Koga još briga za rampe?!
Ko zna, zna!
Ćeraćete se još (2)
Novi izgled ulica - poslednja nada Kraljevčanima
Razlike su bogatstvo, a ne prepreke
Uvoz za spaljivanje, naše za potcenjivanje
Estetska hirurgija
Zračenje sa prvim danima proleća
Ekologija
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, fudbal, atletika

RETROVIZOR
Protekla nedelja

   „Direktor Fabrike vagona i izvršni direktor Francuske železnice (SNCF) potpisali su u ponedeljak u Kraljevu Ugovor o proizvodnji vagona za francuski „te-že-ve“, koji se sprema da obori rekord kineskog „harmonija ekspresa“ od 350 kilometara na čas, i to upravo sa vagonima iz Kraljeva. Potpisivanju Ugovora prisustvovali su i gradonačelnici Pariza i Kraljeva koji su se saglasili o potrebi uspostavljanja direktne železničke linije između ovih gradova kako bi se rasteretio drumski saobraćaj koji zbog ogromne privredne saradnje Pariza i Kraljeva dovodi do zastoja u saobraćaju usled velikog broja teških kamiona koji sada prevoze gotove proizvode iz našeg grada, a iz prestonice Francuske dovoze sirovine za prerađivačke kapacitete u Kraljevu.
   Sve ovo je, kako red i nalaže, održano iza zatvorenih vrata, a novinarima je saopšteno na brifingu nakon što su Ekonomski saveti Kraljeva i Pariza doneli još niz važnih odluka u interesu građana. Saopšteno je i da je potpisan ugovor da kraljevačka Firma osvetli Konkord i Šanzelize. Takođe je dogovoreno i niz kulturnih manifestacija od kojih će prva biti izložba Pikasovih slika u Narodnom muzeju u Kraljevu, a kako se očekuje velika poseta iz okolnih zemalja Aerodrom u Lađevcima najavio je uvođenje dodatnih čarter letova.
   Što se sportskih dešavanja tiče, protekli vikend nije doneo iznenađenja. Fudbaleri Sloge su na svom terenu savladali Crvenu Zvezdu i tako zadržali realne šanse za plasman u Evropu, dok su Košarkaši pred 5000 gledalaca u Hali kraj Ibra očekivano slavili nad ekipom Cibone. Možda su malo, i to prijatno iznenađenje priredili naši vaterpolisti koji su pobedili Partizan, ali kada se zna da su ove dve ekipe izjednačene, a naši vaterpolisti imaju uvek igrača više u vernim navijačima, kojih je i ovog puta pod krovom Akva komleksa bilo oko 2000, ne čudi rezultat od 4:3 za naše delfine.
   Sve u svemu, protekla nedelja u Kraljevu protekla je dosta uobičajeno, ako izuzmemo 3 prekoračenja brzine na obilaznici i jedno nepropuštanje pešaka na pešačkom prelazu mosta iz Skopljanske, a i stanovnici Ribnice su se žalili da gejzir suviše visoko izbacuje vodu i ...“
   Ajde, ustaj, vreme je za pos’o, prodma me žena i brutalno me baci na javu.
Grga

Iako zakon prilikom gradnje pešačkih zona i stepeništa propisuje da se ostavljaju mesta za osobe sa kolicima, u Kraljevu se on skoro i ne poštuje

KRALjEVO - Najbolji primer „nerazmišljanja“ o osobama sa posebnim potrebama je podzemni pešački prolaz u Ribnici, gde prilikom gradnje nije ostavljena „rampa“ za osobe sa invaliditetom, majke sa decom u kolicima ili bicikliste. Slučaj je u toliko gori, što oborene ivice levo i desno od mosta gde je namenjeno da kolica prelaze ulicu, nisu ni obeležene.
   Zakon o uređenju prostora i izgradnji iz 2009. propisuje obavezu projektovanja i gradnje, u skladu sa standardima pristupačnosti, objekata javne i poslovne namene i stambenih i poslovno-stambenih zgrada sa 10 i više stanova tako da se osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama osigura nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u njima. Za investitora (odgovornog pojedinca) koji to ne poštuje predviđena je kazna od 10.000 do 50.000 dinara.
Iako, zakon propisuje da sve javne ustanove moraju imati obezbeđen prilaz za invalide i majke sa kolicima, mnoge ih uopšte nemaju, a mesta koja su predviđena za rampe ili nisu obeležena ili se bahati vozači na njima parkiraju. Jedan od najnovijih javnih objekata u Kraljevu je podzemni pešački prelaz iza Ibarskog mosta u Ribnici kroz koji dnevno više hiljada ljudi prođe, nema rampe na stepeništu. Kako nam objašnjava Aleksandra Sretović direkorka Direkcije za planiranje, mesta za kolica su namenjena preko ulice, gde su i oborene ivice. Međutim, tranzit preko nove i široke pristupne saobraćajnice mostu je veoma veliki, i predstavlja rizik za prelazak ulice i osobama koje ne koriste kolica.
   - Direkcija nije projektant, a onaj ko je svojim pečatom i licencom odobrio i garantovao ispravnost tog objekta je odgovoran za to što nije ostavljeno mesta za rampu. Takođe, tehnička kontrola koja je pustila projekat u saobraćaj je odgovorna. Direkcija je izvr-šilac tog posla i ona dobija odobrenja, tako da ne može bez dozvole projektanta da nešto menja. Što se tiče tog podzemnog prolaza, pitanje je da li je na toj širini stepeništa mogla da se napravi rampa, a drugo i nagib je previše strm da bi kolica mogla da se penju, odnosno spuštaju - kaže Aleksandra Sretović.
Direktorka Direkcije kaže da Zakon o uređenju prostora propisuje obavezno napraviti prolaze sa osobama sa kolicima, i da bi jedan ovakav objekat kao što je podzemni prolaz u Ribnici morao da ga ima. Ona objašnjava da postoji mogućnost da se napravi lift, ali to predstavlja skupu investiciju.    -  Postoje liftovi koji mogu da se odrade na principu tzv. rukohvata, kako bi invalidna lica mogla da silaze ili se penju - kaže naša sagovornica Aleksandra Sretović.
U Odeljenju za urbanizam i pored napora da dobijemo objašnjenje zbog čega izdata dozvola da se podzemni prolaz u Ribnici napravi bez rampe za kolica, ostali smo uskraćeni za odgovor.
   Problem nedostatka rampi u samom centru grada, neobeleženih prelaza za osobe sa kolicima, nepoštovanje vozača na mesta koja su propisana za osobe sa invaliditetom su problem sa kojima se susreću Kraljevčani koji su vezani za kolica, govori Stevan Todorović sekretar Udruženja distrofičara iz Kraljeva.
- Predali smo spisak  Direkciji za planiranje i izgradnju na kojem se nalaze najprometnije ulice i mesta koje nemaju napravljene rampe za kolica. Recimo, Hajduk Veljkova ulica od Keja pa sve do Železničke stanice nema nijednu rampu. Pešački prelazi i trotoari za invalide nisu obeleženi. Prilazi javnim ustanovama kao i bankama ne poseduju ni rampe ni rukohvate. U zgradi gradske uprave nemoguće je popeti se na neki od spratova, iako određeni propisi često zahtevaju lično prisustvo. Policijska uprava u Kraljevu je imala određene pokušaje da nešto naprave na ulazu u njihovu zgradu, ali se samo na tome i završilo - kaže Todorović.
Nenad Božović

KRALjEVO - S obzirom da se radi o specifičnim objektima koji su na vodi, vlasnici splavova su dužni da otpadne vode iz sanitarnih i kuhinjskih prostora upuste u rezervoar koji je povezan sa septičkom jamom, i da se to redovno prazni. Vlasnici su dužni da o tome redovno izveštavaju inspekciju.
   Kako smo uspeli da saznamo u Odeljenju za inspekcijske poslove u Kraljevu splavovi koji se nalaze na Ibru ispunjavaju potrebne uslove za otpust otpadnih voda. Međutim, takođe smo saznali da trenutno ne postoji mogućnost da sa sigurnošću može reći da vlasnici tih splavova u potpunosti poštuju propise, odnosno da otpadne vode ne ispuštaju u reku. Jedan od dokaza je da splavovi poseduju ugovor sa firmama koje raspolažu sa mehanizacijom za pražnjenje, da imaju izveštaj o danu pražnjenja i fakturu o izvršenim poslovima.
- Provera otpusta otpadnih voda ne podrazumeva kancelarijski posao, već inspektori nakon dostavljanja potrebnih papira, izlaze na teren i sve to na licu mesta proveravaju. Onog momenta vlasnici splavova ne poseduju odgovarajuće dokumente, oni se kažnjavaju. Ukoliko ne bi, što do sada nije bio slučaj, u dužem vremenskom periodu dostavili tu odgovarajuću dokumentaciju, inspekcija bi odmah donela zabranu obavljanja delatnosti - kaže Jasminka Jovanović načelnica Odeljenja za inspekcijske poslove.
Kako objašnjava načelnica postoje saznanja da se nekada te otpadne vode ispuste direktno u Ibar, ali zbog toga što na teritoriji Kraljeva rade samo tri inspektora za zaštitu životne sredine. Ona kaže da je nemoguće fizički vršiti kontrolu samo splavova.
- Zato smo napravili jednu drugu varijantu koja bi bila pomoćni mehanizam koji bi inspekciji pomogao da se to više kontroliše. Naime, odsek za zaštitu životne sredine kao nadzorni organ, dužan je da svake godine donese određene programe koji se finansiraju od sredstava koji se ubiraju od zagađivača životne sredine. Na osnovu toga mi smo za ovu godinu predvideli uzorkovanje vode u Ibru na više lokacija, pre svega zbog zaštite gradske plaže koja se nalazi neposredno ispod splavova. Uzorkovanja će se vršiti na lokacijama ispod splavova, ali i iznad. Na osnovu određenih parametara u svakom trenutku će se znati da su u Ibar ispuštene otpadne vode iz splavova - govori načelnica Jovanović.
Hipotetički posmatrano, ukoliko bi se u toku noći iz sanitarnih rezervoara na splavovima ispustile otpadne vode, ovakve vrste uzorkovanja koju smo pomenuli mogla bi da otkrije ispuštanje i nakon nekoliko dana. Inače, na delu kod Eko kućice postoje septičke jame Vodovoda koje mogu koristiti splavovi za odvod otpadnih voda.
N.B.

Ko zna, zna!

Budući gradonačelnik Ljubiša Jovašević za oko dve nedelje stupa na funkciju

KRALjEVO - Radovan Marković šef odborničke grupe Pokreta za Kraljevo podneo je ostavku na mesto odbornika u lokalnom parlamentu, što znači da će na sledećoj sednici na njegovo mesto biti postavljen Ljubiša Jovašević kako bi mogao da bude izabran za gradonačelnika Kraljeva. Nova sednica na kojoj će biti imenovani gradonačelnik i njegov zamenik, a potom uslediti i brojne smene u javnim komunalnim preduzećima, biće održana najkasnije za dve sedmice.

   Koalicija SRS, Pokret za Kraljevo, NS-DSS predstavlja novu vladajuću većinu u Kraljevu. Ljubiša Simović (DS) više nije gradonačelnik, a umesto Milomira Šljivića (SPO) predsedavanje Skupštinom grada preuzeo je Tomislav Ilić (NS). Smenjen je i zamenik predsednika Skupštine Sreten Jovanović (SPS), a na njegovo mesto je došao Milivoje Jakovljević (SRS). Snežana Kaplarević preuzela je mesto sekretara Skupštine.
Skupština grada je usvojila i inicijativu za raspisivanje referenduma o izgradnji hidrocentrala na Ibru. Elektrane su inače jedan od osnovnih razloga zbog kojih je zvanično Pokret za Kraljevo napustio vladajući savez sa koalicijom „Za evropsku Srbiju“ i SPS-om. Sednica gradskog parlamenta koju je dan ranije zakazao Milomir Šljivić nije održana, jer skupština nije imala većinu za održavanje. Na sednici je trebalo da raspravlja o Usvajanju programa poslovanja javnih preduzeća za 2010. godinu, ali je za usvajanje dnevnog reda glasalo 29, dok je protiv bilo 37 odbornika. Usvajanje poslovanja javnih preduzeća za 2010. godinu se kao dopuna dnevnog reda našla na sednici na kojoj je smenjena vlast. Ova tačka je prema izjavama Pokreta za Kraljevo bila jedna od ključnih za opstanak dosadašnje vlasti, jer je prema njihovom mišljenju morala da se pojavi na dnevnom redu najkasnije početkom marta.
- Postojao je sukob među članicama koalicije koje su kočile tu sednicu. Mogu da saopštim u ime Demokratske stranke da kod nas takvih razloga nije bilo. Mi smo insistirali na toj sednici, međutim Pokret za Kraljevo i neki drugi koalicioni partneri nisu mogli da nađu zajednički jezik, i zbog toga je toliko puno vremena prošlo - govori bivši gradonačelnik Ljubiša Simović.  
Simović, bez obzira na raskol vlasti, misli da investicije u kojima se Kraljevo nalazi, a to je što već dogovorenih poslova ili u pregovorima preko 600 miliona evra, treba da bude prioritet u odnosu na politikanstvo.
Novoizabrani predsednik Skupštine Tomislav Ilić najavio je kadrovske promene u javnim preduzećima i ustanovama, koje će biti, kako je rekao, u interesu građana Kraljeva. On je rekao da ne očekuje nikakve probleme, zato što lokalna vlast nije identična sa republičkom.

