Direktorka samu sebe bira?
Nagrađeni samo podobni mediji!
Obračun sa medijima uvod u diktaturu
Najveća pljačka državne imovine
Deci ljubav najvažnija
Moraću da potražim pare preko suda!
Uz prvu jutarnju...
Naš mali svet stvarnosti
Univerzalni mamac
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Odbojka, biciklizam, fudbal, kuglanje

RETROVIZOR
Vlastimir

   Umro je Vlastimir T. Bio je to najveći događaj prošle nedelje!

   Vidi Vlastimir, očima svojim ne veruje! Okupio se narod. Čeka. Reč bi hteo da čuje. Lekovitu i spasonosnu. Sad će govornici. Eno ih, reč oštre! Disanje ujednačuju. Pogled blaže, prste smiruju. Ustade Vlastimir. Sad će da progovori. U daljinu pogleda i usne pokrete. Ništa! Reč zastala. U grlu zastala. Ni tamo ni ovamo. Ćuti reč. Vlastimir ćuti kao da je riblju kost progutao. A ona grebe. Struže. Iskašlja se. Sad će ona. Mora! Nema kud nego tamo gde treba. U narod. Ništa! Stala reč. Neće pogana reč iz grla. Neka, neka ostane tamo odakle je krenula, pomisli Vlastimir.
   Prošlo je vremena od tada. Kad god bi se toga setio, pomislio bi: trebalo je reč da izusti. Nije reč ptica da leti gde ona hoće. On, Vlastimir, nije trebalo da ćuti. Nije to dobro ni za narod ni za njega. Niko ne bi poslušao. Zna on to. Ali bi neko saslušao. Setio bi se docnije. Rekao bi: Nije ćutao Vlastimir, u pravu je bio. Svaka mu je na mestu bila. Mudar je to čovek. Dva rata je preživeo. Trebalo se saslušati. I poslušati trebalo je, ne laže Vlastimir.
   A on, Vlastimir, oćutao bi. Ni reč ne bi rekao. Ni sad ne priča. Ćuti. Nije rekao kad je trebalo. Jeste. Progutao je reč. Otišao kući i celoga dana, do ponoći kratio drva. Niko mu ništa nije rekao. Znaju ukućani: kad Vlastimir isteruje snagu iz sebe, boli ga duša. Znaju da kad Vlastimir ćuti u duši sevaju munje i pucaju gromovi. Nije lako Vlastimiru. Devedest i druga mu je. Svašta je video Vlastimir. Svašta je Vlastimir čuo. Zna, ono što njegovi ne znaju. Bio je i u apsu. Ćutao i trpeo. Pričalo se da su ga bili i prebijali tri dana. Ali on je ćutao. Ni guk ni muk. Posle su govorili: Bio je Vlastimir u pravu. Mudar je Vlastimir. On je dva rata preživeo. Znao je Vlastimir da ćuti, ne zna Vlastimir da laže.
   Kad je došao kući rekao je: Nije ni njima lako. A biće im i gore. Mnogo. Božoprosti meni grešnome. Toliko od Vlastimira. Oni što su ga bili odavno su poumirali. Svakome je bio na sahrani i svakome je sveću zapalio. Za dušu se pomolio, svi da vide i svi da čuju. Videli su svi, čuli su svi, i čudili su se svi. Ako je i od Vlastimira, mnogo je. A on ništa. Ćuti.
   Ćute i oni što su lagali, ćute i oni što u apsu nisu lagali. Ćute i gledaju Vlastimira popreko. A on ide uspravan. Kurčevit. I ćuti. Nikad nije bio ravnodušan, ni prema kome, ni prema čemu. Ali, ćutao je. Imao je ime i prezime. I dušu je imao Vlastimir.
   S jeseni kad se kolju svinje i peče rakija, Vlastimir uzima ćemane i svira. Ćuti i svira. I pije. Mnogo pije Vlastimir kad se kolju svinje i peče rakija. A na groblju peva. Samo na groblju peva. Na grobovima u ratu poginulih. Njegovih drugova i ispisnika. Dugo sedi, i priča. Priča drugovima i ispisnicima svojim. Niko ne saznade šta Vlastimir priča. Glasno peva. Tiho priča. Šapuće. Kažu, oni koji su ga gledali dok se ka grobu naginje, da se prekrsti, prestane da lije suze, samo šapuće. Satima.
   Kad prođe svinjokolj i kad se rakija u burićima smiri, Vlastimir u drveni sanduk zaključa ćemane, i zaćuti. Samo kaže, da svi čuju: Bože, hvala ti, na darovima Tvojim. I hvala ti što si Srbina stvorio i pustio ga da se muči i da mu ništa lako ne bude!
   Ali, posle ovog trećeg rata Vlastimir ne uzima ćemane. Ni na groblje ne ide. Ni sa kim ne govori. Samo s večeri zađe u voćnjak. Pod šljivu sedne, u zvezde se zagleda! I tako do ponoći. Od ponoći odspava, do prvih petlova. Onda u štalu, iz štale! U štalu iz štale!

Nikad kraja Vlastimirovom ćutanju. I trpljenju.
   Boji se progovoriće!

Dimitrije Jovanović

Direktorka samu sebe bira?

UŠĆE - Glavna tema ovih dana u Ušću je izbor direktora Osnovne škole „Milun Ivanović“, kojom već godinu i po dana upravlja nelegalni Školski odbor. Navedeni organ upravljanja u septembru nije izabrao direktora zbog iste nelegalnosti, a postavljena je vršilac dužnosti Dana Košanin (učiteljica iz ove škole) koja je od tog perioda i predsednik Školskog odbora ove škole.

   Inspektor Ministarstva prosvete izvršio je nadzor u ovoj školi i konstatovao da se radi o nelegalnom Školskom odboru jer članovi Saveta roditelja i predstavnika škole nisu izabrani u skladu sa zakonom. Sekretar Skupštine gra-da Kraljeva 14. oktobra 2010. obavestio je školu da radi sa nelegalnim Školskim odborom i da u roku od deset dana dostavi novi predlog članova Školskog odbora, radi usvajanja na Skupštini grada Kraljeva. Predlog nije dostavljen u navedenom roku. Konkurs koji je raspisan krajem avgusta, a na kome nije izabran direktor (zbog nelegalnosti Školskog odbora) do danas nije poni-šten. U februaru je raspisan novi Konkurs za izbor direktora, iako se Školski odbor još uvek nije priveo u zakonske okvire.
Dana Košanin za naš nedeljnik tvrdi:
- Školski odbor je legitiman sve dok Skupština ne postavi novi.    
   Istovremeno ne poriče da isti organ upravljanja koji u septembru mesecu nije po konkursu izabrao direktora, jer je prethodnom istekao mandat, sada treba da izabere nju s tim što su u međuvremenu samo imenovani članovi iz reda lokalne zajednice. Navodi i to da je uputila zahtev Skupštini da se imenuju ostali članovi Školskog odbora. Nismo uspeli da saznamo kada je uputila taj zahtev. U žestokom tonu sadašnja v.d. direktora Dana Košanin ne želi da komentariše bilo kakvu povezanost sa strankom G17+.
   Dragoš Bojanić, odbornik iz Ušća, tvrdi da je u ovoj školi Školski odbor nelegalan, v.d. Dana Košanin nelegalno oba-vlja svoju funkciju i nelegalno je raspisala konkurs na kome će sama sebe da izabere jer je još uvek predsednik Školskog odbora. On je 02. marta 2010. zahtevao od Ministarstva prosvete da postavi privremeni organ koji bi omogućio kontstituisanje organa upravljanja škole i izbor direktora.
   Meštani povezuju Danu Košanin, bivšeg odbornika SPO-a, sa strankom G17+ nakon što se sa njima pojavila na konferenciji za štampu oko završetka sale u ovoj školi. Sala još uvek nije dovršena. Zameraju joj što je u Skupštini grada glasala protiv otvaranja odeljenja srednjih škola u Ušću, u čemu su oni videli šansu za razvoj svog kraja i što želi da na necivilizovan način omogući izbor direktora škole.

SLIČNO I U VRTIĆU
   Nije zgoreg pomenuti da je ušćanski model brojnih nepravilnosti u uzboru direktora primenjen i na Predškolsku ustanovu „Olga Jovičić Rita“ u Kraljevu gde stranka G17+ podržava jednog od kandidata na konkursu, na kome ovih dana nije izabran direktor. Bilo bi previše i ovog puta iznositi protivzakonitosti koje su se u Predškolskoj ustanovi u Kraljevu dešavale prethodnih godina. Čini se da je ova politička partija pronašla svoj interes u upravljanju obrazovno - vaspitnim ustanovama u našem kraju.
Slavoljub Mladenović

Ibarske su pokrenule  akciju „Pitanja, primedbe, predlozi“. U svakom broju odgovaraćemo na pitanja nekog čitaoca kojeg zanimaju određeni zakonski akti ili pojašnjenja vezana za rad nekog javnog preduzeća ili gradske uprave. Čitaoci takođe mogu davati i sami primedbe na rad nekih organa, ali i predlagati kako da se određeni problemi reše. Možete nas kontaktirati mejlom redakcijaŽibarske.net, telefonom na broj 327-555 ili poštom: Ibarske, Milana Toplice 1/15.

   Za ovaj broj tražili smo odgovore na pitanja koja su postavili kraljevački taksisti. Njih zanima kada će biti zakrpljene rupe na ulicama u prigradskim naseljima, a odgovore smo potražili od Mirka Vukovića direktora JKP „Putevi“.
Kada će na red za sanaciju doći ulice u predgrađu Kraljeva?
- Ulice u prigradskim naseljima kao što su Ribnica, Grdica, Jarčujak, Mataruška Banja, Sijaće Polje su drugog prioriteta, a to znači da će sa njihovom sanacijom krenuti kada se budu završile gradske ulice. S obzirom da su uveliko u toku radovi na tranzitnim ulicama u Kraljevu kao što su Đure Đakovića i Zelena Gora, znači da ćemo sa ekipama vrlo brzo pristupiti krpljenju udarnih rupa u prigradskim naseljima.
U kojem naselju će prvo početi da se krpe rupe na ulicama?
- Ako gledamo prema broju stanovnika, to je sigurno Ribnica. Međutim, treba istaći da su ulice u Ribnici nakon završetka pristupnih saobraćajnica mostu na Ibru dovedene u jedno dosta dobro stanje. To se odnosi na IV crnogorsku ulicu koja je pretrpela potpunu rekonstrukciju, zatim Bosansko-hercegovačku ulicu, Izlet-ničku, Nikole Tesle gde se svake godine deo po deo ulice presvlači novim slojem asfalta. Ostaje nam Ulica Ive Andrića koja vodi prema Zmajevcu i Bunjačko Brdo, gde će biti potrebno presvlačenje novim slojem asfalta. U Sijaćem Polju je niz ulica saniran prethodnih godina, tako da tamo nemamo velikih problema. Ukoliko se pojave udarne rupe mi ćemo intervenisati.
Što se tiče Grdice, tamo je nekako žila kucavica Ulica Tike Kolarevića koja je pre četiri godine pretrpela potpunu rekonstrukciju, a u ovom trenutku tu nemamo nikakvih problema. Što se tiče ulica koje vode kroz Grdicu, a koje su predstavljale vezu na obilaznici oko Kraljeva zbog radova na mostu kod Kamidžore, predpostavljam da će te ulice biti rešene u okviru obnavljanja puta Sirča - Opla-nići, a to su i najavili JP „Putevi Srbije“.
Kada bi rupe na ulicama u prigradskim naseljima u Kraljevu mogle da budu zakrpljene?
Prema našem planu trebalo bi da sve bude završeno do 1. juna kada su u pitanju intervencije koje sam pomenuo. Naravno, ne isključujem neka veća ulaganja grada Kraljeva na ulicama u gradu, koja će se možda sprovesti tokom leta.

SKANDALOZNA PODELA BUDŽETSKIH PARA!!!
Nagrađeni samo podobni mediji!

Odlazeći gradonačelnik po hitnom postupku podelio novac iz gradske kase samo poslušnim medijima

KRALjEVO - Vršilac dužnosti gradonačelnika Kraljeva Ljubiša Simović potpisao je ugovore o informisanju sa četiri medijske kuće u Kraljevu ukupne vrednosti oko 6 miliona dinara. Sa TV Melos je potpisan ugovor vrednosti 2,6 miliona dinara, TV Ka 1,7 miliona, TV Navigator milion dinara i Kraljevačkim novostima 650.000 dinara, iako medijima nije upućen zvaničan poziv da mogu da apliciraju za dodelu sredstava za informisanje iz gradskog budžeta.

