Novi gradski čelnici
Tumačenje Zakona uslov opstanka nove vlasti
I građani krivi za poplave?!
Prazni fabrički pogoni
Potpisan protokol o saradnji
U Tavniku kod Kraljeva, investirali Švajcarci
Uz prvu jutarnju...
Ribolovačka ekološka priča
Iz Ribolovnog saveza grada Kraljeva
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, odbojka, fudbal, biciklizam

RETROVIZOR
Preopširni Tolstoj

   Koliko juče, saznali smo, mada smo i ranije tako nešto slutili, da đaci ne čitaju lektiru. I ne samo lektiru! Ne čitaju, majko moja, ništa što je duže od pola reda i što nije gluplje od knjiga Mir Jam, koje im njihovi roditelji ekranizovaše i objaviše u više desetina hiljada primeraka. Em da se oni obrazuju, em da im deca upoznaju pravi život. Jer, kako se zvaše onaj Rus, Lav Nikolajevič Tolstoj, ako se ne varam! E, baš on. Davi čovek, ubi opisujući kojekakve prizore oko sebe, u sebi, oko drugih i u drugima. I šta je on očekivao, da ga klinci čitaju. Ma nemojte! Nema se vremena, majko moja. Život teče ubrzano! A u životu svega i svačega. Treba živeti danas za danas. Nemaju oni vremana za glupe i opširne Ruse. Oseti život! Zapali pljugu, ako nemaš kintu za nešto jače. Šljokni džibrušu ako ti ćale nije obezbedio donaciju iz Evrope. Sedi tu desi, a možeš i da čitaš, ako ti ćalac nije kupio makar džipče! Nemaju klinci vremena za tuđe prošlosti i za tuđe budućnosti. A školu će da završe. Koliko treba, naravno. I kako bude trebalo! Što u Pazaru, što u Babušnici. A za to preopširni Rusi, Francuzi ili Nemci, nemaju tu šta da traže! Ispiti se mogu polagati na različite načine. To matorci, koji su život izgubili buljeći u kojekakve udžbenike, ne mogu baš dobro da pojme.
   Gospodo, roditelji i nastavnici, nemojte se folirati, danas ni vaša lektira nije bolja od naše. Kad se uključi televizor a na njemu Greh njene mame, Selo gori... Žikina šarenka, pinkovi deratori, blejove Bećkovićke... Šta kažeš matori, gde smo pogrešili, a?
Tada menjam temu. Ćutim! Zatvorim se u sobu. Zamračim prozore, mila moja majko. Tri puta okrenem ključ. I čitam. Uteha mi je nada da nisam sam! Ima još matoraca.
Dimitrije Jovanović

Novi gradski čelnici

Da ne bi kojim slučajem došlo do nenamerne greške u prekucavanju, objavljujemo faksimile predatih biografija čelnika nove gradske vlasti. Kliknite na sliku desno - dobićete stranu u punoj veličini.

Glavne tačke sednice gradske Skupštine koja je zakazana za sutra biće smena direktora javnih preduzeća i ustanova

KRALjEVO - Kako saznajemo, Direkcija za planiranje i izgradnju pripašće Pokretu za Kraljevo, koji će dobiti Dečje odmaralište Goč i Čistoću, JKP Putevi će dobiti Nova Srbija, kao i Sportski centar Ibar, Kulturni centar Ribnica i Istorijski arhiv Kraljevo, radikalima će pripasti Toplana, Vodovod, Opštinska stambena agencija i Gradski muzej, dok će DSS dobiti Pijacu, Turističku organizaciju Kraljevo i Dom kulture u Ušću.
Glavne tačke sednice gradske Skupštine koja je zakazana za sutra biće Izbor direktora Direkcije za planiranje i izgradnju, predsednika Upravnog odbora i predsednika Nadzornog odbora Direkcije. Kao dopuna dnevnog reda naći će se razrešenja i imenovanja direktora, predsednika i članova Upravnih odbora u javnim preduzećima i ustanovama u Kraljevu.
- To je sasvim normalna i uobičajena procedura, kako bi uveli neki red u funkcionisanje lokalne samouprave. Ovo se pre svega odnosi na izjavu poslanika Demokratske stranke kako njegova stranka nije već mesec dana na vlasti u Kraljevu, i kako nije odgovorna za finansijske i ostale situacije. Sadašnja vlast će biti odgovorna za segmente vođenja grada, ali tek od sutra, kada budu postavljeni novi direktori i Upravni odbori - kaže gradonačelnik Ljubiša Jovašević.
S obzirom da je na sednici na kojoj je nova skupštinska većina smenila gradonačelnika i čelnike gradske Skupštine usvojila Plan i program poslovanja javnih preduzeća i ustanova u Kraljevu, logično je da će se na osnovu toga realizovati i plan javnih nabavki za 2010. godinu.
- Očekujem da će biti realizovan, ali vanredne okolnosti su takve da ništa nije sigurno. Može da se desi da je neki novac nenamenski potrošen, pa će nešto od toga biti onemogućeno. Videćemo, vreme je pred nama - dodaje Jovašević.
Na naše pitanje da li to znači da je siguran da će nova vladajuća koalicija opstati u Kraljevu, i pored najava da bi Vlada Srbije mogla da raspusti parlament i uvede privremene mere, Jovašević odgovara da je potpuno siguran u njen opstanak.

NOVI-STARI DIREKTORI I NJIHOVI ZAMENICI

Preduzeća - ustanove, funkcije, kandidati
Direkcija za planiranje i izgradnju, direktor Radovan Marković (PZK), zam. dir. Sreten Simeunović (DSS)
JKP Pijaca, direktor Miloš Rakić (DSS), zam. dir. Dragutin Jeftović (SRS)
JKP Toplana, direktorka Vesna Vukajlović (SRS), zam. dir. Zoran Savićević (DSS)
JKP Putevi, direktor Željko Đekić (NS), zam. dir. Vladimir Bogavac (DSS)
JKP Vodovod, direktor  Blažo Savić (SRS)
JKP Čistoća, direktorka Verica Milanović (PZK)
Opštinska stambena agencija, direktor Saša Kontić (SRS)
Sportski centar Ibar, direktor Žarko Krivokapić (NS)
Dečje odmaralište Goč, direktor Dragan Nikolić (PZK)
Turistička organiz. Kraljeva, direktorka Ana Rakonjac (DSS)
Kraljevačko pozorište, direktor Predrag Marković (PZK)
Kulturni centar Ribnica, direktor Milorad Vujašanin (NS)
Narodni muzej, direktor Dimitrije Jovanović (SRS)
Istorijski arhiv Kraljeva direktorka  Vera Vučković (NS)
Dom kulture u Ušću, direktorka Danica Baltić (DSS)
Nenad Božović

Tumačenje Zakona uslov opstanka nove vlasti

Da li je pravni tim opozicije napravio proceduralnu grešku i izgubio pravo žalbe?

KRALjEVO - Ljubiša Jovašević smatra da je bilo neophodno da neko od zamenjenih odbornika uputi prigovor izbornoj komisiji, a s obzirom da su svoje ostavke overili u sudu, Jovašević smatra da njihova prava nisu ugrožena. Predrag Simović član pravnog tima koalicije ZES i SPS-PUPS smatra da nije bilo potrebno pisati prigovor Izbornoj komisiji, već samom sudu, jer ne postoji odluka Skupštine o prestanku mandata odbornicima.
   Predstavnici DS, SPO, G17 plus i SPS-PUPS iz Kraljeva, uputili su žalbu Upravnom sudu Srbije u kojoj traže da se ponište odluke Skupštine grada Kraljeva, po kojima je zamenjeno petoro odbornika iz redova SRS, DSS i NS, a potom imenovani novi gradonačelnik, njegov zamenik i gradsko veće. 
- Mi očekujemo da Upravni sud uvaži žalbu, jer je ne bi ni pisali da nismo čitajući Zakon došli do pouzdanog zaključka, da u slučaju kada je reč o blanko ostavkama, neophodno je da se prestanak mandata na osnovu aktiviranja blanko ostavki konstatuje odlukom glasanja odbornika na Skupštini. Sadašnja skup-štinska većina je i krenula sa takvim pravnim stanovištem i zakazala sednicu na kojoj će biti doneta odluka o prestanku mandata za petoro odbornika. Zatim je iz nama nepoznatih, a njima poznatih razloga povukla takvu tačku dnevnog reda i krenula ovakvim pravnim putem, za koji mi smatramo da je pogrešan - objašnjava Simović.
Novi gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Jovašević tvrdi da je odluka izborne komisije po Zakonu konstitutivna, a Skupštine deklarativna. To i jeste razlog što zakon dozvoljava da kandidat za odbornika može sa uverenjem izborne komisije da glasa na sednici na kojoj se uvodi u Skupštinu. Izborna komisija je prateći volju stranaka donela odluku o tome da sa izbornih lista u Skupštini treba da sedi novih pet odbornika.
Kako smo saznali jedna od pravnih začkoljica za opoziciju mogla bi biti to što niko od petoro odbornika nije uputio prigovor izbornoj komisiji, koji je morao biti predat u roku od 24 sata. Žalba Upravnom sudu bi praktično bio drugi korak, odnosno žalba bi mogla da usledi na obrazloženje izborne komisije o zameni ovih petoro odbornika.
Gradonačelnik Jovašević kaže da je Upravni sud zatražio dokumentaciju od gradske Skupštine, ali ne na žalbu opozicije, već na žalbu jednog od tri odbornika radikala koji su podneli ostavke. Jovašević kaže da pomenuti odbornik nije podneo Upravnom sudu ključni dokument, a to je overena ostavka i prepuštanje mandata svojoj stranci, uz to da je jedan od njih i sam glasao za svoju ostavku.
- Jedan od ova tri odbornika je čak bio i član izborno-administrativne komisije koji je i glasao za svoju sopstvenu smenu. Tako da će nova skupštinska većina sigurno opstati u Kraljevu - naglašava Jovašević.
Predrag Simović član pravnog tima koalicije ZES i SPS-PUPS kaže da Skupština prvo treba da konstatuje prestanak mandata određenom odborniku, a tek onda da izborna komisija na osnovu te odluke donese odluku o verifikaciji mandata novom odborniku.
- Ubeđen sam da ne treba pisati prigovor izbornoj komisiji koja je donela rešenje, već Upravnom sudu. U suštini takva žalba neće ni biti bitna za rešavanje ovog pitanja, već žalba o nepostojanju skup-štinske odluke o prestanku mandata ovim odbornicima - kaže Simović.
Nenad Božović

