Brane na Ibru ruše koaliciju
Poplava!
Gradski odbor DSS - tas na vagi
Ušće opština, da ili ne?
Preti pokolj tovljenika
Malo je bolje u selu Mokro Polje
Iz nekog drugog ugla
Živeti sa poplavama
Lov - ribolov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, odbojka, košarka, fitnes

RETROVIZOR
Ne može nam niko ništa!!!

      Hvali se Radujko kako mu firma super posluje. Kaže najbolje od postanja. Ostvarili rekordan profit i u vreme SEKE. Nema šta, sposoban menadžer. A tek u Srpskoj, e tu im stvarno nema premca. Tamo su i najveći investitori. Prosto da ti srce zaigra od radosti kako neka naša firma tako uspešno posluje. Ma nema veze što je ostvareni profit izvučen iz naših džepova, pa i Telekom je naš, bar dobrim delom. Ta kome bi mi dali ako nećemo našima. Jes’ da dobro plaćamo al’ se siti istelekomuniciramo.       
   Reče još, gotovo mi ga bi žao, kako je taj uspeh ostvaren zahvaljujući mobilnoj telefoniji, a ova zastarela fiksna je samo globa. Kao dokaz iznese podatak da su Telenorovci za licencu fiksne mreže platili tričavo milionče evrića, ali izgleda da su se prevarili jer tu nema budućnosti. Baš su „glupi“ Norvežani. Bacaju novce na nešto što ne donosi profit. Jadni oni, propašće i to kod nas.
   Ali ne bi Srbi bili Srbi kada ne bi vodili računa o svojim gostima. Pa zar da se u Evropi čuje kako je Telenor kod nas izgubio ogroman novac. Kao spasilac našeg ugleda dobrog domaćina pojavljuje se RATEL i odmah sutradan odobrava poskupljenje pretplate fiksne telefonije. Ne za mnogo, za svega 100%. Cena prava sitnica, 460 dinara. Ipak je to procentualno znatno manje nego pre petnaestak meseci kada je poskupela za 250%. Nije valjda da se ne sećate da je do 1. novembra 2008. pretplata bila 88 dinara.  Ova sadašnja je tek nešto više od 5 puta veća. Pa mora novi operater od nečega da živi, a i ne ide da više Telekom pravi gubitke. Mora ljudima da se pomogne. Predsednik Upravnog odbora Ratela Jovan Radunović je i naglasio da je pri odlučivanju, između ostalog, uzet u obzir i socijalni momenat. Zaposleni u Telokomu imaju samo pedesetak hiljada prosečnu platu. Treba prebroditi krizu sa tim platicama. Mora se zaista nešto poraditi da se ljudima pomogne. Možda bi radnici Fabrike vagona i Magnohroma mogli da plaćaju po dve pretplate pošto imaju redovna i visoka primanja. Ima po Srbiji dosta tako „jakih“ firmi koje bi ugroženim Telekomima/norima mogle da pomognu.
   Veliki smo mi narod i sve smo više tele(komunikacioni).
Grga

Ušće - Čelični most za pešački saobraćaj preko reke Studenice koji povezuje naselja Potkovačica i Rudničku koloniju je veoma nebezbedan za prelazak jer mu je gazeća drvena podloga satrula i nema dasaka koje niko ne zamenjuje.
   Otvori na gazećem sloju su tako veliki da pešak može da propadne u sada nabujalu Studenicu ukoliko ne poznaje raspored otvora na mostu.
Do sada su se dešavale povrede težeg inteziteta, ali na sreću niko nije završio u reci Studenici. Najgore je prošao Milan Trivan koji se noću vraćao iz naselja Potkovačica i usled loše vidljivosti propao kroz otvor i srećom uspeo da se uhvati za donji deo čelične konstrukcije mosta i tako viseći dozivao u pomoć.  Izvučen je posle sat vremena sa težim povredama.
   Da opasnost bude veća, taj most koriste deca za odlazak i dolazak iz škole koristeći pravu veštinu gazeći uske profile bez dasaka sa pogledom u hladnu Studenicu, a noću koriste baterijske lampe da bi videli gde se nalaze otvori.
   Pored svih nastojanja građana da Mesna zajednica uradi gazeći sloj od lima ili novih dasaka ona to ne radi i ako za to nisu potrebna velika sredstva koja bi i građani uložili radi sigurnosti svoje dece i njih samih.
   Do nedavno most su održavali Ibarski rudnici i sa kvalitetnim hrastovim daskama most obezbeđivali za siguran prelaz, ali i oni su odustali iako im rudari tim mostom dolaze i odlaze na posao u svim smenama. Rudari su u više navrata sami postavljali daske, ali su one za noć ponovo nestajale bez traga.
   Ukupna vrednost radova po proceni stručnjaka za sanaciju gazećeg sloja mosta iznosi 300.000 dinara i ima mnogo donatora, ali niko nema pravo vlasništva na mostu tako da je on praktično ničiji i zato propada i krajnje je vreme da se za isti nađe titular i ovaj problem reši.
   Sagledavajući ovakvu situaciju ovlašćeni inspekcijski organi našli su najjeftinije i najjednostavnije rešenje i obustavili pešački saobraćaj sa naznakom da „Most nije za upotrebu“ na šta niko ne obraća pažnju, i nadamo se da neće biti tragičnih situacija jer je sada reka Studenica nabujala usled topljenja snega sa obronaka planina Golije, Radočela i Čemerna.
Slavoljub Mladenović

Poplava!

   Ugrožene oranice i reni bunari

   U kraljevačkom kraju, Ibar i Zapadna Morava dostigli su granicu redovne odbrane od poplava. Ibar je delimično poplavio priobalje, a zbog visokih podzemnih voda preventivno je isključeno šest reni bunara gradskog vodovoda. Zapadna Morava poplavila je nekoliko stotina oranica i uništila plastenike u selima Miločaj, Adrani i Oplanići.
   Gradonačelnik Kraljeva je u utorak sa saradnicima obišao teren i uputio prvu pomoć da bi se ublažile posledice vodene stihije.
   U Šumaricama je potopljeno vikend naselje, dok je most kod Oplanića i dalje van funkcije, tako da meštani do grada moraju preko Miločaja.
   - Evo vidimo, da čovek nešto pokušava da radi i od svog rada pošteno živi, a ovo što se desilo sa Moravom, to se na žalost dešava i to nije do nikoga od nas. Ovo je svakako malo sredstava u odnosu na ono što meštani ovih naselja svake godine štetuju, ali shodno budžetskim sredstvima, nadam se, da će biti na osnovu procene, bar neki mali doprinos da se ova domaćinstva oporave - rekao je gradonačelnik.
   Zapadna Morava u ovakvim situacijama redovno preti okolnim selima, naročito Miločaju, Adranima i Oplanićima, pa i naselju Grdici. Regionalni i gradski operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda za poplave je u stalnom zasedanju. U ponedeljak je teren grdičke Ade bio potpuno pod vodom.
   Porodici Milić je poljoprivreda osnov egzistencije tako da je šteta utoliko veća.
   - Ovo je prvi put da se neko setio da nas obiđe, a kamo li da uputi pomoć. Svake godine je isto. Imao sam prvi rod salate oko 9 hiljada struka. Nakon plavljenja teško da ću moći da je iskoristim. Sve što ovde posadimo veliki je i naš rizik. Od 1965. godine obećavaju da će uraditi nešto sa podzemnim vodama, a meni je u ovoj kući gde sam rođen tada voda bila do pola visine kuće. Uz Moravu jedino kukuruz može da opstane, a šteta je jer ovde je zemlja rodna i može mnogo toga da rodi - kaže Božidar Milić kome je šteta procenjena na preko 100 hiljada dinara.
   Procene su da je uz vodotok Morave poplavljeno oko 300 hektara oranica. Najveći nalet vode bio je u ponedeljak. Voda je stizala i do prvih stepenika, Miloš Pajović je ostao bez ogrevnih drva, a dobio ribe koje su sa povlačenjem vode ostale u dvorištu. Miloš kaže da je u ponedeljak veče bilo najteže i da je voda pretila da uđe u kuću. Međutim, na mernom mestu most u Miločaju zabeležen je niži nivo u odnosu na alarmantni kada inače počinje pojačano osmatranje i praćenje reke zbog nastanka plavnog talasa. Voda se povlači, ali iz godine u godinu imamo isti problem. Iz tog razloga regulaciju podzemnih tokova pod hitno treba rešiti.
   - Mi dugoročnije o ovome, ne da razmišljamo, već očekujem da ćemo vrlo brzo da regulaciju Morave, Prostornim planom i aktivnostima uspeti da popravimo i da rešimo problem ne samo Grdice već i ostalih ugroženih naselja - istakao je Simović.
   Za razliku od ponedeljka, kada je vodostaj Ibra bio pojačan u Raškoj i na mernom mestu „Lakat“ kod Bogutovca, od utorka izjutra je došlo do njegovog pada. Merenja su redovna i situacija se prati iz sata u sat. Po podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Zapadna Morava, pak, bila je u ponedeljak na nivou srednjeg i visokog vodostaja sa naznakom da bi poplavama moglo da bude ugroženo Kraljevo.
   - Očekujemo i povećanje vodostaja  iz razloga što, po podacima meteorološke službe, dosta snega i snežnih padavina ima u Crnoj Gori, dosta ga ima i na Kopaoniku. Međutim, ukoliko ne budemo imali uzastopno više dana sa obilnijim atmosferskim padavinama, bez obzira na povremeno otopljavanje, očekujemo da ćemo se, da kažemo, možda i „provući“ bez nekog velikog plavnog talasa - kaže Jasminka Jovanović, šef Gradskog operativnog štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda Kraljeva od poplava.
   Prema podacima Operativnog štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda „trenutna situacija je za sada pod punom kontrolom i građani nemaju razloga za brigu, jer postoje uhodane ekipe koje su osposobljene da u najkraćem roku intervenišu na terenu i na vreme informišu Kraljevčane o svim zbivanjima“.
Sonja Cvetković

