Nove uniforme na ulicama od leta
Prvih godinu dana na čelu Kraljeva
Kreditni rejting u „pravi čas“
Voz bez voznog reda
Proizvedeš pa baciš!!!
Rijeka je druga priča
U susret danu žena
Izabrane najlepše neveste sa teferiča
Lov - ribolov
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, košarka, planinarenje

RETROVIZOR
Crni dani


Disu, u spomen.


U Srbiji već sto leta ničeg novog -
svud se širi vonj od greha Srbinovog.
još bujaju crni dani opadanja,
i oseća truli zadah propadanja

Među nama još se peva pesma stara,
još se trpe i nemanje i stradanje,
glave digli goli ološ i fukara,      
pred neznanjem uzmaklo je svako znanje.                     

Porušeni  svi su naši ideali,                   
uništene sve vrednosti i vrline,   
prozborili sve neuki i sve mali   
i sa dna se šljam  uzdigo u visine.

Iz zemlje je svaka pravda proterana,
umesto nje narodu se krivda deli,         
od gluposti navirućih sa svih strana
pamet nam  se odmetnula u svet beli.

Prognani su i istina i  poštenje,
nabujali gnjile laži svi potoci,     
pogaženi sveto kumstvo i krštenje,       
iz jazbina izmileli svi poroci.                              

Olako smo zaratili sa jačima,                
ratni poraz pretvorili u pobedu, 
postiđeni ostali smo pred precima         
i zapali još dublje u kal i bedu.  

U blatu su ratne trube i barjaci,
nestala je nekadašnja hrabrost naša,
u grobov,ma leže divi i junaci
ostali smo mi - potomci podrepaša.

Zemlju su nam razdrobili velikaši,
lažne vođe, izdajice i beštije,
u crno su zavijeni dani naši -
pola Srba ostalo je bez Srbije.

Imovinu narodnu smo rasprodali,
u pohlepi za parama - u bescenje,
sami sebe patriotom svi nazvali,
sami sebi dodelili i ordenje.

Nad ambisom stojimo već godinama,
nad ambisom odavno je i država,
neizbežna kataklizma je pred nama -
javno mnjenje zaspalo je i još spava.

Vek čitavi u Srbiji isto sve je -
oslepljeni živim ognjem crnog skota,
uzdižemo sve patuljke i pigmeje
i stvaramo idole od idiota.

Sto godina rađamo se u crnini,
sto godina živimo u crnoj noći,
sto godina smrt nam je u pomrčini,
ali, nada ne umire - sve će proći
i sve opet započeti - u crnini.
Zoran Raspopović, 2010.

Kraljevom će patrolirati 25 komunalnih policajaca, jer ih je toliko predviđeno prema broju stanovnika. Raspisivanje konkursa za prijem u komunalnu policiju očekuje se za dva meseca

KRALjEVO - Zakon o komunalnoj policiji je predvideo da lokalne samouprave zaposle određeni broj policajaca, a on će zavisiti od toga koliko stanovnika ima ta opština ili grad. Tako će postojati jedan komunalni policajac na 5.000 stanovnika. Kada broj stanovnika u Kraljevu podelimo sa predviđenom kvotom, dobićemo ukupno 25 čuvara, koji će danonoćno sprečavati i kažnjavati sve koji se recimo nepropisno parkiraju, koriste javne površine ili bacaju smeće na nedozvoljenim mestima.
   Međutim, s obzirom da je na snazi Zakon o smanjenju lokalne administracije nije jasno kako će se izdvajati novac za plate komunalnih policajaca, kada se već govori o otpuštanju prekobrojnih. S obzirom da je kraljevačka lokalna samouprava na samoj crti koja razdvaja one gradove koje imaju višak i one koji nemaju, formiranje Odeljenja komunalne policije, budžet Kraljeva će opteretiti za taj broj od 25 policajaca.
   - Znate kako, policija će biti namet na budžet u smislu davanja plata, ali oni neće biti samo čistači grada, već će njihova pojava na ulicama grada doprineti određenim prihodima u isti taj budžet, i to predstavlja jednu vrstu zatvorenog procesa - kaže Ljubiša Simović gradonačelnik Kraljeva.    Komunalna policija može da počne da radi od marta ili aprila naredne godine, u opštinama koje budu najažurnije, odnosno u drugim opštinama nekoliko meseci kasnije. Komunalni policajci će biti uniformisani i imaće svoja obeležja i vozila, moći će da legitimišu, privode ili primene silu u slučaju da se neko ponaša neadekvatno. Policija će se baviti komunalnom problematikom koja štiti građane, kao što je problem sa parkiranjem, bukom u kafićima, lomljenjem klupa u parku, vodom, kanalizacijom, deponijama, saobraćajnom signalizacijom i slično. Kandidati za pripadnike komunalne policije moraju da imaju najmanje srednju stručnu spremu, a načelnik komunalne policije visoko obrazovanje.
   Ljubiša Jovašević, zamenik gradonačelnika Kraljeva, pored brojnih primedbi na sam tekst zakona, u jednom intervjuu izrazio je sumnju da će Kraljevo imati dovoljno sredstava za sopstveno funkcionisanje, a tek za troškove komunalne policije. Jovašević se tada zapitao, da li će visokoobrazovani čovek pristati da obavlja posao načelnika komunalne policije za platu od 40.000 dinara?
   - Kriterijumi za plate, kao i za zapošljavanje još uvek nisu utvrđeni. Znam sigurno da načelnik komunalne policije neće imati toliku platu, jer i sada načelnici odeljenja u gradskoj upravi primaju veću platu od 40.000 dinara - objašnjava gradonačelnik Simović.
Postoji mogućnost da višak zaposlenih iz lokalne samouprave pređe u komunalnu policiju, ali su, takođe, ta radna mesta otvorena i za mlade oba pola.           

KRAGUJEVČANI NESTRPLJIVI
   Gradskoj upravi u Kragujevcu pristiglo je više od 400 zahteva zainteresovanih za posao komunalnog policajca, iako konkurs za prijem u novoformiranu službu još nije ni otvoren! Kako kažu u gradskom veću Kragujevca, najpre će se sprovesti interni konkurs među sadašnjim zaposlenim radnicima u organima gradske uprave, a ako bude potrebno raspisaće se i javni konkurs.
Nenad Božović

Pošast uzima maha

NOVI PAZAR - Skoro 4.000 zavisnika od droge trenutno ima u Novom Pazaru, a veliki broj njih svakodnevno se bavi krađama i na taj način obezbeđuje novac da plati drogu narkodilerima. Ova pošast kojoj su najviše izloženi mladi veoma je raširena u Novom Pazaru i okolini, a zabrinjavajuće je što broj zavisnika raste iz dana u dan.    Međutim, u Novom Pazaru vlada mišljenje da policija hapsi samo sitnije narkomane i dilere, dok su „krupnije ribe“ koje valjaju velike količine marihuane, heroina i kokaina i dalje na slobodi. Pored ostalog, narkodilerima su svakodnevno „meta“ škole i obrazovne ustanove.
   Inače, Novi Pazar je dugo važio za tranzitni centar u švercu droge na relaciji Istanbul - Zapad, a poslednjih godina deo zla ostaje u ovom gradu i truje ovdašnju omladinu. Velike količine droge u poslednje vreme „distribuiraju“ se i sa Kosova.    Dobar poznavalac prilika u novopazarskom kriminalnom miljeu ističe da se svi veći kriminalci u Novom Pazaru isključivo bave trgovinom narkotika i žena, dok su krađe uglavnom prepuštene sitnijim „igračima“, odnosno narkomanima.
  Takođe, u poslednje vreme, u Novom Pazaru „operiše“ jedna grupa poznatih narkomana i kradljivaca koji su se prinudno vratili sa Zapada u rodni kraj, jer su posle mnogih izvršenih krivičnih dela i odležanih robija dobili zabrane ulaska u zapadnoevropske zemlje.         
N.G.

   Ibarske su pokrenule  akciju „Pitanja, primedbe, predlozi“. U svakom broju odgovaraćemo na pitanja nekog čitaoca kojeg zanimaju određeni zakonski akti ili pojašnjenja vezana za rad nekog javnog preduzeća ili gradske uprave. Čitaoci takođe mogu davati i sami primedbe na rad nekih organa, ali i predlagati kako da se određeni problemi reše. Možete nas kontaktirati mejlom redakcija@ibarske.net, telefonom na broj 327-555 ili poštom na adresu: Ibarske, Milana Toplice 1/15.

         Za ovaj broj tražili smo odgovore na pitanja koja je naš čitalac Milan Majstorović iz Ulice Đure Đakovića br. 19 postavio Odeljenju za inspekcijske poslove..

   Više godina unazad, tačnije od izgradnje i puštanja u saobraćaj nadvožnjaka, stanovnici naselja od pruge pa prema Jarčujaku imaju izuzetno veliki problem prelaska preko tog neobezbeđenog pružnog prelaza i stalno blatnjave ulice u delu neposredno ispred pruge iz ulice Đure Đakovića. Naš čitalac pita imaju li oni pravo da kao i drugi građani ne plašeći se zaglavljivanja u blatu i vodi, nesmetano ulaze u uže gradsko jezgro?
- Što se tiče rigole i vodovodnih kanala u Đure Đakovića ispod nadvožnjaka, izvršenje za njihovo uređenje je već izdato i radovi počinju sutra. JKP „Putevi“ su snimili situaciju na terenu, jer smo registrovali da se prilikom padavina zadržava veća količina vode, i onda je onemogućen prolaz, kako vozilima tako i pešacima. Rigola je otvorena, putni kanali se otkopavaju i čiste, i očekujem da danas sve to bude završeno. Na taj način će atmosferske vode oticati i više se neće stvarati ono „jezero“ - rekla nam je u sredu Jasminka Jovanović, načelnica odeljenja za inspekcijske poslove.
Šta je sa vlasnicima garaža ispod nadvožnjaka koji bespomučno gaze zelenu površinu i direktno ugrožavaju životnu sredinu bacajući smeće van kontejnera?
- Inspekcijskim nadzorom nismo mogli da utvrdimo ko sve baca smeće po ulicama u tom delu i oko garaža, iz razloga što veću količinu tog otpada bacaju stanovnici koji žive u neposrednoj blizini, kao i deca na putu do Poljoprivredne škole. Mislim da bi oni sami mogli da povedu više računa o tome gde bacaju smeće ili ukoliko su uočili nekoga da je bacio smeće van mesta predviđenih za to, prijave našoj inspekciji. Ako imate gomilu smeća koje zatrpava jedno drugo, kako onda da mi utvrdimo koje to bacio - kaže načelnica inspekcijskih poslova, i dodaje da konkretno za ovu lokaciju u Đure Đakovića nije bilo nikakvih prijava građana.
Načelnica Jovanović dodaje da će ovih dana dati nalog JKP „Čistoća“, da bez obzira na to što jedan deo pored nečijih garaža nije u okviru njihovog redovnog posla iznošenja i deponovanja smeća, izvrše vanredno čišćenje svih tih otpadaka i smeća. Kako kaže načelnica onda će ostati samo da se nadamo da ovaj deo grada ponovo neće biti natrpan smećem ili da će građani prijavljivati one koji to čine.
Kada komunalna policija bude počela da radi, biće propisane veoma visoke novčane kazne za one koji bacaju smeće gde stignu. Kako nam je objasnila načelnica inspekcijskih poslova, ako se sada za takav prekršaj plaćalo od 2.500 do 10.000 dinara, kazne će biti nekoliko puta veće.

INTERVJU SA GRADONAČELNIKOM KRALJEVA LJUBIŠOM SIMOVIĆEM
Prvih godinu dana na čelu Kraljeva

   Sa lađevačkog aerodroma nadletaćemo hidrocentrale

   Od dolaska demokratske koalicije u Kraljevu je bilo poprilično turbulencije, svađa, odlaganja,  dogovaranja i ogovaranja. Godinu dana od preuzimanja vlasti u Kraljevu je period kada treba rezimirati prve rezultate ukoliko su vidljivi, a pravi sagovornik za to je gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović.