KO I GDE?
Za dve sedmice biće poznato ko će sve preuzeti funkcije čelnika grada, javnih preduzeća i ustanova u Kraljevu. Pored Ljubiše Jovaševića (Pokret za Kraljevo) za koga se već odavno neformalno zna da će biti novi gradonačelnik, kao njegov zamenik se pominje Dejan Milović (DSS) nekadašnji predsednik gradske skupštine (2004-2008.). Novi direktor Direkcije za planiranje i izgradnju najverovatnije će biti Radovan Marković (Pokret za Kraljevo) koji je u prethodnom periodu već bio na čelu Direkcije. Što se tiče ostalih javnih komunalnih preduzeća kako saznajemo Pokret za Kraljevo će zadržati Čistoću, JKP Putevi bi trebalo da pripadnu Novoj Srbiji, Vodovod i Opštinska stambena agencija radikalima, dok bi DSS najverovatnije ponovo dobio Pijacu na upravljanje. Za sada je neizvesno ko će u raspodeli dobiti Toplanu, a kandidati za ovo preduzeće su DSS i NS.

NE LJUTI SE ČOVEČE
Ljubiša Jovašević je na političkoj sceni Kraljeva i Srbije prisutan više od jedne decenije. Kao član DSS bio je predsednik Skupštine opštine Kraljevo od 2000-2003. godine, nakon čega su u Kraljevu uvedene privremene mere. Bio je predstavnik SCG u parlamentu Saveta Evrope kao poslanik DSS od 2003-2005. godine. Nakon toga bio je dve godine načelnik Raškog okruga, da bi od 2008. godine ušao u lokalni parlament kao lider Pokreta za Kraljevo. Na pitanje kako to da je svih ovih godina nekako baš on bio ključni faktor formiranja vlasti, Jovašević kaže da je to stvar umeća, između ostalog.
- Politika je igra, život vam je igra. Ne treba se ljutiti. Nekada ste u vlasti, a nekada u opoziciji. To je ono što moji dojučerašnji koalicioni partneri, a možda i ovi sadašnji ne shvataju ili ne znaju. Prema tome za nekoga je politika moć, za nekog je uticaj, a za nas ovde predstavlja životna pitanja i mi ćemo braniti životni prostor koji imamo - objašnjava Jovašević.
Nenad Božović

KRALjEVO - U  prepunoj sali multimedijalnog centra KVART održana je osnivačka skupština Pokreta udruženih lokalnih samouprava Srbije (PULS), koji će se boriti za decentralizaciju gradova i opština, i čija će centrala biti u Kraljevu.
   PULS će se, kako se čulo zalagati za mnogo veće ingerencije lokalnih samouprava kod gazdovanja prirodnim resursima od voda do šuma, povraćaj sve imovine koju sada kontroliše država gradovima i opštinama, ali će i politički delovati na mnogo širem području od onog koji sada imaju kao pojedinačni pokreti.
   - Osnovni cilj PULS-a je decentralizacija koja mora postojati i u političkim organizacijama, jer ukoliko ne postoji, od političke organizacije koja je centralizovana ne može se očekivati da sprovede decentralizaciju gradova i opština - rekao je dr Ljubiša Jovašević predsednik Pokreta za Kraljevo.
   PULS-u su pristupili Pokret za Kraljevo, Pokret za Užice, Udruženje „Obrenovac naš grad“, Pokret za Čačak, Grupa građana „Ravanica“ iz Ćuprije, Pokret za Rašku i njena sela i Politička organizacija „Zaplanje moja kuća“ iz Gadžinog Hana. Radno predsedništvo predstavnika pokreta i udruženja iz svih sedam gradova i opština novoformiranog Pokreta, za predsedavajućeg predsedništva Pokreta udruženih lokalnih samouprava Srbije izabralo je predsednika Pokreta za Kraljevo, dr Ljubišu Jovaševića koji je između ostalog rekao  da su zbog novog Zakona o preregistraciji stranaka podržali ideju o udruživanju Pokreta lokalnih samouprava Srbije, ali i zbog činjenice koja je očigledna na svakom koraku, a to je da je veliki deo Srbije doslovce zapostavljen nauštrb Beograda .  
   Sledeći potezi PULS-a Srbije, biće usmereni na uspostavljanje koalicionih odnosa sa drugim lokalnim pokretima i strankama, analize postojechih resursa i  pripreme za izbore na lokalnom i republičkom nivou.
Sonja Cvetković

Nekoliko dana pred sednicu na kojoj je formirana nova vladajuća koalicija doneli su puno (ne)očekivanih događaja

KRALjEVO - Ljubiša Jovašević u emisiji „Da li se čujemo“ Radija 996 optužio je svoje donedavne koalicione partnere da su vršili pritisak na određene odbornike SRS, DSS-NS, ali i Pokreta za Kraljevo da ne učestvuju u formiranju nove vlasti. Jovašević je u emisiji optužio i Dragana Arsića direktora Z.C. Studenica da je pretio otkazima pojedinim odbornicima i njihovim porodicama. Demantujući ove optužbe, Arsić je rekao da bi trebalo nakon formiranja nove koalicije staviti jednu veliku tablu ispred gradske uprave na kojoj piše „Opasnost“ i procenio da nova koalicija neće izdržati duže od tri meseca.
Nepojavljivanje tri odbornika SRS ni na jednoj od dve sednice koje su održane otvorilo je pitanje kupovine odbornika. Lider Pokreta za Kraljevo Ljubiša Jovašević na dan kada je gradski parlament dobio novu većinu, uključio se u emisiju „Da li se čujemo“ iz skupštinske sale i tom prilikom između ostalog pomenuo da su neki odbornici dobili otkaze u ponedeljak popodne, neposredno nakon neodržavanja sednice koju je zakazao Milomir Šljivić, ali da je određene pritiske vršio i Dragan Arsić.
- Ne mogu da kažem da su ta tri odbornika radikala kupljena, moguće je da su ucenjeni. Jedan odbornik DSS je dobio otkaz u svojoj firmi, dok je drugi razrešen dužnosti koju je obavljao u svom ministarstvu. Direktor Z.C. Studenica je pozivao određene odbornike i veoma se pogrdno izjašnjavao o meni, preteći da će ljudi izgubiti posao. Obavestili smo policiju, a nakon toga će nadam se biti pokrenute krivične prijave - rekao je Jovašević za Radio 996.
Demantujući ove optužbe Jovaševića, direkor Arsić je takođe gostujući u emisiji „Da li se čujemo“ rekao da je samo pozvao jednog svog prijatelja i predočio period kada je Jovašević bio gradonačelnik.
- Ukoliko Jovašević bude izabran za gradonačelnika, Kraljevu preti opšta opasnost, a tablu sa takvim natpisom bi trebalo okačiti ispred zgrade gradske uprave. A, što se tiče krivičnih prijava, one bi pre trebale da se odnose na period kada je Jovašević bio direktor „Agensa“. Mišljenja sam da će se ova trula koalicija raspasti za tri meseca, jer je u pitanju samo podela plena oko javnih preduzeća - rekao je Dragan Arsić.
Na pitanje da li ovakve optužbe na račun nove vlasti u Kraljevu imaju povezanost sa Domom zdravlja koji lokalna samouprava treba da preuzme do kraja godine, Arsić je rekao da itekako ima veze.
- Građane Kraljeva će to koštati od 50 do 100 miliona dinara godišnje za održavanje infrastrukture, a imaće daleko lošiji kvalitet. Ne vidim nikakvu kadrovsku spremnost da se preuzme Dom zdravlja - izjavio je za Radio 996 Dragan Arsić. 
Nenad Božović

Ćeraćete se još (2)

Nazire se izbor direktora u PU „Olga Jovičić“

KRALjEVO - „Poštovana, pišem Vam povodom članka „Ćeraćete se još“ i najiskrenije se zahvaljujem na podršci. Pozdrav u ime nekih članova Upravnog odbora i u svoje ime. S poštovanjem... (ime poznato redakciji). P.S. Vaša podrška je vredna samim tim što ju je teško zaslužiti“. Ovo je sadržina pisma koje sam dobila nakon objavljivanja teksta o događanjima iz Predškolske ustanove u Kraljevu. Moram da priznam, nisu izostali ni oni komentari: „Šta će ti to? Gledaj svoja posla“. A ja im kažem - to su moja posla, da oni koji žele da saznaju istinu imaju to gde da urade.
   Za one koji su prošlonedeljni tekst, kojim slučajem, propustili kratak rezime. U PU „Olga Jovičić Rita“ u Kraljevu u toku je izbor direktora. Jedan broj zaposlenih tražio je da se što pre sazove sednica Upravnog odbora i na njoj izabere Dragana Mitić za direktora (sadašnji vršilac dužnosti). Istovremeno jedan od učesnika konkursa osporava proceduru glasanja vaspitno - obrazovnog veća jer su na sednici glasali oni koji su na bolovanju kao i njihove zamene. Predsednica Upravnog odbora nije želela da sazove sednicu Upravnog odbora do dobijanja tumačenja od nadležnih službi o regularnosti ovog glasanja, jer ne želi da ovu ustanovu ugura u još jedan sudski spor. Treba znati i to da mišljenje vaspitno - obrazovnog veća ne obavezuje Upravni odbor prilikom glasanja. U međuvremenu je u posed naše redakcije stiglo tumačenje koje je stranka G17+ uputila ovoj Ustanovi, po pitanju glasanja članova vaspitno - obrazovnog veća. Da li su stranke nadležne da daju tumačenja o pitanjima kao što je izbor direktora bilo koje ustanove? Ako i nije bilo propusta u proceduri glasanja, nadležna sigurno nije nijedna politička partija da to tumači.
   Evo šta se dešavalo ove sedmice. Vršilac dužnosti direktora, istovremeno i jedan od učesnika konkursa, sazvala je za ponedeljak 22. marta sednicu Upravnog odbora. Sednicu Upravnog odbora saziva predsednik Upravnog odbora. Ne postoji odredba zakona, bar kada je obrazovanje u pitanju, da učesnik konkursa može da sazove sednicu Upravnog odbora. Mislim da se to još nije desilo u istoriji ovog grada, a ni šire. Pošto navedena sednica Upravnog odbora nije održana zbog nedostatka kvoruma istu je Dragana Mitić, v.d. direktora i učesnik konkursa, zakazala i u utorak 23. marta sa početkom u 7 časova. Ni ova protivzakonito sazvana sednica Upravnog odbora nije održana. Istog dana, nekoliko sati kasnije, u gradskoj Skupštini promenjena su dva člana Upravnog odbora ove ustanove. Obzirom da dosadašnjoj v.d. direktora ističe funkcija početkom aprila očekuje se da će se do tada formirati novi Upravni odbor i izabrati direktor ove ustanove. Nije zgoreg pomenuti ni, za sada neosnovane, gradske priče o uvođenju privremenih mera zbog skorog isticanja mandata vršiocu dužnosti direktora. Kako stvari stoje, bar za sada nema potrebe za tako nečim. No, o tome će ukoliko bude potrebno odlučivati nadležni organ.
   Kao što to u prirodi biva, kišu uvek smenjuje sunce, a noć dan. Tako i zaposleni u PU u Kraljevu imaju razloga da se raduju što će, svi su izgledi, u narednom periodu njih pominjati po sjajnim rezultatima, a ne „zakulisnim radnjama, rđavim kalkulacijama i neodgovornim pojedincima“.
Katarina Simović

