Preokreti za samo jedan mesec
Kraljevo dobilo novog gradonačelnika
Regulacioni planovi, šansa za grad i investitore
Ovde ležim ja, a sutra ćeš ti!
Liste čekanja sve duže
Kuća nikada nije tesna kada vlada harmonija
Uz prvu jutarnju...
Kreću karavani
Ribolovni savez Kraljeva u Savezu ribolovaca Srbije
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Biciklizam, fudbal, karate

RETROVIZOR
Metro

   Ide čovek, majko moja! Šta ide? Trči! Ne trči, juri! Juri čovek, majko moja, juri do stalaže da stigne. Gura čovek kotrljajuću korpu, veliku ko njegove iskolačene oči i praznu ko duša njegova. Kad glavu u stalažu zagnjuri, on trpa. Trpa u korpu. Trpa i puni. Puni, majko moja, sve do vrha. Kako prvu, tako drugu, kako drugu tako treću! Sve trpa. A ručerde porasle, šake ko lopate. Bože, čega sve tu nema. Svega ima! Nema samo da nema ničega!
   Umorni čovek, majko moja, frižider napunio, zamrzivač prepunio, sve ormare, police i šifonjere pretrpao. Puna kuća, svega što nije imao i što je imao dopunio čovek. Prileže čovek, majko moja, dušu praznu da odmori, da uspava. Ali skoči žena, ko aždaha, plamen suknu i glas pusti, glasinu: Zar Tamo bez mene da ideš? Skoči čovek ko da se pomami. Guraju čovek i žena korpe što se kotrljaju. I ubacuje žena, majko moja, sve ubacuje, ništa ne izbacuje.
    Umorni čovek i žena, majko moja, teško zadihani, da prilegnu hteli bi. Duše prazne da odmore. Da predahnu.
   Kad utom ko vihor sin i ćerka kroz krokodilske suze zavapiše: Zar se bez nas Tamo ide, bezdušni roditelji, a?
   Kad ripiše, čovek i žena, majko moja. Trči čovek, trči žena, trči sin i ćerka trči. Jedva jedno drugog prestiže. I trpaju, majko moja. Pune li pune. Pretrpavaju li, pretrpavaju!
   Žvaću, dahću, cokću i rokću, otac, žena, i sin, i ćerka. Uživaju. Na programu Svadba, pa Veliki brat, pa Farma...
   Tako juče, danas tako, sutra i prekosutra nije drugačije!
   Sve do rake, majko moja! Ni korak bliže ni korak dalje.
Dimitrije Jovanović

KRALjEVO - Pokretanjem pitanja oko izgradnje brana na Ibru, Pokret za Kraljevo se odmah javno usprotivio tome, a samim tim i sukobio sa svojim političkim partnerima. Kasnije je nastao još veći razdor između njih i ostalih partija u vladajućoj koaliciji, što je bar prema izjavama Ljubiše Jovaševića bilo dovoljno da oni započnu pregovore o pravljenju nove većine. Sva ta „previranja“ dovela su Kraljevo pred sam prag Prinudne uprave i vanrednih izbora.
   Posle godinu dana vladavine krajem marta se raspala vladajuća koalicija u Kraljevu koju su činili „Za evropsku Srbiju“ (DS, G17, SPO), SPS-PUPS i Pokret za Kraljevo. Predstavnici opozicije (DSS-NS, SRS) zajedno sa Pokretom za Kraljevo sakupili su 37 potpisa za sazivanje vanredne sednice. Iako je matematički gledano novu skupštinsku većinu trebalo da sačinjava 40 odbornika, u startu se videlo da su neki odustali od takve zamisli.
   Tog 26. marta nova skupštinska većina smenila je Milomira Šljivića (SPO) predsednika Skupštine i na njegovo mesto izabrala Tomislava Ilića (NS).  Smenjen je i zamenik predsednika Skupštine Sreten Jovanović (SPS), a razrešen je dužnosti i gradonačelnik Ljubiša Simović.
   - Nova većina se pravi na skupštini. Ona može da se priprema i opozicija ima legitimno pravo da stalno pokušava da napravi svoju većinu, i tako prestane da bude opozicija. Sve dok ne dođe do toga, mislim da su to stvari koje ne zaslužuju moju ličnu zabrinutost, a ni vladajuće koalicije - rekao je tada Ljubiša Simović gradonačelnik Kraljeva.
   S obzirom da zbog proceduralnih, ali i nedovršenih pregovora podele „koalicionog kolača“ predsednik Ilić je tada sledeću sednicu zakazao za 9. april, što je opoziciji dalo poprilično vremena da pokuša da „upozori“ pojedine odbornike da je nova vlast pogubna za Kraljevo.
   Prvi koji su u startu odustali od zamisli stvaranja nove vladajuće većine bila su tri odbornika SRS Slavoljub Nikolić, Nenad Mirčetić i Dragan Vasiljević. Taman kada je javnost već počela da spekuliše o tome kako će izgledati novo rukovodstvo Grada na Ibru, desio se pravi preokret. 
   Na sednici gradske Skupštine koja je bila zakazana za taj 9. april bilo je planirano da se zamene ova tri odbornika radikala koji se nisu pojavili na sednici kada se smenjivao Milomir Šljivić, tako da je vladajuća koalicija ubuduće trebala da nastupa sa 40 odbornika, što bi joj dalo neku vrstu stabilnosti, ali i više prostora za manevrisanje. Kao druga tačka te sednice bilo je planirano vraćanje odborničkog mandata Ljubiši Jovaševiću, kako bi već na sledećoj sednici bio izabran za gradonačelnika. Međutim, na sednicu nisu došli po jedan odbornik DSS i Nove Srbije pa je predsednik skupštine Tomislav Ilić nastavak sednice zakazao za sledeći dan.
   - Niti smo znali niti bili obavešteni da odbornici Milić Bulatović iz Nove Srbije i Biljana Knežević iz DSS neće doći na sednicu - izjavio je tada predsednik skupštine Tomislav Ilić (NS).
   Tako se i desilo. Ni u subotu, a ni u ponedeljak Skupština Kraljeva nije imala kvorum, zbog čega je nova skupštinska većina morala da povuče predloženi dnevni red.
   Novo zasedanje Skupštine održano je juče, kada su, po tumačenju Izborne komisije verifikovani mandati novim odbornicima iz SRS, NS i DSS, što je novoj koaliciji omogućilo da izabere gradonačelnika.
Nenad Božović

Prevremeni izbori - jedno od rešenja

KRALjEVO - Politička organizacija Zajedno za Šumadiju - Zajedno za Kraljevo ozbiljno je zabrinuta zbog nedavnih dešavanja u Skupštini grada Kraljeva, rečeno je na konferenciji za štampu. Iako se čini da bi njima kao novoj političkoj organizaciji u Kraljevu koja nije zastupljena u Skupštini grada, odgovaralo održavanje prevremenih izbora, oni smatraju da čestim promenama vlasti (tačnije, jednom godišnje), se ne šalje ozbiljna i pozitivna poruka eventualnim investitorima iz Srbije i inostranstva.
   - Zajedno za Šumadiju Kraljevo smatra da je našem gradu neophodna jaka lokalna samouprava koja je obavezna da preuzme odgovornost za privredni, ekonomski i društveni oporavak, ali je, na žalost, jasno da takvu vlast u Kraljevu danas nemamo. Prevremeni izbori predstavljaju jedno od rešenja, ali ako postoji način da izbegnemo ogromne materijalne troškove koje izbori sa sobom nose, onda svi učesnici treba da se dogovore koliko sada. Zato još jednom upućujemo poziv svim dobronamernim političkim akterima koji su učestvovali u višemesečnim previranjima da iskoriste ovaj kratak period do 24. aprila i da u korist građana Kraljeva oforme stabilnu većinu - rekao je Miša Milosavljević predsednik Inicijativnog odbora Zajedno za Šumadiju Kraljevo.
Nenad Božović

KRALjEVO - Srpska napredna stranka smatra da treba raspisati prevremene lokalne izbore kako bi Kraljevo izašlo iz krize i počelo da živi normalnim životom, istaknuto je na juče održanoj konferenciji za štampu.
   - Principijelni stav Srpske napredne stranke u Kraljevu od početka je bio da ova vlast ne funkcioniše. Ne odnosi se to samo na prvu, drugu, ili neku koaliciju u povoju, no na kompletan parlament koji nije imao nove ideje i nije nudio rešenja za ovaj grad, već se bavio samim sobom i kadrovskim rešenjima. Mi zagovaramo lokalne izbore ne zato što nas nema u vlasti, već zato što su iza i u Srpskoj naprednoj stranci ljudi koji mogu da pomognu da ovaj grad počne da živi, da se bavimo privredom i razvojem, a da se ne bavimo politikanstvom kakvo je sada na političkoj sceni Kraljeva - istakao je između ostalog Zoran Bojanić, poverenik SNS-a za Kraljevo.
   Novinarima su na ovoj konferenciji predstavljeni i novi članovi SNS-a, Elizabeta Todorović i Miloš Milišić.
N.S.

KRALjEVO - Ukoliko dođe do privremenih mera, znači da ćemo za nekih šest meseci imati vanredne izbore u Kraljevu. Međutim, ukoliko Vlada Srbije usvoji novi Zakon o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, može se desiti da se za samo jednu godinu u Kraljevu dva puta održe lokalni izbori. Da bi to sprečili, šefovi odborničkih grupa DS, G17plus, SPS i SPO uputili su pisma rukovodstvu koalicije DSS-NS u kojem su naveli da traže razgovore sa njima. Međutim, koliko saznajemo do tih razgovora nije došlo, a verovatno i neće.
   - Interesantno je pitanje, zašto se u Kraljevu tako često uvode privremene mere, ukoliko i sada dođe do toga. Mislim da Kraljevo nije izgradilo politički odgovorno društvo, koje može da vodi ovaj grad u periodu od 4 godine, i uporedite sa drugim gradovima u okruženju gde se veoma retko uvode privremene mere. Uvođenjem Prinudne uprave ljudi će se baviti kampanjama, i nikog neće zanimati operativni poslovi, dok će s druge strane republički organi raditi sasvim normalno, tako da neće biti neke velike štete po grad - kaže Jovan Nešović narodni poslanik G17.
   Ukoliko se raspišu vanredni izbori G17 će nastupiti u koaliciji sa strankama koje će činiti buduću Uniju regionalnih stranaka. Pominju se Zajedno za Šumadiju - Zajedno za Kraljevo Verka Stevanovića i Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića.
   Nešović se osvrnuo i na Pokret za Kraljevo, naglasivši da su oni pogrešili zato što im je zamisao da preuzmu mnogo više odgovornosti i vlasti nego što imaju kapaciteta u ovom trenutku.
   - Mislim da su oni u staroj koaliciji imali jednu lagodnu poziciju, što im je kao mladoj stranci bilo odlično za dalje građenje i jačanje partije - kaže Nešović.
   Ukoliko dođe do vanrednih izbora partija koja svima može pomrsiti račune je SNS. Rejting naprednjaka u Srbiji pokazuje da ulivaju veliko poštovanje kod građana Srbije, ali i Kraljevčana. Nešović ipak kaže da do sada održani izbori na kojima su naprednjaci izašli i rezultati koje su na njima ostvarili nisu ni približno podacima koje pokazuje istraživanje javnog mnjenja. On očekuje da će oni biti jedan ozbiljan politički faktor u Kraljevu, ali da je teško reći sa kojim brojem odbornika.