   Ovih dana, kada je Morava prevazišla svoje korito, prava je umetnost stići do obližnjih sela. Naš narod kaže: „Ko Toka na Pajsijeviće“. Toka je bio čovek koji je iz Sirče preko Trgovišta išao u Pajsijeviće kod Gruže. Oni koji poznaju ovaj teren razumeće.
   Tako i mi krenusmo u nedelju 21. februara put Sirče. Na Kamidžoru znamo ne možemo - „radi“ se most. Na Oplaniće nismo mogli - izlila Morava, a i Čađavac se sprema. Na Adrane - isto kao preko Oplanića. Stiče se utisak kao da se nalazite u Bokokotorskom zalivu. Put, a pored puta velika voda. Šta da se radi, moradosmo ko Toka - na Miločaje. Na putu meštani strahuju od nove bujice koja tokom noći može da se ulije u njihove domove. Kažu o ispravljanju toka Morave priča se samo kad ona nabuja. Čim prođe opasnost prestaje i priča.
   Sa sve kraćeg zadržavanja oko fotografisanja stigosmo autom u Sirču za nešto više od sat vremena. Mora da se pazi i da ne ostane točak u nekoj od rupa na putu kroz Oplaniće i Sirču, koje su nastale od neplaniranog saobraćaja za ovu deonicu.
   U ponedeljak kad ljudi krenu iz Vitanovca na posao u Kraljevo mogu da zamislim šta ih čeka. Iz Vitanovca preko Sirče, Oplanića, Popovića, Miločaja jedno sat i po vožnje. Mogli bi da zamisle da žive u velikom gradu, da im bude lakše.  Doduše radovaće se možda đaci, jer nastavnici koji dolaze iz Kraljeva u seoske škole stižu tek na treći, četvrti čas.
   Verujem da se mnogima prevrće utroba od upotrebe lažnih obećanja kada je Kamidžorski most u pitanju. Mada ima tu i simpatičnih momenata. Priznajem da smo se slatko nasmejali slušajući reči: „Biće gotovo do 1. maja, ne do prvog maja - daleko je, do 1. aprila, da ne bude aprililili rok je 29. mart“.
   Sa gorčinom u želucu sećamo se prošlih vremena, kada smo živeli u nadi da u budućnosti nećemo živeti ni delić prošlosti. Svako loše ima svoje dobro. Ako se izuzme šteta, naneta meštanima s lepše strane Morave, svi putnici namernici imali su sigurno koristi od putovanja kroz prelep krajolik na levoj obali ove reke. Obećanje je obećanje. Samo da ne bude obećanje - ludom radovanje.
Katarina Simović

   Ibarske su pokrenule  akciju „Pitanja, primedbe, predlozi“. U svakom broju odgovaraćemo na pitanja nekog čitaoca kojeg zanimaju određeni zakonski akti ili pojašnjenja vezana za rad nekog javnog preduzeća ili gradske uprave. Čitaoci takođe mogu davati i sami primedbe na rad nekih organa, ali i predlagati kako da se određeni problemi reše. Možete nas kontaktirati mejlom redakcija@ibarske.net, telefonom na broj 327-555 ili poštom na adresu: Ibarske, Milana Toplice 1/15.

   Za ovaj broj tražili smo odgovore na pitanja koja je naš čitalac Jovan Knežević postavio gradonačelniku Kraljeva.

Da li je moguće da nadležne službe uklone ulične prodavce, kako iz centra grada tako i iz Beogradske ulice, gde se i pored uređenog prostora na Gradskoj pijaci, prodaje ne samo neprehrambena roba već i prehrana, pa čak i mlečni proizvodi?
   - Moguće je, ali je neophodno stvoriti zakonski okvir koji bi omogućio gradskim inspekcijama postupanje i operativnost u tom postupku. Odlukom o komunalnom uređenju, a na osnovu Zakona o komunalnoj delatnosti, Komunalna inspekcija grada Kraljeva ima nadležnosti da preduzima mere i radnje kao što su donošenje rešenja i kažnjavanja za zauzeće javne površine bez odobrenja nadležnog organa i zabranu zauzeća javne površine odnosno ulične prodaje na javnoj površini.
   Komunalna inspekcija redovno obavlja inspekcijski nadzor i izriče i naplaćuje propisane mandatne kazne za navedene prekršaje. Ovlašćenje za sprovođenje zaštitne mere oduzimanja robe imaju određene republičke inspekcije.
   Što se tiče prodaje životnih namirnica, Zakonom o bezbednosti hrane (koji je stupio na snagu jula 2009. godine) precizno je utvrđeno ko, kako i pod kojim uslovima može prodavati hranu, kao i nadležnosti sanitarne, veterinarske i poljoprivredne inspekcije.
   - Gradske inspekcije moći će da uklone i eliminišu, u vrlo kratkom roku, uličnu prodaju kada dobiju ovlašćenje za sprovođenje zaštitnih mera za oduzimanje robe. 

Da li je konačno moguće da se spreči parkiranje u parku Pljakin šanac?
   - Parkiranje u parku Pljakin šanac biće sprečeno u vrlo kratkom roku jer je, po nalogu Inspektorata, Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljevo iznašla i obezbedila tehničko rešenje za postavljanje prepreke na ulazu u park Pljakin šanac. Trenutno se čeka aktiviranje asfaltne baze, nakon čega će biti postavljena prepreka za ulazak automobilima u park.

DA LI SARADNJA SNS I NS DONOSI PROMENE U KRALJEVU?
Gradski odbor DSS - tas na vagi

   Preti li Kraljevu uvođenje privremenih mera iz kojih bi najveću korist izvukli naprednjaci i narodnjaci?

   Pokret za Kraljevo najavljuje izlazak iz vladajuće koalicije, ukoliko se krene sa izgradnjom hidroelektrana na Ibru. Jovašević na taj način sebe vidi kao apsolutnog pobednika, jer bi ostale partije u vlasti praktično bile ucenjene da izvrše pritisak u svojim glavnim odborima, kako bi se odustalo od gradnje brana, ukoliko ne žele da postanu opozicija. Pokret za Kraljevo bi izlaskom iz sadašnje koalicije, partnere potražio u radikalima i narodnjacima. Međutim, pojavljivanje Tome Nikolića i Velje Ilića kao saradnike, i Koštunice koji se drži po strani, otvara se mogućnost kraljevačkom odboru DSS da postanu važniji igrači od Pokreta za Kraljevo.
   Vlast u Kraljevu čine Koalicija za evropsko Kraljevo (26 odbornika), Pokret za Kraljevo (6 odbornika) i SPS-PUPS (4 odbornika), što predstavlja 36 odbornika od ukupnih 70, koliko ih ima u parlamentu. Sadašnja koalicija funkcioniše od marta 2008. godine kada je došlo do prekomponovanja vlasti, odnosno kada je SPS-PUPS napustio tadašnju koaliciju sa radikalima i narodnjacima. Podsećanja radi,  krajem februara 2009. godine, posle dvomesečne blokade rada, skupština u Kraljevu je ponovo profunkcionisala, i to zahvaljujući odbornicima DSS koji su podržali izbor Milomira Šljivića za predsednika lokalnog parlamenta. Tada su ih svi već videli kao deo sadašnje vlasti u Kraljevu i to bez Nove Srbije, a onda je glavni odbor DSS odlučio da oni ne mogu napuštati koaliciju sa NS. Ali, DSS je tada sprečio već viđeno uvođenje privremenih mera i nove izbore, i u prvi plan izbacio Pokret za Kraljevo, čiji je lider Ljubiša Jovašević do sada u nekoliko navrata javno najavljivao izlazak iz sadašnje koalicije.
   Prema našim izvorima bliskim DSS, nedavna skupština glavnog odbora ove partije donela je neke bitnije izmene. Naime, izabrani su novi potpredsednici stranke, a opštinski odbori su dobili veće ingerencije u odlučivanju u lokalnim parlamentima, nego što je to bio slučaj. Ako se sada vratimo na slučaj kada je gradski odbor DSS odlučio da podrži izbor Šljivića za predsednika Skupštine, mimo odbornika NS, i sada kada je dodeljena veća moć u odlučivanju, naš izvor iz DSS kaže da se ne može isključiti mogućnost da nastave sa poduhvatom koji je tada započet. Zbog toga bi Pokret za Kraljevo mogao da izgubi epitet glavnog igrača. A, tome svakako ide u prilog tzv. sporazum koji je postignut između SNS i NS, za koji se glavni odbor DSS nije izjasnio.
   - U Kraljevu su DSS i NS i dalje u koaliciji iako su odbornička mesta podeljena, ali ukupno nas ima 16 odbornika. Vidite da u vladajućoj koaliciji ima problema, upravo zbog brana na Ibru, ali mislim da je stvaranje koalicije sa Pokretom za Kraljevo na dugom štapu. Konkretnih razgovora, a ni predloga sa Pokretom za Kraljevo nije bilo, bar što se tiče Nove Srbije, a ne znam ni da li je neko iz DSS pregovarao sa njima. Što se tiče sporazuma sa naprednjacima, on nije potpisan, a mi smo sa njima krenuli u kampanju prikupljanja potpisa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Mislim da posle vanrednih izbora u DSS, gradski odbor u Kraljevu neće dobiti veće ingerencije, i da će njihova politika ostati ista kao do sada - kaže Tomislav Ilić, predsednik Okružnog odbora NS.
   S druge strane gradski odbor SNS veruje da će se u Kraljevu raspisati vanredni izbori, jer je od održavanja poslednje sednice prošlo dva meseca, i smatraju da neslaganja unutar vladajuće koalicije vode ka uvođenju privremenih mera.
   - U svakom slučaju ono što se dešava u republici, reflektovaće se i u Kraljevu. Gradski odbor SNS svakog dana prikuplja potpise za vanredne izbore, isto to čini i Nova Srbija, dok se DSS još uvek nije izjasnio povodom toga. Naša saznanja govore da se u martu neće održati redovna sednica kraljevačke skupštine i da će proći taj rok od 90 dana, što praktično znači uvođenje privremenih mera. Imamo saznanja da može doći do opstruisanja parlamenta. Do održavanja izbora, odbori SNS i NS sigurno neće nastupati zajedno. Mislim da Pokret za Kraljevo neće istupiti iz vlasti, jer je ovo njihova zadnja šansa. Što se tiče rušenja lokalne samouprave, nismo razgovarali ni sa kim - kaže Zoran Bojanić predsednik gradskog odbora SNS.
   Kako naš izvor kaže, moguće je da gradski odbor DSS učestvuje u koaliciji i sa Pokretom za Kraljevo, jer je na skupštini glavnog odbora partije dogovoreno da je moguće napraviti sporazume sa bivšim članovima, a Ljubiša Jovašević je u periodu kada je bio predsednik  opštine Kraljevo, pripadao DSS. U svakom slučaju Pokret za Kraljevo više nema tako važnu ulogu, kao što je imao do sada.
Nenad Božović

