Kome bi išla struja iz Ibra?!
Zeleni kilovati sa Ibra korist samo za Italijane
Odlukom Ustavnog suda otvoren prelazni rok odbornika
Ponašanje lokalnih funkcionera u fokusu NVO
Svake godine sve veće štete od poplava
Prvomajski uranak
Uz prvu jutarnju...
Čista Morava, zdrava budućnost
Iz Ribolovnog saveza grada Kraljeva
Kultura, umetnost
Sport: Odbojka, košarka, fudbal, džudo

RETROVIZOR

Stani, stani Ibar vodo,  
Kuda žuriš tako...

Teci, teci Moravice
Tiho kroz naš kraj...

   Kraljevo se razbaškarilo između dva bisera, Morave i Ibra. Koliko brzaka, toliko i virova. Koliko nam je godina, toliko leta na Moravi i Ibru. O ribolovcima i da ne govorim. Dok se more plavilo na razglednicama, i mamilo po nečije uzdahe, mi nismo mogli bez Moravinih virova i brzaka Ibra. Nije bilo veće sreće od ronjenja u virovima ili ispod vodenica na Moravi, ili plivanja uz Ibrove brzake, ili skokova sa visokih vrba.
Nama koji smo poznavali virove i brzake, znali i upoznavali tajne Morave i Ibra, more se činilo kao velika bara. Nešto tuđe i daleko. Nama koji smo pili vodu sa Morave i pecali pastrmku u Ibru, na obe obale, drugih reka ni drugačijih leta nije ni trebalo.
Odlazili smo od Morave i Ibra, da neke škole završavamo. Bliže ili dalje od naših reka. Ali tamo, daleko, pevali smo im pesme, sanjali ih noćima. Mislili smo: ko se nije okupao u Moravi i Ibru ni okupao se nije. Ko sa vaone ili sa vrbe u vodu nije skočio taj ni ne zna da skače. I čekali leto i raspust da se rekama našim vratimo. A onda! Onda će sve biti lakše i lepše.
Ni kada su nestajale vodenice, ni kada su i Morava i Ibar izgubile bistrinu vode, ni kada su im otimali pesak, nismo sumnjali da će naše reke rane preboleti.
Odavno već u Ibru nema pastrmki niti je moravska voda za piće. Na našim čelima umnožile su se bore. Bar jedna je zbog naših reka. Onu hvalu i onu zahvalnost koju im dugujemo, možemo odati ako ih budućim generacijama ostavimo bar približno, kakve su i bile. A generacije koje dolaze, shvatiće da od Morave i Ibra nema lepše vode za kupanje, niti plaža za milovanje. Nigde sunce ne izlazi i ne zalazi kao iznad Morave i Ibra. Ko to nije video ništa nije ni video!
Ne postoji takva korist koja nešto može da znači, ne samo nama, nego i budućim generacijama, ako ta korist uspori Ibar ili zamuti Moravu.
Dimitrije Jovanović

EPS navodi da urađena studija izvodljivosti za Ibar pokazuje opravdanost i isplativost projekta, vrednog 300 miliona evra, kao i da su završene i analize, i da nema negativnih uticaja na životnu sredinu. Ljubiša Jovašević kaže da ni u slučaju da ustanove u Kraljevu dobiju besplatnu struju iz tih hidroelektrana, neće dati saglasnost za gradnju, jer je studija izvodljivosti naručena

KRALjEVO - Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija Seći potpisale su Protokol o pripremi projekata za izgradnju 10 hidroelektrana na Ibru gde bi trebalo da bude izgrađeno 10 prelivnih hidroelektrana ukupne snage 103 megavata, koje bi proizvodile 420 gigavat sati elektične energije godišnje, a ukupna investicija vredna je 285 miliona evra. Ministar energetike Srbije Petar Škundrić kazao je da bi italijanska kompanija trebalo da ima 51 odsto udela u zajedničkoj kompaniji, a EPS preostalih 49 odsto, dok bi kompanija Seći obezbedila sav novac za ulaganje.
- Ovaj projekat nije bio u prvom prioritetu EPS-a, ali su ga mere Vlade Italije učinile isplativim. Posle 20-25 godina, zavisno od dogovora, hidroelektrane će na osnovu koncesije preći u naše vlasništvo - izjavio je Dragomir Marković, direktor EPS-a.
Proizvedena struja izvoziće se u Italiju preko prenosne mreže Srbije i Crne Gore, a potom podmorskim kablom do Italije, što je već ugovoreno između italijanske „Terne“, srpske „Elektromreže“ i crnogorskog „Prenosa“.
- Od silnih para koje se pominju 60 miliona evra će ići na izgradnju objekata na Ibru, ostatak para ide na releje, ide na veze, ide na transport struje, ide na podmorski kabal koji ide prema Italiji, a struja iz Ibra po svemu sudeći ide UNMIK-u za potrebe Kosova  - navodi gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Jovašević.
Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković kazao je nakon potpisivanja Protokola da će za dva meseca biti formirano zajedničko preduzeće italijanske i srpske kompanije za hidroelektrane na Ibru. Marković je naveo da bi nakon što se isplati investicija u projekat trebalo da se zajednički donese odluka o daljem plasmanu električne energije.
Iako je studija izvodljivosti završena, i očekuje se da za dve do tri godine započne gradnja mini hidroelektrana na Ibru, u Kraljevu niko nije ni imao prilike da vidi kako je studija urađena.
- Nisam video studiju izvodljivosti, ali sam video preliminarne ugovore pisane od strane ministra Škundrića i njegovog italijanskog kolege. Studija je napravljena tako da se brane grade na Ibru. Ja ću pitati samo: šta to dobijaju građani Kraljeva, da li mi dobijamo struju jeftiniju, da li mi dobijamo besplatnu struju za bolnice, staračke domove, za škole, za ovu zgradu, kulturne institucije - kaže Jovašević.
Na našu opasku, da li to znači da bi trenutna vladajuća većina u Kraljevu mogla da podrži izgradnju elektrana na Ibru, ukoliko bi pojedinim ustanovama bila obezbeđena besplatna ili jeftinija struja, Jovašević je rekao da ni u tom slučaju ne bi podržali, jer je izgradnja brana ravna ekološkoj katastrofi.
S druge strane, koalicija ZES i SPS-PUPS koja je do nedavno držala sve poluge vlasti, uzdržana je od svakih komentara oko izgradnje hidroelektrane, jer smatraju da je prvo potrebno videti studiju izvodljivosti, detaljno je proučiti, i onda konstatovati o mogućim negativnim posledicama ili pak podržati jedan ovakav projekat.            
U Institutu „Jaroslav Černi“ kažu da neće biti promena vodnih režima Ibra, a stvaraju se povoljni uslovi za uređenje sada zapuštenih obala. Ističe se da nema ni negativnih uticaja na postojeće izvorište vodosnabdevanja Kraljeva u Žičkom polju i Konarevu. Naprotiv, kako tvrde u Institutu, akumulacioni baseni se ponašaju kao taložnice nanosa, posle čega se izbistrena voda ispušta nizvodno.

IBAR, DRINA, LIM, PA PREKO MORA
Vlade Srbije, Italije i Republike Srpske potpisale su zajedničku izjavu o korišćenju hidropotencijala na srednjem delu toka Drine, gde bi mogle da se izgrade tri hidroelektrane vredne oko milijardu evra. Prostornim planom Srbije na delu Lima kroz Prijepolje predviđena je i izgradnja tri hidroelektrane ukupne snage oko 100 megavata, ali je ta ideja naišla na oprečne stavove građana i opštinskih odbornika. U raspravi SO Prijepolje, iznet je niz argumenata za i protiv gradnje hidroelektrana, a zaključeno je da se odbornici i javnost obaveštavaju o svim aktivnostima vezanim za eventualnu gradnju brana.
Nenad Božović

KRALjEVO - Prošle nedelje gradonačelnik grada Kraljeva dr Ljubiša Jovašević i predsednik Skupštine grada Tomislav Ilić primili su pomoćnika ministra za kosovo i Metohiju Olivera Ivanovića. Kako je sam Ivanović rekao, Kraljevo je jedan od gradova i sredina koja je primila veliki broj izgnanika sa Kosova i Metohije. Naglasio je da se ministarstvo trenutno najviše bavi problemima ljudi koji su se vratili u sela Dobroljevac i Žač, ali da ne prestaje briga i za ljude u kolektivnim centrima.  
  - Mi danas imamo situaciju da je jedan broj iseljenika sa Kosova odlučio da se integriše i nama nije strano da neki ljudi neće više ni da se vrate tamo. Onaj čovek koji želi da se vrati mora imati uslove da dođe na svoju imovinu, a oni koji ne žele da se vrate to su najviše mlađi, treba da imaju priliku da se ovde inegrišu - rekao je Oliver Ivanović.
   Naglasio je da je reč „integracija" kada su u pitanju interno raseljena lica sa Kosova i Metohije, do sada bila zabranjena reč iz čisto političkih razloga, dok je situacija takva da će se neko od njih sigurno odlučiti da se stalno nastani u sredinama gde su izbegli.  
   On se osvrnuo i na tešku ekonomsku situaciju u Kraljevu gde ima 14.000 nezaposlenih i da je proces integracije u takvim uslovima veoma težak. Jer kako je Ivanović rekao u Kraljevu je teško naći posao, ali teško je naći i životni prostor za ljude koji odluče da u njemu ostanu. On se posebno zahvalio građanima Kraljeva što su pružili „ruku spasa“ iznanim licima sa Kosova i Metohije, a gradonačelnika i predsedenika zamolio za tolerantni odnos prema problemima raseljenih.
   Obećao je da će se zalagati da se našem gradu, i pored ekonomskih problema u celoj zemlji, posveti više pažnje i da će se pomoć i donacije gradu odraziti i na bolji život interno raseljenih lica.
   Na novinarsko pitanje da li će promena vlasti u gradu imati uticaj na to kakav će odnos prema gradu imati vlada, Ivanović je izjavio da je svoju posetu planirao i ranije, pre promene gradske vlasti i naglasio:
   - Ja ne vidim razloge da nema normalne komunikacije između Vlade i lokalne samouprave. Ovo je generalni stav i on je zasnovan na Ustavu i zakonu da politička pripadnost nekog rukovodstva u opštini ne bi trebalo i ne sme da smeta. U protivnom onaj koji to radi čini neoprostivu političku grešku.
Aleksandar Marić

KRALjEVO - U subotu je na vrhu planine Čemerno podignuto i osveštano krsno znamenje na mestu gde su 1915. godine pripadnici Studeničkog odreda Drinske divizije Srpske vojske pružili herojsku odbranu nadirućim austro-ugarskim jedinicama koje su imale zadatak da preseku put povlačenja naše Vlade i Vojske prema Kosovu i dalje prema Albaniji. Znamenje su podigli Udruženje „Jovan Bojović - Dragačevo“ i PSK „Železničar“.
   - Pokrenuli smo inicijativu da se do 2015. godine, na stogodišnjicu bitke, podigne dostojan spomenik borcima u ovoj bici na vrhu Čemerna, koja je svojim značajem za tok rata i spas Srbije ravna značaju Mojkovačke bitke - rekao je Aleksa Maričić, arhitekta i jedan od pokretača inicijative.
A.M.