VRNjAČKA BANjA - Predsednik Opštine Vrnjačka Banja Zoran Seizović, predsedavao je 32. po redu sednicom Opštinskog veća. Razmatran je obiman dnevni red i doneto je nekoliko odluka i zaključaka. Odlučeno je da se ponovo raspiše tender za prevoz putnika na teritoriji Vrnjačke opštine pošto je ATP „Morava“ i dalje u štrajku jer radnici opravdano traže isplate zaostalih zarada i dalje pod blokadom drže Autobusku stanicu u Vrnjačkoj Banji. Autoprevoz Vrnjačka Banja je preuzeo prošlog meseca na tenderu njihovu obavezu i prevozio veliki broj učenika i radnika na njihova odredišta. Na ovoj sednici je odbijen zahtev za povećanje cene parkiranja uz obrazloženje da cena može biti povećana do nivoa koji propisuje Vlada Republike Srbije, koja ove godine iznosi maksimalno šest odsto. Razmatrani su i prigovori nekih investitora na utvrđenu cenu plaćanja komunalija. Na dnevnom redu našlo se i nekoliko tema iz oblasti sporta, najpre izbor sportista Vrnjačke opštine, organizacija biciklističke trke kroz Srbiju i pripreme odnosno organizacija stonoteniskog prvenstva Evrope. Preduzeće „Niskogradnja“ iz Trstenika dobilo je posao u vrednosti od 15 miliona dinara za održavanje puteva i ulica na području Vrnjačke opštine. Tako će za nekoliko dana početi sanacija udarnih rupa, dok će posao na održavanju vertikalne signalizacije raditi JP „Beli izvor“ iz Vrnjačke Banje. Na kraju sednice Opštinskog veća najavljeno je značajnije izdvajanje finansijskih sredstava za razvoj poljoprivrede u Vrnjačkoj opštini.
Dragan Ivanović

Novi izgled ulica - poslednja nada Kraljevčanima

Budžet Kraljeva ne može da priušti kompletno presvlačenje ulica u gradu, iako je asfaltnim podlogama odavno istekao rok

KRALjEVO - Posmatrajući samo Ulicu Heroja Maričića na kojoj skoro dve godine postoje takvi „krateri“ kao ostaci izgradnje okolnih zgrada, plus rupe koje se u martu svake godine obnavljaju i bivaju sve dublje ne možete, a da se ne zapitate u kakvom gradu živite. Ako je za utehu, ovih dana će početi konačno radovi na krpljenju iskopanih kanala u Heroja Maričića.
Trenutna dešavanja na ulicama Kraljeva, misleći na radove na održavanju i krpljenju ulica, i to skoro svake godine na početku proleća, u istim delovima grada nisu baš prijala vozačima. Radovi se uglavnom izvode u tranzitnim ulicama grada, jer su one najviše oštećene. Ali, ti radovi uvek prouzrokuju gužve i zadržavanja, pa čak do zatvaranja pojedinih delova ulica. Direktor JKP Putevi Mirko Vuković kaže da je nemoguće izbeći gužve na tim deonicama.          
- Ulice su u takvom stanju da je potrebno presvlačenje asfaltom nekih delova ili krpljenje rupa. U ovom trenutku teško je reći koliko dugo ćemo raditi. Trudimo se da se što kraće zadržavamo, kako bi izbegli kolapse u saobraćaju i omogućili nesmetano saobraćanje. Ali, pod ovakvim uslovima rada nemoguće je izbeći gužve i zatvaranje ulica - rekao je Vuković.
Novac koji se svake godine izdvaja za održavanje ulica, i to ne samo u gradskom jezgru, već i okolnim naseljima, nije nimalo mali, naglašava direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo.
- Presvlačenje asfalta iziskuje skoro tri puta više novca nego što se iz gradskog budžeta namenjuje za ove potrebe. Slažem se da bi to bilo mnogo bolje rešenje, ali u tom slučaju bi mogle da se urade tri ulice, a ostale bi ostale sa rupama. Ulice van grada trpe isto opterećenje kao one u gradu, tako da moramo misliti i o njima. Zato je cilj da se izgradnjom potpuno nove ulice sve to uradi potpuno korektno, kako u nekom narednom periodu ne bi imalo potrebe sanirati oštećenja. Takođe, posipanje solju svake godine, bez obzira kakav je asfalt, dovodi do toga da ulice pretrpe oštećenja. Tako da ukoliko se napravi pet rupa besmisleno bi bilo presvlačiti asfaltom, već će se one zakrpiti - kaže direktorka Aleksandra Sretović.

KRPLJENJE NAJPROMETNIJIH ULICA
Radovi su počeli sa Čika Ljubinom ulicom, nastavljajući se na Ulicu IV kraljevački bataljon, koje su najviše bile oštećene. Takođe, krpljenje se izvodi i u Ulici Zelena gora kod Male pijace. Nakon dvogodišnjih nerešenih odnosa između investitora koji su gradili stanove u Heroja Maričića i Grada Kraljeva, preduzeću JKP Putevi su uplaćena sredstva da se zakrpe kanali u ovoj ulici, tako da će i ona dobiti, nazovimo normalan izgled. I Ulica cara Lazara će od sada biti potpuno spremna za saobraćaj, nakon postavljanja završnog sloja asfalta.
Nenad Božović

Rekonstrukcija mosta na Studenici

UŠĆE - Pešački most koji spaja naselja Potkovačice i Rudnika konačno je dobio prioritet u rekonstrukciji posle teksta objavljenog u lnašim novinama.
   U toku ove nedelje radnici Ibarskih rudnika, Miloica
Bošković i Milinko-Čuki Bošković,  počeli su zamenu talpi na mostu koje su urađene na strugari Ibarskih rudnika u Ušću. Do sada je urađeno oko 70%  pešačke staze iz pravca Potkovačice i u toku iduće nedelje ova dva radnika završiće celokupni posao oko rekonstrukcije.
   Prava sreća pratila je pešake, a posebno decu, koji su do sada koristili most koji nema vlasnika, a koji je neophodan za prelazak jer skraćuje put između ova dva naselja za čitavih četiri kilometara jer bi građani morali da idu do centra Ušća i da se ponovo vraćaju prema rudarskom naselju i obrnuto.
   Kada se sve sagleda zasita se radilo o velikoj nemarnosti i nebrizi od mesne zajednice Ušće do opštinskih organa i same direkcije za gradnju grada Kraljevo, da se radi malih sredstava ugrožavaju životi pešaka, a posebno đaka i dece.
   Aktivisti iz naselja Potkovačice ubrzano rade na nalaženju rešenja za izgradnju ulične rasvete između ova dva naselja i spremni su da učestvuju i sa novčanim sredstvima jer je put između ovih naselja kvalitetno posut granulatom što omogućava postavljanje i asfaltne trake.
Slavoljub Mladenović

Razlike su bogatstvo, a ne prepreke

NOVI PAZAR - Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda organizovao je u Novom Pazaru debatu na temu „Mladi i međuverksi dijalog“, na kojoj su učestvovali predstavnici tri dominantne verske zajednice u Srbiji: Srpske pravoslavne crkve, Islamske zajednice i Nadbiskupije.
   Predsednica Sandžačkog odbora Semiha Kačar ocenila je da još uvek postoji distanca među mladima različite verske pripadnosti u ovom kraju, i da je potrebno što više raditi na tome da ona bude što manja i da, potom, u potpunosti nestane.
   - Cilj ovog projekta je, upravo, zbližavanje mladih, kao i poboljšanje međuetničkih i međuverskih odnosa. Mladi su svesni problema ove sredine. To je najbolje pokazalo njihovo interesovanje. Kroz projektne aktivnosti u samo jednom danu prošlo je preko 80 učesnika. Oni su bili spremni da ponude svoja rešenja, pokažu svoja viđenja i iznesu stavove - kazala je Kačareva.
   Srednjoškolci i studenti, koji su pre debata, obišli Altun-alem džamiju, manastir Đurđeve stupove i jevrejsko groblje u Novom Pazaru, govorili su o svojim iskustvima suživota, kao i o prednostima multietničkih sredina. Njihov zaključak je da su razlike bogatstvo, a nikako prepreke i da je neophodno što više znati o svojoj, ali i veri svojih komšija i prijatelja druge nacionalnosti i opredeljenosti.
   Sociolog religije prof. dr Mirko Đorđević ocenio je da vera ima sve veći uticaj poslednjih godina.
   - Crkve i verske zajednice igraju sve veću ulogu i zato je o ovome bitno govoriti. Treba razlikovati dva momenta - da li se radi o stvarnoj, individualnoj veri ili pomodarnoj religioznosti. Međutim, u svakom slučaju, crkve i verske zajednice igraju veliku ulogu u društvu, čak često usmeravaju i tokove politike - ocenio je Đorđević.
   Predavači, protojerej Tomislav Milenković, fra Filip Karadža i dekan Fakulteta za islamske studije Almir Pramenković bili su jednoglasni da je organizacija ovakvih skupova veoma važna za buduće odnose mladih različitog verskog opredeljenja.
   S njima su se složili i učesnici debate.
   Predrag Ivković student iz Sjenice, kaže da većih problema među mladima različite vere u ovom kraju nije bilo i da „druženje ne izostaje“.
   - Iako do sada nije bilo problema, a nadamo se da ih neće ni biti, mislim da je ipak bolje da slušamo predavanja na ove teme i da se što više upoznajemo sa time šta nas spaja. U svakom slučaju na ovaj način se razbijaju i, eventualne, predrasude koje postoje među nama - kazao je on, a s njim se složila i Aida Rašljanin.
   - Vera je osnov življenja na zemlji. Zato svi moraju poznavati, ne samo svoju religiju, već i druge religije. Ja studiram na Fakultetu za islamske studije, ali tu učim i o drugim verama - objašnjava ona.
   Inače, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda je nevladina organizacija sa dragocenim iskustvom u radu na projektima koji imaju za cilj upravo prevazilaženje razlika i razbijanje predrasuda.
Z. Maksimović

UŠĆE - Sva nastojanja preduzeća Autotransport iz Kraljeva da unazad trideset godina reše pitanje autobuske stanice ostala su bez rezultata jer ušćanski privrednici i političke strukture nisu mogli nikada da se dogovore o lokaciji za izgradnju iste.
   Po predlogu Autotransporta, urbanista privrednika i građana postoje tri lokacije i to u samom centru Ušća, kod železničke stanice i ispod servisnih kapaciteta Autotransporta iz Kraljeva. Svi pokušaji da se dođe do zajedničkog rešenja nisu urodili plodom jer su građani pisali čitave peticije da stanica ostane u centru Ušća, a urbanisti i lokalne vlasti zahtevali hitno izmeštanje iste na dve druge lokacije.
   U sadašnjem trenutku za takvu investiciju teško je naći adekvatna sredstva i ne postoje nikakve želje niti od saveta mesne zajednice niti od bilo kojih drugih struktura i autobusi sa teškim manervima ulaze i izlaze na prostor kod staromodnih kioska gde se nalaze dispečeri i što daje oznake autobuskoj stanici.
   Najveći špicevi polazaka su ujutru oko šest časova, zatim u 12,30 i 14,30 časova kada se dešava da autobusi ne mogu da uđu na stanicu i stoje na magistralnom putu gde zaustavljaju saobraćaj radi parkiranih putničkih vozila i drugih vozila na platou autobuske stanice na samoj raskrsnici ulaza u Ulicu Miluna Ivanovića.
   Zahvaljujući prisebnosti vozača do sada nije bilo saobraćajnih udesa jer u tim polascima ima dosta đaka i dece koja koriste autobuse radi dolaska i odlaska u školu iz prigradskih naselja ušćanskog kraja.
   Izmeštanje autobuske stanice iz centra Ušća omogućilo bi bezbedan odlazak i dolazak đaka u školu koji idu Ulicom Miluna Ivanovića i ista bi se pretvorila u bezbedno šetalište ušćanskih građana i uklonili bi se kiosci koji sada predstavljaju pravo ruglo.
Slavoljub Mladenović

NOVI PAZAR - Radnici novopazarske firme „Iskra metal“ stupili su u utorak u štrajk glađu tražeći isplatu zaostalih zarada i razliku zarada po osnovu invaliditeta, koju potražuju od Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
   Reč je o desetak radnika, invalida rada i hendikepiranih lica, koji borave u prostorijama Udruženja tekstilnih radnika, odakle su ozbiljno zapretili.
   Predsednik Podružnice invalida rada u ovoj firmi Halko Društinac istakao  je da su ovi radnici u nezavidnoj situaciji, jer svi imaju više od 62 godine i nemaju nikakve prihode.
   - Skoro 19 godina tražimo naša radnička prava. Kucali smo na mnoga vrata širom Srbije, ali nismo naišli na razumevanje. Nismo mogli da ostvarimo pravo na penziju, iako smo invalidi trećeg reda - rekao je Društinac, i zapretio da će ukoliko im ne budu ispunjeni uslovi, iz prostorija Udruženja tekstilnih radnika, izaći samo u mrtvačkim sanducima.
   -  Štampali smo i umrlice sa imenima štrajkača koji se nalaze u ovim prostorijama - dodao je Društinac.
   Štrajkači  su rekli da za dugovanja Fonda penzijsko invalidskog osiguranja imaju izvršne presude Osnovnog, Okružnog i Trgovinskog suda, kao i rešenja za hendikepirana lica.
   Njih su obišli i predstavnici Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Predsednica ove organizacije Semiha Kačar kaže da je bila zaprepašćena činjenicom da su ovi ljudi, koji imaju posebne potrebe, zapostavljeni od strane nadležnih.
   - Na delu je masovno kršenje ljudskih prava svih građana. Nadležni moraju hitno reagovati jer su među radnicima i invalidna lica - kazala je ona.
   Inače, u prostorijama Udruženja tekstilnih radnika, gde su se zatvorili ovi radnici, pre nešto manje od godinu dana predsednik tog udruženja Zoran Bulatović je u znak protesta zbog nepoštovanja radničkih prava sebi odsekao prst.
Z.M.