Studentska razmena ponovo u Kraljevu

   Nakon 37. Godina od prvog susreta, prilikom razmene studenata između Srbije I USA , proteklog vikenda u Kraljevu su boravili gospodin Erl Pomeroj kongresmen Severne Dakote i gospođa Dženifer Braš, zamenica ambasadora USA. Susret sa porodicama koji su im tada  bili domaćini bio je vrlo dirljiv, mada neki nikada nisu prekidali kontakt. Susret je inicirao obnovu Programa studenata, na šta će gosti uložiti sve napore, da se što je moguće pre ostvari.
   Gospodin Erl Pomeroj, kongresmen, kao i Dženifer Braš otpravnica poslova ambasade SAD, U Srbiji su prvi put boravili 1973. Godine, u okviru programa studentske razmene i oboje su boravili u Kraljevu. Kako su ostali u kontaktu sa porodicama kod kojih su tada otseli, bila je prilika da se organizuje susret i sa nekadašnjim domaćinima. U to vreme Jugoslavija je bila država trećeg sveta, smeštena između Istoka i Zapada, otvorenih vrata za sve koji dolaze u nju, ali sa rigoroznim kontrolama od srane tadašnjeg DB-a. Oni koji su dolazili kod nas bili su potpuno neobavešteni tako da su gosti sa sobom donosili i nepotrebne stvari poput baterijske lampe, koju je Dženifer uredno spakovala u svoj kofer. No bilo je savim drugačije.
   - Bilo je potpuno drugačije. Pa zamislite mladu osobu koja dolazi u nepoznato, ali nam nije smetalo da se brzo prilagodimo i uživamo. Moje poznanstvo sa Kraljevčanima je danas neraskidivo - ističe Dženifer.
   Dr Zoran Stojanović je tada bio domaćin kongresmenu i priseća se da ga je čak vodio i u selo da plasti što je za gosta iz Amerike bilo potpuno novo iskustvo. Naravno, dobro su se družili i na kraju svi zajedno otišli na veliku ekskurziju po tada velikoj Jugoslaviji. Osim toga, zbog teškog izgovaranja imena Erl, prozvao ga je Rajko, što su obojica uz zagrljaj pri novom suretu prokomentarisali kroz smeh!  Bili su mladi, puni duha i želje da upoznaju nove kulture i narode. Put ih je iz Amerike doveo u Kraljevo.
   Vreme u kome živimo se promenilo, ali je na ljudima, koji organizuju saradnju, da ona bude kvalitetnija i bolja. Na kraju susreta gospodin Pomeroj nam je otkrio tajnu da u Srbiji ima brata dr Zorana Stojanovića, da mu je ovde ime Rajko Stojanović, te je dao obećanje da će sigurno doći ponovo, možda već na Veseli spust. Leto koje je kongresmen Severne Dakote proveo u Kraljevu te davne 1973. potpuno mu je promenilo život i način shvatanja. Veze koje su obnovljenje ne mogu ostati samo na obećanjima, jer prijateljstvo ne zna za granice.
S.C.

Ušće opština, da ili ne?

   UŠĆE - Odbornici sa ušćanskog područja Dragoš Bojanić i Saša Košanin sagledavajući dosadašnji rad mesne zajednice Ušće sa kojim su građani Ušća  totalno nezadovoljni unazad sedam godina, pokrenuli su inicijativu za formiranje opštine Ušće u sastavu grada Kraljeva.
   Saznavši za takvu inicijativu građani ušćanskog područja su se podelili u dve struje za i protiv formiranja iste sa različitim argumentima. Trenutno je to glavna tema po ušćanskih kafićima, restoranima i javnim mestima.
Protivnici formiranja opštine Ušće smatraju da za to nema finansijskog opravdanja i da ušćanski kraj nema dovoljno kadrova za vođenje jedne opštine i da se sa takvom aktivnošću zakasnilo jer je Ušće postalo centar gde se ljudi samo skupe kada se deli piletina ili organizuje neki penzionerski izlet i najbolje radi penzionerska kafana u školi koja je namenjena ušćanskoj omladini koja je nažalost u velikoj manjini.
Zagovornici formiranja opštine smatraju ovaj potez veoma ispravnim i pravim za rešavanje gorućih problema ušćanskog područja od privrednog razvoja do sprečavanja raseljavanja ušćanske mladosti od Rudna, Mlanče, Studenice, Gokčanice, Polumira i Ušća. Napominju da je 2004. godine radna grupa na čelu sa Mladenović Slavoljubom i članovima Bojanić Dragošem, Garić Miljojkom, Matović Mladenom i Pavlović Bogoljubom uradili veoma kvalitetan elaborat opravdanosti formiranja opštine Ušće koji je prihvatila i Vlada Republike Srbije, ali sadašnja vlast u mesnoj zajednici Ušće sa privrednicima Ušća uništila je tu inicijativu i unazad sedam godina nije uradila ništa gde je došlo do strahovitog raseljavanja ušćanske mladosti.
Pored elaborata za opravdanost formiranja opštine Ušće ova radna grupa sa članovima saveta uradila je elaborat opravdanosti formiranja odeljenja Šumarske i Ekonomske škole u Ušću što je Ministarstvo prosvete i prihvatilo, ali dolaskom na vlast sadašnjeg rukovodstva mesne zajednice 2004. godine to je sprečeno da se realizuje na opšte ogorčenje roditelja budućih srednjoškolaca.
Anketa koju smo izvršili kod građana ušćanskog područja dala je rezultate da su graćani većinom za formiranje samostalne opštine Ušće koju je sprečila opštinska odluka koju su inicirali sadašnja vlast u mesnoj zajednici i odbornici ušćanskog područja doneta 2004. godine o vraćanju opštine Ušće u status grada Kraljeva.
U toku ove nedelje zakazana je sednica svih predstavnika mesnih zajednica ušćanskog područja na koju su pozvani i najveći protivnici formiranja opštine Ušće unazad sedam godina, ali zato nije pozvan niko od članova radne grupe koji su tu ideju sproveli do samog praga formiranja što kod građana izaziva veliku sumnju oko uspeha ove inicijative.
Trenutno u Ušću građani sprovode inicijativu za zamenu članova saveta mesne zajednice Ušće i smatraju da će sa novim savetom kvalitetnije rešavati goruće probleme Ušća kao i vraćanje opštine Ušće.               
S. Mladenović

Sredstva iz NIP-a tri puta veća od prošlogodišnjih

   Gradski odbor G17 plus predstavio je projekte koji će u Kraljevu biti realizovani u 2010. godini. Prošle godine iz Nacionalnog investicionog plana za Kraljevo je bilo izdvojeno 62 miliona dinara, a u ovoj godini odobren je 221 milion dinara.    Kako je na održanoj konferenciji za novinare gradskog odbora G17 plus rekao narodni poslanik Jovan Nešović, važnost ovih projekta jeste što se povlačenjem sredstva iz resornih ministarstava štede lokalna finansijska sredstva ili se preusmeravaju na druge prioritete.
- Ovde se još jednom pokazalo da se samo predlaganjem kvalitetnih i kompletnih projekata i dobrim lobiranjem mogu privući sredstva za njihovu realizaciju. Važna je i odgovornost lokalnih institucija koje realizuju projekte da to urade na vreme i utroše planirana sredstva - rekao je Nešović.
Nenad Božović

   U Kraljevu počinje da radi još jedan u nizu šesnaestoslajsnih skenera koji su kupljeni iz budžeta Republike Srbije i koji predstavlja deo stalnih napora Ministarstva zdravlja da obezbedi da se bez prekida obavlja dijagnostika, a to znači između pet i sedam hiljada pregleda godišnje.
- Nadam se da će zaposleni prioritet snimanja određivati onom pacijentu koji ima medicinski prioritet. „Srbija protiv raka“ je nacionalni program koji je usvojen prošle godine i koji znači zajednički napor svih i na jednom mestu -  kaže Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.
Stručni kadar koji će na njemu raditi već je obučen, a već smo počeli da vršimo preglede pacijenata koji su smešteni na odeljenju bolnice, a uskoro ćemo početi da radimo u dve smene, i dnevno ćemo na skener moći da primimo i do 40 pacijenata.
   - Međutim, zbog značajne doze zračenja moraćemo da vodimo računa da na skener ne šaljemo svaku glavobolju, pre nego što se urade neke dijagnostičke metode. Hitni slučajevi uopšte neće čekati pregled na skeneru, dok će oni slučajevi koji ne zahtevaju hitnost, čekati najviše mesec dana. Korisnici će biti u obavezi samo da plate participaciju, koja iznosi oko 400 dinara. Moram da napomenem da će skener poskupeti naš rad, jer ta cev koja je osnovni deo skenera se menja na svake dve godine, a njena cena je oko 80.000 evra - kaže Dragan Arsić direktor Z.C. Studenica.
Nenad Božović

Voćari Baljevca u akciji

Baljevac - Udruženje voćara Baljevca spremno dočekuje prolećnu sezonu. U skladu sa usvojenim planom i programom za ovu godinu udruženje voćara iz Baljevca organizuje obuku zainteresovanih za stručnu i pravilnu rezidbu voća. U razgovoru sa predsednikom udruženja voćara iz Baljevca smo saznali da će ova obuka naročito biti značajna za mlade koji žele da nauče ili se usavrše u ovom poslu vezanim za voćarstvo.
   Kako kaže predsednik Goljović:
   - Ovo je lep i isplativ zanat, naučen način rezidbe može se primenjivati u svom voćnjaku, a naravno za primerenu novčanu naknadu obučeni kadrovi mogu raditi i na čitavoj teritoriji i šire. Inače ova vrsta zanimanja u našem kraju je deficitarna.
   Obuka za rezidbu voća će se odvijati po određenim etapama: evidencija zainteresovanih, predavanje i selekcija polaznika koji će u narednih mesec dana sa stručnim licima biti na praktičnoj obuci na oglednim odeljenjima.
   Iz udruženja voćara Baljevac obaveštavaju i sve voćare koji imaju zasade, a zainteresovani su da sepraktična obuka, odnosno rezidba voćki vrši na njihovim zasadima uz prisustvo stručnjaka, da se što pre jave predsedniku udruženja Milanu Goljoviću na telefon 791-731.
   Vezano za ovo voćarsko udruženje i informacija da će se u utorak devetog marta u motelu „Rudar“ u Baljevcu sa početkom u 16 sati održati stručno predavanje na temu: „Savremena rezidba voća“, predavanju mogu prisustvovati svi zainteresovani.             
Dragana Matović

Dijabetičari u Raški dobili udruženje

Raška - Dijabetičari ili šećeraši svakodnevno biju bitku za svoj život. Skrivena bolest uništava organizam, a samo pravilan i zdrav način ishrane, svakodnevne fizičke aktivnosti, što manje stresnih situacija i dobra edukacija mogu pomoći u borbi protiv ove bolesti.
   Ljudi dijabetičari i pored insulina i tableta koje im pomažu u lečenju traže i bore se i za svaki drugi vid pomoći koje vrlo teško ili nikako ne mogu ostvariti. Da bi što lakše ostvarili svoja prava, stekli nova iskustva, razmenjivali informacije vezane za svoju bolest dijabetičari osnivaju svoja udruženja.
   U Raški je u subotu 20. februara održan sastanak Saveza društava Srbije za borbu protiv šećerne bolesti, čime je označen početak rada Udruženja dijabetičara opštine Raška. Sastanku je prisustvovalo rukovodstvo Saveza, predsednici 14 opštinskih Udruženja-članica Saveza, kao i Slavomir Kolović član opštinskog veća Raške zadužen za zdravstvo, i Zoran Milošević,vršilac dužnosti predsednika Udrženja dijabetičara Raška.
   Po rečima gospodina Miloševića sledeći korak će biti sazivanje osnivačke skupštine sredinom marta meseca, usvajanje plana i programa rad udruženja i izbor rukovodstva. Sve se ovo čini kako bi se jedinstveno pristupilo boljem i kvalitetnijem načinu života šećeraša u Raški kojih nezvanično na insulinu ima oko 300 i na tabletama oko 600, mada tačnih podataka za sada nema.
Dragana Matović

Novi Pazar – Lokalna samouprava u Novom Pazaru moraće uskoro da otpusti s posla između 60 i 120 službenika, zavisno od pregovora sa Vladom, a u vezi broja stanovnika, jer zvanični podaci iz popisa 2002. godine i oni koje ima lokalna samouprava razlikuju se za čitavih 25 hiljada stanovnika.
Gradska uprava smatra da u Novom Pazaru živi više od 86 hiljada i u pregovorima sa Vladom insistira da prihvati 111.000 kao zvaničan broj stanovnika. Ukoliko Vlada prihvati takav stav gradskih vlasti, bez posla u lokalnoj samoupravi će ostati 60, a u suprotnom višak će biti 120 zaposlenih.
N.G.

