Bolje folder nego fascikla!
Lokalpatriotski termin uvek duži
Kružni tok u Ribnici
Ne može vam / neće niko ništa
Ni u Kninu i okolini ne cvetaju ruže
Deca i zemlja najveće bogatstvo
Osvetlite dom
Značaj dezinfekcije vode za piće
Lov - ribolov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, odbojka, džudo

RETROVIZOR
Član 133.

   Verovatno će se samo neki stariji čitaoci, i to u glavnom oni pravne struke, setiti šta je pisalo u famoznom članu 133. Krivičnog zakona nekadašnje nam velike zajedničke države. To je onaj član zbog koga ste morali da šapućete ukoliko ste hteli da kritikujete vlast. Morali ste voditi računa i kome i gde šapućete, jer niste mogli biti sigurni da li i za koju službu vaš sagovornik radi, a i zidovi su oduvek imali uši. Ako bi vaša kritika kojim slučajem došla do ušiju vlasti mogli ste se kladiti da će vas snaći kazna koje se ni sam Drakon ne bi postideo.
   Nemamo više taj inkriminisani 133. član Kaznenog zakona iz vremena totalitarnog režima, ali imamo članove nekih novih Zakona iz ovog demokratskog vremena koji ni malo ne zaostaju po svojoj drakonitosti. Najbitnija razlika između onda i sad je što se ovi sadašnji Drakoni odnose u glavnom na pravna lica, udruženja i medije. Naravno, pogađate da mislim na Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o javnom informisanju.
   A kog zakona se plaše građani koji bi i medijima ukazivali, bilo sami bilo na pitanja novinara, na eventualne nepravilnosti i nepoštovanje zakona od strane pojedinaca u svim nivoima vlasti, rukovodilaca u javnim i privatnim preduzećima, u javnim službama i svih drugih koji se bave kriminalnim radnjama? Zašto niko, ili bolje rečeno retko ko, sme javno da progovori? Zašto svi žmure tako jako da im se ne desi da slučajno provire bar na jedno oko kroz trepavice? Pa valjda se osećaju sigurnije kad žmure, zapuše uši i drže zatvorena usta. Ako progledaju morali bi i da čuju, a onda i da progovore, a to bi ih, boje se, verovatno skupo koštalo. Ne bi podlegli članu 133. KZ, ali bi došli pod udar KZ zbog SEKE. Da, baš to, kvote zaposlenih zbog svetske ekonomske krize. Znači, boje se za egzistenciju, kako bi izdržavali porodicu ako im se desi da ostanu bez posla, ili ne daj Bože oba supružnika ostanu na volšeban način bez prihoda. To je strah za goli život i to je zakon koga se plaše, zakon opstanka. Vrhunski zakon koji je od postanja bio selektivan, zakon jačeg.
   Jači u ovom slučaju zna se ko je, ko određuje i ko primenjuje kvote, a zna se i ko strepi. Na taj način se čuveni 133. član najbolje primenjuje.
   A kad prođe SEKA? Ne brinite, smisliće vlast nešto novo kako bi na demokratski način očuvala tekovine člana 133.
Grga

NEZADOVOLJSTVO MEŠTANA U SELIMA OKO KAMIDŽORE, PRETI TOTALNOJ BLOKADI PUTEVA
Lokalpatriotski termin uvek duži

    - Izvođač radova na Kamidžorskom mostu, ušao je u taj posao bez ikakvih referenci i iskustva na sličnim poslovima. Ovde se radi o kupovini vremena, jer je očigledno da se firma „YU Keops“ prvi put susreće sa ovakvom vrstom posla. Postojala je velika dilema o tome da li odmah promeniti izvođača ili ići do krajnjih granica zato što je na tenderu posao dobila firma iz Kraljeva - kaže za Ibarske Sreten Jovanović, zamenik predsednika gradske skupštine

   Saobraćaj na putu Kraljevo - Ravni Gaj preko mosta na Zapadnoj Moravi predstavlja jedan od tranzitnijih puteva u Srbiji. Autobusima i kamionima koji dolaze iz pravca Raške ovo je bio najčešći magistralni put koji su koristili kako bi stigli do Kragujevca, a da ne pominjemo koliki je broj samo putničkih vozila koji saobraćaju na ovom pravcu. Pre skoro četiri meseca most je zatvoren zbog sanacije, jer asfalt preko mosta nije ni postojao, a i zaštitne ograde na nekim delovima mosta uopšte nije ni bilo, jer se vremenom urušila.
   Vlasnik firme „YU Keops“ Milan Mirković u intervjuu za Ibarske još krajem prošle godine rekao je da su oni čim su započeli sanaciju uvideli da su noseći stubovi u katastrofalnom stanju. Nakon toga saobraćaj na mostu je odmah zaustavljen, jer se očekivalo da stubovi svakog časa popuste i sruše most.
   - Četiri glavna noseća stuba su bila u tako lošem stanju da kada smo mi videli i izvršili detaljan pregled koji su uradili projektanti, investitori i izvođači radova, nismo mogli da verujemo kako je most ostao čitav. Beton koji je na tim nosećim stubovima ostao bukvalno je mogao rukom da se skine, jer su na tim poslednjim radovima bili veoma loše rekonstruisani - rekao je tada Mirković, kao i da očekuje da će najveći deo posla završiti do Nove godine kada će biti pušten saobraćaj preko mosta. Kako je tada rekao Mirković, asfalt neće stići da postave do početka ove godine, ali će biti primorani da puste saobraćaj samo preko betonske ploče na mostu, a krajnje vreme za kompletan završetak biće do kraja januara 2010. godine.
   - Indikativno je da je najviše radnika na mostu bilo upravo kada je dolazio ministar Mrkonjić. U ostalim danima nikada nije bilo više od dva ili tri radnika, i to je činjenica. Ne mogu da shvatim da u eri tehnologije stručnjaci ne mogu preciznije da odrede rok završetka radova. Prvi rok je bio novembar, pa decembar, zatim na Dan zaljubljenih, pa ko zna kada. Vremenski uslovi su delom u decembru i u januaru bili naklonjeni izvođaču radova, jer su praktično imali mesec i po dana za radove kada kalendarski to nije izvodljivo - kaže Sreten Jovanović, zamenik predsednika Skupštine grada.
   Iako se krenulo sa sanacijom mosta, usledilo je novo projektovanje mosta i prelazak iz prvobitno najavljene sanacije u rekonstrukciju mosta. Investitori „Putevi Srbije“ i Ministarstvo za infrastrukturu su ipak odlučili da zadrže firmu „YU Keops“ i prepuste im rekonstrukciju.
   - Vidite kako, mi imamo jedan opšti primer i problem. Kada se angažuju firme sa strane na raspisanim tenderima u Kraljevu, onda lokalna samouprava ima problem u tome zašto se angažuju firme sa strane. Kada na tenderu posao dobiju, kao u ovom slučaju, firme iz Kraljeva, vidi se da pojedine firme zaista nisu referentne da obave posao. Mi smo bili u dilemi da li da odmah idemo u inicijativu za promenu izvođača ili pokušati do krajnjih granica da se zadrži naš izvođač, jer je prioritet da firme iz Kraljeva dobijaju poslove u Kraljevu. Ministar Mrkonjić je dva puta dolazio upravo iz razloga da se uputi pomoć i da se na bilo koji način ubrza završetak mosta. Mogu da kažem da se ovde radi o jednoj neozbiljnosti i neodgovornosti izvođača radova - kaže Jovanović.
   Zamenik predsednika lokalnog parlamenta kaže da se vrednost investicije kretala od početnih par desetina miliona, da bi sada dostigla cifru od oko 100 miliona dinara. Na naše pitanje da li uzrok u prekoračenju rokova možemo tražiti u ispunjavanju ugovornih obaveza druge strane, tj. Vlade Srbije, Jovanović kaže uplata novca sigurno nije problem, ali da je i ugovor sporan.
   - Ugovor nije obavezao izvođača radova da plati penale ukoliko premaši rokove, tako da je ceo ugovor pod velom sumnje. Drugo, meštani okolnih sela su primorani da ogroman put prelaze kako bi došli do svojih njiva sa druge strane Morave. Ukoliko se desi da i ovaj rok ne bude ispoštovan, ja ću stati na čelo građana u obustavi saobraćaja, ali ne samo na mostu, ili obilaznici kroz Sirču, već i na ibarskoj magistrali - kaže Sreten Jovanović.