Uvoz za spaljivanje, naše za potcenjivanje

Naši stočari nemaju kome da prodaju stoku jer se uvozi meso lošeg kvaliteta koje se često uništava po nalogu inspekcije

KRALjEVO - Nije čudo što od ukupnog budžeta EU više od polovine novca ode na premije i podsticaje poljoprivredi. Kod nas se, međutim, sasvim drugačije radi. Trenutni stočni fond Srbije manji je,  za oko polovinu nego pre pola veka. Na području Kraljeva to je oko 19 hiljada grla krupne stoke, sa tendencijom pada.

   Porodica Četrović iz Adrana već decenijama se bavi stočarstvom, doduše oscilatorno, ali je njihov osnov egzistencije ta grana poljoprivrede.
- Bavimo se ovim poslom četriri decenije. Na ovoj zemlji osvaneš i omrkneš. Nije u tome koliko se radi nego za koliko se radi. Nekada si znao kome da prodaš, po kojoj ceni, kada će isplata. Mogao si nešto da planiraš, dugoročnije. Danas teško. Evo uvoze šta stignu. Kažu česte kontrole, zaplenili meso, spalili meso. Pa što dopuste da tako nešto uđe iz Argentine ili ti ne znam koji zemalja. Ono što tamo nisu mogli da prodaju donesu kod nas da spale. Pa gde ima jeftina salama bilo de u svetu za 130 dinara? Ne valja ovo ništa - više nego ogorčeno priča domaćin Vladimir Četrović.
Četrovići poslednjih godina svaštare, ništa neobično jer tržišno cenovna politika tako diktira tempo proizvodnje. Strah kod stočara je gotovo konstantan, uslovljen padom cena žive stoke tako da za iole ozbiljniji angažman nema ni govora. Imputi lanca proizvodnje su iz godine u godinu skuplji, tako da ova porodica na farmi uvek ima u tovilištu svinje, telad i ovce. Trenutno taj stočni fond broji oko 200 grla. Gledajući samu ekonomiju, objekte, deo domaćinstva odvojen od dvorišta, ulaz i sređenost farme, vidi se da je uloženo i truda i para, mada čini se ipak najviše znoja, jer teško je danas na grbači stvarati imperiju, ili bar imetak da se unuci sete gde je dedovina.
- Nedavno smo prodali nešto tovljenika. Uglavnom je rasni sastav. U onoj tamo staji, kupili smo telad za tov. Ovde su prasad. Nešto će otići nadamo se i za Uskrs. Sa prodajom dosad nismo imali problem. Ali cena pada. Prošle godine, recimo, klali smo i za Crnu Goru. Mora da se svaštari, jer i kome bi sada prodao 500 bikova - pita se ovaj poljoprivrednik.
Sa prodajom žive stoke do sada nemaju problema. Mada ulaze u sezonu sa dva problema, jednan su obradive površine, jer u svom vlasništvu imaju svega 5 hektara zemlje, a drugi pad cene stoke. Bez obzira što je rasni sastav uvek dobar, time i kvalitet mesa, to očigledno nije reper i cene koju dobijaju za gotov proizvod. Ono čega se plaše naši domaćini jeste sve niža cena polutki, a sve veće cene proizvodnje. Samo će ih setva kukuruza ove godine koštati zbog astronomske cene goriva, za deset hiljada po hektaru više no lane.
- Da poseješ moraš, a nešto koncentrata kupujemo da se ovolika stoka narani. Dokupimo premikse, pa nešto i sami pravimo. Skupo sve, al najskuplje kad ledina leži nako sama za sebe. Preturila je moja porodica mnogo brazdi preko ovih štala. Sve što zaradiš uložiš u nova grla, dotovljavanje pa opet u krug - kao da se pravda naš sagovornik.
Država pomaže ovo gazdinstvo. Sredstva koriste kada država donese uredbe koje idu u prilog njihovoj proizvodnji, ali je po oceni Vladimira, našeg domaćina, ipak nedovoljno. U objekat za tov su uložili 30 hiljada evra, očekujući da im se investicija isplati, no kako stvari stoje ta zamisao će na žalost najmanje zavisiti od njih samih. Bez obzira na trenutno stanje dalji planovi su da ipak ne odustaju, mada izbora i nemaju jer je jedino stariji sin uposlen u Autotransportu gde takođe ne cvetaju ruže.
- Pomažu oba sina, jedan oženjen, pomažu i unučad. Radimo svi - ponosno će glava ove familije.
Tri generacije Četrovića sigurno najbolje pružaju sliku naše srpske stvarnosti. Problem nije samo u pukom povećavanju broja grla stoke, već u svemu onom što tome prethodi - da se organizuju desetine hiljada mladih domaćina koji bi pristali da se bave tim teškim poslom u narednih nekoliko decenija. Ne može neko da napuni štalu, a da sebe i budućnost svojih ukućana ne vidi kroz deset do 15 godina, pa i duže. U sve to mora da se uključi država, ma koliko prala ruke od poljoprivrede i flertovala s tržištem jer jedino ona ima razvojne poluge i instrumente - ekonomsku, razvojnu, izvoznu, socijalnu i penzionu politiku, podsticaje, povoljne zajmove, kamate…
- Kakvi zajmovi i krediti?! Nikada nisam koristio ništa. Dok te namame, a onda tek se češeš po glavi, kad ti izračunaju kamatu po ko zna kojem kursu! Koristio sam jedino premije po hektaru i nešto za tovljenike, to što su davali, a i za to papiri globa. Dve krave držimo za mleko i sir za naše potrebe. Uložili smo mnogo, a da li ćemo vratiti investicije, to niko ne zna. Valjalo bi obnoviti i traktor, ovaj star 20 godina, ali ako dođe bolje vreme - kaže za kraj Vladimir.
A za sve ovo što smo čuli, opet, u čemu se slažu svi stručnjaci, potrebna je država s nešto para, ali sa organizacijom i dugoročnim standardima i pravilima ponašanja. Ponajpre za sebe, a kada bude sebe dovela u red i poljoprivrednici će znati šta im valja činiti i s kim. Dotle cene stoke konstantno padaju. Svinje su dostigle najnižu cenu od satanizacije iz 2007. godine, dok živinari ovih dana imaju sličan problem. Dakle ni makac od 80 dinara za kilogram žive mere. Kako stoje stvari uskoro možemo praviti Zoološke vrtove jer ćemo tzv. domaće životinje imati još jedino tamo!!!
Sonja Cvetković

Početni nagradni fond iznosi 12.000.000 dinara, a prva nagrada donosi 20 hiljada evra

KRALjEVO - Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada, Privrednom komorom Srbije i Radio-televizijom Srbije, petu godinu zaredom organizuje „Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji“. Cilj organizovanja Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju NTI 2010 jeste promovisanje preduzetničke klime u Srbiji i pomoć potencijalnim i postojećim high-tech preduzetnicima, koji su spremni i sposobni da sopstvene ideje i invencije pretoče u tržišno valorizovane inovacije.
   - Učešće na Takmičenju, osim mogućnosti dobijanja finansijske pomoći, u vidu novčanih nagrada, svim takmičarima obezbeđuje stručnu pomoć u vidu besplatne edukacije kroz treninge ili konsalting, u određenom opsegu i po odabranim temama zavisno od takmičarske kategorije kojoj pripadaju. Ovogodišnje Takmičenje podeljeno je u pet kategorija: realizovane inovacije, energetska efikasnost, inovativne ideje, potencijali i inovativne opštine.
   Naša prva odgovornost su istraživači, studenti, nezaposleni, zaposleni, preduzeća i timovi sa teritorije Srbije koji žele da pretvore svoju invenciju u inovaciju. Prilikom zadovoljavanja njihovih potreba rukovodimo se pružanjem usluge najvišeg kvaliteta prilagođene njihovim potrebama. Na žalost moram da istaknem i to da smo izdržali tri Vlade i da nismo uvek nailazili na razumevanje - rekao je na prezentaciji prof. dr Dragan Povrenović, koordinator takmičenja NTI 2010.
   Na inicijativu nekoliko lokalnih samouprava i njihovu želju da sami organizuju svoja takmičenja na lokalnom nivou, ove godine uvedena je takmičarska kategorija za sva takva takmičenja, objedinjujući ih u jedinstveni sistem, što bi trebalo da pomogne da se na kraju godine i same lokalne samouprave takmiče u tome koja više pomaže inovacionu delatnost i ima kvalitetnije inovacije na svojoj teritoriji.
   - Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju promoviše preduzetnički način razmišljanja i ponašanja tako što daje podršku - edukativnu i finansijsku - svojim takmičarima na teritoriji Srbije. Ako vam kažem da su inovacije naših dosadašnjih učesnika na ovim takmičenjima pronašle svoju primenu na gotovo svim meridijanima sveta onda govorimo o zaista vrednom potencijalu koji ima Srbija - ističe gosp. Povrenović.
   Takmičenje se održava na teritoriji Republike Srbije i na teritoriji Republike Srpske, u saradnji sa Ministarstvom nauke i tehnologije Republike Srpske. Prijavljivanje zainteresovanih za učešće na Takmičenju 2010, trajaće do 31. marta 2010. godine. Ove godine početni nagradni fond iznosi čak 12.000.000 dinara!
   - Ovo takmičenje organizujemo petu godinu za redom. Pohvalno je da se iz godine u godinu povećava broj učesnika, što opet jasno govori o tome koliko je za pojedinca, firmu značajno da se nađu u samom vrhu novih dostignuća. Na kraju i prva nagrada je svakako značajna jer ona iznosi 20 hiljada evra, a sa tim novcem možete sigurno pokrenuti nove programe. Posebno bih istakao izuzetno dobru saradnju sa vašom Regionalnom privrednom komorom u Kraljevu, jer bez ovakve saradnje i promocije teško da bi mogli da realizujemo započete ideje. Važno je da naši budući, da kažem saradnici budu adekvatno obavešteni o ovome što radimo - kaže naš sagovornik.
   Pravo učešća u ovogodišnjem Takmičenju imaju isključivo timovi sastavljeni od najmanje 3 (tri) člana, koji mogu biti fizička ili pravna lica. Članovi tima imenuju svog predstavnika i osobu za kontakt, koja može biti ista osoba, i koja je ovlašćena za komunikaciju sa organizacionim timom Takmičenja. Prijavljeni timovi mogu podneti maksimalno 3 (tri) prijave za učešće na Takmičenju, pri čemu se jedna ista ideja može prijaviti samo u jednoj kategoriji (jedna ideja - jedna takmičarska kategorija). Izbor takmičarske kategorije vrši se prilikom podnošenja prijave na internet sajtu Takmičenja i ne može se menjati tokom Takmičenja.
   Novi Zakon o inovacijama trebao bi da bude usvojen na prvoj sednici Vlade Srbije. On bi u mnogome definisao značaj inovatora u Srbiji, ali i novi vid pomoći resornog ministrstva jer se procenjuje da su mnogi mladi ljudi zbog nemogućnosti finansiranja svojih ideja i inovacija otišli i ponudili svoje znanje van granica države. Podaci govore i da u Kraljevu postoji evidentan potencijal u ovom sektoru samim tim što imamo i Mašinski fakultet, no broj prijavljenih na konkurs u prethodnim godinama ne ide u prilog ovoj konstataciji.
Sonja Cvetković

UŠĆE - Građani naselja Planojevići, Petrovići i Ulice 7. juli zahtevali su od predstavnika mesne zajednice Ušće i ušćanskih odbornika sastanak radi rešavanja pitanja vodosnabdevanja tih naselja.
   I posle dugih pregovaranja Blagojević Rodoljuba i Darka Planojevića sa zajednicom i odbornicima nađeno je rešenje i sastanak je održan u sali Mesne zajednice. Od članova Saveta odazvao se samo jedan, predsednik Saveta, a od četiri odbornika došla su dvojica i to Saša Košanin i Živorad Dražović.
   Sastanak je održan  prošle nedelje i počeo je bez usvajanja dnevnog reda i protekao je bez vođenja zapisnika. Na sastanku građani su zahtevali da se podnese izveštaj šta je urađeno na osnovu sastanka održanog još 2004. godine u samom naselju Planojevići gde je dogovoreno, prema izjavama Rodoljuba Blagojevića, da se otpočne izgradnja kraka vodovodne mreže do ovih naselja.
   Iz diskusije predsednika Saveta mesne zajednice uvidelo se da od tada nije upućen bilo kakav zahtev niti je bilo izrade bilo kakvog projekta iako je mesna zajednica dobila oko tri miliona dinara za rekonstrukciju ušćanskog vodovoda.
   Pažnju građana najviše je privukla diskusija  Saše Košanina koji je iz skupštinskih materijala i programa Direkcije izneo šta je planirano za Ušće što je  Živorad Dražović negirao iako je uvek dobijao isti materijal i program.
   Sastanak je trajao oko dva sata i završen je bez konkretnih dogovora tako da građanima naselja Petrovići i dalje ostaje jedino rešenje da sa svojim cisternama i traktorima dovlače vodu, što članovi njihovih porodica rade već četrdeset godina sa javnih česmi u centru Ušća.
Slavoljub Mladenović