Tutin - Opština Tutin primila je od menadžera Programa razvoja opština u jugozapadnoj Srbiji (PRO Programa) Grema Tindala dokumentaciju za četiri značajna regionalna projekta. Reč je o dva projekta koji se odnose na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zatim projekat vezan za regionalnu deponiju za Novi Pazar, Tutin i Rašku, a četvrti se odnosi na individualni tretman otpadnih voda na ruralnom području.
   Ova dokumentacija predstavlja najznačajniju aktivnost druge faze PRO Programa, koja će trajati do kraja aprila ove godine.
N.G.

Preti pokolj tovljenika

   Na tribini koju je organizovao Veterinarski zavod Zemun u Kraljevu pokušali smo da saznamo šta se krije iza novog talasa pojeftinjenja mesa. Kraljevački stočari tvrde da je monopol prisutan već više godina i da ne očekuju boljitak. Neki su već odlučili da rasprodaju stoku.

   Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede održali su u sredu sastanak sa najvećim klaničarima, na kome su ih upozorili da je svaki dogovor oko cene tovljenika i kršenje tržišnih principa protivzakonito.           
- Ministarstvo će pažljivo pratiti kretanje cena u regionu i neće dozvoliti da cene na domaćem tržištu budu niže od realnih - ističe se u saopštenju i podseća da je to ministarstvo već uputilo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da utvrdi da li postoji monopol na tržištu u vezi sa cenom tovljenika. Takođe, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Direkcije za robne rezerve održali su sastanak i pozvali sve poljoprivredne proizvođače da svoje tovljenike zamene po najpovoljnijem paritetu za merkantilni kukuruz i na takav način obnove proizvodnju, navedeno je u saopštenju.
- Mislim da je neverovatno da oni koji uređuju naše tržište da ponovo dopuste scenario iz 2007. godine kada smo imali najveći nestanak stočnog fonda. Nikada nije bilo teže jer se ovim poslom bavim već 20 godina. Svi imputi proizvodnje su porasli, tržište neuređeno, a cene gotovog proizvoda opadaju. Ja sam primarni proizvođač ali i zastupnik Veterinarskog zavoda Zemun. Teško je u oba slučaja. Domaća proizvodnja je dovedena do dna. Kao trgovac na sve moguće načine pokušavam da pomognem proizvodnju dovodeći i sebe u stanje opstanka - tvrdi Dragan Tošić na tribini koji su organizovali Zemunci u Kraljevu.
U Srbiji se od sredine januara 2010. godine beleži drastičan pad otkupnih cena živih svinja i prema stručnim procenama, taj trend će biti nastavljen bar u narednih mesec do dva, zbog čega proizvođači pominju čak i prinudan pokolj stoke, kao što je to bio slučaj u zemlji pre nekoliko godina. Cena tovljenika sada je „pala“, prema podacima koje u Privrednoj komori Srbije, na ispod 100 dinara po kilogramu, sa ranijih oko 150 dinara.
- Ma ovo je sve smišljeno. Klaničari se dogovore o ceni, uvoznici  monopolski drže tržište i gde je tu seljak. Šta ću dalje, rasprodajem stoku... pa zar da radim sa gubitkom koji mi niko neće priznati - ogorčeno govori jedan od mlađih stočara Saša Zdravković.
Predstavnici klanične industrije su ocenili na sastanku grupacije koji je krajem prošle sedmice održan u PKS, da otkupna cena živih svinja ne bi trebalo da bude niža od 120 do 130 dinara po kilogramu, što je, prema njihovim rečima, „cena koštanja proizvodnje“. Pored podizanja cene živih svinja, proizvođači su izneli i ocenu, na istom skupu u PKS, da bi Republičke robne rezerve trebalo da otkupe od 10.000-15.000 svinja po pomenutoj ceni, kako bi se vanredna situacija na tržištu smirila. Posle 20 godina Srbiji je omogućeno i da ponovo može da izvozi prerađevine od svinjskog mesa na tržište EU, navedeno je u saopštenju, tako da je na taj način dobijena velika šansa za razvoj stočarstva i industrije za preradu mesa, ali i „preko potreban ventil za plasman robnih viškova svinjskog mesa“.
- Nije na nama da organizujemo državu, niti uređujemo trzište, ali je ovo zaista deplasirajuće za domaću proizvodnju. Da li će reagovati robne rezerve ne zavisi od nas, ali svakako da kao dugogodišnji naučni radnik dajem sebi za pravo da kažem da ljudi koji odlučuju u ime stočara treba da siđu malo među njih - tvrdi prof. dr Đorđe Dabetić.
Mirnije mogu da reaguju kupci, direktni potrošači, jer bi po logici stvari i cene mesa u prodavnicama trebale da klizaju. No neki po logici stvari, kako je to već godinama, ne pomišljaju na taj potez!!
Sonja Cvetković

  Već više od dve decenije stručnjaci upozoravaju da nam se može dogoditi nestajanje sela. U nekima već duže vreme i ako geografski postoje nema živih duša. Sve ovo navodi na otvoreno pitanje, da li strateški treba odgovoriti, jer je teško ubediti potomke da ožive svoju dedovinu!    Vlada Srbije nema strategiju koja bi se bavila seoskim domaćinstvima, razvojem poljoprivrede i sprečavanjem odlaska ljudi sa sela. Država nema sveobuhvatnu strategiju za razvoj sela iako skoro 50.000 ljudi godišnje sa seoskih područja pobegne u gradove!
   Stručnjaci kažu da u srpskim selima postoji više od 200.000 napuštenih kuća, a ako se ništa ne promeni u narednih 15 godina, više od 700 sela potpuno će nestati! Skoro 90 odsto naselja u Srbiji čine sela i varošice, ali u njima živi samo 43 odsto stanovništva.    Predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić kaže da trenutno imamo više od 200.000 napuštenih seoskih kuća.
  - Život u selima postaje sve teži jer nemate škole, ambulante, a negde čak ni struju! Predviđa se da će u narednih 15 godina prestati da postoji 700 sela jer neće imati nijednog stanovnika u njima - kaže Ševarlić.
   U poslednja dva popisa stanovništva u Srbiji utvrđeno je da je za 10 godina broj poljoprivrednih stanovnika smanjen za oko 500.000, što znači da godišnje srpska sela napusti oko 50.000 ljudi. Država nema jedinstvenu instituciju koja se bavi razvojem sela, a Strategijom ruralnog razvoja i Strategijom za sprečavanje siromaštva bave se pojedinačna ministarstva. Pomoćnik za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede Slobodan Teofanov kaže da ne postoji strateški dokument na nivou cele Vlade koji se bavi sprečavanjem odlaska ljudi sa sela.
  - Problemima ruralnog razvoja bave se ministarstva infrastrukture, obrazovanja, zdravlja, ekonomije i nekoliko drugih ministarstava. Svako od njih ima svoj deo posla, a Ministarstvo poljoprivrede je samo jedan segment u toj priči. Mi, na primer, dajemo subvencije za zasade voća, preradu, podizanje plastenika, ali ne dajemo subvencije za razvoj puteva u seoskim područjima! Naše ministarstvo ima strategiju ruralnog razvoja, ali ne postoji sveobuhvatna strategija na nivou cele Vlade - kaže Teofanov.    On objašnjava da u Srbiji ima oko 700.000 poljoprivrednih domaćinstava, a 70 odsto njih su mali proizvođači koji hranu proizvode uglavnom za sebe.
  - Neki od njih traže subvencije da bi razvijali svoj biznis, ali mnogi traže neka socijalna davanja. Mi kao ministarstvo pomažemo i njima. Na primer, dajemo direktno plaćanje po hektaru koje je polusocijalna i polurazvojna komponenta. Ipak, oni nisu razvojna šansa poljoprivrede, a subvencije moraju da budu razvojne. Tako smo prošle godine davali subvencije za najmanje četiri, a ove na pet krava. To je izazvalo veliku zabrinutost proizvođača, ali je ovo jedan od nepopularnih načina da pomognete u povećanju konkurentnosti poljoprivrede Srbije - objašnjava Teofanov.
   Prema njegovim rečima, ministarstvo uglavnom pomaže onima koji se već bave poljoprivredom, ali ima i „početničke“ programe.
- Na primer, za zasade na malim površinama dajemo 100 odsto novca za sadnice, kao i 30 odsto učešća u sistemu navodnjavanja i protivgradnoj mreži. Međutim, u voćarstvu je potrebno pratiti nauku i prihvatati nova znanja. A veliki broj naših ljudi je u tom smislu needukovan - zaključuje Teofanov.    Predsednik Samostalnog sindikata poljoprivrede Vojvodine Jelena Češljević kaže da se u vojvođanskim selima kuće mogu kupiti za 3.000 evra.   
- Svaka ta kuća ima vodu, telefon i druge osnovne uslove za život. U najskupljoj varijanti možete kupiti kuću od 9.000 evra sa zemljištem - objasnila je Češljevićeva.
   Miladin Ševarlić, međutim, naglašava da se subvencije daju samo onima koji su osigurani kao zemljoradnici, što je prevelik izdatak za siromašne seljake.
- Za osiguranje jedan zemljoradnik treba godišnje da izdvoji oko 100.000 dinara. S druge strane, da bi dobio subvencije treba da ima devet hektara zemljišta i to oranica! A to je oko tri puta veća površina nego što ima jedno prosečno gazdinstvo u Srbiji - kaže Ševarlić.    Prema njegovom mišljenju, problem bi mogao da se reši samo ako bi 40 odsto budžetskih sredstava išlo za razvoj sela. Mada istini za volju, treba biti svestan da je malo onih koji bi u ovim uslovima zamenili cipelu za opanak!
Sonja Cvetković