ISPOŠTOVATI POSLEDNJI ROK ILI TOTALNA BLOKADA PUTEVA
   Meštani Sirče polovinom novembra prošle godine blokirali su put na pola sata u centru sela, kao znak upozorenja vlastima da se obavežu da će ga popraviti kada se otvori most na Kamidžori. Stanovnicima Sirče u blokadi puta kod Pošte u samom centru sela tada su se pridružili i meštani susednih Oplanića, jer su kako kažu ogorčeni na stanje puta koji je uništen od kada se koristi kao obilaznica zbog sanacije mosta.
-  Zamislite taj apsurd, da se jedan tako veliki posao, kao što je rekonstrukcija mosta, započinje pred samu zimu. Drugo, postavlja se pitanje ima li izvođač radova uopšte licencu za takvu vrstu radova. Nama je kada smo prvi put blokirali put obećano da će nakon završetka radova, put kroz Sirču i Oplaniće biti saniran. Međutim, mi nećemo krpljenje rupa, već hoćemo da se put presvuče novim asfaltom, jer je on uništen, a meštani sela su izdvajali novac da se on napravi. Kada se sve sabere, to je blizu 20 kilometara puta - kaže odbornik Aleksandar Terzić.
   Terzić se nada da neće doći do blokade puteva, ali ako se ne ispoštuje rok biće uvedene veoma drastične mere. Ali, ako se nakon završetka rekonstrukcije mosta ne krene sa popravkom i asfaltiranjem puta Oplanići - Sirča, Terzić kaže da će onda meštani blokirati već završeni most, a vozila onda slati da idu obilaznicom koja se sada koristi.
Nenad Božović

   U vreme kada je ministar Milutin Mrkonjić vodio Direkciju za obnovu zemlje, u Kraljevu je počela izgradnja stanova za mlade bračne parove. Od tih stanova danas stoje samo temelji u kojima se mresti riba. Gradilište je neobezbeđeno i zapušteno, a Poljoprivredna škola godinama vodi sudski spor za nadoknadu parcele koja im je oduzeta za gradnju. Još davne 2000. godine u Kraljevu je na zemljištu Poljoprivredno-hemijske škole od predviđenih 300 stanova ostali samo nada, ali i ista tvrdnja ministra Mrkonjića da je to i dalje dobra ideja i investicija. Međutim, iako ni danas nisu rešeni imovinsko pravni odnosi, mnogi gaje nadu da bi na temeljima koji veđ devet godina plivaju u vodi mogla biti nastavljena gradnja stanova. Ministrima Oliveru Duliću i Milutinu Mrkonjiću gradonačelnik Kraljeva ukazao je na potrebu za masovnom stanogradnjom u našem gradu zbog priliva velikog broja raseljenih sa Kosova, ali i nerešenog stambenog pitanja mnogih naših sugrađana, tako da je u skorije vreme moguće rešiti i problem Skadra kod vodotornja.
   - Ja u ovom poslu očekujem pomoć  i podršku ministra Mrkonjića, i znam da ću je imati sigurno. U skladu sa zakonom moramo zaštititi i interes škole, a ideja je da Poljoprivredna škola dobije sportsku salu. Grad je ušao u ozbiljne razgovore sa više resornih ministarstava i sa školom i ono što mogu da obećam je da ćemo na toj lokaciji da obezbedimo nekoliko stanova za prosvetne radnike. To je ono što je po meni poštena pogodba i mislim da ćemo uspeti da je realizujemo - istakao je gradonačelnik Simović.
   Ostaje samo da se pronađe adekvatno zemljište kako bi se nadoknadila parcela Poljoprivrednoj školi, ali i da se ovog puta pre gradnje pribave sve građevinske dozvole i odgovarajuća dokumentacija, pod uslovom da se nađe investitor voljan da uloži nekoliko miliona evra. U celoj priči bi svakako dobro došla i pomoć ministarstva finansija i prostornog planiranja, ukoliko sve overi Ministarstvo prosvete.
Sonja Cvetković

ZA OVU GODINU PLANIRANO JE NEKOLIKO ZNAČAJNIH MODERNIZACIJA ULICA U KRALJEVU
Kružni tok u Ribnici

   Prema planu javnih nabavki Direkcije za planiranje i izgradnju u ovoj godini planirana je i rekonstrukcija Cara Dušana. Radovi su nastavak planiranog stvaranja identičnih ulica u strogom centru grada.  
   Rekonstrukcija Ulice cara Lazara ostavila je gorak ukus, jer je potpuno izmenila tok funkcionisanja Kraljevčana. Planirano je da se radovi završe još pre Nove godine, ali po nekom nepisanom pravilu, rokovi izgleda služe za dobru manipulaciju, i uvek postoje izgovori. Radove u ovoj ulici su imali skoro svi i Toplana i Vodovod i Telekom i Putevi kao glavni izvođači.
   - Mislim da u Cara Dušana neće biti toliko različitih radova, ali očekujemo da će imati posla oko vodovodne i kanalizacione mreže, kako ne bi došli u situaciju da za recimo godinu dana ponovo raskopavamo ulicu. Međutim, iskustva sa Ulicom cara Lazara su nam bila dovoljna, i na taj način smatram da neće biti problema sa ovom ulicom i da će radovi početi u junu, a da će biti završeni u predviđenom roku - kaže Aleksandra Sretović direktorka Direkcije.
   Prošle godine započeti su radovi i na prilaznim saobraćajnicama, mostu na Ibru iz pravca Vrnjačke Banje, odnosno u Ulici Dušana Popovića u Ribnici. Ovog leta se takođe očekuju radovi na potezu od bivše kafane „Sloga“ do mosta na Ribnici.
    - Projektom je predviđena izgradnja kružnog toka koja će razrešiti neke konfliktne tačke na izlasku iz Izletničke ulice. Saobraćajnica će imati četiri trake, vrednost radova je 90 miliona dinara, a očekuje se samo odobrenje iz NIP-a da su nam pare prebačene, i počinjemo postupak javne nabavke - kaže direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju.
   U 2010. godini planiran je veći broj javnih nabavki i to za neke značajnije deonice na teritoriji Kraljeva. Jedna od tih je nastavak obilaznice oko Kraljeva. Za minulih petnaestak godina, od planiranih 18 kilometara ove obilaznice, izgrađeno je tek nešto više od dva. Do početka izgradnje autoputa, odnosno, nastavka radova na obilaznici kraljevačkoj Direkciji predstoje još dva velika posla - premeravanje i eksproprijacija 700 hektara zemljišta kuda autoput treba da prođe.
   - Na sledećoj sednici Skupštine očekujemo da se usvoji detaljna regulacija obilaznice. Pre nekoliko dana razgovarala sam sa direktorom JP Putevi Srbije i rečeno mi je da ćemo uskoro potpisati ugovor u kojem će oni biti nosioci izrade projektne dokumentacije. Međutim, i lokalna samouprava mora pokazati da je zainteresovana da se ta deonica autoputa što pre završi, jer će ipak najviše koristiti imati stanovnici na teritoriji Kraljeva - ističe Aleksandra Sretović, direktorka Direkcije.
Nenad Božović

„Mir i solidarnost“ u Kraljevu

   Prošle nedelje u poseti FVK Kraljevo, odnosno članstvu Industrijskog sindikata boravio je Alfons Bek, član sindikata „Mir i solidarnost“. U višesatnim razgovorima sa zaposlenima u Fabrici vagona, sindikalcima u Lokalnoj samoupravi, sindikalci Srbije i Španije su razmenili svoja iskustva. „Mir i solidarnost“ je najstariji katalonski sindikat u Španiji, nastao još za vreme vladavine generala Franka, te su njihova iskustva od velike dragocenosti za kolege van Španije. Prava radnika i njihovi interesi, su uvek bili i biće, prioritet, ali je način borbe uvek različit.
   - Nije prvi put da sam u Srbiji. Moj prvi dolazak je bio nakon pada Miloševića, i ono što primećujem je da sindikati imaju više uticaja na institucije nego ranije. Međutim, mislim da sami sindikati nemaju tu masovnost, ali i manji uticaj na same radnike. To je na neki način i razumljivo, jer su radnici razočarani na efekte ekonomskih i političkih promena koji su oni gajili kao pozitivne. Do toga izgleda ipak nije došlo - rekao je Alfonso Bak.
   Ono na šta je kolega iz Španije sugerisao svojim saborcima, jeste jača ujedinjenost, jer cilj sindikata nije međusobna nepovezanost i mržnja, već zajedničko istrajanje do cilja. A taj cilj jesu prevashodno egzistencijalni uslovi rada i života. Aktivnosti sindikata ne mogu i ne smeju biti usmerene da bi obarale Vladu, već da samo umaju jači uticaj na nju! Važnost industrije za razvoj ekonomije svake zemlje je od izuzetnog značaja. Na žalost tranzicija govori vrlo često suprotnim jezikom od želja i mogućnosti. Sa druge strane, tržište je nemilosrdni pratilac i jačih ekonomija, a kriza je stavila pod led mnoge koji su harali svetskom industrijom. Zakonske odredbe, vrlo često su takođe ograničavajući faktor za lokalne samouprave. Zaštita radničkih prava je jedno, ali rukovođenje privrednim subjektima, svakako druga strana gde se mešanje politike pa makar ona bila i pozitivna stavlja u koleraciju.
S.C.