KRALjEVO - Zakon predviđa da su direktori koji su izabrani do 11. septembra 2009. godine (kada je Zakon stupio na snagu) dužni da u roku od dve godine od donošenja pravilnika polože ispit za direktora, u suprotnom, direktoru prestaje dužnost.
   Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa obavezu direktora škola da polažu ispit za dobijanje licence, odnosno dozvole za rad, ukoliko žele i ubuduće da upravljaju obrazovno-vaspitnom ustanovom. Licenca je obavezna za direktore osnovnih i srednjih škola, ali i predškolskih ustanova i domova učenika, bez obzira na to koliko godina su na tom položaju.
   Prema Zakonu, nema ograničenja za ponovni izbor direktora. Bira se na period od četiri godine i o njegovim pravima, obavezama i odgovornostima, kao i do sada odlučuje organ upravljanja - školski odbor. Zakon, takođe, predviđa pravilo da je izabrani direktor koji nema položen ispit za direktora dužan da ga položi u roku od godinu dana od dana stupanja na dužnost. Ukoliko to ne učini, prestaje mu dužnost direktora.
   - Pored direktora isti taj ispit mogu polagati i nastavnici, a te licence im mogu poslužiti ukoliko budu želeli da nekada konkurišu za mesto direktora. Iako ispit još uvek nije propisan prema informacijama sa kojima sam upoznat, pored poznavanja Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju verovatno će biti propisan još niz drugih znanja, vezanih pre svega za menadžerstvo. Direktor vaspitne ustanove mora da u nekoj budućnosti bude i njen menadžer, i organizator poslova, psiholog, ali i da poznaje zakone - kaže Nenad Slavković načelnik školske uprave u Kraljevu.
   Do kraja ove godine očekuje se da će biti donet Pravilnik, pa će tek onda nastupiti polaganje za dobijanje licence, što znači da sve to i neće teći tako brzo. Trajanje licence nije ograničeno, ali se dozvola za rad oduzima direktoru koji je osuđen pravnosnažnom presudom za krivično delo ili privredni prestup u vršenju dužnosti.

VIŠE OD POLOVINE DIREKTORA ŠKOLA U SRBIJI SU NASTAVNICI FIZIČKOG
   Istraživanje Unije sindikata prosvetnih radnika pokazalo je da su više od polovine direktora škola u Srbiji, 52,7 odsto, nastavnici fizičkog vaspitanja, 20 odsto su učitelji (profesori razredne nastave), četiri odsto su iz redova pedagoga i psihologa, a 23 odsto su nastavnci svih drugih predmeta. Prema njegovim rečima, mnogi direktori škola pre postavljanja na tu dužnost bili su u strankama na vlasti, radili u obezbeđenju stranačkih lidera, organizovali mitinge, ili neke druge poslove u partijama.
Nenad Božović

   U toku je evidentiranje članova Udru-ženja u Ulici Heroja Maričića 42. Poneti fotokopiju lične karte i ugovora o štednji i 600 dinara članarine za 2010. godinu.
   Bliže informacije na telefon 064/1364680 - Janić Dobrivoje.

I građani krivi za poplave?!

Stanovnici ugroženih naselja svoje olučne odvode sa kuća i prikupljenu atmosfersku vodu iz dvorišta uvode direktno u fekalnu kanalizaciju što je uzrok velikog izlivanja

KRALjEVO - U delu naselja u Ribnici građani su svoje oluke na kućama usmerili ka fekalnoj kanalizaciji, tako da je došlo do izlivanja fekalija. U Šeovcu zbog nere-šenih imovinsko-pravnih odnosa kanal Makva nije mogao biti završen, a stanovnici ovog kraja su to platili poplavljenim kućama. U Obrvi je zbog plitkog korita tamošnjeg potoka, usled izlivanja došlo do pomora sitnije stoke. U konarevskom i žičkom polju ponovo je zatvorena većina bunara za snabdevanje pijaćom vodom.
   Dvadesetak poplavljenih kuća u Ribnici i oko 40 domaćinstava pod vodom u Obrvi, nekoliko iseljenih porodica, zatvoreni bunari gradskog vodovoda, desetine hektara pod vodom bilans je visokog nivoa podzemnih voda posle porasta Ibra i Zapadne Morave u okolini Kraljeva. Bujični potoci su napravili najviše štete, jer je količina padavina bila čak 51 litar po metru kvadratnom, što možemo svrstati u obilne padavine. Sve ekipe Odeljenja za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova su bile primorane da izađu na teren, pokušavajući da iz poplavljenih kuća ispumpaju vodu. Vatrogasci su najviše posla imali u Ribnici, posebno u Kordunskoj ulici, gde su morali da evakuišu pojedine stanare. Nivo podzemnih voda je bio toliki da ni sa najjačim pumpama nisu uspeli da pomognu poplavljenima. Slično je bilo i u Blažićevoj ulici iza stadiona, Obrvi, Šeovcu, Grdici.
- U svim pomenutim delovima Kraljeva delimično ne postoji sistem odvođenja atmosferske kanalizacije, ali zato činjenica je da su stanovnici pomenutih naselja svoje olučne odvode sa kuća i prikupljenu atmosfersku vodu iz dvorišta uveli direktno u fekalnu kanalizaciju. Tako da kod ovolike količine padavina dolazi do zagušenja fekalne kanalizacione mreže i onda dolazi do velikog izlivanja. Moram da priznam da građani nisu dovoljno svesni šta takvi postupci mogu naškoditi kada padaju velike kiše. Najbolji primer je u Šeovcu odnosno tzv. Makva, gde je grad Kraljevo prošle godine izdvojio 2 miliona dinara, ali smo imali situaciju da jedan od vlasnika parcela nije dozvolio da se duž njegovog zemljišta podigne bedem i izvrši čišćenje. To je uticalo da nizvodno od te tačke dođe do plavljenja stambenih objekata - objašnjava Jasminka Jovanović načelnica Odeljenja za inspekcijske poslove.
U selu Obrva je zbog plitkog korita potoka koji tuda protiče došlo do izlivanja vode, usled čega su neka domaćinstva potpuno poplavljena, a uginuo je određeni broj sitnije stoke. Veterinarska služba je odmah otišla u ovo selo i naložila tamo-šnjem stanovništvu da ne smeju da koriste meso ovih životinja za ljudsku upotrebu, a svi leševi su zbrinuti kako ne bi došlo do širenja zaraza.
Nepostojanje sistema odvoda atmosferskih padavina i bedema na više mesta u Kraljevu pokazalo se kao ogroman nedostatak posle najnovijih velikih kiša. Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Jovašević kaže da se ove godine neće ništa preduzeti kada je u pitanju saniranje sistema odvodnih voda, a kao glavne krivce optužio građane pomenutih poplavljenih naselja.
- Veliki broj građana je krajnje neovlašćeno uletao sa svojom atmosferskom u postojeću fekalnu kanalizaciju. To se odnosi na Ribnicu u delu preko puta kasarne gde je skoro celo naselje bilo poplavljeno. Da bi se popravilo to što su građani tridesetak godina samoinicijativno radili potrebno je između 80 i 100 miliona dinara samo u radovima, a pre toga treba snimiti teren i videti kakve su nivelacije, kakav je promer i presek cevi. S druge strane građani ubacuju razne stvari u kanalizaciju, tako da i onako kompromitovanim mešanjem jedne i druge kanalizacije dolazi do izlivanja fekalne mase. Bacaju se dušeci, jastuci, a u jednom momentu je nađen i stari šporet koji je uguran kroz šahtu, što je prosto neverovatno - govori Jovašević.
Kada su u pitanju bunari u žičkom i konarevskom polju, zakon ne dozvoljava ulazak mašina bez prethodnih procedura. Jovašević kaže da je Grad preko Suda krenuo u realizaciju ulaska građevinskih mašina, kako bi se bedem u žičkom polju konačno zatvorio.

KOMUNALNA POLICIJA ĆE KAŽNJAVATI GRAĐANE
Gradonačelnik Jovašević kaže da inspekcijske službe nemaju ovlašćenja da kažnjavaju građane, i da je Komunalna policija i formirana iz tog razloga. U Kraljevu ova vrsta policije nije organizovana, jer za njih nije imalo novca.

BUNARI NISU UGROŽENI
Ranko Đekić, tehnički direktor Vodovoda kaže da snabdevanje Kraljeva pijaćom vodom nije ugroženo jer preostali kapaciteti rade nesmetano, a ovih sedam bunara je isključeno samo iz preventivnih razloga.

POPLAVE POKRENULE I KLIZIŠTA
U delu kod gradskog stadiona i na putu Oplanići-Sirča došlo je do pokretanja klizišta. Mašine JKP Putevi su sanirale deo na ovom putu, ali kada je u pitanju klizište kod stadiona gde je već objekat jedne porodice ugrožen, ne može se učiniti ništa, jer bi pomeranje tolike količine zemljišta prouzrokovalo da još pet porodica ostane bez svojih domova.
Nenad Božović

   UŠĆE - Korektnim ponudama o otkupu imanja i objekata od meštana Progorelice stvoreni su uslovi za površinsku eksploataciju uglja u tom basenu.
   Odmah po isplatama otpočela je operacija otklanjanja jalovine radi dolaska do slojeva uglja koji će omogućiti nesmetanu proizvodnju u narednih 12 do 15 godina što daje velike nade ušćanskih rudara u opstanak Ibarskih rudnika.
Za sada se eksploatacija obavlja univerzalnim običnim bagerom i iskopani ugalj se iz basena Progorelica transportuje kamionima do žičare, a sa žičarom transportuje do separacije u Baljevcu.
   Za veći intenzitet ekspoatacije uglja ugovorena je pozajmica bagera Merion čiji delovi se već polako dopremaju na radilište u Progorelicu i prema planovima montaža treba da se završi do juna meseca ove godine. Najveći posao koji treba da se obavi je izrada odnosno ravnanje platoa dimenzija 100h70m. Da bi se taj plato uradio potrebno je odstraniti veliku količinu jalovine što će i stvoriti uslove dolaska do slojeva iztraženih u ranijim istragama za veliku količinu uglja.
Montažu bagera Merion obaviće stručnjaci iz Kolubare, čija će kompanija snositi i troškove montaže, što je veoma značajan doprinos otvaranju ovog basena.
   Na radovima eksploatacije Progorelica radiće oko 70 radnika, što je daleko od broja ranijih godina u Ušću, ali ipak ostavlja veliku nadu za sam život ušćanskog naselja i okoline.
Količina uglja koji će se iskopati na području basena Progorelica je veoma velika, ali se građani Ušća poučeni ranijim iskustvima boje da osim ličnih dohodaka Ušće neće imati velike koristi za ulaganje u infrastrukturu jer je Direkcija Ibarskih rudnika u Baljevcu.
   Ono što treba pokrenuti na ušćanskom programu je da pravo eksploatacije dolomitnog peska, magnezijuma, mermera i drugih metala, treba prema mišljenju rudarskih stručnjaka, omogućiti i drugim zainteresovanim privrednim subjektima.
Slavoljub Mladenović