IZ STAROG KRAJA - SVOGA ZAVIČAJA
Malo je bolje u selu Mokro Polje

   Nakon boravka u Kninu otputovao sam u selo Mokro Polje, koje je udaljeno 25 kilometara od tog grada. Putovao sam kroz sela Stara Straža, Oćestovo i Radučić, koja se prostiru između Knina i Mokrog Polja. U tim selima su pre rata živeli samo Srbi, a ni danas u tim selima ne živi niko osim Srba, onih retkih koji su tu ostali u toku „Oluje“ i onih koji su se vratili iz izbeglištva.
   Vratili su se oni kojima kuće nisu bile zapaljene ili porušene, većinom stariji ljudi, oni koji su regulisali penzije. Ljudi koji su se u ta sela vratili isto nemaju gde da se zaposle, već se bave obrađivanjem njiva i vinograda i uzgojem stoke. Tako je ne samo u ovim selima koje sam spomenuo, već i u ostalim selima na području predratne opštine Knin. Zašto napominjem predratne opštine? Zato što je predratna opština Knin sada, po njihovom nahođenju, raspodeljena na pet manjih opština, a to je učinjeno zato što bi opština Knin, onolika kolika je bila pre „Oluje“, već bila većinska srpska, pa bi lokalna vlast već sada bila u njihovim rukama, pošto u svim selima oko Knina žive Srbi, a Hrvati su se naselili samo u grad Knin i manji gradić Kistanje. Tako je lokalna vlast u opštinama Knin i Kistanje u rukama Hrvata, a u seoskim opštinama Ervenik, Biskupija i Plavno je lokalna vlast srpska, ali županijska i republička vlast mali značaj pridaje lokalnoj vlasti u tim seoskim opštinama.
   A sada nešto više o nekoliko retkih povratnika koji su se vratili u Mokro Polje. Ilija Bukarica, koji je do kraja 1997. godine bio u izbeglištvu u Sremskoj Mitrovici vratio se u to selo sa suprugom Grozdanom. Kuća mu nije bila porušena, samo je bila devastirana. On je kuću doveo u red i osposobio za stanovanje. Regulisao je penziju, a obrađuje svoj vinograd i baštu i bavi se uzgojem stoke i tako životari. Pored Ilije Bukarice, u selo se vratio i Ilija Trivić sa suprugom i majkom, koja ima više od 90 godina, ali je još živahna, pa još može da pričuva ovce. Oni su nekoliko godina boravili u izbeglištvu u Banjoj Luci. Njima je država nešto pomogla oko obnove kuće. Stevan Popović nije ni bio u izbeglištvu samo se u toku „Oluje“ bio sklonio kod nekoga u Kninu. Njemu je takođe država obnovila kuću i sada je bolja nego pre.
   U Mokrom Polju sada nema nijedne prodavnice, iako ih je pre ovih ratnih događanja bilo četiri, pa ova nekolicina stanovnika muku muči kako da nabavi živežne namirnice iz Knina. Muku muče i sa prevozom, jer nijednom autobusnom linijom nisu povezani sa Kninom. Iako se selo zove mokro, u zadnjih petnaest godina tu se deca ne rađaju. Do komšija mora da se pređe i po nekoliko kilometara.
Ilija Šekuljica

   Bojana Kešelj (35), ikonopisac i živopisac, rođena je u Sarajevu, gde je završila Školu primenjenih umetnosti. Od 1994. godine živi u Kraljevu. Za 16 godina bavljenja ikonopisom naslikala je ogroman broj ikona, nekoliko ikonostasa, učestvovala u živopisanju nekoliko crkava, kao i na mnogim grupnim izložbama. Nedavna samostalna izložba u Galeriji „Vladislav Maržik“ bila je povod za ovaj razgovor. Ali ne samo to. Upravo umetnost kojom se bavi, način razmišljanja, života, podstakli su da ova pitanja budu upućena baš njoj.
Šta je po tebi prirodan proces emancipacije žene i da li on može biti globalan, bez obzira na veru, kulturno nasleđe...
   - Žena, kao uostalom i svi ljudi, trebalo bi da smogne snage da se odrekne lažnih vrednosti i načela oličenih u raznim industrijama zabave, mode... da ne robuje površnosti i ubeđenju da je ostvarenje životnog sna imati pare, izgledati dobro i maksimalno zloupotrebiti te mogućnosti. Mislim da treba biti umeren u iskorišćavanju materijalnog, pogotovo ako imamo u vidu koliko ljudi veoma teško živi, jedva ima za osnovno preživljavanje. Po ovom pitanju ne bih posebno izdvojila ženu, jer su to inače opšteljudski problemi. Specifičnost žene je u tome što je majka i što je osnovni stub porodice.
U kojoj meri je shvatanje emancipacije vezano za duhovnu zrelost?
   - Mislim da je to shvatanje neodvojivo od duhovnog uzrastanja ljudskog roda. Žena jeste ostvarila dosta prava u odnosu na prošla vremena, ali zapostavlja svoju osnovnu biološku funkciju - stvaranje i očuvanje porodice. Čovek, bilo žena, bilo muškarac, treba da teži da bude dobra osoba na prvom mestu, a ne da po bilo koju cenu ostvaruje svoje ciljeve. Emancipacija ne treba da ima negativan, već pozitivan efekat.
Kako se naš čovek prilagođava tom evidentnom procesu evropeizacije i amerikanizacije?
   - Mislim da se i srpska žena i veliki broj Srba prilagođavaju tom procesu prihvatajući prvenstveno loše uticaje sa Zapada, ne razmišljajući kako se njihove vrednosti mogu preoblikovati i prilagoditi našim uslovima. Mislim da se mnogo manje vide pozitivni uticaji toga.
Šta je plus, a šta minus?
   - Ima mnogo više mogućnosti za društveni rad, ispoljavanje svojih sposobnosti, talenata i kreativnosti.
   Negativni efekti su kopiranje loših uzora sa Zapada, većinom kod mladih žena. U najjače negativne posledice možemo ubrojati ogroman broj abortusa. Mislim da je strašno nepravedno i tužno da za naše greške i promašaje plati glavom neko ko ni za šta nije kriv.
Ima li leka?
   - Lek je duhovni i moralni preporod, koji je po mom ubeđenju nemoguć bez vere u Boga i poštovanja osnovnih smernica, 10 Božjih zapovesti. Mislim na iskreno i potpuno okretanje tome, a ne samo puko izjašnjavanje da je neko vernik, dok se u praksi ne pridržava tih načela.
   Ovo, naravno, ne može nikom da se nametne ako on neće, ali mislim da život postaje sve tegobniji i da veliki broj ljudi upravo zbog toga počinje da razmišlja o smislu života i na taj način pronalazi Boga u sebi.

  Zimsko vreme do podne. Isto i od podne. Nula i oko nule. Pitam se zašto ovako jadno izgleda kraljevački park. Sneg, ogolelo drveće, minus...    Bilo nekad mnogo većih minusa, bilo mnogo većih snegova, neprikladne odeće i obuće... A naš park pun života, cike i igre mališana sa crvenim obraščićima i nosićima, sa grudvama u promrzlim rukama, sa „slikama“ u snegu...
Kud se dedoše deca, prepuštajući tako jalov park kome drugom, već samom sebi? Kud se dedoše iz ovog dečjeg raja, mesta okupljanja, igre, druženja, socijalizacije...? Nađoše se mnogi sa tatama u kafićima, pa i sa mamama  na „čapras divanima“  kod njihovih prijateljica... A roditelj k‘o roditelj, voli da se pohvali, pa sve o mališanu koji tek što je progovorio kako treba, a već seda za kompjuter.    Virtuelni svet  odrastanja...
I dok dlanom o dlan, naši klinci više nisu klinci...    Jedan devojčurak otkri mi generacijsku muku, pitajući se zašto nema komunikacije među mladima, zašto je većina zatvorena u sopstvene svetove, pa i kada se nađu na istom mestu,  kada se sretnu pogledi, sve se na tome završava.      Zadubljeni u „statusne simbole“ - mobilne telefone, zadubljeni u fejs buk i četovanja...Virtuelni svet današnje mladosti...
Čitam nedavno kako mlađi, a i sredovečan belosvetski svet provodi jade od slobodnog vremena. Sedeći za kompjuterom sklapaju poznanstva, udvaraju se jedni drugima „kompjuterski“, nije neophodno ni fotke razmeniti. Razmenjuju se uglavnom „bezobrazne misli“, stvarajući na taj način predstavu prave intime. Šta će. Radan je to svet. Ko bi se još baktao sa nekakvim prevaziđenim vrednostima kao što je ljubav. A i šta to beše, uopšte? Nema se vremena za gubljenje na te trice i kučine. Umesto toga, par sati „kompjuterske ljubavi“  uopšte nije izgubljeno vreme, zar ne? (?!)
Već pomenuti virtuelni svetovi odavno su deo naše stvarnosti. Sudeći po ovom trećem, kako stvari stoje i on nam je tu, pred samim vratima.

   Danas ćemo pronaći obuću od raznih materijala, ali ako nam dozvoljavaju finansijske mogućnosti, najbolje je opredeliti se za kožnu obuću. U odnosu na plastiku, gumu ili platno udobnija je, zdravija i dugovečnija.
   Osnovni preparati za negu svake obuće su četke, kreme, sunđeri i impregnacijski sprejevi. Za duži vek kožne cipele početi sa održavanjem i pre prvog obuvanja.
   Pri održavanju obuće od nape (normalne) kože,  najpre suvom četkom skinuti prašinu i slojeve stare kreme, novim slojem kreme namazati obuću i ostaviti da malo upije, a zatim ih iščetkati. Za visoki sjaj može se upotrebiti svilena čarapa ili krzno. U zimskim i kišnim danima preporučljiva je upotreba impregnacijskog spreja da bi se sprečio prodor vlage do nogu.
   Za velur kožu koriste se sunđer ili četka za čišćenje velura, kako bi ostao čupavog izgleda kakav je i prirodno, a zatim sprej. Najpre treba otkloniti nečistoće, a mrlje očistiti gumicom u kamenu i četkom za velur, pa sprejom osvežiti boju i obuću zaštiti od vlage. Zaštitu u spreju ne stavljati često. Treba da prođe bar 24 sata do sledeće upotrebe.
   Lakovana koža zahteva posebnu negu. Obuću treba prvo očistiti od prašine i tek tada naneti isključivo namensko tečno sredstvo za lakiranje. Nakon upijanja, mekom krpom istrljati obuću kako bi dobila sjaj. Ovu vrstu kože nikada ne čistiti četkom i standardnim kremama jer može doći do skidanja lakiranog dela kože. Ne koristiti, takođe, ni sunđere koji sadrže mast za čišćenje.
   Sportskoj obući potrebno je prvo skinuti prašinu suvom krpom, a zatim mekanom gumicom očistiti eventualne mrlje. Impregnacijskim sprejom obuću zaštiti od vlage. Za jako oštećenu belu sportsku obuću od napa kože preporučuje se posebno belo, samosvetleće polirno sredstvo koje dobro pokriva sva izlizana i oštećena mesta.
   Mokru obuću sušiti na sobnoj temperaturi, nikako pored direktnog izvora toplote koji može da deformiše obuću.