PRINUDNA UPRAVA BEZ G17 I SPO
Ukoliko se uvedu privremene mere u Kraljevu, Prinudnu upravu bi činila dva predstavnika iz DS, i po jedan iz SRS, SPS, DSS-NS. To praktično znači da bi partije koje još čine koaliciju ZES, a to su G17 i SPO ostali bez svojih predstavnika, što znači da ne bi mogli ravnopravno da utiču na donošenje pojedinih odluka.
Nenad Božović

Kraljevo dobilo novog gradonačelnika

Nova koalicija uspela da obezbedi kvorum i da izabere gradonačelnika i Gradsko veće

KRALjEVO - Na vanrednoj sednici Skupštine grada koja je zakazana po hitnom postupku, Ljubiša Jovašević je izabran za novog gradonačelnika, a Dejan Milović za njegovog zamenika. Opozicija smatra da je održana sednica nelegalna i da će podneti žalbu nadležnom sudu.
Skupštinska većina koju čine SRS, DSS-NS i Pokret za Kraljevo na sednici je imenovala 5 novih odbornika, troje iz SRS, i po jednog odbornika iz NS i DSS. Njihovim postavljenjem  u Skupštini je bilo prisutno 39 odbornika, što im je bilo dovoljno za kvorum za održavanje sednice. Na sednici su izabrani novi gradonačelnik Kraljeva, a to je  Ljubiša Jovašević iz Pokreta za Kraljevo, zamenik gradonačelnika Dejan Milović iz DSS i imenovani novi članovi gradskog veća.
- Nova vlast u Kraljevu će kao prvo onemogućiti trošenje novca iz gradske kase. Pogledajte samo lokalnu poresku administraciju koja troši novac umesto da ga dovodi u kasu, oni su samo primer još nekih odeljenja lokalne samouprave. DS tvrdi da imaju obećanje od ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu da će biti zaštićeni. Mogu da poručim ministru neka slobodno dođe u Kraljevo i raspusti parlament - rekao je novi gradonačelnik Ljubiša Jovašević.
Početak sednice počeo je burnim raspravama o nelegitimnosti održavanja ovakve sednice koje su predočili pojedini članovi bivšeg Gradskog veća. Oni su tražili da sekretar Veća objasni kako je moguće da se postavljaju novi odbornici bez prethodne verifikacije od strane Skupštine.
- Podnosilac izborne liste odlučuje o blanko ostavkama, a da je verifikacija Skupštine samo deklarativne prirode - rekla je Snežana Kaplarević sekretar Skupštine.
Ljubiša Simović kaže da će se opozicija žaliti nadležnom sudu, jer smatraju da odbornicima kojima Skupština nije verifikovala prestanak mandata su i dalje odbornici, i da je ovakav način održavanja sednice nelegitiman.
- Mi imamo rok da za 48 sati od dana donošenja skupštinskih odluka podnesemo žalbe Upravnom sudu i to ćemo učiniti u roku - kaže bivši gradonačelnik.
Ukoliko nadležni sud bude proglasio da je ovakav način održavanja sednice nelegalan, što će se već znati polovinom sledeće nedelje, Kraljevo će dobiti Prinudnu upravu, a samim tim i vanredne lokalne izbore.

KRIVIČNA PRIJAVA RASTURILA KOALICIJU
Bivši gradonačelnik Ljubiša Simović izjavio je da je u jednom periodu pred sazivanje vanredne sednice na kojoj je stvorena nova skupštinska većina, Jova-šević pozvao njega i saopštio mu da je protiv njega pokrenuta krivična prijava od strane jednog od koalicionih partnera, tj. od strane „Agensa“, i da zbog takvog ponašanja on više ne želi da učestvuje u koaliciji.
- Priznajem da sam to tada olako shvatio i nisam pomislio da je to mnogo ozbiljno. Međutim, posle svega što se desilo mogu samo da pretpostavim da je to razlog zbog kojeg je Pokret za Kraljevo izašao iz koalicije. Jedna od krivičnih prijava je bila vezana i za ustupanje dela zemljišta privatnom licu na period od 99 godina - kaže Simović.

EKSPRESNO IZ DSS U DS
Biljana Knežević bivša odbornica DSS koja se nije pojavila na ključnim sednicama gradske Skupštine postala je članica DS.
- Lično sam dobio informaciju iz DS da je Biljana Knežević postala njihov član, a da je pristupnicu potpisao Dušan Petrović potpredsednik DS - kaže Vladimir Bogavac predsednik gradskog odbora DSS.
Nenad Božović

KRALjEVO - Izborna komisija Grada Kraljeva donela je odluku da mandati nakon ostavke odbornika pripadaju nosiocima liste, prema kojoj sednica može da započne sa zamenjenim odbornicima, bez prethodne verifikacije Skupštine. Nova skupštinska većina odlučila se na ovakav potez,  jer u prethodna tri pokušaja nije uspela da obezbedi kvorum. Opozicija smatra da je održavanje sednice na ovakav način nezakonito, i da će se žaliti Upravnom sudu.
   Predsednik opštinske Izborne komisije Dragan Jezdimirović objasnio je da „zbog rupa u Zakonu o izborima nisu morali da sačekaju odluku mandatno administrativne komisije“.
   - Mandat odborniku prestaje između ostalog i podnošenjem ostavke, a odlukom Skupštine samo se utvrđuje da je odborniku prestao mandat. U prilog ovakvom stavu ide i mišljenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da formulaciju „Skupština utvrđuje prestanak mandata odbornika“ ukazuje na sadržinu izreke skupštinske odluke koja se isključivo donosi glasanjem. Da je zakonodavac hteo da donošenjem odluke prestane mandat odborniku, on bi takvu odluku uneo u Zakon o lokalnim izborima - objašnjava Jezdimirović.
   Predsednik izborne komisije kaže da su se stekli svi potrebni uslovi da komisija dodeli mandate i izda uverenja o izboru kandidata koje su odredili SRS (tri odbornika) i DSS-NS (dva odbornika), jer je nesumnjivo da je pet odbornika prethodno podnelo ostavke. 
   Međutim, iz bloka Za evropsku Srbiju i SPS-PUPS, koji još uvek drže izvršne organe vlasti u Kraljevu, stižu ocene da je to pravno nemoguće i da će se odmah nakon sednice žaliti Upravnom sudu.
   - Ne mogu da izaberu nove odbornike kad Skupština nije razrešila prethodne. Tako da je nemoguće da Skupština Kraljeva ima 75 umesto 70 odbornika - rekao je vršilac dužnosti gradonačelnika Ljubiša Simović na konferenciji za novinare Demokratske stranke.
   Lider Pokreta za Kraljevo kaže da 75 odbornika u Kraljevu, kako navodi Demokratska stranka nije tačan broj, jer Zakon kaže da razrešeni odbornici odlukom Izborne komisije mogu da učestvuju na početku rada sledeće gradske Skupštine, ali i ne moraju.
   - U skladu sa članom 47. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, prethodnim iskustvima o radu gradskih izbornih komisija, na primer u gradu Nišu, pozitivnom sudskom praksom (na primeru opštine Svrljig), te nesumnjivosti postojećih podnetih i u nadležnom sudu overenih stavki, shodno članu 46. stav 1. tačka 1. važećeg Zakona o lokalnim izborima, propisuju da odbornički mandat prestaje danom podnošenja ostavke. Član 48. stav 1. navodi da mandate pripada podnosiocu liste - navodi u saopštenju Jovašević.
  Odluku o legitimnosti nove Skupštinske većine nadležni organi i Sud će doneti u roku od 48 sati.
Nenad Božović

KRALjEVO - Ukupno pet odbornika koji su trebali da čine novu skupštinsku većinu u Kraljevu otvorilo je mnogobrojna pitanja, od kojih se najčešće pominje kupovina odbornika. Ključni odbornici u poslednja tri pokušaja održavanja sednice gradske Skupštine bili su Milić Bulatović iz Nove Srbije i Biljana Knežević iz DSS. Pre ova dva odbornika, na prvoj sednici na kojoj je postavljen novi predsednik Skupštine i razrešen dužnosti gradonačelnik Kraljeva, nisu se pojavili Slavoljub Nikolić, Dragan Vasiljević i Nenad Mirčetić, odbornici SRS.
   Sada već bivši odbornik NS Milić Bulatović rekao je da su razlozi njegovog nepojavljivanja na sednicama Skupštine, isključivo vezani za odbor Nove Srbije, čiji su članovi čak i pretili njegovoj porodici, zbog čega je pretnje prijavio policiji.
- Poslovno sam bio odsutan u petak što je uticalo da ne prisustvujem sednici. Ali, za moje nepojavljivanje na sednicama u subotu i ponedeljak glavni krivci su isključivo članovi gradskog odbora Nove Srbije. Odmah nakon sednice u petak počeli su strahoviti pritisci na moju kuću i porodicu, a poslata je izvidnica da provere da li se ja krijem u kući ili komšiluku. Članovi gradskog odbora su pretili mojoj majci i supruzi i poručili da će moja porodica morati da se iseli iz Kraljeva, ukoliko se ne pojavim na sednici. Zbog toga sam morao da se obratim policiji, a revoltiran tim činom, a i ranijim omalovažavanjem u partiji, odlučio sam da podnesem ostavku - kaže Milić Bulatović odbornik NS.
Iz Policijske uprave Kraljevo smo dobili informaciju da je supruga Milića Bulatovića 10. aprila prijavila policiji da je dobila telefonske pretnje, ali da je policija izvršila uviđaj i istraga je u toku, a da Bulatoviću nije dodeljena policijska zaštita.
Bulatović tvrdi da nije dobio nikakav novac od sadašnje opozicije. On kaže da postoje priče da je kupljen automobilom, stanom ili lokalima, ali da od toga ništa nije tačno i da su razlozi isključivo stranačke prirode. Bulatović kaže da je 11. aprila kod njega kući dolazio i Velimir Ilić, lider Nove Srbije, kome je on sve svoje nezadovoljstvo unutar Nove Srbije predočio i uručio mu ostavku.
Tomislav Ilić iz NS negirao je optužbe Bulatovića. 
- Nikakvih pretnji Bulatoviću nisu upućene. Mi nismo ni znali da je on otišao na taj službeni put, a na telefon se nije javljao. Kontaktirali smo njegovu suprugu koja nam je rekla da je on otišao i da ne zna gde. Lično mislim da je on izdao stranku i birače koji su glasali za njega, pogotovo iz Žiče i Gotovca - naglašava Ilić predsednik Okružnog odbora NS.
Slavoljub Nikolić odbornik SRS koji je upamćen po tome što je često sa govornice kritikovao doskorašnju vladajuću koaliciju, sa još dvojicom svojih kolega nije želeo da učestvuje u prekomponovanju vlasti.
- Razlog mog napuštanja SRS je što su u gradskom odboru stvorene dve struje. Pregovori o stvaranju nove skupštinske većine vođeni su iza kulisa. Mi nismo imali nijedan pisani dokument koji ukazuje na novu koaliciju. Nismo znali ko će koja javna komunalna preduzeća i ustanove u Kraljevu preuzeti. Drugo, smatrali smo da Pokret za Kraljevo sa svojih 6 odbornika ne može da dobije mesto gradonačelnika, Direkciju za planiranje i izgradnju, JKP „Čistoću“, Dečje odmaralište „Goč“, a da s druge strane SRS koja ima 18 odbornika dobije samo Opštinsku stambenu agenciju - govori Nikolić.
Nikolić kaže da koalicija ZES nema nikave veze sa njim, Vasiljevićem i Mirčetićem. 
- Mi smo podneli ostavke, a zbog čega nas nisu zamenili na sednici na kojoj su imali većinu, predstavlja njihov problem - navodi Slavoljub Nikolić.
Nenad Božović

   Posmatrajući provincijske političare (da ne kažem provincijalce), recimo ove naše, teško da bismo ikoga od njih mogli svrstati u političku elitu, uperiti prstom ka njima, i reći vi možete da vodite ovaj grad. Bara je prepuna političara u pokušaju i kvazipolitičara koji se nisu ni usudili da pokušaju. Zajedničko im je da svi smatraju za sebe da su profesionalci u tom „poslu“ političara, i da ne može tamo neko da njima soli pamet, jer oni imaju previše „iskustva“, toliko da im ponekad taj džak iskustvene igre postane pretežak, pa onda moraju da malo „prespu“ kod onih koji su tek počeli da ga pune.
   I tako iz džaka u džak, sa džaka na džak ili kako bi već rekli ovi naši moderni političari „bitno je kalkulisati“, oni zaboravljavaju na one koji nemaju taj džak, ili koje ne žele da ga imaju, a koji vrlo neposredno ih održavaju i utiču na to da im taj džak ne doživi procep. Međutim, ne plaše se „džakdžije“ njih, već onih koji žele i hoće da im ih preotmu.
   Tako smo ovih dana mogli videti kako su uredno vezali svoje džakove, prebacili ih preko svojih ramena i stigli na maratonski sajam „džakdžija“, koji još uvek traje. Raznolikih džakova je tu. I žutih, i plavih, i crvenih, pa čak i sivih, ali i onih „kameleon“ koji se uklapaju u sve enterijere.
   Zanimljivo je koliko snage imaju te „džakdžije“. Njima već danima ne pada na pamet da spuste svoj džak, bojeći se da neko slučajno ne zaviri u njega, ili ga „Ne daj Bože“ neko ukrade, a zaboravljaju da su im džakovi već obojeni, i da će se lako prepoznati ko ga je ukrao.
   Iskoristiću metaforu nastalu pomoću asocijacije na jedan film Dejvida Linča, i reći da „Sajam izgubljenih sa džakovima“ treba uvrstiti u turističku ponudu Grada na Ibru, gde će dolaziti radoznalci sa svih strana planete, i odlaziti osvešćeno bogatiji zato što su videli jedinstvene primerke kakvih na planeti nigde nema.
Nenad Božović