   U kraljevačkoj bolnici postoji odsek plastične i rekonstruktivne hirurgije. Odsek plastične hirurgije pokriva veliki deo operacija iz oblasti plastične hirurgije: hirurgiju kožnih tumora sa sledstvenim rekonstrukcijama, hirurgiju šake, opekotina, estetsku hirurgiju. Šta je zastupljeno u estetskoj hirurgiji?
- Od estetske hirurgije rade se očni kapci, fejs lifting, estetska hirurgija nosa, estetski nedostaci na ušima, zatim povećanje, smanjivanje i podizanje grudi, višak kože na trbuhu, butinama, liposukcija, dermoabrazija (otklanjanje ragada i udubljenja koja su posledica loše tretiranih, dubokih akni ili nekih drugih bolesti i povreda kože - kaže dr Slobodan Nestorović, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije.
   Prosečan godišnji broj operacija u opštoj anesteziji je oko 300, a nešto preko hiljadu u lokalnoj anesteziji.
Koje se estetske intervencije mogu raditi u lokalnoj anesteziji?
   - Parcijalni fejs lifting i kapci, uši i manja dermoabrazija.
Najveće interesovanje?
   - Najviše se radi ugradnja implanta u smislu povećanja grudi, zatim kapci sa parcijalnim fejs liftingom, slede korekcije nosa i ušiju.

Anketa: NAŠE SUGRAĐANKE  O ESTETSKOJ HIRURGIJI

Slađana Miljković (41), likovni umetnik:
   - Generalno nemam ništa protiv. Smatram da estetska hirurgija ima prvenstveno svoju ulogu kod zdravstvenih deformiteta koji su vidni na telu čoveka. U tome vidim njenu primarnu ulogu. Obzirom da sam umetnik koji se bavi modom, a moda je deo trenda, prihvatam estetske korekcije koje za rezultat imaju lepotu, pod uslovom da sve to ne pređe u vulgarnost.

Tatjana Pljakić (39), slikar:
   - Nemam ništa protiv ukoliko ta korekcija osobu čini srećnom. Mislim da pre svega treba biti umeren.

Lidija Spaski, dirigent:
   - Ako to nekoga čini srećnim, jačim, zadovoljnijim, zašto da ne? Ako ne možemo da promenimo život, okolinu, okruženje, možemo da promenimo nešto na sebi i u sebi. Svako najbolje zna šta mu odgovara, šta mu se dopada, ili ne. Apsolutno sam - za.

Tatjana Fumić (39), diplomirani ekonomista:
   - Podržavam estetske korekcije. Prvenstveno, estetika podstiče pozitivno raspoloženje, samopouzdanje i veru u sopstvene sposobnosti. Potrebno je informisanje putem medija, dnevne štampe, flajera, i upoznavanje ljudi sa mogućnostima, prednostima i najkraćim putevima za dobijanje željenog. To smatram bilo da se radi o lekarskom uputu radi rešavanja zdravstvenog problema, ali i kada je u pitanju sopstvena želja radi poboljšanja opšte slike.

   Godina jedanaest. I dva dana pride. Tek da se ne zaboravi. A srpski narod k’o srpski narod - velikog srca, pa prašta i ono što za praštanje nije. Il‘ senilan, pa zaboravlja ono što za zaborav nije...Pa još nazdravlja šampanjcem zbog američkih izbora...
   Broj žrtava ostao na procenama - od 1.200 do 3.000. Materijalna šteta - 30 milijardi dolara. Licemerni „milosrdni anđeo“ spasao zatucanu Srbiju od humanitarne katastrofe.
   Ma svetski je to poredak. Ni logori više nisu što su nekad bili. Dobio svet svetski logor, u kome Dežurni trenira strogoću, nameće sopstvene (čitaj - izopačene) ideje, disciplinuje narode. Kako drugačije, do svim mogućim ucenama, lažnom medijskom histerijom, pa i bombama. Sve po potrebi Dežurnog.
   Navodni povod američkog bombardovanja Iraka 2003. godine - iračko biološko oružje -  nikada nije potvrđen. U međuvremenu, po nekakvim podacima (zvanični su nestali), poginulo je više od  100.000 civila. Stručnjaci upozoravaju da cifru treba povećati za 10 do 20 procenata, jer se na hiljade Iračana vode kao nestali. Kolateralna šteta.
   Nakon 11. septembra američki zvaničnici su pokrenuli rat protiv Avganistana, navodeći lov na Bin Ladena i pobedu nad Al-kaidinim teroristima kao svoj cilj. Kasnije se ispostavi pravi cilj - zbacivanje talibanskog režima. Normalno. Sa Dežurnim nema pregovora. Tako je jedan od najsiromašnijih naroda izgubio oko 3.000 civila, a dobio još veću glad, bolesti, ivicu egzistencije. Kolatelarna šteta.
   Sumiranjem bezbrojnih milosrdnih akcija, ili kolateralnih šteta (izgleda da mu to dođe na isto), poglavar Dežurnog dobi, ni manje ni više, Nobelovu nagradu za mir. Nakon svega 9 meseci predsednikovanja ( oktobra protekle godine), Barak Obama dobi ovo najviše priznanje.  Doduše, tom prilikom omače mu se iskrenost - priznade ironiju da nagradu za mir dobija dok svoju zemlju predvodi u 2 rata. Priznade čak i da je zatečen.
   A tek normalan svet!

Nedeljni recept
Šnicle u pavlaci sa lovačkim sosom

Potrebno je:
4 teleće ili svinjske šnicle
slatka aleva paprika
malo brašna
1 manja glavica crnog luka
50gr posne šunke
125gr pečuraka
1 kašika maslaca ili margarina
250gr sveže pavlake
1 kesica preliva za pečenje u prahu
malo ljuće aleve paprike
mladi luk
so i biber

Priprema:
Lagano izlupati šnicle, posoliti i pobiberiti, natrljati paprikom. Uvaljati u brašno. Oljušteni luk i šunku iseckati na sitne kockice. Pečurke očistiti i oprati. U tiganj staviti maslac, poređati šnicle i pržiti sa obe strane 4-5 minuta. Izvaditi i ostaviti na toplom mestu. Dodati kockice luka i šunke i malo dinstati. Dodati pečurke i dinstati 5 minuta. Mešajući, dodati pavlaku i preliv u prahu. Prokuvati umak. Začiniti alevom paprikom. Odozgo staviti šnicle i posuti ih sitno iseckanim mladim lukom.

Bolesti dojke

   Rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena. U Srbiji svaka dvanaesta žena oboli od ovog tipa raka dojke, recimo, svaka osma Britanka oboli u nekom periodu svog života. Broj je u neprekidnom porastu.
Iz tih razloga zamolili smo vrsnog radiologa, primarijusa doktora Džimija Stanisavljevića, za podrobnije pojašnjenje ove vrste zdravstvenog problema.
- Među najbrojnijim pitanjima koja nam se svakodnevno u praksi postavljaju, pripadaju pitanja o promenama u dojkama. Iz tih razloga sam odlučio da u narednih nekoliko brojeva govorim o bolestima dojke, a razlog leži i u činjenici da je u dojkama najzastupljeniji maligni tumor žena i najčešći uzrok smrti od malignih tumora koji pogađaju ženski pol.

Šta predstavlja ehotomografija dojki?
Ehotomografija predstavlja tomografski (slojeviti) presek dojki iz najmanje tri ravni na kojima su vidljivo prikazani svi njeni slojevi. Daje uvid u sve njene anatomske strukture i nakon dobrog poznavanja zahteva stručno objašnjenje za sve patološke promene.
Dakle, veoma suptilna tehnika i zahteva veoma edukovanog i iskusnog radiologa, bez čega nema kvalitetnog pregleda i tumačenja nalaza.
Šta sve lekar mora da poznaje da bi odgovorio na sve zahteve ove važne dijagnostičke metode? 
Mora da poznaje:
- embriologiju dojke
- kongenitalne i stečene anomalije
- anatomiju dojke
- fiziološka zbivanja u dojci od rođenja pa do duboke starosti
- kliničku patologiju dojke, posebno iz oblasti onkologije
- mamografske dijagnostike
- zakonitosti fizike ultra-zvuka
- tehnike pregleda ultrazvukom
- ehoanatomije normalne i patološki izmenjene dojke sa odgovornom interpretacijom promena
- ciljanu biopsiju vođenu ultrazvukom
Samo ispunjavanjem navedenih uslova i, ponovo posebno ponavljam, kvalitetnom interpretacijom, možemo da postignemo nekad i presudan dijagnostički postupak.

Embriologija dojke
U šestoj nedelji fetalnog života započinje razvoj dojki iz parnih mamarnih nabora duž epidermalne trake nazvane „mlečne linije“, a pružaju se na prednjoj strani trupa od pazuha do prepona.
Zametak buduće dojke razvija se krajem prvog tromesečja fetalnog života, a završava se malom epitelnom jamicom u predelu grudi, a rođenjem, od jamice nastaje bradavica dojki.

U sledećem broju:  promene u dojkama u fiziološkim stanjima žene

Zračenje sa prvim danima proleća

   Lepo. Stiglo nam proleće. Sve bi trebalo da miriše i diše. Da rastu pluća od svežeg vazduha baš kao i bakine krofne. Kad pomislim na proleće, pomislim na medu, pravog onog, koji izlazi iz pećine. E, ovog proleća se baš nešto rano probudio. Valjda ga trgli, svi oni što to nisu uspeli, prošle, kažu, najkriznije godine. I umesto da kao sav normalan svet udišemo svež vazduh, jedemo one bakine krofne, šetamo sitnu dečicu i razmišljamo gde ćemo letovati, sve češća poskupljenja, pri čemu prednjače derivati, opominju nas da racionalno trošimo ono čega nemamo.
   Globalno, svet se još uvek ekološki bori da očuva ono malo planete Zemlje, (valjda su se previše ogrešili o ljudski rod), pa ko vele da sačuvaju bar ono što ne može da ih osuđuje. Na Svetski dan voda i šuma Zeleni su odali čast onim oazama koji beli čovek nije uništio. Svetski dan bez mesa nas je taman svrstao u borce zaštite životinja. Ako se pitate kako postadosmo toliki zaštitnici, jasno ko dan, jer prosečni stanovnik Srbije godišnje potroši svega 60-ak kilograma ove namirnice u raznim oblicima. Nedelju iza nas je drmala i kriza Berluskonijeve Vlade. Da li zbog njega samog i skandala, ili njegovih sunarodnika, pokazaće vreme. U Sloveniji nismo bili, ma ko zna zašto je to dobro. Da je vredelo i glavni bi otišli!
   Naša scena doživela je više šokova, ako uopšte više nešto može da nas šokira. Raspravu o Canetovim telefonskim uklju-čenjima kao udicu poslanici u Skupštini nisu progutali. Krupne ribe lako zapadnu. MMF nas je ponovo obišao i predložio da što pre uđemo u proces privatizacije Javnih preduzeća, jer je po oceni ovih stručnjaka taj sektor države najneprofitabilniji. A šta je uopšte profitabilno? Bar ovde? Ovu tezu je jedino na toj raspravi raspršio gosp. Bajatović iz Srbijagasa.
   Trenutno je značajnije, da li za naciju ili budžet, prodaja Telekoma. Da li će poslušati, potpredsednika Vlade, Đelića da se novac potroši u investiranje, a ne u javno trošenje odlučiće kao u većini slučajeva državna kasa, jer po njoj se najbolje vidi kako stojimo. Glavni ključ jedne druge kase, one Narodne, predao Radovan Jelašić, što je mnogima donelo strepnju da će evro skočiti. Kako god da bilo, u našoj državi uglavnom sve raste: stepen nezaposlenosti, cene, visok krvni pritisak, kriminal, ups... onaj sitniji.
   U Kraljevu smene, njih će verovatno obeležiti i naredna nedelja. Posle godinu dana ponovno prekomponovanje vlasti. Izgleda da proleće deluje stresno i na političare, a mi obični smrtnici mislili da su oni imuni na svet oko njih. Kombinatorika i gimnastika, nisu uvek izgleda sredstvo zdravog života. Istini za volju ovoga puta je bilo civilizovano. Onako kako dolikuje demokratiji i onima koje je narod birao da o njemu odlučuju, te da se valjda shodno tome i lepo vladaju. Zahvalili jedni drugima na saradnji, obećali na daljoj pomoći.  Nešto ipak ne štima. Jadna je pomoć, jedni - drugima ako je nema odozgore, a tu je komunikacija nešto tanka. Biće, alo Požega! A znate, nešto mi čest dolazak onog MMF-a sumnjiv. Da, umalo da zaboravim na besnilo, u nekoliko regija u Srbiji, proglašene mere obezbeđenja. A ko da nas obezbedi od nas samih?
   No nije sve tako loše. Izvučena sedmica!!! Ima li ga teško njemu?! Od naredne nedelje nam stižu potrošački krediti koje će subvencionisati država. Em kamata 7,5%, em na tri godine, mogu da konkurišu svi zaposleni i penzioneri, iznos do 300 hiljada donara. Šta ćemo sa tolikim parama? Pa na letovanje, ili u banje da smirimo živce od bubica, proleća, besnila, stresa, šta god. Oni koji sve ovo leče kupovinom, neka obnove nameštaj. I onako davno tvrde da nam fali, il daska il čitav nameštaj... u glavi! Da se vratim na kredit, grejs period godinu dana. A šta posle? Za početak bolju nedelju pred nama.
Sonja Cvetković