Sastojci za 4 osobe: 50gr kisele pavlake
400gr špageta so i biber po ukusu
100gr pančete 2 kašike maslinovog ulja
100gr parmezana 1 čen belog luka

Priprema sosa:  Slaninu iseći na tanke trake. Zagrejati ulje u odgovarajućoj posudi, pa dodati slaninu i pržiti dok ne postane reš. Kada se prohladi, dodati sitno iseckan beli luk, so i biber, a zatim ruzmarin, narendan sir i pavlaku. Beli luk i sir ne treba stavljati u previše zagrejanu posudu jer tako dobijaju gorak ukus. Izmešati sastojke.
Priprema špageta:
   U veću posudu sipati vodu, so i ulje. Kada proključa, dodati špagete. Kada su kuvane, procediti ih i preliti pripremljenim sosom.

EKOLOGIJA
Živeti sa poplavama

Novi, integralni koncept zaštite od poplava, koji se uklapaju međunarodno prihvaćeni koncept održivog razvoja

   Odbrana od poplava, uređenje bujica i zaštita obala od erozija treba da predstavljaju imperativne aktivnosti zaštite od voda u našoj zemlji. Nemaran odnos prema ovim aktivnostima mora se odmah promeniti i treba formirati ustanovu koja bi imala neograničenu kompetenciju na području cele Republike u planiranju, izgradnji, rukovođenju i održavanju objekata za zaštitu od voda. U prošlom periodu, zahvaljujući boljoj vodoprivrednoj organizaciji, mnogo je više projektovano i realizovano ovih objekata za razliku od sadašnjeg vremena, kada ne postoje ni organizovani pravci delovanja. Neophodno je hitno reagovati, a do realizacije potrebnih objekata za zaštitu od voda mogu se definisati i realizovati ne investicione mere i u velikoj meri smanjiti potencijalne štete. Pristup uređenja vodotoka mora biti zasnovan i na harmonizaciji vodoprivrednih i ekoloških ciljeva, jer se izgradnjom pojedinih objekata za zaštitu od poplava bitno pogoršavaju uslovi opstanka aktavičnih ekosistema. Bez obzira na aktuelno finansijsko stanje u vodoprivredi, takav pristup mora biti naše opredeljenje za budućnost. 
   Neophodno je permanentno praćenje svetskih dostignuća u oblasti korišćenja i zaštite od voda, kao i analiza pozitivnih i negativnih iskustava drugih zemalja. Na taj način osavremenili bi vodoprivrednu praksu da bude spremna da prihvati i realizuje savremene koncepte zaštite odvoda.    Nekoliko velikih poplava u raznim delovima Evrope i sveta u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, praćenih visokim štetama i gubicima ljudskih života, vratile su problem poplava u žižu interesovanja javnosti. Takođe, uz činjenicu da usled ekonomskog razvoja postoji veliki pritisak na korišćenje prostora pored reka, postalo je jasno da vekovima primenjivan princip „borbe protiv poplava“ mora biti zamenjen principom „živeti sa poplavama“. To je novi, integralni koncept zaštite od poplava, koji se uklapa u međunarodno prihvaćeni koncept održivog razvoja. Polazeći od ovoga, Evropska komisija (EC) je preko svojih nadležnih institucija pokrenula veći broj projekata u vezi sa modeliranjem rečnih slivova, upravljanjem poplavama i smanjenjem rizika od poplava.
Sličan predlog koncepta mogućeg razvoja zaštite od poplava dat je i u Srbiji. Koncept se bazira na savremenim svetskim i evropskim trendovima u oblasti zaštite od poplava, a uvažava aktuelno stanje sistema za zaštitu od poplava i ograničene ekonomske mogućnosti naše Republike. Još samo da se realizuje...
dr Nebojša Dimitrijević
Pokret za održivi razvoj „Odraz“ Kraljevo

LOV - RIBOLOV

„Godačica“ osmi put

    U organizaciji lovačkog udruženja „Kraljevo“, lovačkog društva „Gledićke planine“ i  lovačke sekcije Godačica, domaćina tradicionalnog skupa lovaca iz cele Srbije, a pokroviteljstvom Lovačkog saveza Republike Srbije, sabor lovaca „Godačica 2010“ je manifestacija koja već osam godina traje sa ciljem međusobnog druženja u lovu odstrelom predatora, a time i potrebnog mira u lovištima za prirodnu reprodukciju plemenite divljači.    - Dragi moji drugari lovci okupljeni u ovolikom broju, vidi se da je drugarstvo pobedilo. Želim vam dobrodošlicu u ovaj naš brdsko-planinski pitomi kraj i da provedete prijatne trenutke u druželjublju i „dobar pogled - mirna ruka“ - okupljene lovce pozdravio je Stevan Tomović, predsednik lovačkog društva „Gledićke planine“.
- Ispred lovačkog udruženja „Kraljevo“ pozdravljam sve učesnike tradicionalnog odstrela predatora na ovim prostorima okupljeni u vremenskim  uslovima koji nisu pogodni za dobar odstrel predatora. U potrazi i eventualnom odstrelu budite oprezni, poštujte lovnu etiku, sarađujte međusobno i sa grupovođama kojima ste dodeljeni, čime ispunjavate mere sigurnosti koje su najbitnije, a lov je na drugom mestu. Podeljeni ste u četiri „baterije“, a danas se vrši odstrel van režima zaštite. Love se lisica, kuna belica i divlja mačka. I ja vas pozdravljam lovačkim pozdravom  „dobar pogled“ - obratio se prisutnim lovcima upravnik lovišta Lazar Milutinović.    U dvorištu Doma kulture nailazimo i na lovce iz Dobrojevca sa planine Rtanj. Došli su na poziv pobratima lovačke sekcije iz Adrana.
- Došli smo kod pobratima sa kojima se družimo na svim saborima koji se održavaju u Srbiji. Naše prijateljstvo traje već nekoliko decenija tako da je dostiglo vrhunac. Miško Pešterac i ja smo se srodili, kumovi smo - u jednom dahu rekao nam je Dragan Stojković, predsednik lovačke sekcije „Dobrojevac“.    Na drugom punktu odmah do lovaca iz Dobrojevca na „talandari“ lovci iz Ribnice pripremaju skobalja u vrelom ulju, a glavni majstor za ovaj delikates je lovac i ribolovac iz Ribnice Lazar Minović, uz pomoć lovaca Bocka i Mića konobara, dok na trećem punktu na ražnju prase se okreće. Tako se druže na saborima lovci, ne samo radi lova već gajeći dobre lovačke odnose prenoseći na mlađe generacije ljubav prema lovu i prirodi. 
Na programu sabora lovaca „Godačica 2010“ bila je i lovačka disciplina „šicara“, gađanje iz lovačke puške u tri mete: kokošije jaje koje se zanjiše, bocu i nepokretnu metu lisice. U ovoj disciplini nabolji rezultat imao je Nenad Radetić. U gađanju mete vazdušnom  puškom najbolji rezultat imao je petnaestogodišnji strelac Anto Milosavljević. Nalepše krzno imala je odstreljena lisica lovaca sekcije Šumarice.    U revijalnom delu ocenjivanja pasa najbolju ocenu poneo je terijer vlasnika Aleksandra Premovića, drugo mesto pripalo je srpskom trobojnom goniču vlasnika Zorana Tadića, a treće mesto zauzeo je posavski gonič vlasnika Pirić Aleksandra.
U svečanom  delu prisutne je pozdravio predsednik lovačkog udruženja „Kraljevo“ Uroš Đoković koji je proglasio pobednike sabora lovaca „Godačica 2010“ po disciplinama, zahvalio se mnogobrojnim sponzorima i prijateljima koji su pomogli da sabor lovaca dobije u organizaciji najveću ocenu. Diplome, medalje i pehare uručio je Tomica Radosavljević član upravnog odbora Lovačkog saveza Republike Srbije.    Na kraju uspešne lovne sezone treći sabor lovaca koji organizuje lovačko udruženje „Kraljevo“ i pod pokroviteljstvom  Lovačkog saveza Republike Srbije održaće se 28. februara u organizaciji lovačke sekcije Rudno u Rudnu.
M.T.Todo

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Dan škole “Jovo Kursula”

   U toku protekle nedelje Osnova škola „Jovo Kursula“ obeležila je svoj Dan škole, prigodnom priredbom, pozorišnom predstavom i novim brojem školskog časopisa „Polet“.
   - Škola nosi ime po jednom od uglednijih Krađorđevih vojvoda, koji su se okupili na Sretenje 1804. godine u Orašcu da bi otpočeli borbu za slobodu. Jovo Kursula se istakao kao veliki junak, a umro je od rana zadobijenih u borbi 1813. godine i sahranjen u Cvetkama - objasnio je razloge zbog čega je izabrano baš Sretenje za Dan škole,   direktor ove uspešne obrazovne istitucije Zoran Stanišić.
   On se posebno osvrnuo na novi broj školskog lista „Polet“ koji je povodom Dana škole izašao po 44. put i naglasio da je to jedan od retkih časopisa koje izdaju osnovne škole u kojem učenici imaju svoj prostor da izraze svoje stavove, ali i da objave svoje početničke radove.    Trenutno škola broji oko 620 đaka, koje uči 39 nastavnika.
   - Radnici naše škole čine veoma velike napore da svoj vaspitno pedagoški rad podignu na veći nivo. Time oni daju pun doprinos razvoju i afirmaciji, kako škole, tako i grada u kome živimo - rekao je direktor Zoran Stanišić.
E.I.