   Gradsko veće grada Kraljeva, na 34. (vanrednoj) sednici održanoj 29.03.2010. godine je dalo pozitivno mišljenje da gradonačelnik grada Kraljeva zaključi ugovore sa sredstvima javnog informisanja u Kraljevu, i izdvoji sredstva sa odgovarajuće pozicije budžeta grada Kraljeva za 2010. godinu namenjene subvencijama u oblasti informisanja, na osnovu prispelih zahteva i raspoloživih sredstava.
Prispeli zahtevi u slobodnom prevodu znače da su pojedine medijske kuće u Kraljevu samoinicijativno prosledile zahteve lokalnoj samoupravi, odnosno v.d. gradonačelniku. Nikakav javni poziv od strane Grada Kraljeva nije upućen medijima, na osnovu kojeg bi oni mogli da apliciraju za sredstva, što znači i da u ovom slučaju nije postojala nikakva transparentnost.
- Potpuno u skladu sa zakonom i transparentno sam ovlašćen da potpisujem ugovore sa medijima. Moja dobra volja je bila da se konsultujem sa Gradskim većem, što sam ja i učinio, i tako su dodeljena sredstva medijskim kućama. Potpuno je bespredmetno pričati o javnom pozivu nakon više puta upućenih zahteva medija gradu Kraljevu. Javni poziv bi samo bio dodatni trošak - kaže Ljubiša Simović gradonačelnik Kraljeva.
   Predsednik gradske Skupštine Tomislav Ilić koji je prisustvovao sednici Gradskog veća na kojoj je vršiocu dužnosti gradonačelnika data saglasnost za dodelu sredstava medijima kaže da je sama sednica održana krajnje neplanirano i pripremljeno.
- Pitao sam sekretara koji su to tekući poslovi koje obavlja smenjeni gradonačelnik, na šta mi je on odgovorio da nisu jasno definisani i da bi trebalo konsultovati resorno ministarstvo. Tako da sam ja upozorio Gradsko veće, a sekretar je rekao da Veće ne može da donese nikakvu odluku, to je na gradonačelniku, već samo može da da mišljenje. Niko od prisutnih članova Gradskog veća, a članovi iz Pokreta za Kraljevo nisu prisustvovali, nije dao nikakvu primedbu na odluku gradonačelnika da sa ova četiri medija potpiše ugovore ukupne vrednosti 5.950.000 dinara - objašnjava predsednik Ilić.
S obzirom da Gradsko veće nije tražilo mišljenje resornog ministarstva, nije poznato da li je ispoštovana zakonska procedura prilikom dodeljivanja sredstava ovim medijima, da li je bilo potrebno primeniti Zakon o javnim nabavkama, iako v.d. gradonačelnika može da obavlja samo tekuće poslove.
- Nisam imao nikakvu potrebu da tražim mišljenje resornog ministarstva, a ako neko smatra da je to pogrešno neka onda i zatraži mišljenje - kaže Simović.
- Vanredna sednica Gradskog veća je održana ad hoc kao i mnoge druge koje su sazvane kao vanredne. Najinteresantnije je što se određeni mediji dovode u direktnu vezu sa gradonačelnikom Simovićem, a to su KaTV i Navigator čija je dozvola za emitovanje sporna, TV Melos koji je dobio najviše novca počinje da se ponaša krajnje bizarno i svog novinara koji je do tada pratio politiku preusmerava na sport, a zašto je nedeljnik Kraljevačke novosti dobio 650.000 dinara nikome nije poznato - kaže zamenik gradonačelnika Ljubiša Jovašević.
Ljubiša Simović, vršilac dužnosti gradonačelnika, kaže da se Veće rukovodilo pre svega uticajem medija. Simović, odbija sve optužbe da su novac dobili mediji koji su do sada podržavali pre svega koaliciju „Za evropsku Srbiju“ i koji bi ovoj koaliciji mogli biti od koristi u budućnosti.

NETRANSPARETNOST TROŠENJA BUDŽETA
Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ smatra da nije bilo dovoljno transparento kada je novac podeljen medijima iz gradskog budžeta.
- Na osnovu ovih postupaka činjenica je da procedura oko subvencionisanja medija od strane grada Kraljeva nije urađena dovoljno transparentno u postupku odlučivanja o tome ko će dobiti sredstva iz budžeta. Možda nije i na zakonit način utvrđena budžetska linija sa koje će se ove aktivnosti finansirati. Ukoliko takav propust postoji nije bitno da li se radi o v.d. gradonačelniku ili gradonačelniku sa punim kapacitetom, to jednostavno ne bi smelo da se dešava. Mislim da bi ovim pitanjem trebalo da se pozabave i budžetski inspektor i revizor, kao i da se zatraži mišljenje ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da li potpisivanje tih ugovora spada pod tekuće poslove v.d. gradonačelnika. Kakva god da je pravna forma dodele ovih sredstava medijima, potpuno je jasno da ona mora da se odvija kroz javno nadmetanje, kroz nadmetanje za ta sredstva lokalne samouprave u postupku za koji će svi znati, gde će kriterijumi za dodelu biti unapred utvrđeni i gde će i sam postupak odlučivanja biti transparentan, tako da svako ko je nezadovoljan može da pokrene postupak protiv takve odluke lokalne vlasti - objašnjava Nenadić.

PLUS NOVAC ZA PRENOS SKUPŠTINE
Poslednje dve sednice Skupštine grada prenosile su inače sve tri gradske televizije - TV Kraljevo, TV Melos i KaTV. Sve tri kuće ove prenose posebno će fakturisati gradskoj Skupštini i naplatiti prenose mimo novca koji je odobren za medije. Na pitanje zašto je bilo potrebno tri prenosa, gradonačelnik Simović kaže da je i to „bio način da se pomogne medijima“.

BOLJE NEKOM, NEGO SVIMA
- S obzirom da je pozicija u budžetu za dodelu sredstava medijima bila niža u odnosu na prethodnu godinu, imali smo obavezu da povedemo računa o tome da se sredstva ne rasprše, tako da nikome neće značiti ništa, već da prosto onaj ko bude dobio ta sredstva može neke svoje obaveze da reguliše. Pojedini mediji su više puta izlazili sa zahtevima zato što su u nezavidnoj poziciji što se odnosi na plaćanje obaveza prema radnicima, prema štamparima, kablovskim operaterima, obavezama prema RRA… - objašnjava v.d. gradonačelnika Kraljeva Ljubiša Simović.
Nenad Božović

REAGOVANJA
Obračun sa medijima uvod u diktaturu

Povodom skandalozne podele novca iz gradske kase, našim novinama stiglo je saopštenje za javnost Gradskog odbora omladine DSS-a

„Povodom poslednje odluke odlazećeg gradskog veća da odobri zahtev v.d. gradonačelnika grada Kraljeva Ljubiše Simovića da se određenim medijima podeli 6 miliona dinara iz budžeta grada Kraljeva, omladina GrOO DSS Kraljevo, daje sledeće saopštenje.    U vreme kada naše društvo prolazi kulturološku i ekonomsku reformu potreba za objektivnim i pravovremenim informisanjem je suštinska, dok je uloga medija od velike važnosti za kanalisanje tokova promena koje moraju biti demokratske  i zakonski ustrojene.
Baveći se fenomenom autoritarnosti, koja je za posledicu imala kulminaciju diktatorskih režima širom sveta, novija istorija je zabeležila da su se prvi koraci uspostavljanja diktature uvek odnosili na obračun sa političkim neistomišljenicima, gašenje ili potpuno uništavanje medija koji su se objektivno odnosili prema događajima u društvu kao i uspostavljanje jednog novog sistema vrednovanja kroz novoformirane medijske kuće priklonjene vladajućoj većini.    Vršiti podelu medija bilo štampanih ili pisanih, na podobne i nepodobne je odlika vremena koje je nadamo se daleko iza nas. S toga davati novac direktno iz budžeta samo nekim medijima, verovatno iz želje da se njihova naklonost obezbedi u budućim vremenima odlika je neodgovornog odnosa prema mandatima koji su birači poverili odlazećoj koaliciji.
Ovakvi slučajevi moraju biti podvrgavani javnim raspravama i javnim kritikama kako bi se stvarala društvena klima gde bi birači sasvim jasno procenjivali rad političkih stranaka i to kažnjavali ili nagrađivali na izborima.“ Gradski Odbor Omladine
Demokratske Stranke Srbije Kraljevo

KRALjEVO - Društvena i politička kriza, nemogućnost da se zaposle i osnuju porodice, jednom rečju besperspektivnost - glavni su uzroci duševnih tegoba mlađe populacije i kod Roma. U odnosu na 2000-tu godinu pomak je učinjen bar u smislu afirmisanja porodica da deca idu na redovno školovanje.
   Slavko Marković koordinator za romska pitanja u gradskoj Skupštini, rekao je da su od 2000-te godine učinjeni pomaci, a najznačajniji u zakonodavnoj sferi, jer je doneto nekoliko važnih zakona za unapređenje polo-žaja romske zajednice. On je ocenio i da je učinjeno dosta u oblasti obrazovanja, koje je i ključni problem, ali je dodao da neki od gorućih problema nisu rešeni i da očekuje da će vlast učiniti još više za poboljšanje položaja najugroženijih.
   - Naš prevashodni cilj je bio da ubedimo roditelje da deca moraju da stiču makar osnovno obrazovanje. Pre samo deceniju imali smo svega pedesetoro dece koja su išla u Osnovnu školu. Danas je taj broj preko tri stotine. Osim toga moram da napomenem da je sve veći broj srednjoškolaca, ali da imamo i nekoliko studenata, čime postaju korisni članovi ovog društva - rekao je Marković.
   U uključivanje u društveni život najbolje je pojasnio student druge godine Elektro-tehničkog fakulteta Alek- sandar Mitrović.
   - Da nastavim dalje školovanje najveći uticaj su imali moji roditelji. Teško je isfinansirati školovanje, ali taj problem imaju svi koji žive ovde. Nisam se pokajao, ali moram da priznam i da su me kolege na fakultetu prihvatile odlično, tako da smatram da postoji fama oko toga da li smo u školama diskriminisani.
   Ekonomska kriza uslovljava sve socijalne kategorije na pomoć države, no kolika će ona biti zavisi od budžeta, ali i umešnosti pojedinaca ili udruženja. Postoji dobra narodna „tuđa ruka svrab ne češe“, te stoga treba problem iznositi i rešavati, a ne čekati da ih država sama rešava.
Sonja Cvetković

EPS TRAŽI POMOĆ DRŽAVE U BORBI PROTIV KRADLJIVACA STRUJE
Najveća pljačka državne imovine

Krađa električne energije prošle godine u Srbiji dostigla brojku od oko 61 milion evra. Država, kroz brže procesuiranje slučajeva i oštriju kaznenu politiku treba da pošalje jasnu poruku počiniocima da se krađa struje ne isplati

   Serijom konferencija za novinare u sedištima najvećih privrednih društava, formiranjem većeg broja ekipa za kontrolu i najavom šire akcije u kojoj očekuje pomoć države u otkrivanju počinilaca krađa i njihovom procesuiranju, EPS je započeo borbu protiv problema koji je označen kao najveća pljačka državne imovine u prošloj godini. Predstavnici „Elektrosrbije“ Kraljevo i naša novina zabeležili su početak te akcije u Nišu, gde je domaćin bilo privredno društvo „Elektroistok“.       
U Srbiji se godišnje izgubi struje u vrednosti od oko sto miliona evra! Tehnički gubici, zbog gubitaka na samoj mreži, neispravnih brojila i grešaka u očitavanju, iz kase EPS-a izbijaju prihod od oko 40 miliona evra. To su takozvani tehnički gubici i oni se, kažu u EPS-u, moraju i mogu smanjiti, ali ne i u potpunosti izbeći. Ono što je u Srbiji alarmantno jeste činjenica da se naveliko krade struja, prošle godine 4 odsto od ukupno proizvedene, a najviše se krade baš na jugu zemlje. Podaci ukazuju na ozbiljnost problema sa kojim EPS više ne može sam da se bori.
- Elektroprivreda Srbije je državno preduzeće, a podatak da je prošle godine ukradeno električne energije za 61 million evra, govori da je reč o najvećoj pljački državne imovine u prošloj godini - ocenio je Radovan Stanić, pomoćnik direktora Direkcije EPS-a za distribuciju električne energije.
- Uhvatili smo se u koštac sa krađom električne energije, jer smatramo da su nam tu najveći finansijski resursi. U tim krađama učestvuje procentualno mali broj ljudi, ali su razmere krađe velike - primetio je i Dragomir Zdravković, direktor PD „Elektroistok“ Niš.