Generalni urbanistički plan i njegovo usvajanje može doneti velike promene ali i „žestoku“ javnu raspravu o njegovom usvajanju? Ono što odlikuje prvu godinu jeste štednja, otpuštanje…  
  - Uvek se očekuje neka solidna diskusija sa građanima, udruženjima, institucijama koje su zainteresovane za rad lokalne uprave, i to je jedan sasvim prirodan proces, gde se prelamaju različiti interesi. Ne znam da li će baš biti „žestoka“, ali će se sigurno raspravljati o detaljima tog plana. Ono što jeste tačno da smo budžet prilično redukovali jer neracionalnim trošenjem ne možete praviti strategiju i planove.
Prilično je bilo nesuglasica oko kredita, novih investicija, šta je prioritet. Očigledno da bi svako da gradi svoje selo. Šta je prioritet, jer gradu nedostaje mnogio toga, infrasruktura, bazen parking…
   - Kraljevo oskudeva sa zemljištem koje bi bilo ponuđeno investitorima, zbog toga što grad nije imao sredstva da izgradi neke važne saobraćajnice, kako bi se širile industrijske zone, i mislim da je sada pravi trenutak za to. Ovaj urbanistički plan uvažava te tačke, i lično mislim da će od ove godine jedan važan pojas vezan za obilaznicu, koja je u stvari autoput oko Kraljeva, krenuti da se gradi. Trenutno se radi na planu detaljne regulacije tog autoputa, i onda upravo pomoću tog novog urbanističkog plana ćemo moći da izvršimo eksproprijaciju zemljišta. Na taj način moći ćemo ozbiljno da konkurišemo u Vladi Srbije za dobijanje sredstava za izgradnju infrastrukture i dobijanja jedne moderne industrijske zone u ovom delu Kraljeva.
Ipak, nesporno je da je vlast podeljena i oko hidrocentrala.
   - Taj projekat pruža šansu za razvoj privrede i turizma, a brane neće dovesti do uništenja reke i ugroziti čitav sistem bunara koji vodom snabdeva Kraljevo, čime bi grad došao u opasnost da ostane bez vode. U isto vreme, do gradnje neće doći ukoliko studije pokažu da bi realizacija ovog projekta imala negativan uticaj na reku i životnu sredinu. 
Niko još nije rekao da li će se hidroelektrane na Ibru graditi ili ne. Projekat će se realizovati samo ako studija izvodljivosti koju radi Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi iz Beograda, pokaže da je izgradnja elektrana opravdana. Mislim da neslaganja oko hidrocentarala nemaju realnu osnovu samim tim što će se, ukoliko dođe do realizacije, na njima izgraditi posebne plovne staze za splavarenje. Na kraju, taj protokol je potpisan na nivou vrha dve države, uposliće 50-tak ljudi i biće zajedničko vlasništvo.    Drugi projekat koji je čini mi se jako bitan za grad, i u regionalnom smislu jeste Regionalna fabrika za preradu otpada sa nemačkim partnerom Medsorgom. Dokle se tu stiglo?
- Potpisan je preliminarni ugovor, ugovor sa odloženim dejstvom. Studija izvodljivosti sa projektnom dokumentacijom se radi od strane našeg strateškog partnera, nakon čega ćemo pristupiti daljem potpisivanju ugovora. Ono što je naša obaveza da sa gradovima koji su zaiteresovani da budu partneri u ovoj priči, potpišemo međuopštinske sporazume, i na kraju kada sve bude gotovo uz saglasnost Ministrstva potpišemo ugovor i krenemo sa izgradnjom fabrike vrednosti 300 miliona i upošljavanja preko 100 radnika. O ekološkom značaju ne treba ni govoriti.    Upravni odbor Železnica Srbije odlučio je da kraljevačkoj Fabrici vagona poveri posao izrade i remontovanja vagona vredan 593 miliona dinara. Da li je bilo pametno uplitati politiku u privredne tokove, a opet od privrede živi svaki grad?
- Fabrika vagona za potrebe Železnica Srbije će izraditi 50 novih vagona i remontovati 280, koliko ja znam u pogonima se već radi. Mislim da je to dobar početak. Kao prvi čovek grada nisam želeo da ostavim radnike Fabrike vagona same jer su u lokalnoj samoupravi videli partnera koji im može pomoći da se ukrajinski vlasnik spreči u daljoj rasprodaji imovine. Koliko će fabrika uspeti da napreduje, nije na nama već na menadžmentu koji treba da što je najbolje moguće pripremi fabriku za dalji proces.
   Poslednjih nedelja je kulminacija ponovnog ljuljanja vlasti…
- Bojim se da će se ljuljati i ona naredna  koja bi došla. To ipak ne daje za pravo ljudima koji obavljaju ovaj posao da se ne odnose korektno prema svemu što je bitno za funkcionisanje i prosperitet grada. Ono što je nama važno, jeste da mi završavamo neki posao i dok se ljulja koalicija, mislim da u tome ipak uspevamo jer je to u interesu građana Kraljeva. Ono što se često pitam od opozicije jeste što oni do sada nisu doveli te investiture.      Koliko znače krediti i zaduživanja u ovom trenutku, da li je bilo neophodno zadužiti se… i tu ste kritikovani?
- Po prvi put ove godine u okviru ove vlasti se pristupilo izradi plana obilaznice u dužini od 19 km, radi se glavni idejni projekat, i to su oni optimistički projekti naše koalicije koja treba da ostane na takvim projektima. Ono što su dva značajna podatka kad već govorimo o investicijama… prvo gasifikacija Kraljeva i evo sada mogu da kažem da će zvanično otpočeti 18. marta, posao vredan 25 milona evra. Taj posao će doneti domaćim graditeljima posao i odgovorno tvrdim sve što budemo radili ubuduće, radićemo na tome da naši radnici dobiju posao! Drugo kapitalno pitanje jeste konverzija aerodroma Lađevci, na šta smo dobili saglasnost od ministrastva odbrane i ministra Šutanovca. Strateški partner u izgradnji novog kontrolnog tornja i konverzije aerodroma biće Turska i kompletna investicija u dosadašnjim pregovorima je 13 miliona evra. Tako da je aerodrom Lađevci vrlo bitan strateški adut u poslovima koji budu rađeni, jer će biti civilno-vojni. To će značiti brži protok roba, razvoj turizma, saobaraćaja.    Godinama postoji plan kojim bi se raseljavanjem nehigijenskog naselja, koje se naslanja na Zdravstveni centar, otvorio dodatni prilaz, pre svega Hitnoj pomoći, a kasnije stvorio i preko potrebni parking.
- To je jedan od najvećih i najskupljih problema koje smo nasledili. Eksproprijacija prostora koji po ranijim planovima pripada bolnici bila bi paprena i ne jedan, nego nekoliko budžeta ne bi mogli da je izdrže, takvih nasleđenih slučajeva je poprilično.
   Poljoprivredu često pominjete, ali se nije puno odmaklo, a sezona radova kreće?
- Na narednoj sednici Skupštine očekujem usvajanje formiranja Fonda za poljoprivredu. Sredstva koja su do sada aplicirana u ovaj segment prvo nisu dovoljna i mislim da nisu ni na pravi način pomogla razvoju poljoprivrede, jer su rasparčavana na sitne iznose, i možda ne ni u prave ruke. Od resornog ministarstva imamo apliciranje na iznos od 25 miliona, ali dobijamo dobre predispozicije i kod predpristupnih fondova na osnovu dobrih projekata i to je već ozbiljan način da pomognemo jednu ozbiljnu granu.
   Došli ste na vlast, u jednom ipak da kažemo nelagodnom trenutku za vas, i tužnom za Kraljevčane, jer je gubitak prvog gradonačelnika našeg grada ostavio nekog traga.
- Da istina. Bez obzira što smo dr Miloš Babić i ja bili politički suprostavljeni, o njegovoj veličini kao čoveku, lekaru i humanisti uvek sam imao i imaću visoko mišljenje. Na kraju, zašto da ne i kao političkom protivniku, jer on je bio borac vredan takmičenja. Iza dobrih vrednosti nije lako nastaviti posao, jer vas tera da budete bolji, ali nažalost u lošijim vremenima.  
  Koliko ova vlast može da izdrži, i da li ste vi zadovoljni radom svojim i svojih saradnika u prvih godinu dana?
- Vlast će da izdrži onoliko koliko treba da izdrži i onog momenta kada to više ne bude mogla da čini na dobrobit Grada i građana, ona više kao takva i ne treba da radi svoj posao. Lično ne mogu biti nezadovoljan, ali uvek može i bolje i više!
Sonja Cvetković

   NOVI PAZAR - Menadžer Programa razvoja opština u jugozapadnoj Srbiji, Grem Tindal, predao je gradonačelniku Novog Pazara, Mehu Mahmutoviću, dokumentaciju za četiri značajna regionalna projekta: „Generalni projekat za regulaciju sliva reke Raške, sa aspekta zaštite od poplava“, „Glavni projekat za sanaciju deponije Batnjik“, „Studiju izvodljivosti za regionalnu deponiju za Novi Pazar, Rašku i Tutin, sa opcijama za Sjenicu“ i „Studiju izvodljivosti  za individualni tretman otpadnih voda na ruralnom području“.
   - Grad Novi Pazar od danas raspolaže dokumentacijom koja ima izuzetnu intelektualnu i stručnu vrednost. Sigurni smo da će Novi Pazar nastaviti da radi, u saradnji sa partnerima na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou,  na daljoj razradi tehničke dokumentacije i samom sprovođenju projekata - rekao je Tindal i zahvalio se na saradnji stručnim službama Novog Pazara i javnim preduzećima pri izradi dokumentacije.
      Evropska unija i Vlada Švajcarske su finansirale izradu dokumentacije za sva četiri projekta sa ukupnim iznosom od 251.000 evra.
   Postojanje projektno-tehničke dokumentacije je preduslov za sprovođenje projekata i pomoći će opštinama da svoje projekte kandiduju za finansiranje kod donatora. Izrada dokumentacije za ove projekte u skladu je sa Strategijom održivog razvoja Novog Pazara i sa važećim propisima i standardima u oblasti zaštite životne sredine.
Z.M.

  NOVI PAZAR - Ako je neko stvarno u blatu do guše, onda su to sigurno stanovnici novopazarskog naselja Šestovski Potok, koje se nalazi nedaleko od samog centra grada. Građani čije su kuće propale pre nekoliko godina usled klizišta, preseljeni su u ovo gradsko naselje, a nove stambene objekte im je u oktobru 2007. godine obezbedilo tadašnje Ministarstvo infrastrukture, u saradnji sa opštinom Novi Pazar.
   Kad su dobili ključeve od kuća, kako kažu ovdašnji građani, obećano im je da će u narednih nedelju dana dobiti asfaltiranu ulicu kao što i priliči gradskom naselju. Međutim, stanovnicima Šestovskog Potoka su ostala samo pusta obećanja i blato, jer i dan danas nemaju ulicu, pa kad izađu iz svojih kuća i krenu na posao, pijacu, po hleb ili namirnice do prvog asfalta moraju da hodaju u gumenim čizmama.
   -  Obraćali smo se više puta nadležnima u gradskoj upravi, Zavodu za urbanizam, kao i Sekciji za puteve, da konačno dobijemo ulicu, ali svaki naš pokušaj bio je bezuspešan, pa i dalje mučimo muku sa blatom - kaže Ivan Milojević iz naselja Šestovski Potok, i dodaje da ovo predstavlja ružnu sliku Novog Pazara koji je dobio status grada.           
N. G.

PONOVO AKTUELIZOVAN ZAVRŠETAK OBILAZNICE OKO KRALJEVA
Kreditni rejting u „pravi čas“

Od planiranih 18 kilometara obilaznice, izgrađeno je tek nešto više od dva. Da li će dobijanje kreditnog rejtinga ubrzati završetak obilaznice?