U OPŠTINI RAŠKA KOLAPS PROIZVODNIH PREDUZEĆA
Prazni fabrički pogoni

Jedina mogućnost zaposlenja postoji u javnom sektoru, ali isključivo preko dobre veze

RAŠKA - Neuspešne privatizacije većih, ali i manjih firmi na području opštine Raška debelo su osetili na svojoj koži njeni žitelji, jer su se proizvodna preduzeća u ovoj podkopaoničkoj opštini našla u totalnom kolapsu. Jedina mogućnost zaposlenja postoji u javnom sektoru, ali isključivo preko dobre veze, kako kažu, ovdašnji meštani.
    - Ovo je malo mesto, svako svakog poznaje, tako da se ovde sve odvija i završava preko prijateljskih, stranačkih i rođačkih veza. Nekoliko puta predavao sam dokumentaciju za posao, ali su uvek drugi primani. Želja mi je da radim u prosveti. Ako od posla u dogledno vreme ne bude ovde ništa, primoran sam kao i mnogi iz moje generacije da ga potražim u drugoj sredini da bih obezbedio egzistenciju za život - ističe tridesetdvogodišnji slikar iz Raške, koji je diplomirao likovnu akademiju i do sada imao nekoliko izložbi u Srbiji i Republici Srpskoj.
   S druge strane, pojedina preduzeća na području opštine Raška su likvidirana, ili su u fazama stečajnih postupaka. Zbog velikih gubitaka i dugovanja, izgubljenih tržišta, oronulosti i zapuštenosti fabričkih pogona, kao i poteškoća u pokretanju pojedinih zamrlih firmi, nastupila je nezainteresovanost i odustajanje potencijalnih gazda za otkup nekih važnih preduzeća. Radi se o firmama koje su nekada beležile privredni rast, posedovala velika tržišta i bila okosnica raščanske privrede.
-  Radio sam u fabrici staklenog vlakna „Eteks“, ali je firma davno propala. Tražio sam bezuspešno posao u svojoj struci, a sada sam već digao ruke, jer od toga nema ništa - ocenjuje Siniša Bačanin, bivši radnik ove firme i dodaje da povremeno radi kao taksista kad ima posla da bi obezbedio najosnovniju egzistenciju za svoju četvoročlanu porodicu.
   Fabričke hale ostale su prazne i u raščanskom „Progresu“, u „Zastava - auto-delovi“, „Drvokopu“, „Proleteru“, „27. novembru“, „Azbestu“, „Eteksu“… S druge strane, preduzeća koja su privatizovana poput „Seka“, „Suve Rude“, „Bele Stene“, „Megalit Šumnika“, GP „Brvenika“ još uvek nisu produktivna i loše posluju, radnici primaju skromne i neredovne plate, a njihovi vlasnici, bar za sada, ne uspevaju da pomenute firme podignu „na noge“. Takođe, u očajnom stanju nalazi se i Saobraćajno preduzeće „Kavim“, čiji se pogon u Leposaviću odvojio i posluje kao samostalna firma.
- Privatizacija je loše sprovedena u celoj Srbiji zbog veoma neadekvatne ekonomske politike, a totalno očajno stanje u opštini Raška treba pripisati i pasivnim, nestručnim i nekompetentnim kadrovima koji su isključivo preko partijskih i rođačkih veza došli tu, gde su došli. Zamislite, budžet opštine Raška za ovu godinu iznosi nešto više od 653 miliona dinara, gde su planirani istovetni i prihodi, i rashodi. I to, u opštini, gde skoro osim pekare i mlekare, nijedno drugo proizvodno preduzeće ne radi. Pa, to je ravno naučnoj fantastici! E, takvi su stručnjaci i u raščanskoj privredi - ironično naglašava ekonomista iz Raške, koji je želeo da ostane anoniman.
   U opštini koja ima oko 26.500 stanovnika, i oko 4.000 nezaposlenih, mnogo mladih i stručnih kadrova je već napustilo Rašku i otišlo „trbuhom za kruhom“ u druge gradove Srbije, ne videći perspektivu u ovoj podkopaoničkoj opštini.
-  Kad završim fakultet nemam nameru da se vraćam u Rašku, jer neću moći da nađem zaposlenje. Ostaću u Beogradu i po završetku studija pronaći posao u struci - samouvereno kaže dvadesetčetvorogodišnja studentkinja ekonomije.
N. Gajtanović

POSLE FEKALIJA IZLILA SE REKA RAŠKA U NASELJU POSTENJE
Njive pod vodom

NOVI PAZAR - Stanovnici novopazarskog naselja Postenje, koje je udaljeno tri kilometra od samog centra grada baš nemaju nimalo sreće! Pošto su se skoro dva meseca gušili u neprijatnim mirisima od fekalija koje su se izlivale po njihovim njivama i imanjima zbog začepljenja i pucanja kanalizacione cevi, ovih dana posle obilnih kiša reka Raška se po treći put ove godine izlila u ovom naselju.
   Meštani Postenja, kako kažu, zbog dugogodišnjeg problema izlivanja reke Raške, obraćali su se nadležnim institucijama za produbljivanje rečnog korita, ali umesto rešavanja problema dobili su samo pusta obećanja.
   Prema njihovim rečima, uvek kad su obilnije padavine reka Raška se izlije u njihovom naselju. Ekipa kriznog štaba iz Novog Pazara izađe na teren, ali potom nadležne opštinske institucije ne preduzimaju nikakve konkretne poteze za trajno rešenje ovog problema koji već dvadeset godina muči stanovnike Postenja.
   Meštani prete da ukoliko opštinska uprava ne preduzme adekvatne mere, kako bi se ovaj problem u potpunosti sanirao, da će uputiti pismo ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje, kao i da će pozvati lično ministra Olivera Dulića da se uveri u stanje na terenu i zatražiti od njega da preduzme odgovarajuće mere protiv neodgovornih nadležnih institucija u Novom Pazaru.
   A do tada, meštanima Postenja ostaje samo da se mole Bogu kako bi prestale aprilske kiše da reka Raška ne bi još više poplavila njihova imanja, koja su bila pripremljena za prolećne poljoprivredne radove.
N. Gajtanović

NA PODRUČJU RAŠKE POPLAVE PRIČINILE ZNATNU MATERIJALNU ŠTETU
Poplavljene kuće u Draganiću

RAŠKA - Zbog obilnih kiša koje su pale i na području opštine Raške, reke Ibar i Raška izlile su se iz svojih korita i pričinile znatnu materijalnu štetu.
   Reka Raška koja se izlila iz svog korita najveću štetu pričinila je u naselju Draganiće, gde je nekoliko kuća i objekata poplavljeno, kao i veliki broj njiva, voćnjaka i bašti. Trnavska reka takođe je bila nadošla, ali u svom toku do ulivanja u reku Rašku nije ugrozila kuće i druge objekte.   
N. G.

Ponovo radi najstariji radio

NOVI PAZAR - Posle pet i po godina ćutanja, Radio Novi Pazar ponovo emituje svoj program. Najstarija medijska kuća u ovom kraju ima dozvolu za lokalnu frekvenciju i emitovaće celodnevni program, saopšteno je iz tog medija.
   Kako je obrazloženo najveći problem bila je tehnička zastarelost, a gradska uprava je pomogla kupovinu šest računara, koji su omogućili ponovno pokretanje programa.
   Od novembra 2005, kada je zbog velikih dugovanja isključena struja, Radio Novi Pazar je prestao da emituje sopstveni program. Oglašavanje ove kuće svelo se na emitovanje muzike, malobrojnih reklama i reemitovanja televizijskih vesti i programa Radio Beograda.
   Radio Novi Pazar je osnovan 7. februara 1972. godine.
Z. M.

FRANCUSKA DELEGACIJA U ČETVORODNEVNOJ POSETI VRNJAČKOJ BANJI
Potpisan protokol o saradnji

VRNjAČKA BANjA - Gradonačelnik Francuskog grada Benina, Alen Brikol, sa tri svoja najbliža saradnika, boravio je u četvorodnevnoj poseti Vrnjačkoj Banji. Opštinski funkcioneri na čelu sa predsednikom Opštine Zoranom Seizovićem, upoznali su goste sa aktuelnom situacijom u svim oblastima. Tradicionalno prijateljstvo se nastavlja, a prethodno su Vrnjčani bili gosti prošle godine u Beninu, gde su lepo primljeni i ugošćeni i gde su mogli detaljno da se upoznaju sa francuskim običajima i sadržajima.
   - Gosti su bili impresionirani našim kulturnim nasleđem, čuvanjem srpske tradicije za šta su nas visoko ocenili. Razgovarali smo konkretno o svim oblastima života i rada i oni su imali prilike da vide sve naše mogućnosti i naš turistički brend - kaže predsednik Opštine Vrnjačka Banja Zoran Seizović sa zadovoljstvom.
   Tom prilikom Seizović je dodao da su potpisali i protokol o daljoj saradnji i nada se da će ovaj važan dokument dobiti od Republičke Vlade zeleno svetlo za primenu.
   - Gosti su nas pozvali u uzvratnu poseti, prihvatili smo i bože zdravlja otići ćemo. Mi zaista imamo šta da ponudimo ne samo Francuzima nego i ostalim turistima odnosno gostima koji kod nas dođu, otvoreni smo pa ko voli neka izvoli - dodao je na kraju Seizović.
Dragan Ivanović

VRNjAČKA BANjA - Posle zapažene posete delegacije francuskog grada Bena, u Vrnjačkoj Banji je boravila i delegacija opštine Medra u Bugarskoj. Primili su ih i sa njima razgovarali predsednik SO Vrnjačka Banja Dragan Stevanović i zamenik predsednika opštine Vojislav Vujić. Razgovaralo se o karakteristikama naše Banje, njenim resursima, turizmu i ostalim oblastima interesantnih za obe strane.