POČELA ĐAČKA TAKMIČENJA
Ne može vam / neće niko ništa

   „U svakoj bašti ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva“, reči su velikog čoveka koji je imao viziju da od nas stvori moderno društvo. Vrlo često možemo da se uverimo u to koliko su ove njegove reči bile istinite. Da li će i u ovoj priči biti ono narodski rečeno „pojeo vuk magarca“, pokazaće nedelje koje su ispred nas. Bilo kako bilo jedno je sigurno, bar će ostati zabeleženo.
   Ovog vikenda, tačnije u subotu 13. februara u svim osnovnim školama u Srbiji trebalo je da se održi školsko takmičenje iz matematike. Održavanje ovog takmičenja propisano je Kalendarom o organizovanju takmičenja i smotri učenika osnovne i srednje škole. Već treću godinu za redom, kako prate pisani mediji, neke kraljevačke osnovne škole krše ovaj Kalendar. Ove godine taj raspon se kreće od petka 12. februara, pa sve do utorka 16. februara. Valjda ovi što su odlazili na produženi vikend žurili da to obave u petak, a oni što procenjuju snalažljivost svojih učenika da nabave zadatke koji su se izrađivali u celoj Srbiji u subotu to će da obave u utorak (da se deci slegne znanje). Objašnjenja radi, matematičko takmičenje se organizuje po sličnoj proceduri kao kvalifikacioni ispit. Izrađuju se isti zadaci. Testovi se pregledaju pod šifrom, istog dana se vrši dešifrovanje i objavljivanje rang liste. Nezadovoljni mogu da ulože žalbu koju najpre rešava školska komisija.
   Školske 2007/2008. godine zatražila sam od Školske uprave u Kraljevu da mi pojasni da li su škole u obavezi da poštuju ono što je propisano i od iste dobila odgovor:
   - U razgovoru sa direktorima mnogih osnovnih škola sa područja opštine Kraljevo (gradskih i seoskih) saznao sam da ste Vi u pravu jer u većini škola školsko takmičenje iz matematike nije održano u nedelju, 10.02.2008. god. kako je određeno kalendarom. Svaka škola je imala svoje obrazloženje zašto su takmičenja organizovali u petak, subotu ili ponedeljak. Bez obzira na uveravanja da su takmičenja bila dobro organizovana i da oni znaju da na višem stupnju takmičenja treba da ih predstavljaju najbolji, u vezi kršenja Kalendara takmičenja konsultovao sam Društvo matematičara Srbije i Ministarstvo prosvete. I od društva i od Ministarstva dobio sam odgovor da se dosadašnja praksa mora menjati i da se sva takmičenja (samim tim i školska) moraju održavati određenog datuma i u isto vreme u svim školama, ali da u ovom slučaju, zbog učenika učesnika u takmičenju koji nemaju krivice, ne treba diskvalifikovati iz daljeg takmičenja škole koje su imale propuste u organizaciji takmičenja.
   Pored konstatacije da se dosadašnja praksa „mora menjati“, ovo obećanje ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Ništa nije učinjeno da se školsko matematičko takmičenje u našem gradu uvede u propisne okvire. Isto je ponovljeno i školske 2008/2009. kao i ove 2009/2010. Interesantan je detalj i da podružnica Matematičkog društva u Kraljevu uopšte ne reaguje na priče o nepravilnostima koje se dešavaju već godinama. Što da se ljudi zameraju, nisu oni ništa krivi. Doduše, nije da nije bilo pomaka od te 2008. Neki direktori škola, koji ranije nisu postupali u skladu s pravilima, odlučili su da ih „ove godine ne prozivaju mediji“, pa se potrudili da dan za odmor iskoriste ipak za školsko takmičenje iz matematike.
   Ako dve godine nisu bile dovoljne da nadležni dovedu školsko takmičenje iz matematike u našem gradu u propisne okvire, šta nam to govori? Da ili to neće  ili to ne mogu. Pošto nema trećeg odgovora imam jedan dobar predlog: Mogli bi ove godine da organizujete kvalifikacioni ispit nekoliko dana posle svih ostalih u Srbiji, ili bar nekoliko sati. Pa da vidimo ko je brži i spretniji, ko će pre da nabavi zadatke.  Ko bude najsnalažljiviji nek bira školu koju želi. Šta vas briga da probate. Ionako vam niko ne može ili neće ništa.              
Katarina Simović

IZ STAROG KRAJA - SVOGA ZAVIČAJA
Ni u Kninu i okolini ne cvetaju ruže

   Prošlih dana sam iskoristio priliku da posetim svoj zavičaj odakle me je „Oluja“ oduvala pre nepunih petnaest godina. Išao sam da obiđem moj rodni Ervenik i grad Knin. Erveničani kojih ima poveći broj ovde u Kraljevu mogli su u prošlom broju „Ibarskih“ pročitati belešku o svom Erveniku, a pošto ovde živi priličan broj prognanih iz Kninske krajine, evo prilike da pročitaju o tamošnjim slikama i (ne)prilikama.
   I tako sam ja od Kraljeva do Šida putovao vozom, a od Šida do Knina vlakom. Stigao sam oko pet časova ujutro u Knin. Bio sam jedini putnik koji je tada izašao na železničkoj stanici u tom gradu. Sve je neobično - nema putnika, nema ni ćiriličnog napisa na stanici. Pre prošlih ratnih događanja sam često putovao iz Gospića za Knin. Tada je bilo više putnika, sve je bilo živo... Vremena se menjaju.
   Svanulo je. Šetam kroz Knin. Niko me ne prepoznaje, ne prepoznajem ni ja ljude koje srećem, sadašnje građane tog grada. Postali su Kninjani u vreme kad sam ja postao Kraljevčanin. Mislim - bolje bi bilo da je svako ostao na svome. Znam gde mogu svratiti. U jednu od retkih kuća gde još žive Srbi u tom gradu, a to je porodica Jokić. Oni su rodom iz mog rodnog Ervenika, udaljenog 25 kilometara od Knina. Jokići su pre poslednjih ratnih događanja izgradili kuću u Kninu, imali su sreće da kuća nije ni srušena, ni useljena. Pre je u Kninu od ukupnog broja stanovnika bilo 85% Srba.
Knin je isti kao i pre, samo što sad neki drugi ljudi žive u njemu. Nazivi ulica i trgova su drugačiji, lokalni radio se oglašava kao Hrvatski radio Knin, a od avgusta 1990. do avgusta 1995. oglašavao se kao Srpski radio Knin u sklopu kojeg sam radio kao novinar.
   Sadašnji stanovnici Knina ne žive ni približno dobro kao što se nekad živelo u tom gradu. Nezaposlenost je velika kao i socijalna nesigurnost. Većina stanovništva živi od humanitarne pomoći koja je sve manja i socijalne pomoći. Penzije su nešto bolje nego ovde, ali cene su mnogo veće, pa se ne može kazati da penzioneri žive bezbrižno.
   Nekad je u Kninu uspešno radila Fabrika vijaka koja je zapošljavala oko četiri hiljade radnika, a da ne pominjemo mnoge druge fabrike i veliki železnički čvor.
   I u okolnim selima mizerno žive Srbi koji su ostali tamo ili su se tamo vratili. Posetio sam porodicu Petović-Bukarice, koje su se vratile u selo Vrbnik i Torbice u Plavnu. Porodica Petković-Bukarica bila je 9 godina u izbeglištvu u Jovcu kod Kraljeva i u Trsteniku. Mara Bukarica je imala dvosobni stan u Kninu, ali joj je oduzet i ne može da živi u njemu, već živi kod ćerke Gordane u Vrbniku, svi od Marine skromne penzije.
I. Šekuljica

   Sveta tri jerarha su krsna slava mnogih porodica, crkava, manastira, kao i esnafska slava. Tri jerarha su istorijske ličnosti Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a praznik je, u njihovu čast, ustanovljen 1076. godine. U prošli petak su uz sečenje slavskog kolača u hramu Sv. Trojice zanatlije Kraljeva kako i dolikuje domaćinima otpočeli slavu. Zanatlije su poznate i kao dobrotvori pa su danas u svetom hramu vlasnici Termoventa i Mermer-granita dobili zahvalnice od crkvenih otaca za doprinos obnove ovog hrama. Povorka se kako je to odvajkada bila tradicija kroz glavnu ulicu  uputila ka restoranu Pariz na kolačarski doručak. Zanat je bio i ostao zlatan bez obzira na krize koje su često opsedale Srbiju. Slava esnafa danas obeležava i jubilej 90. godina postojanja. Bilo je godina kada se slavilo i krišom što nam potvrđuje najstariji zanatlija Slećko Voštinić, ovdašnji krojač. Zanatlije imaju svoje udruženje, ali na žalost i pored velikog broja svojih članova nisu dovoljno aktivni u smislu svog statusa, ali se ipak druže i van dana slave. Uz slavski kolač i vino kolačarski doručak je nastavljen uz najbolje želje ovogodišnjih domaćina Esnafske slave, Stanimira Dejke Starčevića i Zorana Nikolića, zanatlijama da im godina bude bolja. Na doručku su izabrani i novi domaćini slave Milan Vukomanović, limar i Dragan Kordić, električar koji će imati ove godine teži zadatak da zanatlije animiraju kroz aktivniji rad. Tradicija esnafske slave je zavet precima, ali i obaveza potomcima. U Srba, se kažu u šali zanatlije, slavi najmanje tri dana pa je tako bilo i ove godine. U restoranu Pariz je zanatska zabava, a nakon toga…u nedelju na doručku uz poparu se rezimira esnafsko druženje. Esnaf  živi radi i druži se. Slava je najsvečaniji čin kojim današnje zanatlije odaju počast onima koji su utemeljili privredu Kraljeva, jer kako kažu ovaj grad je bio grad zanatlija i trgovaca još iz vremena kada se zvao Rudo Polje i imao svega 119 kuća.
Sonja Cvetković