   „Kreditno zaduživanje lokalne samouprave je već predstavljeno u skupštini grada i obrazloženo je na primeru kapitalne investicije, kao što je izgradnja buduće obilaznice oko Kraljeva“ kaže gradonačelnik Kraljeva. G17 plus traži da se država obaveže da će učestvovati ili u finansiranju projektne dokumentacije ili u eksproprijaciji zemljišta.
   Za minulih petnaestak godina, od planiranih 18 kilometara ove obilaznice, izgrađeno je tek nešto više od dva. Do početka izgradnje autoputa, odnosno, nastavka radova na obilaznici kraljevačkoj Direkciji predstoje još dva velika posla - premeravanje i eksproprijacija 700 hektara zemljišta kuda auto-put treba da prođe. Ideja gradske vlasti bila je da se izradi projektna dokumentacija obilaznice, kako bi spremno dočekali početak radova na izgradnji trase novog autoputa od Pojata, preko Kraljeva do Preljine, pa sve do Užica i granice sa BiH.
Poslednja sednica gradskog veća pokazala je da raskola u vladajućoj koaliciji ipak ima. Članovi Veća iz G17 plus nisu hteli da glasaju da se grad kreditno zaduži kako bi se izgradila obilaznica oko Kraljeva, jer nije samo u pitanju bio projekat, već i nerešeni imovinsko-pravni odnosi.
- Ne dozvoljavamo da se grad zaduži i za izradu projektne dokumentacije i za eksproprijaciju zemljišta. Tražimo da nam se dostavi na uvid pisani dokument u kojem će se videti da će ministarstvo za infrastrukturu finansirati deo obilaznice oko Kraljeva. Nema primera da je neka lokalna samouprava platila i da se izradi projektna dokumentacija i da se plati eksproprijacija zemljišta. Smatramo da bi kreditno zaduživanje na ovakav način bilo pogubno za Kraljevo. Prazna obećanja ništa nam ne znače, i hoćemo potpisanu obavezu Ministarstva za infrastrukuru da će platiti deo sredstava - kaže Jovan Nešović poslanik G17 plus.
Dobijanjem kreditnog rejtinga, odnosno pozitivne ocene USAID-a da sa Kraljevom treba sarađivati jer je pouzdan partner, do juna će se sačiniti besplatna studija izvodljivosti koja će investitorima značiti. Kako kaže gradonačelnik Simović dobijanje kreditnog rejtinga je i jedna vrsta marketinškog poteza. Kreditno zaduživanje lokalne samouprave je već predstavljeno u Skupštini grada i obrazloženo je na primeru kapitalne investicije, kao što je izgradnja buduće obilaznice oko Kraljeva.
- Finansiranje određenih faza buduće obilaznice ne možemo izvesti iz realnih budžetskih prihoda. Ulaskom u posao izgradnje obilaznice, dobićemo mogućnost da uposlimo naše firme, ali i mogućnost finansiranja domaćih i stranih investitora u područje buduće industrijske zone. Dakle, ako bi neko pomislio da takve stvari može da učini iz redovnih budžetskih primanja u velikoj je zabludi, jer mi planiramo da ulaskom u kapitalnu investiciju izgradnje obilaznice u dužini od 19km, dobijemo jednu industrijsku, preko koje ćemo kasnije imati povraćaj kroz budžetske prihode - kaže gradonačelnik Ljubiša Simović.
- Ideja da grad plati za izradu projektne dokumentacije i eksproprijaciju na trasi od 18 kilometara, a da potom država plati za ostatak radova plod je razgovora sa ministrom Mrkonjićem. Zbog čistog politikantstva koje se ogleda u sukobu G17 sa DS-om na lokalnom nivou i Mrkonjićevog ministarstva i NIP-a na državnom može se desiti da ne započnemo jedan od najvećih projekata na teritoriji grada - kaže Ljubiša Jovašević, zamenik gradonačelnika.
Milomir Šljivić, predsednik gradske Skupštine kaže da izrada projektne dokumentacije prema dobijenom predračunu od stručnih službi Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo iznosi oko 300 miliona dinara i da se projektna dokumentacija ne odnosi samo na obilaznicu, već i na plan izgradnje zatvorenog bazena. 
- Ako me pitate da li sam ja za to da Kraljevo plati izradu ove dokumentacije, reći ću vam da nisam, ako ne mora! Ponavljam da grad Kraljevo donosi samo deklarativnu odluku, a od Ministarstva zavisi da li će nam odobriti - kaže Šljivić.
Nenad Božović

Kraljevo sposobno za investitore

   KRALjEVO - Kraljevo, Novi Sad i Valjevo prve su lokalne samouprave u Srbiji koje će do juna ove godine dobiti kreditni rejting međunarodne agencije Mudis, jer su se pokazala kao najbolja mesta za investitore i kreditore, saopštila je Američka organizacija za međunarodni razvoj (USAID).
   Na završetku USAID-ovog takmičenja u kome je učestvovalo 16 gradova i opština dodeljeni su sertifikati kreditnog rejtinga. Gradovi i opštine su se nadmetali u veštini analize i prikazivanja svoje kreditne sposobnosti učesnicima na međunarodnom tržištu kapitala. Trebalo je da predstave svoje finansijske rezultate postignute u prethodne četiri godine, finansijske planove za narednih pet godina i kvalitet upravljanja.
   - Ova nagrada koju smo dobili je u vrlo važnom trenutku za naš grad. Bez obzira na brojne probleme. Pokazali smo da kao Lokalna samouprava možemo da budemo dobar partner u poslovanju sa budućim investitorima -  rekao je Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva.
   Ako nema finansijskog izveštavanja i rejtingovanja potencijalnih emitenata hartija od vrednosti, nema transparentnosti, bez koje nema poverenja, odnosno kredita i investicija, a time i ekonomskog razvoja, odnosno radnih mesta. Na ovaj način lokalne samouprave mogu ući i u zajedničke projekte i finansiranje koje je neophodno radi daljeg prosperiteta.
   - Svakako, jer na ovaj način ćemo od predstavnika, odnosno evropskih eksperata dobiti besplatnu Studiju kredibilnosti na osnovu koje ćemo biti predstavljeni. Studija će biti gotova do juna meseca i mi smo od tada i praktično spremni za investitore - kaže Simović.
   Predstavnica Mudisa Brunhilda Bibić kazala je da će kreditni rejting pomoći lokalnim samoupravama u Srbiji da povećaju transparentnost i efikasnost na tržištu, biće prepoznatljivije i moći će da se porede sa drugim gradovima u svetu, što je važno za povećanje investicija. Direktor misije USAID-a u Srbiji Majkl Harvi kazao je da je od ključnog značaja da sve opštine u zemlji budu dobro razvijene, a kvalitet lokalne samouprave pokazao je da vredi ulagati u male opštine u Srbiji. Jedan od bitnih faktora pri ocenjivanju bilo je i trošenje novca javnog sektora.
   Na takmičenju su učestvovali i Niš, Leskovac, Subotica, Zrenjanin, Kruševac, Pančevo, Šabac, Čačak, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Užice i Inđija. Predstavnici svih gradova koji su se takmičili će imati priliku da sa USAID-ovim Programom MEGA idu na studijsko putovanje u jednu od susednih država kako bi se upoznali sa projektima izdavanja opštinskih obveznica.         
Sonja Cvetković

Voz bez voznog reda

UŠĆE - U petak 26. februara  na sastanku u Studenici šest predsednika mesnih zajednica i četiri odbornika ušćanskog područja izabrali su Inicijativni odbor od tri člana, Živorada Dražovića, Sašu Košanina i Dragoslava Dugalića, sa zadatkom da naprave dinamiku formiranja Opštine Ušće u sastavu grada Kraljeva.
   Odluka o formiranju Inicijativnog odbora velikom brzinom se proširila u učmalom Ušću i na ušćanskom području, ali je kod građana naišla na nepoverenje, najviše iz razloga jer je u Odboru član koji je sedeo u odborničkoj klupi kada se u Kraljevu glasalo da Ušće ne bude opština.
   Građani Ušća odlično pamte 2004. godinu kada je Skupština opštine Kraljevo 30.11.2004. godine donela odluku uz glasanje ušćanskih odbornika da se Ušće kao opština pojavi u sastavu grada Kraljeva sa opštinama Kraljevo centar i Ribnica i kada je prestala da važi odluka o saglasnosti o formiranju samostalne Opštine Ušće koju je donela Skupština opštine Kraljevo čiji je predsednik bio gospodin Jović.
   U anketi koju smo sproveli na celoj ušćanskoj regiji dobili smo rezultate koji kažu da građani smatraju da ova nova inicijativa nije dobra s obzirom da već postoji Inicijativni odbor koji kod sebe ima urađen kvalitetan elaborat o ekonomskoj opravdanosti formiranja Opštine Ušće sa dugoročnim programom razvoja iste.
   U razgovoru sa mladim ljudima i ušćanskom inteligencijom dobili smo mišljenja da je potrebno da se sazove jedan širi sastanak bivših članova Inicijativnog odbora, predstavnika zainteresnovanih stranaka, privrednika, i ušćanskih intelektualaca, kao i ušćanske mladosti, na kome treba izabrati novi inicijativni odbor u kome najmanje ima mesta za odbornike, jer njihov je redovan zadatak učestvovanje u skupštinskom radu i zahtevanje izmene statuta radi omogućavanja formiranja Opštine Ušće.
   Sagledavajući zakon i način formiranja Opštine Ušće neophodno je postupiti po Ustavu i Zakonu o teritorijalnoj organizaciji gde je predviđena mogućnost formiranja opštine sa brojem stanovnika ispod deset hiljada sa određenim geopolitičkim i gravitacionim položajima kao što je Ušće, za šta je predviđen referendum.
   Na kraju možemo konstatovati na osnovu mišljenja građana da je ovakav način rada Inicijativnog odbora kao i njegovo formiranje kao voz bez voznog reda.
Slavoljub Mladenović

Ekonom - od sjaja do stečaja

UŠĆE - Kada krenete od Kraljeva prema Ušću spazićete ispred Ušća veoma kvalitetne hale i objekte fabrike Ekonom u kojima nema više žagora i veselih ljudi kao nekada i gde se još samo puši dim iz kotlarnice koja podseća na nekada čuveni kolektiv na tlu bivše Jugoslavije.
Fabrika koja je nekada zapošljavala oko 250 radnika i preko 80 omladinaca sa velikim prosečnim ličnim dohocima i sa veoma kvalitetnim proizvodnim programima većinom za izvoz, sada se nalazi u najtežoj situaciji od svog osnivanja, pred vratima stečaja.
   Ispred fabričkih hala kod kapije nema više autobusa da čekaju radnike za prevoz po smenama niti veliki broj putničkih automobila na lepo urađenoj površini za parkiranje van fabričkog kruga.
Koliko je vredela fabrika Ekonom za Ušće ne može se meriti nikakvom cenom. Njeno posrtanje oteralo je ušćansku mladost trbuhom za kruhom, a radnike pred penzijom, ili sa pola radnog staža na sud. Nezaposlenost je najviše pogodila ušćanske trgovine i ugostiteljstvo.  
  Prema mišljenju nekih stručnjaka, glavni razlog nestajanja ovog kolektiva je pokušaj preseljenja izvesnog dela kapaciteta u bivšu fabriku metalne stolarije u Baljevcu gde se nije moglo odmah uklopiti u kvalitetnu proizvodnju, što je uticalo na vreme isporuke i sam kvalitet proizvoda i odustajanje kupaca.
Radnici fabrike su u više navrata štrajkovima pokušavali da reše propadanje fabrike, ali su ti štrajkovi organizovani bez pravih programa što je dovodilo do ekcesa i do sudskih procesa.
   Građane Ušća i bivše i sadašnje radnike sada najviše interesuje da li će fabrika ići u stečaj i posle stečaja početi da radi na zadovoljstvo vlasnika i samih radnika, kao i da li će ista promeniti vlasnika, što je do sada i bio glavni kamen spoticanja i stvaranja struja u samoj fabrici među sindikatima i radnicima.
Slavoljub Mladenović

