999. godine iz Kraljeva, zakazalo je miting na Trgu srpskih ratnika u nedelju 7. februara u 12 časova, na kojem će objasniti detalje sa održanog sastanka u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Nenad Božović

   Zbog prisutnih problema iz oblasti bezbednosti saobraćaja na području grada Kraljeva, a posebno u vezi sa nepropisno parkiranim vozilima, pripadnici saobraćajne policije Kraljevo su preduzeli sve potrebne mere i radnje na rešavanju ovog problema.
   Saglasno tome, pojačana je aktivnost na otkrivanju i sankcionisanju svih nepropisno parkiranih vozila. U slučajevima gde se vozači ne zateknu na mestu prekršaja, fotografisaće se sva nepropisno parkirana vozila i na njima će se ostavljati obaveštenja, u kojima će vlasnicima biti naglašeno da su u obavezi, saglasno članu 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, da Saobraćajnoj policijskoj ispostavi Kraljevo dostave podatke ko je pomenutim vozilom upravljao, tj. ko je vozilo nepropisno parkirao. Vlasniku vozila će se na kućnu adresu poslati poziv sa istim zahtevom kao i u obaveštenju.
   Članom 247. ovog Zakona vlasnik je obavezan da na zahtev policijskog službenika da podatak o identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje.
   U slučaju da vlasnik ne dostavi podatke, ili da policijski službenici ne mogu utvrditi ko je pomenuto vozilo nepropisno parkirao, podneće se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv vlasnika vozila za učinjeni prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
   Podsećamo građane da je za nepropisno parkiranje, u većini slučajeva, za vozače, predviđena  novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara, a za vlasnika koji ne omogući podatke, novčana kazna u iznosu od 15.000 do 30.000 dinara, ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana.
   Molimo građane, da u buduće svoja vozila parkiraju u skladu sa važećim propisima, kako ne bi ometali normalno odvijanje saobraćaja i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
E.I.

   Posle brojnih štrajkova vagondžija, kupoprodajni ugovor je raskinut na predlog Ministarstva ekonomije, jer Ukrajinci nisu ispunili obaveze u investicijama i nepoštovanja socijalnog programa. Dug radnicima koji nisu primili poslednjih pet zarada, samo je, međutim, kap u moru dugova koje fabrika ima i po tužbama bivših i sadašnjih zaposlenih, i javnim preduzećima, ali i dobavljačima. Nezvanično, jer primopredaja sa Akcijskim fondom i svođenje računa tek treba da bude završeno, radi se o sumi od oko 15 miliona evra.
   Kada svemu ovome dodate da su radnici koji rade u livnici fabrike, njih oko 200, dobili septembarsku platu, dobijamo i nezadovoljstvo između samih radnika.
   - Nažalost u samoj fabrici se odigravaju strašni potezi pojedinih rukovodioca. Naše kolege iz Livnice su dobile septembarsku platu, a nas oko 650 radnika iz Vagonogradnje nema ni overene knjižice. Zbog toga je došlo do razdora između radnika, pa sada radnici Vagonogradnje odbijaju da izvrše bilo kakav posao za Livnicu - kaže predsednik sindikata Milomir Ćirković.
   Ćirković dalje napominje da su Ukrajinci u Fabrici vagona ostavili materijal potreban za izgradnju vagona, i da će oni tražiti da taj materijal ostane u njihovom vlasništvu, u zamenu za plate koje im duguju.
   - Pošto nam firma „Azov impeks“ duguje pet plata i tri regresa, voljni smo da pregovaramo sa njima i na taj način prebijemo ta dugovanja u zamenu za materijal. Ukoliko Ukrajinci ne budu pristali na to, obratićemo se Agenciji za privatizaciju sa dopisom da taj materijal neće moći da izađe iz fabrike dok nam ne isplate sva dugovanja. Znate, mi ne možemo da štrajkujemo ili pregovaramo sa Vladom oko tih dugovanja radnicima, jednostavno to moramo rešiti sa rukovodstvom „Azov impeksa“ - kategoričan je Ćirković.
   Predsednik Upravnog odbora fabrike izjavio je na jednoj od poslednjih konferencija za štampu da su dugovanja ogromna. A u međuvremenu se gomilaju dugovi dobavljačima i nije jasno da li se duguje prethodnom vlasniku preko drugih ukrajinskih firmi koje su naručivale poslove i slale repromaterijal.
   - Dugovanja su velika, ali su ona nastala zbog njihove nestručnosti da vode fabriku. Cenu te loše politike treba da plati gazda. Što se tiče srpskog menadžmenta koji je vodio fabriku, oni takođe nijedan posao nisu sklopili. Ukrajinci su birali samo poslušne radnike koji bi ispunjavali njihove želje - zaključuje Ćirković                             

VLADA NARUČUJE VAGONE
Posle tri meseca štrajka, oko pedeset radnika Procesne opreme fabrike završava prošlogodišnje započete poslove. Radnici Livnice sa poslom su krenuli 1. februara, a predstavnici vlade obećali su da će Fabrici vagona obezbediti posao naručivanjem vagona za potrebe Železnica Srbije. Kako saznajemo, nakon postavljanja zastupnika kapitala i novog upravnog odbora fabrika će dobiti posao za izradu oko 30 i remont 250 vagona.
N.B.

KRALJEVČANI NEZADOVOLJNI RADOM SLUŽBE UPRAVNIH POSLOVA
Sporo izdavanje ličnih isprava

   Policijska uprava Kraljevo u prošloj godini izdala je dvadeset hiljada ličnih karata i dvadeset hiljada pasoša. Matematički gledano, ako se nastavi sa ovakvom tendencijom izdavanja dokumenata, biće potrebno najmanje tri godine da svi Kraljevčani dobiju nove lične karte i pasoše

   Da bi dobili novu ličnu kartu građani moraju da uplate 913 dinara za obrazac, kao i 226 dinara za troškove takozvane tehničke izrade. Sve ukupno iznosi 1.136 dinara. Za izradu novih ličnih karata potreban je izvod iz matične knjige rođenih, koji staje 280 dinara. Ukoliko je u međuvremenu, zarad sklapanja braka, promenjeno prezime, potreban je i izvod iz matične knjige venčanih, što podrazumeva dodatnih 280 dinara. Uverenje o državljanstvu je potrebno samo ukoliko se prvi put vadi lična karta, a ono iznosi 480 dinara. Sve u svemu, cifra se nikako ne spušta ispod 2.000 dinara.
   U jednoj anketi koja je sprovedena među stanovnicima Kraljeva moglo se čuti da su najveće primedbe, kada je reč o izdavanju ličnih dokumenata, upućene na neljubaznost radnika, zatim, rečeno je da se oglasna tabla ispred zgrade Upravnih poslova samo tako zove, jer je nepregledna, kao i na sve veće gužve koje se javljaju.
   - Kada je reč o izdavanju ličnih karata i pasoša, Policijska uprava iz Kraljeva nije imala nikakvu pripremu za to, znači počeli smo da radimo sa istim brojem ljudi i u istim tehničkim uslovima. Svesni smo toga da ovaj prostor koji imamo u Kraljevu nije adekvatan. Recimo kada dođe deset ljudi već se napravi gužva, ali mi bismo najradije napravili novu šalter salu i prostoriju gde će stranke da se osećaju ugodno, ali iz finansijskih razloga to nije moguće. Radnicima na tim poslovima je u toku prošle godine radno vreme bilo između 15 i 16 sati dnevno. Za taj rad su bili nagrađeni uvećanjem plate od 5 do 20 odsto sa moje strane, a ustvari su bili plaćeni kao da su radili osam sati - govori Bogoljub Živković načelnik Policijske uprave u Kraljevu.
   Na naše pitanje da li je povećan broj sati rada mogao biti uzrok njihovoj neljubaznosti prema građanima, Živković kaže da je moguće da ima takvih slučajeva, ali je to objasnio i time da oni imaju samo dva slobodna dana u mesecu, ali da s druge strane ima i veoma nestrpljivih građana.
- Nama je potrebno bar duplo više radnih mesta u službi Upravnih poslova, a to treba neko da plati. I taj prostor bi trebao da bude mnogo veći, ali opet njegovu izgradnju treba neko da finansira. Deo Upravnih poslova je premešten u Ribnicu i Ušće, tako da smo time uspeli da donekle smanjimo gužve u šalterskoj službi u gradu. Recimo, šalter za preuzimanje dokumenata radi samo do 16 sati, ali to je zato jer imamo samo jednog radnika - kaže načelnik Živković.
   Naš sagovornik je rekao da su veoma važnu ulogu u Upravnim poslovima imali donatori, koji su opremili kompletnu službu. Jer, kako on kaže računari i oprema koju su dobili od MUP-a su toliko stari da ne bi mogli da se koriste.