Zeleni kilovati sa Ibra korist samo za Italijane

„Seći energija” će godišnje od centrala sa Ibra zaraditi oko 80 miliona evra, a ukoliko bi Srbiji zatrebalo 2-3GWh struje, morala bi da je uvozi.

KRALjEVO - Vrednost investicije za izgradnju hidroelektrana na Ibru iznosi oko 300  miliona evra. Radomir Naumov bivši ministar energetike objašnjava za naše novine da bi prodajom tzv. „zelenih kilovata”, Italija za neke četiri godine povratila uložena sredstva. Naumov kaže da se pre pet godina kada je on bio ministar, Vlada Italije obratila Srbiji sa istim predlogom izgradnje HE na Ibru, ali da je tadašnja vlast to odbila.

   Srbija je 2005. godine postala članica Energetske zajednice EU, a potpisivanje pristupa je pravno obavezujućeg karaktera. To znači da Srbija mora da ima udeo u delu obnovljivih izvora, a deo tih „zelenih sati” upravo odlazi u Italiju. Pristupnicu je tada potpisao Radomir Naumov koji je bio srpski ministar energetike. Naumov objašnjava da je Italija u velikom energetskom problemu, jer je jedina zemlja koja nema atomske elektrane za razliku od svih njenih suseda, i zbog toga mora na razne načine da traži izvore energije. Zbog toga se italijanska vlada još pre pet godina obratila Srbiji sa predlogom izgradnji HE na Ibru, Drini i Limu, ali to tadašnja vlast nije želela da prihvati.
- Naš odgovor je bio da mi prvo radimo preglede sopstvenih potreba, zatim da tražimo naše mesto u svemu tome, i da preko koncesije dajemo naše vodotokove. Italijani su hteli da direktno stave „šapu” na to, i mi smo to odbili - govori Naumov.
Studija izvodljivosti koju je uradio Institut „Jaroslav Černi” odnosi se uglavnom na vodosnabdevanje i na tzv. „reljefni” izgled priobalja Ibra nakon izgradnje brana. Primera radi to znači da li će put, pruga ili neka naseljena mesta biti potopljena, odnosno koliko će se podići nivo reke nakon izgradnje brana. Sama studija uticaja na životnu sredinu nije urađena.
- Potpisivanje protokola o izgradnji brana na Ibru znači da će celokupna elekrična energija otići u Italiju, a kod njih je ta energija blizu 0,2 evra. Ako bi bile izgrađene sve brane, što je ukupna snaga oko 100 MW, kompanija „Seći energija” koja će uvoziti struju će prema mojoj proceni zaraditi godišnje oko 80 miliona evra. Italijani prave hidrocentrale, uzimaju struju, a nama će brane vratiti kroz 20 godina. Meni se čini da je u ovom slučaju povraćaj investicije fantastičan. Za 3-4 godine, vi vraćate uloženi novac, a onda imate godine lepog prihoda. Ali, to je njihov biznis - navodi Naumov.
Naumov kao slučaj koriš-ćenja obnovljivih izvora energije navodi jedan primer, da ukoliko bi Srbiji zatrebalo 2-3GWh struje, morala bi da je uvozi.
Petar Škundrić ministar rudarstva i energetike je još u novembru prošle godine naveo da je „ideja da sva struja ide u Italiju“ i da će glavni investitori izgradnje biti italijanske kompanije, koje će imati i veći deo vlasništva. Prema njegovim rečima, korist za Srbiju će biti ta što će biti upošljene naše firme i radnici za gradnju novih kapaciteta, a kompletan promet koji će biti ostvaren biće oporezovan u našoj zemlji. Izgradnja hidrocentrala na Ibru izazvala je ne malu uzbunu među građanima Kraljeva i meštanima doline Ibra, a reči ministra Škundrića pobuđuju sumnju da bi ostvarenjem tog projekta stanovnici tog kraja dobili samo brane i jezera, ali ne i struju.
Međutim, značaj projekta očigledno daleko prevazilazi lokalne okvire. Poslednjih godina energetika je postala jedna od najvažnijih i najisplativijih oblasti ulaganja u svetu, a resursi kojima raspolaže Srbija postali su predmet interesovanja ne samo Italije, već i Nemačke, Rusije i Kine. Što se sudbine Ibra tiče, ostaje nada da će nadležni sa najvećom mogućom odgovornošću pristupiti analizama pozitivnih i negativnih uticaja eventualne izgradnje hidrocentrala, i da će interes za očuvanjem ove reke i životne sredine ipak biti jači od interesa moćnih ili od želje za profitom.
Nenad Božović

Čitaoci mogu postavljati pitanja i davati primedbe na rad nekih organa, ali i predlagati kako da se određeni problemi reše. Možete nas kontaktirati mejlom redakcija@ibarske.net, telefonom na broj 327-555 ili poštom: Ibarske, Milana Toplice 1/15.
   Za ovaj broj tražili smo odgovore na pitanja koja je jedan naš čitalac iz Obrve postavio Upravi gradske pijace. Njega su konkretno zanimale cene prodajnih mesta na pijaci.

Cene su prikazane prema vrsti i zonama u kojima se nalaze tezge, i to na godišnjem nivou.
   Na Zelenoj pijaci u Ekstra zoni zakup tezge iznosi 57.500, u Prvoj zoni 42.200, a u Drugoj zoni 33.200 dinara. Dnevna pijačarina na Zelenoj pijaci iznosi 130 ili 150 dinara, u zavisnosti od zone u kojoj se prodajno mesto nalazi.
   Na Zanatskim pijacama, kojih ima dve, tezga u Ekstra zoni košta 61.200, a u Prvoj zoni 46.200 dinara. Mesečna pijačarina na zanatskim pijacama iznosi 1.680 dinara.
Na Robnoj pijaci 1, tezga u Ekstra zoni je 54.600, a u Prvoj 41.300 dinara. Na Robnoj pijaci 2, Ekstra zona je 66.300 dinara, a prodajno mesto u Prvoj zoni 41.300 dinara. Na Robnoj 3, postoji samo Prva zona, i zakup tezge je 41.300 dinara. Na Robnoj pijaci 4, Zakup u Ekstra zoni je 56.200, dok je u Prvoj zoni 46.200 dinara. Na Robnoj pijaci 5, Ekstra zona je 66.300 dinara, a tezga u Prvoj zoni košta 41.300 dinara.  
  Mesečna pijačarina na robnim pijacama iznosi 1.680 dinara. Cene prodajnih mesta u odnosu na prethodnu godinu podignute su za 8 odsto.
   Obeleženo mesto na Auto pijaci za godinu dana košta 6.900 dinara, a uzlazak vozila na Autopijacu košta 500 dinara po vozilu.
Na Stočnoj pijaci zakup mesta za prodaju krupne stoke košta  200 dinara po grlu, a sitnije od 50 do 100 dinara po komadu. Cene na Stočnoj, i Autopijaci nisu se menjale poslednje tri godine.
   Obeleženo mesto na Kvantaškoj pijaci košta 19.700 dinara na godišnjem nivou, a obeleženo mesto i montažni objekat iznosi 84.500 dinara.

KRALjEVO - Mada je na spisku onih firmi koje očekuje potpuno brisanje iz privrede ponajviše tzv. ljuštura firmi, odnosno kompanija koje su već dugo neaktivne ili su otvorene samo kako bi se završio neki konkretan posao, pred brisanjem je i „Magnohrom“, nekad čuvena srpska firma.
   Firme, udruženja ili zadruge čiji su računi duže od tri godine u blokadi,  „kandidati“ su da 1. juna potpuno nestanu, i njihovu imovinu preuzme Vlada Republike Srbije. Prve procene govore da će tu sudbinu imati bar 9.500 pravnih subjekata u kojima je, zvanično, na platnom spisku najmanje 45.000 ljudi.
   Već poslednjeg dana aprila, iz Narodne banke Srbije će privrednim sudovima stići novi spisak pravnih lica koja su u proteklih mesec dana ispunila uslov za otvaranje automatskog stečaja, odnosno čiji su računi u blokadi duže od tri godine. Račun „Magnohroma“ je u blokadi mnogo duže od tri godine. U slučaju da se do 1. juna ne jave poverioci i ne uplate predujam za pokretanje stečaja, ne podnesu plan reorganizacije ili bar na jedan dan odblokiraju račun, „Magnohromu“ sledi automatski stečaj. To znači da se istog dana otvara stečajni postupak i okončava brisanjem iz privrednog registra.
   Kako smo saznali, fabrika „Magnohorom“ je od raskida privatizacije do danas platila 54 miliona dinara na ime poreza i doprinosa i 34 miliona dinara za PDV. Takođe, saznali smo da su im najveći dužnici preduzeća koja su u vlasništvu države.
   U „Magnohromu“ poslednje dve godine radi oko 350 radnika, od čega 240 stalno zaposlenih i 110 pod ugovorom. Svi oni rade u Fabrici elektrotermičkih proizvoda gde se prave bojleri i cevni grejači, i uspevaju da zarade za platu od oko 20.000 dinara.
Nenad Božović