RAŠKA/NOVI PAZAR - U Skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je usvojen u avgustu prošle godine, građani imaju  mogućnost da podnesu zahtev za legalizaciju bespravno podignutih objekata. U Odseku za urbanizam Opštinske uprave Raška, saznali smo da na teritoriji naše opštine ima oko 1.000 nelegalnih objekata, a do pre par dana, ovom odseku podneto je oko 250 zahteva. Pravilnik o legalizaciji predvideo je i popust od 60 odsto za legalizaciju stambenih objekata, površine do 100 metara kvadratnih

   Iznos naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, zavisi od zone u kojoj se objekat nalazi. Tako će, na primer, vlasnik objekta u drugoj zoni, za legalizaciju umesto 1.959 dinara, izdvojiti 783,60 dinara po metru kvadratnom. Za treću zonu, sa popustom od 60 odsto, vlasnik stambenog objekta će platiti 723 dinara po kvardratu, u četvrtoj 501,2 dinara, dok je u petoj zoni cena 370 dinara.
Prvu zonu predstavlja Kopaonik, gde su svi objekti kategorisani kao javni, poslovno-uslužni i komercijalni. Po važećem cenovniku, za legalizaciju kvadratnog metra na Kopaoniku vlasnici plaćaju 26.667, dok je za legalizaciju takvog objekta u Raški potrebno izdvojiti 2.123 dinara.
Za sve one koji treba da legalizuju objekat, neophodna je sledeća dokumentacija: dokaz o pravu svojine, fotografija objekta, tehnički izveštaj o stanju objekta, dokaz o uplati republičke takse od 720 dinara, zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole i dokaz o uplati naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
I u Novom Pazaru, interesovanje za legalizaciju bespravnih objekata raste iz dana u dan. U ovoj opštini, kako smo saznali od šefa Odseka za urbanizam i izgradnju, Miloša Puzovića, ima preko 10.000 nelegalno podignutih objekata, a mnogi od njih su veći od 100 kvadrata, tako da njihovi vlasnici ne mogu da računaju na popust od 60 odsto.
Opština Novi Pazar odlučila je da svima, koji plate naknadu za gradsko građevinsko zemljište ođednom, odobri popust od 30 odsto, bez obzira na kvadraturu objekta. Ukoliko nisu u mogućnosti to da učine, moraće prvo da uplate 30 odsto od ukupne sume, a ostatak na 24 mesečne rate.
Naknada za gradsko građevinsko zemljište, u ekstra zoni u Novom Pazaru je 1.659 dinara, dok je u četvrtoj, najjeftinijoj zoni, iznos po kvadratu 340 dinara, za stambene objekte.
Do sada je, u ovoj opštini, podneto negde oko 2.000 zahteva po novom zakonu. Po starom Zakonu, iz 2003. godine, dokumenta za legalizaciju podnelo je oko 5.000 vlasnika objekata i oni neće morati ponovo da prolaze kroz proceduru.
Jelena Jelić

Proizvedeš pa baciš!!!

Ceo prošlogodišnji rod krompira porodica Nektarijević moraće da baci jer nema kome da ga proda

KRALjEVO - Katrga, selo na granici Kraljeva i Čačka poznato je po dobroj proizvodnji povrća. Porodica Nektarijević već godinama važi za one proizvođače sa dobrom praksom i proizvodnjom. Delatnost ovog posla donela je vremenom i opredeljenje da im bude osnov egzistencije jer je Stevo dugo godina radio u „Ceru“ Čačak. Međutim, raspadom ovog preduzeća, usled nemilih ratnih dešavanja ga je uslovio da počne da se bavi ozbiljno poljoprivredom.
   - Nekako je valjda bilo uslovljeno, ali i normalno da nakon propadanja firmi gde smo radili supruga i ja, svoj dalji posao podredim selu. Zemlja koju imam je plodna, trebalo je samo naći načina šta raditi. Seljak u Srbiji luta, a i kako ne bi sve što radimo danas košta. Pogledajete samo koliko hrane proizvodi država, svi pričaju o tome! A ko nas stimuliše? Ja imam tu srećnu okolnost da sam uspeo vremenom da obezbedim mehanizaciju,izgradim infrastrukturu, objekte skladišta. To sve košta - kaže naš domaćin.
   Proizvodnja povrća predstavlja jednu od najintenzivnijih grana biljne proizvodnje što se izražava veličinom prinosa po jedinici površine, ostvarenim dohotkom, neto prihodom i učešćem ljudskog rada. Tako na primer može da obezbedi i deset puta veću vrednost proizvodnje  u odnosu na pšenicu. Ovo gazdinstvo na 10 hektara uglavnom gaji kupusnjače i krompir, i to nakon skidanja ranih strnina, pa su jedni od retkih koji u centralnoj Srbiji imaju na istoj parceli dva roda.
   - Moraš biti ekonomičan, jer ovo je plodna zemlja, malo šta ovde ne uspeva. Obično za potrebe stočnog fonda posejem kukuruz, rane strnine, nakon toga povrće. Plavi patlidžan, karfiol, kupus, nešto paprike i naravno krompir, merkantilni, ali i nešto semenskog. Na taj način maksimalno iskoristim svoju zemlju, jeste da su obaveze, ali od toga živimo moja porodica i ja. Podele posla nema, kad zatreba uključimo i nešto radnika. Da se isplati ne bi radili, ali nije to onaj maksimum ekonomije na koju računam - kategoričan je Nektarijević.
   Subvencije države ne koristi jer im je isplativije zbog proseka da uplaćuju privrednu nego poljoprivrednu penziju. Taj odnos ga svake godine košta prilično sredstava koji bi uložio u novu proizvodnju, mada se naš sagovornik pita i kome da proda krompir koji trenutno ima na lageru ako država još uvek nije uspela proizvođačima da obezbedi izvozne dozvole. Za Srbiju je ova proizvodnja tržišno mala, ali i cenovno nije prema očekivanju.
   - Ovo je sramota, šta nam rade! Koliko je pijaca zatvoreno, gde da prodamo robu, nakupci te ucenjuju, zadruge ne postoje da bi nam nešto otkupile. Meni krompir stoji u skladištu. Otoplilo, počeo da proniče, to nije gubitak, već propast! I meni sad država priča kako o nama vodi računa. Godinama nam sole pamet oko izvoznih dozvola. Pa koji je seljak lud da ide protiv sebe, oni su smislili zakone koje treba da sprovode, ali izgleda ih sprovode samo na nama. Sve državi redovno platiš, a od nje ne možeš da dobiješ ništa. Moj motiv je da želim svom detetu da obezbedim bolji život, a kad bi čekao na nadležne ne bi imao motiva nikad! Da ne govorim o infrastrukturi, selo i seljak su dobri samo kad su izbori - ogorčen je Stevo.
   Agrarna politika po oceni ovih, možemo reći uspešnih poljoprivrednika nije u koleraciji sa selom. Nektarijevići zato osim povrtarstva drže i nešto stoke, koje podrazumevaju muzna grla, nazimice i nešto živine. Stevo kaže u poluzbilji da više u selu ne može ni jaje da se kupi. U svakom slučaju, ukoliko od ovog posla može da se živi i država nema socijalu na svojim plećima onda su njihova očekivanja i da im se na lakši način omogući da imaju brži obrt kapitala.
   - Meni je još nešto malo godina ostalo do penzije. Ne koristim sredstva od države jer sam ostao da uplaćujem privrednu, a ne poljoprivrednu penziju. Kakve to ima veze na čiji račun uplaćujem doprinose. Valjda je logično da vlast stimuliše poreske obveznike. Što se mene tiče mogu da uvedu šta žele, podrška porodice u ovom poslu je osnov. Šta ću sejati i saditi ove godine nisam siguran jer cene nam određuju proizvodnju, a pošto živimo u Srbiji tu se nikad ne zna. Svaštarenje baš kao i uvek poslednju deceniju. Kad podbaci jedna proizvodnja čupaćemo se na drugoj - nada se Stevo Nektarijević
   Porodica Nektarijević nije brojčano velika, supruga, ćerka i otac pripomognu vrlo često, ali da nije mehanizacije u koju su ulagali davno bi odustali od ovog posla. Vreme koje dolazi čini nam se Srbiju tek stavlja na iskušenja da li će svetu ponuditi sopstveni proizvod ili biti usluga koja po sadašnjim normativima u svetu i nije baš plaćena. Šteta, jer neke države poput Holandije i Japana dovlače kontejnerima zemlju da bi formirali poljoprivredne površine, a nama se može dogoditi da nam humusara postane parlog! U međuvremenu je komisija EU u Briselu dala zeleno svetlo za izvoz našeg krompira, no to našim domaćinima ne znači mnogo jer će krompir baciti.
Sonja Cvetković

Zbog birokratskih zavrzlama investitori izbegavaju da kod nas ulažu

Kraljevo - Investirati u Srbiji ni malo nije lak zadatak. Ne zbog novca, već papirologije koja nikako nije u koleraciji sa Zakonima ministarstava koja prate investitora u našoj državi. Nesrećna okolnost je ako vam se objekat nalazi na placu koji teritorijalno pripada jednom gradu, ali ga osvetljava drugi.
   Priče da je Srbija otvorenog srca za svakog ko želi da uloži u nju najbolje su osetili vlasnici firme Swiss stone iz Švajcarske. Suvlasnički kapital koji nije zanemarljiv, trebao je po planu da počne da se vraća od marta ove godine, no zbog kašnjenja svih radova i pečata raznoraznih institucija presecanje vrpce će morati da sačeka. Direktor ovog suvlasničkog preduzeća Dobrica Trifunović kaže i da je usvajanje Prostornog plana u mnogome doprinelo da kompletna papirologija bude zamršena.
   - Mi smo znali da postoje izvesne poteškoće, razumemo i da zakonska procedura mora da se poštuje i to je u redu. Planirali smo da proizvodnja počne najkasnije u aprilu, no kako stvari stoje rok nećemo ispoštovati. Više je nego teško objasniti strancima da se ovako nešto događa. Kada je potpisano rešenje u Ministarstvu ekonomije o statusu stranog ulagača očekivali smo zaista lakši posao. Sve jo ovo previše neozbiljno - kaže Trifunović.
   Raditi građevinske radove u 21. veku sa agregatom bez električne energije teško je pojasniti ljudima koji su davno deo Evrope. Uredno distribuciji Čačak podnose zahtev za prikljuščak još u septembru, ali im je potrebna i saglasnost urbanizma u Kraljevu jer se objekat nalazi na teritoriji Kraljeva. Elem, vlasnici su progutali i tu stavku investirajući 1.700.000 dinara kao strani ulagač u trafo stanicu, a da nisu znali da Zakon, član 54. kaže da su ulagači, ali ne i vlasnici. Konačno, nakon 6 meseci stiglo je i to rešenje. Tu se ne završava muka investitora. Osnivač Rene Valter Majer je od Ministarstva ekonomije dobio rešenje po kome se utvrđuje da je strani ulagač i time stiče sva prava na osnovu Zakona o stranim ulaganjima. To podrazumeva sva prava uvoza opreme i materijala koje navodi u zahtevu. No, na carini je mogao da uveze samo deo opreme, ne i potrošni materijal i prozore.
   - Bilo je više nego iznenađenje kada sam trebao da preuzmem pošiljku. Na osnovu Zakona o ulaganjima i rešenja koje imamo postoji tačno šta možemo i šta ne možemo, ali je neshvatljivo da je narudžbenica prihvaćena po jednom osnovu, a pri ulasku u Srbiju mora biti carinjena. Nije više problem samo u novcu već i u tome da neko treba da kaže izvinite. Mogu da kažem i da je pomalo srećna okolnost što Švajcarci nisu odustali jer je firma zajednička. Naravno podneli smo žalbu, no na osnovu svih iskustava do sada ne očekujem pozitivan odgovor - tvrdi Dobrica Trifunović.
   Swis stone je tako samo delimično oslobođen plaćanja uvoznih dažbina. Naš sagovornik kaže da je zahvaljujući neusaglašenosti zakona najviše novaca otišlo na infrastrukturne investicije, vodu, struju, kanalizaciju, koje u Švajcarskoj obezbeđuje država, dok investitor kroz potrošnju plaća priključak i troškove. Izgleda da ledina u Švajcarskoj i Srbiji nije isto.
   - Do sada je uloženo bezmalo pola miliona evra, što u ledinu, infrastrukturu, deo mašina koje su silom prilika van pogona. Posao koji planiramo da radimo osim upošljavanja ljudi trebao je da implementira i nove poslove, no ta odluka sigurno neće biti na meni.  Na kraju takav odnos može imati loš odjek za potencijalne ivestitore - kategoričan je Trifunović  
   I tako u krug. Ova fabrika bi trebala da uposli 25 radnika, dok mašine stoje na placu. Bazni posao je prerada enterijerskog kamena koji je kao finalni proizvod izuzetno skup u Evropi. Da li će i kada krenuti put Evrope najmanje izgleda zavisi od njenih vlasnika. Neki investitori ipak neće imati živaca da otrpe sve što im se može desiti ulaganjem u Srbiju. Po onoj narodnoj dobar glas se daleko čuje, loš još dalje, ne bi valjalo da budemo na lošem.
Sonja Cvetković