Deca i zemlja najveće bogatstvo

   Prvi veliki problem naše zemlje je revitalizacija potpuno uništene industrije. Verujem da će se veliki broj ljudi složiti sa mnom da u većini gradova industrija kaska za uslužnim delatnostima ( veletrgovinama) ili za velikim administracijama. Kako dalje? Već godinama nam stižu informacije da industrijskom proizvodnjom ni izbliza ne možemo parirati svetu, ali da svoju razvojnu šansu i plasman imamo u poljoprivredi. Nije nikakva tajna ni da su mnogi osamdesetih godina živeli na selu, a radili u gradu, pokušavajući da spoje rad u fabrikama, a da im poljoprivreda bude hobi. Kada se i kako može. Tada su trpele obe delatnosti. Propadanjem industrijskih giganata mnogi su bili prinuđeni da se definitivno opredele za selo.
   Pitanje za mlađe je kako opstati u zemlji u kojoj ne postoji industrija koja inače donosi jedini zdrav kapital prodajom svojih proizvoda, a ne obrtni kapital kakav formiraju dve navedene grane privrede. Naša Vlada odlučila je da proda stranim ulagačima većinu firmi, ali pošto nije baš najbolja u pregovaranju većina ih je prodata u bescenje pod jako lošim uslovima ugovora! O privatizacijama domaćim investitorima i da ne govorimo. Tek kako god da bilo, onaj običan svet nije baš imao pravo na odluku u sveopštoj rasprodaji, osim kada je birao predstavnike da u njihovo ime odlučuju.
   Nada i Vito Milosavljević iz Miločaja radili u privredi, više ne znaju ni oni koje države. Vito u jednoj od najprofitabilnijih hladnjača, a Nada u konfekciji Rudnik. Živeli u svom selu radili, privređivali i nisu ni sanjali da će od imanja morati da žive i pruže egzistenciju svojim sinovima. Valjda poučen mnogim dešavanjima, te da je jedino siroma čovek bez dece i zemlje Vito je u to vreme kupovao zemlju, te se ispostavilo da je ta investicija bila pametan potez.
   - Ma kupovao sam po malo, više da bi oko okućnice imao zemlju. Na kraju je to ispalo dobro. Teško se živi, treba izdržati sve, a mi svaštarimo. Nekad se rad na selu više isplatio. Tovljenici bili najisplativiji, danas i to teže ide. Ucenjuje te ko stigne! Samo kad pogledam koliko je skočila nafta! Ništa drugo da ne govorimo, da se poseje i ubere mora. Stoku valja naraniti. Svoj rad nikad ne računam u troškove proizvodnje. Ko to još u ovoj državi plaća, al smo ipak sa sela, nije bilo teško navići se - kaže Vito Milosavljević.
   Milosavljevići danas u svom posedu imaju desetak hektara zemlje. Svaštare baš kao da je epidemija tog posla u Srbiji neizlečiva bolest srpskog seljaka, ali valjda tako treba i mora. Ono što se proda, proda, ono što ne prođe za svoje potrebe ili čeka neku cenu. Ponekad se i vežu za stoku. Gorostasni bik u improvizovanom tovilištu kao dresiran. Kada su ostali bez posla u Kraljevu, potpuno se posvetili poljoprivredi. Malo tovljenika i ovih 5 krava, poneko svinjče i taman da se živi. Na žalost Nada kaže godine stižu pa je sve teže da ručno muze krave. Sir i kajmak prodaje, jeste teže, ali za nju isplativije.
   - Sve mi se nekako čini da uvek ima prečih stvari, tako da muzilica uvek čekala, a i bila sam mlađa. Od ovog posla smo napravili i najstarijem sinu kuću. Vreme je da se razmišlja o ženidbi. Sve ovo od naših ruku. Bez kredita i pomoći drugih. Protegne se čovek koliki mu je guber. Svaki dinar moraš da znaš gde je otišao, ali bogami sve teže, nije lako preturiti preko ruku mužu, sirenje, kajmačenje. Dobro je samo što mi kupci dolaze kući, kupe celu količinu, tako da ne vučem kofe po pijaci - kaže naša sagovornica.
   U vremenima najtežih kriza koje su potresale našu države od rada na selu, ipak othranili 3 sina, uspeli da sagrade novu kuću, kažu vreme i da se najstariji oženi. Mi smo zatekli najmlađeg Srećka, još uvek školarca, ali mu ne smeta da aktivno pomaže. Kaže da je od malena navikao i voli selo, mada ukoliko se nešto ne promeni, nije siguran da li će nastaviti posao roditelja. Naš domaćin Vito potvrđuje da koliko god da je teško, od rada niko nije stradao, a od ovoga koji oni privređuju već gotovo dve decenije, pristojno se živi, nije luksuz, ali i pretekne. Što se tiče plasmana uvek je siguran, nekad cena lošija, ali su uvek na pozitivi. Redovno uplaćuju penziono jer ipak valja biti spreman i kada snaga izda, ali će i tada raditi.
   - Ma znate šta, kad je čovek u penziji još više radi. Očekujem da pristigne još omladine, pa će i trebati više. Navikne čovek na sve, i da radim u privredi sada ne bi mogao da se odreknem sela. Svikne se na sve. Valja možda još malo da država pomogne. Treba da žive i veliki i mali. Skupoća velika, narod nema para, pa nema ko ni da kupuje. Jedino se plašim kako će ovi mladi. Sve im teže! Za mene penzija nema nekog značaja u smislu rada, jedino što ću imati neku sigurnu državnu paru, bar mislim - ističe Vito.
   Milosavljevići su osrednji stočari. Nikada, kako tvrde, nisu imali hrabrosti da se upuste u veći kredit, sagrade objekte za više grla stoke. Rizik je to, jer su mnogi propali, dug nije dobar drug! Sa druge strane poučeni iskustvom daleko imućnijih koji su tavorili sa plasmanom i naplatom nisu ni imali želju da sebi prave problem, jer stočarstvo poslednjih godina sve više doživljava stagnaciju i gubitke! Ovakvih primera je zaista puno. Na žalost veliki broj otpuštenih radnika nije imao sreću da poseduje zemlju. Neki se snašli kako su umeli, neki nisu, tek iz godine u godinu narodna kuhinja broji sve više korisnika. Sa druge strane neke statistike govore da je profit ipak najlakše ostvariti u proizvodnji hrane, jer narod mora da jede, a ko će platiti cenu više nije ni važno.
Sonja Cvetković

      Mada je prirodna svetlost  neprikosnovena i veštačko osvetljenje ima svojih prednosti. Uz pravilan odabir i raspored,  moguće je ispraviti mnoge nedostatke stana. Pitanja na koja najpre treba dati odgovor svakako se odnose na svrhu, namenu prostorije. Treba jasno definisati mesta za čitanje, odmor, rad... Bitno je iz kog smera dopire prirodno svetlo, kao i u koje se doba dana uglavnom koristi dati prostor. Ne sme se zaboraviti ni pitanje ko tu boravi jer, recimo, starijim osobama treba mnogo više svetla nego deci.
   Ključ dobrog osvetljenja je napraviti fleksibilno osvetljenje koje se može menjati u zavisnosti od doba dana i svrhe korišćenja prostorije. Odnos svetla i senke takođe igra vrlo važnu ulogu. Ravnomerno osvetljenje sa malo ili ni malo senke učiniće prostor nezanimljivim, a boravak u njemu zamoran. Svetiljke treba birati i prema nameštaju i materijalima koji su upotrebljeni.
   O osvetljenju pojedinih prostorija Nevena Đusić, dipl. primenjeni umetnik specijalista dizajna enterijera, kaže:
   Dnevna soba mora imati opšte osvetljenje pod kojim se podrazumeva luster (sa više sijaličnih mesta) ili visilica (sa jednim sijaličnim mestom) čija je pozicija najbolja iznad garniture za sedenje i stočića. Vaš ambijent i omiljeni kutak za čitanje, ili kutak koji je izvor vaše kreativne energije možete upotpuniti dominantnim stonim ili podnim lampama. Ako želite da naglasite neki vredan predmet, skulpturu, sliku, teksturu zida. Najbolje je koristiti akcentovano svetlo pod kojim se podrazumeva ugradnja zidnih svetiljki sa halogenim sijalicama, koje mogu imati difuzore različitih veličina, boja, različitih vrsta materijala (staklo, plastika, tekstil). Prostor takođe možete oplemeniti skrivenom fluo rasvetom ili led sijalicama koje možete ugraditi na spušten plafon ili iznad ukrasnog gipsanog venca na zidovima.
   Kuhinja predstavlja važan kutak porodice i porodičnog okupljanja, tako da mora imati prijatan nivo osvetljenosti. Opšte osvetljenje u kuhinji je najbolje postići lusterima ili nadgradnim plafonjerama pozicioniranim iznad trpezarijskog stola. Luster ili plafonjera mogu imati kristale koji bi rasipali snopove svetlosti različitih boja po prostoriji i davali veseo, razigran i prijatan ton ambijentu. Da bi radna površina bila dobro osvetljena i omogućila bolji rad, u donju ploču visećih elemenata možete postaviti namensko osvetljenje kao što su fluo cevi ili ugradne halogene sijalice.
   Spavaća soba mora, takođe, imati opšte osvetljenje koje postižete ugradnjom nadgradne plafonjere. Da bi u spavaćoj sobi vladala intimna atmosfera, možete postaviti stone lampe na noćne stočiće, kao i zidne plafonjere sa difuzorima različitih oblika i veličina.
   Hodnik - ukoliko želite da naglasite dužinu vašeg hodnika ili visinu zida, ili vizuelno da smanjite ili povećate dimenzije hodnika, najbolje je koristiti skrivenu fluo rasvetu koju možete postaviti u perforirane zidove, plafone ili pod. Zidove hodnika možete oplemeniti zidnim plafonjerama različitih veličina i oblika. Radi održavanja higijene hodnik bi morao imati opšte osvetljenje koje se postiže ugradnim ili nadgradnim plafonjerama staklenih ili plastičnih difuzora.
   Kupatilo - opšte osvetljenje u kupatilu možete postići ugradnjom halogenih sijalica na plafonu ili nadgradnom plafonjerom. Namensko osvetljenje se postiže postavljanjem halogenih sijalica iznad ogledala. Ukoliko želite da se koloristički poigrate i oplemenite kupatilo, to možete postići tačkasto raspoređenom led rasvetom na spuštenom plafonu.
   Izbor lampi, lustera, plafonjera... može ublažiti ili naglasiti strogost ili neozbiljnost vaših prostorija. Jako je bitno da pri izboru vrste sijalica i rasvetnih tela vodite računa o sjajnosti materijala na kojem će se svetlosni snop reflektovati. Ambijent celog stana u velikoj meri treba da reflektuje temperament vlasnika, da bude podređen njegovim željama i potrebama. Potpuna posvećenost detaljima i rasveti daće novu dimenziju vašem omiljenom kutku.“