Regulacioni planovi, šansa za grad i investitore

KRALjEVO - Zemlja u kojoj je, ne samo u poslednjih deset godina, svako gradio šta je i gde hteo, sad uopšte nije shvatljiva ostalom svetu. Strani investitori, koji žele da kupuju naša preduzeća, ne mogu da shvate, pa onda ni da plate, ono što u zemljišnim knjigama uop-šte ne postoji. Zato je u Srbiji, bilo neophodno doneti zakonski validne generalne, prostorne i regulacione planove.
   Ono što je značajno u ovom trenutku predočiti jeste da planirane investicije u 2010. godini prema usvojenom programu uređivanja građevinskog zemljišta u budžetu grada Kraljeva opredeljena i biće usmerena na određene investicije. Pred komisijom za planove grada su se našle tri značajne lokacije za grad koje bi trebali odbornici da usvoje kao akta  Regulacionog plana. Obilaznica, odnosno zona Autotransporta, zona kompleksa manastira Studenica i sportski aerodrom u Kraljevu. Načelnik za urbanizam grada Kraljeva Zvonko Kovačević dodaje da je svaki dokument planski donet perspektiva za grad i investitore.
- Svakako da donošenje ovih akata ima potencijal koji treba iskoristiti. Svaka zona je pojedinačno interesantna za sebe, ali bez regulacionog plana niko ne može da ima uvid u dalje investiranje. Na ovaj način se definitivno uvodi red u urbanizam grada - kaže Zvonko Kovačević.
Strateški planovi imaju namenu formiranja opšteg planskog okvira i osnova, a regulacioni planovi detaljnije definišu namenu površina. Namena regulacionog plana je da omogući svakom korisniku prostora i investitoru da dobije informacije o mogućnostima i ograničenjima gradnje na prostoru regulacionog plana, da dalje razrađuje strateške planove. Obzirom da je zona oko Autotransporta interesantna kao industrijski potencijal treba je na taj način i postaviti.
- Zona oko Autotranspotra je sigurno i zbog obilaznice, ali i industrijskih i trgovinskih  objekata apsloutno jedan od prioriteta. Infrastrukturno takve zone moraju biti pokrivene, jer sigurno će i u buduće zbog same lokacije biti interesantne za nova ulaganja - kaže načelnik.
Studenički kompleks svakako treba gledati dugoročnije iz više razloga. Prevashodno zbog sve manjeg življa i njihove mogućnosti da eventualno razvijaju turizam i poljoprivredu. Za studeničku zonu već postoji interesovanje investitora za punjenje vode, seoskog turizma, ali i kopleksa Etno sela. Na žalost do sada Studenica nije imala nikakav plan u tom smislu. Naravno da će svoju reč i analizu dati i odsek Zaštite spomenika kulture. Velikih primedbi nije bilo na predloge ovih regulacionih planova. Kad je u pitanju sportski aerodrom u Kraljevu opet nailazimo na svrsishodnost namene, ali i novih ulaganja.
- Sportski aerodrom sigurno zadržava svoju namenu, i bilo koja druga informacija nije tačna. No površina zemljišta koja se tamo nalazi prelazi okvire neophodne za pistu, tako da ima prostora i za nove sadržaje u toj zoni - objašnjava načelnik Kovačević.
Mnogi koji na svojoj koži osećaju kako sistem u praksi funkcioniše i koji su preživeli pravu golgotu gradnje u Srbiji, prilično su skeptični. Oni drugi, koji tek nameravaju da se upuste u gradnju, polažu u ovo obećanje veliku nadu. Ono što bi vlast u sopstvenom interesu trebalo da ima na umu, jeste sledeće: kad se zna da je reč o elementarnom egzistencijalnom problemu za najmanje nekoliko stotina hiljada ljudi gde postoji oko 100.000 objekata (bez građevinskih dozvola), ako još hiljade investitora žele da grade legalno, ako privatizacija dobrim delom od toga zavisi, onda je ovo jedna od ključnih tačaka na kojima se dobijaju ili gube budući izbori.          
Sonja Cvetković

   Krenuh u grad da završim dnevne poslove i između ostalog odem do Nacionalne službe za zapošljavanje, pošto propustih ovaj broj „Poslova“, koje inače redovno kupujem. Ovaj broj se nekako brzo rasprodao, valjda što se nezaposlen narod sjatio u Kraljevo da poseti Sajam zapošljavanja ne bi li tu našao svoju sreću. Na pultu na samom ulazu lik poznat sa televizijskih ekrana (valjda iz Magnohroma ili Fabrike vagona) u najljubaznijem tonu me zapita šta mi treba. Ja rekoh da mi je potreban najnoviji broj „Poslova“, da proverim da li je izašao konkurs za koji se interesujem. Kaže da su sve brojeve raspodelili juče na sajmu, ali da će da proveri u kompjuteru. Pošto mu nije baš išlo, on mi reče da odem u kancelariju broj 8. Gospođa za prvim stolom izvadi „Poslove“ i predloži mi da ih prelistamo zajedno. Nema konkursa za koji se interesujem. Ne lezi vraže, kad ono pogrešan broj. Nema novi broj. Kaže: „Idite u kancelariju broj 2“. Ja odoh u kancelariju broj 2, a gospodin se počudi šta ću kod njega i reče mi da se vratim u broj 8, jer se tamo vodi obrazovanje. Tako se ja opet vratih u broj 8. Gospođa iz broja 8 kaže da to ipak treba da saznam u broju 2. Gospodin koji je takođe sedeo u broju 8, valjda mu bi neprijatno, predloži da on to pogleda u računaru. Gleda, gleda i kaže nema. Gospođa iz broja 8 mi tada reče da se ipak vratim na prizemlje kod Tanje Pavlović i proverim kod nje. Beše malo previše, računam valjda mi je onaj ljubazni gospodin iz broja 8. ipak dao pravu informaciju.
   Upitah se: Čemu li se nada onoliki narod koji se u četvrtak sjatio na Sajmu zapošljavanja u Kraljevu, kad se u ovoj instituciji ovako dobija informacija o konkursu, kako li se tek dobija posao njenim posredstvom?
Katarina Simović

Ovde ležim ja, a sutra ćeš ti!

Epitafi na grobljima su  prave knjige u mermeru. Ima ih šaljivih, ozbiljnih, tužnih, duhovitih, neobičnih, čak i morbidnih. Najstariji srpski epitafi, koji su svedoci naše kulture i porekla, datiraju još iz 10. ili 11. veka

   „Ubi me prejaka reč“, epitaf na grobu pesnika Branka Miljkovića, jedan je od hiljade epitafa na našim grobljima koji svedoče o narodnom duhu, tradiciji i spomeničkoj baštini. Ove svojevrsne i prave „knjige u mermeru“ opisuju pokojnikove osobine, želje i zasluge. Ti čudni epitafi pisani su u stihu, prozi, ponekad su didaktički ili filozofski, često šaljivi, podjednako pisani na spomenicima sa krstom, ali i petokrakom.
Narodni hroničar Rade Obradović iz Velikog Popovca, obišao je više do 300 grobalja i sakupio zbirku najinteresantnijih epitafa.
Pažnju zaslužuje svaki epitaf pa i ovaj:
„Tu gde si sada ti, jednom sam bio ja, ovde gde sam sada ja, jednom ćeš biti ti.“
- Epitafi su dokaz da su ljudi zainteresovani za svoje grobove - kaže Rade Obradović i nastavlja, epitafi imaju korene u istoriji. Ne užasavam se takvih stvari, jer svaki tekst nosi svoju poruku i ima svoju priču. Tako na jednom spomeniku u vidu svitka piše: „Tragediju vaše smrti, zaplakao je naš život. Za nas na svetu nema radosti. Nestali ste put večnosti, u cvetu svoje mladosti.“
I tako redom, svaki spomenik posebna je priča.  Ranije vrelo epitafa bilo je Sveto pismo, a današnji izvori su misli običnih smrtnika i poznatih ličnosti. Pretpostavka je da ljudi ne žele da budu i kao svi drugi jer žele da ih neko zapazi i posle smrti, makar i po epitafu. Jedan od onih koji izazivaju pažnju je:
„Što me gledaš, kad ćeš i ti ovde!“
Epitafi, imaju i svoje etnografsko obeležje, tako da postoje razlike između seoskih i gradskih epitafa. Dok su seoski mnogo više u skladu sa narodnom tradicijom, gradski su uzdržani i kratki. Liči kao da grobovi nisu mrtvi, još uvek su predstavnici živih.
Epitafa ima šaljivih, ozbiljnih, tužnih, duhovitih, neobičnih, čak i morbidnih.
- Ljudi su za života u tome našli utehu i nadu da postoji zagrobni život - kaže sociolog Dragan Đurđević i dodaje, tekstovi ispisani na spomenicima predstavljaju dragocenu građu za proučavanje različitih pitanja iz prošlosti svakog mesta. Na kamenim površinama starih spomenika nalazi se zabeležen duh pojedinaca o vremenu koje je prošlo. Zato je briga o njihovom čuvanju obaveza naših i budućih generacija.
Epitafima se izražavala nacionalnost i pripadnost svom narodu. Tako epitaf na nadgrobnom spomeniku osnivača i izdavača „Novina Serbskih“ glasi „Dimitrije Davidović, sav Srbin“.
„Jesam mrtav, al ko kaže da ja dole mirno spavam!“, napisano je na spomeniku pesniku Miroslavu Antiću.
Stihovan epitaf koji glasi „Leti ko lišće što vir ga vije, za let si, dušo, stvorena, za zemlju nije, za pokoj nije, cvet što nema korena“, ispisan je na spomeniku Tina Ujevića.
Epitaf  „Mnogo hteo, mnogo započeo, čas umrli njega je omeo!“ zapisan je na spomeniku Branku Radičeviću.
„Posetićeš moj grob, razmisli dobro, o mome sadašnjem stanju. Juče sam bio kao i ti živ, sutra ćeš i ti doći u moje stanje.“
„I kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je počelo...“ zapisano je na spomeniku Milana Mladenovića, rano preminulog frontmena grupe Ekaterina Velika.
Književnik Ivan Čolović napisao je knjigu o morfologiji groblja „Divlja književnost“. Jedini je naučnik sa naših prostora koji je posetio sve ijedno groblje na prostorima bivše SFRJ i odatle uzimao svoju građu. „Kao društvo koje je veoma opterećeno statusnim simbolima, status se ispoljava i na groblju.“, zapisao je ovaj naučnik.
Na beogradskom groblju, on je zapazio i sledeće epitafe:
„Kad se vidi šta je čovek bio, na zemlji i šta ostavlja, samo je ćutanje veliko, sve ostalo je slabost.“
Najstariji srpski epitafi, koji su svedoci naše kulture i porekla, datiraju još iz 10. ili 11. veka u selu Temniću, pored Velike Morave, u kome se pominju imena desetorice hrišćanskih mučenika kao i onaj iz 13. veka posvećen Dionisiju, prvom igumanu manastira Studenica.