   Bugari su domaćinima predstavili svoju Opštinu, a zatim je potpisan Memorandum o saradnji i prijateljstvu. Na kraju posete gosti su pozvali domaćine u uzvratnu posetu što su oni sa zadovoljstvom prihvatili.
Dragan Ivanović

U Tavniku kod Kraljeva, investirali Švajcarci

KRALJEVO - Nakon dve godine pregovora i u Tavniku, kod Kraljeva, otvoren je mali pogon za preradu enterijerskog kamena, koji će biti u vidu gotovog proizvoda izvozni artikal iz Srbije. Sedamdeset odsto kapitala uložila su braća Maier koji ovaj posao rade tri decenije u Švajcarskoj. Posao za 50 radnika sa ovog područja.
   Već duže vreme državne institucije i političari se upiru da pokažu da smo zakonski i poslovno ozbiljan partner stranim investitorima. Nakon čekanja i niza peripetija na uvoz sopstvenih mašina dobili smo švajcarskog partnera. U Tavniku selu na granici Kraljeva i Čačka postoji preko 20 privrednih subjekata kojima je posao uglavnom vezan za prerađivačke kapacitete poljoprivrede. U ovoj industrijskoj zoni danas je bez mnogo pompe i svečanih vrpci pušten u rad još jedan pogon sa suvlasničkim ino kapitalom.
- Pre dve godine sam prvi put došao u Srbiju. Predlog našeg prijatelja Nenada, da investiramo, smo prihvatili, jer verujemo da je ovde interesno dobro ulagati. Naravno da ćemo proširiti posao, ali ako rezultati pokažu da smo napravili dobru procenu - rekao je jedan od suvlasnika Snjiss Ston, Hajns Njater Maier.     Ova fabrika bi trebala da uposli 50 radnika, u tri etape razvoja. Bazni posao je prerada enterijerskog kamena koji je kao finalni proizvod izuzetno skup u Evropi. Suvlasnici braća Meier ovaj posao u Švajcarskoj rade već tri decenije, a interes ulaganja u Srbiji vide iz praktičnih razloga.
- Ovde je radna snaga jeftinija, proizvode koji dobijamo sa istim ili boljim kvalitetom nas u Srbiji koštaju manje, bez obzira na transport koji ćemo imati da bi gotov enterijerski granit i mermer plasirali u Evropu - ističe Rene Meier.  
  Investirati u Srbiji ni malo nije lak zadatak. Ne zbog novca, već papirologije koja nikako nije u koleraciji sa Zakonima ministarstava koja prate investitora u našoj državi. Na priključak struje se čekalo 6 meseci tako da su sagradili i trafo stanicu, koja je uvećala troškove, za oko dva miliona dinara. Suvlasnički kapital koji nije zanemarljiv, preko pola miliona evra, bez mašina koje su dovežene iz postojećih pogona u Švajcarskoj, gde je takođe oko plaćanja carina bilo problema. Kašnjenje svih radova i pečata raznoraznih institucija, će ambiciozne planove malo usporiti, jer prema rečima Nenada Trifunovića, srpskog ulagača u ovom zajedničkom poslu, „očekivao je veću fleksibilnost institucija“.
- Znate malo sam razočaran. Svi tvrde da je svež novac neophodan. U Švajcarskoj u kojoj živim i radim već 20 godina, novi poslodavac je znatno rasterećen svega onoga što je ovde problem. Imamo zaista velike planove, ali ukoliko budemo poslovali po planu, tek tada ćemo moći da razmišljamo o novim investiranjima.
   U Kraljevu je trenutno na Tržištu rada oko 15 hiljada nezaposlenih. Značaj upo-šljenja u seoskim sredinama je takođe značajan.  Radnici očekuju dobro plaćen posao, koji u suštini obavljaju mašine. Dejan Milovanović je jedan od radnika koji je posao prihvatio iz više razloga.
- Mislim da je ovo prava investicija, za nas bez posla, ali i za selo, meštane. Valjalo bi da je više ovakvih primera. Očekujem korektan odnos i odgovarajuću platu.    Ivan Pavić je kao viši podoficir, radio na Vojnom aerodromu Lađevci, ostao bez posla. Ovde će raditi i ulazak ino kapitala doživljava kao novu šansu za više okolnih sela.
- Ovo je značaj za Tavnik, Katrgu i Lađevce, jer smatram da će shodno broju privrednika ovo uskoro postati jedan mali grad, naravno ukoliko i gradovi Čačak i Kraljevo to prepoznaju kao perspektivu.
   Sledeća faza stranog ulagača je kupovina kamenoloma, čime će biti dodatno obezbeđena sirovina. Cena gotovog proizvoda granita i mermera na tržištu Evrope je preko hiljadu evra po metru kvadratnom. Srbija je uglavnom uvozila ove proizvode, jer je većina trgova u našim gradovima popločena stranim kamenom. Sada će zahvaljujući ovom pogonu biti i izvoznik.
Sonja Cvetković

   Izložba radova autorke Johane Šuster u Galeriji „Maržik“ bila je povod za ovaj razgovor. Rođena u Beču, odrasla u Nemačkoj, doktorirala sociologiju u Beču. Od 2000. godine u Beogradu, magistrirala na Novosadskoj Akademiji slikarstvo.  Šta Vas je dovelo u Srbiju?
- Posao, ali uvek sam imala želju i da odem iz Austrije. Iako sam tamo rođena, tretirana sam kao stranac jer sam odrasla u Nemačkoj. Mala je to država i koliko god se činilo, mogućnosti za posao nisu sjajne. Na Filološkom fakultetu u Beogradu dobila sam posao lektora za nemački jezik. Studirali ste u Beču, a bili predavač i student u Srbiji. Kao prednost visokoškolskih ustanova u svetu u odnosu na Srbiju, često se pominje praksa.
- Do izvesne mere - da. Više je praktičnih radova, referata, sopstvenih ideja i rešenja, studenti su aktivni tokom predavanja. Postoji ravnopravan odnos na relaciji profesor - student. Kada sam počela da radim u Beogradu, čudno mi je bilo što su studenti uglavnom tihi, povučeni, čak sa dozom straha prema predavaču. Što se tiče materije, ovde se više insistiralo na faktima, suvoparnim činjenicama. Čini mi se da se zadnjih godina i ovde dosta promenilo. Na bolje, svakako.  Možete li uporediti profile srpskog, austrijskog i nemačkog studenta?
- Prva razlika je u opštoj zrelosti. Ovde studenti i dalje žive sa roditeljima, pa su samim tim nedovoljno zreli i samostalni. To je razumljivo kada postoje opravdani ekonomski razlozi. U Austriji to nije slučaj. Mladi žive sami, rade i tokom studiranja. Ne mogu da kažem da prihvataju bilo kakav posao, jer ne studira mnogo ljudi, pa je izraženiji taj hijerarhijski odnos prema radu. U Nemačkoj je drugačija situacija. Velika država, puno studenata i, studirao medicinu ili bilo šta drugo, budući akademac prihvata bilo kakav posao tokom leta ili studija. Deset godina ste u Srbiji. Imate jasnu sliku i kao predavač, i kao student o mogućnostima mladih. Opet jedno poređenje.
- Ima razlike. Vidim da ovde mladi ljudi uglavnom očekuju posao u struci i tzv. stalan posao. Ali i to nije bez razloga. Videla sam i da se iza nekih povremenih, privremenih poslova često krije nesigurnost, neizvesnost zarade ili plaćanja doprinosa. Posebno i pitanje - šta posle tog privremenog posla, jer je ponuda mala. U Austriji je to drugačije regulisano. Bez obzira na kojim poslovima i koliko vremena neko radi, zarada je zagarantovana. Ja se, recimo, sama izdržavam od svojih 19 godina. Počela sam da radim, fakultet sam upisala sa 23 godine, tako da nisam ni vodila neki klasičan studentski život. Doktor sociologije, magistar slikarstva. Kakvi su Vam dalji planovi?
- Ne vidim sebe u oblasti sociologije. Bila sam mlada kada sam to upisala. Sada sam se opredelila za slikarstvo. Hoću da slikam i otići ću u Nemačku, u Berlin za početak. Više volim Beč, ali u Nemačkoj je mnogo toga jeftinije i veće su mogućnosti. Kakve ćete utiske sačuvati o Srbiji?
- Kao o svakoj zemlji što postoji i dobro i loše iskustvo u različitim stvarima. Srbija nema tako stroge zakone kao, recimo, Austrija. Prividno, to daje veću slobodu u mnogim stvarima. Sa druge strane, mnogo toga što treba da bude sankcionisano, nije, pa samim tim bude više anarhije. Često kada su u pitanju rad i radni odnosi. To nije dobro, jer je elementarna egzistencija najvažnija. U Austriji, postojanjem strožijih zakona, postoji i veća zaštita osnovnih ljudskih prava. Zato se ovde divim onim ljudima koji, i pored mnogo „labavijih“ zakona i „rupa u zakonu“, imaju sopstvenu svest da se ponašaju civilizovano, poštuju red i taj zakon koji ih, možda nekad, i lično ugrožava. Ja ne znam da li bi se mnogi ljudi u ostalim zemljama, bez strogih zakona u svim pogledima, ponašali tako kao ovde. Eto, ovde se divim takvim ljudima. Iz Austrije ste došli sami?
- Da. Nije mi to bio nikakav problem. Sada još manje, jer nisam više sama. Ali, privatno ostaje privatno (smeh).