PADANJE SISTEMA
Uobičajeno padanje računarskog sistema koji je umrežen, i koji se koristi za skeniranje dokumenata, njihovo klasifikovanje u bazi podataka i samo izdavanje, načelnik Živković objašnjava da se to dešava zbog povezanosti sa glavnom bazom u Beogradu, ali da kraljevačka Policijska uprava ima sreću što u okviru nje postoji Odeljenje informacionih tehnologija, pa se može brzo reagovati kada dođe do padanja sistema.

UPRAVNI POSLOVI U DOMU DRUŠTVENIH?
- Ukoliko bi Grad Kraljevo postao vlasnik zgrade Doma društvenih organizacija, onda bi to bilo fantastično mesto da se presele šalterske službe, ne samo policijskih, već i ostalih službi. Kada građanima bude potreban bilo kakav dokument, moći će da ga dobiju na jednom mestu. Ovakva ideja postoji već duže, a realizovaće se ako grad postane vlasnik ove zgrade - kaže Bogoljub Živković načelnik policije.
Nenad Božović

Preduzeća duguju Gradu tri mosta

   Vlast kreće sa naplatom potraživanja

   Privatizovana preduzeća, firme u stečaju i privatna preduzeća, duguju Kraljevu blizu milijardu dinara, što je jedna trećina gradskog budžeta! Dugovanja se uglavnom odnose na naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i komunalnih usluga.
   Višegodišnja nenaplaćena potraživanja javnih preduzeća u Kraljevu su ogromna. Samo Direkciji za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ privreda i građani duguju oko 500 miliona dinara, „Vodovodu“ oko 300 miliona i „Čistoći“ oko 100 miliona dinara. Gradsko veće prethodne vladajuće koalicije, takođe je u više navrata napominjalo da potraživanja predstavljaju veliki problem lokalne samouprave.  
   - Nikome na pada na pamet da te dugove koji su godinama akumulirani, može da naplati za jednu godinu. O tome nema govora, niti je to ideja vladajuće koalicije. Mišljenja smo da zajednički sa privrednicima i čak građanima koji imaju velika dugovanja, napravimo dogovor o njihovom reprogramu, jer postupak nečega što se nije moglo naplatiti po pet i više godina, moraće da se sprovode na jedan duži period - kaže Predrag Simović, član gradskog veća zadužen za rad javnih preduzeća.
   Uzmimo kao primer Direkciju za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, koji konstantno šalju naplate i utuženja, a kada to dođe do Poreske uprave ili u novije vreme Lokalne poreske administracije, a trenutno postoji nekoliko stotina rešenja za prinudnu naplatu, skoro nijedan dug se nije naplatio.
   - Prema podacima koje je sadašnja vlast nasledila, recimo dugovanja koja se odnose na naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, i to onih koji imaju preko 2 miliona dinara, iznose oko 250 miliona dinara. Dugovi onih preduzeća i fizičkih lica čija su dugovanja ispod dva miliona ukupno iznose oko 400 miliona dinara. Ukupni dugovi za zemljarinu su između 600 i 700 miliona dinara. Ovde nisu uključeni dugovi za vodu i čistoću - ističe Simović.
   - Poslednja naplata, ili prebijanje duga, dogodilo se nakon raskida privatizacije Magnohroma, kada je grad dobio sportske terene i nekoliko hektara zemljišta, koje je između ostalog bilo namenjeno za parkiranje vozila.
   Mislim da je za lokalnu samoupravu bolje uzeti neko zemljište ili objekte na ime dugovanja te firme, nego da recimo neki privatnik kupi preduzeće za veoma mali iznos, kao što je to bio slučaj sa Fabrikom vagona, i onda ta imovina ostane njemu na raspolaganje. Imamo primere da su pojedini delovi kupljenih preduzeća prodavani skuplje nego što je kupljeno celo - govori član gradskog veća Predrag Simović.
   Jedan od glavnih preduslova koje lokalna samouprava mora da učini kao prvi korak je da olakša preduzećima, kada je u pitanju plaćanje naknade za zemljarinu. Gradonačelnik Kraljeva je uputio pozive svim važnijim privrednim društvima na teritoriji Kraljeva, i zakazan je sastanak u utorak u 11 sati, na kome će se razgovarati o veoma bitnim temama za naš grad, a jedna od njih će se odnositi na to kako obezbediti da preduzeća sa teritorije Kraljeva dobiju što više posla putem javnih nabavki koje raspisuju gradska javna preduzeća.

- Prema nekoj našoj računici vrednost tih nabavki za 2010. bi se kretao od milijardu do milijardu i po dinara.  Tako da ćemo pokušati da napravimo model kako bi firme iz Kraljeva dobijale poslove. Jer, na taj način ćete moći i da naplatite od njih ono što duguju gradu - kaže Simović.
  Kao pozitivan primer visokog stepena naplate potraživanja možemo navesti JKP „Toplana“, ali uz konstataciju da oni imaju tehničke mogućnosti da neredovnim platišama isključe isporuku energije. Takođe, pojedina privatizovana preduzeća, inače veliki dužnici javnim preduzećima, naplaćuju svoje usluge za zakup prostora Gradu Kraljevu veoma efikasno, mesečno ili kvartalno, što je svojevrstan apsurd.          
Nenad Božović

   Poreska uprava u 2010. godini počinje pojačanu kontrolu legalnosti softvera. Do sada su poreski inspektori kontrolisali da li firme poseduju legalni softver u 15 odsto poseta, a u 2010. godini to će činiti u 50 odsto poseta. Poreska uprava je od januara do oktobra 2009. godine izvršila 2011 kontrola, a u poslednje dve godine podnete su 144 prijave za privredne prestupe.
   U cilju povećanja efikasnosti borbe protiv piraterije, krajem prošle godine održana je serija treninga za poreske inspektore u organizaciji Poreske uprave Republike Srbije, a pod pokroviteljstvom Američke privredne komore u Srbiji (AmCham). U četiri regionalna centra za obuku Poreske uprave u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu obuku je prošlo oko 400 inspektora službe terenske kontrole i Poreske policije. Tokom obuke su obrađene teme koje ukazuju na negativne uticaje upotrebe nelegalnog softvera na državu i društvo u celini, zatim knjigovodstveni tretman softverskih proizvoda kao i konkretna uputstva za prepoznavanje nelegalnog softvera različitih proizvođača.
   Tokom treninga su razmenjena konkretna iskustva u oblasti primene Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite autorskog i srodnog prava i izneti predlozi za unapređenje postojećih procedura za kontrolu poreskih obveznika i zakonske regulative. Pored predstavnika BSA (Business Softnjare Alliance) obuke su predvodili predstavnici proizvođača softvera koji su na našem tržištu najviše pogođeni problemom softverske piraterije, a to su svakako Microsoft kao proizvođač operativnih sistema i softverskih paketa za kancelarijsko poslovanje, kao i lideri u oblasti softvera za računarsku grafiku i projektovanje uz pomoć računara, Adobe i Autodesk.
   Pomenute obuke su podržane od strane softverske grupe u okviru Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine AmCham-a, a u cilju podrške državnim organima u efikasnoj primeni zakonske regulative u praksi sa direktnim uticajem na stvaranje pogodne klime za poslovanje i privlačenje stranih ulaganja.
E.I.

Država limitira cenu stanova

   Da li će uspeti izgradnja najavljenih 10.000 jeftinijih stanova u Srbiji?

   Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić kaže da bi za nekoliko meseci trebalo da počne izgradnja 10.000 jeftinih stanova, najpre u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, ostalim gradovima Srbije i da je država odredila maksimalne cene po kojima stanovi mogu da se prodaju. Zahvaljujući uredbi Vlade posle ekonomski teške godine pokrenuće se građevinski sektor, povećaće se ponuda novoizgrađenih stanova, a građani će, kako kaže ministar do krova nad glavom moći da dođu pod veoma povoljnim uslovima.
   - Kupac kupuje stan po cenama koje ne mogu biti veće od cena određenih uredbom, a koje su značajno povoljnije od tržišnih, kupuje od proverenog investitora čiji će bonitet proveriti banka - kaže Dulić.
   Iako su prethodnih meseci u javnosti pominjane različite cene, pa je sve išlo do toga da bi kvadrat stana na periferiji mogao koštati 500 ili 600 evra, u novoj uredbi stoji drugačije. Stanovi u drugoj zoni u Beogradu koštaće maksimalno 1.595 evra po metru kvadratnom, u trećoj 1290, u četvrtoj 945, a u svim drugim, osim prve i ekstra zone 895 evra. U Novom Sadu će kvadrat u prvoj zoni koštati maksimalno 1.100 evra, a u drugoj 895. U Nišu i Kragujevcu prva zona će biti 900 evra po kvadratnom metru, druga 695, a u svim ostalim gradovima kvadrat će koštati maksimalno 695 evra. Na pitanje novinara na osnovu čega tvrdi da su novi stanovi, koji će u drugoj zoni u Beogradu koštati blizu 1.600 evra po kvadratu povoljni, ako na tržištu već mogu da se kupe po istim cenama, Dulić je rekao: „Jeste ta cena, ali pokušajte da kupite po toj ceni i da dobijete kredit od nacionalne korporacije.“
  Dulić je rekao da su za izgradnju jeftinih stanova obezbeđene dve milijarde dinara i da će država subvencionisati deo kamate koja se obračunava po kamatnoj stopi od sedam odsto godišnje po odobrenom kreditu, dok je prosečna kamata od devet do deset odsto. Ministar očekuje da će prvi građani koji budu kupili jeftine stanove u njih moći da se usele tokom sledeće godine. Ranije najave pojedinih ministrara Vlade Srbije, o ceni stanova između 600 do 700 evra za kvadrat, predsednik Inženjerske komore Dragoslav Šumarac smatra nerealnim. Prema njegovim rečima, ukoliko se takvi stanovi budu gradili na neuređenom zemljištu, gradovi bi trebalo da se odreknu nadoknada za njegovo uređenje.
   - Gradnja ne može da bude ispod 300, 400 evra po kvadratu, najjeftinija, sa najlošijim pločicama, sanitarijama, prozorima, opremom, pa i sa lošom izolacijom fasada itd. Problem je i ako se doda još i uređenje zemljišta, koje mora da iznosi negde između 200 i 300 evra, jer mora da se dovede i kanalizacija, voda, struja. Prema tome, ne vidim da je, čak ni u najudaljenijim delovima, kao što su Sremčica, Barajevo itd, moguće da se grade i prodaju stanovi po ceni ispod 700 ili 800 evra, a da se ne prave gubici. Kad govorimo o gradovima u unutrašnjosti situacija je slična - rekao je Šumarac.
   Podsetimo, predstavnici vlade u više navrata su najavljivali početak izgradnje stanova čiji bi kvadrat koštao između 600 i 700 evra. Sličan model već postoji u Austriji, Češkoj i Hrvatskoj. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 500.000 podstanara, od kojih više od 100.000 u Beogradu.
   - Građani Srbije bez krova nad glavom nemaju novaca da kupuju skupe stanove. Lokacije za izgradnju stanova, u Beogradu, ne moraju da budu na Vračaru ili Kalemegdanu, ali država je  dužna da obezbedi stanove po nižim cenama. Vrednost stana odnosno kvadrata treba da bude efektivna vrednost stana. Dakle, da građevinari dobiju svoj deo kolača, ali i da sprečimo one koji kradu odnosno kroz korupciju uzimaju više novca - izjavio je ministar za infrastrukturu, Milutin Mrkonjić.
   Mrkonjić smatra da je dobra ideja da se vojno zemljište stavi na raspolaganje građevinarima kako bi se gradili stanovi po jeftinijim cenama, što podrazumeva i da vojska dobije „svoj deo kolača“. On je podsetio da je on ranije predlagao da se u ovoj godini krene u masovnu izgradnju 20.000 jeftinih stanova u Srbiji, umesto sada planiranih 10.000, što bi prema najavama Ministarstva za prostorno planiranje trebalo da krene za nekoliko meseci. Ministar je najavio da će jedan od ciljeva Ministarstva za infrastrukturu biti stvaranje uslova domaćim preduzećima u cilju podizanja njihove konkurentnosti na međunarodnim tenderima za infrastrukturne projekte u Srbiji, kako važne poslove ne bi dobijale samo strane firme.
   U Kraljevu je, slična  izgradnja stanova krenula davne 1999. godine, a efekte te izgradnje imamo slikom i prilikom na Ratarskom imanju. Tadašnjih planom predviđenih 300 stanara nije dobilo svoj krov nad glavom. Doduše rešenje je možda na pomolu, obzirom da se očekuje usvajanje novog Generalnog urbanističkog  plana. No, za sada stanove prodaju, u izgradnji i ponudi privatni investitori, a oni su suočeni sa brojnim tekućim administrativnim potrebama, koje kako oni kažu uvećava cenu stana. Odgovor smo potražili i od Saše Avramovića, predsednika Regionalne inženjerske komore u Kraljevu.
   -  Zaboravljamo da većina investitora sada nije vlasnik lokacija na kojima se grade ti stanovi. Vlasniku parcele se na ime tih troškova zakupa ili prodaje daje 15-20% od vrednosti lokacije. Drugi moment jeste projektna dokumentacija, koja mora da sadrži svu neophodnu papirologiju i koja takođe košta. Dalje očekivanja su, da će povećanje cena goriva, el. energije i gasa verovatno uticati i na cenu repromaterijala izgradnje tih stanova u ovoj godini. Na kraju država se ne odriče naplate infrastrukturnih priključaka, vode, struje, grejanja i ukoliko bi se tu iznašla jeftinija rešenja, možda bi zbirno dobili jeftiniju izgradnju stanova koja je sada u zavisnosti od zone i u Kraljevu različita - rekao je naš sagovornik.
  Javna je tajna da izgradnja stana investitora košta ne više od 500 evra. No, kad tome dodamo sve priključke koji učestvuju u ovom poslu cena se uvećava. Kako god da bilo od odluke koju je donela Vlada mnogi beskućnici zavise ali i gaje nadu da će baš na svoje ime uknjižiti prostor u kome će ubuduće živeti. Naravno ostaje nada, a ona uvek poslednja umire. Oni koji ne zavise od države, kredita i subvencija jedino moraju da legalizuju stanove ukoliko to do sada nisu učinili. Nikad se ne zna!
Sonja Cvetković

Vajati na Moravi

    Dok neki obilato koriste blagodeti prirode i na taj način često i protivzakonito pune svoje džepove, mali je broj onih koji su pokrenuli priču očuvanja sredine. Milomir Jevđović je malo iz inata, a više iz ljubavi prema Moravi na samoj obali sagradio etno selo

Srbija po površini nije velika, ali ima toliko prirodnih, kulturnih i istorijskih zanimljivosti i lepota da svaki vikend turista može da provede na nekom jedinstvenom mestu i da se poslužimo rečima jednog stranog turoperatora: Srbija ne sme da se prepusti masovnom turizmu, jer ima potencijal za retke, vrhunske doživljaje. Tu na samoj obali Morave u Mrčajevcima, veliki zaljubljenik prirode je odlučio da na svom imanju napravi etno kutak za sebe, ali i goste sličnih apetita. Nakon odlaska u penziju Milomir Jevđović, s obzirom da je uvek bio kulturni aktivista nije razmišljao da sa penzionisanjem prekine svoj radni vek. Svoje imanje je tako pretvorio u kutak za sebe, ali i mnogobrojne posetioce.
   - Pa vidite kako, ja sam sa ovim šoderašima imao silnih problema. Nekontrolisano su ovde kod mene eksploatisali pesak, pravili uvale i bezmalo me ostavili bez očevine. Teško je tome stati na put, ali nekako sam uspeo da bagere proteram sa ovog dela Morave. Šteta je i što država o tome ne vodi računa. Nije isto dati dozvolu nekome da vadi šoder iz Dunava ili Save  i ovde kod nas. Manje su to vode i lako se prave virovi, menja tok, a o ekonomskoj računici i da ne govorimo. Koliko i sama država izgubi na tome. Drugi motiv koji je meni da kažem i emotivan, jer je moj otac imao ovde lepe površine pod povrćem i drugim kulturama. Živelo se od toga. Želeo sam na neki način da napravim nešto što će ostati mojoj deci, a da na neki način i očuvam ovo malo prirode što je ostalo - kaže naš sagovornik.
   Nedirnuta, ali pitoma priroda oko „Vajata“ podjednako je lepa u sva četiri godišnja dobra. U izvornom značenju „vajat“ je drvena zgrada u dvorištu seoske kuće i služi za noćenje mladenaca i za držanje spreme za udaju i ženidbu. Jedan takav, autentičan nalazi se i u dvorištu „Vajata“, tik uz restoran, i verno oslikava dom srpskog seljaka iz 19. veka. Ove kućerke u svom izvornom obliku naš domaćin kupovao je na više lokacija u Srbiji. Ipak kaže da mu motiv nije bio prevashodno finansijske prirode. Naši ljudi ipak ne bi bili to što jesu, jer čak i u ovom ambijentu se ne odriču savremeno života zahtevajući  između ostalog i gledanje tv programa tako da Jevđović trenutno radi na realizaciji dovođenja el. energije, iako nije bio za tu varijantu.
   - Čudan je naš čovek. Kada želi odmor hoće mir, prirodni ambijent, domaću kuhinju. Sve to ovde ima, ali se nikako ne odriču ni gledanja televizije, tople vode u svako doba. Trenutno sa Elektrodistribucijom Čačak radim na dovođenju struje tako da će na proleće biti rešen i taj problem. Da se malo poslužim i onom krilaticom da je gost uvek u pravu. Inače moram da napomenem i da je ova plaža jedino uređena na delu Morave od Čačka do Kraljeva. Letos je ovde bilo i po 200 kupača. Dođu ljudi da se odmore i uživaju porodično, van gradske verve. Malo je i udaljeno pa je mir i uživanje utoliko lepše - ponosno će Jevđović.
   Trenutno ove lepe kućice nemaju stanare, jer naš domaćin radi kategorizaciju. Shodno tome očekuje da će na proleće već imati prve goste. Ovo je hobi koji košta i samo oni koji imaju dovoljno ljubavi u dogledno vreme mogu očekivati i vajde od ovog posla. Inače naš domaćin je idejni tvrorac i čuvene Kupusijade u Mrčajevcima, koja je kako kaže sasvim slučajno krenula pre nekoliko godina. Bila je sa nekoliko učesnika takmičarskog karaktera, ali znatno više posetilaca. Kako to biva u Srbiji, pročuje se brzo, pa je kupusa bilo malo za sve posetioce. Danas je ova manifestacija postala pomalo brend, a previše komercijalna, što je svrstalo u redovnu turističku ponudu. Ipak baviti se danas turizmom je teška rabota.
   - Vidite, ako želite ovim poslom da se bavite ozbiljno, ulaganja su ogromna, a profit mali. Država se samo proklamativno bavi ovom temom, a bilo bi korisno da se na selu ljudi aktivnije bave seoskim turizmom. Ako pogledamo neke evropske države, koje nemaju more, ovakve reke, ponudu i prirodna bogatstva mi smo u znatno većoj prednosti. Druga bitna činjenica jeste i u tome što možemo da ponudimo domaću kuhinju, koja je vrlo cenjena kod naših gostiju, ma odakle dolazili. Na taj način bi i manja gazdinstva imala mogućnost da se bave porodičnim poslom, a da za njih to bude isplativo. Ali kažem bez pomoći države teško. Ja sam uložio prilično, a da li ću i kada vratiti sredstva, ne razmišljam jer sam sve ovo pokrenuo prevashodno radi uživanja. To je bio moj motiv, a ne zarada - rekao nam je na kraju naš sagovornik, Milovir Jevđović.
   Mrčajevci će tako još jednom ući u ponudu turoperatera, bar se nadamo, jer ovaj prostor i ambijent to svakako zaslužuju. Prošlog leta su splavari i zaljubljenici reke po prvi put sa ovog mesta organizovali i Spust sa Morave. Kažu bilo je za pamćenje. Ono što će svakom gostu sigurno ostati u sećanju jeste i srdačnost domaćina i ukus tradicionalne srpske kuhinje. Samo treba odlučiti na koju stranu krenuti: da li na salaše Vojvodine, ili etno kuće u Šumadiji i širom Srbije. Godina ima 52 vikenda, dovoljno da o Srbiji, ako je posetite, steknete utisak zbog koga ćete sigurno ponovo doći sami ili sa prijateljima. Jevđović je ovaj prostor sagradio sebe radi, svojih potomaka, ali i zaljubljenika prirode kojih još uvek ima. Na taj način uspećemo i da je očuvamo, jer gde god je beli čovek narušio majku prirodu ona je vremenom nestajala.
Sonja Cvetković