RAZGOVOR S POVODOM: MILAN MARKOVIĆ, MINISTAR ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU
Odlukom Ustavnog suda otvoren prelazni rok odbornika

Posetu ministra Markovića iskoristili smo za razgovor o trenutno najaktuelnijoj temi u gradu, o odluci Ustavnog suda od koje možda zavisi opstanak sadašnje vlasti u Kraljevu i uvođenje privremenih mera

Ustavni sud je ocenio da je član 47. Zakona o lokalnim izborima, kojim je uveden institut blanko ostavke nije u saglasnosti sa Ustavom Srbije. Vaš komentar.
- Pravno dejstvo odluka Ustavnog suda Srbije je uređeno Zakonom o Ustavnom sudu. Precizan odgovor na vaše pitanje treba da sačeka objavljivanje odluke Ustavnog suda, kako bismo se upoznali sa njenom sadržinom.
Da li je sada potrebna i izmena zakona o izboru odbornika kako bi se odluke Ustavnog suda ugradile u pravni poredak?
- Ne. Odluke Ustavnog suda stupaju na snagu na dan objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Da li je bilo dogovora u vladajućoj koaliciji i da li mislite da se Ustavni sud rukovodio vašim pripremljenim nacrtom Zakona o izboru odbornika, te da je zasnovan na istim vrednostima?
- Oko Nacrta zakona o izboru odbornika, kojim se ukidaju blanko ostavke nije bilo dogovora u vladajućoj koaliciji. Nacrt zakona o izboru odbornika zasnovan je na istim vrednostima kojima se rukovodio Ustavni sud prilikom donošenja odluke, i takođe predviđa ukidanje instituta blanko ostavki.
Da li će ovakva odluka ostaviti neke posledice i kakve praktično rezultate očekujete?
- Ova odluka je značajna za demokratiju u Srbiji i sigurno će uticati da se, kad-tad, sprovedu političke reforme koje su, zbog nedostatka sluha kod političkih stranaka, stale. Loše je što će to sada biti bolno, a moglo je bez ikakvih potresa.
Zar na ovaj način neće biti kupovine odbornika, poslušnih i neposlušnih, tako da će izabrani odbornik od strane biračkog tela imati mogućnost da narednog dana osvane u drugoj stranci?
- Sigurno da će se dešavati kupovine odbornika, ali to je u suštini izbor odgovornosti i morala izabranih odbornika ili poslanika. To se dešavalo i do sada, tako da je sve na izboru ljudi koje je narod glasao. Stanje će biti teško, ali očigledno je ovo bio jedini način da se stranke odreknu onoga što im ne pripada. Sve je to moglo i mnogo bolje i bez posledica, samo da je prihvaćen zakon koji je predložilo Ministarstvo za lokalnu samoupravu još pre godinu dana.
Zašto mislite da bi ovako, liderski koncipirane stranke uopšte želele da se odreknu moćnog mehanizma kontrole parlamenta?
- Zato što je ovakav, manjkav, politički sistem kakav mi imamo kočnica daljem napretku Srbije. Njega karakteriše neprimerena moć političkih stranaka, sumnja u legitimitet institucija, procesa i političkih aktera, manjak odgovornosti i kvaliteta. Političke stranke ne mogu svoje interese pretpostaviti interesu društva i zbog toga je otpor promeni osuđen na propast, pre ili kasnije. Licemerno je da stalno govorimo o reformama, a da ne reformišemo politički sistem i same političke stranke.
Kada će biti stvoreni uslovi da se taj zakon usvoji?
- To je pitanje vremena, ali će sigurno biti. DS ne odustaje od reforme sistema. Dve stvari ne smemo da zaboravimo: prvo, da je sadašnja moć političkih partija na uštrb prava građana umesto u funkciji njihovog ostvarivanja, i drugo, da je sadašnji izborni sistem u značajnoj meri devastirao kvalitet lokalnih političkih elita putem negativne selekcije, što ima direktnu posledicu u lošem kvalitetu lokalne politike i upravljanja lokalnim poslovima.
Obećavali ste i novi zakon o izboru narodnih poslanika kojim bi se takođe promenio izborni sistem na republičkom nivou i ukinule blanko ostavke. Šta se sa tim događa?
- Naravno i stoga je izlišno sada pokretati tu temu. Prekretnica i odgovor na pitanje da li smo spremni za promenu je Zakon o izboru odbornika i Zakon o državnoj izbornoj komisiji. Oba zakona se nalaze u ministarstvu i čekaju da se steknu politički uslovi da bi ušli u Skupštinu. Dok ta dva zakona ne budu usvojena, ne treba ići na sledeći korak.
Reforma republičke administracije i otpuštanje viškova iz Vlade takođe nije urađeno. Ko je odgovoran?
- Mislim da je vaša ocena preuranjena pošto je sam proces smanjenja broja zaposlenih u toku. Što se tiče ukupnog procesa smanjenja administracije, Ministarstvo nije učestvovalo niti u kreiranju plana niti ima obaveze u sprovođenju, te vam ne mogu dati precizniji odgovor. Što se samog ministarstva tiče, odlukom Vlade spadamo u red organa u kojima ne treba smanjiti broj zaposlenih. To je pohvala kako za sve one koji su se do sada nalazili na čelu ovog ministarstva, tako i za naše sadašnje aktivnosti.
Uskoro se očekuje albanski nacionalni savet. Vi kao predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije radite na tome da Albance motivišete da se više uključe u institucije Srbije?
- Rad u Koordinacionom telu je veliki izazov, ali je i zadovoljstvo, jer imamo dobre rezultate. Sada je svakako najvažnije to što će Albanci prvi put formirati svoj nacionalni savet koji je instrument za ostvarivanje, unapređenje i zaštitu prava nacionalnih manjina. Standardi u tom smislu su u Srbiji veoma visoki, među najvišim u Evropi i šteta je da sve nacionalne manjine ne iskoriste te prednosti.
Vlada je donela uredbu o osnivanju Kancelarije za saradnju s civilnim društvom, koja će raditi na stalnom dijalogu države i nevladinog sektora o pitanjima od opšteg i zajedničkog interesa.
- Ovo je kruna dvogodišnjeg rada tokom kojeg smo doneli i Zakon o udruženjima. Osnivanjem kancelarije želimo da ojačamo kapacitet udruženja i drugih organizacija civilnog društva, jer smatramo da su nevladine organizacije neophodan uslov demokratskog razvitka svake države i društva - rekao je ministar Marković.
Sonja Cvetković

Uz savremeni obrazovni koncept i tradiciju dugu više od 50 godina, Beogradska poslovna škola omogućava vam studiranje u Kraljevu

   Da će se baviti novcem Nela Stojanović znala je kaže pre no što je sa odličnim prosekom stečenim u osnovnoj upisala srednju Ekonomsku školu, smer poslovni administrator. Nela i njena porodica, međutim, nisu računali da će u preduzeće oca stići svetska ekonomska kriza, a majka ostati bez posla. U gradu u kome se fakulteti i odeljenja visokoškolskih ustanova broje na prste ova devojka se tako sada nada jednom od indeksa koje je za studente u Kraljevu namenila Beogradska poslovna škola.
   Loše vođena politika prethodnih garnitura vlasti dovela je naime do toga da grad na Ibru doslovce vapi za ustanovama koje talentovanoj deci ne samo u vremenima krize već i inače ako potiču iz siromašnijih porodica, omogućavaju  za vremena koja dolaze preko potrebno visoko obrazovanje.    - Sa platom  od skoro 50.000 dinara koja je za Kraljevo više no dobra iskreno razmislio bih šta da uradim jer moj sin sebe posle srednje škole vidi u poslovnoj informatici i elektronskom biznisu - kaže Miloš Jović otac budućeg svršenog gimnazijalca Nemanje.
   Porodice Jović i Stojanović iako se ne poznaju pravile su računicu koja je po oboje njihove dece bila obeshrabrujuća do skora. Prosečna soba u Beogradu za studenta košta minimum 70, a iole bolja 100 evra. Za hranu ode bar još toliko ako su studenti vredni pa sami kuvaju. Užbenici i skripte, karte za prevoz, malo džeparca, u proseku još 50 evra mesečno. Ako nešto student zaradi opet se sve svodi na minimalnih 250-300 evra koji moraju da stignu iz Kraljeva.
   I tu se vraćamo na početak priče, zašto se uz stari dobri Mašinski fakultet u Kraljevu na prste mogu izbrojati visokoobrazovne ustanove  koje talentovanim srednjoškolcima pružaju mogućnost  da dođu do diploma.
- Ja sam sasvim slučajno došla do flajera Visoke škole strukovnih studija koja čini mi se ima pet smerova. Veoma sam zainteresovana za finansije, računovodstvo i bankarstvo. Ako uspem da uđem biće to veliko olakšanje pre svega za moju porodicu jer će se izdaci neznatno uvećati, a ja ću studirati u svom gradu - kaže Nela.
   Sa pola veka tradicije, Beogradska poslovna škola inače uz smer koji želi Nela nudi i studije poslovne informatike i elektronski menadžment koji hoće Nemanja, klasičan menadžment, marketing i trgovinu, a moguće je izučavati i poreze i carine.
- Nastranu tradicija ono što meni kao, nadam se, budućem studentu, imponuje je prilika da za razliku od mog oca koji je morao da živi u nekom sobičku u Beogradu o čemu i dan danas priča, u našem Kraljevu mogu da slušam predavanja poznatih beogradskih profesora - kaže uz smešak Nemanja.              
E.I.