EKOLOGIJA
Značaj dezinfekcije vode za piće
   Voda ima značajnu ulogu i posebno mesto među brojnim faktorima koji imaju uticaj na život i zdravlje ljudi.  
  Voda je životna namirnica i uslov za život, ali nedostatak vode ili higijenska neispravnost vode za piće predstavljaju  ugrožavanje i opasnost za život.

Voda predstavlja opasnost za zdravlje i život potrošača kada je:   
- zagađena uzročnicima zaraznih bolesti ( patogeni mikroorganizmi i paraziti su dospeli u vodu)
- uzročnici bolesti koji su dospeli u vodu moraju da očuvaju svoju virulenciju i ostanu u vodi jedno vreme u životu i da izazivači bolesti  iz zagađene vode dospeju u ljudski organizam.
   Uzročnici bolesti koje se prenose putem vode, najčešće dospeju u vodu direktno ekskretima (izlučevinama) izvora zaraze (bolesnih, rekonvalescenata ili kliconoša), a ređe indirektno spiranjem nečistoća sa zagađenih terena (antropozoonoze).
Naročito veliki rizik od zagađenja postoji kada izazivači, patogeni mikroorganizmi i paraziti prodiru u vodu za piće putem drenaže sa površine, kaptiranjem vode nizvodno od uliva otpadnih voda u recipijent, mešanjem izvorskih i površinskih voda, prodorom otpadnih voda u samu kaptažu, stvaranjem negativnih pritisaka u mreži i uvlačenjem fekalnih voda u slučaju oštećenja cevi, ukrštanjem vodovodnih cevi sa kanalizacionim koje mogu biti oštećene, kod dvostrukog snabdevanja vodom (tehnička i voda za piće naizmenično u istim instalacijama), prilikom popravki mreže i sl.    Mehanizam prenošenja bolesti putem vode uglavnom podrazumeva unošenje mikroorganizama pijenjem vode. Samo neki uzročnici prodiru u organizam preko kože i vidljivih sluzokoža.

Hidrične epidemije
Hidrične epidemije su masovna pojava zaraznih bolesti koje se prenose i šire putem vode, na prostoru ograničenom području i u relativno kratkom vremenskom periodu. Hidrične epidemije se karakterišu naglim početkom sa masovnim  brojem obolelih, uz prethodnu pojavu učestalih akutnih proliva, tzv „vodena bolest“. Ove epidemije karakteriše nagli prestanak posle otklanjanja uzroka nastajanja, postoji prostorna ograničenost i to samo na osobe koje su koristile zagađenu vodu, nezavisnost pojave epidemije od godišnjeg doba i česta pojava tzv. „kontaktnog repa“ posle prestanka epidemija, koji predstavlja slučajeve kontaktnih infekcija, prljavim rukama.
   Prostorni opseg hidričnih epidemija zavisi od bioloških osobina uzročnika, intenziteta zagađenja vode, vrste i veličine zagađenog objekta i broja osoba koje su koristile zagađenu vodu. Tako ove epidemije mogu biti porodične, kućne, bunarske, male, prostorno ograničene na mala naselja i velike, koje zahvataju naselja gradskog tipa ili čak više naselja koja se snabdevaju vodom iz regionalnog vodovoda.
Prema toku i dužini trajanja hidrične epidemije mogu biti „eksplozivne“, hronične ( progresivne) i intermitentne ( sa prekidima i nastavcima).    Dužina trajanja i tok hidričnih epidemija zavise prvenstveno od načina vrste, stepena i dužine zagađenja vode.
Pojava hidričnih epidemija je posledica nepravilnog rešenja tretiranja sirove vode, suprotno osnovnim principima higijene i sanitarne tehnike.    Ovakva vrsta epidemija javlja se tamo gde je pitanje popravke kvaliteta vode, posebno njene dezinfekcije, nerešeno.
Zbog toga se zaštiti izvorišta i kontroli javnih vodovodnih objekata posvećuje velika pažnja.  
  Hidrične epidemije manjih razmera češća su pojava, jer je u većini slučajeva stanje lokalnih i manjih vodovoda nezadovoljavajuće, kako u sanitarno higijenskom tako i u kadrovskom smislu.

Prevencija hidričnih epidemija
Efikasna prevencija crevnih zaraznih bolesti može se postići samo sprečavanjem fekalnooralnog mehanizma širenja zaraznih bolesti, odnosno prekidanjem puta prenošenja i širenja zaraza. Racionalna higijenska dispozicija otpadnih materija je osnovni faktor u borbi protiv crevnih zaraznih bolesti i jedna od najvažnijih mera u prevenciji hidričnih epidemija.
   Ne manje važnu meru predstavlja i obezbeđivanje stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće u dovoljnim količinama, pre svega izgradnjom higijenskih vodovoda na čijim instalacijama za popravku kvaliteta vode, posebno dezinfekciji moraju da rade za to stučno osposobljeni radnici.
dr Nebojša Dimitrijević
Pokret za održivi razvoj „Odraz“ Kraljevo

LOV - RIBOLOV

“Boračka lisica” uspešna i ove godine

   Lovna oblast Gruža nalazi se u plodnoj ravnici, reke Gruže i Gružanskog jezera, oivičena niskim brežuljcima i masivnim planinama: Rudnik, Kotlenik, Gledićke planine, Ježevica i Ramaćanski visovi, bogata je oaza svih vrsta divljači. Ova lovna oblast poverena je na gazdovanje lovačkom udruženju „Vladan Milošević“, osnovanom novembra meseca 1967. godine sa sedištem u Kniću, koje gaji lovnu tradiciju, lovnu etiku, druželjublje, negovanje i zaštitu divljači, organizovan i dosledan rad svih članova udruženja.
   Po ideji predsednika udruženja Petra Pavlovića i potpredsednika Aca Aleksića, kao i lovaca entuzijasta, 1998. godine osnovana je lovno turistička manifestacija sabor lovaca „Boračka lisica“ koja se održava svake godine u drugoj nedelji februara meseca, sa ciljem masovnog okupljanja lovaca, druženja, međusobnog upoznavanja, i odstrela predatora lisice i drugih štetočina. Tako su i na ovogodišnji sabor održan prošlog vikenda došli lovci iz svih krajeva Srbije. Odstrel predatora bio je uspešan, o čemu svedoči i odstreljenih trinaest lisica i jedna divlja mačka.
   Po tradiciji, organizovano je i takmičenje u nekoliko disciplina. Za najlepšeg psa žiri je proglasio ženku posavskog goniča Lola, vlasnika Žarka Carevića iz Gornjeg Milanovca, a za najlepši par posavske goniče Bari i Lisa vlasnika Miroljuba Markovića iz Ostre. U streljaštvu, vazdušna puška, u kategoriji dece do petnaest godina pobedio je Darko Đokić, a do osamnaest godina pobedio je Jovica Carević. U disciplini lovački višeboj najbolje rezultate imao je Miloš Čolović, lovac iz Čestin. Najlepše krzno imala je lisica koju je odstrelio lovac Bojan Stevanović iz Brezovice, a divlju mačku na nišanu je imao Mirolju Aleksić iz sela Pretoke. Medalje i pehari uručeni su pobednicima, a nakon podele nagrada sledila je neizbežna lutrija sa glavnim zgoditkom lovačka puška, a potom je predsednik lovačke sekcije Slobodan Janić-Pevač pozvao sve učesnike i goste sabora u Čestin, u lovačku kuću nadomak Gruže, na tradicionalni lovački ručak.
   - Naša lovačka sekcija „Čestin“ ima uspešnu saradnju sa lovačkom sekcijom „Trešnjevak“ iz Kragujevca, a već nekoliko decenija sa lovcima pobratimske sekcije „Vrla“ iz Surdulice uspešno sarađujemo i posećujemo se u sezoni lova, kao i na saborima. Razmišljamo o svemu kao jedna porodica, razmenjujemo iskustva, čime lov dobija na plemenitosti, a čoveka čini uzvišenim - pozdravio je sve prisutne predsednik Slobodan Janić-Pevač.
   - Od 1984. godine družim se sa pobratimima lovačke sekcije „Čestin“ što mi čini zadovoljstvo duše i duha. Došli smo u Čestin kao u svoju kuću, kod pobratima i osećamo se odlično, primljeni smo onako kako dolikuje braći. Zahvaljujem se pobratimima lovačke sekcije „Čestin“ na gostoprimstvu i pozivamo ih da dođu u Surdulicu na odstrel vuka - odgovorio je na pozdrav Života Arsić, član upravnog odbora lovačkog udruženja „Vrla“ iz Surdulice.
   Vreme brzo prolazi u pričama o lovu i lovstvu, dolazi čas odlaska, rastanak do sledećeg viđenja, u Surdulici na odstrelu predatora vuka, na poziv pobratima lovačke sekcije „Vrla“. Ispred lovačke kuće napravili smo fotografiju, budućim pokoljenjima u amanet, za sećanja kako su se njihovi očevi družili čuvajući lovačku tradiciju.
M.T.Todo