STRUJU KRADU BOGATI
U Češkoj je struja tri puta skuplja nego u Srbiji, a netehnički gubici češke elektroprivrede su svedeni na pola procenta isporučene električne energije. Ipak, isti taj ČEZ u Albaniji ima gubitke između 32 i 37 odsto što ukazuje da mnogo toga zavisi od načina na koji država tretira problem krađe svoje imovine.
Ideja je da uz podršku države, malo veću nego do sada, EPS pronalazi počinioce, a da država, pre svega kroz brže procesuiranje slučajeva i oštriju kaznenu politiku preventivno radi na sprečavanju svih budućih pokušaja krađe električne energije. Jer tako bi i država jasno poslala poruku počiniocima da se krađa struje ne isplati.
Kontrole se rade na osnovu analize podataka iz baze kupaca, ali su građani sve dovitljiviji, pa su, kažu u EPS-u, dobrodošle i prijave građana. Pored samovoljnog priključenja na distributivnu mrežu i korišćenja električne energije preko nemerenog voda priključka koji je izveden u kućnu instalaciju pre brojila, čitav je niz pronalazaka onemogućavanja ispravnog merenja utrošene struje. Najnoviji metod je korišćenje vrlo jakih magneta koji dolaze sa teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, a bili su, kako se pretpostavlja, deo nuklearnih postrojenja, pa su, ima indicija, i po zdravlje - više nego štetni. Generalno, proizvodnja i promet raznih uređaja za krađu struje imaju odlike organizovanog kriminala.
EPS danas na terenu ima oko 400 ekipa, ali nisu retki ni fizički napadi na kontrolore. Ima primera i da su sami radnici EPS-a pomagači ili saučesnici krađe struje. U svakom slučaju, najmanje kradu najsiromašniji. Nepisano pravilo je da električnu energiju kradu upravo oni koji bi mogli da je plate. Ovde je reč o kriminalu koji ima štetne posledice po EPS, ali i društvo u celini i zbog toga zahteva organizovanu akciju svih nadležnih.
M.M.D.

Otvoreno pola Kamidžore

KRALjEVO - Možda ima simbolike u tome što je bojažljivo uz jednu crvenu zastavu baš na dan Omladinskih radnih akcija konačno otvorena jedna traka na Kamidžorskom mostu. Za meštane sela koja su tik uz Moravu više nego značajno jer će do svojih radnih mesta, škole i atara na brži način kako i zaslužuju, a ne dvadesetak kilometara kroz obližnja naselja.
    Naglašavajući i ovoga puta da nije zadovoljan jer se kasnilo sa izvođenjem radova, Ministar za infrastrukturu je naglasio pred okupljenim meštanima, političarima i novinarima, da poslovi Kraljevu tek predstoje.
   - Ono što je u ovom trenutku prioritet, je da se odmah nakon završetka obe trake pristupi sanaciji puta koji je uništen kroz sela kojima se odvijao saobraćaj. To sam obećao prošli put na ovom mestu i to potvrđujem i sada - kategoričan je bio ministar Mrkonjić.
   Ostaju čvrsta uverenja da će infrastrukturno Kraljevo nastaviti da napreduje. Prvi test tog obećanja overiće meštani Sirče, Oplanića, Grdice i Miločaja koji očekuju da teška mehanizacija i asfalt odrade posao kroz njihov koridor. Kako je prokomentarisao jedan od prisutnih seljana, „za nas je most i put i život“!
Sonja Cvetković

Deci ljubav najvažnija

KRALjEVO - U svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva, u sredu je organizovan donatorski doručak, na kome su prikupljena sredstva za pomoć deci bez roditeljskog staranja. Sav prihod biće opredeljen uklapanju dece bez roditeljskog staranja nakon formalnog izlaska iz hraniteljskih porodica, da bi se obezbedili dalji uslovi za afirmaciju ove dece i uključivanje u dalji društveni život.
   Pokrovitelj ove izuzetno značajne akcije je Skupština grada Kraljeva u saradnji sa Centrom za socijalni rad. U okviru Centra, radi Klub prijatelja dece bez roditeljskog staranja koji je nastao 2005. godine, a njeni članovi su brojna ugledna preduzeća, institucije i pojedinci grada Kraljeva. Porodica je prirodno okruženje za rast i razvoj svakog deteta. Ima, nažalost, okolnosti kada je detetu uskraćena mogućnost da odrasta uz svoje biološke roditelje. Mnogo je razloga koji dovode do toga, svaka je životna priča drugačija, ali su ista prava te dece na posebnu brigu i zaštitu države. Naša je odgovornost kao društva, da im obezbedimo optimalne uslove za razvoj.
   - Osamdesetdevetoro dece sa teritorije naše opštine ne odrasta u svojim porodicama. Ona u najvećem broju slučajeva žive u hraniteljskim porodicama, kako u gradu, tako i u prigradskim naseljima i selima. Dok su pod okriljem države, imaju sve što im je potrebno - normalan svakodnevni život, obrazovanje, sportske aktivnosti... Problemi, a i briga za nas koji se bavimo zaštitom dece, nastaju u momentu kada oni napuštaju toplo porodično gnezdo hranitelja i ulaze u trku sa životom  - istakla je direktorka Centra za socijalni rad Svetlana Dražović.
   Oni najčešće nemaju rešeno pitanje stanovanja, zaposlenja, podršku srodnika, kao ni osećaj da su nekome važni i značajni. U želji da im se pomogne nakon formalnog izlaska iz zaštite, formiran je Klub prijatelja dece krajem 2005. godine. Klub je okupio 74 istaknutih privrednika, preduzeća, institucija, pre svega humanih ljudi, koji su kroz različite oblike podrške pomogli jednom broju mladih ljudi, a u skladu sa njihovim potrebama. Pružana im je pomoć pri zapošljavanju, pomagano  je donacijama u građevinskom materijalu, neki stambeni objekti su renoviranjem stavljeni u funkciju, stambeni prostor je opreman kućnim aparatima.
   - Naša je obaveza, pre svega moralno kao ljudi, da ovoj deci obezbedimo neophodne uslove, kako bi sutra kao pojedinci uspeli da postanu uspešni i srećni. Naravno da je svaka akcija uvek dobro došla, a trudićemo se i u buduće da uključimo što više donatora jer na žalost podaci govore da imamo sve više socijalnih kategorija - istako je predsednik Skupštine grada, Tomislav Ilić.
   Prateći efekte dosadašnjeg angažovanja članova Kluba prijatelja dece, stanje govori da bi bez pomoći, mnoga deca i dalje bila u velikim poteškoćama i da je neophodno nastaviti slične aktivnosti. Male sitne uprte oči naših malih sugrađana deluju bojažljivo, ali ipak zadovoljno. Na pitanje kako se osećaju u svojim novim porodicama, u glas odgovaraju da je to njihov dom. Kristina koja ima 11 godina, je sa svojom rođenom sestrom više godina u hraniteljskoj porodici, a na pitanje šta će biti kada odraste bez razmišljanja je rekla:
   - Medicinska sestra, sigurno, ako budem imala uslova da studiram možda i lekar. Želim da pomognem ljudima kao što su oni pomogli meni - kaže ova skromna devojčica.
   Momirka Đorđević sa Beranovca od 1995. godine je u programu hranitelja. Ova odluka je za nju bila presudna iz više razloga. Deci kako kaže, naša sagovornica, treba pružiti makar pažnju i ljubav jer materijalne vrednosti ne predstavljaju ništa u odnosu na topli dom koji na žalost nemaju sva deca.  
   Donatori nisu želeli da sebe publikuju kroz ovu akciju. Smatraju da je mali doprinos humanosti na delu dovoljan bez reči i slike. Nekada se dogodi da nakon završene škole deca bez roditeljskog staranja nađu posao kod svojih humanista.  Svako od nas se pomalo može pronaći u ovoj priči. Deca su najčešće željna novih saznanja baš kako dolikuje njihovom svetu mašte, ali oni žele da steknu nove prijatelje i ovo je prilika da ih u Vama pronađu.
Sonja Cvetković

VRNjAČKA BANjA - U odnosu na period do 2008. godine naglo je opala potražnja za kupovinom nekretnina, na šta prema rečimna vlasnika Agencija u Vrnjačkoj Banji, utiče aktuelna ekonomska kriza u našoj zemlji i veoma slaba kupovna moć građana. U Agenciji „Miletić nekretnine“ kažu da neadekvatna infrastruktura ne prati toliki broj nepokretnosti, cene se kreću u rasponu od 900 do 1.700 evra po kvadratnom metru stambene površine. Naravno to zavisi i od lokacije objekta, vremena gradnje i spratnosti. Od novembra meseca je potražnja stala, prodavci drže pomenute cene, a kupci su nemoćni da odgovore na te ponude. U Vrnjačkoj Banji ima veliki broj neprodatih stanova, a grade se novi. možda će ipak kreditiranje dovesti do promene na tržištu nekretnina, u suprotnom i dalje će sve biti na nuli, kažu u banjskim Agencijama.
Dragan Ivanović

RAŠKA - Desetak kilometara nizvodno od Raške, u podnožju rudonosnog Kopaonika, na ušću reke Brvenice u Ibar, nalazi se Brvenik, koji je nekada bio župski grad. Nalazio se na levoj obali Ibra, na oštrom brdu i nastavljao se kamenitom kosom prema zapadu. Vodom se snabdevao lagumom, koji ga je povezivao sa Ibrom.
   Ispod grada, na levoj obali Brveničke reke i Ibra nalazilo se predgrađe sa trgom i crkvom. Od župskog grada Brvenika danas se jedva prepoznaju samo ostaci. Na suprotnoj strani, na desnoj obali Ibra nalaze se manastiri Stara i Nova Pavlica koja je zadužbina Draginje, sestre kneza Lazara. Tamo su jedan pored drugog sahranjeni njeni sinovi Stefan i Lazar Musić, naslikani na zidu iznad svojih grobnica. Freske su dobro očuvane. U sarkofazima su svojevremeno nađene njihove kosti, ispreturane, što upućuje na činjenicu da su grobnice svojevremeno bile opljačkane. Takođe, na vidnom mestu, na brežuljku iznad železničke pruge koja prolazi kroz naselje Brvenik nalazi se manastir Stara Pavlica, koji je iz prednemanjićkog doba.
   U naselju Brvenik, pored same Ibarske magistrale nalazi se i visoko stenovito brdo - Devojačka stena. Naime, ovaj stenoviti vrh dobio je ime prema legendi, koja kaže da je nepoznata devojka bežeći pred najezdom turskih raspomamljenih vojnika, a da bi sačuvala svoju čednost, skočila sa visoke stene i okončala svoj mladi život.
   Naravno, danas Brvenik izgleda sasvim drugačije. To je već široko, zgusnuto naselje sa plodnim oranicama, baštama, voćnjacima… Tu je i kompanija za preradu gumenih creva „Prima hose“, kao i pogon poznatog preduzeća „Todor“, a tu su i škola, pošta, ambulanta, veliki restoran „Markov konak“, zatim bifei, prodavnice…
   U svakom slučaju, Brvenik je jedno od retkih naselja u našoj zemlji, koje na svom uskom prostoru i u bliskom okruženju ima toliko kulturno-istorijskih znamenitosti.
N. Gajtanović

Moraću da potražim pare preko suda!