Dan bezbednosti i zdravlja na radu

   Povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu, 28. aprila Odeljenje inspekcije rada Raškog upravnog okruga Kraljevo u periodu od 28. do 30. aprila organizovaće okrugle stolove, gostovaće u medijima, kao i kontaktirati sa socijalnim partnerima i institucijama koje se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu.
   Cilj obeležavanja Dana bezbednosti i zdravlja na radu je usmeren na upoznavanju javnosti o značaju primene mera bezbednosti i zdravlja na radu, kao i na promociju zdravog, bezbednog i pristojnog rada, a u cilju naglašavanja potrebe za prevencijom povreda na radu i profesionalnih oboljenja, jačanja tripartizma i socijalnog dijaloga. Sve aktivnosti Inspektorata za rad vezane za obeležavanje Dana bezbednosti i zdravlja na radu biće fokusirane na kreiranju kulture prevencije bezbednosti i zdravlja na radu i smanjenju, pre svega broja smrtnih povreda na radu.
   Potrebne informacije vezane za primenu odredbi Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu možete dobiti u kancelarijama Inspekcije rada Raškog upravnog okruga u Kraljevu Cara Lazara 44, telefon: 036 312-043, u Raški Svetog Save 18/A, telefon 036 736-891 i u Novom Pazaru Avnoja bb, telefon 020 312-802, kao i na sajtu www.minrzs.gov.rs
E.I.

Ponašanje lokalnih funkcionera u fokusu NVO

Kodeks ponašanja funkcionera jača poverenje građana u institucije i same funkcionere lokalne vlasti, a u isto vreme štiti građane od samovolje lokalnih funkcionera

NOVI PAZAR - Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda predstavio je projekat „Promocijom i primenom Etičkog kodeksa ka dostizanju standarda Evropske unije“ pirotske nevladine orgnizacije „Pirgos“. Novi Pazar je jedan od šest gradova gde se on realizuje.
Predsednica Sandžačkog odbora Semiha Kačar istakla je da kodeksi i pravila ponašanja, za razliku od zakona, predstavljaju akte samoregulacije nosilaca javne vlasti na lokalnom nivou, i da iako nisu obavezujući ipak imaju veliki značaj.
- Sadržavajući kombinaciju pravnih i etičkih normi i standarda, ova pravila su, pre svega, akti samoobavezivanja kojima nosioci javnih funkcija obznanjuju da su svesni odgovornosti koju podrazumeva vršenje javne funkcije i da su spremni, u cilju istinske demokratizacije političkog života na lokalnom nivou i stvaranja i održavanja poverenja javnosti u vršenje javnih funkcija, da se obavežu na poštovanje jasnih i preciznih pravila postupanja u svakodnevnom političkom životu, u odnosu prema zaposlenima, prema medijima, da poštuju pravila fer pleja u političkim kampanjama, izbegavaju sukob javnog i privatnog interesa i poštuju načelo nediskriminacije i zabrane favorizovanja - objasnila je Semiha Kačar.
Prema njenim rečima, primena Kodeksa ponašanja funkcionera jača poverenje građana u institucije i same funkcionere lokalne vlasti, a u isto vreme štiti građane od samovolje lokalnih funkcionera.
- Primenom ovog akta naglašava se uloga grada kao servisa svih građana - kazala je Kačareva. 
Predstavnica Gradske uprave Novog Pazara Zora Mijaljević istakla je da je Skupština grada Novog Pazara usvojila Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave u Novom Pazaru krajem prošle godine.
Prema njenim rečima lokalni funkcioneri su upoznati sa tom odlukom, ali ona nije sigurna u kojoj meri oni znaju sve odredbe tog akta.
Ona je novinare upoznala i sa time da je osnovan Savet za primenu Etičkog kodeksa i da među članovima ima i predstavnika civilnog društva.
- Novi Pazar je jedan od retkih gradova u Srbiji, koji imaju Savet za primenu Etičkog kodeksa ponašanja lokalnih funcionera - istakla je Mijaljevićeva.
Proteklog vikenda nekoliko novinara iz Novog Pazara u Knjaževcu je prisustvovalo seminaru na ovu temu.
Projekat je namenjen građanima, predstavnicima lokalne vlasti, biznisa, medijima i drugim ključnim akterima. On stvara uslove za pravovremeno i tačno informisanje građana o odnosu predstavnika lokalne vlasti prema Etičkom kodeksu i jača svest predstavnika lokalne vlasti o poštovanju Etičkog kodeksa.
Sandžački odbor u Novom Pazaru projekat realizuje u partnerstvu sa Pirgosom iz „Pirota“, uz finasijsku podršku USAID-a i Instituta za održive zajednice.
Z. M.

POSLE FEKALIJA IZLILA SE REKA RAŠKA U NASELJU POSTENJE
Njive pod vodom

NOVI PAZAR - Stanovnici novopazarskog naselja Postenje, koje je udaljeno tri kilometra od samog centra grada baš nemaju nimalo sreće! Pošto su se skoro dva meseca gušili u neprijatnim mirisima od fekalija koje su se izlivale po njihovim njivama i imanjima zbog začepljenja i pucanja kanalizacione cevi, ovih dana posle obilnih kiša reka Raška se po treći put ove godine izlila u ovom naselju.
   Meštani Postenja, kako kažu, zbog dugogodišnjeg problema izlivanja reke Raške, obraćali su se nadležnim institucijama za produbljivanje rečnog korita, ali umesto rešavanja problema dobili su samo pusta obećanja.
   Prema njihovim rečima, uvek kad su obilnije padavine reka Raška se izlije u njihovom naselju. Ekipa kriznog štaba iz Novog Pazara izađe na teren, ali potom nadležne opštinske institucije ne preduzimaju nikakve konkretne poteze za trajno rešenje ovog problema koji već dvadeset godina muči stanovnike Postenja.
   Meštani prete da ukoliko opštinska uprava ne preduzme adekvatne mere, kako bi se ovaj problem u potpunosti sanirao, da će uputiti pismo ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje, kao i da će pozvati lično ministra Olivera Dulića da se uveri u stanje na terenu i zatražiti od njega da preduzme odgovarajuće mere protiv neodgovornih nadležnih institucija u Novom Pazaru.
   A do tada, meštanima Postenja ostaje samo da se mole Bogu kako bi prestale aprilske kiše da reka Raška ne bi još više poplavila njihova imanja, koja su bila pripremljena za prolećne poljoprivredne radove.
N. Gajtanović

IZ ŽIVOTA IZBEGLICA
O novom Zakonu o izbeglicama

   Nakon 18 godina i više neuspešnih pokušaja, Srbija se nalazi pred usvajanjem novog Zakona o izbeglicama. Dana 31. marta 2010. godine Narodna skupština Republike Srbije vodila je i zaključila načelni pretres o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama. Koalicija Udruženja izbeglica, krovna organizacija 49 udruženja smatra da pomenuti predlog Zakona pored dobrih ima i loših strana.
   Pored ostalih loših strana u predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, Koalicija udruženja ističe: diskriminacija 530 izbegličkih i drugih porodica koje su potpisale peticiju kojom traže pravo na otkup stanova pod povoljnim uslovima, ne postoji obaveza države da rešava stambene potrebe izbeglica, nije predviđena institucija Fonda koja bi se bavila rešavanjem stambenih potreba izbeglica u procesu integracije, veoma su restriktivni uslovi za lica koja imaju pravo na pomoć države u rešavanju stambenih potreba, ne postoje mehanizmi kontrole rada Komesarijata za izbeglice.
   Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica i predstavnici 530 izbegličkih i drugih porodica iz 7 gradova čiji su stanovi izgrađeni sredstvima Italijanske vlade, a kojima predlog o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama nije omogućio pravo na otkup.
   Sredstvima Italijanske vlade, pored stanova u Kraljevu, građeni su još u Nišu, Valjevu, Čačku, Kragujevcu, Pančevu i Staroj Pazovi.
   Razgovarajući sa stanarima u stambenim zgradama na Beranovcu, u Kraljevu može se doznati da oni nisu naročito zadovoljni time kako je njihovo stambeno pitanje rešeno. Prvo i prvo, kažu, niko im ne govori da li će postojati mogućnost da stanove mogu da otkupe, drugo, iako su stanovi izgrađeni pomoću stranih sredstava, stanari moraju da plaćaju ne baš jeftinu zakupninu. Pored toga prostor oko zgrada još nije asfaltiran, pa kad padaju kiše oni moraju da gaze preko blata kao da gaze preko njiva-oranica. U stanovima postoje radijatori samo za figuru, jer grejanja još nema. To je slično onome: Đekna još nije umrla, a kad će, ne zna se. Od strane lokalne samouprave niko ih ne obilazi. Jedino im redovno stižu računi od Elektrodistribucije, Vodovoda, PTT-a. Još nešto je  začuđujuće. Na računima koji stižu za naplatu električne energije ne pišu imena zakupaca stanova, već glase na Skupštinu grada Kraljevo, međutim račune ne plaća Skupština  međutim račune ne plaće Skupština već zakupci.
   Čekaćemo bolje sutra, kažu stanari, ako ga ne odgode za - p r e k o  s u t r a!!!
Ilija Šekuljica