      Na Zlatiboru je tokom protekle nedelje održano  44. Savetovanje agronoma u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Tema skupa kao i prethodnih godina jesu nove tehnologije u odgajanju bilja. Osim sortimenta ove naučne kuće brojni učesnici i posetioci su bili u prilici da postave mnogobrojna pitanja nadležnim organima iz Ministarstva poljoprivrede. Problemi su mnogobrojni, ali i rešivi. Za 5 radnih dana predstavljeno je preko 200 radova kome je prisustvovalo oko 700 učesnika.
   Program ovogodišnjeg rada seminara bio je tako osmišljen da omogući proizvođačima da saznaju o postojećim i novim NS sortama i hibridima, tehnologiji gajenja, zaštiti i aktuelnim problemima u gajenju većine ratarskih i povrtarskih biljnih vrsta. Institut danas sarađuje sa 37 zemalja sveta te su svojim prisustvom ovaj simpozijum obeležili i stranci. Potpisani su i novi ugovori o plasmanu semena na ta tržišta.
   - To je značajno jer se proizvodnja semenske robe smatra vrlo profitabilnom granom poljoprivrede. Odgovarajućim merama ekonomske politike država mora da pomogne poljoprivrednicima u Srbiji kako bi ostvarili veće prinose i tako ublažili posledice niskih cena njihovih proizvoda. Visokim prinosima pšenice, kukuruza i ostalih značajnijih kultura i ovako niske cene mogu da budu rentabilne i donesu prihod i zato treba subvencijama, podsticajima većih prinosa, regresima i drugim metodama stvoriti uslove da proizvođači mogu da kupe seme, đubrivo, naftu i sve drugo što im je potrebno za uspešnu setvu - izjavio je direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Petar Sekulić na konferenciji za novinare.
   Poljoprivrednu proizvodnju, bez obzira na nove tehnologije prati niz problema koji su u tesnoj vezi sa novim zakonima. Prilagođavanje EU je kao i što se dalo očekivati u Srbiji teška rabota. Najviše žučnih rasprava je izazvao novi Zakon o zemljištu. Uprava za zemljišta je uspela da putem sudskih sporova naplati u poslednjih godinu dana ogromna potraživanja od zemljaških tajkuna što je oko 4 i po milijardi evra, međutim veliki poljoprivrednici su i dalje suočeni sa neravnopravnim nadmetanjem, naročito u Vojvodini, te ostaje i pitanje gde je kanalisan novac od naplate.
   - Sredstva koja smo uspeli da naplatimo od tajkunizacije državnog zemljišta se koriste u subvencionisanje kvaliteta zemljišta, sisteme za navodnjavanje, sve akcije koje su povezane u saradnji sa Lokalnom samoupravom, ali i ostale mere koje su prinadležnost našeg resora. Postoje mnogobrojni problemi a jedan od tih je i prevođenje poljoprivrednog zemljišta u privredno. Naši korisnici imaju pritužbi da je procena iste komisije višestruko veća i takve slučajeve bi trebalo da reši lokalna samouprava. Ukoliko to nije moguće mogu se žaliti nama u navedenom roku, na šta ćemo intervenisati, jer je nelogično da porez na prenos bude veći nego sama cena zemljišta, a bilo je takvih mahinacija. Kad govorimo o zakupu zemljišta u manjim sredinama, gde su površine zanemarljivo male i često malo parcelisane, naša je sugestija Lokalnim samoupravama da dobrim namenskim projektima takve parcele u vlasništvu Opština i poklone - rekao nam je dr Zoran Jeličić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.
   Dobra proizvođačka praksa nije nepoznanica našim ratarima, no kada govorimo o cenama one su poslednje tri godine najteži problem koji niko za sada nije uspeo da reši. Pored toga robne rezerve su ogromne, a one su povezane i sa privatnim skladištima samih poljoprivrednika. Na žalost kad je izvoz pojedinih kultura u pitanju kao što je krompir koji na lagerima čeka kupce odgovor Evropske komisije još nije stigao.
   - Komisija EU je vrlo često prisutna, i ono što mogu ovog trenutka da kažem da su bili vrlo zadovoljni zatečenim stanjem, ali je činjenica da odgovor još uvek nismo dobili, ne bar zvanično. Ono što je bitno da naglasim da intenzivno radimo na uvođenju mnogih standarda i da nam je tzv. mentor Češka sa kojom smo u tesnoj vezi oko implementacije mnogobrojnih projekata i zakonskih normi. Naravno da nam je prioritet i očuvanje naših autohtonih sorti kad govorimo o voću i loznim zasadima- istakao je dr Jan Boćanski, direktor Uprave za bilje.
   Naravno da su ovakvi skupovi prilika da poljoprivrednici iznesu svoje probleme koje su imali tokom primene dosadašnje tehnologije gajenja. Na svu sreću ima i dobrih primera ratara koji postižu izuzetne prinose. Oni su predstavljeni na danu kukuruza.
   - Moramo biti svesni činjenice da se naše društvo opredelilo za tržišnu ekonomiju, što znači da ne možemo više očekivati da država određuje cene agrarnih proizvoda, pogotovo ne na osnovu prinosa slabijih proizvođača i moramo učiniti sve kako bi poljoprivrednici mogli dobro da žive od svog rada - naglasio je dr Jan Bošanski.
   Ovogodišnji skup se može oceniti kao izuzetno dobar imajući u vidu i dalje prisutnu ekonomsku krizu. Niko od prisutnih nije mogao da sugeriše šta će biti isplativo za primarnog proizvođača. Uostalom globalizacija svetskih moćnika je dovela do niskih poljoprivrednih cena, velikih viškova roba i povećan broj gladnih u svetu. Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju. Jedino na šta se naš seljak može ovog trenutka osloniti jeste potencijal nauke koji pruža institut iz Novog Sada, ali i niža cenovna politika semena ove kuće. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, naučna ustanova sa 70. godišnjom tradicijom i više od 1.000 priznatih sorti i hibrida, prošle godine je ostvario prihod veći od pet milijardi dinara i kako je naglasio Sekulić, nema ni dinara dotacije države za svoje poslovanje. Zahvaljujući uspešnom poslovanju, Institut je pomogao i pomaže mnoge organizacije, manifestacije ili projekte, među kojima je i snimanje televizijske serije „Sva ta ravnica“ serija od 12 epizoda, čija se radnja dešava u Vojvodini 20. godina minulog veka, u kojoj igra više od 50 glumaca, a koja je nedavno počela da se emituje na TV Pinku.
Sonja Cvetković