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Nagrada Meša Selimović Živoradu Nedeljkoviću

   Prestižna književna nagrada Meša Selimović za 2010. godinu, koju na osnovu glasanja pedeset dvoje srpskih kritičara i urednika dodeljuju Kompanija Novosti i Udruženje izdavača i knjižara Srbije, pripala je Živoradu Nedeljkoviću, glavnom i odgovornom uredniku izdavačke delatnosti Narodne biblioteke Stefan Prvovenčani iz Kraljeva, za pesničku knjigu „Ovaj svet“, u izdanju beogradskog Arhipelaga. Nagrada, koja se sastoji od reljefa sa likom Meše Selimovića, rad akademskog vajara Miroslava D. Savića, povelje i novčanog iznosa.
   Živorad Nedeljković rođen je 1959. u Kraljevu. Objavio je knjige pesama: „Pogrešna prognoza“, „Majka“, „Tačni stihovi“, „Tutin i još pedeset pesama“, „Jezik uveliko“, „Tačni stihovi“, „Sušti poslovi“, „Negde blizu“ i „Drugi neko“. Dobitnik je „Zmajeve nagrade“, nagrada „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“, „Mladi Dis“, „Zlatna struna“, „Smederevske pesničke jeseni“ i drugih. Pesme su mu prevođene na engleski i poljski jezik.
   Desetak godina uređivao je ediciju „Poezija“, danas, a od prošle godine obavlja dužnost glavnog i odgovornog urednika časopisa Povelja i izdavačke delatnosti kraljevačke biblioteke. Član je Uprave Društva književnika Srbije.

Meša „voli“ knjige iz Kraljeva
   Nagrada Meša Selimović koja je pripala kraljevačkom pesniku Živoradu Nedeljkoviću, glavnom i odgovornom uredniku izdavačke delatnosti kraljevačke biblioteke, za zbirku pesama „Ovaj svet“, dodeljuje se od 1988. godine, a među knjigama koje su ove godine bile u konkurenciju, našla su se i dela u izdanju Kraljevačke biblioteke. Reč je o pesničkim ostvarenjima „Koferi Džima Džarmuša„ Petra Matovića, „Ljubavnik nepogode“ Miroljuba Todorovića, „Astapovo“ Nikole Živanovića i zbirka eseja prof. dr Mihaila Pantića „Drugi svet iza sveta“.
   Ova ugledna nagrada koju su do 2007. godine dodeljivali Kompanija Novosti i Udruženi izdavači i knjižari Srbije i Crne Gore (sada samo Srbije), 1997. godine dodeljena je Kraljevčaninu Goranu Petroviću za roman „Opsada crkve Svetog Spasa“. Prošle godine u najužoj konkurenciju za Mešu našlo se i pesničko delo „Dovoljno“ kraljevačkog autora Dejana Aleksića, urednika u izdavačkoj delatnosti kraljevačke biblioteke.                                                                
E.I.



Istorija Demokratske stranke

   U klubu odbornika u petak je u organizaciji Istorijskog arhiva Kraljevo predstavljena četvorotomna „Istorija demokratske stranke“, izdavački poduhvat „Službenog glasnika“, na kome su radili istoričari iz Instituta za savremenu istoriju.
   Prvi tom govori o periodu od osnivanja 1919. godine do 1928. godine i priredio ga je dr Branislav Gligorijević. To je u stvari drugo, dopunjeno i prošireno izdanje Gligorijevićevog doktorskog rada, koji je objavljen 1970. godine i koji je bio prvi rad u ono vreme koji je obrađivao srpsku građansku istoriju.    
   Drugi tom koji obrađuje period do početka Drugog svetskog rata priredili su dr Kosta Nikolić i Dragan Tešić u kome se obrađuje težak period kada je parlamentarizam u Kraljevini bio suspendovan, a treći deo koji se bavi istorijom ove stranke za vreme rata i poratnim periodom uvođenja komunizma, priredio je dr Momčilo Pavlović.
   Treći tom je zanimljiv i zbog mnogih dokumenata koji su prvu put publikovani, a tiču dosijea tajnih službi koja su vođena, posebno o Milanu Grolu, političaru koji je zamenio na položaju predsednika Ljubomira Davidovića.
   Četvrti tom koji je u stvari zbirka dokumenta i istorijske građe, bez istorijske sinteze i komentara obuhvata period od obnavljanja rada Demokratske stranke 1989. pa do 2009. godine, priredio je dr Bojan Dimitrijević.
   Pored priređivača o knjizi je govorio direktor „Službenog glasnika“ Slobodan Gavrilović, koji je naglasio da ovo izdanje ne spada u nekomercijalna, jer se do sada u potpunosti rasprodalo. Ono što je zanimljivo za poratni period je to da Demokratska stranka nikada nije zabranjena, niti raspuštena, već se ugasila sa smrću Milana Grola 1952. godine do koje ova istorija i seže.
Aleksandar Marić



RAZGOVOR S POVODOM
Za upis presudan talenat

   Razovarali smo sa direktorom Umetničke škole u Kraljevu mr Velimirom Zelenovićem o tehničkoj opremljenosti škole, rezultatima u obrazovnom procesu, o jedinstvenim profilima koje ova škola neguje i još po nekim temama vezanim za likovnu umetnost i obrazovanje. Kako smo saznali od našeg sagovornika škola danas broji 170 učenika u četiri godine. Ova škola je već izvela dve generacije učenika.
   - Rezultati prethodnih generacija su odlični. Prolaznost naših bivših đaka na stručne, likovne ili bliske umetnosti visoke škole je visokih 90 posto, da ne govorimo da je većina onih koji nisu upisali umetničke fakultete upisalo neke druge fakultete. Ima i učenika koji na fakultete odlaze i posle završene treće godine, jer je uslov za upis na njih uspešno položen prijemni ispita - sa ponosom govori o rezultatima prethodnih generacija direktor Umetničke škole, Velimir Zelenović.
   Škola je u novu kalendarsku godinu ušla tehnički opremljenija, zahvaljujući razumevanju gradskih vlasti, tako da je dobila potpuno savremenu opremu za grafički dizajn kojom je opremljen kabinet namenjen ovom obrazovnom profilu. Takođe je time pojačan i kabinet informatike. Ono sa čime ova obrazovna ustanova, osnovana deseta po redu je postanarski status u svim dosadašnjim prostorima u kojima je bila. Da su možda bliže rešenju ovog problema nagovestile su i izjave lokalnih čelnika u vezi sa privatizacijom Doma duštvenih.
   - Mi smo za svako adekvatno rešenje ovog akutnog problema za našu školu. Neko vreme smo i proveli u prostorijama Doma društvenih i znamo koje su mogućnosti tog prostora. U toj zgradi su potrebne neke mere adaptacije i prilagođavanja za ovako specifičnu školu. To je svakako jeftinija varijanta od izgradnje nove školske zgrade i tako bi se konačno rešenje smeštaja škole ubrzo isplatilo jer se sada na godišnjem nivou za kirije odvajaju milionski iznosi - rekao je Zelenović.
   Iako deluje da je još daleko vreme upisa i to je bila tema našeg razgovora.
   - Prijemni ispiti u umetničke škole se održavaju ranije, nego u druge škole i uvek su u prvoj nedelji maja. Ove godine upisujemo 40 učenika u tri obrazovna profila. Primamo buduće likovne tehničare, tehničare za konzervaciju i restauraciju i tehničare za enterijer i industrijski oblik. Po smeru za konzervaciju i restauraciju smo jedinstvena škola u Srbiji - rekao nam je direktor Zelenović i upoznao nas sa posebnostima prijemnog ispita.    - Deca polažu ispit iz tri dela, a to su crtanje, slikanje i vajanje. Ovde naglašavam da ova tri dela nose maksimalno 300 bodova, a da maksimalan broj bodova koji nosi odličan uspeh u osnovnoj školi nosi svega 60 bodova. Tako da je za prijem u ovu školu presudan talenat - objašnjava nam Zelenović.
   Razgovarali smo i o pitanju talenta i pripreme za prijemni ispit budućih učenika ove škole.
  - Kampanjska priprema za prijemni ispit ne bi trebalo da bude praksa, trebalo bi talenat čim se primeti neogovati. Jer čim dete u toku dana troši određeno vreme na crtanje, to je signal da postoje afinitet i tada treba odmah reagovati i uporno raditi na nadogradnji tog talenta kroz postupno obrazovanje. Time ne kažem da se dete za tri meseca ne može pripremiti za prijemni ispit - rekao nam je svoj stav Velimir Zelenović o negovanju talenta i o praksi roditelja da decu prirpemaju za ispit u zadnja tri meseca pred ispit.
   Umetnička škola je ovog meseca uspostavila bratske odnose sa srodnom školom u Viterbu u Italiji, sa kojom planira razmenu učenika i iskustva u nastavi. Ono što još umetničkim školama nedostaje je to, po Zelenovićevim rečima, formiranje Zajednice umetničkih škola, koje jedine nemaju takvu zajednicu od svih stručnih škola u Srbiji i korekcija planova za neke smerove koji nisu menjani i po dvadeset godina.
A.M.