Završen turnir u malom fudbalu kraj Petrove crkve

NOVI PAZAR - Jedan od većih turnira u malom fudbalu u zemlji i regionu, koji se održava kod Petrove crkve u Novom Pazaru, najstarije na Balkanu, završen je u ponedeljak veče finalnim utakmicama i koncertom.
   Najbolja u kategoriji veterana bila je ekipa „Ribarnica na keju“ iz Novog Pazara, a među seniorima „Tehno-promet“  iz Ivanjice.
   Ova sportska manifestacija, koja je trajala tri nedelje, a počela je na Vaskršnji ponedeljak, okupila je oko 70 ekipa, koje su bile raspoređene u 6 kategorija. Turnir su po treći put organizovali „Prijatelji Petrove crkve u Rasu“ uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve.
   PR „Vaskršnjeg turnira u malom fudbalu“ Biljana Veljović-Boričić ističe da ova sportska manifestacija svake godine okuplja sve više ekipa u malom fudbalu i to ne smao iz Novog Pazara već i iz obližnjih opština i gradova.
   - Sva naša očekivanja su ostvarena. Manifestacija poprima na značaju, to pokazuje ozbiljnost u organizaciji, medijska pažnja, na hiljade posetilaca koji prate utakmice, ali i sportska fer borba zaljubljenika u fudbal - kaže Veljović-Boričić i objašnjava da su najboljima uručene i prigodne nagrade, među kojima je za najbolju ekipu izdvojena novčana nagrada od 100 hiljada dinara.
   Promoteri ovogodišnjeg turnira bili su šef stručnog štaba FK Partizan Goran Stevanović, pomoćni trener FK Crvena Zvezda Aleksandar Kristić, fudbaler Partizana Saša Ilić, fudbaler Crvene Zvezde i reprezentativac Dejan Lekić, direktor sektora za bazični fudbal u Fudbalskom savezu Srbije Igor Janković i fudbaler Sevilje Ivica Dragutinović.
   Zanimljivo je da je turnir na tribinama pratilo svakodnevno i po par hiljada ljudi, a procenjuje se da je na ceremoniji zatvaranja prisustvovalo oko 5 hiljada zaljubljenika u fudbal.
   Podršku turniru daju i dva najveća fudbalska kluba u zemlji. Tako su na zatvaranju bili, pored ostalih, i prvi trener FK Partizan Aleksandar Saša Stanojević, šef stručnog štaba Ljubiša Ranković,  kao i fudbaleri ovog tima Darko Brašanac i Marko Jovanović. Ispred Crvene zvezde ceremoniji zatvaranja prisustvovali su fudbaleri Nikola Ignjatijević i Vladimir Bogdanović.
   Pokrovitelji ove velike sportske manifestacije su SPC za Rašku oblast, Grad Novi Pazar i Fudbalski savez Srbije. Većinu utakmica emitovala je Regionalna TV, koja je glavni medijski pokrovitelj turnira. Zahvalnicu za podršku manifestaciji dobio je i nedeljni list „Ibarske“.
   Svake godine podršku Vaskršnjem turniru kraj Petrove crkve daju i brojni muzičari. Na koncertu koji je priređen na terenu kraj ove drevne hrišćanske svetinje nastupili su Aca Pejović, Danka Petrović, Danijel Pavlović iz Operacije trijumf i Nikola iz grupe 357. Na zatvaranje turnira došao je i Milan Topalović Topalko, ali je ceremoniju zatvaranja napustio ranije, pa je publika ostala uskraćena da čuje njegove pesme.
Z. Maksimović

Svake godine sve veće štete od poplava

Vlada Srbije najavila je istragu o tome zašto neki odvodni kanali ne funkcionišu, a Predsednik Tadić rekao da odgovorni moraju za to biti kažnjeni

KRALjEVO - Prošlogodišnje štete nastale od poplava na teritoriji Kraljeva procenjene su na oko 200 miliona dinara. Šteta koja je nastala kada su pre tri nedelje poplavljena obradiva zemljišta i infrastrukturni objekti, ali i aktivirano nekoliko klizi-šta, daleko je veća nego prošle godine. U ovom talasu poplava najlo-šije je prošlo selo Obrva, gde je čak 36 domaćinstava bilo poplavljeno, dok je u Karađorđevoj ulici kod Ženeve, klizište odnelo još jedan deo obale, tako da sada pojedine kuće bukvalno vise iznad Ibra.
Vlada Srbije najavila je istragu o tome zašto neki odvodni kanali ne funkcionišu na područjima koji su po-gođeni teškim poplavama. Predsednik Tadić je rekao da ne sme da bude razumevanja za one koji su bahati, za one koji opstruiraju, za one koji zauzimaju vodotokove i zemljište kojima voda treba da otiče. Tadić je rekao da mora da usledi kazna, i da se drugi put za nekoliko godina pri-činjavaju ogromne štete i da odgovorni moraju za to biti kažnjeni.
Međutim, kaznena politika je suviše blaga, jer recimo kazna za prekršaj vezan za čišćenje odvodnih kanala ili bacanje raznih predmeta u njih je svega 5.000 dinara. Šteta koja može nastati takvim bahatim ponašanjem je čak nekoliko stotina hiljada dinara.
- Najveći uzrok poplava na teritoriji Kraljeva su neuređeni bujični vodotokovi reka i potoka, zato što dužinom svih većih reka ili potoka nemamo podignute bedeme, zato što u jednom delu grada ne postoji izgrađena kanalizaciono-atmosferska mreža, zbog čega građani svoje olučne instalacije odvode u fekalnu kanalizaciju - objašnjava Jasminka Jovanović, načelnica Odeljenja za inspekcijske poslove.
U ovom talasu poplava na teritoriji Kraljeva, najviše štete kada su u pitanju infrastrukturni objekti, nastale su na putevima, a došlo je i do popuštanja nekoliko mostova usled nabujalih rečica. Kada su u pitanju naseljena mesta, najviše su pogođeni Obrva, Šeovac, Ribnica i Žiča.
- U ovim pomenutim naseljima imali smo poplavljenih desetak kuća. U Obrvi je poplavljeno čak 36 domaćinstava, a uginuo je i određeni broj stoke. Poseban problem nam je da u narednom periodu obezbedimo novčana sredstva, kako bi se krenulo sa sanacijom. Na dve tri lokacije imamo pojavu ogromnih klizišta koji zahtevaju posebne elaborate za sanaciju, jer su to veliki zahvati, kako tehnički, tako i finansijski - kaže načelnica Jovanović.
Akt ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu je stigao u grad Kraljevo, i ukupno je opredeljeno 5 miliona dinara pomoći. Ova jednokratna pomoć se odnosi isključivo na domaćinstva koja su pretrpela najviše štete. Primera radi, samo u poplavama prošle godine u mesecu junu, pretrpljena je šteta na infrastrukturnim objektima u vrednosti od 207 miliona dinara. Ako to preslikamo na poplave koje su pre nešto manje od mesec dana ostavile velike posledice, onda se može otprilike zaključiti koliku su štetu ove poplave načinile.   

KLIZIŠTA PRETE URUŠAVANJU KUĆA
Dve veoma kritične lokacije na kojima su usled ogromne količine vode aktivirana klizišta su na putu Oplanići - Popovići koje je jako masivno i gde se deo puta urušio, a grad će morati da se obrati određenim ministarstvima kako bi se put sanirao. Drugo opasno klizište se ponovo pojavilo u delu Karađorđeve ulice, na potezu oko Ženeve, gde se za samo nekoliko minuta odvalilo nekih šest metara obale Ibra. Stambeni objekti koji se nalaze na ovoj lokaciji su poprilično ugroženi. Sanacija će započeti čim nivo Ibra bude opao toliko da građevinske mašine mogu da započnu radove. 
Nenad Božović

KRALjEVO - U subotu je ministar za infrastukturu i lokalnu samoupravu Milan Marković obišao Snežanu Todorović u Kordunskoj ulici, čije je domaćinstvo pretrpelo veliku štetu od padavina pre četiri dana, kada je zbog nepropisnog uključivanja i preopterećenosti gradske kanalizacione mreže došlo do mešanja i izlivanja atmosferske i fekalne kanalizacije. On je prilikom posete najavio pomoć ovog Ministarstva od pet miliona dinara za saniranje posledica elementarnih nepogoda koje su snašle mnoga domaćinstva u našem gradu.
   - Ono što ću prvo da realizujem sa rukovodstvom opštine je da prva pomoć, novčana, dođe ovde tako da bi se sanirali urgentni problemi u ovoj porodici i porodicama koje imaju slične probleme. Međutim, ono što je za Kraljevo jako važno, je to da se napravi dalji plan kako će sve sanirati u budućnosti. Jer nije poenta da mi se pojavimo sada kada se desi ovakva elementarna nepogoda  i da mi sada odvojimo novaca kažemo uredićemo kuću i pomoći porodice koje su najugroženije. To nama nije problem, ali nije generalno rešenje, jer može do godine ponovo da dođe do toga - rekao je Milan Marković.
   Na novinarsko pitanje kako komentariše odluke Ustavnog suda Srbije da mandati odbornika pripadaju samo njima on je rekao:
   - Ustavni sud je učinio ono što mi nismo imali snage i razumevanja da uradimo, ovo kako god teško i koliko god bilo teško u naredne dve godine, pre svega za Ministrarstvo na čijem sam ja čelu, ove je ipak jedan značajan korak u demokratizaciji Srbije i verujemo da će pospešiti reforme za koje se ja kao ministar zalažem, već praktično dva mandata.
   Na novinarsko pitanje koja je lokalna vlast za njega legalna on je odgovorio da  danas nije u Kraljevu da bi se bavio tim pitanjem.
   - Ja radim sa onima koji u ovom momentu predstavljaju legalne organe vlasti, a sporovi koji se rešavaju rešavaće ih sud. Zakon koji smo uradili dok sam ja bio ministar je prvi put u Srbiji uveo to da Ministarstvo ne odlučuje ko su legalni organi već da to odlučuju sudovi. Tako da ja u to neću da se mešam - zaključio je ministar Milan Marković.
   Pored doma Snežane Todorović ministar Marković obišao je i domaćinstva u Obrvi i Šeovcu koja su bila pod udarom nepogode.
A.M.

KRALjEVO - Voda se iz atara Kraljeva uglavnom povukla, ali ratari u njive neće moći bar još desetak dana. Nekima koji su njive zasejali vodena stihija je oranice odnela, tako da će presejavati. Komisije već rade na terenu, ali gruba procena govori da je bilo poplavljeno preko 600 hektara plodnog zemljišta. Vrednost od milion i po dinara u semenskom kukuruzu danas je na ugroženo područje dopremila poljoprivrednicima kompanija KWS seme.