ZAPISI SA GROBLJA
„Čekaj nas na nebu.“
„Život se ne završava smrću! - Molimo se za tebe nebu.“
„Dok su obale u svađi, vode će mirno proticati.“
„Uostalom, večito umiru drugi.“
„Znao sam da će se ovako nešto dogoditi ako se budem motao ovuda.“
„Govorio sam vam da sam bolestan.“
„Ne nadam se. Ne bojim se. Slobodan sam.“
„Nije me bilo. Bilo me je. Sad me nema i nije me briga.“, latinski epitaf, nepoznatog autora.

POEZIJA
Poznati pesnik Pero Zubac je inspirisan epitafima napisao stihove koji glase:
„Ležim nad sobom mrtav, nad sobom gorko nadnesen
jesen je u Nevesinju, u Nevesinju je jesen.“

ŠALJIVOST
„U ovome grobu leže kosti moje žene. Večni sad mir kod nje vlada. A tako i kod mene.“
„Ovde leži moja žena Zorka. Leži i reži, putniče beži, jer ako skoči - iskopaće ti oči!“
„Ne žali mene što ležim ovde. S leve mi strane Anđelija, a s desne biće dobra koja god dođe.“
„Ovde ležim ja, čitaš ti. Bolje je da ležiš ti, a da čitam ja.“
„Ovde leži moja voljena Ruža, a ja kod kuće počivam u miru.“
„Ovo nije bila moja ideja.“
„Najbolja hladovina je na groblju.“
„Ko dođe ovde, on je sledeći.“
„Ni sam ne znam kako, eto me u grobu, a došao sam samo, da rasprodam robu.“
„Nisam bio pošten, nisam bio vredan, sada sam mrtav i svakako bedan.“
„Živeo sam skučeno, onoliko dugo koliko mi je bilo dato. Savetujem vam više zadovoljstva nego što sam ja sebi priuštio. Takav ti je život: dođeš dovde i dalje se ne ide.“
„Voleti, piti, to znači živeti, posle toga ništa.“
„Čuvajte se lekara, oni su mi došli glave.“

RIMSKO DOBA
„Ovde je istrunilo moje telo, ovde mi je duh odneo vetar, ali ovaj kamen koji gledaš, još uvek nosi moje ime.“, rimski epitaf (Sirmium II-III vek).
S.M.

Knjiga žalosti u Kraljevu

KRALjEVO - Knjiga žalosti povodom pogibije predsednika Leha Kačinjskog i predstavnika državnog vrha Poljske otvorena je u utorak u Udruženju „Prijateljstvo za nova vremena“ u Kraljevu.
   Kraljevo i poljski grad Zelena Gora 1974. godine potpisali su povelju o bratimljenju. Ova dva grada su imali česte kontakte i posete tokom svih godina, jedino je u vremenu ratnih dešavanja od 1991-1999. bilo prekida iz razloga neraskidivih bratimljenih veza otvorena knjiga žalosti, povodom pogibije predsednika Poljske Leha Kačinjskog i predstavnika državnog vrha. Predsednik udruženja Hadži Momir Bakračević, kaže da na žalost sahrani niko iz Kraljeva neće prisustvovati, a ovo je samo mali gest učestvovanja u bolu sa Poljskim narodom.
Sonja Cvetković

Liste čekanja sve duže

KRALjEVO - „Paket zdravstvenih usluga koji je ponuđen pacijentima ne može se pokriti sredstvima koje je RZZO ponudio da uplaćuje zdravstvenim centrima u ovoj godini. Zbog toga postoji mogućnost da se pacijentima pruži manji broj usluga. Zdravstvene usluge će zbog ograničenih sredstava biti sve nepristupačnije“  kaže Dragan Arsić direktor Z.C. Studenica.
   Skupština Komore zdravstvenih ustanova Srbije je direktorima svih zdravstvenih ustanova u državnoj svojini preporučila da ne potpisuju ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje dok pitanje isplate ličnih dohodaka zdravstvenim radnicima ne bude rešeno.
   Zdravstvene ustanove u državnoj svojini koje se finansiraju iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ne mogu da pokriju sve troškove godišnjim budžetom. Najveći problem je isplata ličnih dohodaka, odnosno prekovremenog i rada nedeljom i državnim i verskim praznicima, zbog čega je više zdravstvenih radnika pokrenulo tužbe protiv svojih poslodavaca, navedeno je na Skupštini Komore zdravstvenih ustanova Srbije.
   - Samo će za rad praznikom i dežurstva, ustanovama veličine kao što je Z.C. Studenica biti potrebno 10 miliona dinara. Dežurstva su obavezna, jer bez njih ne mogu da funkcionišu ustanove. Minimalna sredstva Z.C. Studenica za ovu godinu su 1,75 milijardi dinara, a minimalne potrebe su za čak 50 miliona dinara veće nego prošle godine, i to samo za potrošni materijal - kaže direktor Arsić.
   Kako objašnjava direktor Z.C. Studenica samo za novi multifunkcionalni skener koji je stigao krajem prošle godine, potrebno je oko 25 miliona dinara godišnje za njegovo održavanje, a za održavanje savremenijih Rentgen aparata oko 10 miliona dinara.
  - Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović često izlazi u javnost sa optužbama da zdravstvene ustanove u Srbiji loše posluju i da su loše organizovane. Glavni uzrok za takve negativne parametre je linearan način finansiranja koji je veoma loš, ne prati pacijenta, ne unosi kvalitet, ne pretpostavlja racionalizaciju, a onda to plaćaju ustanove kao što je naša, umesto da budu stimulisane - kategoričan je Arsić.
   Poziv Komore zdravstvenih ustanova Srbije da ne potpisuju ugovore sa RZZO će se ipak najviše prelomiti preko onih koje niko ništa ne pita, a to su pacijenti. Liste čekanja recimo na ortopediji ili laboratoriji će postajati sve duže, jer lekari neće moći da posvete pacijentima u toj meri, a neki i neće hteti, zbog nedostaka novca.
   Na sednici Komore zdravstvenih ustanova iznesen je i predlog da se poveća cena bolničkog dana za rehabilitacione centre i druge zdravstvene ustanove koje se isključivo iz toga finansiraju. Takođe, da se elektronsko fakturisanje koje se primenjuje u Domovima zdravlja i Zavodima za javno zdravlje reguliše, kako bi sve usluge bile prepoznate i naplative, ali i da postignuti rezultati ustanove iz prethodne godine ubuduće budu osnov za pregovore o budžetu sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.
Nenad Božović

Novopazarac Nazim Turković (63) skoro dvadeset godina preživljava pod mostom

NOVI PAZAR – Još jednu zimu Novopazarac Nazim Turković - Helja proveo je pod otvorenim nebom, pokraj novopazarske robne pijace, u centru grada. Naime, blizu dvadeset godina ovaj nesrećni čovek, bez igde ičega, živi pod mostom, na obali reke Raške.
Već vidno onemoćalom i oronulom Turkoviću koji ne može baš ni da se kreće, a i slabo govori, poneko od stanara iz obližnje zgrade odnese po-nešto od hrane, ili ga poneki retki prolaznik ponudi cigaretom. Dok na dušeku, pokriven starim jorganom drhti od hladnoće, oko njega „šetaju“ pacovi.
-  U gradu od 110.000 stanovnika, koji je grad „sevapa“ svi govore o humanosti, ali nikako da se pronađe neko rešenje kako bi se ovaj jadan i bolestan čovek konačno negde smestio i zbrinuo - kaže Hido Muratović iz Novog Pazara.
Inače, Centar za socijalni rad iz Novog Pazara je prošle zime kupio odeću Turkoviću, a svojevremeno su ga bili i zbrinuli u staračkom domu u Tutinu, ali se Helja, po rečima Novopazaraca, vratio jer je navikao da živi sam.
Šezdesettrogodišnji Nazim Turković koji je rodom iz Krnje Jele na Pešteru, bio je u svoje vreme veoma vredan i marljiv čovek koji je dugo radio u Novom Pazaru kao fizički radnik na građevini, a pored toga radio je i kao najamnik na poljoprivredi i čuvao ljudima stoku u novopazarskom naselju Hotkovo. Potom se razboleo i više nije mogao da radi, niti da zarađuje za hranu, stan i ostale životne potrebe.
Imao je Helja svojevremeno i svoje prijatelje sa kojima se svakodnevno družio. Ali, otkad se razboleo i nije više mogao da zarađuje, oni su ga zaboravili! Da je i prijateljstvo podređeno interesu upravo potvrđuje i Turkovićeva sudbina. Nesta para, nesta prijatelja!!!
N. Gajtanović

Kuća nikada nije tesna kada vlada harmonija

KRALjEVO - Porodica Trifunović, možda ni po čemu ne bi bila različita, osim da njih dvanaestoro članova ne živi u istom domu. Sklad i harmonija su osnov njihovog bitisanja. Na malo zemlje bave se svaštarenjem, ali uglavnom za svoje potrebe.

   Spoj lepog i korisnog u Srbiji nije želja već puka potreba. To nam potvrđuje i Radojko Trifunović iz Zmajevca koji je trenutno na tržištu rada, jer je dva puta bio tehnološki višak, jednom u FVK, drugi put u Elektronu. U maju očekuje i da zvanično postane penzioner. No da ne bi dangubio korisno vreme je utrošio na aktiviranje svog gazdinstva za sada samo za svoje potrebe. Odluka da krene sa uzgojem mangulica je kako kaže više iz praktično zdravstvenih razloga, mada imaju i drugu sitniju stoku i pčele.
   - Pa vidite kako, ovde u Zmajevcu imam uslova da se nečim dodatno bavim. Mangulice sam namenski kupio jer smo svi nekako gojažljive prirode. Čuo sam da su bez masnoća, da je meso kvalitetno i krenuo da ih uzgajam. Za sada to nije neki veliki broj, ali planiram da povećam proizvodnju kada se steknu malo bolji uslovi - kaže naš domaćin.
   Istini za volju Trifunovići nemaju mnogo zemlje, jedva hektar, pri čemu na voćnjak otpada polovina. Dobar deo posla za ovu izuzetno intresantnu autohtonu rasu svinja nije veliki. U vreme Obrenovića smo bili veliki izvoznica ovog soja dok danas u državi ima svega desetak ozbiljnijih odgajivača. No njihova tržišna cena je velika, bez obzira da li govorimo o živoj stoci, mesu ili prerađevinama.
   - Činjenica je da je investiranje u prasad najveći izdatak, jer prase od 20-tak kilograma ove rase košta dvesta evra, sve drugo je minimalno ulaganje, jer one traže slobodu kretanja, ne trebaju neki veliki obori i zahvalne su za ishranu. Prilično sam se informisao pre nego što sam ih nabavio, tako da je na tržištu sve od mangulica cenjeno, ali i skupo - objašnjava Radojko Trifunović.
   Najveće bogatstvo ove porodice su deca. Dvanaest članova porodice živi na ovom domaćinstvu, a najveću pomoć Radojko ima u svojim unučićima. Aktivno pomažu deki kad god mogu, vole životinje pa smo čak i malog Mihajla zatekli u pčelinjaku, jer tako se počinje.
   - Pa i ja sam počinjao baš ovako kao oni uz mog dedu i oca. Sada se uči da postaneš dobar pčelar. Ovde u Zmajevcu, kao što vidite sve je podređeno prirodi. Sve je zdravo, vazduh, voda, priroda nisu zagađene. Znate li da od ove Veljovske vode nema bolje. Samo treba malo ulaganja, a to ćemo kada dođu bolja vremena. Med je čist, prirodni i uglavnom za naše potrebe, a po-nešto i poklonimo prijateljima - kaže Radojko.
Zmajevac raspolaže sa svim neophodnim uslovima za ovdašnji živalj, dobra infrastruktura, rasveta, kanalizacija, zdrav vazduh i najbitnije Veljovačka voda. Otuda i ne čudi da su mališani Trifunovića oduševljeni. Maja, Mladen, Mina i blizanci Mihajlo i Milica pomažu kad god požele. Mladen je najčešće uz dedu.
   - Kad nisam u školi, jer pohađam i muzičku, obavezno pomažem deki, jer volim životinje. Ne znam da li ću se kada odrastem baviti nečim vezanim za selo, ali sada to volim - tvrdi desetogodišnji Mladen.
Njegov drugar Ljubo je i prvi komšija. Druže se od malena, imaju pravo malo carstvo životinja, šotki, kokica, gusaka. Umesto klikera i igrica svoje vreme radije utroše da budu uz svoj kako kažu mali zološki vrt, i ne kriju da će jednog dana imati svoju pravu veliku farmu. Dakle, budućnost Trifunovića je sigurno obezbeđena. Da li će postati dobri domaćini, zavisiće od mnogo toga, ali svakako da imaju dobru osnovu, ljubav prema selu i podršku porodice ma kakvu odluku donosili. Tajna svakog uspeha počinje iz porodičnog gnezda.
Sonja Cvetković