KRALjEVO - Bez izvoza mesnih prerađevina, stočarstvo kao grana poljoprivrede, nema velike šanse za razvoj. Naime, zbog krize potražnja u Srbiji je smanjena. Sada ćemo sve što je višak moći da izvozimo. Ovo se najviše odnosi na svinjarstvo, koje je nekada bilo glavni izvozni artikal Srbije. Tako je nekada Srbija imala mnogo veći prihod od izvoza šunke i mesnih prerađevina nego od prodaje ovih proizvoda u zemlji. Drugi problem koji stočari imaju jeste uvoz, setimo se samo mleka u prahu! Posebna priča je kada primarna proizvodnja trpi zbog prevaranta kojih ima u državi.
   Ignjat Stevanović iz Gornjih Lađevaca kod Kraljeva, stočar, poljoprivrednik od kada zna za sebe. Svaštario jer je tako najisplativije. Ništa neobično i pored toga što u svom vlasništvu ima 15-tak hektara zemlje. Osnov proizvodnje ukoliko se ta kategorija može nazvati na taj način je ipak mlekarstvo. Sada u štali smanjio broj grla svega 5 mlečnih grla, nešto ovaca i svinja.
   - Vidiš kako, sve ima svoju cenu. Mi smo seljaci pritisnuti sa svih strana. Poljoprivredom se bavimo i od toga živimo. Tavori se nekada bolje, nekada lošije. Dok su bila bolja vremena ulagalo se u mehanizaciju, sve što je viška zarade mogao si da uložiš u nešto. Danas sve teže. Sada mleko predajem Milkopu, nije cena kako bi hteli, al mora da se živi - kaže Ignjat.
   Poslednju deceniju Ignjat je menjao otkupljivače shodno boljoj ponudi. Takva odluka je našeg domaćina koštala poprilično para. Naime spor i novac koji mu Zadruga Godačica duguje došao je i do inspekcijskih organa. No na žalost uplata ni do danas nije stigla do proizvođača, jer izgleda za ove stočare niko nije nadležan. Poslednje tri isplate su stare od decembra 2008.
   - Mi smo predavali mleko Niškoj mlekari, odnosno zadruzi Godačica koja je otkupljivala mleko za njih. Prvi meseci bilo dobro, plaćali na vreme, al posle se ispostavilo da para nema. Meni duguju sa sve premija negde oko 250 hiljada dinara, za januar, februar i mart prošle godine! Teška rabota da ću da vidim pare, ni ja ni ostale mlekadžije - teška srca govori naš domaćin.
   Fantom firme u Srbiji teško je suzbiti ma kakvi se zakoni primenjivali. Takav je slučaj i sa spornom zadrugom. Problem je dugoročniji i sve je manje nade da će dvadesetak oštećenih farmera biti namireno sredstvima koja potražuju. Pojedinima se duguje više od pola miliona dinara. Direktor Niške mlekare za koga je Godačica bila otkupljivač kaže da je novac isplaćen.
   - Išo moj sin i kod inspekcije, žalili se mi na više adresa, ali ništa. Ta dole inspektorka nam rekla da su proverili, i da je mlekara iz Niša uplatila pare, ali taj kako se zove Saša nama nije dao pare. Ugovor nemam. Rekli nam još da ih tužimo. Ja bi voleo, čisto da namirim svoju dušu, da se nađe neko ko će to da naplati, pa makar podelili pare. Kažu još i ako ih tužim. Džaba ako im računi prazni od koga da naplatim! Ma jel to država? Moraću izgleda na sud, pa kolko košta da košta. To sam teško sticao i dođu prevaranti da ti uzmu - razočarano će Ignjat.
   Godinama se raznim mehanizmima nudi pomoć stočarima da unaprede svoju proizvodnju. Sivo tržište i dalje postoji, ali je nerazumljivo da neko na grbači seljaka kratkoročno ima smelosti da proneveri njihova sredstva koja su pošteno zarađena. Ovaj primer nikako ne uliva poverenje u institucije, ali ni sve one koji su u lancu proizvodnje mleka. Danas je broj grla stoke u Srbiji mnogo manji nego što je bio pre 20 godina. Ako zađete po selima Srbije, videćete da su štale i obori prazni. Teško sticana muka, vredna znoja i 250 hiljada dinara za ovog stočara i njegovu porodicu je osnov egzistencije. Ako od ovog novca odbijemo troškove proizvodnje i rad koji se i onako ne računa, realno ostaje tridesetak hiljada mesečno. Njegova porodica nema izbora, tako da će parničenjem na kraju ipak morati da dobije svoj pošteno zarađen novac.
Sonja Cvetković

Zbog misterioznog pokolja stoke u okolini Kraljeva među građane se uvukao strah i sami organizuju noćne straže

KRALjEVO - Meštani okolnih naselja u neposrednoj blizini centra grada strepe od nemani koja još uvek nije uhvaćena. Do sada je životinja ili čopor životinja u tri domaćinstva napravio pokolj stoke. Meštani Žiče iz navedenih razloga organizuju straže.

   Domaćinstvo Dejana Tomovića nalazi se na svega 5 km od centra Kraljeva. Ova uzorna porodica bavi se stočarstvom više iz hobija, jer u gusto naseljenoj zoni Žiče drugačije nije ni moguće. Uz okućnicu su ovce, koze, ukrasna pernad, ptice, psi i mačke. Pravi mali životnjski vrt. Prošlog petka, je za njih bio pravi šok kada su otišli da nahrane stoku. Dejan nije mogao da komentariše, ali nije krio svoje suze. Njegov rođak Stevan Janjić kaže da je čuo lavež pasa oko 4 sata, ali niko nije slutio da će doći do ovakvog pokolja stoke.
- Ovo su stvari koje se ne retko dešavaju. Čopori pasa šetaju slobodno. Oni su zaštićeni dok mi strepimo da li će nam napasti i decu kada se uveče vraćaju iz škole Dejan sa razlogom ne može da priča, pa on je mnogo ljubavi i truda uložio u ovo, a nije stvar samo materijalne prirode - rezigniran je Stevan.
Na teren je izašla veterinarska ekipa i Komunalna inspekcija. Na žalost ovaj slučaj nije usamljen jer je u poslednje dve nedelje na području grada evidentirano još dva pokolja u Kovačima i na Bunjačkom Brdu, gde su gubici za vlasnike takođe veliki. Vetrinar na uviđaju Milka Kepčija kaže da je jedino rešenje da se psi lutalice pod hitno unište, jer postoji opasnost i od širenja zaraze. 
- Ja ne mogu pouzdano da tvrdim, sumnjam na pse lutalice. Ujedi na uginulim i ranjenim životinjama i šape asociraju na velikog psa. Dalja obdukcija i analize utvrdiće o kojoj životinji se radi, a taj posao će odraditi Institut i više instance. Daljom obdukcijom, saznaćemo da li su u pitanju psi ili neka druga životinja. Masakrirane ovce i jarići nisu odneti niti pojedeni, kao u slučaju kod Milenkovića u Kovačima. Ograda visoka metar i po i obezbeđen obor, očigledno za ovu neman nije bila prepreka, jer je u svom zlodelu usmrtilo 9 životinja.
Mladen Budimir, komunalni inspektor kaže da dalja akcija mora biti usmerena na hvatanje tih životinja, no nemoguće je sa malim brojem ljudstva pokriti teren.
- Znate da je Kraljevo proglašeno zonom besnila, i ovaj problem mora biti rešen jer bez obzira da li imamo jednu životinju ili se suočavamo sa čoporom, potencijalna su opasnost po druge životinje. Problem je što je broj ordinirajućih čopora na rubovima grada veliki, tako da je teško organizovati njihovo hvatanje - kaže Mladen Budimir.
Materijalnu štetu Tomovići mogu da nadoknade od gradskih vlasti u slučaju da se dokaže da su u pitanju psi lutalice, no meštani više strepe za bezbednost dece, jer su čopori pasa česta pojava. Razmišljaju da uvedu i straže.
- Nemoćni smo. Vidite da smo sva dvorišta ogradili, da je to sve uređeno, ali sada niko ne može mirno da spava. Šta da je Dejan ušao u obor dok je neman bila unutra. Pa i njega bi usmrtio. Zakon i država štiti životinje, pa mi moramo da se zaštitimo sami, ako to državni ili čiji organi nisu u stanju. Ne znam, ali nekako ćemo se organizovati, ima ovde i lovaca. Ne znam, nisam pametan - kaže Stevan Janjić.
Azil za pse koji održava Čistoća i služba Zoohigijene,  ipak je mali za broj pasa koji se nalazi na ulicama, ali i okolnim naseljima, što je dodatni problem. Prema podacima ove službe broj sterilisanih životinja je od osnivanja do danas oko osam stotina, no oni se nakon nekog vremena ukoliko ne dobiju vlasnika, ponovo vraćaju nazad. Zbog napada pasa lutalica na građane Kraljeva, lokalna vlast je za odštetu od ujeda, pre 3 godine izdvojila 70 milona dinara. Zakon o dobrobiti ne dozvoljava eutanaziju, tako da ljudi sa razlogom pitaju ko će njih da zaštiti?! Možda bi Zakon, trebao prevashodno da se primenjuje na nemarne imaoce životinja koji nakon izvesnog vremena pse i mačke prepuste ulici i samoopstanku. No takvim ljubiteljima životinja je vrlo često teško ući u trag!

NOVI NAPADI U SIRČI
Prema rečima veterinara na terenu, Vladimira Mila-šinovića slučaj je prijavljen u sredu 7. aprila. Veterinarska stanica Zovet iz Obrve izašla je na teren i ustanovila da je  napadom čopora pasa došlo do uginuća jedne ovce i 3 jagnjeta. Stradale životinje su vlasništvo Slobodana Simovića poljoprivrednika iz Sirče. Slika koju su veterinari na uviđaju zatekli, bila je stravična, jer su psi u rastrgnutom stanju još kidali meso uginule životinje. 
Sonja Cvetković

   Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski.
   U okviru Udruženja „Fenomena“ u Kraljevu od 2007. godine radi SOS telefon za žene žrtve porodičnog nasilja.
Ko su korisnice i o kakvom nasilju se najčešće radi, pitali smo Draganu Veljović, koordinatorku SOS telefona.
   - Nasilje trpe sve žene bez obzira na starosnu i obrazovnu strukturu, bez obzira na ekonomski položaj. Pozive dobijamo kako od onih od 20 godina, tako i od onih u devetoj deceniji. Naše korisnice najčešće prijavljuju fizičko nasilje, i to tek nakon nekoliko godina trpljenja. Ono što se naknadno ispostavi je da se ne radi samo o ovoj vrsti nasilja, već i o psihološkom, ekonomskom i seksualnom. Nasilnik može da bude sin, otac, suprug, partner, bivši partner.
Šta su najčešći razlozi trpljenja, ostajanja u takvim uslovima?
   - Žene često osećaju sopstvenu krivicu, strah od okoline, zatim patrijarhalno vaspitanje, izostanak podrške porodice, skupi  i dugotrajni sudski procesi, strah za sopstvenu bezbednost, bezbednost dece i svojih najbližih, kao i  ekonomski razlozi.
Kada se žena obrati za pomoć, kakava je uloga SOS telefona?
   - To je prvenstveno pružanje psihološko-emotivne podrške. Ne savetujemo je šta da preduzme, već je osnažujemo da sama nađe rešenje za situaciju u kojoj se nalazi. Podržavamo je da sama uzme svoj život u svoje ruke, da sama donese odluku za koju smatra da je najbolja za nju, bez sugerisanja i bez osude šta god da odluči. Dajemo praktične informacije koje ona traži od nas, u smislu upućivanja na institucije koje su joj u tom trenutku potrebne i objašnjavamo šta može da očekuje. Pružamo i pravnu pomoć.
   U okviru Udruženja postoje i grupe za žene žrtve porodičnog nasilja. Tu se razmenjuju lična iskustva, a suština je da se ne vrate u istu situaciju, ili da uz pomoć grupe izađu iz trenutne situacije.
   - Žene koje trpe nasilje treba da znaju da procesi za sankcionisanje nasilja traju dugo. Tada je najbitnija podrška porodice, prijatelja, SOS telefona. Ovim putem pozivamo žene koje se prepoznaju kao žrtve, da pozovu SOS telefon  235-706 - dodaje Veljović.

STATISTIKA
Od početka rada kraljevačkog Telefonskog servisa za psihološko i emotivno osnaživanje žena koje žive u nasilju, zabeleženo je oko 1000 korisnica.
Anketa koju je među Kraljevčankama sprovelo Udruženje „Fenomena“ 2006. godine pokazuje da svaka treća žena u nekom periodu svog života doživljava neki vid nasilja, a polovina anketiranih izjavila je da poznaje ženu koja trpi nasilje.