SA PUTA PO HRVATSKOJ
Rijeka je druga priča

KRALjEVO - Na svom putovanju po Hrvatskoj stigao sam u veliki grad Rijeku. Zašto naslov: Rijeka je druga priča? Prvo, taj grad je tokom ratnih događanja bio daleko od njih, a drugo to je internacionalni grad. U Rijeci pored većinskog hrvatskog stanovništva, živi veliki broj Italijana, Srba, muslimana, Albanaca i pripadnika drugih nacija. U tom primorskom gradu niko nikoga ne pita koje je nacionalnosti, niti čiji je državljanin.
   Lokalna vlast u tom gradu, pa čak i šire u Primorsko-goranskoj županiji nije bila u rukama ekstremne Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), već je tu stalno lokalno vladala Socijal-demokratska partija (SDP).
   Mogu da kažem da sam se u Rijeci osećao tako slobodno kao u Kraljevu ili nekom drugom gradu u Srbiji.
   Što se tiče rada privrednih preduzeća, ni u Rijeci ne cvetaju ruže, ali ipak je bolje nego u Kninu, gde sam bio pre dolaska u Rijeku. Kako sam čuo da pričaju, nešto bolje rade brodogradilište „Treći maj“ i „Luka Rijeka“, dok su u kolapsu nekada čuvena riječka preduzeća „Torpedo“, „Voplin“ i „Rikard Benčić“. Nezaposlenih ima veliki broj i u tom gradu, a i cene prehrambenih i drugih artikala su na visokom nivou.
   Povod za moj dolazak u Rijeku je taj što u tom gradu živi veliki broj mojih znanaca koji su rodom iz Ervenika, Mokrog Polja i drugih sela oko Knina. Posetio sam više njih, a naročito familiju Zdravka Kanazira, koji je rodom iz Mokrog Polja, a u Rijeci živi još od 1974. godine. Radni vek je proveo u brodogradilištu „Treći maj“, gde je radio kao poslovođa, a od pre nekoliko godina je u penziji. Njegova supruga Desanka je još u radnom odnosu, a radi kao kuvarica u jednom odmaralištu. U jednom delu oni su uz pomoć preduzeća u kojima rade sagradili poveliku kuću i, kako kažu, zadovoljni su svojim životom. Imaju sina i kćerku i troje unučadi.
   Mogu da kažem da Srbi u Rijeci imaju svoje udruženje koje se naziva Zajednica Srba Rijeka. Imaju svoja pravila i pečat. Takođe imaju svoje prostorije gde se sastaju i provode svoje slobodno vreme. Tu oni igraju karte, šah, domine i ostale igre. Slušaju srpsku narodnu muziku i čitaju beogradsku štampu, koja stiže sa malim zakašnjenjem. Imaju i svoju biblioteku sa većim brojem knjiga. Rad njihovog udruženja pomaže finansijski i lokalna gradska vlast.
   U Rijeci postoji pododbor Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ iz Zagreba, gde je učlanjen veliki broj Srba. U tom gradu još odavno postoji generalni konzulat Republike Srbije.
   Upoređujući život Srba u Rijeci sa životom Srba u gradovima na području Republike Srpske Krajine je bolji i slobodniji.
Ilija Šekuljica

   Osmi mart ima međunarodni karakter i slavi se gotovo 100 godina. Nastao je kao rezultat borbe žena za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost. Danas, u savremenom svetu, ovaj dan uglavnom pruža priliku muškoj populaciji da iskaže svoju ljubav i poštovanje prema ženama.
   Prvi Dan žena proslavljen je 28. februara 1909. godine u SAD, deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike. Na predlog nemačke socijalistkinje Klare Cetkin 1910. godine ustanovljen je „Međunarodni dan žena“. Već naredne godine obeležilo ga je više od milion ljudi u Nemačkoj, Danskoj, Švajcarskoj,Rusiji Moldaviji...Tridesetih godina prošlog veka Međunarodni dan žena Zapad je uglavnom odbacio,  jer je povezivan sa komunizmom. Od 1960. godine počinju da ga slave feministkinje, a od 1975. UN, kao i mnoge organizacije u svetu, obeležavaju ga službeno.
   Dan žena je i dalje državni praznik u Kini, Armeniji, Rusiji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Bugarskoj, Kazahstanu, Makedoniji, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Vijetnamu.
   Širom sveta svake godine na ovaj dan održava se hiljade manifestacija, ali manje u smislu borbe za prava žena, iako  postoje zemlje gde su žene i dalje drastično obespravljene. Dovoljno govori samo činjenica da je u Africi i Aziji tri četvrtine ženske populacije iznad 25 godina nepismeno. Svetske statistike kažu da žene u proseku zarađuju 30 do 40 procenata manje od muškaraca angažovanih na istim ili sličnim poslovima. No, većina svetskih manifestacija više je posvećena slavlju postignutog u oblasti prava žena. Sjedinjene Države čak ceo mesec mart označavaju kao „Mesec istorije žena“. Ove godine u Velikoj Britaniji biće organizovano 168 manifestacija, u Sjedinjenim Američkim Državama 82, Australiji 82, Kanadi 44, Irskoj 33, itd. Mnoge institucije, organizacije, ustanove, udruženja... održavaće naučne tribine, projekcije filmova, književne tribine, radionice, kampanje... Naziv jedne od 168 britanskih manifestacija biće - „100 žena - 100 vizija“, koja će okupiti žene naučnike, inženjere, tehnologe i zdravstvene radnike.
   Nakon pada komunizma 8. mart više nije državni praznik u Srbiji, već se simbolično obeležava cvećem i poklonima koje muškarci u znak ljubavi i poštovanja daju ženama. U smislu borbe za ravnopravnost ovaj praznik je potisnut, što ne znači da su se žene izborile za zadovoljavajuću ravnopravnost. Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko nasilje, a mnogo veći broj njih trpi različite oblike psihološkog nasilja.
Dakle, razmišljajmo globalno, delujmo lokalno!

  Sugrađanke:
M.R. (60), penzioner: - U srećna vremena sa komšinicama sam razmenjivala poklone. Bila su to lepa vremena. Svake godine dobijam poklon od dece.
S.V. (40), ekonomski tehničar: - Kada sam radila u normalnoj firmi, normalno živela, žene su dobijale veoma kvalitetne poklone od kolega. Sada, u robovlasničkom društvu, radim u firmi preko studentske zadruge, gde žene u stalnom radnom odnosu dobijaju poklon-čestitku u novcu, a žene preko studentske zadruge ni cvet. Od supruga i dece uglavnom dobijem skroman poklon.
A.S. (39), ekonomista: - Dobijam poklon od supruga, mame i sestre. Ne preteruje se, više je to simbolično. Zavisi od finansijske situacije.

Sugrađani:
Nenad Jovanović (56), podoficir:    - Kupujem poklon ženi i ćerki. To je neka sitnica, jer za nešto više nemam finansijskih mogućnosti.
Bojan (22), elektromehaničar:    - Kupiću poklon majci, devojci i njenoj sestri. Devojka će dobiti sat i nešto od garderobe.
Vaso L. (50), mašinovođa:    - Supruzi kupim obavezno, ali to je skroman poklon iz razumljivih razloga.

   Prvi zapisi o damskom rublju datiraju iz vremena starog Egipta, negde oko 3000 godina pre nove ere. Egipćanke su ispod dugih tunika nosile donje rublje koje je počinjalo ispod grudi i pružalo se do članaka. Gornji deo su pridržavale ukrštene bretele.
   Ženske figure pronađene na tlu Bliskog Istoka koje datiraju iz 2000-te godine pre nove ere, imale su na sebi deo odeće nalik korsetu, veoma sličnom modelima nastalim hiljadama godina kasnije.
   Statue iz stare Grčke predstavljaju žene sa delovima odeće ukrštenih traka preko grudi i leđa, što je koristilo kao potpora za grudi. Rimljanke su rado kopirale ove modele.
   Prototip korseta prvi put se pominje u rukopisu iz 12. veka. Krajem 16. veka žene su počele da umeću čvrste materijale, poput štapića od kitovih kostiju (odatle izraz fišbajn), u steznike. Favorizovana je figura peščanog sata.
   U doba Francuske revolucije, krajem 18. veka, Francuskinje odbacuju korset kao nešto što sputava i vraćaju se idejama klasične Grčke.
   U devetnaestom veku korset je opet aktuealan, da bi žena 20-tog veka, zahvaljujući dinamičnijem načinu života, prihvatila udobniji donji veš.

TANGA
Atraktivno dizajnirane, najrazličitijih boja i dezena, ali najčešće izrađene od veštačkih materijala, tanga gaćice mogu doneti više problema nego zadovoljstva. Ginekolozi iz Los Anđelesa objavili su višegodišnju studiju o uticaju ovog komadića donjeg rublja na žensko zdravlje. Zbog potpunog kontakta sa kožom i sluzokožom, a u kombinaciji sa toplotom i vlažnošću, lako doprinose razvoju vaginalnih i urinarnih infekcija.
Ženama koje ipak ne mogu da se odreknu ovog odevnog predmeta ginekolozi savetuju: birati prirodne materijale, kao što su svila ili pamuk; nikako ne kupovati previše tesne, tj. broj manje; ne nositi kupaći kostim takvog kroja; ako su izrađene od sintetike, upotrebljavati dnevne uloške. Posebno izbegavati svakodnevno nošenje jer mogu izazvati  iritacije, povrede kože ili sluzokože, pa i hemoroide. Statistike čak pokazuju da su žene koje su u trenutku pada ili saobraćajne nesreće nosile tanga gaćice imale ozbiljnije povrede genitalija.
Dakle, oprez!
Nasmejte se
Tange na našem i bratskim nam jezicima:
srpski: uzice preko zadnjice
makedonski: kanapče na dupče
hrvatski: vrpca preko svrbca
crnogorski: sirota u oca, ni za gaće nema novca

Zahvaljujući saradnji sa  lekarima Poliklinike „SVS Medicus“, čitaocima našeg nedeljnika omogućeno je da postavljaju pitanja
njenim stručnjacima:
- dr Panteliji-Pantu Miličiću, internisti-kardiologu,
- primarijusu dr Dragutinu Ivanoviću, ginekologu i akušeru
- primarijusu dr Džimiju Stanisavljeviću, radiologu
- dr Mileni Šoć, spec. ginekologu i akušeru i
- dr Radmili Lazić-Rakić, spec. opšte medicine.
Pitanja možete uputiti redakciji meilom: redakcija@ibarske.net, pismom: „Ibarske“, Milana Toplice 1/15, 36000 Kraljevo, ili na 036 327-555