 Za bolje uređivanje i funkcionisanje tržišta i otvaranje mogućnosti izvoza mleka i mlečnih proizvoda u Evropsku uniju potrebno je donošenje određenih pravilnika. Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Milan Prostran kaže da postoji mnogo prostora za povećanje produktivnosti po grlu stoke, jer je mlečnost po grlu stoke u Srbiji niska i iznosi 2.585 litara. To je u odnosu na svetski prosek za 18 odsto manje, a u odnosu na evropski prosek za oko 50 odsto manje.
   U Srbiji se iz godine u godinu beleži stalan pad broja mlečnih grla, precizirajući da je taj broj za poslednjih 10 godina smanjen sa 817.000 na 586.000. Rasni sastav goveda u Srbiji trenutno nije baš zadovoljavajući, jer se beleži dominacija simentalske rase i veliko učešće „meleza“ (mešanih rasa goveda), dok mlečna, „holštajn“ rasa čini svega 10 odsto u ukupnom broju mlečnih goveda. Čak i da se usvajanjem određenih uredbi takvo stanje popravi, teško je efekte očekivati u skorije vreme, jer su ulaganja u kvalitetan stočni zapat enormna i traju vremenski. Izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije na tržište EU još nije moguć, pa se ti proizvodi plasiraju isključivo na tržište zemalja CEFTA sporazuma. Potpredsednik Grupacije mlekarske industrije PKS Đura Jarić kaže da je snabdevenost domaćeg tržišta mlekom i mlečnim proizvodima dobra, a otkup stabilan, kao i da se beleži blagi rast otkupne cene, u zavisnosti od kvaliteta.
   Otkupna cena mleka u Srbiji približno je na srednjem nivou u odnosu na EU i iznosi oko 24 evrocenti po litru. 
Sonja Cvetković

   Nije pravilo da su samo skupi industrijski proizvodi jedini i najbolji izbor za našu kožu. Evo nekoliko saveta sa raznih strana sveta, koji dokazuju da se i žene u mnogo bogatijim zemljama opredeljuju i za „lepotu iz sopstvene kuhinje“.
Limun za čišćenje svih tipova kože
1/8 šolje samlevenih badema
2 supene kašike mleka
1 kašičica soka od limuna
   Sjediniti i upotrebiti za nežno čišćenje kože. Dobro isprati toplom vodom.
   Limun je prirodni antioksidans i ima ga u mnogim receptima za prirodnu negu kože i to ne samo za čišćenje, već i za toniziranje i piling.
Pomorandža za piling
1 žumance
1 kašičica meda
1/8 šolje soka od svežeg južnog voća (limun, pomorandža)
Malo čistog želatina
   Pažljivo pomešati i naneti na kožu. Ostaviti da deluje 20-25 minuta.
   Pomorandža je izvor C vitamina, žumance daje vlažnost i jedrinu, med hidrira a sok ima ulogu pilinga izumrlih ćelija kože, stimulišući stvaranje novih ćelija.
Avokado maska za telo
2 avokada izmiksirana u pastu
3 supene kašike morske ili čiste soli
¼ šolje meda
Sok i izrendana kora od 2 sveža limuna
¼ šolje prirodnog kokosovog ulja
   Pomešati sve sastojke u kremast proizvod. Naneti na kožu i ostaviti 10-15 minuta da deluje, a zatim žustro trljajući isprati toplom vodom. Preparat se može sačuvati 2 do 3 dana u frižideru.
   Avokado sadrži pravo bogatstvo vitamina A, D i E, kao i proteine, lecitin, kalijum i beta-karoten. Sadrži i steroline koji su odlični u zaceljivanju kože oštećene sunčanjem i redukovanju staračkih fleka.
Maska za lice od jagoda
½ šolje svežih jagoda
1 supena kašika svežeg mleka
1 supena kašika pirinčanog brašna ili kukuruznog štirka
Pomešati sve sastojke da se dobije glatka pasta. Rasporediti po licu i vratu i ostaviti 20 minuta. Isprati toplom vodom. Praktikovati dva puta nedeljno.
   Jagode sadrže prirodni antioksidans, koji deluje regenerativno na kožu i usporava njeno starenje. Salicil acid u jagodama otklanja izumrle ćelije, otkrivajući glatku, blistavu kožu.
Kajsija i papaja za čišćenje lica
1 kašičica samlevenog jezgra kajsije
3 kašike „mesa“ kajsije
3 kašike zrelog „mesa“ papaje (krajem proleća ili početkom leta proizvod je najbolji)
   Pomešati sve sastojke i naneti na lice i vrat. Ostaviti 20 minuta da deluje. Nežno oprati. Umesto jezgra kajsije može se upotrebiti ovseno, zobeno brašno.

Prolećni umor

   Naučnici u različitim segmentima često upoređuju funkcionisanje ljudskog organizma sa životinjskim i biljnim  vrstama. Kada je reč o godišnjim dobima, proleće znači buđenje biljnog i životinjskog sveta, dok većina ljudi baš tada oseća umor. Eksperti kažu da na ovaj prolećni umor utiče duži dan, što remeti bioritam i hormonske cikluse.
   Prolećni umor uključuje pospanost, manjak koncentracije, gubitak apetita i, u nekim slučajevima, vrtoglavicu.
   Sada je pravo vreme pozabaviti se namirnicama koje će odagnati ovo stanje.
   Od povrća u ishranu treba uvrstiti što više zelenog, lisnatog. Ren pomaže u otklanjanju umora, bogat je vitaminom C i ubraja se u prirodni antibiotik. Celer sadrži kalijum, dovodi u ravnotežu telesne tečnosti i sprečava upale i bolove u zglobovima. Popraviće krvnu sliku i cirkulaciju. Slično dejstvo imaju i cvekla, šargarepa, rotkvice i keleraba.
  Od žitarica prednost se daje ječmu, prosu, heljdi i raži.
   Kada je reč o voću, veoma je važno jesti  jabuke jer sadrže visok nivo pektina koji budi organizam. Sadrže i A, B i C vitamine i gvožđe. Proizvodi od šipka otklanjaju prolećni umor, malaksalost i bezvoljnost, kao i sve ostale tegobe povezane sa nedostatkom vitamina C.
   Profesori sa Konkuk seulskog univerziteta poručuju da su zdrava ishrana i malo vežbi sasvim dovoljni za prevazilaženje prolećnog umora. Evo i nekoliko njihovih saveta:
   1. Izbegavajte cigarete, kafu i alkohol.
   2. Ne preskačite doručak, ali ni ostale redovne obroke. Doručak obezbeđuje pokretačku snagu, ali i sprečava suvišno unošenje hrane tokom dana.
   3. Uradite nekoliko jednostavnih vežbi istezanja i hodajte radi opuštanja mišića. To će pomoći i boljem snu, a sprečiće pospanost tokom dana.
   4. Odremajte u toku dana do 20 minuta. Ako spavate više od 30 minuta, to može poremetiti vaš noćni san.
   5. Otvorite prozore i provetrite prostorije. Zatvorenom prostoru možda nedostaje kiseonik.
   Ovi stručnjaci još napominju da su osećaj umora i tromosti dva (od mnogih) simptoma hepatitisa, anemije, bolesti jetre i štitaste žlezde, pa ako traju  duže od 3-4 nedelje, ipak je potreban savet lekara.

   Bližimo se sezoni godišnjih odmora. Neko će koristiti dane od prošlogodišnjeg, neko od ovogodišnjeg. Prezaposleni i oni mnogobrojniji, nezaposleni, ni jedne. U turističkim agencijama kažu da su polasci zaključno sa majem rasprodati. Najtraženija je Grčka i za polaske u junu može se pronaći još neko slobodno mesto.
   Banke su počele da primaju zahteve za subvencionisane potrošačke i gotovinske kredite za kupovinu isključivo domaćih proizvoda, a u paroli „kupujmo domaće“ našla su se i turistička putovanja u zemlji. Kamata je fiksna i iznosi 7,5 odsto godišnje. U turističkim agencijama kažu da su oni koji mogu da priušte letovanje najmanje zainteresovani za odmarališta u Srbiji i da ovi krediti neće imati većeg uticaja.
Kako naši sugrađani provode godišnji odmor:
   Žaklina Samardžija (42), mašinski inženjer:
   - Godišnji odmor uglavnom provedem na moru: Grčka, Tunis, Turska. Za ovo leto još ne znam, ali sigurno ću negde otići.
   Jelena Savović (46), mašinski tehničar:
   - Samo suprug radi, školujemo dvoje dece tako da već godinama nigde ne idemo na odmor.
   Milica Šolajić (20), student:
   - Godišnji odmor provodim na moru u Hrvatskoj. Malo u sopstvenoj režiji, malo kod rođaka.
   Mića Damjanović (72), dipl. pravnik u penziji:
   - Imam rođake na Kipru pa provedem tamo svakog leta po mesec dana. Ove godine ću da idem bar dva puta u Vrnjačku Banju iz zdravstvenih razloga.
   Aleksandra Popović (31), dipl. slikar:
   - Poslednje tri godine letnji odmor sam provodila u Holandiji i Belgiji, pa će tako biti i ove godine.
   Miloš Jovanović (37), ekonomista:
   - Supruga ne radi, imamo troje dece pa odavno ne mislimo o godišnjem odmoru.

NEDELJNI RECEPT
Jagnjeća čorba

Potrebno:
600gr jagnjećeg mesa
3 kisele paprike
1 kiseo paradajz
3 šargarepe
1 paštrnak
3 krompira
biber i so
kašika začina od sušenog povrća
1 ½ l vode
200gr kisele pavlake ili kiselog mleka
sok od jednog limuna ili vinsko sirće
malo ulja

Priprema:
Iseckanu papriku, paradajz, šargarepu i paštrnak propržiti u ulju. Dodati meso, začin od sušenog povrća i naliti toplom vodom. Kada čorba provri, dodati krompir iseckan na kocke, biber i so po ukusu. Kuvati na tihoj vatri dok meso ne omekša. U činiju za služenje umutiti kiselu pavlaku i naliti vrućom čorbom. Po ukusu dodati limunov sok.

Urođene i stečene anomalije dojke

Urođene anomalije dojke nastaju zbog poremećaja u njenom evolutivnom ravoju, počev od mamarnih nabora do konačnog uobličenja u konačni izgled dojke.
   Anomalije se odnose na: anomalije broja, veličine, položaja i strukture.
Ginekomastija se odnosi na jednostrano ili obostrano uvećanje žlezdanog i stromalnog tkiva dojke u muškarca i može biti neonatalna, adolescentna, senescentna (viđa se posle 60-te godine života) kao i kod sindroma hipogonadizma.

Benigne bolesti dojke

Displazični procesi u dojkama
   Od svih patoloških promena u dojkama najzastupljenije su benigne lezije u 70% slučajeva. Najčešći su displazni procesi, zatim fibroadenomi, intraduktalni papilomi i duktektazije.
Fibrocistična displazija i fibroadenomi preovlađuju u žena u generativnom periodu, dok u starijih i postmenopauznih žena preovlađuju intraduktalni papilomi i duktektazije.
   Fibrocistična bolest dojki češća je u žena između 20 i 50 godina života, ali je najveća učestalost u četvrtoj i petoj deceniji. Ređa je pre dvadesete, a retka u postmenopauznom periodu. Češća je u žena koje nisu rađale, kao i u onih sa hormonalnim poremećajima, zatim u vreme trudnoće i laktacije. Osnovnim uzrokom smatra se ovarijska disfunkcija u kojoj postoji manjak progesterona, uz relativan ili apsolutni višak estrogena. Prema kliničkim simptomima osnovne grupe bolesti su:
- mastalgija - bol - u menstrualnom ciklusu i posledica je povećane prokrvljenosti dojke   
- nodularnost, kada dojka izgleda slikovito rečeno kao „vreća pasulja“, a odgovara brojnim cističnim promenama i
- sekrecija iz dojki kao najređi znak i odgovara „vlaženju“ iz bradavice dojki i može biti različitog izgleda, od mlečnog do krvavog.
Zapaljenski procesi u dojkama
   Mastitis je zajednički naziv za sve zapaljenske procese u dojci koji mogu biti infektivne i neinfektivne prirode, nespecifični i specifični, akutni ili hro- nični i lokalizovani ili difuzni.