Poimanje imanja

   Rus Grigori Perelman, matematički genije, dobio je prošle nedelje nagradu za rešavanje jednog od najtežih matematičkih problema koji je čitav vek mučio matematičare širom sveta. Radi se o Poenkareovoj hipotezi, jednoj od sedam zagonetki za koje je CIM (Matematički institut Klej) iz Kembridža ponudio nagradu.
   Dobio nagradu i - odbio!
   - Ništa mi nije potrebno. Ja imam sve što želim - kratko je izjavio doktor Perelman.
   Nagrada, ni manje ni više, milion dolara.
   Genije živi, ni manje ni više, u siromašnim uslovima: mali stan u kome nema ničega sem stola, stolice i kreveta koje su ostavili prethodni vlasnici.
   Najvećim umovima ništa više i nije potrebno. Imaju sve što žele i kada žive u straćari, i kada jedva preživljavaju.
   Opoziti (umni i finansijski) nemaju sve što žele. Patnja golema. Ako je i vila, može još koja na Dedinju. I kada je vozni park, zašto ne i „mercedes S“. Kad‘ se ima 100 odela, zašto ne i sto prvo. Najbolje „amosu“. Kad‘ se pije, a što ne bi „henesi“. I tako redom. Nema se, može se. 
   Pre četiri godine Perelman se nije pojavio ni na dodeli nagrade od Međunarodnog matematičkog saveza u Madridu:
   - Ne interesuje me novac, ni slava. Ne želim da me izlažu javnosti kao životinje u zoološkom vrtu. Ja nisam heroj matematike. Čak nisam ni toliko uspešan da bi svi gledali u mene.
   Opozite interesuje samo novac. A i heroji su svega i svačega. Uglavnom izopačenih kriterijuma. A i strašno su uspešni, i to ne samo u izučavanoj im oblasti (ako su uopšte išta izučavali). Znaju sve. Doduše lična, samoljubiva refleksija, lišena samokritičnosti, čini čuda. Ponuđeni (najčešće samoinicijativno) - prihvaćeni.
   Perelmani „nisu heroji“ i imaju sve što žele.
   Opoziti „jesu heroji“ i nemaju sve što žele.
   Posrećilo se komuni da ima i jedne i druge. Kako bi inače svi oni treći, najbrojniji, zatečeni negde između, mogli da prepoznaju radost pravog imanja.

   Da li se lako budite u ranim jutarnjim satima, ili jedva oko devet?
   Odgovor na ovo pitanje svrstaće vas u jednu od dve grupe – ranoranioce ili „spavalice“. Izraz „spavalice“ daleko je od adekvatnog, jer evo šta pokazuju istraživanja.
   Stručnjaci su dokazali da je genetika uzrok načina funkcionisanja biološkog sata. Ranoranioci odlaze u krevet ranije, tako da gotovo mogu i da ustanu u vreme kada „spavalice“ tek utonu u san.
   Ranoranioci se bude bez alarma, nastoje da završe posao ranije i produktivni su u prvim časovima rada, ali se brže umaraju. Istraživanja su pokazala da nisu timski radnici i da su skloniji depresiji od onih koji se bude kasnije.
   Noćobdije su produktivnije, življe i energičnije popodne i noću. Loše raspoloženje je prisutno u ranim jutarnjim satima. Istraživanja teksaškog Univerziteta pokazuju  da je ovaj tip osoba društveniji i otvoreniji.
   Upoređena je reakcija i nivo koncentracije jednih i drugih. Obe grupe su relativno dobro reagovale odmah nakon ustajanja, ali 10 sati kasnije „noćne ptice“ su se pokazale bržim i budnijim tokom zadataka. Ranoranioci su bili pospaniji, a skener je pokazao da su im delovi mozga zaduženi za pažnju manje aktivni.
   Na kanadskom Univerzitetu Manitoba rađena su istraživanja o dužini spavanja. Rezultati su pokazali da oni koji spavaju više od 8 sati traže oslonac u drugim ljudima, skloniji su depresiji, a da dobri kontakti sa porodicom i prijateljima poboljšavaju to stanje. Razlozi za spavanje kraće od 8 sati leže u neprekidnoj tenziji ili anksioznosti. I kod jednih i kod drugih stepen smrtnosti je veći nego kod ljudi koji spavaju u proseku 8 sati.
   Za lak i miran san smatra se odgovornim stav „zahvalnosti“ prema životu. Perfekcionisti, osobe koje postavljaju sebi prevelike zahteve, pate od nesanice. Za lakši san stručnjaci savetuju usredsređivanje na pozitivna očekivanja od novog dana umesto gledanja televizije.

NEDELJNI RECEPT
Pogačice sa kajmakom

Potreban materijal:
600gr mekog brašna
40gr kvasca
1 kašičica soli
1 kašičica šećera
150gr kajmaka
150gr margarina
oko 3dl mleka
1 jaje
susam ili kim za posipanje

   Kvasac razmutiti u pola šolje toplog mleka, dodati po 1 kašičicu brašna i šećera, pa ostaviti da naraste. Od brašna, pripremljenog kvasca, žumanceta i svih navedenih sastojaka zamesiti srednje meko testo. Razviti koru debljine 1cm, pa vaditi pogačice i poređati u podmazan pleh. Ostaviti ih da se malo odmaraju dok se rerna ne ugreje. Pre pečenja premazati ih umućenim belancetom, posuti susamom ili kimom i malo posoliti. Peći u dobro zagrejanoj pećnici na 220 stepeni.

Bolesti dojke

Klinički pregled (2)

1. Inspekcija se odnosi na analizu veličine, oblika, simetrije dojki i bradavica, promena na koži, zadebljanja ili uvlačenja kože, kao i na promene boje kože, ulceracije (ranice) i na kraju izmena bradavica, da li ima sekreta, da li se bradavica uvlači delimično ili potpuno;    2. palpacija dojke se obavlja u stojećem, sedećem i ležećem položaju, otvorenim dlanovima kružnim pokretima, a detaljnije prstima jedne šake i pritom se ocenjuje ne samo eventualno zadebljanje kože, nego i svi nabrojani detalji prilikom inspekcije.
Posle svih podataka koje smo dobili palpacijom na kraju pregledamo pazušne jame, zatim nadključne i podključne regije o eventualnim uvećanim limfnim čvorovima.    - Ovde bih, pre nego u najkraćem opišem ultrazvučni pregled dojke, želeo da istaknem važnost takozvanog samopregleda dojke koji može svaka žena da uradi. Naime, svaka žena najbolje poznaje svoje dojke, oblik, veličinu i simetričnost, izgled kože i bradavica, boju i toplotu, ali pre bilo šta da napipa ili primeti neophodna je povremena kontrola lekara specijalizovanih za preglede dojke (onkolog, ginekolog, hirurg i, naravno, radiolog).

Ultrazvučni pregled dojke
Anatomski položaj dojke omogućava veoma dobre uslove za ultrazvučni pregled, ali iziskuje veliko iskustvo i stručnost lekara koji ga obavlja. Sada bih samo napomenuo da ultrazvučni pregled nije jedini, nego jedna od veoma važnih metoda u nizu dijagnostičkih postupaka do konačne dijagnoze. Ova metoda obuhvata sledeće indikaciono područje: - simptomatska dojka  i odnosi se na pozitivan palpatorni nalaz, - postoperativna i postiradijaciona (zračena) dojka, - asimptomatska dojka i odnosi se pre svega na tzv. „guste dojke“ sa dominacijom žlezdanog tkiva i kod benignih (dobroćudnih) lezija, - preoperativna dojka gde se pregled koristi za preciznu lokalizaciju, što omogućava hirurgu pravilan operativni pristup opisanom tumoru.

Tehnika ultrazvučnog pregleda
  Obično se obavlja u ležećem položaju, ali je nekad potreban i polukosi na jednu ili drugu stranu, naročito kod velikih dojki.

Danas se koriste sonde velike frekvencije od 7,5 - 13 MHz i pregled se vrši na jedan od tri načina, a može i kombinacijom sva tri prema potrebi. To su: paralelni odozgo na dole, radijarni - u smeru kazaljke na satu i skenovima u istoj ravni, počev od gornje spoljnjeg kvadranta, pa gornjeg unutrašnjeg, pa zatim oba donja kvadranta. Završava se pregledom pazušne jame, a zatim nadključnim i podključnim regijama i prostorom pored grudne kosti. Pregled obuhvata sve anatomske strukture dojke nabrojane u delu o anatomiji - građi dojke i obuhvata kožu, podkožno masno-vezivno tkivo, žlezdano, duboko masno-vezivno tkivo, površnu i duboku fasciju, grudne mišiće i rebra.
Muška dojka
   Muška dojka je u svemu različita u odnosu na žensku, ali je moguća, dosta ređe, patologija (bolesti dojke) kako benignih (dobroćudnih), tako i malignih (zloćudnih) promena.
U sledećem broju: anomalije i benigne bolesti dojke

Naš mali svet stvarnosti

Kad presudi ljubav, onda je sve lako. Svoju životnu stvarnost mladi bračni par Rakovića, u Miločaju, podredio lepoti življenja, na koju često uz probleme zaboravimo

KRALjEVO - Predeli idilične slike sela je sve manje, jer sela u Srbiji se gase i ostaće nemi svedoci vremena koja dolaze. Pravo je zadovoljstvo kada dođete na porodično gazdinstvo u kome je sve podređeno redu i radu. Slika koju steknete tom prilikom govori da se može uspeti, bez obzira na brojne probleme sa kojima se selo danas susreće. Dragana i Ljubo Raković su retki primeri mladih koji su svoj život podredili selu. Njihova olakšavajuća okolnost jeste i da imaju stalan posao u preduzeću, jer oboje rade u Vodovodu, ali se nisu libili da ožive svoju farmu. Slobodno vreme su uložili u dodatni rad i prihod.
- Bilo je gotovo sasvim normalno uložiti nešto znanja, novca i energije da bismo stvorili svoju malu imperiju. Imali smo na neki način dobre preduslove, nešto malo zemlje, tako da nam nije bilo teško da izgradimo naš mali svet stvarnosti. Posla ima, ali se organizujemo, onoliko koliko nam dopuštaju mogućnosti, ali i realne želje - kaže Ljubo.
   Nasleđe koje su dobili brzo su preorjentisali na isplativ posao koji podrazumeva i manje aktivne radne snage. Umesto mlečnih grla pre 6 godina su pokrenuli tov junadi koji se vremenom  isplatio. Svoje zemlje imaju svega 2 hektara, ali nikada nije bio problem da se obrađuje više, samim tim što su opremljeni kompletnom mehanizacijom.
- Obrađujemo još zemlje, tako da nikada ne razmišljam o tome da li će biti dovoljno hraniva za stoku. Imamo još rezervi silaže, kukuruza u zrnu. Ukoliko želimo da nam ovo bude iole isplativo mora se voditi računa. Na tov smo prešli iz praktičnih, ali i ekonomskih razloga. Posao oko mleka je zahtevniji, dok oko tova mogu dosta toga i sam da uradim - racinalno razmišlja naš sagovornik.
   Dok većina devojaka odlazi sa ovih prostora, Dragana je kako kaže zbog velike ljubavi prema svom suprugu došla da živi na selo i ništa od poslova joj ne predstavlja problem, bez obzira što je gradsko dete.
- Ne, zaista mi nije bilo teško. Ljubav sve pobeđuje. Mada znam šta je selo jer sam često još kao mala pomagala babi i dedi na selu, tako da ne mogu reći da sam baš čisto gradsko dete. Deca su dodatni motiv, uvek nas teraju da više energije uložimo nego što smo možda i planirali. Prosto ne daju predaha, sa njima smo uvek u kondiciji. Ne zaista se nisam dvoumila oko toga što sam došla u Miločaj. Meni je fantastično - potpuno nas je uverila Dragana, inače vrlo vesele prirode.    Za njihov podmladak  Aleksu, Aleksandru i Uroša rano je govoriti o planovima, ali smo se uverili da su čak i ovako mali, pasionirani ljubitelji životinja. Uslovi koje im  roditelji stvaraju dugoročnije može biti dobra osnova da neko od njih postane dobar domaćin u nekoj modernijoj Srbiji.
Na farmi se poradilo prilično i na novom objektu koji može da primi i stotinak tovljenika, a ta investicija je naše mlade domaćine koštala petnaestak hiljada evra. Za sada je broj tovljnika manji jer tržište cena diktira ulog koji Ljubo sme da rizikuje.
   - Ulažemo onoliko koliko smatramo da će biti rentabilno. Cena na žalost nikada nije sigurna. Nema stalnih otkupljivača koji bi mogli da garantuju cenu, pa makar i na godinu dana. Mislim da ljudi najviše iz tih razloga strepe da obnove tov. Znam da ima prilično dobro uređenih staja, ali su prazne. Ja sam imao, tu da kažem, malo i sretnu okolnost jer sam uvek naplaćivao redovno grla i po nekoj ceni koja je zadovoljavala investiranje - kaže Ljubo.
Četiri generacije Rakovića izuzetno dobro funkcionišu. Podela posla gotovo i da ne postoji, svi se dopunjuju tako da je i baka aktivni učesnik na ovom posedu, doduše više da pričuva mališane, kojih će izgleda još biti u ovoj porodici. Da je ovde sve podređeno zdravom razmišljanju i životu slikom govore zasađene leje povrća, lepo uređen voćnjak, košnice i kokice koje još uvek na otvorenom kljucaju.
     Da li će ova idilična slika na selu biti nastavljena.
- Ja u ime dece sigurno neću odlučivati, ali je moj savet da ipak uče školu. To je na prvom mestu, a sve drugo, nije baš kako se ljudima čini sa strane - zaključuje Raković.    Oko 250.000 hiljada neženja u Srbiji čeka da se oženi, jer su devojke otišle masovno u grad ili inostranstvo, u potrazi za boljim životom. Mlad čovek nije više spreman da radi, a da nema para za osnovni život, letovanje ili za novi automobil. Mnogi misle da je selo najisplativija investicija Srbije, ali država nije mnogo učinila da se mladi zadrže u seoskoj sredini u kojoj su odrasli. Vreme je za obnovu sela i dolazak beba. Rakovići su pravi primer takvog napretka, jer sve stižu, pa čak i da se druže i odmore.
Sonja Cvetković