   U Srbiji je 1. februara počela registracija i obnova registracija poljoprivrednih gazdinstava koja će trajati do 31. marta i koja će biti pojednostavljena

   Registrovana poljoprivredna gazdinstva će od  2010. godine prijavljivati samo grupe poljoprivrednih kultura koje sade ili seju, da bi od 2011. godine obnavljali registracije samo ukoliko ima nekih promena.
   Kad se govori o registraciji stočnog fonda, u Registar poljoprivrednih gazdinstava se upisuje samo HID broj (identifikacioni broj farme) i kategorije stoke koje se nalaze na farmi. Svi ostali podaci koji će biti neophodni za ostvarivanje prava na subvencije, kao što su vrsta stoke, broj stočnog fonda i slično, Uprava za agrarna plaćanja, kao organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, će proveravati po službenoj dužnosti u Centralnoj bazi koju vodi Uprava za veterinu. To znači da će sam proces prijavljivanja stočnog fonda u Registar poljoprivrednih gazdinstava biti pojednostavljen, a svi podaci neophodni za subvencije će se prikupljati elektronskim putem iz Centralne baze Uprave za veterinu u koju ovlašćeni obeleživači, odnosno veterinarske stanice, unose podatke. Veterinar mora da unese sve podatke poljoprivrednika o stočnom fondu i promenama u stočnom fondu u Centralnu bazu, jer ukoliko to ne uradi, postoji mogućnost da poljoprivrednik neće moći da ostvari pravo na subvenciju,
   - Prošle godine u Registru poljoprivrednih gazdinstava je bilo prijavljeno oko 370.000 aktivnih gazdinstava - rekao je  pomoćnik ministra poljoprivrede Milan Stegić i dodao da bi ove i naredne godine broj gazdinstava trebalo da ostane približno isti sa blagom tendencijom pada, jer se sve više gazdinstava u Srbiji udružuje.
   Od 2005. Ministarstvo poljoprivrede uspostavilo je registar, kako bi se prikupili svi relevantni podaci o poljoprivrednim gazdinstvima koji se koriste za planiranje mera u oblasti poljoprivrede, lakšu komunikaciju sa poljoprivrednicima i podaci na osnovu kojih poljoprivrednik ostvaruje pravo na subvencije. Zbog toga je od ključne važnosti za poljoprivredna gazdinstva da prijave tačne podatke u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jer u suprotnom mogu izgubiti pravo na pojedine subvencije.
    Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da budu fizička lica, preduzetnici i pravna lica, a gazdinstva ne plaćaju nikakvu naknadu za upis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracije postojećeg gazdinstva.
Da bi se registrovalo poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da u gazdinstvu postoji najmanje 0,5 hektara obradive zemlje. Poljoprivrednici koji žele da se upišu u registar gazdinstava treba da se obrate lokalnoj filijali Uprave za Trezor Ministarstva finansija gde će dobiti sve neophodne podatke i formulare. U Kraljevu je ovaj broj 7.433 gazdinstava. Sve bliže informacije Filijala Kraljevo Uprava za trezor.
Sonja Cvetković

EKOLOGIJA
Kada ćemo da razmišljamo evropski

      Jedini pravi put u ekologiji je put razvoja i prilagođavanja evropskim standardima, jer ta pravila svima nama garantuju kvalitetniji i lepši život. Moderan pristup se nalazi u ODRŽIVOM RAZVOJU koji je Srbija usvojila i prezentovala prošle godine u Ujedinjenim nacijama. Predstoje nam i planovi na nivou opština i gradova i Kraljevo bi što pre trebalo uraditi osnovna dokumenta u ovom pravcu.
   U Beogradu je 18. januara 2010. godine rešenjem  gradonačelnika osnovan Budžetski fond za zaštitu životne sredine koji je namenjen sprečavanju zagađivanja životne sredine. Sredstva su obezbeđena iz budžeta i naknada za zagađivanje životne sredine. Već se priprema predlog programa korišćenja sredstava u kome se planiraju sredstva za izradu planova programa, projekata i drugih aktivnosti zaštite i unapređenja životne sredine.
   Sredstvima fonda finansiraće se strateški planovi i programi upravljanja životnom sredinom, zaštita i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, zaštita prirodnih resursa i dobara i održivo korišćenje i razvoj zaštićenih prirodnih dobara. Fond će se koristiti i za kontrolu i ocenjivanje stanja činilaca životne sredine (monitoring), uspostavljanje i ažuriranje registra izvora zagađivanja, izgradnju sistema upravljanja otpadom i njegovo iskorišćavanje, sanacione planove i projekte rekultivacije zagađenog prostora.
   Novac će biti izdvajan i za preventivne i interventne mere u slučajevima zagađivanja životne sredine i udesa, podsticanje istraživačkih i razvojnih studija i za programe ekološkog obrazovanja i jačanja javne svesti o očuvanju životne sredine i održivog razvoja, podsticanje čistije proizvodnje i primenu tehnologija koje smanjuju opterećenje i zagađenje životne sredine i podsticanje korišćenja obnovljivih i alternativnih izvora energije.
   Ekološki pokret „Ibar“ već godinama ukazuje na tešku situaciju zagađenja Ibra i ostalih vodotoka u Srbiji, a da su nam čiste reke jedan od važnih uslova ulaska u Evropsku uniju. I ne samo to već i jedan važan uslov da naši poljoprivredni proizvodi zbog toga nemogu izaći na tržište Evrope. Zna se da je oko sedam posto otpadnih voda prećišćeno, a da desetak posto kanalizacionih sistema jedva koriste nekakve filtere prilikom upustanja kanalizacionih otpadnih i atmosferskih voda.
   Očigledno je da osnovni princip „ZAGAĐIVAČ PLAĆA“ nije ispoštovan, a da nam u ovoj oblasti slede ogromne investicije da bismo kolko tolko ispoštovali standard Evropske unije. Za grad Kraljevo su ulaganja u uvoj oblasti ravna polovini godišnjeg budžeta.
   Pošto su i vremenski rokovi kratki evo prilike da se i u Kraljevu krene putem Beogradskog budžetskog fonda za ekologiju koji je i predviđen novim ekološkim zakonima donetih prošle godine. Sutra će biti kasno….
Miroslav S. Pavlović

   Izvori su prirodni izdani kojima podzemna voda izbija na površinu zemlje. Izvorska voda se vrlo često koristi za snabdevanje vodom za piće pošto je vrlo kvalitetna, a i njeno zahvatanje je jednostavno i lako dostupno. Izvor shodno načinu izviranja vode može biti slivni i podvirni. Slivni izvor nastaje usled isklinjavanja na površinu zemlje vodonosnih slojeva bez pritiska vode koja leži na vodonepropusnom sloju. Pravac kretanja podzemne vode je sa strane. Podvirni nastaje probijanjem površinskih slojeva zemljišta podzemnom vodom pod pritiskom usled narušavanja čvrstine vodonepropusnih slojeva zemljišta koje ih pokriva. Javlja se u stenovitom i rastresitom zemljištu, a pravac kretanja podzemne vode je odozdo naviše.
   Kaptaža izvora predstavlja skup mera radi otkrivanja i uređenja izvora. Objekti za kaptažu izvora moraju biti jednostavni i sačinjeni od materijala koji ne utiču na kvalitet vode, a to su obično beton, kamen ili opeka.
   Kaptažni objekat slivnog izvora se obično sastoji od taložnice, bunara i komore za ugrađivanje raznih uređaja, tzv. revizionog okna.  Izvor uvek treba zahvatati tamo gde se voda stvarno pojavljuje prvi put. Ukoliko vodonosni sloj zahvata nije prirodno zaštićen nepropusnim slojem zemlje, u cilju njegove zaštite od bilo koje vrste zagađenja neophodno je zaštiti ga uspostavljanjem nepropusnog sloja od gline. Zaštita od zagađenja kaptažnog objekata i vode u njemu se takođe postiže postavljanjem oko objekta sloja vodonepropusnog materijala i izradom kanala za odvod površinske vode iznad samog kaptažnog objekta. Ukoliko se voda izvora muti, a njeno prečišćavanje se ne može postići taloženjem, postavlja se ispred ulaznog zida kaptažnog objekta šljunčano-peščani filter. Voda neposredno po ulasku u kaptažu dospeva u taložnicu gde se prečišćava taloženjem. Pri dnu taložnice se nalazi postavljena ispusna cev sa zatvaračem, kroz koju se prazni voda i talog iz taložnice. U bunaru se sakuplja voda posle taloženja, a iz njega se kroz komoru za uređaje - reviziono okno, izvode prelivna i izvodna cev. U komori za uređaje se nalaze zatvaračnice na prelivnoj, izvodnoj i odvodnoj cevi, kao i pumpa za crpljenje vode, ako se na taj način voda crpi. Izvodna cev u bunaru se postavlja na visini od 0,3-0,5 m iznad dna. Kaptažni objekat mora imati i ventilacionu cev, koja se obično nalazi na plafonu objekta. Spoljni deo ventilacione cevi je savijen i na njegovom otvoru se nalazi mreža kojom se sprečava ulaz insekata, glodara, guštera i drugih nečistoća. Radi održavanja objekta mora postojati i ulaz koji se nalazi sa strane ili odozgo. Vrata otvora moraju dobro dihtovati kako bi se sprečio prodor površinske vode, insekata i drugih zagađenja u kaptažu.
   Za razliku od slivnih izvora, voda podvirnog izvora se zahvata na mestu na kojem izvire. To znači da se u kaptažnom objektu podvirnog izvora, vodozahvat nalazi u samom objektu, dok su ostali elementi objekta isti kao i kod kaptaže slivnog izvora.
Pokret za održivi razvoj „Odraz“ Kraljevo