PRETPREMIJERA RADA ANSAMBLA NARODNIH IGARA I PESAMA „FRULA“ POČELA JE U PETAK 19. FEBRUARA
„Frula“ razigrano počela svoj rad

Raška - Ansambl „Frula“ na teritoriji opštine Raška počeo je probni rad u prostorijama nekadašnjeg Doma Vojske u Raški. Osnivač Ansambla narodnih igara i pesama „Frula“ je dobro poznati koreograf i umetnički rukovodilac Rodoljub Aksentijević iz Raške koji je godinama uspešno radio u KUD „Raška“, a zatim i u KUD „Ras“ u Novom Pazaru.
   Pre svega ljubav prema folkloru, ali i talenat i dugo iskustvo u radu sa folklorcima i muzičkim grupama uticali su da Rodoljub Aksentijević zajedno sa svojim saradnicima osnuje i registruje Ansambl narodnih igara i pesama „Frula“.
   „Frula“ za sada broji preko 90 članova, a upis zainteresovanih i dalje traje. U razgovoru o osnivanju i  načinu rada ovog ansambla predsednik Aksentijević je rekao:
   - Ideju o osnivanju Ansambla koji će negovati tradiciju i narodne običaje ovog kraja sam nosio u sebi godinama. Kad su se sve kockice složile registrovali smo Ansambl „Frula“ i nadamo se da će funkcionisati uspešno. Radiće se u tri starosne grupe, probe će se održavati tri puta nedeljno, članovi „Frule“ će imati komplet odeću, odnosno trenerke u kojima će vežbati, a fond narodne nošnje je veoma bogat, a i dalje radimo na kupovini pojedinih delova za određene koreografije. Finansiranje je iz sopstvenih sredstava, ali već imamo i jedan broj sponzora koji pomaže naš rad.
   Prve probe anasambla „Frula“ u Raški su počele, a zvaničan početak rada uz prigodnu svečanost biće 28. marta, a ovaj datum će se uzeti i kao dan osnivanja „Frule“.
Dragana Matović

Veče sa Nenadom Glišićem
U ponedeljak je u Kulturnom centru „Ribnica“ održano književno veče pesnika, iz Kragujevca, Nenada Glišića. Glišić se predstavio poemom „Anahronike“ i istoimenim desetominutnim dokumentarcem. Program je realizovan u saradnji sa „Kreativnom radionicom“.
Nenad Glišić je rođen 1972. godine u Kragujevcu. Objavio je zbirke pesama „Domovino, ti si kao ciroza jetre“, „Cvetovi Hirošime“ kao i knjigu za decu „Pesmice o prirodi i društvu“, roman „Sve o psovaču“ i knjigu kratkih priča „Lica i siguracije“.
Aleksandar Marić

„Creeps“ u pozorištu
Na sceni Kraljevačkog pozorišta izvedena je predstava „Creeps“, nemačkog autora Lik Hibhenera, koju je na pozornicu postavio Vladimir Popadić.
Radi se o savremenoj temi koja obrađuje više aspekata rialiti šoua, uslove sazrevanja novih generacija sa osvrtom na neke od učestalih problema. Takođe, kroz ispovesti protagonista oslikava se stanje u Nemačkoj deset godina po padu Zida i ukazuje na podelu izmežu istočnog i zapadnog dela jednog naroda. Mada sve to pada u drugi plan kada se uzme u obzir činjenica da je mladom čoveku, tinejdžeru, a i sredinama iz kojih dolaze, najveći ideal da postane medijsko lice na bilo koji mogući način. Ovo je priča i o generacijama koje su rasle uz nas medije, izložene uticaju kojekakvih „medijskih magova“ i vulgarnim, lišenim svakog ukusa „nakaza“ sa TV ekrana.
Predstavu su izveli mladi glumci članovi grupe „Motiv teatra“ Irena Korać, Mirjana Trebinjski, Dejan Stojanović i Ivana Jokić, kojoj je ovo i diplomska predstava. Predstavu je pomogla beogradska opština Stari Grad, a realizovana je u Narodnom pozorištu.                   
A. Marić

Pobeda pravoslavlja
Prošle nedelje, po završetku prve nedelje Velikog posta koja se još zove Nedelja pravoslavlja sa blagoslovom Episkopa žičkog g. Hrizostoma, upriličena je svečana litija od hrama Svete Trojice do hrama Svetog Save. U hramu Svetog Save održan je moleban u čast pobede pravoslavlja na raznim jeresima i lažnim učenjima sa kojima se do sada Pravoslavna crkva borila kroz dugu istoriju. Moleban je održao lično episkop Hrizostom uz sasluženje velikog broja sveštenstva i monaštva Eparhije žičke.
A. Marić

KUD „Studenica“ u Beču
Na poziv kulturno umetničkog društva „Kolo“ iz Beča, članovi KUD-a „Studenica“ iz Ušća gostovali su prošlog vikenda na manifestaciji pod nazivom „Zaigrajte noge moje“. Na put je išla starija grupa sa rukovodstvom Doma kulture i sa stručnim radnicima.

Odlazak na manifestaciju u Beč su finansirali grad Kraljevo i roditelji učesnika. Smeštaj je obezbeđen kod naših građana koji su na privremenom radu u Beču  koji su pokazali veoma veliko gostoprimstvo. U razgovoru sa direktorom Doma kulture „Studenica“ iz Ušća Stanišom Veselinovićem  dobili smo informaciju da je planirana i ugovorena uzvratna poseta KUD-a „Kolo“ iz Beča u Ušće. Pored ovog gostovanja u planu su gostovanja i u drugim gradovima Evrope kao i uzvratne posete.
S.M.

SPORT
FITNES KLUB „SAŠA“
Fitnes = zdravlje

   Na samo 2,5 km od centra grada, kod škole na Beranovcu, otvoren je Fitnes klub „Saša“. U prijatnom i lepom ambijentu razgovarali smo sa trenerom kluba, profesorom fizičke kulture Aleksandrom Sašom  Miljkovićem.
   Odakle Vam ideja da napravite fitnes klub ovde, kada se zna da je kod nas sve van centra grada osuđeno na propast?
   - Vreme je da se malo i mi decentralizujemo i da pokažemo ljudima da se kvalitetne stvari mogu pružiti i van centra i to za znatno manje novca. Garantujem da ovakvu ponudu za ovu cenu nema niko u gradu, a sada je na našim damama da procene da li su bitniji kvalitet rada i sadržaj ili lokacija.
   Šta je zapravo to što vas izdvaja od drugih fitnes klubova?
   - Raznovrstan sadržaj, kombinacija fitnesa, pilatesa i pauer plejta. Precizno merenje svih parametara neophodnih za uspešan rad. Tu spadaju merenja telesne težine i težine kostiju, merenje procenta masti, tečnosti i mišića u organizmu, kao i detaljni pregled kičme radi utvrđivanja deformiteta. Nakon pregleda i razgovora o ciljevima vežbača, dolazimo do zajedničkog rešenja i pristupa se izradi plana za taj mesec, koji obuhvata plan vežbanja koji je moguće korigovati tokom rada, kao i preporuke o ishrani. Naravno, tu postoji još puno sitnica, ali o njima drugi put. Napomenuo bih i da je pregled deformiteta, merenja i savete moguće dobiti besplatno i bez obaveze vežbanja u klubu.
   To što ste naveli, manje-više imaju i drugi klubovi.
   - Baš i nemaju, ali navešću da je u cenu uračunata i jedna relaks masaža celog tela mesečno. Na masažu se može doći i ako ne vežbate kod mene i to po ceni od 500 dinara za jedan sat. Osim masaže, prednost je i to što se radi u malim grupama, maksimalno do pet polaznica. Znači kombinacija fitnesa, pilatesa i pauer plejt 3 puta nedeljno, jednočasovna masaža jednom mesečno, kompletan pregled, merenja, saveti o ishrani i zdravom životu i rad u malim grupama za 1600 dinara mesečno, mislim da ne postoji nigde u gradu.
   Već nekoliko puta ste pominjali pauer plejt, verujem da mali broj ljudi zna koja je to sprava.
   - Pauer plejt je sprava na kojoj trening traje 10 minuta i ima efekat rada jednog sata u teretani. Na njoj određeni broj sekundi ili minuta održavate određene položaje ili radite lagane pokrete, dok ostatak umesto vas odradi sprava. Jedan takav trening u Beogradu košta 10-15 evra. Pa sada neka naše dame izračunaju koliko bi koštala četiri takva treninga plus jedna jednočasovna masaža, plus fitnes i pilates i rad u maloj grupi do 5 vežbača i da li se isplati 5 minuta vožnje od grada ili 20 minuta pešačenja.
   Jako je bitno ko vodi trening i stručnost trenera, koje su vaše kvalifikacije za posao kojim se bavite?
   - Pre svega, ja sam profesor fizičke kulture, što mi daje za pravo da se bavim poslom koji je vezan za moju struku. Pored toga sam, nakon završenog fakulteta, završio i Višu trenersku školu. Radio sam u nekoliko gradskih klubova ili kao trener mlađih selekcija, kao prvi trener ekipe ili kao kondicioni trener. Bio sam autor i gost saradnik emisije „Vita viva“ na TV Kraljevo, koja se bavila praktičnim prikazom vežbi i savetima vezanim za vežbanje kao i teoretskim delom i odgovorima na pitanja gledaoca vezanih za gojaznost, celulit i deformitete kičmenog stuba. Prethodnih 5 godina sam trener u Dečjem sportskom klubu „Herkules“, instruktor plivanja i skijanja.
   Jedno tehničko pitanje, ako je neka naša sugrađanka odlučila da promeni nešto na sebi, šta je potrebno da bi postala član kluba?
   - Dobra volja, želja za promenom, odluka i nakon toga da me kontaktiraju telefonom na br: 064/18-37-064 ili 069/655-675 i da provere ima li mesta i kada su termini i nakon dogovora da dođu da vežbaju.
   I za kraj, imate li neku poruku za naše čitateljke?
   - Sve one znaju, i koliko je važno vežbanje i da dolazi vreme kratkih suknjica, uskih majčica, kupaćih kostima, da dolazi vreme svadbi i proslava, znaju i koliko je u današnje vreme bitan lep izgled i koliko fizičko vežbanje utiče na zdravlje i psihički mir i da se ne dobija lepa linija preko noći, da moraju da se preznoje i malo pomuče... Samo još treba da odluče da li to žele ili će da nastave da negoduju kad god se pogledaju u ogledalo ili kada treba da se uvuku u prošlogodišnju suknju ili bikini. Ja jedino mogu da im obećam, ako odluče da vežbaju kod mene, da će radeći sa mnom sigurno izgubiti sve ono što su tokom zime dobile!