U spomen na Radomira Ratkovića Rala, jednog od pionira kraljevačkog padobranstva

   Ko jednom „omiriše vazduh“ iz ptičje perspektive, to iz krvi više ne izlazi, a on ga je bogme, dobro udisao pričao je Rale Ratković. U vremenu kada je svakom ko voli visine, dika bila skočiti iz padobrana, Rale je to učinio šezdeset puta, radujući se svakom skoku kao da mu je prvi.
   Kada su ga što supruga Ružica, što vreme „prizemili“, bacio se na folklor i glumu u čemu je takođe bio uspešan. Jedno je sigurno! Ovom vedrom čoveku, radniku Fabrike vagona u penziji, nikada nije bilo dosadno, ali tvrdi, na nebu mu je uvek bilo najzanimljivije.
   - Od deteta sam gledao u nebo i zavoleo ga. Molio sam Boga da me u vojsci pošalju u vazdohoplovnu jedinicu. Tako i bi. Bio sam snimač iz aviona. Mojoj sreći kraja nije bilo, kada sam posle vojske, juna 1955. godine završio obuku na aerodromu u Kraljevu, pa zatim, još jednu u Vršcu. Prvi put sam skakao sa 800 metara i tada sam na pravi način „vazduh omirisao“, baš onaj tvrđi i gušći u odnosu na ovaj koji dole udišemo. Posle ovog skoka, usledio je skok sa 1.000 metara sa 20 sekundi zadrške do otvaranja padobrana - priseća se padobranac Rale.
Skok po skok, nakupilo ih se šezdesetak. Nizale se nagrade na takmičenjima, a onda se u njegovom životu pojavila lepa Ružica, od familije Đurović iz Ratine.    Zagledali se jedno u drugo, uzeli se i dobili sina Jugoslava. Od tog momenta, Rale više nije mogao da skače kako je hteo i želeo. Iz velike ljubavi i straha, udarila Ružica kraljevačkom padobrancu „zadršku“, i to ne onu od 20 sekundi. „Spakovala“ mu je padobran za ceo život, ne želeći da rizikuje.
  - Mnogo sam strahovala kada pođe na aerodrom. Molila da se mane padobranstva, ali teško je išlo. Zavoleo je nebo i nije mu bilo lako. Žalila sam se stricu, a on mi kaže „ako neće da prestane, a vi skačite zajedno“. Ipak, malo, po malo, prevagnula je ljubav prema meni i Jugoslavu i udovoljio mi je. Prestao je da skače - sa smeškom priča gospođa Ružica, milujući pogledom prvo svog Rala, sina Jugoslava, bivšeg košarkaša, i unuka Vladimira, sadašnjeg košarkaša, dedinog miljenika.
   Sve što je Radomir Ratković Rale radio u životu, bilo je od srca. Gluma u Kraljevačkom pozorištu i folklor u KUD-u „Abrašević“, postale su mu zanimacije umesto padobranstva. Igrao je u brojnim predstavama, a umeo je u folkloru da zapeva za pamćenje. Ipak, veli da je nastavio da gleda u nebo, i tako će biti dok je živ. I sad prošeta do aerodroma, posmatra avione i mlade naraštaje. 
  Nikada ništa nije radio ofrlje. Davao je celog sebe, i to na svoj, originalni način. Tako je posle dugogodišnjeg stanovanja sa porodicom u sobi samačkih zgrada u Kidričevoj ulici, došao i do stana. Sigurno je bio jedini u tadašnjoj Jugoslaviji, koji je umesto klasičnog zahteva  za  dodelu stana, nadležnima podneo pesmu u stihovima.
   - Muku sam imao sa stanom. Dugo ga nisam dobio. Lakše je bilo skakati iz padobrana, neko nekome dokazati da mi stan zaista treba. Kažu oni meni u fabrici da moram nešto da sastavim i da im „podnesem“. Ja lepo presavijem tabak, pa napišem pesmu, koja bolje govori nego stotinu zahteva - tvrdi Rale i počinje da recituje napamet:  
Evo ljudi o čemu se radi,
ja stanujem u samačkoj zgradi,
Građena je u vremena stara,
u njoj živi stotinu stanara.
Tu je vika dreka i galama...
www.kraljevackevesti.com

RAŠKA - U golubarskom društvu SS - 236 u Raški, koje broji oko pedeset članova u toku su opsežne pripreme pred novu takmičarsku sezonu koja počinje u maju. Golubari vrše uparivanje golubova, sprovode redovnu vakcinaciju svojih ljubimaca, a u toku je i čišćenje i dezinfekcija svih golubarnika.
   Aktivnosti golubarskog društva SS - 236 iz Raške ukazuju da golubarstvo u ovom kraju više nije samo hobi, već je postalo veoma zanimljiv sport, obzirom da se u poslednjih nekoliko godina organizuju takmičenja, sa jasnim propozicijama, gde se računa vremenska dužina  leta jata. Naime, golubari puste svoja jata u visinu i čekaju da im se vrate, a koje se jato vremenski najviše zadrži u visini njegov golubar je postigao najbolji rezultat. Inače, u  poslednje vreme golubarsko društvo iz Raške broji sve više mladih članova.
   - Naše golubarsko društvo čine odgajivači golubova srpskih visokoletača. Golubovi u ovom društvu vode poreklo od starih beogradskih golubova. Međutim, ovi golubovi su dugo pareni u uskom krvnom srodstvu tako da su nažalost izgubili neke važne takmičarske osobine kao što je posebno visok i dug let - kaže Bojan Radonjić, aktivni golubar.
   Iz tih razloga, mlađi golubari u društvu SS - 236 iz Raške koji postižu veoma značajne rezultate na takmičenjima, u poslednjih nekoliko godina svoje golubarnike „osvežavaju“ novijim primercima ove plemenite ptice, jer novije vrste imaju posebno visok i mnogo dug let.
   - Veoma je teško baviti se golubarstvom u Raški, jer golub visokoletač je ptica, koja leti više od hiljadu metara nadmorske visine, pa zbog blizine Kopaonika, Golije i doline Ibra postoje jake vazdušne struje koje često naša puštena jata odnose i do stotinak kilometara od matičnih golubarnika. Zbog toga gubimo i dosta golubova na takmičenjima koje održavamo. Takođe, ovde ima i previše ptica grabljivica koje uništavaju naše ljubimce - ističe golubar Nikola Stefanović.
   Međutim, u golubarskom društvu SS - 236 iz Raške postoji veliki entuzijazam kod golubara da prevaziđu ove dugogodišnje probleme.
   - Golubar ujedno mora da bude i genetičar, i selektor i veterinar i izuzetan poznavalac ishrane golubova. Uz to, mora neprestano da prati meteorološke uslove, koji su od presudnog uticaja za golubarenje - dodaje Bojan Radonjić, golubar SS - 236 iz Raške.
N. Gajtanović

BALjEVAC - Ovo je priča o Milki Leštanin iz Piskanje kod Baljevca na Ibru, koja će, „ako da Bog“ kako ona kaže proslaviti u julu 92. rođendan.
   Milka je mila i draga baka, njeni praunuci i čukun unuci je zovu Baša. Rođena je u selu Tadenje 1918. godine. Kao mlada devojka sa 17 godina udala se u Piskanju.
   Za šest godina, koliko je živela u braku sa mužem rodila je četvoro dece. Posle šest godina došla je godina plača, jer joj je muž poginuo u rudniku. Više se nije udavala.
   Trebalo je brinuti o sinu i dve ćerke, jer je treća umrla, o svekru i svekrvi, raditi na poljoprivredi. Sve je to Milka uspela da uskladi i da na svojim plećima nosi najveći teret života. Kada su joj iz rudnika „Azbest“ iz Korlaća ponudili da radi, odmah je pristala. I tako je samohrana majka Milka postala rudar na površinskom kopu. Radila je prave rudarske poslove, tovarila vagone, gurala ih i pomagala kolegama rudarima.
   - Dobri su mi bili svi kolege, radili smo naporedo, nekad su oni meni pomagali, ali sam i ja njih menjala i pomagala kad je trebalo. Bilo nas je četiri žene koje su radile u rudniku, i nijedna se nije libila nijednog posla. Radila sam tako na kopu, ali sam bila i vodonoša što ni malo nije lako. Pre podne u rudnik na posao, a popodne na njivu i u livadu sa sitnom decom. Žao mi je što su i deca morala naporedo sa mnom da rade, ali opet Bog nam je dao sve najbolje. Sin i ćerke su mi žive i zdrave, imaju decu i unučiće, a ja već imam dva čukun unučeta, Katarina ima 6 meseci i dolazila je kod Baše - ponosito govori Milka.
   Tako priča Milka, koja je proživela mukotrpan život, ali se ne žali.
   - Zahvalna sam Bogu, a i deci što su mi ulepšali starost, i što živi u miru i blagostanju, voda i struja u kući, mašine peru veš, sudove, da se pojede šta god poželiš. Odeću svi novu nosimo, samo prsluk i čarape ponekad ispletem, do ove zime sam plela bez naočara, a sad više ne mogu - kaže na kraju naša sagovornica Baša.
   Troje dece, pet unučića, pet praunučića i dva čukun unučeta će u julu sa Bašom proslaviti 92. rođendan „ako Bog da“.
D. Matović

EKOLOGIJA

OTUĐENJE ČOVEKA OD PRIRODE
Ekologija i pravoslavlje III

KRALjEVO - Pokret za održivi razvoj „Odraz“ Kraljevo u cilju razumevanja pojma i potrebe za održivim razvojem razmatra stavove pravoslavlja po pitanju ekologije i religije. Stavove koje zastupa autor  dr Gordana Živković  objavljujemo u nekoliko nastavaka.  
  Pravoslavne mogućnosti  u osmišljavanju odgovora na pitanja o fundamentalnim ekološkim problemima nisu danas male. Pre svega, pravoslavna antropologija smatra da čovek nije stvoren da poseduje stvari i razvija nad njima svoj instinkt moći, već da ih imenuje tj. otpočne s njima „dijalog na ti“, usmeravajući ih pri tome prema Bogu i sebi samom. Njegovi odnosi s njima nisu odnosi gospodara i sluge, već odnosi „bratstva“ po poreklu i suštini. I još više od toga, priroda se smatra sastavnim delom samoga čovekovog tela. U odnosu čoveka i prirode reč je, zapravo, o osobenom zajedništvu koje ne poništava svojevrsnost i originalnost bilo kojeg svoga dela. Naprotiv, pravoslavlje naglašeno insistira na ponovnom uspostavljanju i oživljavanju narušenog razgovora čoveka i prirode kao Božjih tvorevina čiji je izvor istovetan; na njihovom  susretanju, dodirivanju, prožimanju, zajedničkom pulsiranju i uzajamnom prepoznavanju; konačno, na njihovom sudelovanju u samo jednom životu celokupne vaseljene koja je ustrojena po zakonima reda i hijerarhije. Pravoslavlje, dakle, danas pruža evidentne potencijale za nužno čovekovo prisećanje na jedinstvenost, skladnost, smislenost svega stvorenog... Jer, čulni svet svetli istim svetlom koje proniče čovekovo srce i odražava njegov život. Upravo taj svet je i potreban čoveku, kako bi razvijao svoju inteligenciju i uspinjao se prema svome Bogu! Shodno tome, Crkva izlaz iz današnjih ozbiljnih ekoloških problema i preteće ekološke katastrofe nalazi upravo u vaspostavljanju odnosa čoveka i Boga, koji je omogućen Ovaploćenjem Logosa, a dalje se ostvaruje učešćem u liturgijskoj zajednici, baš zato što povezuje ekološku krizu sa antropološkom krizom i spasenje sveta sa spasenjem čoveka. Pravoslavna liturgija, međutim, nema samo sotiorološke, već i pune kosmološke imlikacije, s obzirom da cela tvorevina simvbolički biva uzneta Bogu radi života. Kako je, izgleda, upravo u oživljavanju liturgijskog etosa jedan od mogućih puteva izlečenja „na smrt ranjene prirode“ pogođene čovekovom nebrigom, sebičnošću i destruktivnošću, to se čini sasvim umesnim proročki stav koje je izgovorio Merlo-Ponti: dvadeset prvi vek će biti religiozan ili ga uopšte neće biti...