Pobijeni bunar

   Ovi bunari se još nazivaju abisinski, ili zbog vrste crpljenja vode Nortonov bunar - pumpa. Malog su kapaciteta i grade se na peskovito-šljunkovitim terenima gde se podzemne vode nalaze vrlo visoko, na dubini 7-8 m. Ovi bunari obično crpe vodu iz prvog vodonosnog sloja (najviše iz drugog vodonosnog sloja), koja je često zagađena ili je pak nestalnog kvaliteta.
   Izrađuje se na taj način što se u zemlju pobijaju pocinkovane cevi prečnika 32 ili 40 mm. Donji deo cevi je perforiran u dužini od 1-2 m radi ulaska vode, dok je vrh cevi zašiljen ili se na njemu nalazi burgija kako bi se cev tokom pobijanja lakše utisnula u zemljište.       
   Perforacije - otvori za ulazak vode su prečnika nekoliko milimetara kako se ne bi zapušili tokom vremena od korozije ili nekih drugih naslaga. Ukoliko se ovakav bunar pobija na terenu sa sitnozrnim materijalom (pesak, sitan šljunak), u cilju sprečavanja njegovog prodora u cev bunara, deo cevi na kome se nalaze perforacije se zaštićuje filterom od žice ili plastičnih vlakana. Da se filter ne bi oštetio prilikom pobijanja zaštićuje se limom sa krupnom perforacijom.
   Radi obezbeđivanja higijenskih uslova,  na delu  bunara nad zemljom provode se postupci kao i u slučaju kopanog bunara. Oko cevi se postavlja  betonska glava bunara u koju se postavlja   i učvršćuje ručna crpka sa cilindrom iznad bunara. Oko glave bunara se betonira površina (najmanje 1m) sa nagibom od bunara ka perferiji, koja se završava olučnom ivicom   i odvodom, čime se prosuta voda oko bunara i druga površinska voda odvode od bunara i tako štiti   voda  bunara  od  neposrednog zagađivanja. Voda koja se obezbeđuje na ovaj način u mnogome zavisi od izvora zagađenja (staje, đubrišta, nužnici) koji se nalaze u okolini samog bunara.
Zbog toga je neophodno obezbediti područje (zonu) oko bunara gde se svi navedeni izvori zagađenja ne smeju naći, a što se postiže određivanjem depresione zone bunara. Pokret za održivi razvoj
„Odraz“ Kraljevo

LOV - RIBOLOV

Fazanerija aktivna i zimi

   Na fazaneriji u selu Vitanovac proteklog vikenda lovci Lovačkog udruženja iz Kraljava vršili su odabir sedam stotina zdravih koka nosilja i sto jedinica fazanskog petla, okosnicu matičnog jata, a ujedno je izvršena i vakcinacija fazana uz stručni nadzor dr veterinarke Jelene Spasojević, iz veterinarske stanice Vitanovac.
   - Uslovi za hvatanje i odabir koka nosilja i petlova, na temperaturi minus jedan, bili su idealni, bez atmosferskih padavina, tlo u volijeri gde smo vršili odabir bilo je zamrznuto, tako da smo u rekordnom vremenu, od  osam  ujutro do trinaest sati popodne, završili ceo proces odabira i vakcinacije matičnog jata - kaže nam upravnik lovišta  Lazar Milutinović.
   - Matično jato, sedam stotina koka nosilja i sto jedinica fazanskog petla, odvojene su u prostorije, gde će uz nadzor stručne službe lovačkog udruženja biti adekvatno tretirane i posebno hranjene koncetrovanom hranom. Proces adekvatnog hranjenja i oplodnje traje do aprila meseca, kada koke  počinju da nose jaja. Skupljanje jaja radnici stručne službe fazanerije vrše nedeljno, i svakog ponedeljka unose u inkubatore kapaciteta sedam hiljada jaja. Proces piljenja traje deset nedelja, sukcesivno i do sada je dosezalo do 95%, što je znak kvalitetnog i stručnog prilaza odgoju fazanskog podmlatka - priča rukovodilac fazanerije Goran Čolović.
   - Ove godine u fazaneriju, a posebno u inkubatorsku stanicu, za proizvodnju fazanskog podmlatka, radi poboljšanja i osavremenjivanja celokupnog procesa proizvodnje, uložićemo određena finasijska sredstva kao i povećanja kapaciteta inkubatorskog uzgoja, što nam nalaže sve veća potražnja fazanskog podmlatka, po kvalitetu prepoznata, od lovačkih udruženja iz cele Srbije - ispričao nam je predsednik lovačkog udruženja Uroš Đoković.
M.T.Todo

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POZORIŠTE
Mrožek uskoro na sceni

   U Kraljevačkom pozorištu je u ponedeljak održana konferencija za medije povodom početka rada na novoj predstavi. Na konferenciji su učestvovali Predrag Marković, direktor pozorišta, Aleksandra Kovačević, umetnički direktor i režiser predstave, gost našeg pozorišta Stojan Mladenović, čiju smo predstavu „Orkestar Titanik“ imali priliku da vidimo na sceni Kraljevačkog pozorišta.
   Na početku je direktor pozorišta Predrag Marković upoznao novinare sa novim projektom Kraljevačkog pozorišta i namerom da se na scenu postavi predstava „Karol“ Slavomira Mrožeka. O tome zbog čega su se baš odlučili za ovu predstavu Alekstandra Kovačević je navela više razloga od čega je jedan i to da ova predstava ne iziskuje velika sredstva. Ona je iskoristila priliku i da najavi predstavu „Creeps“ Narodnog pozorišta iz Beograda, kao i akademiju povodom proslave 60 godina od osnivanja pozorišta u Kraljevu. Režiser Stojan Mladenović se više osvrnuo na autora i izbor komada i glumaca.
- Mrožek je jedan od najpoznatijih dramskih pisaca u „Teatru apsurda“, druga dvojica su Beket i Jonesko. Sva trojica su u svojim delima pokušali da odgovore na pitanja za koje većina čovečanstva smatra da su glupa. Kao što su ona kako spasiti čoveka iz haosa, kako ga spasiti od apsurda i opšteg haosa ili kako u čoveku probudi ljubav i osećaje za druge. Oni su jedni od retkih dramskih pisaca koji se iskreno u svojim delima posvećuju borbi protiv apsurda, gluposti i malograđanštine - rekao je reditelj Stojan Mladenović.
    On je dalje naveo osnovne osobine Mrožekovog dela od kojih su neobični humor, spontanost i jednostavnost izraza i intelektualni naboj najkarakterističnije. Predstava koja će se naći na kraljevačkoj sceni zove se „Karol“ i po rečima mladog leskovačkog reditelja nije mnogo igrana u Srbiji. U pitanju je kamerna predstava sa likovima dede, unuka i okuliste u kojoj Karol predstavlja ono što je suprotno ili ono što je različito. Likove u ovoj predstavi igraće Zoran Damjanovič, Predrag Pavlović, Zoran Cerovina i Vladan Slavković. 
Mrožek koji je i sada veoma aktuelan ove godine obeležava 80 godina od rođenja i još uvek stvara u Meksiku. Najpoznatije predstave su mu „Policajci“, „Grbavac“, „Emigranti“, „Tango“, „Na pučini“ i „Zabava“.
Aleksandar Marić