Nastavak u sledećem broju

EKOLOŠKI KLUB „ZELENI PUTOKAZI“ IZ RAŠKE NASTAVLJA AKCIJE
Kreću karavani

RAŠKA - Pešačkim karavanima aktivisti Ekološkog kluba „Zeleni putokazi“ iz Raške otpočinju akcije na čišćenju smetlišta i novih divljih deponija koje na području ove opštine niču kao pečurke posle kiše. Svoje aktivnosti usmerili su i na očuvanju prirodnih lepota na Goliji i Kopaoniku. Ova ekološka organizacija do sada je okupila blizu 200 aktivnih članova sa ciljem da zaštite životnu sredinu u ovim krajevima.
   - Sve naše akcije i ekološke edukacije koje organizujemo imaju isključivo za cilj da ljudi zavole i čuvaju prirodu i sva njena bogatstva, ali mi idemo i korak dalje sa namerom da proširimo svoje delatnosti, jer pred nama su veoma značajni projekti koje ćemo realizovati ove godine kako bismo još više poboljšali životnu sredinu na ovim prostorima - ističe Zoran Simović, predsednik Eko kluba „Zeleni putokazi“.
   Osim što organizuju redovne akcije na čišćenju grada i okolnih mesta u opštini Raška, aktivisti ovog Eko kluba sagradili su i izletište Izvorak kod manastira Stara i Nova Pavlica. Jedan deo ovog izletišta čini šest izvora, a u drugom delu je kućica sa nadstrešnicom i tribina za publiku.
   - U saradnji sa Kulturno-umetničkim društvom „Brvenica“ na ovom divnom mestu organizujemo i večeri folklora, sabore frulaša i pevačkih grupa, kvizove, slikarske izložbe i druge manifestacije sa raznim drugim kulturnim sadržajima, a sa ciljem da čuvamo i naše tradicionalne vrednosti. U dogledno vreme ćemo potpuno preurediti i širi prostor od nekoliko ari oko samog izletišta koje se prostire do obale reke Ibar - kaže Zoran Pokimica, potpredsednik Eko kluba „Zeleni putokazi“ iz Raške.

VANDALI
Grupa nepoznatih vandala je pre nekoliko dana demolirala izletište "Izvorak", gde je odredište Ekološkog kluba „Zeleni putokazi". Izgrednici su polomili stolove i klupe i naneli manju materijalnu štetu.
N. Gajtanović

Ulaganje u zdravlje je najznačajnije ulaganje za održivi razvoj društva i zemlje

   Zdravlje ima ključni uticaj na sposobnost ljudi da žive svakodnevni život, na doprinos društvenom i ekonomskom razvoju, odnosno opšti uspeh zemlje. Stoga zdravlju treba prići kao velikom nacionalnom resursu koji zaslužuje kontinuirani strateški razvoj. Pored toga, pravo na zdravlje i zdravstvenu zaštitu je jedno od osnovnih ljudskih prava i svi bi trebalo da uživaju u najboljem zdravlju - svaka osoba u Srbiji treba da ima priliku na izbor zdravih načina života i život u okruženju koje daje podršku zdravlju.
Životna sredina sa svojim fizičkim, biološkim, hemijskim, društvenim i psihosocijalnim faktorima ima značajan uticaj na zdravlje ljudi, iako njihovo dejstvo na zdravlje može biti primećeno uglavnom nakon mnogo godina. Prema dostupnim procenama, oko jedne trećine zdravstvenih problema može biti direktno povezano sa faktorima životne i radne sredine. Deca, trudnice i stari su naročito osetljivi na uticaj rizičnih faktora iz životne sredine.
U Srbiji je procenat stanovništva koji ima priključak za vodu u kući, odnosno stanu visok i iznosi 95,2%, a bezbedne izvore vode za piće koristi 99,1% populacije, što predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na 2000-tu godinu. Ovako visok procenat priključenosti na sistem vodosnabdevanja i dostupnost vode za piće svrstava našu zemlju u grupu razvijenih zemalja. Kvalitet vode za piće razlikuje se od okruga do okruga i zavisi od samog porekla vode, sastava zemljišta i tehničko-tehnološkog tretmana prerade vode. U poslednjih deset godina, uočen je trend poboljšanja mikrobiološke ispravnosti i fizičko-hemijskog kvaliteta vode za piće.
Uticaj zagađenja vazduha doprinosi razvoju hroničnih respiratornih bolesti. Glavni izvori aerozagađenja u Srbiji pripadaju energetskom sektoru (termo-elektrane), rafinerijama nafte, lokalnim toplanama, kućnim ložištima na tečna i čvrsta fosilna goriva, saobraćaju, kao i nesanitarnim deponijama čvrstog otpada, dok su glavni uzroci aerozagađenja sagorevanje nekvalitetnog lignita, neracionalno i neefikasno trošenje energije, neefikasne tehnologije sagorevanja fosilnih goriva, kao i neadekvatno održavanje industrijskih postrojenja. Među najznačajnije zagađivače vazduha spadaju rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, cementare u Beočinu, Kosjeriću i Popovcu i hemijski kombinati u Pančevu, Kruševcu, Šapcu i Smederevu. U sve većem broju naselja obavlja se kontinuirano merenje osnovnih parametara zagađenja vazduha.
U Srbiji je posebno kritična oblast upravljanja čvrstim i tečnim otpadnim materijama, naročito medicinskim otpadom. Otpad se prikuplja neselektivno, pa se često u komunalnom otpadu nalaze i pojedine kategorije industrijskog i medicinskog otpada.
Kada je u pitanju čvrsti otpad, najveći problem je njegovo nekontrolisano odlaganje i stvaranje „divljih“ deponija. U cilju otklanjanja i umanjenja uticaja rizičnih faktora na zdravlje stanovništva poslednjih godina intenziviran je multisektorski pristup. Rešavanje problema medicinskog otpada, uvođenjem njegovog organizovanog odlaganja, započeto je 2006. godine i uspešno se nastavlja. 
Procena zdravstvenih rizika radne sredine i efikasan sistem zaštite zdravlja na radu koji utiču na umanjeno dejstvo rizika po zdravlje radnoaktivnog stanovništva nisu dovoljno razvijeni u Srbiji. Oni bi trebalo da dovedu do smanjenja povreda na radu, profesionalnih oboljenja, a samim tim i gubitka radnih sati i smanjenja radne sposobnosti.
Zdravi građani su temelj razvoja svake zemlje, jer samo zdravi ljudi doprinose socijalnom i ekonomskom razvoju. U tom svetlu, sistem zdravstvene zaštite se ne može posmatrati kao potrošnja, već investicija u ostvarivanju sveukupnog razvoja društva.
Dr Nebojša Dimitrijević

Ribolovni savez Kraljeva u Savezu ribolovaca Srbije

KRALjEVO - Upravni odbor Ribolovnog saveza grada Kraljeva imao je 10. aprila duži radni sastanak sa predsednikom Saveza sportskih ribolovaca Srbije gosp. Draganom Boškovićem, gde su u veoma otvorenom razgovoru razmenjene informacije o dešavanjima u Savezima. 
   Predsednik RSGK  Milanko Stančić je upoznao predsednika SSRS Boškovića, o motivima, ciljevima, i opravdanosti udruživanja klubova u Savez i prezentovao mu plan daljih aktivnosti kako takmičarskih, tako i svih drugih aktivnosti vezanih za ribolov.
   Takođe je istakao da očekuje da i ostali legitimni i registrovani klubovi na teritoriji grada Kraljeva pristupe RSGK kao ravnopravne članice i tako pomognu da se prevaziđe postojeće stanje i poznati problemi i da kraljevački ribolov ponovo zauzme mesto koje mu i tradicionalno pripada.
   Predsednik SSRS Dragan Bošković je izrazio zadovoljstvo pokrenutom inicijativom RSGK, podržao nastojanja da se stabilizuje situacija po pitanju ribolova i da ponovo počne da zrači pozitivna energija sa kraljevačkih voda gde se rađaju vrsni i vanserijski ribolovci okupljeni samo oko jedne zajedničke ideje da svima bude bolje, da vlada prijateljstvo i bude pošteno na vodi.
   Takođe je podržao stavove RSGK da samo legitimni takmičari iz registrovanih klubova mogu da učestvuju na takmičenjima u organizaciji SSRS i dodao da se moraju ispoštovati kalendar takmičenja, sportski pravilnici, licencirane sudije i kotizacije propisane pravilnikom SSRS.
   Na sastanku je i potpisana pristupnica Ribolovnog Saveza grada Kraljeva Savezu sportskih ribolovaca Srbije, a predsednik Bošković je poželeo dobrodošlicu u ime SSRS.
   I ostali članovi UO RSGK, Vukomanović (Plovak-Adrani), Žojić (Žiča-Žiča), Planojević (Đurđevdan-Mat. Banja) i Miletić (Studenica-Ušće) su izrazili zadovoljstvo pristupanju RSGK  Savezu i činjenici da je po automatizmu RSGK postao član Sportskog Saveza Srbije i preneli su pozdrave Predsednika Skupštine RSGK g-dina Milomira Šljivić i ostale dva člana UO RSGK : Nedića (Magnohrom-Kraljevo) i Vuksanovića (Lav-Lopatnica Kraljevo) koji nisu prisustvovali sastanku. Dva Saveza su se na kraju dogovorila da koordinirano rade i usmere aktivnosti ka dobrobiti srpskog ribolova, prijateljstva među ljudima i očuvanju životne sredine.
Goran Miletić

   Sredinom prošlog veka udice su predstavljale pravo malo bogatstvo i uglavnom su se pravile ručno, najčešće savijanjem špenadli. Danas se udice prave od savremenih materijala otpornih na različita naprezanja, koroziju, pri tom koristeći posebne hemijske postupke oštrenja (specijalnim brusevima), jer za dobru udicu je najvažnije da bude oštra i omogući bolje prodiranje kroz nepce i usta ribe, ali i da omogući potpunu kontrolu pri zamaranju.
   Poslednja karika u lancu koja ulov znači je udica pa na taj deo pribora moramo obratiti posebnu pažnju jer od kvaliteta udice zavisi i uspešan ribolov budući da znamo da odlučujuće opterećenje pada na taj komad čelika. Danas u ponudi imamo udice različitih veličina, oblika i namene (sa dužim ili kraćim vratom, sa pravim ili savijenim jezičkom, sa ili bez kontra kuke, više ili manje otvorene), tako da većina plovkaroša u svojim ribolovačkim kutijama imaju mnoštvo udica od kojih uglavnom koriste nekoliko modela u koje najviše imaju poverenja, a ostale modele čuvaju u rezervi ili za upotrebu u krajnjoj nuždi.
   Udice treba kontrolisati tokom pecanja, a naročito nakon ulova ili kačenja za podvodne prepreke jer će i jedva vidljivo zakrivljenje vrha udicu učiniti tupom i neefikasnom, što nas može koštati ulova.
   Izbor udice zavisi od veličine ribe koju lovimo, gabarita mamca i načina na koji ga riba uzima u konkretnom slučaju. Ipak do toga se dolazi kroz iskustvo i eksperimentisanje. Pravi izbor je gotovo nemoguće napraviti pre no što tačno ne sagledamo uslove na terenu odnosno mesto pecanja. Zato ne bi bilo loše da u svom priboru imamo nekoliko različitih modela kako bi bili spremni za sve situacije.
  Većina udica koje se danas mogu kupiti naoštrene su hemijskim putem pa se relativno brzo tupe. Udice ovog tipa nemoguće je mehanički oštriti malim brusom ili finom turpijom već kada se istupe moramo ih zameniti novim, a to isto važi i za situacije kada prilikom kontriranja često promašujemo ribu odnosno ne kačimo je. Veličina udice se obeležava posebnim oznakama izraženim u brojevima, tako što je brojna vrednost veća udica je manja i obrnuto.
   Za sitnu belu ribu koriste se udice veličine od No18-22, za srednje krupniju od No10-16, za šarana i soma od No 4-10 (za soma se koriste i veće).    Jednokrake udice prema načinu vezivanja mogu biti sa ušicom ili sa pločicom (udice za mušičarenje uvek su sa ušicom). Višekrake udice se koriste za lov na grabljivice i mogu biti ređe dvokrake, a uglavnom su trokrake. Zbog oštrine sa udicama treba pažljivo rukovati jer se nepažnjom lako možemo ubosti.
   Vezivanje udice za najlon obavlja se posebnim ribolovačkim čvorom. Izgledaju komplikovano, ali uz malo vežbe postaju jako jednostavni. Oni obezbeđuju da udica bude čvrsto vezana za najlon i da taj spoj pre svega bude jak i pouzdan. Loše vezana udica prilikom zatezanja pokidaće najlon i na taj način se može izgubiti ulovljena riba.
Bojan Zupan