Klimakterij  - menopauza (1)

Klimakterij je životno doba žene kada postepeno prestaje funkcija jajnika najpre generativna, a zatim i vegetativna. Po završetku generativne funkcije žene, ispoljavaju se somatske i psihofizičke promene sa jačim ili slabijim intenzitetom.
Prilagođavanje ovom procesu strogo je individualno, od stanja neprimetnih promena bez posledica za život i zdravlje žene, do izrazito bolesnih stanja.
Klimakterij počinje nekoliko godina pre menopauze, a završava se nekoliko godina nakon nje.
Menopauza je naziv za poslednju menstruaciju. Period pre menopauze naziva se premenopauza, a godinu dana nakon menopauze nastupa postmenopauza.
Menopauza u proseku nastupa oko 50-te godine života.
Postmenopauza se deli na:
1. ranu, u kojoj je još očuvana vegetativna funkcija jajnika koji stvaraju još određenu količinu hormona (estrogena). Ona traje 3-7 godina nakon poslednje menstruacije;
2. kasnu, gde potpuno prestaje funkcija jajnika i ona se zove senijum.
Simptomi klimakterijuma: mnoge žene imaju vegetativne i psihičke smetnje, a to su: valovi vrućine, noćno preznojavanje, ubrzan srčani rad, probadanje u predelu srca, promenljiv krvi pritisak, gojaznost, reumatizam, dijabetes, nesanica, vrtoglavica, patnje zbog spada materice, neuroze, psihoze, slabost koncentracije. Takođe se javlja poremećaj ritma menstrualnog krvarenja, količine krvarenja. Treba posebno naglasiti da krvarenja u klimakterijumu treba ozbiljno shvatiti jer mogu biti uzrokovana organskim promenama (karcinom, polipi). Zbog toga se treba odmah javiti ginekologu koji će, osim pregleda, uraditi i dodatna ispitivanja dobijenog materijala.
Otklanjanje klimakteričnih smetnji: lakše smetnje mogu se otkloniti savetima, objašnjavanjem, psihoterapijom, kao i higijensko-dijetetskim merama - odgovarajućom ishranom, banjskim lečenjem, plivanjem, šetnjom, promenom klime, izbegavanjem nikotina, kafe, alkohola. Blaže vegetativne smetnje otklanjaju se sedativima, a kod većih smetnji sprovodi se hormonska terapija. Regulacija ritma i količine krvarenja (ako se isključe organske promene) vrši se hormonskom terapijom.

U sledećem broju: Kasna postmenopauza
Ginekolog Poliklinike „SVS Medicus“  spreman je da svakoj ženi da besplatan savet po svim pitanjima ginekološkog zdravlja.

Izabrane najlepše neveste sa teferiča

NOVI PAZAR - Glavna okupacija Pešteraca poslednjih par meseci bilo je to čija će snaja biti proglašena najlepšom. Regionalna televizija u Novom Pazaru organizovala je nesvakidašnji izbor najlepših nevesti sa vašara, ili kako ih još zovu sabora i teferiča, koji su prošle godine okupili na Pešterskoj visoravni, kako se procenjuje, preko 100 hiljada ljudi.

   Najlepšom je žiri proglasio Melidu Tutić, dok su gledaoci rekli da je to Anela Balić. Mlada Zilha Spahić je mis šarma. Danima su zvonili telefoni u ovoj televizijskoj stanici, pričalo se o izboru na svakom koraku, a emisija „Vama na selu“ u kojoj se odabir vršio oborila je rekorde gledanosti.
- U emisiji, čiji sam autor već decenijama, tokom  leta i jeseni, pored priča sa sela, emitujemo snimke brojnih teferiča sa Sjeničko-pešterske visoravni.  To je, pokazalo se, lokalnom stanovništvu zanimljivo, pa su emisije veoma gledane. Odlučili smo da u zimskom periodu, kada su Pešterci zbog hladnih noći, gotovo svi u svojim domovim, ponovimo neke od najzanimljivijih snimaka i da za njih biramo najlepše neveste - objašnjava dugogodišnji novinar Ramiz Etemović, nadaleko čuven, upravo po dokumentarnim emisijama sa sela, koje je nekada radio za najstariji medij u ovom delu Srbije, Radio Novi Pazar, ali često i za RTS čiji je bio dopisnik.
Njegov cilj je, kaže, da se očuva tradicija.
Na teferiče, kojih je godišnje na Sjeničko-pešterskoj visoravni oko 20 dolazi i po nekoliko hiljada ljudi. Veliki broj onih koji sada žive u inostranstvu čekaju upravo period vašara da dođu u svoje krajeve. Na tim okupljanjima obično se viđaju sa svojom rodbinom i prijateljima.
Vašari su i nesvakidašnja smotra imovnog stanja ovdašnjih porodica. Prestiž se obično gleda po broju zlatnika kojim su okićene neveste, obučene najčešće u tradicionalna katan odela. Često vrednost dukata iznosi i po nekoliko hiljada evra. I danas se pomene nevesta Jasmina Izberović koja je pre par godina na teferiču na Jezeru, kod Karajukića bunara, na sebi imala 137 zlatnika, čija je vrednost bila preko 30 hiljada evra.
- Vašari su često i prilika da se mladi upoznaju i uzmu, da se sklope prijateljstva i po starom običaju ugovore novi brakovi - objašnjava Etemović, koji ne propušta ni jedno saborno okupljanje, a čije emisije su stigle na sve kontinente, gde u rasejanju žive Sandžaklije.
Za razliku od sličnih okupljanja Bošnjaka, koja postoje i u Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji, na Pešteri neveste dolaze u narodnoj nošnji. Kolo je neizbežno, a veoma često se organizuju i konjičke trke. Sezona vašara na Pešteri počinje 1. maja, a završava se u jesen.
- Drago mi je što su ova okupljanja Bošnjaka opstala. Žao mi je što više nema i onih starih srpskih seoskih okupljanja. U ovom kraju je održana tradicija takvog vašara jedino u potkopaoničkom selu Beljak, i to je za svaku pohvalu - ističe Ramiz Etemović. 
Najveći i najposećeniji pešterski vašar, koji okuplja na desetine hiljada posetilaca, organizuje se 2. maja u Delimeđu u tutinskoj opštini. To je, u pravom smislu, vašar i na vašaru svašta. Sve je zastupljeno. Dolaze ljudi iz različitih krajeva, kako iz susednih opština tako i iz inostranstva. Neki se, tokom cele godine pripremaju, kako bi se predstavili u najlepšem svetlu, a najviše se sređuju, naravno neveste.
Z. Maksimović

LOV - RIBOLOV

Sabor lovaca „Rudno 2010“

KRALjEVO - U nedelju proteklog vikenda, održan je četvrti tradicionalni sabor lovaca „Rudno 2010“ pod pokroviteljstvom Lovačkog saveza Republike Srbije, u organizaciji Lovačkog udruženja Kraljevo. Domaćin je bila lovačka sekcije Rudno.  

   U centru naselja Rudno, na zborno mesto lovaca, okupili su se lovci iz Brvenika, Gradca, Devića, Ivanjice, Raške,  Baljevca, Ušća, Guče, Mlanče, Požege, Valjeva, Blaca, Kuršumlije, Kraljeva.
- Okupili smo se ovde, u ovom prelepom mestu na obroncima planine Radočelo, da održimo tradicionalni sabor lovaca. U ime Udruženja zahvaljujem se na odzivu u ovolikom broju, želim da u lovu imate uspeha sa lovačkim pozdravom „dobar pogled-mirna ruka“ - lovcima se obratio predsednik udruženja Uroš Đoković, sa kojim smo, uz pratnju predsednika kinološkog društva Rajkom Tomovićem, obišli dva punkta gde su lovci po pogodnom danu za odstrel predatora disciplinovano očekivali eventualni odstrel divljači.
U Bzoviku smo naišli na lovce iz Požege, Blaca i Kraljeva. Boška Radomirovića iz Kraljeva poznajemo, on nam predstavlja lovce sa kojima se druži već trideset pet godina, Milisava Ćurčića iz Blaca i Ljubinka Smiljanića iz Požege. Milisav nam ispriča o uspešnom lovu vuka protekle nedelje u Blacu gde je odstreljeno rekordnih sedam vukova, a viđeno je još desetak.
- Odlazim na sve sabore gde je primat odstrel vuka, član sam sekcije iz Nove Varoši, Požege, Ivanjice. Odlazim u lov u Bugojno i Rudo u Republici Srpskoj. Boško, Milisav i ja družimo se u lovu, posećujemo se, lov je nešto uzvišeno, zbližava nas, taj odnos drugarstva prenosimo i na naše potomke - rekao nam je Ljubinko. 
Na programu sabora lovaca, u revijalnom delu, bila je ocena pasa, koja je poverena kinološkom sudiji Rajku Tomoviću koji je najbolju ocenu dao srpskom goniču Snupi vlasnika Dragojla Dragojlovića iz Rudna, drugo mesto pripalo je posavskom goniču Džeri vlasnika Milana Erca iz Rudna, a treće mesto osvojio je nemački lovni terijer Roki vlasnika Vladana Višnjića iz Devića.
Najleše krzno imala je, po oceni stručne službe Udruženja Kraljevo, lisica koju je odstrelio lovac iz Devića, Rajko Radivojević, drugu po lepoti krzna, ostrelio je Vladan Vučković iz Ušća, a treća je bila lisica koju je odstrelio Bojan Gostović iz Rudna.
M.T.Todo

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SVEČANI KONCERT KULTURNO UMETNIČKOG DRUŠTVA „RAŠKA“
„Hajte 'amo da igramo“

Više od 200 članova i 25 koreografija, bogat fundus nošnji i veliki broj nastupa u zemlji i inostranstvu rezultati su dvanaestogodišnjeg rada ovog Društva