Preživeo 12 operacija, pad u bunar, sudar sa motociklom, upadanje u vrelu vodu. Mimu pregazio i kamion, a još nosi ožiljak na ruci kojom je uhvatio sečivo braneći se da ga ne zakolju. Još je živ i zahvaljujući vernom Žućku koji mu je jednom prilikom spasao život

KRALjEVO  -  Stanimir Mima Košanin rođen je u selu Beoce nadomak Raške u siromašnoj seljačkoj porodici. Nakon ženidbe zaposlio se u rudniku olova i cinka Suva Ruda kao n.k. mašinbravar na flotaciji i separaciji rude, gde je proveo dvadesetosam godina do odlaska u invalidsku penziju. Radni uslovi bili su veoma teški, radilo se bez zaštitne opreme, isparenja rude u flotaciji su bila uzročnik bolesti mnogih radnika, a Stanimir je preživeo bolesti zahvaljujući intervecijama koje su uspešno obavljali hirurzi medicinskog centra „Studenica“ iz Kraljeva.

   - Nevolje u životu pratile su me od sedme godine, s prvom hirurškom intervencijom operacije slepog creva, a krajem meseca marta ove godine, u šezdesetdrugoj godini starosti, na mome telu, izvršen je dvanaesti operativni zahvat, koji je obavila ekipa hirurga dr Miroljuba Jovanovića, nadam se uspešno, a ja sam veoma dobro podneo ovu sedam sati dugu operaciju i sada se osećam dobro - prilikom upoznavanja rekao nam je Stanimir Mima Košanin, pacijent hirurškog odeljenja medicinskog centra „Studenica“ iz Kraljeva.
Stanimir ima otežan izgovor, a na pitanje o razlogu govorne mane, ispričao nam je:
- Imao sam deset godina, posle časova u školi čuvao sam kravu pored Ibra u društvu moga psa Žućka. Pred sam odlazak kući došao je komšija i optužujući me da je krava načinila štetu u njegovoj bašti, što nije bila istina, uhvatio me je preko sredine tela i zamahnuo da me baci u reku. Sigurno bi se udavio u brzom Ibru da u tom trenutku moj Žućko ne ujede komšiju za nogu, on me ispusti na zemlju, tako da od tada imam otežan izgovor koji se pogoršao još jednim incidentom koji se desio godinu dana kasnije. U školskom dvorištu pet starijih đaka oborila su me na zemlju podnevši vojnički nož pod grlo da me zakolju. Ne znam da li bi to stvarno uradili, ali oslobodio sam se kada sam rukom uhvatio oštricu noža, a ožiljak i sada imam na ruci. To je još više pogoršalo izgovor.
Stanimir ispovest o nevoljama koje su ga pratile u toku mukotrpnog života nastavlja pričom kako je u sedamnaestoj godini zgazio u bakarni sud sa vrelom vodom i dobio opekotine trećeg stepena. Nakon, kaže, neuspešnog lečenja u bolnici  u Novom Pazaru, gde je bila predložena amputacija, zahvaljujući  dr Ljubinku Đorđeviću, lekaru bolnice u Kraljevu, dugotrajnim lečenjem uspešno su sanirane pekotine.
I pored rada u rudniku, kada je imao slobodno vreme, bavio se i kopanjem bunara, no i tu je imao jednu nezgodu.
- Spuštajući se u bunar dubine deset metara, konopac niz koji sam se spustao pukne i ja padnem i dobro se ugruvam, srećom bez većih posledica i  lekarske pomoći. U osamnaestoj godini, vozeći biciklu, u krivini sudarim se sa motociklom. Udarac je bio takav da ostanem bez pet zuba, a nakon deset dana poispadaju mi svi zubi, tako da od tada imam veštačku vilicu - jada se Mima, i nastavlja:
- U Rožaju na terenu, posle utovara, seli smo u hladovinu kamiona, radnik koji nije imao položen ispit pokrene kamion koji mi pređe preko noge, tako da su se lekari dva meseca borili i uspešno sanirali otoke i spasli mi nogu od amputacije.
Operativnim zahvatima koji su rađeni u staroj bolnici i sada u operacionoj sali hirurškog bloka uspešno su sanirana i odstranjena žarišta, a kada je specijalističkim pregledima evidentirano novo dvanaesto žarište, tumor na maloj karlici, pripremajući se za operaciju kod kuće, Mima je za svaki slučaj obezbedio supruzi Budimirki i starijoj ćerki, koja živi sa roditeljima, sve što im je neophodno za normalan život za dve godine, od namirnica do drva za ogrev koje je sam sekao u svom zabranu i složio tako da im budu na dohvat ruke, pa tek onda otišao na odeljenje hirurškog bloka radi operacije.
- Inače, tim hirurga dr Miroljuba Jovanovića uradila je devet operativnih zahvata, a po jedan dr Mujo Popović, dr Jorgovan Marković i dr Slobodan Lukić. Želim da se i putem vaših novina  zahvalim medicinskom osoblju i lekarima odeljenja hirurgije, sa kojima sam se tako reći srodio, na svesrdnoj pomoći sa obostranim dužnim poštovanjem u svakom pogledu. Sa prekidima u lečenju, četiri godine sam pacijent zdravstvenog centra „Studenica“ - završio je priču o svojim nevoljama Stanimir Mima Košanin.
M.T.Todo

Ekološka taksa - namet ili dobrobit građanima?

   U Srbiji će Prema Uredbi Vlade Srbije početi naplata ekološke takse na električne i elektronske uređaje, baterije, akumulatore, otpadna ulja i proizvode sa azbestom.
   Prema Uredbi Vlade Srbije, iznos takse određuje se u zavisnosti od vrste i težine proizvoda i troškova reciklaže.
   Na primer, taksa za velike kućne aparate, kao što su šporeti i frižideri je 30 dinara po kilogramu, za male kućne aparate, usisivače, televizore i računare taksa je 60 dinara po kilogramu, a za monitore 90 dinara po kilogramu.
   Ministar životne sredine Srbije Oliver Dulić kazao je ranije da će sav novac od ekoloških taksi ići u Fond za zaštitu životne sredine, odakle će se izdvajati sredstva za podsticaj reciklažne industrije.
   - Znam da je danas privrednicima u Srbiji teško, ali uvođenje ovakve takse naišlo je na otpor u svim zemljama u okruženju i privrednici će vam uvek reći da nije trenutak za uvođenje neke takse. Nažalost, svaka treća bolest dece u Srbiji izazvana je zagađenjem, a najznačajnije zagađenje dolazi od hemikalija i teških metala koji potiču od tehničke robe - rekao je ministar Dulić.
   Privrednici su ustvrdili da računica Ministarstva o podizanju maloprodajenih cena za svega 5,18% u proseku važi samo za neke proizvode, ali da će se kod proizvodnje bojlera i šporeta cene morati podići za 8 do 15%, jer su to proizvodi koji imaju preko 40, 50, 70 i više kilograma. Proizvođači veš-mašina, šporeta i bojlera su posebnu primedbu imali što je Uredbom definisana tzv. naplata takse na taksu, tj. da proizvođač šporeta koji uveze grejač ili ringlu plaća taksu prilikom uvoza, a onda ponovo plaća taksu na grejač ili ringlu ugrađenu u finalni proizvod - štednjak. Najviše će skočiti cene akumulatora, u proseku 30 do 50%, pošto je za njih propisana taksa od 150 din po kg, zatim cena sijalica 18 do 32% i cene konvencionalne bele tehnike - frižideri, zamrzivači, veš-mašine, štednjaci, u proseku 6 do 16%. Sva ova poskupljenja moraće da plate građani koji budu robu kupovali, što će dovesti do dodatnog pada prometa koji je u januaru 2010. bio za 20,92% manji u odnosu na januar 2008. godine (pre izbijanja krize). Trenutno, kupovna moć građana u Srbiji je na dnu lestvice kupovne moći u evropskim državama, manju kupovnu moć trenutno imaju samo građani Albanije i Litvanije.
   Namera je da se ta sredstva od ekoloških taksi preusmere za zaštitu životne sredine objasnio je ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, dodavši da su te takse veoma važne i da postoje i u drugim zemljama. Dulić je rekao da se radi o elektronskom i električnom otpadu, o akumulatorima i baterijama, otpadnim uljima i azbestu.
   - Ranije smo doneli sličnu uredbu koja je obuhvatala polovne gume. Planiramo da ove godine obuhvatimo i polovna vozila i da obuhvatimo i još neke, pre svega medicinski otpad. Dakle naša namera je da od tih taksi sredstva preusmerimo u projekte upravljanja otpadom - objasnio je on ministar.
   Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja preciznije će definisati ovu Uredbu u što kraćem roku i omogućiti preduzećima, od kojih su mnoga zbog nepreciznosti Uredbe stala sa isporukom, da nastave normalno poslovanje.
Pokret za održivi razvoj
„Odraz“ Kraljevo

Univerzalni mamac 2

   Gliste se na udicu postavljaju na mnogo načina. Ponekad od načina postavljanja gliste hoće li je riba uzeti, pa zato uvek treba eksperimentisati sa nekoliko montaža.
   Sl. 1. Glista je malom udicom probodena kroz glavu. Ovaj način se upražnjava kada ribe dobro rade (karaš, bodorka, mrena, deverika itd.). Mamac se slobodno uvija i deluje prirodno. U ovom slučaju sa kontrom ne treba žuriti.
   Sl. 2. Glista je nanizana do pola na malo veću udicu dok joj rep slobodno leluja. Ovakvim načinom se love oprezne i ne mnogo gladne ribe koje lelujanje gliste iziritira da ipak uzme ponuđeni zalogaj.
   Sl. 3. Parčence gliste se uglavnom koristi kada riba dobro uzima, a nemamo dovoljno mamaca, pa nižemo polovinu ili trećinu gliste u zavisnosti od njene dužine.
   sl. 4. Ruža od nekoliko sitnijih glista (probodenih na pola) predstavlja neodoljiv zalogaj za mnoge vrste riba, naročito ako su sitnije i ako ne poznajemo dovoljno teren.
Bojan Zupan

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Umrežavanje svetova Živorada Nedeljkovića