Anđeli žičke eparhije

   U galeriji Narodnog muzeja Kraljevo otvorena je izložba grafičara iz Beograda Veljka Mihajlovića pod nazivom „Anđeli žičke eparhije“. Izložba se sastoji od 60 grafika odštampanih na 300-gramskom papiru na kojima su predstavljene razne predstave anđela na čija je krila ručno nanesen srebrni prah. O grafikama Veljka Mihajlovića govorila je istoričar umetnosti Svetla Pejić, a izložbu je otvorio vladika žički gospodin Hrizostom.
   - Sve što se nađe u vidokrugu slikara takve stvaralačke imaginacije i darovitost  kakva je Mihajlovićeva može biti pretočeno u sliku - u oblastima od botanike do tehnike. Slika nije dakle samo odabrani motiv, za Mihajlovića je to izazov da načini što čvršću kompozicionu strukturu i još više da svetlošću i koloritom prožme motiv kako bi suptilno postigao i preneo sasvim određenu atmosferu - rekla je Svetla Pejić o osobenosti Mihajlovićevog stvaralaštva i osvrnula se na izložena dela.
   - Pred vama je ciklus od 60 grafika izvedenih u dubokoj štampi, tematski povezanih i inspirisanih predstavama nebeskih činova - anđela, arhanđela, trona, serafima, heruvima koji nastanjuju crkve Žičke eparhije.
   Da bi realizovao ovu 125. samostalnu izložbu autor je morao da obiđe 38 manastira u našoj eparhiji, Trojice, Sretenje, Vavedenje, Preobraženje, Vaznesenje, Blagoveštenje, Ilinje, Nikolje Uspenje, Vujan, Ježevica Stejenik, Trnava, Klisura, Kovilje, Rujno, Moravica, Rača, Rujno, Dubrava, Lepenac, Strmac, Pleš, Drenča, Rudenica, Veluća Ljubostinja, Stubal, Godačica, Kamenac, Voljavča, Žiča, Studenica, Pridvorica, Gradac, Pavlica, i Milentija i crkve u Arilju, Brezovi, Ramaći, Karanu, Boraču, Milićima, Vrhu i Crnoj Reci. Sav ovaj stvaralačko-hodočasnički put blagoslovio je njegovo preosveštenstvo episkom Hrizostom, koji je na otvaranju otkrio i namenu stvorenih dela, koja će krasiti zidove u novom vladičanskom dvoru u Kraljevu kada on na jesen bude završen i otvoren za rad.
Aleksandar Marić



Najjača devojačka reč

   U utorak je u sali Kraljevačkog pozorišta održano okružno takmičenje u besedništu u organizaciji fonda „Dr Zoran Đinđić“ na temu „Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se još potrudi“. Takmičilo se sedam mladih besednika, a pobednik takmičenja je Kristina Stojanović, učenica filološke gimnazije, koja je prošla u polufinale ovog takmičenja koje će se takođe održati u našem gradu. U žiriju, koji je jednoglasno izglasao pobednika, pored predsednika glumca Branka Cvejića, direktora Beogradskog dramkog pozorišta, bio je i ministar Goran Bogdanović, zadužen u Vladi za pitanja Kosova i Metohije, kao i pozorišni reditelj Aleksandra Kovačević i  glumica Ana Jerotijević.
A.M.



Miodrag Kojić u "Maržiku"

   U utorak je u galeriji „Maržik“ otvorena samostalna izložba mladog kraljevačkog slikara Miodraga Kojića. Izložbu koja se sastoji od tridesetak radova, slika i kombinovanih tehnika, otvorio je akademski slikar Dušan Jovanović.
   - Kojićeve slike su odraz vapaja nemoćnosti čoveka današnjice, čije su ruke uprte ka nebu, ali su kratke da bi dosegle pomoć. Ta pomoć sa neba neće stići ako sami nešto ne učinimo. Molitva bez akcije ne znači ništa. Njegove slike govore o rastakanju duše i tela. Lica na crtežima su izobličena, kao što naš duh izobličuju savremeni mediji i tehnologije - rekao je Dušan Jovanović, tražeći razloge Kojićeve reakcije na platnima.
   Jovanović se osvrnuo i na samu ulogu slike  u savremenom svetu i konstatovao je da prolazi vreme one slike koja nema vezu sa savremnim svetom, društvom i ljudima i nagovestio da dolazi vreme slike koja komunicira sa svojim posmatračem. On se založio i za pravac u likovnoj umetnosti koji, kao što to Kojićeve slike čine, reaguje na sve „agresivne“ pojave u društvu.
   Miodrag Kojić je rođen 1984. godine u Kraljevu i apsolvent je na Višoj školi strukovnih studija - beogradska politehnika - na smeru grafičkog dizajna. Do sada je izlagao na više grupnih izložbi, a ovo mu je prva samostalna izložba.
A.M.

SPORT

INTERVJU SA SVETISLAVOM MARUŠIĆEM, FUDBALSKIM SUDIJOM I PREDSEDNIKOM U FSRO
Kraljevo je rasadnik dobrih fudbalskih sudija

   Kraljevo je grad koji je u Srbiji pa i u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji važio kao rasadnik dobrih fudbalskih sudija. I danas, fudbalske sudije iz grada na Ibru i okoline sude u svim stepenima takmičenja. I pored trnovitog puta od najnižih liga pa sve do saveznog ranga takmičenja, raduje činjenica da se sve veći broj mladih interesuje za bavljenje ovim ozbiljnim poslom. Udruženje fudbalskih sudija Raškog okruga čini sve da mlade ljude koji žele da se bave ovim poslom kvalitetno edukuje i spremi za mnoštvo izazova na fudbalskom terenu.
   - Interesovanje da se postane fudbalski sudija u Kraljevu i uopšte u Raškom okrugu je na zavidnom nivou. Unazad nekoliko godina organizovani su kursevi u opštinskim savezima gde su se kandidati edukovali i polaganjem ispita sticali zvanje fudbalskih sudija. Možemo da se pohvalimo da smo jedan od prvih centara u Srbiji koji je u oktobru prošle godine organizovao školu za fudbalske sudije kojom je rukovodio moj kolega i predsednik udruženja fudbalskih sudija opštine Kraljevo, Darko Bogdanović. Uz pomoć stručnog tima, 27 kandidata uspešno je položilo ispit za sudije među kojima i tri devojke. Taj uspeh nas obavezuje da i ove godine nastavimo sa školom za fudbalske sudije - rekao je za Ibarske, fudbalski sudija i predsednik Udruženja fudbalskih sudija Raškog okruga, Svetislav Marušić.
   Od najniže lige pa do saveznog ranga takmičenja, put nije nimalo lak. Mnogi odustanu na prvoj prepreci, mnogi na sredini, a mali je broj onih koji postanu fudbalske sudije Superlige Srbije, pa čak i internacionalci. Većina mladih sudija prestane da se bavi ovim poslom zbog svoje bezbednosti koja je neretko i uglavnom u utakmicama nižih liga, ugrožena.
   - S obzirom na to kako je nekada bilo i kroz kakva smo vremena prošli, situacija je danas znatno bolja, a sudije puno bezbednije. Moram da naglasim da će zakon o nasilju na sportskim terenima koji treba da stupi na snagu, u mnogome doprineti bezbednosti svih prisutnih, a samim tim i sudija. Incidenti koji su se dešavali ranijih godina, a dosta ređe sada, uglavnom su izolovanog slučaja. Dešavalo se da igrač u afektu udari sudiju pa kao kaznu dobije vremensku zabranu igranja i naravno protiv njega se podnosi krivična prijava. Ponavljam, sve je ređe takvih slučajeva - ističe Marušić.
   Saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova je neizbežna i obavezna...
   - Sa MUP-om Udruženje fudbalskih sudija Raškog okruga ima odlične odnose. Svaka utakmica mora biti prijavljena MUP-u, a preko komesara za bezbednost daju se koordinate na kojem terenu je potrebno prisustvo policije. Oduvek je u našoj organizaciji bilo kolega koji su profesionalno radili u policiji i koji su nam uvek bili na usluzi kada nam je to trebalo - kaže Marušić.
   Fudbalske sudije iz Kraljeva pored nižih stepena takmičenja, zastupljene su i u najelitnijem rangu, Jelen Superligi. Time se ujedno nastavlja uspešna tradicija da grad na Ibru ima vrlo kvalitetne sudije i da ova organizacija odlično funkcioniše.
   - Trenutno u Jelen Superligi pored moje malenkosti, sudi i Darko Bogdanović. U Srpskoj ligi grupa „zapad“ predstavljaju nas Trifunović i Zornić iz Kraljeva te Čolović i Beljaković iz Raške. U Zonskom stepenu takmičenja imamo čak 11 sudija iz Kraljeva i u njih polažemo velike nade. Moram da istaknem da u našoj organizaciji imamo i nekoliko primera da deca bivših fudbalskih sudija nastavljaju porodičnu tradiciju i bave se i to veoma uspešno ovim poslom. Svima nama to je podstrek da i dalje kvalitetno radimo i edukujemo što veći broj mladih sudija iz Kraljeva i okoline - zaključio je Svetislav Marušić, fudbalski sudija i predsednik udruženja fudbalskih sudija Raškog okruga.
I.S.