Čiraši

   Politička scena mesecima bremenita, a od porođaja ni traga ni glasa.
   Uljuljkani u svojim foteljama uposleni otaljavaju radni dan za danom, bez imalo svesti o onima oko sebe koji su odavno ne na ivici, već ispod ivice egzistencije, ispod ivice ljudskog dostojanstva.
   Uljuljkani u funkcijama otupeli sopstvena čula za ljudsko, za vrednost, za sveopšti interes i boljitak. A šta to svest, humanost, prepoznavanje pravih vrednosti... uopšte beše, kad je ono lično, skromnopalanačko, egoistično, iznad svega. Toliko iznad, da je dobilo pečat sopstvenog čira. Toliko iznad, da se svelo na animalno. I više od toga. Jer zadovoljavanje animalnog podrazumeva tačno određenu granicu zadovoljenja. Onaj na poziciji, ili u poziciji, toliko se otuđio od elementarne biti čoveka zvane zdrav racio, toliko je pogubio granice ličnog zadovoljenja, da ih je smestio u beskonačnost. Otuđenje od sebe samog... od ljudskog roda uopšte. Leglo latentne patologije.
   Kao logičan nusproizvod dobili smo i mnogo transparentnije patologije. Ovih dana se tako bavimo zloupotrebom 37 miliona dinara uplaćenih u humanitarni fond Katarine Rebrače. Novac uplaćivan od strane firmi, institucija, građana, namenjen  za borbu protiv raka dojke, završio u ličnim apetitima manekenke i njene majke.
   Akcija ima i reakciju. Negativna negativnu, nažalost.
   Tako, sa suprotne strane, suprotna vrsta nuspojava.
   Serijom ubistava, samoubistava, raznih vrsta agresija...obeleženo proleće ove 2010. Sociolozi kažu da neispunjenost, uskraćivanje elementarnih prava, osećaj neostvarenosti...frustriranost lako pretvaraju u agresiju ili autoagresiju.
   Individualni sunovrat dobija dimenzije kolektivnog. Ili obrnuto. I da li je u ovom momentu uopšte važno da li je starije jaje ili kokoška.
   A čir ogroman. Boli, a bogami i peče. Sa tendencijom pretvaranja u rak ranu.

   Uključujući i loše raspoloženje u moguće nusproizvode trenutnog godišnjeg doba, nutricionisti preporučuju određene vrste namirnica čije konzumiranje znatno popravlja raspoloženje. Evo nekih.   
1. Ovsena (zobena) kaša može pomoći protiv osećaja razdražljivosti i mrzovoljnosti. Bogata je rastvorljivim vlaknima, koja pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi. Ova namirnica pomaže i onima koji su na dijeti, jer njena vlakna smanjuju osećaj gladi. Ostale namirnice bogate rastvorljivim vlaknima su: pasulj, grašak, ječam, pomorandža, limun, mandarina, jagode i jabuke.
2. Orah je od davnina smatran „hranom za mozak“. On je izvanredan izvor omega-3 masnih kiselina, neophodnih za moždane ćelije i neurotransmitere boljeg raspoloženja, umanjujući osećaj depresije. Omega-3 masne kiseline se nalaze i u lososu, sardinama, lanenom semenu.   
3. Čajevi zahvaljujući sadržaju kofeina, pomažu u poboljšanju raspoloženja i budnosti. Ipak, ne treba preterivati, jer velike količine kofeina mogu izazvati nervozu, razdražljivost, preosetljivost, ili čak i glavobolju.
4. Losos je prava riznica D vitamina. Istraživanja tokom poslednjih nekoliko godina pokazala su da vidamin D povećava nivo serotonina, koji utiče na raspoloženje. Organizam se snabdeva izvesnom količinom ovog vitamina izlaganjem suncu i, manjim delom, putem hrane. Novije bostonske studije pokazale su da sunčeva svetlost od novembra do februara ne proizvodi zadovoljavajuće količine vitamina u koži.   
5. Sočivo pripada mahunarkama bogatim B vitaminom koji se pokazao veoma dobrim u popravljanju raspoloženja i jačanju nervne funkcije mozga. Jedna harvardska studija dokazuje da je 38 procenata žena depresivno zbog nedovoljnog unošenja ovog vitamina. Iako istraživanja još nisu utvrdila potpunu povezanost, sigurno je da deficit B vitamina umanjuje metabolizam serotonina, dopamina i noradrenalina, neurotransmitera ka dobrom raspoloženju. Šolja kuvanog sočiva obezbeđuje 90% dnevnih potreba za folnom kiselinom. Sočivo sadrži još i proteine i vlakna koji pomažu u stabilizovanju nivoa šećera u krvi.

NEDELJNI RECEPT
Baklava sa čokoladom

Potrebno je:
1kg kora za baklavu
2dl ulja
1dl kisele vode

za fil:
250gr mlevenih oraha
100gr seckanih oraha
200gr mlečne čokolade
3 kašike šećera
3 kašike griza
125gr margarina

za preliv:
750ml vode
1kg šećera

Priprema:
Staviti ulje i kiselu vodu na zagrejanu ringlu i kada provri, skloniti i prohladiti. Pomešati mlevene i seckane orahe, šećer, griz i narendanu mlečnu čokoladu. Uzeti jednu koru i poprskati uljem i vodom, preklopiti jedan i drugi kraj, staviti malo fila na koru i praviti rolnicu. Zavijene rolnice ređati u pleh. Istopiti margarin i prohladiti, pa preliti baklavu. Peći 20 minuta na 200 stepeni. Od vode i šećera skuvati sirup, prohladiti ga i njim preliti vruću baklavu. Ostaviti da upije. Preliti otopljenom čokoladom ili posuti prah šećerom.

Mastitis

Infektivni mastitis
Najčešći je akutni nespecifični, gnojni ili laktacioni koji najčešće nastaje kod prvorotki zbog loše preporođajne pripreme samih bradavica i kasnije, zbog nepridržavanja važnih uputstava tokom dojenja. U pripremi je važno pripremiti bradavice, ako nisu uvučene blago se masiraju, a ako jesu, blago se svakodnevno izvlače, a zatim pre podoja se operu rastvorom sode bikarbone u mlakoj vodi. Nakon podoja, a naročito u početku kada beba nije u stanju da posisa svo mleko, ostatak mora da se izmuze. Uz napomenuto u ređim slučajevima nastaju ragade, fisure i neka druga oštećenja koja u parenhim dojke omogućavaju prodor klica, koje se lako razvijaju u nepodojenom mleku. Infekcije mogu biti lokalizovane kada je deo dojke zahvaćen, ili difuzne kada je zahvaćena cela dojka zapaljenskim procesom.
Apsces dojke
Javlja se kao nepovoljan ishod lečenja mastitisa dojke, kojim se stvaraju gnojne kolekcije nastale zbog zapušenja mlečnih kanala u bradavici. U daljem toku stvara se fistulozni kanal kojim se samo produžava infekcija. Definitivno se razrešava tek hirurškom incizijom.
Dalji oblici mastitisa mogu biti: 1. hronični, koji je najčešće posledica akutnog mastitisa; može imati takav tok od samog početka bolesti; 2. tuberkulozni, ali je veoma retko oboljenje i 3. grupa neinfektivnih mastitisa.

Traumatske i jatrogene lezije dojke
Samo da ih nabrojimo i ukratko objasnimo:
- nekroza masnog tkiva predstavlja negnojnu, zapaljensku reakciju i nastaje obično posle traume (povrede), ili se javlja nakon prskanja ciste;
- traumatski hematom nastaje nakon udara, što je veoma često imajući u vidu da je dojka površan organ; povrede nastaju u uobičajenom načinu života, u saobraćajnim nezgodama koje, nažalost, nisu retke, zatim nakon nagnječenja ili nakon povreda hladnim oružjem i silom vatrenog oružja;
- granulom kao reakcija na prisustvo stranog tela (komad stakla, iver, oštar metalni predmet, silikon, itd);
- postoperativni ožiljci nakon parcijalne operacije ili samo operacije tumora (tzv. tumerektomia kada se osim tumora ostalo tkivo ne dira), zatim nakon biopsije, kao i posle zračne terapije;
- fistule dojke koje predstavljaju veze između kože i mlečnog kanala u vreme laktacije;
- Morbus Mondor oboljenje koje odgovara zapaljenju površnih vena dojke, a najčešće kao posledica traumatske ozlede dojke;
- promene u dojkama žena u menopauzi pod hormonskom supstitucionom terapijom koja se primenjuje kod žena za ublažavanje klimakteričnih tegoba i prevenciju osteoporoze.

Nastavak u sledećem broju

EKOLOGIJA
Ribolovačka ekološka priča

   Nedelja, prolećni aprilski, sunčan dan, sve blista. Svaki ribolovac i ljubitelj onog što nam je dato, prelepe prirode, smatrao bi ga izgubljenim ako nije na reci. Izašli smo, Mika i ja, sa štapom, glistom i voljom da prošetamo, pecamo i uživamo. Sve je počelo kao u bajci: kroz tek ozeleneo lug, pesmu ševe i slavuja, pa do reke.
   - Hajdemo malo dalje - kaže Mika - ove flaše me nerviraju. Krenemo.
   - Ma, nije ni ovde dobro, ove kese i opet flaše - kažem ja. Idemo dalje. Opet isto, a Ibar polako nadolazi, topi se sneg sa planina.
   - Nećemo ni ovde, uglas obojica. Onda ja vadim poslednjeg aduta pa predlažem:
   - E, tamo, kod podzide, sam pre neki dan sve lepo očistio, idemo tamo!
   Bolje da nismo!
   Malo iznad dva ribolovca, kolege.
   - Bistro, ima li?
   - Vala bruka, ni da pipne, nego, dede, potegnite, valja se.
   Dobra neka loza, odmah cirkulacija, odmah razgovor.
   Tema, pa naravno, jedna velika deponija smeća, otpada, pvc kesa, a zove se IBAR.
   I složiše se da to potiče iz njihovog grada i da za to ni tamo nikog nije briga.
      Ali, kao što uvek biva, probi se kroz tamno nebo tračak nade. Primećujemo nigde metalnog otpada, lima, „alaminijuma“, akumulatora. Pa to ovi naši što ostaše bez posla pokupili i na otpad, na reciklažu. Ima li ga i za plastiku, pitamo se.
   Začudo, komunalne, ekološke inspekcije, razni odbori za elementarna ljudska prava, zaštitu životinja i drugi faktori nam uopšte ne padoše na pamet.
   Ko zna da li ih naša mila domovina uopšte i ima? Imaju li oni nju? Vole li je?
   Ovo je priča ribolovaca iz Ušća, iz OSR „Studenica“.
   A, mogla bi biti u većem delu i bilo kog ribolovca u Srbiji.
   Pitanje je prosto: DA LI JE IKOM STALO? KADA ĆE BITI?
G.Miletić