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

„Bronzani opanak“ otputovao u Leposavić

LEPOSAVIĆ - Za šest dana koliko je trajao Festival folklornih ansambala „Zlatni opanak“ u Valjevu je prodefilovalo više od 6.500 folkloraca iz Srbije i okolnih zemalja. „Zlatni opanak“ je pehar u obliku srpskog opanka šiljkana težine 9 kilograma izliven u bronzi. Po oceni stručnog žirija ovaj trofej je pripao Centru za negovanje tradicionalne kulture „Abrašević“ iz Kragujevca, „Srebrni opanak“ je dodeljen Gradskom KUD-u „Abrašević“ iz Bačke Palanke, a „Bronzani opanak“ osvojilo je KUD „Kopaonik“ iz Leposavića. Nagradu za najbolje rekonstruisanu narodnu nošnju dobilo je takođe KUD „Kopaonik“ iz Leposavića.
   Kulturno umetničko društvo iz Leposavića radi uspešno već 11 godina. Kroz društvo je prošlo oko 1.200 članova što je za mesto od 20.000 stanovnika koliko ima Leposavić veoma veliki broj. Iza KUD-a „Kopaonik“ je 16 međunarodnih festivala i preko 500 regionalnih nastupa, što govori o izuzetnom radu ovog KUD-a.
   Direktor KUD-a je Đorđe Lakušić koji je veoma zadovoljan postignutim uspesima na proteklom festivalu u Valjevu.
   - Ovo je peti put da učestvujemo na ovom prestižnom festivalu. Do sada smo osvajali neke manje nagrade, ali ništa manje vredne, kao što su majstorski izvođači na instrumentima. Ovogodišnji „Bronzani opanak“, ili treće mesto je dobar uspeh ako se uzme u obzir da smo se veoma malo pripremali za ovaj Festival. Ponosni smo i na najbolje rekonstruisanu nošnju koja se odnosi na kostim koji se koristi u igrama iz Peći. Puno rada i para smo uložili u ovaj kostim koji smo uradili zahvaljujući etnografskom muzeju Priština, čije je sedište u Beogradu. Po analizama je zaključeno da se kostim koristio i pre vladavine Obrenovića, što još jednom govori o vremenskoj vrednosti kostima - kaže Đorđe Lakušić.
   KUD „Kopaonik“ radi u svojim prostorijama u okviru Centra za kulturu Leposavić i ima punu podršku lokalne samouprave i meštana Leposavića. Prvo sledeće gostovanje biće 24. aprila u Čačku i to je odgovor na poziv KUD „Abrašević“ iz Čačka za zajednički koncert. U planu je i gostovanje u Raški. Životni projekat je da se 11 kosovskih koreografija koje su na repertoaru ovog društva izvedu na terenu, odnosno na mestima iz kojih potiču ove igre, Vučitrnu, Prizrenu, Peći i ostalim mestima na Kosovu i Metohiji.
D. Matović



Naša prošlost br. 9

KRALjEVO - U petak je u galeriji Narodnog muzeja predstavljen je 9. broj časopisa „Naša prošlost“ koji izlazi u izdanju Narodnog muzeja Kraljevo i Istorijskog arhiva Kraljevo. Broj je posvećen jubilejima ove dve kulturne institucije 60 godina Muzeja i 50 godina Arhiva. O novom broju gorili su prof. dr Miroslav Timotijević i prof. dr Radivoj Radić. Novi broj je između ostalog doneo studije prof. dr Slavenka Terzića o istorijsko geografskim predstavama o Staroj Srbiji u Evropi, dr Vesne Sarić Peno o pojačkoj umetnosti u Vizantiji neposredno i u vreme Svetog Save, mr Dragoljuba Danilovića o srpskim crkvenim pomenicima i indetifikaciji ličnosti u Srednjem veku, priloge Olega Romanova, Dragana Draškovića, slovo akademika Nikole Hajdina sa otvaranja izložbe „Doba svetlosti“ u galeriji SANU i besedu sa otvaranja stalne postavke kraljevačkog muzeja dr Tatjane Cvijetičanin.
A. Marić



Radionica za konzervatore

KRALjEVO - Prošle nedelje je u Narodnom muzeju u Kraljevu održan dvodnevni seminar iz ciklusa radionica preventivne konzervacije na temu „Menadžment u konzervaciji“. Radionicu su održali Mila Popović Živančević, Vesna Živković i Veljko Džikić. Na seminaru koji su organizovali u saradnji sa kraljevačkim Muzejom, Centralnim institutom za konzervaciju u Beogradu i Ministarstvom kulture Republike Srbije, učestvovali su polaznici iz muzejskih ustanova iz Kraljeva, Čačka, Sirogojna, Novog Pazara, Trstenika, Kruševca, Bora i Vrnjačke Banje.
Aleksandar Marić.



„Šarenijada“ nagrađuje najuspešnije

RAŠKA - U okviru prolećne akcije pod nazivom „Šarenijada“ Omladinski savez Raške je raspisao likovni konkus za predškolce, osnovce i srednjoškolce sa teritorije opštine Raška. Mladi umetnici su slikali na pet zadatih tema, raznim tehnikama. Po rečima Nadice Vujanac, sekretara Omladinskog saveza, odziv je bio izuzetan.    Na konkurs je pristiglo 249 radova i svaki je na svoj način bio zanimljiv i lep sa posebnom porukom. Do izražaja je došao dečiji optimizam, radoznalost i dečja kreativnost. Tročlani žiri je odabrao najbolje radove u četiri starosne kategorije, a autori će biti nagrađeni 19. aprila prilikom otvaranja zajedničke izložbe u Galeriji Centra za kulturu Gradac u Raški.
   Te večeri će biti uručene diplome i nagrade i učesnicima literarnog konkursa „Najlepša reč mama“ koji je organizovan u saradnji sa Omladinskim savezom iz Vranja.
   Izložba likovnih radova koji su nastali tokom „Šarenijade“ biće upriličena u  ponedeljak 19. aprila od 18 sati u galeriji Centra za kulturu Gradac u Raški.
D. Matović



Barili u muzeju

KRALjEVO - U utorak je galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu otvorena je izložba slika Milene Pavlović Barili iz fonda Muzeja savremene umetnosti iz Beograda. Izložbu koja se satoji iz 15 ostvarenja poznate umetnice, kojoj je bila i posvećena prošla godina u kojoj se navršilo sto godina od njenog rođenja, koncipirala je Žana Gvozdenović, kustos zbirke slikarstva do 1945. godine, Muzeja savremene umetnossti. Izložba je pre Kraljeva postavljena i u Galeriji Matice srpske Novi Sad, italijanskom kulturnom centru u Beogradu i Srpskom kulturnom centru u Parizu.       
A. Marić

K V A K A

Uštve

   Prošlu nedelju obeležile su UŠTVE. Ko je to, ko su to uštve? Da li su to samo pojedinci ili i koalicije (u politici)? Kome i čemu služe, kada nisu na vlasti, kome i čemu služe kada na vlasti jesu? Kako se ponašati prema uštvi ako je to tvoj otac ili majka, brat ili sestra, sin ili ćerka, komšija ili komšinica, sugrađanin ili sugrađanka? Kako to da uštva može biti nastavnik? Kako to da uštva može biti profesor? Kako to da uštva može biti pravnik? Kako to da uštva godinama šeta gradom i niko da je prepozna? Kako će to uštva da šeta narednih godina kada je već prepoznata? Kako da se čovek ponaša prema uštvi kada je susretne u gradu? Da li uštvi ima leka? Da li uštvu treba lečiti ili jednostavno otpisati, kao otpad? Da li treba osnovati posebnu bolnicu za obolele, ako je to bolest? Ako je bolest da li je zarazna?
   Ako čovek susretne uštvu, na raspolagalju ima sledeće sinonime kojima je može pozdraviti! Može izabrati samo jedan, a može i sve ako je uštva spremna da sasluša: ništavac, ništavilo, ništar, ništarija, ništica, ništićević, ništa, nikogović, ništačovek, ništaroba, splačina, niko i ništa, rđa, rđobitna, nitković, nepuković, nemrčipuška, marka, fukara, fuljara, bruka, pogan, poganština, poganac, seronja, gad, strvina, đubre, hulja, neznalović, izrod, nevaljalac, siromah.
   Evo kako Srbi i srpski pisci objašljavaju pojedine reči koje smo nabrojali:
   Ništavac, ništavilo, ništar, ništarije, ništica, ništićević - srodne su i po značelju i po korenu NIŠTA i označavaju lica ili stalje bez ikakve vrednosti, bez čojstva, ponosa, sitne duhove, nepouzdane i bez ponosa, sklone rđavom životu i nepoštenom radu. Niko i ništa kaže se za onoga što ne pretstavlja ni lice ni stvar, što ne vredi ništa. Fukara, uštva, fuljara, bruka nazivi su za onoga ko je bez ponosa, rđav, nepošten, ništavac, ko se bedno ponaša, ulizički drži, bez ponosa i sklon da iz svoje bede učini nešto rđavo, nedostojno. Pogan poganština naziv je koji se daje onome ko je sitan i nevaljao u postupcima, zajedalo, ništarija, bez svesti o poštelju i sav beznačajan. Gad je naziv za onoga ko nema obraza ni srama. Strvina je naziv za onoga ko je odvratan kao odrana mačka, ili lipsalo bilo koje živinče. Đubre je neko ne mora biti prljav i štrokav spolja, smrdljiv, ali je po postupcima, životom i radom nizak, odvratan, gadan.
   Naravno da na prethodno postavljena pitalja ja nemam odgovora, jer sam do sada izbegavao da se srećem sa takvim ljudima (priznajem da sam neke sretao, družio se čak, ali nisam prepoznavao, mimikrijom skrivene UŠTVE). Ja se zahvaljujem pojedincima i koaliciji koja mi je dala podstrek, primerom, da se pozabavim ovim pitaljem. U narednim brojevima ovih novina, ako urednik ne bude pritegnut da melja koncepciju (videti slučaj Rodić), ja ću za svaki sinonim ove reči UŠTVA, napisati priču, pesmu, aforizam ili epigram, crticu ili epitaf. U međuvremenu istraživaću, koliko mi to mogućnosti budu dozvoljavale, kako bih mogao da odgovorim na napred postavljena pitalja.
   Da napomenem, da shodno tome u kakvoj demokratiji živimo, ja neću biti toliko hrabar da pojedinačno pripomenem imena uštvi koje su me podstakle da se bavim ovim istraživaljem, pa ni imena novih primera, ali ću pokušati da budem dovoljno jasan, tako da će svako moći uštvu da prepozna u ranom stadijumu, pa da je ili leči (ako mu je rod) ili izbegava.
Petar Krivokuća