ODBOJKA
Ribnica poražena u Berlinu

   Odbojkaši kraljevačke Ribnice poraženi su u prvoj utakmici osmine finala Čelendž kupa u Berlinu od istoimene ekipe maksimalnim rezultatom 3 : 0, po setovima 25 : 17, 25 : 20 i 25 : 18.
   Ribnica koja je jedini preostali srpski predstavnik u evropskim klupskim takmičenjima u konkurenciji muškaraca, poražena je u Berlinu za sat i sedam minuta igre. Revanš utakmica biće odigrana narednog četvrtka, 11. februara, od 18 časova u dvorani „Vlade Divac“ u Vrnjačkoj Banji.
   Pobednik duela između Ribnice i Berlina u četvrtfinalu Čelendž kupa sastaće se sa boljim iz dvomeča u kojem se sastaju turska Zirat banka Ankara i belgijski Aržeks Duvel Pursa.
   Podsetimo, Ribnica se u osminu finala ovog takmičenja plasirala pobedama nad ekipama Tenerifa iz Španije i Konstance iz Rumunije.
I.S.



FUDBAL
Nikačević doneo Slogi pobedu

Sloga - Metalac (K) 1 : 0 (1 : 0)

Kraljevo. Igralište FK Kablar.  Gledalaca: 50. Sudija: Trifunović. Pomoćnici: Miljković i Đurović (svi iz Kraljeva.
Sloga: Urošević, Vasilić, Gojković, Marinković, Opančina, Pavlović, Nikačević, Rađenović, Spasojević, Pelivanović, Janićijević. Igrali su još: Božović, Perić, Memedović, Babić i Ćeha.
Metalac: (K): Milenković, Đorđević, Otašević, Drašković, Ribać, Radovanović, Kuzmanović, Ivanović, Panović, Marković, Zoranić. Igrali su još: Mehmedović, Avramović, Stevanović, Pavlović, Tufegdžić, Gazikalović, Đokić, Vujanac, Usiljanin, Tomić, Aleksić.
   Fudbaleri Sloge i kraljevačkog Metalca uveliko se spremaju za nastavak prvenstva. U sklopu priprema, odigrali su utakmicu u kojoj su treneri obe ekipe imali priliku da isprobaju većinu igrača i da sprovedu taktičke zamisli.
   Na snegom prekrivenom igralištu Kablara, viđena je izuzetno borbena utakmica bez puno prilika za pogodak. Ipak, igrači obe ekipe dali su svoj maksimum u ovoj fazi priprema i pokušali da se borbenošću i zalaganjem na terenu nametnu trenerima.
   Kraljevački prvoligaš, Sloga, slavila je na kraju rezultatom 1 : 0, a strelac za „bele“ bio je Nikačević u 20. minutu. Omaleni napadač Sloge odlično se snašao u gužvi u šesnaestercu Metalca, šutirao vrlo precizno, lopta je na putu do gola zakačila nekog od odbrambenih igrača protivničke ekipe i završila u golu nemoćnog Milenkovića.
   U 35. minutu, Sloga je mogla i da uveća vođstvo, ali je brzonogi Nikačević sa 10-tak metara iskosa sa desne strane šutirao pored stative gola golmana Metalca Milenkovića. Treba napomenuti da je što zbog klizavog terena, a što zbog „temperamenta“ pojedinih igrača obe ekipe, dolazilo do čestih oštrih startova, pa su i sudije imale puno posla. Posle jednog takvog starta, došlo je do koškanja između igrača Sloge Vasilića i Metalca, Otaševića, pa su treneri, Marušić i Vuletić, odlučili da ih povuku iz igre.
   Kraljevački predstavnik u Srpskoj ligi grupa „zapad“, Metalac, iako je izgubio, odigrao je dosta dobru utakmicu, a najbolju priliku za pogodak ekipe sa Ložionice imao je Marković u 57. minutu kada je u situaciji jedan na jedan sa rezervnim čuvarom Sloge, Božovićem, šutirao iznad prečke.
Sloga i Metalac pripreme nastavljaju u Kraljevu, pa je moguće da će do početka prvenstva u ligama gde nastupaju, odigrati bar još jednu kontrolnu utakmicu.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DEVETNAESTO KOLO
OKK Beograd srećniji u drami

   Sloga - OKK Beograd 65 : 66 (12 : 8, 19 : 26, 19 : 16, 15 : 16)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 700. Sudije: Mrdak i Vesković (Beograd), Ličina (Zrenjanin). Sloga: Đorđević 16, Dašić 5, Borovčanin 7, Razić 8, Tokalić 2, Gambiroža 7, Ignjatović 12, Topolović, Dimitrijević 8. Nisu igrali: Veličković, Simeunović i Mirković.
OKK Beograd: Mitrović 16, Kruščić 10, Korać 8, Anđić 5, Mijajlović 13, Dunđerski 7, Suzić 2, Đurica 5. Nisu igrali: Milovanović, S. Knežević, D. Knežević i Dimitrijević.
   Košarkaši Sloge doživeli su i deseti poraz u ovom prvenstvu. Pomalo neočekivano, prilično oslabljeni OKK Beograd pružio je snažan otpor iskusnijem domaćinu i u dramatičnoj završnici stigao do pobede koja ih ostavlja u trci za visok plasman na tabeli.
   Utakmica je celim tokom bila izjednačena. Veoma mali broj poena u prvoj četvrtini nagovestio je tvrd meč sa minimalnim šansama da jedan od rivala stekne neku veću rezultatsku prednost. Nervoza je bila prisutna i kod jednih i kod drugih, pa je viđeno mnogo izgubljenih lopti, rizičnih dodavanja, ishitrenih šuteva, što se naravno nije dopalo kraljevačkim ljubiteljima košarke na tribinama Hale sportova na Ibarskom keju.    Prema očekivanju svih, ušlo se u neizvesnu završnicu. Desetak sekundi pre kraja susreta, bivši centar Sloge, Saša Mijailović uhvatio je loptu pod košem „belih“ i doveo svoj tim u vođstvo od 66 : 65.
   U poslednjem napadu, iskusni plej Sloge, Marko Dimitrijević preuzeo je odgovornost i pokušao sam da završi akciju, ali je u tome bio sprečen prekršajem od strane gostiju. Na žalost svih navijača ekipe iz Kraljeva, Dimitrijević je oba puta bio neprecizan sa linije za slobodna bacanja, a koji sekund nakon toga, ni šut Dašića nije doneo radost Slogi.
   Narednog vikenda, u dvadesetom kolu, košarkaši Sloge gostuju u Pančevu kod ekipe Tamiš Petrohemije.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DEVETNAESTO KOLO
Đokić isključen, Mašinac poražen

   Radnički Basket - Mašinac 78 : 66 (30 : 15, 21 : 16, 14 : 19, 13 : 16)

Beograd. Dvorana: Basket siti. Gledalaca: 300. Sudije: Mažić, Juras, Obrknežević (svi iz Beograda).
Radnički Basket: Živanović 4, Smiljanić 23, Vukasović 6, Luković 8, Marković 6, Đokić 2, Subotić 13, Đuran, Vasilić 2, Stojadinović 6, Zarić 8, Ivelja.
Mašinac: Radulović 4, Popović 10, Šestović 2, Bjegović 18, Vuletić, Kočergin 9, Milašinović 5, Arsić, Balaš 16, Čupković 2. Nisu igrali: Jovanović i Cvetković.
   Košarkaši Mašinca poraženi su i drugi put u ovoj sezoni od ekipe Radničkog Basketa iz Beograda. Utakmica je bila vrlo napeta, a presudio je njen start gde je domaćin uspeo da stvori veliku prednost.
Mnogo toga je već bilo jasno kod rezultata 9 : 2 za domaće. Trener Mašinca, Đokić, je zbog prigovora zaradio tehničku grešku, a nešto kasnije i isključujuću. To je u mnogome poremetilo igru Mašinca što je Radnički itekako znao da iskoristi pa je što sa linije za slobodna bacanja, a što iz igre napravio u jednom trenutku čak 19 poena razlike, 23 : 4.
   Studenti su u drugom poluvremenu znatno popravili igru i polako smanjivali visoku prednost domaćina. Kao i u nekoliko prethodnih utakmica, Bjegović i Balaš imali su zapaženu rolu u ekipi iz Kraljeva i stvarali su velike probleme odbrani domaćih.
Dva minuta pre kraja susreta, Mašinac je došao na minus devet, 64 : 73, ali za potpuni preokret nije imao snage.
Narednog vikenda, Mašinac u okviru dvadesetog kola, u Hali sportova na Ibarskom keju dočekuje ekipu niškog Ergonoma.
I.S.