Iz Ribolovnog saveza grada Kraljeva

KRALjEVO - Na Upravnom odboru Ribolovnog saveza grada Kraljeva (RSGK) održanog 20.04.2010. godine u Adranima,  doneta je odluka o organizaciji Lige sportskog ribolova Saveza i usvojen je Pravilnik (usklađen sa Pravilnikom SSRS i FIPS-a) i kalendar takmičenja.
   Liga će se organizovati u pet kola i to četiri kola na žičkom ribnjaku, a jedno kolo na  Knićkom jezeru. Pobedniku Lige će osim moralne satisfakcije pripasti i prelazni pehar RSGK, medalje, kao i robne nagrade sponzora lige. Takođe će pobednik Lige biti kandidat RSGK za takmičenje u višem rangu sledeće takmičarske sezone, odnosno II Ligi - jug i u eventualnom regionalnom razigravanju.
   Na ekipnom delu lige takmičiće se svih šest udruženih klubova, koji su uredno registrovani u nadležnom Ministarstvu sporta i Savezu sportskih ribolovaca Srbije:
   - Đurđevdan Mataruška Banja,
   - Plovak Adrani,
   - Žiča Žiča,
   - Magnohrom Kraljevo,        
   - Lav-Lopatnica Kraljevo,
   - Studenica Ušće.
   Odlučeno je da i drugi legitimni klubovi u Kraljevu mogu biti učesnici Lige pa ih Savez i ovim putem poziva da stanu na crtu.
   Na pojedinačnom delu, po pet takmičara iz svakog kluba, koji su se kvalifikovali na izbornim klupskim takmičenjima u međusobnom duelu će odrediti pobednika, a deset prvoplasiranih takmičara selektovaće se za reprezentaciju RSGK na pozivnim turnirima. Pobednicima će pripasti pehari, medalje i robne nagrade sponzora.
   Na ovom sastanku izabran je i menadžer RSGK, predsednik kluba Lav-Lopatnica Nešo Vuksanović čime je zaokruženo konstituisanje tela Saveza.
   Sastanak je završen prijatnim ćaskanjem uz zakusku kod Nemanje, pa je vera u vedrija ribolovačka dešavanja u Kraljevu sve izvesnija i jača.
G. Miletić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Dvostruka drama u pozorištu

KRALjEVO - Prošle subote u Kraljevačkom pozorištu odigrana je premijera drame „Noć Helvera“ u režiji Aleksandre Kovačević, u kojoj su se preprele dve drame, ona koja se igra po tekstu Igmara Vilkvista i ona lična glumice Dane Krljar koja je u 12. minutu igre zadobila trostuki prelom skočnog zgloba. Ono što je bilo za divljenje je to da je publika, u prepunoj sali pozorišta, saznala za povredu na kraju predstave, posle sat i po vremena igre. Ovo je inače bila oproštajna predstava prvakinje kragujevačkog i srpskog glumišta, posle koje, kako je i sama Dana rekla više ne planira da igra. Da bi zaplet drame glumaca na sceni bio veći predstava „Noć Helvera“ bila je i diplomska predstava mladog glumca Petra Lukića i u publici su se nalazili njegovi profesori u ulozi komisije za polaganje diplomskog ispita. Pored teške uloge koja je od njega  zahtevala potpunu transformaciju u blago retardiranog Helvera, morao je i da pored povređene partnerke improvizuje, da bi predstava bila izvedena do kraja. Tako se kod oboje aktera ove duple drame, jedne režirane, a druge stvarne pokazala visoka profesionalnost i požrtvovnje. Dana Krljar je nepokolebljivo, uprkos strašnom bolu, krunisala svoju glumačku karijeru koja traje 40 godina, a mladi Petar Lukić je pokazao svoj veliki glumački talenat i potencijal koji će mu sigurno biti na pomoći da se izgradi u velikog glumca. Bravo Dano, bravo Petre!
Aleksandar Marić



„Rašanke“ pobrale nagrade u Valjevu

NOVI PAZAR - Grupa mladih Novopazarki koje su, želeći da se zovu imenom svojih predaka - stanovnika starog grada Rasa, dale sebi ime „Rašanke“ godinama već afirmiše i od zaborava štiti bogato duhovno i kulturno nasleđe Srba u ovom delu Srbije.
   Da su uspešne u tome dokazuju i brojne nagrade koje dobijaju. One su još jednom dokazale da ono što rade čine s ljubavlju i velikim profesionalizmom.
   Naime, „Rašanke“ su nedavno osvojile još dve prve nagrade na prestižnom 7. po redu Festivalu folklora „Zlatni opanak“ u Valjevu.
   U kategoriji najbolji duet, prvo mesto osvojile su članice ove grupe Aleksandra Pavlović i Snežana Vušović, koje su izvele staru šumadijsku pesmu „Da sam izvor voda ladna“.
   U kategoriji najbolji solista prvo mesto osvojila je takođe članica „Rašanki“ Dolika Vasović, a najbolji instrumentalisti bili su kavalisti iz grupe „Belo platno“ koji su je pratili dok je izvodila kosovsko-metohijsku pesmu „Pipirevku majka karala“.
   Rukovodilac pevačke grupe Rašanke magistar muzike Biljana Pavlović ocenila je da je reč o velikom uspehu, jer je „Zlatni opanak“ jedna od trenutno najprestižnijih manifestacija u zemlji.
   - Mi smo osvajanjem ova dva prva mesta samo dokazali da radimo kvalitetno na očuvanju naše tradicije i kulture - kazala je ona.
   Pevačka grupa „Rašanke“ postoji već osam godina i deo je KUD-a „Ras“. Ona je pre dve godine na Republičkoj smotri folklora proglašena za jednu od najuspešnijih etno grupa u Srbiji.
   - Mnogo nam znači što smo uključene u rad ove pevačke grupe. Družimo se, putujemo, radimo ono što volimo - čuvamo tradiciju i kulturu naših predaka od zaborava. Danas gotovo da nema kulturnih manifestacija u ovom delu Srbije, ali i u drugim krajevima gde ne učestvujemo. Sredinom maja putujemo i u Pariz, gde ćemo izvesti preko 10 starih pesama, na koncertima za Kosovo i Metohiju - kažu članice pevačke grupe „Rašanke“ Milena Puzović i Aleksandra Saška Pavlović.
   „Rašanke“ su počele sa pevanjem kao đaci osnovci. Ljubav prema pevanju obeležila je i period njihovog odrastanja tokom srednje škole, pa i danas kada su neke od njih već studenti. Jednostavno, pevanje je postalo sastavni deo života ovih devojaka, deo njihove ličnosti i nešto po čemu su postale prepoznatljive među svojim vršnjacima i u gradu u kom žive. Kao velike patriote i poštovaoce svoje tradicije fascinira ih pesma predaka, zato na repertoaru najčešće imaju izvorne pesme iz cele Srbije. Naročito vole kosovske pesme, a sa posebnim zadovoljstvom izvode tracionalne pesme iz svog zavičaja.
   One su 2004. godine snimile 18 pesama sa prostora Raške oblasti, koje su objavljene uz knjigu „Rašanski motivi“ mr Biljane Pavlović. Temeljno pripremaju i snimaju nove pesme, od kojih su tri već predstavljene publici.
Zoran Maksimović



U BRVENICI KOD RAŠKE SVE SPREMNO ZA SABOR NARODNOG PEVANJA
Žubor Brvenice

RAŠKA - Ovogodišnji Sabor narodnog pevanja pod nazivom „Žubor Brvenice“ biće održan 25. aprila, u sali Doma kulture u Brvenici, kod Raške. Ove godine učešće će uzeti desetak pevačkih grupa iz Ivanjice, Užica, Prijepolja, Goražda, kao i sa područja Raške oblasti.
   - Propozicije zahtevaju da svaka grupa izvede pesmu iz svog kraja, a potom će žiri iz Saveza amatera Srbije sastavljen od vrsnih etnomuzikologa najbolju pevačku grupu preporučiti za dalja takmičenja koja slede ove godine širom Srbije - kaže Milan Veselinović, predsednik Kulturno-umetničkog društva „Brvenica“.
   Inače, u Domu kulture, u Brvenici, uoči ove kulturne manifestacije završeni su radovi na renoviranju sale i letnje pozornice. Ovaj Sabor koji će se održati po drugi put i imati revijalni karakter, organizuje Kulturno-umetničko društvo „Brvenica“, koje već decenijama uspešno deluje i čuva naše tradicionalne vrednosti, a trideset godina neprekidnog rada i 65 godina narodnog stvaralaštva u ovoj mesnoj zajednici obeležiće sledeće godine. 
N. Gajtanović



Digitalizacija najvažniji proces

KRALjEVO - Prošle nedelje je u prostorijama Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani" predstavljen KNP softver za obradu knjižne, neknjižne, elektronske građe i periodike koji je po nacrtima  bibliotekarke Emilije Dimovske projektovao mr Goran Miodragović.
   - Ono po čemu će se u budućnosti razlikovati biblioteke, jesu zavičajna odeljenja - rekla je Emilija Dimovska, naglašavajući da će ova rečenica biti deviza zavičajnih bibliotekara na koje se ponajviše odnosi digitalizacija bibliotečke građe.
   Za sada je izvršena digitalizacija manjeg dela građe, jer je za taj posao potrebno više ljudi nego što biblioteka sada ima. Upravnica Dragana Tipsarević rekla je da se zbog toga naša biblioteka prijavila na konkurs javnih radova i da se nada da će ove godine dobiti preko potrebne radnike koji bi uz stučno osoblje dovršili posao digitalizacije.
   Dok se posao oko digitalizacije ne privede kraju ono što je do sada urađeno dostupno je korisnicima biblioteke u zavičajnom odeljenju.
Aleksandar Marić



Svet snova i kuvarica

KRALjEVO - U ponedeljak je u galeriji kulturnog centra „Ribnica“ otvorena  izložba „Strip i vez“ koju su realizovali bračni par iz Pančeva Aleksandar Zograf i Gordana Basta. Izložba je inspirisana starim „kuvaricama“ koje su ranije stajale iznad šporeta u skoro svakom domaćinstvu. Na otvaranju izložbe poznati srpski strip autor je održao prezentaciju svog rada.   - Ono što me najviše inspiriše to je svet snova - rekao je Zograf o prirodi svog stvaralaštva.
Aleksandar Zograf objavljuje i izlaže svoje radove u zemlji i inostranstvu, a nedavno mu je izašao strip-roman „Išmael“ u saradnji sa Vladimirom Arsenijevićem.
A. Marić



„Svetačnik“ Miloša Jankovića

KRALjEVO - U  petak je u galeriji Narodnog muzeja Kraljevo predstavljena obimna knjiga pesama „Svetačnik“ koja u svom podnaslovu ima odrednicu stihire. O knjizi su govorili pesnici Aleksandar Marić i Slobodan Stojadinović.
   - Knjiga Miloša Jankovića je inspirisana starom tradicijom u hrišćanskom svetu i stalnom potrebom da se žitija ili učenja velikih učitelja Crkve stave u jedne korice radi lakšeg pročavanja, a knjiga „Svetačnik“ je baš zbirka opesmljenih žitija svetitelja i to za svaki dan u godini za po jednog koji se u taj dan proslavlja - rekao je Aleksandar Marić i naglasio da je u knjizi zanimljivo i to da za svaki mesec postoji poseban deo koji se odnosi na srpske svetitelje pod nazivom Srbljak.
   Knjiga „Svetačnik“, čije je izlaženje blagoslovio episkop šumadijski Jovan, je samo prvi tom koji obuhvata svetitelje u prvih šest meseci u godini, a za njom je već izašao drugi tom „Starečnik“, a u procesu izdavanja je i treći tom „Otačnik“ kojim bi se krug sveštene godine sastavio.
   - Ovo je knjiga ponajviše o Hristu, i on je glavni junak svih ovih pesama - rekao je Slobodan Stojadinović koji je pohvalio Jankovićev trud i konstatovao, kao poznavalac njegovih predhodih knjiga da je „Svetačnik“ logična nastavak dosadašnjeg opusa autora.
   Knjiga je izašla u tiražu od 313 primeraka, kao simbol godine u kojoj je Sveti car Konstantin doneo Milanski edikt kojim je ispovedanje vere u Hrista prvi put dozvoljeno zakonom u Rimskom carstvu.
E.I.