INTERVJU SA MILANKOM MILIĆEVIĆEM, KOMESAROM ZA TAKMIČENJE I DISCIPLINSKE POSTUPKE LIGA MLAĐIH KATEGORIJA FSRO
Masovnost je prioritet

   Fudbalski savez Raškog okruga jedan je od najorganizovanijih u Srbiji, a rezultati su na svakom koraku vidljivi. Veliki broj fudbalskih asova, reprezentativaca, trenera i sportskih radnika svoje karijere započeli su na ovim prostorima. Nekolicina je svoje fudbalsko znanje nastavila da usavršava u inostranstvu, ali je većina ostala privržena matičnim klubovima i svom savezu. Milanko Milićević, komesar za takmičenje i disciplinske postupke liga mlađih kategorija FSRO je dugogodišnji fudbalski radnik kome je prioritet omasovljenje i poboljšanje kvaliteta u radu sa mlađim kategorijama na području Raškog okruga, a sve u cilju da se fudbal na ovim prostorima i dalje razvija u pravom smeru.
   - Fudbalski savez Raškog okruga se visoko kotira u regionu Zapadne Srbije između ostalog i zbog dobre organizacije liga mlađih kategorija. U 2009. godini smo puno napredovali jer smo uspeli da uvećamo broj klubova koji se takmiče, a istovremeno i da smanjimo troškove pošto smo Kadetsku i Pionirsku ligu podelili na dve grupe, Kraljevo i Novi Pazar, dok je Omladinska liga jedinstvena. Trenerska organizacija često vrši selektivne utakmice kako bi imala bolji uvid o kvalitetu igrača. Zbog svega toga, mislim da smo u ovom trenutku za korak ispred ostalih Saveza u regionu Zapadne Srbije - kaže za Ibarske, Milanko Milićević, komesar za takmičenje i disciplinske postupke liga mlađih kategorija FSRO.
Problemi u ligama mlađih kategorija FSRO ipak postoje...
   - Problemi su uglavnom vezani za organizacije utakmica. Zbog nedostatka finansijskih sredstava pojedini klubovi ponekad nisu u stanju da odu na gostovanje, a neretko se dešava i da u ulozi domaćina ne mogu adekvatno da organizuju utakmicu. Prema takvim klubovima primenjuju se disciplinske mere. Bilo je i primera da igrač u Omladinskoj ligi fizički napadne sudiju, a tada su primenjivane oštrije disciplinske mere, vremenske kazne i naravno podnošene krivične prijave. Takve situacije se doduše, retko dešavaju - ističe Milićević.
Poboljšanje kvaliteta u ligama mlađih kategorija FSRO...
   - Iz godine u godinu, kvalitet fudbala u mlađim kategorijama FSRO-a je sve bolji. Sve češće se javljaju klubovi kod kojih su zastupljene sve selekcije. Počev od Sloge, preko Metalca pa do klubova kao što je Karađorđe, dosta se ulaže, a rezultati su vidljivi. Moram da istaknem da imam dobru saradnju sa klubovima i naravno sa rukovodstvom FSRO-a koje me u potpunosti podržava u radu sa mlađim kategorijama. Iz ovih liga oduvek su izlazili kvalitetni fudbaleri koji su stekli bogate karijere, a zajednički cilj svih nas je da taj trend nastavimo - zaključio je Milanko Milićević, komesar za takmičenje i disciplinske postupke liga mlađih kategorija FSRO.

PRVENSTVA
Prolećni deo prvenstva u ligama mlađih kategorija FSRO za kadete i pionire počinje 27/28.03.2010, a u Omladinskoj ligi 03/04.04.2010.
I.S.



ODBOJKA - MINI LIGA SRBIJE (OD 5. DO 8. MESTA) - ČETVRTO KOLO
Ribnica sigurna u Smederevu

Smederevo - Ribnica 0 : 3 (21 : 25, 17 : 25, 21 : 25)

Smederevo. Dvorana „Smederevo“. Gledalaca: 200. Sudije:  Rogić  (Beograd) i Antić (Subotica).
Smederevo: I. Petrović 4, Pešut 10, Pejović 8, P. Petrović 12, Nikolić 5, Kuburović 2, Stevanović (libero), Vujović, Đorđević 1. Ribnica: Kovačević 14, Borovnjak 14, Božić 5, Brđović 1, Aleksić 9, Radević 7, Jović (libero), Milovanović 5, Mijalković. Nije igrao : Bićanin.
Odbojkaši Ribnice rutinski su savladali fenjeraša, ekipu Smedereva rezultatom 3 : 0 i zadržali peto mesto na tabeli. Kraljevčani su još jednom prikazali sigurnu igru, taman koliko je bilo dovoljno da se savlada rival koji se ovim porazom i zvanično oprostio od elite.    U prvom setu vodila se izjednačena borba sve do rezultata 11 : 10 za domaćina. Tada se u redovima Ribnice razigrao mladi Uroš Kovačević i prednost gostiju se uvećavala sve do konačnih 25 : 21. Drugi set Ribnica je još lakše rešila u svoju korist. Iako su domaći uspeli da se primaknu na samo poen zaostatka, 16 : 15, Kraljevčani nisu dopustili iznenađenje. Pored Kovačevića, razigrao se i Borovnjak koji je probijao blok Smedereva iz svih pozicija, a siguran na mreži bio je iskusni Vladan Aleksić. To je doprinelo da Ribnica ovaj period igre dobije ubedljivim rezultatom, 25 : 17.
U trećem setu, domaći su se dugo držali dobro, ali im je kao i u prethodna dva, u završnici popuštala koncentracija, a to su puleni trenera Boška Mačužića itekako umeli da iskoriste. Ovaj period igre, Ribnica je dobila rezultatom 25 : 21 za konačnih 3 : 0 u setovima.    Mini liga od 5. do 8. mesta nastavlja se 6. marta, a Ribnica u derbiju 5. kola gostuje u Požarevcu kod Mladog Radnika.
I.S.



ODBOJKA
Pazarke uspešne u Raški
Raška - U derbiju 9. kola Međuregionalne lige odbojkašice Bana poražene su na svom parketu od ekipe Novog Pazara sa 3:0 (22:25, 20:25, 21:25). U interesantnom susretu gde je bilo dosta grašaka na obe strane, gošće su pre svega boljom igrom u polju uspele da zabeleže maksimalan trijumf. Trijumf Novopazarki je zaslužen, što je potvrdio i trener Raščanki Despotović, ali iz tabora domaćina imali su zamerke na suđenje. Odbojkašice Bana su trenutno na trećem mestu sa skorom od 6 pobeda i 3 poraza.
Branko Biševac



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DVADESETDRUGO KOLO
Lale procvale kraj Ibra

Mašinac - Novi Sad 64 : 74 (14 : 31, 10 : 10, 14 : 16, 26 : 17)
Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Mrdak, Milojković i Vlahović (svi iz Beograda).
Mašinac: Radulović 6, Milašinović 12, Popović 3, Bjegović 14, Vuletić, Kočergin 6, Šestović 2, Balaš 21, Čupković. Nisu igrali: Jovanović, Raković i Arsić.
Novi Sad: M. Kovačević 15, Jančikin 5, Bunić 4, Rakić 18, S. Kovačević 10, Subotić 6, Ljubojević 12, Pobrić 4, Mitić. Nisu igrali: Grubor, Grozdanić i Dragaš.
   Košarkaši Novog Sada potvrdili su dobru formu i nastavili pobednički niz trijumfom u Kraljevu protiv ekipe Mašinca rezultatom 74 : 64. Novosađani su u potpunosti nadigrali indisponiranog domaćina, ali su u završnici umalo prokockali visoku prednost koju su imali tokom većeg dela utakmice.
Novi Sad je odlično otvorio utakmicu i vrlo brzo stekao visoku prednost koja je na kraju prve četvrtine iznosila čak 17 poena, 31 : 14. Dominirao je u tim trenucima bivši igrač Mašinca, Miljan Rakić koji je pored sjajnog šuta, odlično razigravao i saigrače, Maksima Kovačevića i Ljubojevića. S druge strane, Mašincu ništa nije polazilo od ruke. Pokušavali su domaći kao u susretu sa Ergonomom da trojkama drže meč u rezultatskom egalu, ali lopta nije htela u koš pa se kako je utakmica odmicala, sve više uvlačila nervoza u ekipu koju sa klupe predvodi Vladimir Đokić.
Studenti su i pored slabog procenta šuta bili uporni, pojačali su odbranu, a napad je u poslednjoj četvrtini bio znatno uspešniji. Trojkama Balaša i Radulovića, Mašinac je na dva minuta pre kraja susreta uspeo da smanji zaostatak na tri poena, 67 : 64, ali su jači nervi gostiju presudili i bodovi su ipak sasvim zasluženo otišli u Novi Sad. Treba napomenuti da je pred kraj utakmice došlo do teže povrede beka Mašinca Popovića što predstavlja dodatni problem stručnom štabu mlađeg kraljevačkog prvoligaša u finišu sezone.
Narednog vikenda na programu je veliki gradski derbi u kojem će u Hali sportova na Ibarskom keju snage odmeriti Sloga i Mašinac.

VOJVODINA LAKO SA SLOGOM
Vojvodina Srbijagas - Sloga 88 : 75 (28 : 10, 22 : 16, 20 : 28, 18 : 21)
Novi Sad. Velika dvorana SPC. „Vojvodina“. Gledaca: 300. Sudije: Vojinović (Novi Sad), Ličina (Zrenjanin), Strika (Beograd).
Vojvodina Srbijagas: Veličković 9, Martinić 12, Tomašević 19, Kovačević 12, Matić, Jevđić 2, Bošnjak 7, Radak 2, Marjanović, Mičeta 15, Fekete, Avlijaš 10.
Sloga: Đorđević 8, Dašić 2, Topolović 2, Dimitrijević, Garović 4, Borovčanin 19, Razić 25, Oluić, Tokalić, Gambiroža 10, Simeunović 5, Mirković.
Košarkaši Vojvodine bez mnogo muke savladali su ekipu Sloge i sačuvali nadu da će se plasirati u Super ligu. Vojvodina je od samog starta utakmice zaigrala maksimalno angažovano, tako da se nijednog trenutka nije postavljalo pitanje pobednika.
I.S.



Pripreme ušćanskih fudbalera

UŠĆE - U toku realizacije priprema za nastavak fudbalskog prvenstva u Regionalnoj fudbalskoj ligi fudbalski klub Radnik odveo je svoje fudbalere na zimske visinske pripreme na prelepe terene rudnjačke visoravni.
   Smeštaj fudbalera na Rudnu omogućen je izlaskom u susret opštine Kraljevo i opštinskog odbora demokratske stranke u Ušću u dečjem odmaralištu koje je obnovljeno sredstvima opštine i američke donacije „VOCCA“. Za grejanje prostorija obezbeđen je ugalj Ibarskih rudnika kao i radna snaga za loženje kotlova radi zagrevanja prostorija.
Ono što je obradovalo bivše igrače nekada čuvenog fudbalskog kluba Radnik je činjenica da se nekada davno tu stvarala pobednička ekipa koja je osvajala i kup Srbije i bila jedna od najkvalitetnijih ekipa Zapadnomoravske zone pa se isti nadaju eventualnom povratku kvaliteta ekipe na nivo toga vremena.
Prema izjavama fudbalera i članova uprave pripreme su sprovedene bez većih problema i nadaju se većem uspehu nego do sada i povratku većeg broja gledalaca na fudbalski teren što je nekada bila tradicija u Ušću.
Ono što bi fudbaleri poželeli je da je vreme da se počne sa dogradnjom objekata za službene prostorije od svlačionice do kancelarije zašta su obezbeđena sredstva još prelaskom fudbalera Mladenović Dragana iz Zvezde u inostranstvo što je i bila njegova najveća želja da se to uradi na stadionu fudbalskog kluba Radnik u Ušću.
Slavoljub Mladenović

Tri zlata iz Slovenije

Raška - Članovi karate kluba „Raška“ proteklog vikenda na Međunarodnom turniru „Ruše“ u Mariboru osvojili su tri zlatne medelje. Prvo mesto u konkureniciji juniora osvojio je Radoslav Sretenović, dok su Nikola Marković i Mirko Puzović osvojili zlatna odličja u seniorskoj konkurenciji. Ovo je još jedan uspeh karatista iz Raške i nastavak niske medalja koje su osvojili na nedavnom takmičenju u Kraljevu u okviru „Kraljevačkog pobednika“, kada su osvojili 18 medalja.
Branko Biševac