KRALjEVO - Razgovarali smo sa pesnikom Živoradom Nedeljkovićem, glavnim i odgovornim urednikom časopisa „Povelja“, povodom visokog priznanja koje je nedavno primio. Na pitanje da li je mogao da očekuje da baš njegova knjiga pesama „Ovaj svet“ dobije nagradu „Meša Selimović“ on je odgovorio da se za neke nagrade  može pretpostaviti dobitnik ako se uzme ukupni kontekst u kojem se nagrada i dodeljuje, a da se za ovu za čijeg dobitnika glasa 50 književnih kritičara teško može pretpostaviti ishod glasanja. A na pitanje kakva je razlika između ove nagrade i prethodnih, takođe prestižnih književnih nagrada koje je dobio za svoj rad, Nedeljković je rekao:
   - Ova nagrada je medijski mnogo vidljivija, osvetljenija na neki način, pod reflektorima javnosti valjda i zbog toga što ovu nagradu dodeljuje jedna medijska kuća, pa se tu i pravi veća pompa oko svega toga. A ove godine je i  stogodišnjica od rođenja Meše Selimovića pa je i to doprinelo većoj pažnji. Sigurno, mnoge prestižne nagrade za poeziju, kao i najveće kao što su to nagrade „Vasko Popa“ i „Zmajeva“  ne nude gotovo nikakav publicitet. To je na neki način i imanentno poeziji i mislim da je to u neku ruku i dobro. A razlika je zaista  ogromna u medijskoj pažnji nekih drugih nagrada i ove nagrade. Verovatno je to stoga što se ova nagrada dodeljuje i za prozu, zapravo za sve književne žanrove, utoliko je ona na neki način i vidljivija.
   O nastajanju i poruci pesničke knjige „Ovaj svet“ koja je izašla u izdanju Arhipelaga iz Beograda Nedeljković i sam nadovezujući se na kritike koje su do sada izrečene o njoj, kaže:
   - Mogu da pričam ono što su i drugi uočili u vezi sa karakteristikama ove knjige i ono što je bila moja zamisao. Dakle, sigurno da ima tu novina svakojake vrste. Čovek ne beži mnogo od sebe, ali je tretman pojedinih tema drugačiji i u formalnom smislu  i u onom suštinskom. Sve su to teme koje su me i ranije okupirale i verovatno nema mnogo novog u tom smislu. Svet i mi u njemu. Svet i onaj drugi koji je ispod njega. I  ono što mi doprinosimo vezama u svetu, ili među svetovima. Između našeg sveta, onog stvarnog i onog koji nije naš, koji je neki drugi, a sve te veze i umreženja, da kažem modernim izrazom, umreženje između tih svetova to jeste suština svakog bivstvovanja. A rekao bih zbivanje tih čuda prilikom povezivanja između mog ili recimo vašeg sveta i vašeg pa još nečijeg i stvarnog i onog drugog i svih koje možemo da pretpostavimo to jeste čudo. A poezija jeste, po definiciji nekakvo čudo. Poezija može da otkrije te skrivene i neskrivene veze i mislim da sam to i pokušao da pohvatam, bar nešto od tih mogućnosti i niti koje povezuju naše svetove i svet drugoga, i konačno svet Tvorca koji je sve i stvorio.
   Pitali smo ga i za planove i da li je na vidiku formiranje novog rukopisa na šta naš sagovornik kaže da se nikada ne zna kada će se javiti nova celina u stvaralaštvu koja se može obraziti u knjigu i dodao:
   - Mora da prođe neko vreme da bi se neke stvari iskristalisale, tako sam i za pethodnu knjigu imao stotinak pesama na raspolaganju, pa sam je ovako kreirao i tako se dobio ovaj oblik. Sve bi bilo drugačije, da su u knjigu išle druge pesme i drugi tematski i smisaoni oblik. Tako da u ovam času, od raspoloživih pesama, mogu da sastavim knjigu, ali mislim da to nije potrebno, nego treba da prođe vreme da se sve složi da u jednom času pomislim, e sada se može tome pristupiti. A, iskren da budem u poslednje vreme ne stižem da pišem tako da će verovatno proći i godine dok se nova knjiga ne formira. Ne treba ni forsirati, pogotovo ne poeziju jer to može da bude i opasno.
Aleksandar Marić



Život uz pesme i slike

RAŠKA - Drugog aprila, tačno na Veliki petak u galeriji centra za kulturu gradac u Raški je otvorena samostalna izložba slika i skulptura, i priređena promocija knjige pesama „Moj život u pesmama“ Danila Radojičića iz Raške. Izložbu je otvorio direktor Centra za kulturu Vulić Pašajlić, a o slikama i knjizi je govorio slikar Milovan Krčmar, profesor iz Raške. Na video bimu pred mnogobrojnim posetiocima predstavljen je Danilo Radojičić i njegova umetnička dela. Ovo je njegova prva samostalna izložba, i može se reći veoma uspešna.
   Slike su uglavnom rađene tehnikom ulje na platnu, motivi su raznovrsni, od portreta i pejzaža do mrtve prirode sa jasnim simbolima i znacima.
   Izložba je bila prodajna, iako su neke slike već poklonjene prijateljima pa tako nisu bile na prodaji.
   Pesme Danila Radojičića su realistične i stvarne, opisuje svoje detinjstvo, mladalačko doba, svoj zavičaj, Potkomlje, ali i sadašnje mesto življenja, Rašku i okolinu. Neke od pesama je posvetio i svojim unučićima i prijateljima.
   U razgovoru sa Danilom saznali smo da je slikarstvo odnosno crtanje voleo od dečačkih dana, kada je i počeo da piše pesme.
   - Živeo sam u skromnim uslovima u mnogobrojnoj porodici pa nije bilo dovoljno novca de se iskažem slikarski. Ali kad sam stasao u zrelog čoveka i osnovao svoju porodicu počeo sam ozbiljnije i da slikam. Pesme pišem i dalje i biće materijala sigurno za još jednu knjigu - kaže Danilo i napominje da je ovu promociju slika i knjige priredio zahvaljujući pre svega svojoj deci i naravno Centru za kulturu Gradac.
   Danilo Radojičić je rođen u selu Potkomlje na Kosovu, gde je završio osnovnu i srednju školu, upisao teologiju, ali tu nije pronašao sebe. Oženio se i počeo da radi kao vozač kako je i završio svoju radnu karijeru. Otac je troje dece i ima sedam unučića. Živi radi, slika i piše pesme u Vlasovu kod Raške.
Dragana Matović



Humanitarna izložba u Maržiku

U utorak 13.04.2010 u galeriji ULU „V.Maržik” Kraljevo biće otvorena izložba slika humanitarnog karaktera u organizaciji ateljea „Perper”. Sakupljen novac namenjen je Školi za osnovno i srednje specijalno obrazovanje „Ivo Lola Ribar” Kraljevo. Na ovoj izložbi publici će biti ponuđeni radovi brojnih poznatih slikara iz cele Srbije.
E.I.



Promocija „Naše prošlosti“

KRALjEVO - U organizaciji Narodnog muzeja Kraljevo i Istorijskog arhiva Kraljevo, a u cilju obeležavanja 60 godina postojanja i rada Narodnog muzeja i 50 godina postojanja i rada Istorijskog arhiva, u Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo biće predstavljeno novo izdanje časopisa „Naša prošlost“ broj 9. O časopisu će govoriti prof. dr Miroslav Timotijević i prof. dr Radivoj Radić.
   Promocija časopisa je zakazana za večeras sa početkom u 19 časova.
E.I.



Najava premijere

KRALjEVO - U utorak je na konferenciji za medije u pozorištu najavljena predstojeća premijera za 17. april. Reč je o izvedbi komada poljskog autora Igmara Vulkvista „Noć Helvera“ u kojoj igraju prvakinja Knjaževsko Srpskog teatra iz Kragujevca Dana Krljar i mladi Petar Lukić, takođe Kragujevčanin. Kako je Dana Krljar rekla ovo je njena oproštajna predstava kojom završava krug svoje glumačke karijere koja je trajala punih 40 godina i koja je počela baš na daskama Kraljevačkog pozorišta. Nasuprot tome ovo će biti i diplomska predstava Petra Lukića. Predstavu postavlja na daske reditelj Aleksandra Kovačević.
E.I.

K V A K A

KONKURS ZA PRVOG POLTRONA
Crveno, crveno, volim te žuto

   Na raspisanom konkursu za PRVOG POLTRONA, Prvo mesto i dva miliona dinara osvojila je TV Metos; Drugo mesto i milion i devetsto hiljada osvojila je Ka Ka televizija, Treće mesto i dva miliona ravnopolno tele telezvizija Navijator i Kaljevačke novosti. Nagrde je podelio, šta reći, GRDONAČELNIK. A akteri ove tradicionalne manifestacije pod pokroviteljstvom vlasti, izjavili su:
   Z. Jovanović, direktor Metosa: Ja za prvo mesto konkurisao nisam. Mi smo objektivna televizija i smatrali smo da nam pripada tek treće mesto. Mi smo samo pevali. Dobro, dobro i igrali smo, ali samo kad smo morali. Zato nemojte de se preko nas bačite! Toliko!
   S. Janošević, direktor Ka Ka televizije: To su, znate, dok sam bio na službenom putu, zamutili ovi moji akcionari. Koji, tačno ne znam, ako ikad saznam, kazniću ga učlanjenjem u DS i povišicom plate trideset posto.
   Z. Nikolić, direktor Kaljevačkih novosti:  Dakle, drugarice i dugovi, i ovoga puta je neprijatelj naših navoda i navodnosti udario u same temelje naše i vaše bolje budućnosti. Eto, mi smo ti koji tu budućnost grade, i zbog toga je njima krivo što smo mi počeli da zarađujemo i tako sebe osamostaljujemo od mišljenja navoda i čitalaca. Zar oni misle da je nama lako da se uvlačimo, da šenimo, da ljubimo i tamo gde se ne ljubi, nije, nije i nije, i ja to ogovorno tvrdim. Ali drugarice i dugovi, mi smo spremni i na još veće napore samo da bi nama bilo bolje, makar dok ne stignemo u bolju budućnost, a onda, onda će svima bito lako: svi će moći da se uvlače, da ljube vlast i tamo gde se ne ljubi, itd, itd. I svi će dobijati nagrde!
   A. Pantelić, direktor Navijatora: Ja sa vlastima nikakve veze nemam. Eto vam pa pitajte moje drugove Šljiva i Jova Neševića. Pa, ljudi, ja sam turistička televizija. Pa eto, i žuti su turisti. Dođu, pojedu popiju, stave u džep pa i njihovo prođe! Šta da se ne radi, takav ti je medijski život!
Petar Krivokuća

Nijedan se zločin ne isplati,
a prividna „dobit“ kratko traje.
To zločinac vrlo brzo shvati,
i sudbinom svojom primer daje.

Zločin večno da se pamti treba
kao mrlja na svojoj savesti,
jer zločinac u svakome vreba,
čeka kad će na zločin navesti.

I rđava pomisao može
biti zločin, više nego delo.
Tad se zločin čini ispod kože,
posledice skriva spoljnje telo.

A najveći zločin je priznanje
da je zločin bio, kada nije.
To priznanje stavlja nam na znanje:
pravi zločin može da se skrije.

Kada lažni zločin priznaš lažno,
lažno živiš, i laži se diviš.
Samo jedno postaje ti važno:
bez osnova da sebe okriviš.

Ako jednom takvom mazohisti
prepustimo da priznanja daje,
Hrist i Juda postali bi isti,
početak bi prozvao se krajem.

Ni po jada, da na sebe prima
mazohista greh lažnog priznanja;
celi narod da ispašta ima
to što njemu u glavi odzvanja!
Zoran Tucaković

SPORT
SEZONA IZ UGLA MENADŽERA ODBOJKAŠKOG KLUBA RIBNICA, DEJANA BRĐOVIĆA
Rezultat dobar, a ostalo?!