KRALjEVO - Morava je kao i druge naše reke ugrožena sa stotinama smetlišta koje meštani, seljaci i građani izručuju na njene obale. Ali najgore od svega su havarijski incident  koji se skoro desio u mestu Tubiću na mostu preko nekategorisanog vodotoka Tubića Potok, između Požege i Kosjerića.

   Incident se desio kada se usled saobraćajnog udesa došlo do prevrtanja autocisterne iz koje je prema proceni prisutnih stručnih lica preduzeća NIS Jugopetrol, iscurelo oko tri do četiri tone benzina, na okolno zemljište i u Tubića Potok. Ovakvo zagađenje i mnoga druga koja se ne vide menjaju fizičko hemijske karakteristike vode. Očigledno je da nam zakoni i praksa ne idu zajedno. Da li smo robovi svog siromaštva i da li nam je siromaštvo u džepovima ili u glavi.
Ukupan broj zagađivača i ekoloških havarija ma Moravi i u Srbiji je broj o kome se može samo nagađati. Akcidenti koji su dobili medijsku pažnju predstavlja mali broj u odnosu na ukupan broj.
Ekološke organizacije u svetu uspevaju da dobiju parnice i procese protiv zagađivača i protiv države. Čuveni su slučajevi koje je Grinpis dobio protiv SAD 1997. godine i protiv Francuske 1998. godine.
U velikim procesima za štetu nanetu ljudskom zdravlju ili životnoj sredini obično se udružuju više tužitelja kako bi u sporu protiv moćnih kompanija lakše dobili procese ili došle do pregovora. Tako su u julu 2004. godine u SAD udružilo na desetine manjih ekoloških udruženja iz Njujorka i osam američkih saveznih država u procesu  protiv pet najvećih američkih energetskih kompanija. Proces je okončan brzo gde je vlasnicima velikih termoelektrana sudski naloženo da radi javnog interesa redukuju emisije iz svojih postrojenja i nadoknade štetu koju su pričinili zagađivanjem.
Poznato je da u pojedinim građanskim parnicama su se isplaćivali veliki odštetni zahtevi koji su iznosili od nekoliko hiljada pa do desetak miliona dolara.
U zemlji Srbiji niko nikada nije kažnjen zbog kršenja zakona o zaštiti, čuvanju i unapređenju životne okoline  po članu 133 KZ-a. Da li je to čudno u  praksi našeg pravosudnog sistema...
Miroslav S. Pavlović

KRALjEVO - Proteklog vi-kenda organizovana  je prva Nacionalna utakmica pasa ptičara, u eksterijeru i ispit pasa urođenih osobina na terenu, tipa „B“ (bez odstrela) sa dodelom  CACT-a, koju su ocenjivale međunarodne kinološke sudije dr Nebojša Šurbatović i Dejan Živadinović-Kolonelo. Utakmicu su oganizovali lovačko udruženje Kraljevo i  kinološko društvo Lovac iz Kraljeva.
   Nakon ocenjivanja mladih pasa u eksterijeru, koji su dobili povoljne ocene, lovci sa psima podeljeni su u dve baterije, u lovište kod lovačkog doma u Mrsaću i lovište pored reke Morave uzvodno, od Miločajskog mosta. Vreme, sunčano, sa naglim porastom temperature, od jutarnjih plus jedan, do devetnaest stepeni u vreme takmičenja, nije pogodovalo uspešnom traganju za divljači. Psi su se takmičili pojedinačno i u paru.
   - Da bi dobio odličnu ocenu za kandidaturu CACT pas treba da koristi povoljan vetar, njuhom da oseti, a kada primeti mora da stane u „marku“ ispred divljači, kod poletanja divljači ostaje u mestu i kod pucnja lovca ne sme da potrči. Povoljno korišćenje vetra i njuha su glavne karakteristike pasa ptičara, koje se ocenjuju kao posebne urođene osobine - objasnio nam je jednu od ocena, kinološki sudija Dejan Živadinović-Kolonelo.
   Sumiranjem rezultata u obe baterije, kinološke sudije za sve pse dali su povoljne ocene, a najbolju ocenu prve nacionalne utakmice pasa ptičara dobili su psi vlasnika Milana Vukomanovića, sa dodelom kanditature CACT. i R.CACT Pobedio je epanjel breton Pablo, a drugi je epanjel breton Mark. Pehar pobedniku uručio je predsednik kinološkog društva „Lovac“ Rajko Tomović.
M.T.Todo

KRALjEVO - Proteklog vikenda na Zapadnoj Moravi kod Kraljeva zabeleženi su solidni ulovi skobalja jedne od najomiljenijih riba mnogih kraljevačkih ribolovaca. Na svim poznatim revirima vladala je gužva od ranih jutarnjih sati, a jedan od najposećenijih bio je i  onaj kod visećeg Magnohromskog mosta. Skobalj se uglavnom lovio na klasičan način tehnikom vožnje plovka sa laganim kočenjem. U pogledu pribora nije bilo specijalnih zahteva. Uspešno se pecalo bolonjezima dugim od 5-6m koji omogućavaju efikasno zamaranje kao i potpunu kontrolu plovka i najlona naročito pri pecanju kočenjem.

   Najčešće korišćeni plovci bili su oblika ragbi lopte nosivosti od 5-8gr. Veličina udice kretala se od broja 10-16 zavisno od prosečne lovne težine skobalja kao i od oblika i vrste mamca. Korišćeni najloni bili su promera od 0,12-0,14mm, a kao mamci najbolje su se pokazali hlebna ruža i parčence ribolovnog hleba. Prosečna lovna težina kretala se od 300-600gr.

   Skobalj se već sprema za mrest pa bih ovim putem uputio apel ribolovcima da se uzdrže od prekomernog izlova ove atraktivne vrste.
Bojan Zupan

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Nagrađeni mladi literati

KRALjEVO - Radovi polaznika Književne radionice Narodne biblioteke Stefan Prvovenčani iz Kraljeva osvojili su pregršt nagrada i pohvala na upravo završenom aleksinačkom konkursu „Dani dečjeg literarnog stvaralaštva“. Druga nagrada dodeljena je Jordanu Grujiću za pesmu „Vetar“, a treća Jovani Miletić, autorki priče „Zvezda lutalica“.   
   Pohvaljeni su radovi Sare Pivljaković i Minje Glavčić.
   Nagrade će biti uručene 22. aprila na završnici književne manifestacije Dani Gordane Brajović.
E.I.



Učenička regionalna saradnja

VRNjAČAKA BANjA - Uspešno je završena konferencija Učeničkih organizacija Jugoistočne Evrope, zaključak je 100 učesnika ovog skupa, koja je bila namenjena Učeničkim organizacijama odnosno parlamentima. Prema rečima Violete Stanković iz Edukacionog centra razmenjena su iskustva iz oblasti učeničke saradnje preko granične saradnje, ali i ulozi nevladinog sektora i Institucija sa teritorija država Regiona. Na konferenciji je bilo 80 odsto učenika iz Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije.
Dragan Ivanović



Izložba karikatura

RAŠKA - U Galeriji centra za kulturu „Gradac“ u Raški u toku je izložba karikatura Jugoslava Vlahovića. Ovaj poznati karikaturista rođen je 1949. godine u Beogradu, diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti, gde je sada profesor grafičkog dizajna. Od 1976. godine je ilustrator, karikaturista. Njegovi crteži su se pojavili u mnogim jugoslovenskim časopisima i u inostranstvu. Imao je preko 50 samostalnih izložbi, autor je i šest knjiga svojih karikatura.
   Izložba u Raški je otvorena do 30. marta, a zatim se karikature sele u muzej RAS u Novi Pazar.
Dragana Matović

SPORT
KOŠARKAŠKI KLUB SLOGA ODRŽAO KONFERENCIJU ZA NOVINARE POVODOM KRAJA SEZONE
Svetlo na kraju tunela

KRALjEVO - Uz mnogo turbulencija, promenjene uprave, smenjenih trenera, finansijskih i organizacionih poteškoća, najpopularniji kraljevački sportski kolektiv, košarkaški klub Sloga priveo je sezonu u Prvoj ligi Srbije kraju. U jeku sezone, mnogi ljubitelji košarke u gradu na Ibru pomislili su da „belima“ nema spasa i da su posle dugog niza mučnih godina,  dotakli samo dno, pogotovu posle odluke Dragana Kostića da napusti sve funkcije u klubu. Ipak, desilo se nešto sasvim neuobičajeno, pogotovo za sportske prilike u Kraljevu. Bivši igrač i funkcioner Sloge, Radoslav Komadinić i prijatelji ovog kluba prihvatili su ogromnu odgovornost i ušli u projekat spasavanja ovog sportskog kolektiva. Uz puno uloženog truda i rada, nova uprava je sezonu privela kraju i to prilično uspešno, s obzirom na to da je ekipa izborila opstanak u društvu najboljih.
   - Kada sam došao u klub i preuzeo veliku odgovornost zajedno sa nekolicinom ljudi koji su bili voljni da pomognu Slogi, odmah sam otvorio karte i rekao koliko je Sloga dužna i kakva je situacija sa već odavno blokiranim računom. Mnogo toga lošeg se ranijih godina radilo u Slogi, ali je našim dolaskom tome došao kraj. Već ovih dana pokušaćemo da deblokiramo drugi račun da možemo normalno da funkcionišemo, radimo na tome da u nekoliko narednih meseci i prvi račun dovedemo na pozitivnu nulu, isplatili smo dobar deo dugovanja igračima i generalno, doveli smo organizaciju na jedan pristojan nivo, koliko to uopšte može biti u ovim teškim vremenima za sport u Srbiji i naravno u Kraljevu. Shvatili smo da u ovom trenutku teško možemo da pronađemo generalnog sponzora, ali smo zasukali rukave i uz pojedinačni doprinos svakog od nas uspeli da Slogu povedemo u pravom smeru. Sezona jeste završena, ali nas očekuje mnogo posla. Moramo i dalje paralelno da radimo na organizacionom i takmičarskom planu, da se posvetimo našem kadru, našoj deci i smatram da svi zajedno možemo mnogo toga dobrog za Slogu da učinimo u narednom periodu - istakao je predsednik KK Sloga, Radoslav Komadinić.
Kao što obično biva, koplje se u većem delu ove sezone slomilo na igračima, ali su oni po ko zna koji put pokazali da su istinski profesionalci, i što je bilo do njih, maksimalno ispoštovali.
   - Sloga je klub sa velikom tradicijom i mi smo pored silnih problema koje smo imali u većem delu sezone, ipak uspeli da sezonu uspešno takmičarski privedemo kraju. Dolaskom nove uprave, mnogo stvari je popravljeno, finansijska situacija je bolja, primili smo i plate, ostao je neki mali deo dugovanja i svi smo zadovoljni što sve ide u pozitivnom smeru - rekao je plejmejker Sloge, Saša Đorđević.
U Košarkaškom klubu Sloga atmosfera je puno „zdravija“ od one sa početka i prvog dela sezone. Ipak, predstoji puno rada da bi se sve kockice složile, a svi navijači „belih“ željno iščekuju da u novu sezonu ekipa uđe na vreme kompletirana i sa višim ciljevima od skromnog opstanka.
Ivan Stanisavljević