RAŠKA - Povodom otvaranja sezone koncerata i nastupa na festivalima u zemlji i inostranstvu u ovoj godini, kao i povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, Kulturno umetničko društvo „Raška“ održaće sutra u Domu kulture u Raški celovečernji koncert Ansambla narodnih igara i pesama. Cena ulaznice je 100 dinara, a karte se mogu kupiti na blagajni bioskopa neposredno pred početak koncerta, koji je zakazan za 19 sati.
- Marljiv rad tokom protekle jeseni i zime, kada smo stvarali naš ovogodišnji program, rezultiraće, nadamo se, uspešnim koncertom, koji ćemo održati sutra u gradskom Domu kulture. Naši igrači i pevači spremni su da izvedu program u trajanju od sat i pedeset minuta, koji sadrži čak 11 koreografija i nekoliko pevačkih blokova - prvi je stav predsednice Društva Danice Glukčević. 
   Kulturno umetničko društvo „Raška“ osnovano je početkom maja 1998. godine, a trenutno broji preko 200 članova, koji su aktivni u Ansamblu narodnih igara i pesama, pevačkoj grupi i narodnom orkestru. Najviše je onih koji i igraju i pevaju i koji će na sutrašnjem koncertu poneti najveći teret. U okviru Ansambl narodnih igara i pesama rade četiri grupe, koje probe održavaju tri puta nedeljno. Publika sutra neće imati priliku da vidi jedino Školu folklora, u kojoj od septembra vežbaju najmlađi i početnici.
- Program koji sutra izvodimo, a koji se zove „Hajte 'amo da igramo“, osmišljen je kao kolaž našeg dvanaestogodišnjeg rada. Članovi izvođačkog ansambla izvešće šest koreografija, među kojima neke posle dužeg vremena, neke koje su uvek aktuelne i naravno jednu premijeru, koja je uvek sastavni deo svakog našeg koncerta. Članovi dečijeg izvođačkog ansambla izvešće tri, a članovi dečijeg pripremnog sastava dve koreografije - rekao nam je u razgovoru Marko Ivanović, umetnički rukovodilac Društva.
   Publika će na sutrašnjem nastupu imati priliku da vidi i čuje igre i pesme iz Banata, Kosovskog Pomoravlja, Mačve, Bujanovca, Užica, Pčinje, Gornjeg Visoka, Raške, Bosilegradskog Krajišta, Trstenika i Grdelice. Smenjivaće se svi uzrasti, a povremeno će između koreografija nastupiti i ženska i muška pevačka grupa sa blokovima pesama iz Bosne, zapadne Srbije i sa Kosova i Metohije. Sve igre i pesme, pretočene u koreografije, biće upotpunjene velikim brojem originalnih narodnih nošnji.
- Na repertoaru imamo dvadeset pet koreografskih ostvarenja, a za svaku koreografiju imamo mahom originalne nošnje za dvanaest do šesnaest parova. Nošnju smo kupovali i nabavljali na terenu od samog osnivanja, a najviše tokom poslednjih pet godina. Samo tokom prošle godine u kostime smo uložili nepuna dva miliona dinara, jer smatramo da jedan ozbiljan ansambl mora da ima kvalitetnu i kompletnu nošnju. U tome nam je prošle godine puno pomogla realizacija projekta koji su finansirali PRO program i institucije lokalne samouprave. Smatramo da je naš fundus nošnji među najboljima koje KUD-ovi u Srbiji imaju - zaključuje umetnički rukovodilac Marko Ivanović.
   Sutrašnji koncert prvi je u nizu koncerata koji će biti održani tokom 2010. godine. Već 10. aprila mladi raščanski igrači i pevači predstaviće se ponovo publici u Kraljevu, na zajedničkom koncertu sa Kulturno umetničkim društvom „Svetozar Marković“ iz Zrenjanina i ansamblom „Kraljevačka riznica“. Godišnji koncert biće održan početkom maja, a o ovom događaju predsednica društva Danica Glukčević kaže:
- Peti maj je dan našeg osnivanja, a Đurđevdan je naša krsna slava. Zbog toga, godišnji koncert od pre nekoliko godina uvek održavamo za ovaj veliki praznik. Ove godine će to verovatno biti nekoliko dana ranije, u subotu 1. ili nedelju 2. maja. Postojeći program tada ćemo dopuniti novim premijerama i to: igrama iz okoline Niša koje smo uradili pre mesec dana, igrama i pesmama iz zapadne Slavonije koje spremamo za ovogodišnje takmičenje kulturno umetničkih društava Srbije i igrama iz Vranjskog polja koje ćemo raditi krajem marta. Nakon toga očekuje nas nekoliko putovanja, jer ćemo i ove godine, kao i prethodnih, realizovati tri turneje po inostranim zemljama.
   Članovi Kulturno umetničkog društva „Raška“ tokom dvanaest godina rada održali su koncerte i učestvovali na festivalima u čak devetnaest evropskih zemalja, a samo tokom poslednjih pet godina putovali su u petnaest, vraćajući se u neke gradove poput Pariza, Barselone, Venecije i Praga više puta.
Dragana Matović



Koncert Masima Savića

VRNjAČKA BANjA - Večeras će u Kongresnom centru hotela „Zvezda“ održati koncert Masimo Savić. Početak koncerta je najavljen za 21 čas. Organizator je Turistička organizacija Vrnjačka Banja, a pokrovitelj Skupština opštine Vrnjačka Banja.
   Koncerti Masima u Vrnjačkoj Banji povodom Dana žena već polako prelaze u tradiciju, a i ovog puta ovo je prilika da sa voljenom osobom uživate u hitovima koje ste nekada slušali, ali u potpuno novim aranžmanima.
E.I.



Vuk Drašković u Kraljevu

KRALjEVO - U subotu 27. februara u Klubu odbornika, a u organizaciji Književnog kluba Kraljevo predstavljen je najnoviji roman Vuka Draškovića „Doktor Aron“.
  O romanu i njegovim književnim i umetničkim vrednostima govorili su književni kritičar Ljiljana Šop i urednik knjige Aleksandar Čotrić. Ljiljana Šop se prvo osvrnula na atmosferu koja je vladala za vreme i po izlaženju novog dela Vuka Draškovića,među književnim kritičarima i kvazi kritičarima, a potom je istakla vrline ovog dela:
   - Pre svega želim ukazati na veštinu kojom je Vuk Drašković u novom romanu amalgamisao bar dve osnovne vrline dobrog romana  u svim vremenima: svet ozbiljnih, velikih i večnih ideja koje pokreću čovečanstvo i narode, a muče pojedinca, s jedne strane, i ležernu priču, dramatičnu, istovremeno i duhovitu i setnu, oporu i nežnu, stvarnu i izmaštanu, s druge - rekla je Ljiljana Šop.
   Aleksandar Čotrić je Draškovićev roman opisao kao priču o usudu našeg naroda,  i kao sagu univerzalnih poruka i kao omaž disidentskom Beogradu s kraja sedamdesetih.
   - Vuk Drašković je brilijantnim književnim stilom, složenom kompozicijom dela, čvrstom unutrašnjom strukturom i vrhunski modeliranim psihološkim profilima doseže ovim romanom do literarnih predhodnika i uzora - Dostojevskog, Tolstoja i Crnjanskog - visoko je ocenio roman „Doktor Aron“ Aleksandar Čotrić.
   Na kraju promocije prisutnima se obratio Vuk Drašković upoznajući publiku sa mislima i idejama kojima je bio preokupiran za vreme i po pisanju ovog romana sa naglaskom na metafizički aspekt dela, a posebno razra-đujući temu smisla života i večne borbe dobra i zla:
   - Isti čovek je krajem sedamdesetih pisao roman o zlu „Nož“ i sada roman „Doktor Aron“, samo što sam u prvom slučaju bio mlad i nisam u svom životu iskusio zlo, a najnovuju knjigu pisao sam sa decenijskim iskustvom od deset godina za vreme Miloševića u kojima sam mnogo puta pogledao smrti u oči - rekao je Drašković.
   Po završetku promocije mnogi su hteli da im autor potpiše knjigu, koja je izašla u izdanju „Srpske reči“. 
   Vuku Draškoviću su dobrodošlicu pružili, u kabinetu gradonačelnika Ljubiše Simovića, gradonačelnik Simović, zamenik gradonačelnika dr Ljubiša Jovašević i predsednik Skupštine grada Milomor Šljivić, kao i narodni poslanici i ugledni političari iz našeg grada.
Aleksandar Marić



Promocija knjige Mirka Dulovića

KRALjEVO - Knjiga aforizama i satiričnih priča „Godina mrmota / dan mrmota“ kraljevačkog aforističara Mirka Dulovića predstavljena je u galeriji Kulturnog centra Ribnica u utorak, 2. marta 2010. godine.
   O knjizi koju je krajem prošle godine objavio Kulturni centar Ribnica govorio je recenzent Ivan Rajović, koji je tom prilikom između ostalog rekao:
   -  Ono što je karakteristično za Mirka Dulovića je da on to radi na tako dobar način da se svrstao u sam vrh satire u Kraljevu, a time i u Srbiji.
   Odabrane odlomke čitali su glumci Kraljevačkog pozorišta Veroljub Andrijanić Ješo i Radoslav Pajić Pajo, a za muzičku pratnju bio je zadužena Slobodan Jelić Jelke.
   Mirko Dulović rođen je u Kraljevu 1959. godine. Završio je Mašinsko-tehničku školu i živi u Konarevu. Zaposlen je u JKP „ Putevi“ Kraljevo. Aforizme i satirične priče piše već desetak godina. Objavio je knjigu aforizama „Kurta je bar umeo da jaše“.
 Lj.N.

SPORT
FUDBALSKI KLUB SLOGA OVOG VIKENDA NASTAVLJA PUTEŠESTVIJE U PRVOJ LIGI SRBIJE
U nove pobede...

   KRALjEVO - Tresla se gora, rodio se miš. Očekivanja kraljevačkih ljubitelja fudbala da Sloga posle dugog niza godina napravi dobar rezultat u drugoligaškom karavanu bila su ipak prevelika. Uprava je krenula u ambiciozan projekat, ali je negde napravljena „greška u koracima“. I zna se gde...
   Namera je bila da se dovođenjem iskusnih igrača, ne pitajući za njihovu cenu (koja za današnje uslove nije mala), napravi tim koji će biti kadar da konkuriše za vrh tabele prilično ujednačene Prve lige Srbije. Ispostavilo se da je odabir nekolicine igrača koji su trebali da budu udarne igle Sloge u ovom prvenstvu bio pogrešan, a takva greška kasnije je skupo koštala i trenere Cvetanovskog i Nikolića koji su očigledno imali problema da te igrače uklope u ekipu. Uz lošu sreću na većini utakmica, sve je to dovelo da umesto juriša na vrh tabele, dođe do borbe za opstanak.
Poučena negativnim iskustvom sa početka sezone kada je pored dovođenja igrača davala i prilično optimističke izjave, uprava Sloge je promenila pravac, ciljeve kluba i u prolećni deo prvenstva ulazi sa realnijim ambicijama, bez pompeznih izjava i atraktivnih pojačanja.
Pripreme su odrađene u Kraljevu, odigran je niz kontrolnih utakmica, zabeleženi dobri rezultati. Ekipu su u međuvremenu pojačali Milan Mijailović iz Metalca iz Gornjeg Milanovca na poziciji napadača i Vuk Grbović iz Beograda na poziciji polušpica. Iz kluba su otišli: Vukojičić (Dinamo Vranje), Mitić i Marinković (Petrovac, Crna Gora), te Bulatović koji još nije pronašao angažman. U prvi tim su iz omladinskog pogona prekomandovani: Nikola Radović, Danko Opančina, Marko Milenković, Siniša Mladenović i Nemanja Ćeha.
- Pripreme smo odradili u dosta teškim uslovima, po snegu i na blatnjavim terenima. Akcenat smo stavili na snagu i izdržljivost i sa tog aspekta sam veoma zadovoljan. Što se tiče taktičko tehničkog dela, tu imamo još dosta toga da uradimo, ali mislim da sa tim nećemo imati problema jer imamo vrlo kvalitetne igrače. Odigrali smo nekoliko pripremnih utakmica, ali nažalost zbog loših vremenskih uslova nismo odigrali generalne probe protiv jakih rivala, Metalca iz Gornjeg Milanovca, Radničkog iz Kragujevca i Čukaričkog. U suštini, zadovoljan sam pripremama i u nastavak sezone ekipa ulazi spremna - ističe šef stručnog štaba FK Sloga, Milutin Marušić.
U nedelju sa početkom u 14 časova, na Gradski stadion dolazi ekipa Dinama iz Vranja, veliki dužnik Sloge iz prvog dela prvenstva...
- Utakmica protiv Dinama za nas ima ogroman značaj. Pobeda protiv nezgodnog rivala dala bi nam podstrek, vetar u leđa koji bi doneo i ogromno samopouzdanje ekipi, a ušli bi i mnogo mirnije u nastavak sezone. Prioritet će nam biti da u ulozi domaćina ostvarimo što veći broj pobeda, a na strani da čekamo svoju šansu. Pored toga što žarko želimo pobedu protiv Dinama za sebe, toliko je želimo i za naše navijače od kojih očekujem veliku podršku u nastavku sezone - kaže Marušić.
Sloga je prvi deo prvenstva završila na 13-toj poziciji sa 19 osvojenih bodova. S obzirom na to da je liga ujednačena i da bodovna razlika između ekipa koje se bore za opstanak i onih koje konkurišu za elitu nije velika, u nastavku prvenstva Prve lige Srbije očekuje se velika borba. Uprava kraljevačkog kluba je povukla zanimljiv potez angažovanjem nekolicine omladinaca koji će većinom čekati šansu sa klupe. Od novajlije Mijailovića iz Metalca iz Gornjeg Milanovca očekuje se da redovno trese mreže, dok će drugo pojačanje, Vuk Grbović postepeno ulaziti u sistem treninga i utakmica. Da ima dobre šanse da proleće bude berićetnije, fudbaleri Sloge najavili su dobrim igrama i zalaganjem u pripremnom periodu pre svega u Čačku kada su sa superligašem Borcem odigrali 0 : 0, te ostvarenim pobedama protiv Jedinstva iz Paraćina (1 : 0), Radničkog iz Svilajnca (2 : 1), Metalca iz Kraljeva (1 : 0), itd...
U prvom delu sezone, sreća je okrenula leđa „belima“. Konačno je vreme da se naplate propuštene šanse. Počev od Vranjanaca, pa nadalje...
Ivan Stanisavljević