Ušće rasadnik talenata

UŠĆE - Kulturno umetničko društvo „Studenica“ iz Ušća u sastavu Doma kulture u Ušću već više decenija nema problema sa smenama generacija u programima i koncertima.
   Sa kolena na koleno generacije prenose igračka umeća naroda sa područja Srbije i šire preko raznih sekcija, takmičenja i negovanja folklora.
   Veliki doprinos razvoju igara na ušćanskom području daju i osnovne škole u Ušću i Studenici sa odelenjima na Rudnu, Mlanči, Gokčanici i drugim ušćanskim mestima gde se odmah učenici prvih razreda uključuju u razne folklorne klubove i takmičenja. Kada se tome doda uspešna saradnja sa Domom kulture u Ušću onda je uspeh zagarantovan što se dokazuje raznim uspešnim koncertima u Srbiji i inostranstvu. Uključivanjem pionira u kulturnoumetničko društvo ima i veliki vaspitni karakter jer su deca koja se bave folklorom za primer u svom ponašanju i u školi i na ulici i veoma dobro napreduju u svom radu, a po pravilu su odlični đaci.
   Među pionirima od početka škole do danas nalaze se i odlične učenice Osnovne škole „Milun Ivanović“, Branka Bošković i Katarina Erac, učenice VI razreda i Milica Dugalić učenica IV razreda, koje zaista odskaču sa kvalitetom i umećem izvođenja igara i što je veoma bitno odlične su drugarice i van škole i Doma kulture.
   Ono što predstavlja najveći problem je odlazak van Ušća radi upisivanja u srednje škole što očekuje i Branku, Katarinu i Milicu kao i sve njihove saigrače i saigračice što uslovljava rastanak koji je često veoma bolan jer se rastaju posle osam godina provedenih u razvoju igara odnosno folklora.
 Slavoljub Mladenović.



O knjigama prof. dr Slobodana Sforcana

KRALjEVO - U utorak su u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ predstavljene knjige prof. dr Slobodana Sforcana iz oblasti pravnih nauka. Predstavljene su knjige Komentar Zakona o osnovama svojinsko pravnog odnosa, Komentar Zakona o nasleđivanju, Predmet ugovora, Nasledna prava bračnog i vanbračnog partnera i Nasledno pravo.  O knjigama je govorila prof. dr Gordana Stanković, a o profesoru Sforcanu, kao kolegi, govorio je prof. dr Milivoje Simić.
   Prof. dr slobodan sforcan rođen je 1945. godine u opštini Bileća u Republici Srpskoj, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1969. godine gde je i doktorirao 1989. godine. Redovni je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
A.M.



Gana u Maržiku

KRALjEVO - Sutra će u galeriji Maržik kraljevačkoj publici svoje radove predstaviti slikarka Dragana Gana Pajović. Gana slika sebe, a taj relativno opšti prilaz umetnosti obogaćen je u njenim delima, spoznajom prirode i mistike.    Otvaranje izložbe zakazano je u subotu u 20.00 časova, a izložba će biti otvorena do 29. aprila. 
E.I.

K V A K A

Uštva 2

   U daljem istraživanju ovog pojma podsetimo se, na primeru koji smo videli tu kod i oko nas, da uštve mogu obući odelo, staviti kravatu i pojaviti se u televizijskom programu, kao da su obični građani a ne uštve! Uparađeni kao za 25. maj, izigravali su slet podaništva onima koji su prvi u njima uštve prepoznali i iskoristili. Branili su svoje nalogodavce e ne bi li odbranili i sebe. Hoteći da dokažu da prazno može biti puno, da laž može biti istina i da je politika neminovno kurva, pa zbog toga oni nisu praznoglavci nego su punoglavci. Oni nisu pokvareni, nego su prevareni. Oni, kao bajagi umeju i da razmišljaju pa i nisu potplaćeni. Dakle, burazeru, oni tvrde da su isto što ti i ja! Lažu, burazeru, lažu i nikakve nevladine organizacije, i nikakav zakon nas ne može naterati da im priznamo da imaju ljudski oblik! Nijedan! Mogu nas naterati da plaćamo odštetu četvoronožnim džukelama, ali dvonogim - nikada! Jer, burazeru, ništica je ništica ma sa kolikom se cifrom pomnožila! I naše je pravo da u nju prst upremo, da joj kažemo, jasno i glasno, pred njom i pred svima drugima: Uštva si uštvo!
   Ako ćemo pošteno, a hoćemo, jer drugačije ni ne znamo, moramo priznati da je uštvi bilo i u ranijim vremenima. Nije uštva proizvod savremenog doba (treba napomenuti da je najveći broj đubretarskih karakteristika gospodina čoveka, žene mu i dece proizvod novijeg vremena). Bilo je uštvi i ranije. Samo ranija vremena su na uštve reagovala drugačije. Za tri čizme dukata đever kod đevojke: Zemljiću Stjepane daje svoju snahu duždu od Mletaka na jednu noć. No, kako se snaha pokazala lukavijom od dužda, duždu nije pošlo za organom da učini ono što je nameravao da učini. Tako je Kraljeviću Marko od snahe saznao da su mu đever i kum uštve. Nemajući vremena da raspisuje izbore za sudije i tužioce, a i ne nameravajući da ide u Evropu, Marko manu sabljom i bi šta bi! Grozno! Divljački! Užasno! Ali pravedno! (pročitati pesmu Ženidba Marka Kraljevića).
   Kako se pokazalo, vjerna ljuba vojvode Momčila i nije bila baš verna. Nije bila gospođa, već uštva. Ova uštva izdala je Vukašinu vojvodu Momčila. Ali Vukašin je znao što današnji korisnici uštvi još nisu saznali: Tad govori kralje Vukašine:/Nuto kurve mlade Vidosave!/Kad izdade ovakvog junaka,/Koga danas u svijetu nema,/To li mene sjutra izdat neće! Naravno da Vukašin nije imao vremena za nove izbore sudija, ali je imao konje, a konji su imali repove itd... (videti u narodnoj pesmi Ženidba kralja Vukašina).
J.J. Aždaja

 (Prepev pesme „Naša elegija“ Miloša Crnjanskog)

Zabole nas.
Metohije više nema,
što bismo palili metka?
Srbi se gade ustanka i puške,
osvete gorke, i muške.
U blato spušta nas
prezriv osmeh pretka.

Nećemo ni Kosovo ni boj.
Sve do mojega moj,
sve tetka sad gleda strinu.
Nek nas sapliću, zadaju ćuške,
nek trpi zemlja zbog vrhuške,
i padne baš sve u prašinu.

Nek nam povade zube,
i lonac na glavu meću,
i opet neka nas zgube,
smrve, vežu ko vreću.

Mi sebi više ne verujemo,
nit išta od svoga poštujemo.
Nikakvog spasa ne očekujemo,
Mi sudbu ne oplakujemo.

Nama je dobro.
Prokleta baština i oslobađanje.
Da živi smrt, umre rađanje.

Zoran Tucaković

SPORT
U KK SLOGA NOVI TRENERI
Bojan Kusmuk na čelu belih
 
   Kraljevo - Rukovodstvo KK Sloga radi punom parom. Za njih su svi poslovi vezani za klub u istoj ravni. Tako se počelo sa odblokiranjem klubskog žiro računa, a nastavilo sa personalnim promenama odnosno postavljenjima novih trenera.

   - Prvi trener će biti Bojan Kusmuk, naš bivši igrač koji je igračku karijeru započeo u našem klubu a sad a eto počinje i trenerski posao. U radu će mu pomagati prvi saradnik Miloš Mijajlović, nekada neprikosnoveni centar Sloge, koji je takođe karijeru započeo i veći deo proveo baš u Slogi. A u narednom periodu formiraće se i mladi tim - kaže presednik kluba Radoslav Komadinić.
   Rukovodtvo ovim potezima svakako ide u dobrom pravcu. Bojan Kusmuk je oberučke prihvatio ponudu rukovodstva Sloge. Iako dugo nije bio u klubu svih ovih godina pomno je opratio šta se dešava u klubu njegove mladosti.
   - Vraćam se u Slogu posle 17 godina. Zato su i prisutne jake emocije jer ovaj klub je uvek bio deo mene. Uostalom tu sam napravio i prve košarkaške korake još kao dečak. Moram da priznam da sam imao neke druge planove za narednu sezonu ali kada sam dobio ponudu da budem trener Sloge nisam ni trenutka razmišljao. Prihvatio sam to oberučke. Jedan od razloga je što se u klubu postavljaju zdravi temelji, barata se zdravim ambicijama i nadam se da ću doprineti da se Sloga vrati na staze stare slave – kaže Kusmuk.
Sloga će ubuduće imati i prateći tim sastavljen od mladih i talentovanih igrača. Oni će biti selektirani, njihove igre praćene a najbolji će svakako pokucati i na vrata prve ekipe. Taj posao poveren je Draganu Stefanoviću
   - Klub odnosno tim je najbolje funkcionisao kada je stvarana ekipa iz svojih redova. Sada je prilika da i taj posao odradimo. Ne bojim se izazova pa i toga što nemamo dovoljan broj termina kako bi se nesmetano radilo. Drago mi je da se rukovodstvo kluba setilo i pružilo mi priliku da opet radim u klubu iz kojeg nikada nisam ni odlazio - kaže Dragan Stefanović.