FUDBAL - PRVA LIGA SRBIJE - OSAMNAESTO KOLO
„Bunkerica“ donela bod Vranjancima

Sloga - Dinamo (V) 0 : 0

KRALjEVO - Gradski stadion. Gledalaca: 1000. Sudija: Novica Anđelovski (Kačarevo).
Žuti kartoni: Vasilić, Gojković, Pelivanović, Rađenović (Sloga), Marinković, Vukojičić (Dinamo). SLOGA: Urošević, Vasilić, Gojković, Janićijević (od 75. Đorđević), Vlašić, Pavlović, Nikačević (od 63. Mijailović), Rađenović, Spasojević, Pelivanović, Trnavac.
DINAMO (V): Zdravković, V. Stamenković, Žujović, Marinković (od 78. Stojanović), Tasić, Vukojičić, B. Stamenković, Osmanović, Antić (od 52. Perić - od 74. Mladenović), Radisavljević, Dimić.    Ništa novo na Gradskom stadionu. Mnogi ljubitelji fudbala u gradu na Ibru potajno su priželjkivali da će početak proleća biti berićetniji od jeseni, ali bar za sada od toga nema ništa. Vranjanci su došli sa namerom da osvoje bod i u tome su uspeli, koristeći pri tome i fudbalske i nefudbalske stvari.
   Sloga je jalovo napadala, bez ideje kako da razbije „bunker“ gostiju. U prvom poluvremenu vredi izdvojiti odličnu šansu Antića koji se posle neuspele ofsajd zamke odbrane domaćih, našao u situaciji jedan na jedan sa golmanom Uroševićem. Na sreću „belih“, iskusni čuvar mreže je sjajno intervenisao. Najbolju priliku za Slogu u prvih 45 minuta imao je Vlašić kada je posle kornera zahvatio loptu glavom, ali je ona završila tik pored desne stative golmana Dinama Zdravkovića.
   U 74. minutu Slogi je po ko zna koji put u ovoj sezoni sreća okrenula leđa. Gojković je odlično centrirao sa leve strane, Rađenović pogodio stativu, a na odbijenu loptu natrčao Janićijević i nažalost po domaće navijače sa samo sedam - osam metara promašio čist zicer.
   Ostatak susreta protekao je u „valjanju“ po travi fudbalera Dinama, jalovim napadima Sloge i sve češćim zvižducima nezadovoljnih navijača kraljevačkog prvoligaša.
   U 19. kolu Sloga narednog vikenda gostuje u Zrenjaninu kod ekipe Banata.
Ivan Stanisavljević



FUDBAL - SRPSKA LIGA „ZAPAD“ - ŠESNAESTO KOLO
Metalac izgubio, Vuletić „otišao“

Radnički Stobeks - Metalac 2 : 0 (1 : 0)

KLUPCI - Gledalaca: 400. Sudija: Dušan Milojević (Smederevska Palanka). Strelci: Ignjatović u 3. i Kovačević u 90 + 2. minutu. Žuti kartoni: Atanacković, Perić (Radnički Stobeks), Gurdijeljac (Metalac).
RADNIČKI STOBEKS: Cvijanović, Ignjatović, Miletić, Dišić (Gavrić), Andrić, Jevtić, Milutinović (Kuzmanović), Perić, Brdarević, Atanacković, Lazić (Kovačević). METALAC: Milenković, Đorđević, Ivanović, Draš-ković, Gurdijeljac, Mehmedović, Radovančević, Kuzmanović, Marković, Zoranović (Ribać), Tufegdžić (Jovanović).
   Fudbaleri Metalca porazom su započeli prolećni deo prvenstva Srpske lige grupa „zapad“. Plavi sa „Ložionice“ nisu uspeli da naprave iznenađenje i slave na teškom gostovanju u Klupcima kod domaćeg Radničkog Stobeksa.
   Domaći su došli u vođstvo već u 3. minutu. Atanacković je izveo korner, Andrić dodao loptu do Ignjatovića, a ovaj glavom lobovao nemoćnog golmana Metalca Boška Milenkovića. Metalac je bio ravnopravan protivnik, ali nije uspeo da materijalizuje svoje prilike. Kazna je stigla u nadoknadi sudijskog vremena kada je Kovačević glavom matirao Milenkovića i postavio konačan rezultat od 2 : 0.
U 17. kolu, fudbaleri Metalca na stadionu kod „Ložionice“ dočekuju prvo plasiranu Slobodu iz Užica.
Ivan Stanisavljević



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DVADESETPETO KOLO
Mašinac se borio

OKK Beograd - Mašinac  78:74 (21:15, 11:24, 26:16, 20:19)

BEOGRAD - Dvorana: „Pionir“ Gledalaca: 300. Sudije: Mažić, Glišić i Vesković (svi iz Beograda),
OKK BEOGRAD: Mitrović 14, Kruščić 19, Korać 11, Mijajlović 13, Šulović 9, Milovanović 3, Anđić 2, Suzić 2, Nikolić 5. Nisu igrali: D. Knežević, S. Knežević i Đurica. MAŠINAC: Radulović 20, Cvetković, Šestović, Bjegović 12, Balaš 10, Kočergin 11, Milašinović 4, Arsić 11, Čupković 6. Nisu igrali: Jovanović, Raković i Vuletić.
Košarkaši Mašinca izgubili su od OKK Beograda, ali se nisu obrukali. Naprotiv, studenti su odigrali jedan od najboljih mečeva na strani u ovoj sezoni, ali u završnici nisu imali sreće tako da je domaćin došao do bodova koji su mu preko potrebni u borbi za Superligu.
Mlađi kraljevački prvoligaš u prvom poluvremenu bio je bolji rival. Radulović je odlično predvodio napade gostiju, a veliku pomoć imao je u Bjegoviću i Balašu. Ključna je bila treća četvrtina u kojoj su domaći preko Mijajlovića i Kruščića stekli osetniju prednost koju su čuvali do same završnice. U poslednjem minutu, Mašinac je uspeo da dođe na minus dva, ali je domaćin bio siguran sa linije za slobodna bacanja i na kraju trijumfovao.
Mašinac u poslednjem kolu dočekuje u Hali sportova na Ibarskom keju ekipu Tamiš Petrohemije iz Pančeva.
Ivan Stanisavljević



Pri kraju pripreme za veliki turnir

NOVI PAZAR - Pripreme za predstojeći turnir u malom fudbalu koji se održava kod Petrove crkve, možda jedan od najvećih u zemlji i regionu, polako se privode kraju.  Okupiće se na vaskršnji ponedeljak, 5. aprila kod ovog, najstarijeg  hrišćanskog spomenika na Balkanu, kako se očekuje oko 80 ekipa.
   Turnir po treći put organizuju Prijatelji Petrove crkve u Rasu uz blagoslov Srpske pravoslavne crkvene opštine za Rašku oblast, povodom Vaskrsa,  jednog od najvećih hrišćanskih praznika.
- Reč je o mladoj, ali veoma značajnoj sportskoj manifestaciji. Ona okuplja ekipe u malom fudbalu ne samo iz Novog Pazara,  već i iz okolnih gradova i opština počev od Kraljeva, preko Raške, Leposavića, Leška, Kosovske Mitrovice, Gračanice, Sjenice, Tutina, Ivanjice -  kaže PR Vaskršnjeg turnira u malom fudbalu Biljana Veljović Boričić i podseća da su na prvom turniru 2008.godine učešće uzele 54, a prošle godine 62ekipe u šest starosnih kategorija. Ove godine se očekuje prijava oko 80 ekipa.
Ono po čemu je ovaj turnir još specifičan jeste što pored blagoslova crkve ima podršku velikog broja poznatih javnih ličnosti kao i predstavnici dva najveća fudbalska tima Partizana i Crvene zvezde, koji podržavaju turnir.  I ove godine se očekuje veliki broj pevača, glumaca i sportista, kao i posetilaca, kojih je na prethodnim turnirima svakodnevno na tribinama imalo od 3 do 5 hiljada.
- Zanimljivo je da su promoteri ovogodišnjeg turnira šef stručnog štaba FK “Partizan” Goran Stevanović, pomoćni trener Crvene zvezde Aleksandar Kristić, fudbaler Partizana Saša Ilic,  fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac Dejan Lekić, direktor sektora za bazični fudbal u Fudbalskom savezu Srbij Igor Jankovic i fudbaler Sevilje Ivica Dragutinović - ističe Biljana Veljović Boričić.
Ona objašnjava da su pokrovitelji ove velike sportske manifestacije SPS za Rašku oblast i Grad Novi Pazar, a da će većinu utakmica emitovati Regionalna TV, koja je medijski pokrovitelj turnira.
- Nadam se da će i ove godine u vreme vaskršnjih praznika veliki broj nas zaljubljenika u sport i veru deliti radosti koje donose fudbal i najveći hrišćanski praznik upravo na terenu podno Petrove crkve - ističe Boban Nedeljković, predsednik Upravnog odbora organizacije Prijatelji Petrove crkve u Rasu.
Z. Maksimović



KOŠARKA - PRVA LIGA SRBIJE - DVADESETŠESTO KOLO
Poraz koji ne boli

Mašinac - Tamiš 70 : 73 (10 : 19, 17 : 18, 19 : 16, 24 : 20)

KRALjEVO - Hala sportova. Gledalaca: 300. Sudije: Mažić i Vlahović (Beograd), Manojlović (Užice).
MAŠINAC: Kočergin 11, Jovanović, Milašinović 6, Bjegović 7, Vuletić, Radulović 2, Šestović, Arsić 25, Balaš 19, Čupković. Nisu igrali: Raković i Cvetković.
TAMIŠ: Pasuj 4, Burić 15, Sekulić 5, B. Jereminov 17, Perak 19, Đokić 3, Mikić 3, Ivaniš 7. Nisu igrali: I. Jereminov, Stajić, Marković i Radenković.
   Košarkaši Mašinca porazom su se oprostili od ove sezone i svojih navijača u Hali sportova na Ibarskom keju. Kao i prethodnih sezona, Tamiš iz Pančeva i ovoga puta bio je uspešniji od studenata.
   Mašinac je po običaju dosta mlako ušao u utakmicu što je ekipa iz Pančeva iskoristila i brzo stekla solidnu prednost koja je posle prve četvrtine iznosila 9 poena, 19 : 10. Bivši igrač studenata, Davor Perak, bio je nezaustavljiv za domaće košarkaše, a zapaženu rolu imao je i Burić.
   U mlađem kraljevačkom prvoligašu sjajnu partiju pružio je centar Nemanja Arsić, ali osim standardno dobrog Balaša nije imao ozbiljnu podršku u ostalim saigračima. Mašinac je gubio čak i sa 19 poena razlike, ali je uspeo da u završnici uhvati rezultatski priključak. U odlučujućim momentima, Pančevci su bili sigurni sa linije za slobodna bacanja i na kraju u velikom stilu pobedili i osvojili visoku drugu poziciju na tabeli Prve lige Srbije. Mašinac je sezonu završio na jedanaestom mestu sa skorom od 10 pobeda i 16 poraza.

Radnički Basket - Sloga  88 : 64 (14 : 14, 19 : 18, 29 : 13, 26 : 19)

BEOGRAD - Sudije: Ličina (Zrenjanin), Juras i Milojković (Beograd).
RADNIČKI BASKET: Živanović 5, Subotić 14, Stojadinović 9, Vukasović, Marković 14, Ćokić 11, Smiljanić 14, Zoćević, Vasilić 9, Luković 8, Ivelja 3, Zarić 1.
SLOGA: Dašić 12, Dimitrijević 8, Borovčanin 8, Razić 11, Gambiroža 16, Topolović 3, Simeunović, Veličković 3, Tokalić 3, Garović, Mirković.
Radnički Basket je ostvario Pirovu pobedu protiv kraljevačke Sloge. Nisu uspeli Beograđani da izbore opstanak u društvu najboljih iako su drugi deo sezone odigrali sasvim solidno.
Sloga je sa druge strane već odavno prebrinula brige oko opstanka, pa je trener Vladimir Dašić u ovoj utakmici dao šansu da i igračima koji su do sada imali malu ili čak nikavu minutažu. Stariji kraljevački prvoligaš bio je ravnopravan protivnik domaćinu samo u prvom  poluvremenu. U nastavku je Radnički igrao znatno bolje u odbrani i efikasno u napadu pa je treću četvrtinu koja je i prelomila ceo susret dobio sa ubedljivih 29 : 13. Do kraja susreta domaći su uvećavali razliku i rutinski posao priveli kraju.
Sloga je prvenstvo Prve lige Srbije završila na devetoj poziciji sa skorom od 12 pobeda i 14 poraza.
Ivan Stanisavljević



Kolašincu srebro na Kupu Evrope

NOVI PAZAR - Reprezentativac Srbije u bacanju kugle Asmir Kolašinac istakao je da je veoma ponosan i srećan što je osvojio srebrnu medalju na Kupu Evrope u Arlu.
   - Ovo je moj najveći uspeh na takmičenjima tog ranga. Zadovoljan sam celom zimskom sezonom i nadam se da ću ovakav uspeh ponoviti na Evropskom prvenstvu u Barseloni - izjavio je Kolašinac.
   Na Kupu Evrope učestvovali su predstavnici 32 zemlje, a Kolašinac je u bacanju kugle stigao do srebrnog odličja zahvaljujući izbačaju od 20,15 metara, koji je postigao u trećoj seriji.
Z. M.