KRALjEVO - U prilično čudnoj sezoni sa mnogo uspona i padova, odbojkaški klub Ribnica ipak je ostvario zacrtane ciljeve. Mlada ekipa ostvarila je istorijski uspeh plasmanom u osminu finala evropskog Čelendž kupa, osvojila peto mesto u domaćem šampionatu i izborila i naredne godine učešće u Evropi, tačnije u Balkanskom kupu.
   Dolazak legende kluba i srpske odbojke, Dejana Brđovića na početku sezone na mesto menadžera, pozitivno je uticao na igrače i atmosferu u uglednom kraljevačkom sportskom kolektivu.
   - Zadovoljan sam plasmanom u domaćem prvenstvu, a još više odličnim igrama u Evropi. S obzirom na to da nam je cilj pre početka sezone bio plasman u prvih šest, to smo i ostvarili, a uz malo sreće mogli smo i do Plej ofa. Evropsko takmičenje pokazalo je da je ova mlada ekipa veoma perspektivna, a utakmice su poslužile kako za njihovu, tako i za afirmaciju kluba i naravno srpske odbojke. Moram da pohvalim i igrače i stručni štab koji su u teškim uslovima zabeležili veliki uspeh - rekao je za Ibarske, menadžer OK Ribnica, Dejan Brđović.
   Finansijska situacija u OK Ribnica...
   - Kao i svuda, finansijska situacija i u OK Ribnica je veoma teška, ali nije alarmantna. Osim grada Kraljeva koji nam je puno pomogao i nas nekolicine, niko drugi nije želeo da pomogne ovu priču. Pretpostavljam da su mojim dolaskom u klub svi očekivali da ja iz svog džepa finansiram ceo projekat planiran za ovu sezonu, ali to su nerealna očekivanja, zar ne - istakao je Brđović.
   Planovi za narednu sezonu...
   - U skorije vreme očekuje nas skupština kluba, u čiju organizaciju ja nisam uključen?! Od nje zavisi i plan za sledeću sezonu, postavljaju se ambicije, prioriteti, kroji igrački kadar. Iako sam uvek bio optimista, poznavajući prilike u Kraljevu i moje iskustvo u prethodnoj sezoni, ne verujem da će doći do bitnijih pomaka na bolje u organizaciji što se tiče OK Ribnica. Ponekad sebi postavljam pitanje, „da li ja možda nekome smetam i da li radim nešto pogrešno?“. Voleo bih da grešim i da me neko demantuje, ali smatram da sam u pravu - sa velikom dozom skepse u pogledu budućnosti kluba, razgovor je zaključio menadžer OK Ribnica, Dejan Brđović.
Ivan Stanisavljević



Uspešan start kraljevačkih biciklista

KRALjEVO - Biciklisti Metalca uspešno su startovali na Prvoj trci koja se boduje za Ligu Srbije 2010. U najmalađoj kategoriji vozač Metalca Darko Devedžić pobedio je u konkurenciji 35 najboljih mlađih kadeta, dok je u kadetima  Miloš Borisavljević zauzeo 2. mesto. Juniori Stojanović i Erić su bili zapaženi 9. i 10.  I seniori su vozili jako dobro, Milivojević je zauzeo 6. mesto, dok je Stanković bio 10. u konkurenciji 80 najboljih seniora Srbije, Bosne i Hrvatske. Pobedio je Ivan Stević, naš olimpijac i najbolji biciklista iz beogradskog Partizana. Ekipno Metalac je bio treći u kategoriji seniora, drugi u juniorima i prvi u kadetima.
E.I.



FUDBAL - PRVA LIGA SRBIJE - DVADESETO KOLO
Sloga još jednom podbacila

Sloga - Kolubara  1 : 2 (1 : 1)

KRALjEVO - Gradski stadion: Gledalaca: 600. Sudija: Slaviša Radovanović (Laćarak). Strelci: Spasojević u 2. za Slogu, Kaličanin u 26. i 82. za Kolubaru.
Žuti kartoni: Perić, Trnavac, Spasojević (Sloga), Ristanović, D. Jovanović, Kašić (Kolubara).
SLOGA: Urošević, Vasilić (od 84. Janićijević), Opančina (od 78. Babić), Perić, Vlašić, Pavlović, Trnavac, Pelivanović, Mijailović (od 82. Radović), Rađenović, Spasojević.
KOLUBARA: Ranković, Ristanović, D. Jovanović, Kašić, Zajić, Ašković, Čvorkov, Kaličanin (od 90. Vasiljević), Brajović, Obradović (od 86. Radovanović), Pešić (od 32. S. Jovanović).
Još jedno bledo izdanje fudbalera Sloge. Iako su rano došli do vođstva, „beli“ nisu uspeli da iskoriste konfuziju lidera i da nametnu svoj stil igre već su se povukli i prepustili inicijativu spretnim i srećnim gostima.
Igrao se 2. minut kada je posle odličnog centaršuta Rađenovića, igrač odbrane Kolubare Dragan Jovanović slabo intervenisao, a loptu sa ivice peterca napadač Sloge Spasojević sproveo u mrežu nemoćnog golmana gostiju Rankovića.
Posle vođstva Sloge, gosti su preuzeli inicijativu i istu materijalizovali pogotkom u 26. minutu. Posle duge akcije Kolubare, lopta je došla do Kaličanina koji je efektnim udarcem sa 20-tak metara savladao „kratkog“ Uroševića.
Kolubara je i u nastavku igre bila opasnija po gol protivnika, dok je Sloga jalovo napadala. Do vođstva, gosti su došli na neobičan način. Kaličanin je sa skoro 40 metara raspalio loptu ka golu Sloge, golman domaćih Urošević nespretno je intervenisao i Kolubara je došla do prednosti koju je zadržala do kraja utakmice.
Ivan Stanisavljević



FUDBAL - SRPSKA LIGA „ZAPAD“ - OSAMNAESTO KOLO
Metalac se budi

Budućnost (V) - Metalac (KV) 0 : 1 (0 : 1)

VALjEVO - Stadion u Parku Pećina. Gledalaca: 400. Sudija: Vladimir Mirčetić (Kragujevac). Strelac: Otašević u 39. minutu. Žuti kartoni: Simeunović, Đukić (Budućnost), Vujanac, Usiljanin (Metalac). Crveni karton: Matić (Bu-dućnost).
BUDUĆNOST: Tanasković, Matić, Simeunović, Jevtić, Janković, Gentić, Rajevac (Obradović), Bogićević, Mitrović (Snegić), Đukić, Đurić (Marković).
METALAC: Milenković (Vujanac), Đorđević (Ivanović), Lotinac, Ribać, Gurdijeljac, Mehmedović, Usiljanin, Radovančević (Kuzmanović), Zoranović, Otašević, Jovanović.
Fudbaleri Metalca savladali su na teškom gostovanju u Valjevu domaću Budućnost i ostvarili drugu pobedu u prolećnom delu prvenstva koja ih ostavlja u trci za opstankom u ligi. Puleni trenera Dejana Popovića time su potvrdili dobru formu i nagovestili kontinuitet dobrih rezultata u nastavku „srpskoligaškog zapada“.
Gosti su od starta utakmice znali šta hoće i to u potpunosti sprovodili na terenu. Čekali su svoju šansu i dočekali je u 39. minutu kada je Otašević posle greške Simeunovića i golmana Tanaskovića bio priseban i rutinski loptu sproveo u mrežu.
Nepunih sedam minuta pre pogotka, Metalac je bio u teškoj situaciji jer je posle istrčavanja golmana Milenkovića došlo do sudara između njega i beka Đorđevića pa su obojica završili u Urgentnom centru gde im na sreću nisu konstatovane teže povrede. Domaći su do kraja utakmice napadali, ali nisu uspeli da ozbiljnije ugroze rezervnog golmana Metalca Vujanca. Doduše, u mnogome ih je poremetio i igrač manje na terenu s obzirom na to da je crveni karton „zaradio“ Matić.
Narednog vikenda Metalac na stadionu kod Ložionice dočekuje ekipu Jedinstva sa Uba.      
Ivan  Stanisavljević



RASULO U STRUČNOM ŠTABU FK NOVI PAZAR
Bez trenera do pobede

NOVI PAZAR - Da FK Novi Pazar i ove sezone ima probleme sa trenerima, dokaz su najnoviji događaji koji su poslednjih dana potresali novopazarskog prvoligaša. Posle Saše Štrpca i Slavka Vojičića, sa mesta šefa stručnog štaba otišao je i Dušan Kljajić, koji je „plave„ predvodio u samo dva prvenstvena duela gde je Novi Pazar osvojio jedan bod. Naime, uprava kluba je raskinula ugovor sa Kljajićem, uz obrazloženje da su ga privatne obaveze ometale da se u potpunosti posveti timu, što je potvrdio i sam Kljajić.
   Ekipu za utakmicu sa Radničkim iz Sombora, koja je igrana u proteklom 20. kolu Prve lige Srbije, preuzeo je odmah pomoćni trener Fikret Grbović, ali uoči samog početka meča sa Somborcima neočekivano je podneo ostavku, tako da je ekipu sa klupe vodio menadžer Emir Plojović.
   Bez obzira što su igrali bez šefa stručnog štaba i pomoćnika, Novi Pazar je ipak uspeo da savlada Radnički sa 1:0 i uknjiži tri veoma važna boda u nastavku prolećnog dela prvenstva, tako da je zadržao mesto u „zlatnoj sredini“‘ na tabeli. Ko će i kada preuzeti mesto prvog trenera „plavih„ još uvek je nepoznanica, a već ovog vikenda Novopazarce očekuje prvenstveni duel na gradskom stadionu u Novom Pazaru sa Proleterom iz Novog Sada.
N. G.



Kraljevo bolje u gradskom derbiju

KRALjEVO - U 17. kolu Prve lige Srbije grupa „centar“ u kuglanju najinteresantniji meč se ponovo igrao u Kraljevu, gde su snage odmerili gradski rivali. Prošle jeseni Ibar je bio bolji i zasluženo slavio, pa su kuglaši Kraljeva imali motiv više da odigraju dobro i pobede, iako su već davno obezbedili prvo mesto i plasman u Super ligu. Kraljevo je od samog starta utakmice krenulo silovito i na kraju zabeležilo ubedljivu pobedu nad Ibrom rezultatom 3208:3038 (7:1). Najzaslužniji za pobedu domaćih kuglaša ponovo su bili Miroslav Simeunović sa 578 i Ivan Trošić sa 559 oborenih čunjeva, čime su još jednom potvrdili da su verovatno najbolji par u ovom rangu takmičenja. Bolji od ostalih u ekipi Ibra bili su Zoran Krstić sa 539 i Nikola Kočović sa 528 čunjeva, što ipak nije bilo dovoljno da bi se pružio jači otpor novim superligašima.
   Na tabeli Prve lige Srbije nema većih promena u vrhu. Kraljevo je prvo sa osvojenih 30 bodova, a prate ga Car Lazar sa 22 i Ibar sa 20 bodova. Narednog vikenda utakmicama poslednjeg kola završava se kuglaška sezona. Ibar će u nedelju, 11. aprila od 11 časova, na svojoj kuglani na atletskom stadionu ugostiti Tehnohemiju iz Beograda, a kuglaši Kraljeva u Beogradu će biti gosti ekipi Smedereva.
Ivan Stanisavljević


FUDBAL
Bane prokockao tri boda

RAŠKA - Gledalaca: 300. Sudija: Stanko Ostraćanin (Kraljevo) 8. Strelci: Grkajac u 16. minuta za Bana i Pavlović u 78. za Orlovac. Žuti kartoni: Grkajac (Bane), Šišović, Vasilić (Orlovac).
 BANE: Glukčević, Jovanović,Ristović, Pavlović, Grkajac, Andrić (Popović), Ćurulija, Mutavdžić, Komljenović, Đorđević,  Bogojević.
ORLOVAC: Nikolić, Mijatović, Čekanović, Jovičić (Ćirković), D. Milošević, Tošić, M. Milošević (L.Pavlović), Šišović, D. Popović, Vasilić.
  Pravo je čudo šta su sve promašili fudbaleri Bana u prvih 20-tak minuta igre. Pored postignutog gola, mlada ekipa iz Raške je propustila da realizuje još sedam odličnih prilika. Raščani su u tom periodu igrali praktično bez greške. Igralo se na polovini gostiju iz Mrčajevaca, koji su bili saterani u mišju rupu. Bane je u tom periodu tri puta pogodio okvir gola, a inicijativu su krunisali u 16. minutu posle odličnog kontra napada, koji je završio half Grkajac, koji je ispratio napad i savladao golmana gostiju. Raščani su i u nastavku imali prilike da obezbede tri boda, ali onda po nepisanom pravilu usledila je kazna. Desetak minuta pre kraja, bez potrebe su domaći krenuli u napad, ispostavilo se sa previše igrača. Gosti su se odbranili, izveli klasičan kontra napad, a snalažljivi rezervista L. Pavlović pobegao je čuvarima i savladao golmana Glukčevića. Rezultat svakako nije odnos snaga na terenu, mlada ekipa je platila danak neiskustva, ali može da raduje odlična igra mladog sastava iz Raške.                    
B. Biševac