Veče sonata

   U petak je u galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu, održala koncert violinustkinja Jelena Rokvić iz Beča, uz klavirsku saradnju Katarine Hadži-Antić Tatić iz Beograda. Na programu je bila Hendlova „Sonata za violinu i čembalo u d-duru br.13“, Mocartova „Sonata za klavir i violonu u e-molu br.4“, Betovenova prolećna „Sonata u e-duru u f-duru br.5“ i „Romansa andaluza“ Sarasatea.
   Jelena Rokvić je rođena 1983. godine u Beogradu. Diplomirala je na Univerzitetu za muziku u Beču u klasi Mihaela Frišenšlagera 2008. gdoine. Usavršavala se kod uglednih profesora u Engleskoj, Americi, Češkoj, Italiji i Rusiji. Od 2009. godine je gostujući profesor na muzičkom festivalu „Vrnjci“ u Vrnjačkoj Banji. Katarina Hadži-Antić Tatić rođena je u Beograu. Završila je FMU u Beogradu u klasi profesora Jasmine Gavrilović, gde sada i radi kao muzički saradnik.
A.M.

SPORT
INTERVJU SA LEGENDOM KOŠARKAŠKOG KLUBA SLOGA, VLADIMIROM DAŠIĆEM
Mladi kroje budućnost Sloge

   I dan danas se priča o sjajnim rezultatima Sloge iz perioda osamdesetih, igračkim veličinama iz grada na Ibru, potezima koji su ostali upamćeni i o kojima čaršija uz veliku dozu nostalgije i dalje govori. Jedan od onih koji je zbog svoje posvećenosti, harizme, lucidnosti i nadasve ljubavi prema klubu dobio epitet legende je Vladimir Dašić, čuveni „trojkaš„ iz zlatnih Sloginih vremena. Počeo u KK Zvečan, nastavio u Budućnosti iz Peći pa u Puli, a najbolje igračke dane proveo u Slogi. Zbog njega i njemu sličnih, u Kraljevu se tražila karta više, od aplauza brideli dlanovi, a neretko se puštala i suza radosnica kada lopta u poslednjim sekundama prođe kroz mrežicu Cibone, Zvezde, Olimpije, Partizana i ostalih košarkaških institucija. Dašić, u ovim teškim vremenima za kraljevačku košarku predvodi juniorsku selekciju Sloge i neretko upoređuje igru pod obručima nekada i sada...
   - Nekada se igrala lepša, atraktivna košarka sa puno kvalitetnih driblinga, dobrih dodavanja, efektnih pogodaka, a ujedno se davala veća sloboda igračima. Danas se igra bazira na šablonu i jakoj odbrani, tako da ako nisi atletske građe, moraš puno vremena da provedeš u teretani. Nažalost, zapostavlja se tehnika, a vrednuju fizikalije. Takođe, ako ne igraš po šablonu koji ti je trener zadao, ideš na klupu, a to nije zdrav način razmišljanja. Bez dobrog napadača nema dobre igre ni lakih poena, a danas se više juri protivnik nego što se pokazuje zavidna tehnika. Veliki broj današnjih trenera ne mari za mlade igrače već im je samo bitan rezultat. Zato srpska košarka i jeste u teškoj situaciji - kaže za Ibarske, legenda KK Sloga, Vladimir Dašić.
Situacija u KK Sloga iz ugla Vladimira Dašića...
   - KK Sloga je u velikoj finansijskoj krizi, a do skora je bila i u organizacionoj. Dolaskom novih ljudi u klub, a pre svega mislim na gospodu Komadinića, Dimitrijevića i Matića, verujem da za našu voljenu Slogu dolaze bolji dani jer se radi o veoma ambicioznim, uspešnim  i poštenim ljudima koji ovom klubu mogu da pomognu u mnogim segmentima - ističe Dašić.
Mlađe kategorije KK Sloga...
   - Sloga je jedini klub u Srbiji koji se ne oslanja na igrače iz svog juniorskog pogona i to mi nikada nije bilo jasno. Zašto nije bilo mesta za Viktora Jaćovića, Nikolu Otovića, Stefana Matovića i mnoge druge nade koji su ponikli u ovom klubu pitanje je za one koji su do skoro vršili određene funkcije u Slogi. Do skora su dovođeni iskusni igrači sa strane koji su na zalasku karijere, a koji su prilično skupi, a troškovi kluba su se sve više uvećavali. Dolaskom nove uprave, takav sistem rada je prekinut. Imamo najbolje trenere u svim mlađim kategorijama iza kojih stoje rezultati. Svake godine učestvujemo sa dve ekipe na završnim turnirima, a imamo najgore uslove za rad. Tri treninga nedeljno je nedovoljno da bi napravili neki veliki uspeh. Ako tu stavku popravimo, imamo šanse da značajno napredujemo - uveren je Dašić.
Budućnost košarke u Kraljevu...
   - Smatram da se budućnost košarke u Kraljevu ogleda u kvalitetnom radu sa mlađim kategorijama. Moramo se osloniti na sopstvene snage i sa njima vratiti Slogu tamo gde pripada, u sam vrh - zaključuje Vladimir Dašić, legenda KK Sloga.                                  

JUGOSLAV, NEMANJA I STRAHINJA
   Stopama Vladimira Dašića odavno su krenuli njegovi sinovi. Jugoslav je u nekoliko navrata nastupao za Slogu, a nosio je dres i italijanskih i nemačkih klubova. Trenutno sa uspehom igra u Maroku. Nemanja je aktuelni kapiten Sloge i po stilu igre dosta podseća na oca. Meka ruka, stabilnost, brzina, odlika su košarkaša koji je na putu da izgradi dobru karijeru. Strahinja je najmlađi i pred njim je velika budućnost. Porodica  Dašić je baš košarkaška...
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DVADESETPRVO KOLO
Sjaj i raskoš Sloge

Sloga - Proleter Naftagas 114 : 82 (29 : 30, 22 : 20, 37 : 18, 26 : 14)

Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 700. Sudije: Čukalović, Obrknežević i Arsenijević (svi iz Beograda).
Sloga: Đorđević 20, Topolović, Borovčanin 28, Razić 9, Tokalić 2, Dašić 21, Dimitrijević 9, Garović, Oluić 4, Gambiroža 21, Ignjatović, Mirković.
Proleter Naftagas: Vulin 7, Stanojević 16, Rajković 13, Žarković 19, Topčov 10, Nikolić, Simić 11, Barać 2, Vukosavljević 4. Nisu igrali: Bordoš, Glavinić i Krstić.
   Najbolju partiju u dosadašnjem delu prvenstva, košarkaši Sloge pružili su u susretu sa ekipom Proleter Naftagasa iz Zrenjanina i neobično visokim rezultatom slavili pobedu od 114 : 82. Podsetila je u mnogome ova utakmica na Slogina izdanja iz zlatnih osamdesetih kada su kraljevačku Halu sportova pognutih glava napuštali veliki igrači i ekipe poput Cibone, Olimpije, Partizana i Crvene zvezde.
Bez jakih odbrana, sa pregršt preciznih šuteva, utakmicu je bolje otvorio Proleter. Predvođeni iskusnim Žarkovićem, gosti su rešetali koš Sloge van linije 6,25. Nije ni Sloga ostala dužna. Đorđević, Borovčanin i Gambiroža uzvratili su istom merom pa je za današnje uslove postignut neverovatno visok broj poena u prvoj četvrtini koju su gosti dobili minimalnim rezultatom, 30 : 29. Igra je bila izjednačena i u drugoj četvrtini, a ekipe su se uglavnom oslanjale na šut sa distance. Na odmor je Sloga otišla sa prednošću od 51 : 50.
Furiozan početak Sloge u nastavku igre nagovestio je debakl ekipe iz Zrenjanina koja u pojedinim trenucima nije znala šta ih je to snašlo. Fantastični Borovčanin pogađao je iz svih pozicija, skakao u odbrani, u napadu, „krao„ lopte grogiranim gostima. Đorđević i Gambiroža bili su nezaustavljivi, a kada je proradio i Dašić, publika je bila u delirijumu. Prednost Sloge rasla je iz minuta u minut, a u pojedinim trenucima puleni trenera Miloša Pejića igrali su egzibiciono, nateravši publiku da ustane sa stolica i da ih burnim aplauzima isprati do desete pobede u ovoj sezoni.
U 22. kolu, Sloga narednog vikenda gostuje u Novom Sadu kod Vojvodine Srbijagas.