   Količina padavina neće ugroziti ni obim setve, ni kvalitet roda, ni prinos, međutim skromna ulaganja će više doprineti lošoj situaciju u agraru nego loše vreme. Slobodna procena govori da je ulaganje za setvu kukuruza  po jednom hektaru oko 60 hiljada dinara. Oni koji su uspeli da poseju u prvoj dekadi aprila voda je na žalost odnela sve.
   - Nafta je i dalje skupa. Regrese i subvencije mogu da koriste samo oni koji uplaćuju doprinose, pa je to mali broj, tako da je nedostatak novca i dalje najveći problem u setvi. Ako ne pođubrite i ako ne primenjujete sve agrotehničke mere, neće biti ni povećanog prinosa, a ni poboljšanja u kvalitetu roda. Meni voda odnela oko 4 i po hektara od toga sam tri hektara bio posejao kukuruz. Fala im, znači nam svaki dinar - kaže žitelj Obrve, Momčilo Pavlović.
   Pre samo nedelju dana ovde je vodena stihija odnela posejane oranice. Obrva, Oplanići, Sirča, Milakovac, Žiča su najugroženije poljoprivredno područje. Pomoć ma u čemu se ogledala meštanima ovih sela i te kako znači, jer se bore i sa vremenom setve koje izmiče. Milanko Jovanović predsednik MZ Milakovac koja je jedno od poplavljenih područja ističe da su suočeni sa istim problemom godinama.
   - Na žalost nekima je i tih 50 ari zemlje opstanak i život, ali ima onih kojima su cela gazdinstva od po desetak hektara ugrožena. Sve moramo nanovo, a sve skupo.
   Danas je zahvaljujući zajedničkoj akciji Zadružnog saveza u Kraljevu i Kompanije KWS kao darodavca organizovana distribucija semena ugroženim poljoprivrednicima, jer će svi morati useve da presejavaju. Dopremljena količina je dovoljna za oko 300 hektara. Suad Kumbarić, direktor Kompanije KWS u Srbiji ističe da je seme tretirano insekticidom jer će visoke temperature izdvojiti problem ratarima sa pojavom raznih štetočina koje nagrizaju sem, ali je i dodao:
   - Svesni smo situacije u kojoj se poljoprivrednici nalaze i mi smo na nivou kompanije odlučili da damo mali doprinos da se premosti situacija, jer koliko sam upoznat ovde je stočarstvo dominantno i ovi ljudi moraju da prehrane stoku.
   Fitosanitarna inspekcija je izvršila kontrolu ove semenske isporuke. Vrednost ove robe je oko milion i po dinara no daleko je značajnije znak pažnje ljudima u nevolji. Tako su se ponašali i sami meštani. Od ruku do ruku brzo su istovarili vreće žutog zlata, koje će u odnosu na setvene jedinice biti tokom dnašnjeg i sutrašnjeg dana podeljene u više sela. Aleksandar Negojević predsednik ovdašnjeg Zadružnog saveza je rekao da će pokušati i sa drugim kompanijama da pomogne poljoprivrednicima.
   - Obrva je izabrana kao najugroženije selo, ali će ova količina biti podeljena i drugima koji su danas dostavili spiskove i setvene površine koje su plavljene.
   Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je takođe prosledilo dopis za pomoć u visini od 5 miliona dinara za ugrožena domaćinstva. No infrastrukturno grad je ugrožen sa više klizišta i odrona za koje je neophodno znatno više sredstava, za koja lokalni budžet nema para. Neka sela su saobraćajno već odsečena, tako da je pomoć i u drugim segmentima dobro došla.
Sonja Cvetković

Prvomajski uranak

KRALjEVO - Na vrhovima Ozren, Čiker, Kamarište, Ćava koji se nadvijaju nad Kraljevom i za ove prvomajske praznike goreće noćne vatre, a Kraljevčani će se okupljati na poznatim izletištima uz Žičku i reku  Ribnicu.    Po podacima nekolicine turističkih agencija vrlo malo Kraljevčana interesovalo se za prvomajske turističke aranžmane, ali su povratne karte za polaske u gotovo svim pravcima na autobuskoj stanici gotovo rasprodate što pokazuje da će radnički praznik značiti i dosta druženja sa rodbinom u drugim delovima zemlje.
Dok Kraljevčani zbog besparice slabo putuju turistički poslenici u Vrnjačkoj Banji mogu da budu zadovoljni jer će gostiju za praznik biti poprilično.    - Mislim da se još poneko mesto može naći u hotelima dok je u privatnim apartmanima skoro sve već rasprodato - kaže Goran Karavesović iz Turističke organizacije Vrnjačke banje. 
Polupansion u hotelima u Vrnjačkoj Banji  kreće  se inače od 1.200 do 4.600 dinara.
   Parada i zastava ni u Kraljevu ni u Banji neće biti, ali će posetioci Vrnjaca zato moći da uživaju u izuzetnoj izložbi cveća na banjskoj promenadi.
N.B.

KRALJEVO - U sudaru saniteta i kamiona koji se dogodio juče ujutru oko 4,00 sata na Ibarskoj magistrali u mestu Tavnik kod Kraljeva, na licu mesta poginula je Vukica Korać (1953) iz Berana koja se nalazila u sanitetskom vozilu, dok su njen sin Boris (1976) i vozač saniteta zadobili teške telesne povrede.
Do nezgode je došlo usled sudara sanitetskog vozila crnogorskih registarskih oznaka kojim je iz pravca Kraljeva upravljao crnogorski državljanin Sekula Basekić (1954) iz Berana i teretnog vozila novopazarskih registarskih oznaka koje se sa parkinga uključivalo na magi- stralni put, a kojim je upravljao Alen Ciriković (1974) iz Novog Pazara. Vozača teretnog vozila i Idriza Hotija (1959) iz Rožaja, koji je navodio teretno vozilo prilikom izlaska sa parkinga, pripadnici kraljevačke policije lišili su slobode i odredili zadržavanje do 48 sati.
E.I.

   „Ljubomora je nesumnjivo jedno ose-ćanje koje je izvor najstrašnijih nepravdi i najprostačkijih nastupa“
 Jovan Dučić

   Ljubav ne postoji sama za sebe, već je ona mnogo više od toga - postoji biće koje voli, i biće koje je voljeno. Tako je od početka ljudske civilizacije o čemu govori i mit po kome su muškarac i žena u početku bili jedno, androgeno biće. Od kada su ih bogovi kaznili razdvajanjem na suprotne polove, ljudi tokom celog života tragaju za svojom polovinom.
Kada je reč o ljubomori, ona je sasvim adekvatno i korisno osećanje u situacijama kada zaista postoji mogućnost gubljenja ljubavi, ukoliko se izražava na socijalno prihvatljiv način i ukoliko doprinosi očuvanju veze. Međutim, reakcije ljubomore mogu varirati od realno pretećih situacija („ugrožavajućih“ osoba), preko imaginarnih opasnosti bez materijalne potvrde (ali ipak mogućih), pa do patološke ljubomore bez dodirnih tačaka sa realnošću.
Svedoci smo da su ponižavanja, fizičko i psihičko ugnjetavanje, pa i oduzimanje života zbog ljubomore postali deo svakodnevice. Zvanični podaci kažu da je u 2008. godini bilo 14 ubistava zbog pomenutog razloga, a samo u prvoj polovini 2009. čak 23.  Trećina svih ubistava se dešava upravo zbog ljubomore.
Većina naših psihologa smatra da glavni uzrok treba tražiti u prevaziđenosti tradicionalnog obrasca uloge polova. Žena danas teži slobodi, pa to dovodi do nesigurnosti, nepoverenja, straha od napuštanja.
Izražavanje ljubomore zavisi od kulturoloških faktora. U nekim zajednicama se smatra adekvatnom primena fizičkog ili psihičkog nasilja prema partneru ili trećoj osobi, dok je u nekim zajednicama ovo potpuno neprihvatljivo.
Postoje različite vrste ljubomora, a najčešće se navodi ona iz sopstvenog osećaja inferiornosti (fizički izgled, inteligencija, uspeh, potencija...). Ako osoba pripisuje partneru sopstvene svesne ili nesvesne želje, ili ukoliko do te mere idealizuje partnera verujući da se ona/on mora svakome dopasti, reč je o projektovanoj ljubomori. Kod osoba uopšte nepoverljivih i sumnjičavih prema ljudima vrlo lako se razvija paranoidna ljubomora. Takve osobe gube vezu sa realnošću verujući da su u pravu i da im nije potrebna nikakva pomoć.
Reakcije kod ispoljavanja ljubomore mogu biti od ljutnje - napada, mržnje -uništenja, tuge - povlačenja, pa do straha - ugađanja. Prvi i drugi način češće ispoljavaju muškarci, a treći i četvrti žene.
Kako napraviti razliku između ljubomore koja se može okarakterisati kao zdrava, normalna i čak poželjna, i one koja se smatra frustrirajućom i opasnom? Pravo merilo prekomernog ispoljavanja ljubomore je kada ona za partnera predstavlja smetnju i izaziva nelagodnost. Partner se tada oseća ugroženim i pod stalnim je strahom od reakcije.
Iako se ljubav i ljubomora uglavnom prožimaju, ne treba ih izjednačavati. Potrebno je naći adekvatan način ispoljavanja oba ova osećanja koji će partneri doživljavati kao prijatan i funkcionalan, a ne kao ugrožavajući.