DETE SLOGE
Bojan Kusmuk je dete Sloge. Karijeru je započeo u ovom klubu  a onda su usledile igre u BFC Beočin, Vojvodini, Hemofarmu, Beobanci. Nastupao je i u inostranstvu, igrao i za Mašinac. Trenerski zanat otpočeo je u rumunskom Piteštiju. Proteklu sezonu je proveo u Slaviji iz Srpskog Sarajeva.

VUČKO
Prvi saradnik novog trenera je  nekadašnji kapiten Sloge Miloš Mijajlović.
- Mnogo me raduje da su postavljene realne ambicije, da je na prvom mestu stvaranje kluba, pa sve ostalo. Mislim da ćemo zajedničkim snagama uspeti da uradimo pravi posao i da Sloga kao i uvek bude ponos grada - kaže Miloć Vučko Mijajlović prvi saradnik novog trenera Sloge.
S. Petković



RIBNICA NAPRASNO OSTALA BEZ SPORTSKOG MENADŽERA
Brđović podneo ostavku

Kraljevo - U Ribnici grom iz vedrog neba. Dejan Brđović sportski menadžer podneo je ostavku na tu funkciju. To se u ovom zatišju najmanje očekivalo. O tome bivši as je pismeno obavestio Upravu Ribnice:
- Ostavku podnosim isključivo iz zdravstvenih razloga. Moram da lečim alergijsku bronhijalnu astmu koja mi zadaje velike probleme pa ne mogu maksimalno da se posvetim obavezama u klubu. Do sada nikada ništa nisam radio polovično pa sam zato odlučio da ovo mesto prepustim nekome ko će moći maksimalno da se posveti klubskim obavezama. Za proteklo vreme uradio sam koliko sam mogao, biću uz Ribnicu i dalje, uostalom moj sin Aleksa je član prve ekipe – rekao je Dejan Brđović u usmenoj formi ono što je u pismu saopštio Upravi kluba.
U klubu su iznenađeni ovim obrtom ali i u potpunosti razumeju dosadašnjeg sportskog menadžera.
- Sa zdravljem se nije šaliti – kaže Mile Kolarević jedan od najagilnijih članova najužeg rukovodstva Ribnice. Ostavka nas je, moram da kažem iznenadila ali o njoj još nismo raspravljali u klubu. No, Dejan je naš, dete Ribnice, uradio je mnogo, dugujemo mu dosta i nastavićemo sa radom i aktivnostima koje smo planirali prošle godine.
Nema sumnje, Dejanu su vrata Ribnice uvek bila otvorena i biće i dalje poželjan u klubu ukoliko bude želeo nekada da se vrati. U Ribnici su kao prvi zadatak postavili održavanje Skupštine.

MENADŽERI KRUŽE NAD RIBNICOM
U narednoj sezoni Ribnica će imati mladu ekipu. Cilj je kao i u ovoj sezoni borba za opstanak odnosno peta ili šesta pozicija na tabeli. Nije isključeno i da ekipa ostane bez talentovanih mladih igrača dosadašnjih nosilaca igre Kovačevića i Brđovića. Menadžeri već odavno kruže nad Ribnicom.
Sa svim igračima ćemo razgovarati a kakav će ishod biti zavisi od njih ali i njihovih roditelja. Inače, imamo nameru da zadržimo sve igrače koji imaju ugovore.
S.P.



PRVA LIGA SRBIJE: SLOGA - NOVI SAD 1:2 (0:1)
,,Kanarinci” odneli čitav plen

KRALjEVO - Gradski stadion. Gledalaca 1000. Sudija: Igor Stojilković (Zemun). Strelci: Mijailović u 68 (Sloga), Urošević u 20. (jedanaesterac), Batioja u 80. (Novi Sad.
Sloga: Urošević, Vasilić (Pelivanović), GojkovićĐorđević (Janićijević), Vlašić, Babić, Memedović (Spasojević), Trnavac, Mijailović, Rađenović, Radović
Novi Sad: Vesić, Josimov (Kavčić), Đukić , Paripović (Filopović), Jovanović, Čovilo, Bogunović, Avrić (Stevanović), Bajat, Opsenica, Batioja
Igrač utakmice: Augusto Batioja (Npovi Sad)
Novosađani su bili bolji rival od početka susreta i tu svoju nadmoć realizovali su golom kapitena Uroševića iz kaznenog udarca. Predhodno je nepropisno zaustavljen Batioja.
 U nastavku domaćini kreću na sve ili ništa i uspevaju da poravnaju rezultat. Nesporazum između golmana ,,kanarinaca” Vesića i Đukića iskoristio je Mijailović i pogodio mrežu. Kada se očekivalo da Sloga ,,otkine” ceo plen na scenu je stupio crmoputi Batioja i posle neuspele ofsajd zamke Sloge lako matirao Uroševića. Pomoćnom sudiji Mihajloviću iz Sremčice na dušu ide, utisak je, regularan pogodak mladog Radovića. Ipak, zbog navodnog ofsajda gol nije priznat što je izazvalo revolt u gledalištu.Sloga sutra opet igra kao domaćin. Ovoga puta u goste dolazi tim Novog Pazara. Utakmica počinje u 16 časova.
S. Petković.



SRPSKA LIGA - ZAPAD
Dva gola za opstanak

Metalac - Sloga (PM)2:1 (2:0)

Kraljevo .- Stadion kod Ložionice. Gledalaca 100. Sudija: Stefan Jevremović (G. Milanovac). Žuti kartoni: Miladinović, Radojković, Obrenović, Joksić, Stanković, Mišić, Pević
Metalac: Milenković, Ćorćević, Ivanović, Drašković, Gurdijerac, Mehmedović (Kuzmanović), Aleksić, Radovančević, Zoranović, Otašević (Marković), Jovanović (Tufegdžić)
Sloga (PM): Živković, Gicić, Miladinović (Nenadović), Radojković, U. Joksić, Marjanović, Obrenović, M. Joksić (Rakić), Stanković, Markićević, Mišić (Milošević)
Igrač utakmice: Saša Jovanović (Metalac)
U pravoj fudbalskoj uspavanci Metalac je osvojio tri boda ostvarivši važnu pobedu koja će imati velikog uticaja u borbi za opstanak.
Pobednik je odlučen u prvih 45 minuta. Dvostruki strelac bio je Jovanović. Počasni pogodak za goste delo je kapitena gostiju Radojkovića.
S. P.



KRALJEVAČKI STRUČNJAK NA KORMILU FK NOVI PAZAR
Mile Vuletić debitovao porazom

NOVI PAZAR - Uprava fudbalskog kluba Novi Pazar imenovala je kraljevačkog stručnjaka Mila Vuletića za novog šefa stručnog štaba „plavih", sa kojim će u stručnom štabu raditi Emir Plojović. Vuletić je na klupi novopazarskog prvoligaša debitovao minulog vikenda na popularnoj Detelinari, gde su njegovi izabranici poraženi od Novog Sada sa 3:0 u utakmici koja je odigrana u okviru 23. kola Prve lige Srbije. Novopazarci su od „kanarinaca" doživeli i najteži poraz ove sezone. Doduše, „plavi" su u ovom prvenstvenom meču bili veoma oslabljeni, jer su zbog parnih kartona iz tima izostali Ćirka i Pavlović, kao i suspendovani Škrijelj, a zbog bolesti iz ekipe je odsustvovao napadač Poturović, dok zbog privatnih obaveza na raspolaganju stručnom štabu nije bio Salihović.
Iako je mladi kraljevački stručnjak imao neuspešan debi na kormilu Novog Pazara, do kraja prvenstva preostalo je još deset kola, tako da će Vuletić imati prilike da popravi utisak pred upravom kluba i navijačima Novog Pazara.       Vuletić je peti po redu šef stručnog štaba „plavih" ove sezone, a ranije je radio u stručnom štabu Javora iz Ivanjice, i bio je prvi trener Sloge i Metalca iz Kraljeva. Inače, pre njega ove sezone na kormilu novopazarskog prvoligaša bili su Saša Štrbac, Fikret Grbović, Slavko Vojičić i Dušan Kljajić.
Ovog vikenda, kada su na programu utakmice 25. kola Prve lige Srbije, fudbaleri Novog Pazara gostuju u Kraljevu, gde ih očekuje duel sa domaćom Slogom.
N. Gajtanović


USPESI BK METALAC
Mladi vraćaju nadu

Kraljevo - Mladi kraljevački biciklisti ređaju uspehe na početku takmičarske sezone. U prvoj trci u Novom Sadu takmičari Metalca bili su najuspešniji i u mlađim kategorijama. Potom je na red došla i međunarodna trka kadeta na kojoj je nastupilo 70 biciklista iz nekoliko zemalja. Trka je bodovana i za ligu Srbije. Član Metalca Miloš Borisavljević je u jakoj međunarodnoj konkurenciji bio sedmi, ali zato je najbolji među srpskim kadetima.  Uspeh je upotpunio Marko Polumirac koji je bio treći. Metalac je u ekipnoj konkurenciji prvi, a njegovi biciklisti su u ovom trenutku bez premca u svim mlađim selekcijama. Za odlične rezultate preduslov su dobro odrađeni treninzi. Zato jesu za dalji razvoj biciklizma potrebna i veća ulaganja jer se radi o veoma skupom sportu.
Ideja od koje trener Metalca i reprezentacije Srbije Radiša Čubrić ne odustaje da Kraljevo postane regionalni centar ne samo srpskog već i evropskog biciklizma: - Moj cilj je da Kraljevo postane regionalni centar za ovaj deo Evrope kada je u pitanju biciklizam. Radimo na tome u saradnji sa Međunarodnim olimpijskim komitetom i, takođe, međunarodnom biciklističkom federacijom, a da ovde bude jedan vrhunski trener iz Evrope koji bi radio sa našim biciklistima jer imamo uslova da napravimo što do sada nije bilo u Srbiji - kaže Čubrić.
U međuvremenu slede nova takmičenja, a posebno atraktivna biće međunarodna trka Banjaluka - Beograd koja se vozi 23. i 24. aprila i na kojoj će kraljevački biciklisti ponovo pokušati da pokažu svoj kvalitet u jakoj evropskoj konkurenciji.
S. P.