BOROVČANIN 44, ĐORĐEVIĆ 42
Koliko je Sloga bila dominantna u duelu sa Zrenjanincima, govori podatak da su čak četvorica igrača kraljevačke ekipe postigla dvadeset i više poena. Ostaće ubeleženo i da je Borovčanin imao indeks uspešnosti čak 44, a Đorđević 42. Na tome bi im pozavideli i najbolji igrači na svetu.
I.S.



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DVADESETPRVO KOLO
Borac rutinski

Borac - Mašinac 82 : 66 (31 : 17, 18 : 20, 20 : 12, 13 : 17)

Čačak. Dvorana Borca. Gledalaca: 1500. Sudije: Ličina (Zrenjanin), Pecelj, Peulić (Novi Sad).
Borac: Prolović 10, Tresač 23, Dramićanin 11, Jorović 14, Mićević 14, Maksimović 7, Vasojević 3, Dedijer, Petrović. Nisu igrali: Vučićević, Radović i Tešaković. Mašinac: Kočergin 7, Radulović 7, Cvetković, Šestović 8, Bjegović 22, Raković 2, Popović 10, Arsić 2, Balaš 2, Čupković 6, Milašinović. Nije igrao: Vuletić.
   Košarkaši Borca revanširali su se Mašincu za poraz u prvom delu sezone u Kraljevu. Rutinskom igrom, Čačani su opravdali ulogu favorita i sasvim zasluženo trijumfovali protiv mlađeg kraljevačkog prvoligaša rezultatom 82 : 66.
   Sve je praktično bilo rešeno već u prvoj četvrtini koju su domaći rešili u svoju korist sa ubedljivih 14 poena razlike, 31 : 17. Raspoloženi bek Borca, Tresač, pogađao je iz svih pozicija, a odličnu podršku imao je u Mićeviću i Joroviću. S druge strane, Mašinac nije uspeo da nametne svoj sistem igre. Samo 40 procenata šuta za dva poena nije bilo dovoljno da se parira razigranom domaćinu. Kraljevčani su doduše imali dobrih perioda u ovoj utakmici, uglavnom u drugoj i poslednjoj četvrtini, ali nisu uspevali da uhvate rezultatski priključak. Osim centra Bjegovića, koji je zadavao najviše problema odbrani Borca, niko se u ekipi Mašinca nije posebno istakao i u tome i leži ključ lake pobede Čačana u komšijskom derbiju.
   U ekipi Borca, u drugom poluvremenu se pored fantastičnog Tresača, te pomenutih Mićevića i Jorovića, razigrao i krilni centar Dramićanin, pa je razlika krajem treće četvrtine bila čak plus 20 za domaće, 69 : 49. U poslednjih deset minuta gosti su uspeli samo da ublaže poraz jer za nešto više nisu imali snage.
U 22. kolu, Mašinac narednog vikenda dočekuje u Hali sportova na Ibarskom keju ekipu Novog Sada.
I.S.



ODBOJKA - MINI LIGA SRBIJE (OD 5. DO 8. MESTA) - TREĆE KOLO
Ribnici prija Ljig

Spartak (Lj) - Ribnica 1 : 3 (23 : 25, 25 : 22, 14 : 25, 20 : 25)

Ljig. O.Š. „Sava Kerković“. Gledalaca: 600. Sudije:  Lazarević  (Šabac) i Murić (Užice). Spartak: Kostić 2, Perić 11, Milošević 11, S. Ilić 13, Nićiforović 1, Poznić 20, Kovačević (libero), U. Ilić 1, Stevović, Spasojević 4, Živković.
Ribnica: Kovačević 19, Borovnjak 9, Božić 14, Mijalković 4, Bićanin 2, Radević 13, Jović (libero), Aleksić 6, Brđović 2. Nije igrao: Milovanović.
   Odbojkaši Ribnice rutinski su pobedili ekipu Spartaka u Ljigu sa 3 : 1 i ostali na petom mestu na tabeli u Mini ligi. Iako nisu blistali, Kraljevčani su odigrali taman koliko im je bilo potrebno da savladaju neugodnog domaćina.
   Domaći su tokom većeg dela prvog seta bili bolji rival i to su materijalizovali sa prednošću od četiri poena u finišu, 23 : 19. Tada je usledila fantastična serija Ribnice od 6 : 0 za konačnih 25 : 23 u ovom periodu igre i vođstvo od 1 : 0 u setovima.
   I pored propuštene prilike da  povede sa 1 : 0, ekipa Spartaka nije klonula duhom i zaigrala je angažovanije i opreznije u drugom setu dobivši ga rezultatom 25 : 22.
   Treći i četvrti set u potpunosti su pripali Ribnici. Mladi Uroš Kovačević bio je nepremostiva prepreka za blok Ljižana, a zapažene role imali su i srednji bloker Radević i Božić. U trećem setu Ribnica je uglavnom napadala po sredini, a kapiten Radević je svaku neopreznost domaćina znalački koristio i bio najzaslužniji za visoku prednost od 25 : 14 i vođstvo svoje ekipe od 2 : 1.
Četvrti set bio je puka formalnost. Ribnica je nastavila u istom ritmu, dok su domaći puno grešili. Ovaj period igre, gosti su rešili u svoju korist sa 25 : 20 i u konačnom zbiru došli do pobede od 3 : 1 u setovima.
   U 4. kolu, Ribnica danas gostuje poslednjeplasiranom Smederevu.
I.S.



DŽUDO
Uspešan start mladog trenera

   Vladimir Lazović poznati kraljevački džudista, član džudo kluba Mašinac pored svoje, nama dobro poznate, blistave takmičarske karijere oprobao se i kao trener. Naime, Vladimir se nakon završenih studija na Fakultetu organizacionih nauka (FON) vratio u svoj rodni grad. U razgovoru sa upravom kluba i predsednikom Novakom Nedićem, dogovoreno je da Vladimir Lazović svoju karijeru nastavi kao trener u klubu, jer klub nema finansijkih sredstava da podrži njegovo dalje napredovanje u takmičarskom pogledu. Uprava je od novembra prošle godine, poverila Vladimiru ekipu seniora, juniora i kadeta. Jeste to veliki zadatak za Vladimira, ali klub je svestan da će on kvalitetno i požrtvovano raditi, i uz pomoć starog, prekaljenog trenera Zlatana Čabrila ostvariti još bolje rezultate.
   Već na prvim takmičenjima ove godine, postignuti su zapaženi rezultati.
- Podsetimo se su seniori na Prvenstvu Centralne Srbije održanog 30. januara zabeležili sledeće rezultate: Iva Bubanja je u kategoriji -70kg osvojila prvo mesto, Ivana Marković -57kg je osvojila treće mesto, Jasenka Komatina -57kg i Đorđe Vujović -90kg su bili peti, dok je Ivan Rudnjanin -81kg bio sedmi.
   Na kadetskom Prvenstvu Centralne Srbije koje se održalo 13.02.2010. godine u Nišu, Vladimir je sa svojom ekipom zabeležio sledeće rezultate: Pavle Stamatović je u kategoriji -81 kg bio prvi, Uroš Lazović -90kg je bio drugi, dok je Marija Bogdanović na svom debitantskom nastupu osvojila treće mesto u kategoriji +70kg.
Sva tri takmičara ostvarila su plasman za Prvenstvo države koje će se 20. februara održati u Rumi.
   - Zadovoljan sam ostvarenim rezultatima, ali sam siguran da bi uz bolje uslove rada koji bi između ostalog podrazumevali svakodnevne treninge, postizali još bolje i značajnije rezultate. Nažalost, trenutni uslovi u kojima treniramo, kao i sredstva koja dobijamo od opštine, nisu dovoljni da zakupimo svakodnevne termine u sali -  istakao je Vladimir.
Pored Vladimira, u klub su se nakon završenih studija vratili i Branko Ratković i Marija Dragović, dobro poznati džudisti džudo kluba Mašinac, pa klub namerava da i njima pruži šansu da se oprobaju kao treneri.
   Sve u svemu, dolaze nam bolji dani za kraljevački džudo sport.
Zlatan Čabrilo