Rijaliti šou

   Današnji sredovečan čovek prosto se pita kako je nekada pratio monotona skupštinska zasedanja bez psovki, uvreda, pa i fizičkih obračuna. A trajalo satima, danima. Prazna stolica - prava retkost. Zevanje, takođe. Nedajtibože tek čačkanje nosa.
   Navikavani malo po malo, oguglasmo i na nove skupštinske trendove. Da ne puca po sirotom narodu i moralno i egzistencijalno po svim šavovima, još bi se moglo svrstati u najzabavniji i najgledaniji rijaliti šou. Da, baš tako, da nije žalosno, bilo bi smešno. Valjda je zato i „Farma“, obilujući spletkama, psovkama, zavišću, uvredama...umesto da odbije, obezbedila milionsku ne samo zavisnost, već i pravu navijačku strast. Valjda su zato i „Veliki brat“ -  ogledalo besmislenosti, „Trenutak istine“ i „Luda kuća“ uz očigledan moto - što perverznije, to bolje, rame uz rame sa već pomenutim.
   Ali, ne da se ni Skupština, bogami. Ne bi li povratila poljuljani rejting i odsustvo interesovanja širokih narodnih masa (a možda i iz nekih drugih razloga) ubaci na scenu ni manje ni više do - prostitutku. Naime, ove nedelje u Skupštini Srbije uhapšena je izvesna Suzana P. za kojom je raspisana poternica zbog bavljenja prostitucijom. Poslanici su saglasni da je Parlament „otvorena institucija“, ali naglašavaju da je za nečiji dolazak neophodan poziv poslanika. Slažu se i da treba proveriti ko je pozvao dotičnu gospođicu, kao i razlog poziva - zbog usluga, ili razgledanja zgrade. Obzirom da se navodi da je bila oskudno odevena i napadno našminkana, da je vikala i psovala policiju, sigurno se slažemo u mišljenju - došla žena da vidi zdanje.
   - U Srbiji se hitno mora prestati sa stvaranjem atmosfere beznađa. Postoje snage koje šire to beznađe, ali to našoj zemlji ne može doneti nove investicije, nova radna mesta i razvoj kojem stremimo. Neću pristati da su svi političari lopovi, korupcionaši i kriminalci - rekao je, između ostalog, predsednik Srbije prošle nedelje u Nišu.
   „Ne bismo ni mi“, izgovori u etar čovek iz mase.

   Modni kreatori muške obuće za sezonu proleće 2010. godine vraćaju se trendovima ranijih decenija. Malo smeliji kolorit, detalji, ali opet su tu i Red Ving i dr Martins čuvene „martinke“,  Jukatan i Visvim FBT Šaman „brodarice“. Smeli leopard-tigrasti dezeni našli su se na modelima Filipa Lime. Kristijan Labutin Fredi Flets lansirao je elegantnu cipelu prekrivenu nitnama, a cena je „tričavih“ 750 eura.

NEDELJNI RECEPT
Gulaš od šampinjona

Sastojci: 600gr šampinjona (ili bukovače, lisičarke, vrganja)
3 kašike ulja
40gr dimljene slanine
1 glavica crnog luka
2 šargarepe
list celera, peršun, lovorov list biber, so, 1 kašika vegete
3 češnja belog luka
100ml kisele pavlake
1 kašika gustina malo vinskog sirćeta ili belog vina
200gr krompira

Priprema:
   Očistiti pečurke i narezati na komadiće srednje veličine. Slaninu narezati na kockice, šargarepu na kolutiće, iseckati luk i sve propržiti na zagrejanom ulju. Dodati pripremljene, oceđene pečurke. Propržiti, posuti vegetom i sve dinstati uz dolivanje vruće vode po potrebi. Kada pečurke na pola omekšaju, dodati lovorov list, grančicu celera, posoliti i nastaviti sa kuvanjem. Pred kraj kuvanja gulaš pobiberiti. Umešati gustin razmućen sa vodom, kiselu pavlaku, iseckan beli luk i peršun, i dodati malo sirćeta.
   Posebno skuvati isečen krompir, izgnječiti ga i umešati u gulaš.
   Kao prilog poslužiti posebno pripremljen pire od krompira, obaren pirinač ili makarone.

Tumori dojke

   Tumori dojke mogu biti benigni (dobroćudni) i maligni (zloćudni), a maligni mogu biti primarni i sekundarni (metastatski).
I. Benigni tumori dojke
Najzastupljeniji benigni tumori dojke su ciste i fibroadenomi u generativnom dobu žene (25-55 godina života). Maligni tumori (karcinomi) preovladavaju nakon pedesete godine.
1. Ciste dojke se dele na:
a. proste i
b. proliferativne
Proste ciste su ovalne, jasno ograničene anehogene strukture „bistrog“ sadržaja, za razliku od proliferativnih koje mogu biti kako različite strukture spoljnih kontura, tako i promenjenog izgleda u unutrašnjosti ciste, bilo da se radi o izmenjenom sadržaju ili o intracističnim sadržajima.
Samo ćemo ih navesti uz najosnovnije objašnjenje:
- prosta cista,
- cistični kompleks odnosi se na brojne ciste koje u potpunosti mogu da zamene parenhim dojke,
- inflamirane ciste kao posledica zapaljenskog procesa,
- već opisane proliferativne ciste,
- ehinokokne ciste dojke koje u zavisnosti od zrelosti mogu dati različitu ultrazvučnu sliku
- galaktokela smeštena duboko u areoli dojke, pojavljuje se u vreme laktacije ili kratko vreme iza nje, i može da dostigne velike razmere,
- sebacealna cista koja je retencionog karaktera i nastaje zapušenjem izvodnog kanala lojne žlezde,
- epidermalna cista dojke je porekla epitela kože,
- steatocistoma multipleks dojke je retko nasledno oboljenje,
- pseudoaneurizma dojke nije pravo aneurizmatsko proširenje krvnog suda, već predstavlja vrećasto proširenje ispunjeno krvlju ili krvnim ugruškom, a nastaje kao posledica komunikacije sa krvnim sudom preko manjeg ili većeg kanalića
- juvenilna papilomatoza je benigni tumor mladih žena gde pored drugih promena dominiraju brojne ciste, pa se često koristi izraz izgleda kao „švajcarski sir“.
2. Benigni solidni tumori dojke (1)
a. Fibroadenomi su najzastupljeniji benigni tumori žena svih uzrasta do menopauze (15-55 godina), a najveća učestalost je između 15 i 25 godina života. Posle menopauze se ne pojavljuju, ili retko kod žena koje se u tom dobu leče hormonskom terapijom.
Najčešće se javljaju u gornjem spoljnom kvadrantu dojke i mogu biti veličine od jednog santimetra pa do džinovskih razmera (10-15cm), mada se kod veličine iznad 2cm preporučuje operacija.
Obično su čvrste konzistencije, pokretljivi prema okolini, ovalnog ili lobuliranog oblika i nastaju od žlezdanog i fibroznog tkiva.
Od drugih oblika fibroadenoma navodimo:
- gigantski fibroadenom, veći od 6cm,
- juvenilni fibroadenom odnosi se na tumore koji brzo rastu ne deformišući dojku, i nije vezan za doba adolescencije,
- laktacioni fibroadenom koji se viđa kod mladih žena i trudnica,
- filoidni tumor dojke odnosi se na tumor koji brzo raste i ispunjen je izdancima nalik na listiće (phyllon - list grčki) i
- sklerozirajuća lobularna hiperplazija dojke.

Nastavak u sledećem broju

EKOLOGIJA
Čista Morava, zdrava budućnost

   KRALjEVO - U petak 23.04.2010. u Ekološkoj kući na obali Ibra održao se sastanak asocijacija članica predstavnika sedam gradova: Užica, Požege, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika i Kruševca u realizaciji projekta Čista Morava - Zdrava budućnost.
   Projekat realizuje Ekološki pokret Ibar iz Kraljeva uz podršku FOEI-Friends of the earth international.
   Cilj projekta je da u što većoj meri uklonimo divlje deponije i smetlišta na obalama slivova Zapadne Morave i održavanje visokog kvaliteta životne sredine u sklopu Održivog Razvoja.
Kratkoročni ciljevi su:
   - angažovanje desetak opština u slivu Zapadne Morave u cilju uklanjanja divljih deponija i smetlišta na obalama reka,
   - mogućnost reciklaže i smanjenja otpada na izvorima,
   - prioritet intervencijama na samom izvoru zagađenja,
   - integrisana kontrola zaga-đenja,
   - približavanje nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom,
   - nalaženje preliminarnih rešenja za ruralna područja,
   - bolje iskoristiti zakon o lokalnoj samoupravi uvođenjem operativnih službi (komunalni policajac).
Dugoročni ciljevi su:
   - pokrenuti sve potrebne inicijative u okvirima dostupnih zakonskih normativa kako se ubuduće ne bi stvarale divlje deponije.
   U Zapadnu Moravu se uliva 85 pritoka, a reka je dugačka 319 km sa prosečnim protokom od 120 metara kubnih u sekundi i odlikuju je ekstremna kolebanja što se odlikuje velikim poplavama. Sliv Zapadne Morave iznosi 15.849 kvadratnih kilometara što čini 42,3% celog sliva Velike Morave.
   Reka Morava protiče kroz 14 opština i jedna je od retkih koja izvire i uvire u Srbiji, a slobodno možemo da kažemo da je zagađenija od reke Dunav koja kupi slivove 14 evropskih država.
   Smanjenje otpada na izvoru očigledno može da pruži najbolje rezultate, a isto tako očigledno je da u sadašnjem momentu ne postoje instrumenti prinude već nam preostaju metode ubeđivanja i podizanja svesti koje do sada nisu dovoljno iskorišćene. Građanima se mora objasniti kako mogu sami smanjiti količinu otpad, a najbitnije je pokrenuti stvaranje navika za odvajanjem otpada. U ovome pomaže strategija o uklanjanju otpadom koja je donešena na nivou Srbije i nekih lokalnih opština (Kraljevo ima tu lokalnu strategiju).
   Morava je reka gde ne postoji mesto za kupanje bez rizika po zdravlje, a živi svet u Velikoj Moravi polako nestaje. Poslednji je trenutak da se krene u spašavanje „žile kucavice pomoravskog eko-sistema“.
Miroslav Pavlović