Nevidljivi

SPORT
FREEBIKING
Preko Velike Brezovice na 128 točkova

   Može li se na jednodnevnoj freebiking vožnji na nekoj planini u Srbiji okupiti 64-oro bajkera? Ono što se dogodilo u subotu, 10. aprila na zapadnim obroncima Kučajskih planina i ova reportaža su očigledan dokaz da može!
   Između 9 i 10 sati ujutro na parkingu u malom rudarskom mestu Resavica stizali su jedan za drugim automobili natovareni biciklima iz desetak gradova Srbije (Niš, Kraljevo, Kragujevac, Ćuprija, Pančevo, Zrenjanin, Beograd, Novi Sad), a Jagodinci su došli kombijem sa prikolicom do parkinga na Pasuljanama i tu čekali da im se ostatak ekipe, nakon 6 km uspona, priključi za uranjanje u Kučajske divljine. Izgleda da su svi bili željni proleća...
   Ova, zbog neočekivano duge i snegom izdašne zime već odložena tura, već sa svojih desetak stranica komentara na freebiking forumu nagoveštavala je ogromno interesovanje, ali je ipak bilo teško naslutiti da će ukupan broj učesnika 2,5 puta nadmašiti do sada najmasovniju freebiking vožnju, onu po Staroj planini avgusta prošle godine. Iako su se meteorolozi svojski trudili da nas pokolebaju, čak i kiša pred sam polazak sa parkinga u Resavici pljuckala desetak minuta u nameri da nas izblefira, naše spremne kabanice i čelična volja da ovaj krug izvezemo nisu dali nimalo prostora defetizmu - ubrzo nas je sunce ogrejalo, mada je kasnije, kako smo napredovali preko Kučajskih prostranstava, duvao sve jači hladan vetar, a sunce sve više delovalo zubato... Svima je postalo jasno da priča o Kučaju kao „srpskom Sibiru“ nije puka metafora. Kada smo već na Maloj Brezovici počeli da viđamo prve krpe zaostalog snega, bilo je jasno da to nije naš poslednji susret sa snegom. Nakon ručka na prostoru šumskog gazdinstva Velika Brezovica mogao sam da pokušam ljudima malo da olakšam napor i sprečim snežnu avanturu po severnim padinama Palčine tako što bih promenio maršrutu i proveo ljude kraćim i lakšim putem do Valkalucija. Ali, bilo bi to isuviše ziheraški, a u freebiking turama ipak mora da bude barem malo avanture i neizvesnosti! Po komentarima i utiscima sa ture vidim da to malo guranja kroz rastopljen sneg i vodu i blato koji su ostali za njima, ljudima nije pokvarilo raspoloženje, zbog čega mi je osobito drago.
   Posle svih uloženih napora, što je uključilo čak oko 1.100 m uspona do isto toliko visoke najviše tačke ovog 58 km dugog kruga, usledila je zaslužena nagrada - 23 km čistog nizbrdnog užitka do Resavice, preko bajkovitog, ušuškanog i dobro skrivenog Valkalucija, pored magičnog vodopada Prskalo, ništa manje lepom dolinom Nekudova i pored zasrašujućeg grotla Uvirala, ponora Nekudova.
   Bio je ovo pravi trijumf ideje slobodnog biciklizma, gde nije bilo bitno da li je učesnik ture mlad ili star, mršav ili debeo, kilav ili u top formi, da li ima fensi opremu i bicikl od 3.000 evra ili buvljačku šklopociju, farmerke i starke - svih 64 učesnika su u ovome podjednako uživali, svako je trasu provezao svojom brzinom, neki su non stop škljocali, neki su prosto upijali daljine i opuštali se, a svi zajedno su, makar na jedan dan, zaustavili vreme i bili daleko od šizofrene svakodnevice i briga.
   I većina je obećala - vidimo se uskoro ponovo!
Korisna adresa: www.freebiking.org
Najave vožnji: forum.freebiking.org
Aleksandar Veljković



BICIKLIZAM
Uspeh kadeta Metalca

   Na Međunarodnoj biciklističkoj trci „Kadeti oko Beograda“ u konkurenciji 70 najboljih biciklista iz Slovenije, Mađarske, Bugarske, Slovačke, Hrvatske i Srbije biciklisti Metalca ostvarili su veliki uspeh. Miloš Borisavljević je zauzeo  7. mesto u generalnom plasmanu i kao najbolji takmičar iz Srbije poneo lovor pobednika Lige, dok je njegov klupski drug Marko Polumirac zauzeo je treće mesto. Ekipa Metalca bila je ubedljivo prva u konkurenciji najboljih ekipa iz  Srbije, dok je u konkurenciji 15 ekipa iz 6 zemalja zauzela 4. mesto.
   Trka je vožena u 3 etape, Begrad - Barajevo, Barajevo - Avala i Beograd - Lazarevac, a Miloš Borisavljević je u svim etapama bio najbolji srpski vozač.
E.I.



FUDBAL - OMLADINSKA LIGA SRBIJE - 22. KOLO
Anemični omladinci Sloge

Sloga - BSK 0:2 (0:1)

KRALjEVO -  Stadion Stari aerodrom. Gledalaca 100. Sudija: Dragan Čolović (Baljevac). Strelci: Novaković u 33. Rnđić u 80. (BSK). Žuti karton: Trajkovski (BSK)
Sloga: Jorgić, Antonijević (Parezanović), Jevtović (Stevanović), Milovanović (Memedović, Miletić, Ćeha (Mladenović), Rovčanin, Vulić, Kilibarda, Gobeljić, Vukadinović, Milojević
BSK: Stefanović, Grban, Trajkovski, Miljković, Advigov, Čikarić, Novaković (Mijailović), Popović, Savković, Perić, Rnđić
Igrač utakmice: Novaković (BSK)
Ekipa iz Borče zasluženo nosi tri boda iz susreta sa ovoga puta anemičnim fudbalerima Sloge. Novaković je posle brze kontre izašao sam pred golmanom Sloge i doneo prednost svom timu. Deset minuta pre kraja pobedu je potvrdio Rnđić posle centaršuta Novakovića.
S.P.



FUDBAL - KVALITETNA LIGA SRBIJE - KADETI - 22. KOLO
Pobednik odlučen u prvom poluvremenu

Sloga – BSK (Borča) 3:0 (2:0)

KRALjEVO - Stari aerodrom. Gledalaca 100. Sudija: Darko Bogdanović (Kraljevo). Strelci: Radović u 10. Erac u 37. Nišavić u 59 (Sloga). Crveni karton: Grujičić (BSK)
Sloga: Mirjanić, Milo-savljević (Milenković), Radović (Parezanović), Pantić, Janićijević, Erac (Tasić), Gunjić, Nišavić (Ćuković), Anđelković (St. Jovanović), Sr. Jovanović (Tripković)
BSK: Grujičić, Arsić (Stanojlović), Stranković (Gazdić), Pavlović (Vijoglavin), Bran-ković, Isaković, Karanfilovski (Ivanović), Blagojević, Cvejić (Marjanović), Vukojević (Petrov), Nešić
Igrač utakmice: Marko Radović (Sloga)
U meču kadetskih ekipa Sloge i BSK iz Borče domaćini su već u prvom poluvremenu stekli kapitalnu prednost od dva pogotka. Mrežu gostiju je najpre zatresao Radović udarcem sa bele tačke. Prethodno je golman BSK-a Grujičić na nepropisan način u svom kaznenom prostoru zaustavio Nišavića i tako zaslužio isključenje. Na golu ga je zamenio Stanojković. Na 2:0 povisio je Erac, a asistent je bio Radović. Konačan rezultat postavio je Nišavić. Njega je na vreme uposlio Anđelković.
S.P.



FUDBALERI NOVOG PAZARA I PROLETERA IZ NOVOG SADA IGRALI - 0:0
Gosti - čvrst bedem

NOVI PAZAR – U jednoj od najkvalitetnijih utakmica koje su ove sezone odigrane u gradu na Jošanici, fudbaleri Novog Pazara i Proletera iz Novog Sada podelili su bodove igrajući - 0:0, u meču koji je odigran u okviru 22. kola Prve lige Srbije.
   U susretu koji je odigran na gradskom stadionu u Novom Pazaru pred oko 4.000 gledalaca, domaći fudbaleri su od samog početka krenuli sa veoma ofanzivnom igrom, te su preko Stojanovića, Pavlovića i Poturovića pokušavali da ugroze gol Novosađana, ali odbrana gostiju je bila na visini svog zadatka i odolela je svim napadima Novopazaraca.
   Takođe, i gosti su igrali nadahnuto i brzo, a u pojedinim trenucima i veoma agresivno, ali je zadnja linija Novog Pazara dobro funkcionisala, tako da je mreža golmana Dragana Starčevića ostala netaknuta. Uz puno trčanja, borbenosti i požrtvovanja i jednih, i drugih, podela plena je bila i najrealniji ishod ove izuzetno dobre utakmice, kojoj su jedino falili golovi.
   Posle odlaska šefa stručnog štaba Dušana Kljajića, Novopazarci još uvek nisu rešili pitanje prvog trenera, tako da je ekipu i u duelu sa Proleterom vodio menadžer Emir Plojović, a odluka o novom šefu stručnog štaba „plavih“, kako u klubu ističu, biće doneta u što kraćem mogućem roku, jer još uvek traju pregovori sa nekoliko stručnjaka.
   Inače, posle 22. odigranog kola, Novi Pazar zauzima sedmo mesto na tabeli sa 32 boda. Ovog vikenda, kada je na programu 23. kolo, fudbaleri Novog Pazara gostuju na popularnoj Detelinari, gde ih očekuje duel sa domaćim Novim Sadom.

PREGOVARAJU  SA  NEKOLIKO TRENERA
Pošto su pre dve sedmice ostali bez šefa stručnog štaba, uprava Fudbalskog kluba Novi Pazar još uvek nije rešila pitanje prvog trenera, tako da će „plave“ i ovog vikenda u okviru 23. kola Prve lige Srbije, kada gostuju na popularnoj Detelinari, gde ih očekuje duel sa Novim Sadom predvoditi menadžer Emir Plojović. Inače, u toku su pregovori sa  Zoranom Čolakovićem i još nekoliko stručnjaka.
- Kontaktiramo sa nekoliko trenera, ali glavni problem je što svi traže mnogo novca i nisu realni u svojim zahtevima. Smatram da ćemo ipak uskoro rešiti ovo pitanje - ističe menadžer Emir Plojović.
Da podsetimo, najpre je uprava kluba raskinula ugovor sa šefom stručnog štaba Dušanom Kljajićem, uz obrazloženje da su ga privatne obaveze sprečavale da se u potpunosti posveti timu, što je potvrdio i sam beogradski stručnjak. Na njegovo mesto postavljen je odmah pomoćni trener Fikret Grbović, ali je on podneo ostavku, jer nije želeo, kako je istakao, da mu se pojedini ljudi iz uprave mešaju u posao i da mu sastavljaju tim, tako da je ekipu u poslednja tri kola predvodio menadžer Plojović.
N. Gajtanović



Fudbaleri Bana nastavljaju sa odličnim igrama

RAŠKA - Fudbaleri raščanskog zonaša ni u četvrtoj utakmici od početka drugog dela prvenstva, nisu osetili gorčinu poraza. Na jednom od najtežih gostovanja, mlada ekipa iz Raške slavila je u Zvečanu pobedu nad domaćim Partizanom rezulatatom 2:0. Pogotke za raščanske „bele“ postigli su Ristović i Milan Mutavdžić. Od mogućih 12, fudbaleri Bana u prolećnom delu osvojili su 8 bodova, od toga sedam na gostovanjima. Zonaš iz Raške trenutno je na 7. mestu sa 32 osvojena boda.
B.Biševac


Kraljevački karatisti uspešni na Mećavniku

Kraljevo - U subotu 10. aprila na Mećavniku održan je karate kup „Mećavnik 2010“. Uz učešće oko dvesta takmičara iz 18 klubova karatisti kraljevačkih klubova ostvarili su zapažene razultate. Karatisti Ipona ostvarili su izuzetan rezultat osvojivši treće mesto u generalnom plasmanu i ukupno 17 medalja od čega 9 zlatnih. Takmičari SA-TA MI-ja osvojili su 15 medalja, od kojih su 8 zlatnih, dok su karatisti Reikona osvojili 2 zlatne i 2 srebrne medalje.
N. S.