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DVADESETTREĆE KOLO
Slogi derbi za miran kraj sezone

Sloga - Mašinac 83 : 79 (23 : 13, 21 : 25, 18 : 16, 21 : 25)

Kraljevo. Hala Sportova. Gledalaca. 1200. Sudije: Belošević, Milojković i Mažić (svi iz Beograda).
Sloga: Đorđević 13, Dimitrijević 13, Borovčanin 13, Razić 16, Tokalić 3, Dašić 15, Topolović, Gambiroža 9, Ignjatović 1. Nisu igrali: Simeunović i Oluić.
Mašinac: Jovanović 3, Milašinović 9, Šestović 3, Bjegović, Čupković 4, Kočergin 12, Radulović 15, Arsić 13, Balaš 20, Vuletić. Nisu igrali: Raković i Cvetković.
Odavno gradski derbi nije bio uzbudljiviji. Sloga je vodila, Mašinac je stizao, a na kraju su odlučili sreća i jači nervi starijeg kraljevačkog prvoligaša.
Sloga je bolje otvorila utakmicu i brzo stekla veliku prednost koja je na kraju prve četvrtine bila dvocifrena, 23 : 13. Iskusni Dimitrijević i Razić bili su najraspoloženiji u redovima domaćina koji je potpuno kontrolisao meč. S druge strane Mašinac je tražio izlaz u šutu van linije 6,25, a tu se nije proslavio. Bjegović je bio vešto udvajan pa su studenti u pojedinim trenucima delovali besciljno.
Ulaskom Arsića u igru, situacija se znatno poboljšala u redovima Mašinca, pa se susret vratio u rezultatski egal. U ključnim momentima u poslednjoj četvrtini, Borovčanin i Gambiroža bili su koncentrisani i uz preciznog Dašića uspeli su da koliko toliko održe vođstvo Sloge. Trojka Čupkovića donela je dodatnu neizvesnost u poslednjem minutu, ali za potpun preokret Mašinac nije imao snage.
Ivan Stanisavljević



Bilijar liga i u Kraljevu

   Ove sezone, bilijar klub „42“ iz Kraljeva će po prvi put biti domaćin nekoliko turnira u bilijaru u okviru regionalne lige Srbije. Na turnirima će se igrati disciplina - devetka (9-ball), a turniri će se održavati pod okriljem Bilijar Saveza Srbije. Sem Kraljeva, domaćin turnira u okviru naše regije biće i Čačak. Jedino ta dva grada zadovoljavaju uslove održavanja turnira, u drugim gradovima čačansko-kraljevačke regije ne postoji dovoljan broj stolova.
   Regionalne lige Srbije su uvedene zbog omasovljenja sportskog bilijara. Veliki broj igrača ne igra Srbija Masters seriju jer je konkurencija prejaka pa im njihov nivo igre ne dozvoljava da naprave zapaženije rezultate. Uvođenjem ovakvih liga manje kvalitetni igrači dobijaju šansu da okušaju svoje bilijarsko znanje i da kroz takav vid nadmetanja napreduju. Očekuje se da će ovaj vid takmičenja privući dosta novih igrača koji žele da se okušaju u ovoj drevnoj veštini.
   Postoji ukupno šest regija u Srbiji: vojvođanska, beogradska, valjevsko-loznička, čačansko-kraljevačka, požarevačka i niška. U okviru Regionalnih liga Srbije biće odigrano osam turnira u toku godine. Na kraju se formiraju rang liste, a prva četiri takmičara iz svake regije će se takmičiti na Mastersu regiona, potom prvih osam igrača sa Mastersa regiona igraju baraž za učešće na Srbija Masters turniru na kome će tridesetdva najbolja takmičara iz Srbije dobiti šansu da ponesu titulu Prvaka Srbije za 2010-tu godinu.
S. Banjanac.



Polovičan uspeh kuglaša
KRALjEVO - Kuglaši Kraljeva zabeležili su i jedanaestu pobedu u 13. kolu prvenstva Prve lige Srbije grupa centar. Kraljevčani su u svojoj kuglani na Atletskom stadionu savladali ekipu IMR iz Beograda rezultatom 3255 : 3117. Najefikasniji u ekipi koja i dalje suvereno drži prvo mesto na tabeli bio je Voštinić sa 563 oborena čunja. Drugi kraljevački predstavnik u ovom rangu takmičenja, Ibar, poražen je u derbiju kola na gostovanju u Smederevu od istoimene ekipe rezultatom 3014 : 2888. Bolji od ostalih u poraženoj ekipi bio je Marko Kočović sa 516 oborenih čunjeva. I pored poraza, Ibar je ostao na drugom mestu na tabeli sa osam pobeda i četiri poraza.
U narednom kolu kuglaši Kraljeva gostuju u Beogradu kod Tehnohemije, a Ibar će ugostiti ekipu Bakra iz Bora.
Ivan Stanisavljević



Raščanski ljubitelji planinarenja se organizovali u udruženje

RAŠKA - Udruženje građana Raške je tokom decembra meseca osnovalo Planinarsko udruženje Raška.Predsednik udruženja je Srđan Arsović, pre svega zaljubljenik u Kopaonik, Goliju i Rogoznu, koji je plan i program rada Planinarskog udruženja prilagodio planinarenju i pešačkim turama na Kopaoniku i Goliji , kao i poseti kulturno-istorijskim spomenicima ovog kraja.
   U toku je učlanjenje u Planinarsko udruženje, i cena za odrasle je 500 dinara, a za decu do 15 godina 300 dinara. Članovi, ili bolje rečeno planinari učlanjenjem ostvaruju povoljnosti pri smeštaju u planinarski dom, besplatno mogu pohađati školu skijanja na Kopaoniku, a druženje i svečani ručkovi i večere su poseban doživljaj. Pešačke ture će biti jednodnevne i trodnevne, a biće organizovano i branje pečuraka i drugih šumskih plodova, kupine, borovnice, maline, ribizle. U letnjem periodu u planu je i splavarenje Ibrom i takmičenje u orijentiringu. U vreme  Nove godine, Božića, Vaskrsa, Đurđevdana i drugih velikih praznika biće organizovane autentične proslave. U toku su pregovori oko posete više gostiju iz Novog Sada.
   - U sklopu Planinarskog udruženja Raška radi i Planinarski dom na Kopaoniku u Vikend naselju, sa 8 ležajeva, a u planu je da kapaciteti budu prošireni - kaže Srđan.
   Za sada je uspostavljena saradnja sa nekoliko Planinarskih udruženja u Vojvodini i Beogradu, kao i sa Orijentiring Sevezom Srbije.
   Jedan od glavnih ciljeva ovog udruženja pored planinarenja i druženja je promocija prirodnih lepota ovog kraja i očuvanje životne sredine.
   Informacije o radu i učlanjenju u Planinarsko udruženje Raška mogu se dobiti na telefon 064/16 13 044 kod predsednika Srđana Arsovića.
Dragana Matović



Košarka
Polet kiksnuo, Plus pobedio
KRALjEVO - Košarkaši Poleta iz Ratine izgubili su u okviru 19. kola Druge Srpske lige grupa „zapad“ u kraljevačkoj Hali sportova od užičkog Plej ofa rezultatom 71 : 59. Polet trenutno zauzima jedanaestu poziciju na tabeli, a u narednom kolu gostuje u Požegi kod prvoplasirane Sloge.
Uspešniji je bio drugi kraljevački predstavnik u ovom rangu takmičenja. Kraljevo Plus je na teškom gostovanju u Ivanjici savladao domaći Javor rezultatom 73 : 71. Ekipa koju sa klupe predvodi Živorad Jaćović nalazi se na drugoj poziciji na tabeli, a narednog vikenda ugostiće Mionicu. I.Stanisavljević

Rukomet - Odigrana odložena utakmica 13. kola Druge lige jug
Bane bolji od Borana
Bane - Bor 2    33:25 (16:12)

RAŠKA - Sportska hala. Gledalaca: 100. Sudije: Savić i Šekularac (Kraljevo). Sedmerci: Bane 1 (1), Bor  6 (3). Isključenja: Bane 10, Bor 10 minuta.
Bane: Jovanović (17 odbrana, 3 sedmerca), Glišović 1, Radović, Arsović (3 odbrane), Vučetić 3, N.Popović 3, Roglić 8, Trboljevac 5 (1), Čorbić 2, Glukčević 8, Tokalić 3, M.Popović.
Bor 2: Petrovski (3 odbrane), Mančić, Jonović 6 (1), Delač, Kičić 2, Đurović, Guševac 1, Mijalković 1, Petrović ( 3 odbrane), Dragojić 2, Jovanović 9 (2), Pavlović 4, Jović.
Igrač utakmice: Stefan Jovanović (Bane).
Rutinski bez većih problema, rukometaši Bana u zaostaloj utakmici savladali su goste iz Bora. Raščani su bili u vođstvu tokom čitavog meča i samo u nekoliko navrata su uspeli da smanje na dva gola zaostatka. Domaćin je dobar bio u napadu, a pomoć su imali ponovo od odličnog golmana Jovanovića, koji je branio sa neugodnom povredom prsta leve ruke. U ekipi Bana odličnu partiju pružili su kapiten Roglić i Glukčević, dok je kod gostiju odličan bio bek Jovanović.                                              
B.Biševac

Košarka
Malene bolje u derbiju
KRALjEVO - Košarkašice Kraljeva zabeležile su i trinaestu pobedu u ovom prvenstvu. „Malene“ su u derbiju 19. kola Prve B lige Srbije, savladale u Hali sportova na Ibarskom keju ekipu Studenta iz Niša rezultatom 68 : 65. ŽKK Kraljevo se nalazi na trećem mestu na tabeli, a u okviru 20. kola, narednog vikenda gostuje u Obrenovcu kod Pro Tenta.  
Ivan Stanisavljević

Košarka
Pobedili kao gosti
RAŠKA - Košarkaši Bana posle dva uzastopna poraza, u okviru 19. kola Druge srpske lige zapad, kao gosti savladali su ekipu Mileševac iz Prijepolja sa 79:57 (18:13, 7:18, 15:20, 17:28). Posle ovog kola košarkaši iz Raške trenutno zauzimaju šestu poziciju na tabeli sa skorom od 12 pobeda i 7 poraza. U narednom kolu Bane na svom parketu dočekuju ekipu Javor iz Ivanjice.
B.B.

Fudbaleri Tutina obavljaju završne pripreme
Spremni  za  proleće
TUTIN - Fudbaleri Tutina obavljaju na domaćem terenu završne pripreme pred nastavak prolećnog dela prvenstva. Lider na tabeli lige Raškog okruga potpuno spreman ulazi u prvenstvenu trku, a prvu prolećnu utakmicu, u okviru 18. kola, odigraće u Kraljevu, gde će ga ugostiti ekipa Kraljevo Hajduk.
Inače, u jesenjoj polusezoni Tutinci su zabeležili 13 pobeda, tri remija i samo jedan poraz, tako da na tabeli zauzimaju prvu poziciju sa 42 osvojena boda, sedam više od drugoplasirane Budućnosti iz Konareva. 
N. G.