   Problemi životne sredine su deo šireg spektra problema u institucionalno-pravnom okviru i sprovođenju politike zaštite životne sredine u Srbiji. Osnovni problem ogleda se u diskontinuitetu rada državnih organa i ustanova u ovoj oblasti. Naime, od oktobra 2000. do danas, oblast životne sredine bila je u nadležnosti pet različitih minstarstava: Ministarstva zdravlja i zaštite životne okoline Republike Srbije, sa Upravom za zaštitu životne okoline (od 2000. do 2002.), Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine (od 2002. do 2004.), Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, u čijem je sastavu bila Uprava za zaštitu životne sredine (od 2004. do 2007.), Ministarstva zaštite životne sredine (od 2007. do 2008.), te Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja od 2008. do danas. Nažalost, ovaj diskontinuitet se odrazio na sve aktivnosti u domenu zaštite životne sredine, te se može smatrati najvećim nedostatkom praktične politike u ovoj oblasti. Očigledna lutanja i neslaganje oko osnovnih opredeljenja doveli su do toga da neki strateški dokumenti, koji su bili pažljivo pripremani, kao na primer Nacionalni ekološki akcioni plan (NEAP), tj. Nacionalni program zaštite životne sredine, još uvek nisu formalno usvojeni, što je preduslov za njihovu sistematsku realizaciju. Takođe, veliki broj zakona neprihvatljivo dugo vremena čekao je (ili još uvek čeka) na usvajanje.
   Sadašnji nedostaci politike zaštite životne sredine u Srbiji, ispoljavaju se kroz pravnu nedograđenost i nedovoljne kapacitete institucija, kašnjenje u približavanju standardima i praksi EU. Njihovo sprovođenje je neadekvatno i dovodi do rasipanja finansijskih i ljudskih resursa namenjenih zaštiti, te zaostajanje za kvalitetom života u državama u tranziciji i u širem okruženju.
   Godišnja ulaganja u oblasti zaštite životne sredine u zemljama u procesu pridruživanja EU procenjena su na 15% od ukupnih investicija, što je u većini zemalja koje su uspešno okončale tranziciju iznosilo između 3% i 3,5% BDP u godinama kada je na unapređenju životne sredine učinjeno najviše. U Srbiji, nažalost, nivo investicija u životnu sredinu je nizak, a državni budžet ostaje glavni izvor finansiranja. U 2008. godini ulaganje iz budžeta u životnu sredinu u Srbiji iznosilo je svega 0,35% BDP.
   Prema izveštaju o napretku Srbije za 2008. godinu koji prati komunikaciju Komisije EU i Evropskog parlamenta i Saveta (Strategija proširenja i glavni izazovi u periodu 2008-2009. godine, COM(2008)674) utvrđeno je da je u oblasti životne sredine u Srbiji učinjen mali napredak.
Nebojša Dimitrijević

Počela takmičenja u Ribolovnom savezu

   Klupskim izbornim takmičenjima počela su sportska nadmetanja u Ribolovnom savezu grada Kraljeva.
   Na klupskom takmičenju KSR „Đurđevdan“ iz Mataruške Banje koje je održano na takmičarskoj stazi  u Žiči  pobedili su:
   1. Jovanović Borko  sa ulovom  3890 g
   2. Savićević Milan sa ulovom  3630 g
   3. Pajović Perica sa ulovom 1680 g, a ujedno je i selektovana ekipa za Ligu RSGK.
   Klub sportskih ribolovaca „Lav-Lopatnica“ iz Kraljeva, takođe je na svom klupskom takmičenju napravio selekciju za Ligu i dobio klupske prvake:
   1. Ilić Stanoje sa ulovom 8120 g
   2. Đorđević Dejan sa ulovom 7190 g
   3. Stojanović Zvonko sa ulovom 6370 g.
   Pobednici su, sa klupskim drugovima i gostima, pobedu proslavili u prijatnom i šaljivom druženju, uz pristojnu zakusku i kapljicu, gde je pala i poneka neizostavna ribolovačka priča, pa je kompletan događaj melem za dušu u ovim stresnim vremenima.
Goran Miletić

   Gliste se na udicu postavljaju na mnogo načina. Ponekad od načina postavljanja gliste hoće li je riba uzeti, pa zato uvek treba eksperimentisati sa nekoliko montaža.
   Sl. 1 - glista je malom udicom probodena kroz glavu. Ovaj način se upražnjava kada ribe dobro rade (karaš, bodorka, mrena, deverika itd.). Mamac se slobodno uvija i deluje prirodno. U ovom slučaju sa kontrom ne treba žuriti.
   Sl.2 - Glista je nanizana do pola na malo veću udicu dok joj rep slobodno leluja. Ovakvim načinom se love oprezne i ne mnogo gladne ribe koje lelujanje gliste iziritira da ipak uzme ponuđeni zalogaj.
   Sl. 3 - Parčence gliste se uglavnom koristi kada riba dobro uzima, a nemamo dovoljno mamaca, pa nižemo polovinu ili trećinu gliste u zavisnosti od njene dužine.
   Sl. 4 - Ruža od nekoliko sitnijih glista (probodenih na pola) predstavlja neodoljiv zalogaj za mnoge vrste riba, naročito ako su sitnije i ako ne poznajemo dovoljno teren.

KRALjEVO - Od sutra, 1. maja startuje Liga ulova, koju organizuje Ribolovni savez grada Kraljeva i Ibarske novine.
   Ono što ovu ligu razlikuje od drugih je što će svaka vrsta ribe imati bar po jednog sponzora koji će biti darodavac nagrade za najteži ulov u vrsti. Na kraju Lige koja se završava 31. oktobra,  žiri će proglasiti najboljeg takmičara lige koji će dobiti vrednu nagradu u ribolovačkom priboru. Specijalnu nagradu dobiće najmlađi učesnik lige. 

Pravo učešća imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom i članskom kartom RSGK.
   Učesnik ulov uz kupon iz Ibarskih mora prijaviti kod kluba koji je član RSGK, a overeni kupon uz fotografiju ulova treba da dostavi u redakciju Ibarskih najkasnije 5 dana od dana prijave ulova. Sve kvalitetne fotografije objavićemo u novinama.

Do sada obezbeđeno za pobednike:
- pastrmka: vikend za dve osobe u motelu u Studenici (darodavac Igosan - Ušće)  
- klen: sportska trenerka (darodavac Misano Ušće)
- skobalj: 5 majica sa logom RSGK (darodavac bife Đurđevdan - Mataruška Banja)  
- som: pretplata na list Ibarske  godinu dana (darodavac Ibarske), 20 kalendara sa fotografijom pobednika
- štuka: dve umetničke slike (darodavac Dom ribolovaca „Studenica“ Ušće)  
- belun:  komplet varalica i voblera (darodavac RSGK)
- mrena: 30 kalendara sa fotografijom pobednika (darodavac KVARK-Žiča)   
- deverika: ručak za dve osobe (darodavac restoran „Horoskop“ Kraljevo)
- šaran: ručak za dve osobe ( darodavac restoran „Moravica“ Adrani)   
- smuđ: knjiga Istorija Srba (dar Agencije Sirijus A)

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Birajte knjige kao prijatelje

KRALjEVO - Prošlog petka je u kraljevačkoj bibliteci obeležen Svetski dan knjige pod sloganom „Birajte knjige kao što birate prijatelje“.
   - Najpre je u prizemlju biblioteke predstavljena nova bibliotečka usluga „Uzmite i obavezno zaboravite“ koja se sastoji u tome da je više desetina knjiga stavljeno na raspolaganje članovima bibloteke, koje su mogli slobodno da uzmu i da ih po završenom čitanju namerno „zaborave“ na nekom javnom mestu, u čekaonici, šalteru, klupi u parku, kako bi je neko drugi pronašao i tako nastavio lanac čitanja - rekao je Miloš Milišić zadužen za odnose sa javnošću uz napomenu da su knjige prosto razgrabljene za pola sata.
   Knjige su na pozajmnom odeljenju preporučivali Protojerej-stavrofor Ljubinko Kostić, istoričar umetnosti Slobodan Jelić, glumica Biljana Kostantinović i pesnik Dejan Aleksić. Predstavnici biblioteke su povodom dana knjige posetili porodilište gde su uručili poklone prvorođenoj bebi, kao i Gerontološki centar gde su darovali štićenike ove ustanove prigodnim darovima. Pesnik Živorad Nedeljković je održao pesnički matine u kraljevačkoj gimnaziji. Obeležavanje svetskog dana knjige završeno je na Dečjem odeljenju biblioteke arheološkom radionicom koja je bila namenjena predškolcima i osnovcima.
 A.M.



Mladi autori u KC „Ribnica“

KRALjEVO - Prošlog petka su u Kulturnom centru „Ribnica“ predstavljene knjige mladih autora Uroša Kočovića iz Beograda, Bojana Bojovića iz Pančeva, Žakline Đuričić iz Beograda, Jaroslava Kiža iz Stare Pazove, Tanje Vukićević iz Beograda, Borislava Protića iz Golubnice, Jasmine Đorđević iz Beograda i Mladomira Kneževića iz Požege.
   Knjige su izašle u izdanju Književne omladine Srbije koja postoji od 1971. godine. U ediciji  „Pegaz“ do sada su objavili svoje radove mnogi, sada već afirmisani autori kao što su David Albahari, Svetislav Basara, Vladeta Jerotić, Isidora Bjelica, Milovan Danojlić i drugi. Organizacija i izdavačka delatnost Književne omladine Srbije je od početka pa do današnjih dana institucija i stecište mladih i perspektivnih autora željnih promocije svojih ideja, dela i projekata. Promovisanjem dela mladih umetnika po gradovima Srbije, ova kulturna institucuja daje podršku svima koji pišu kvalitetno, a do sada nisu objavljivali svoje rukopise. 
A.M.



Izložba Pariz - Kraljevo

KRALjEVO - U subotu je u  galeriji Maržik otvorena  izložba slika i crteža Dragane Gane Pajović iz Pariza koja je rođena u Kraljevu. Izložena su ulja na platnu, kao i pasteli i crteži. Istoričar umetnosti Benžamen-Pol Karni je za njeno slikarstvo rekao da „su dva tipa dominantna likovnog izraza: u prvom je očigledan, sasvim realan, tj. realistički, otisak onoga što slika (drvo je drvo, a more je more), dok se u drugom ta očiglednost skriva pod namazom treperavih boja te njen predmetni svet potanja u takozvanu iluziju stvarnosti“. Svaku sliku na izložbi prate i stihovi njenog brata.
   U umetničkom delu programa nastupili su plesači iz kluba „Bazileus“ Ana Milašinović i Filip Jovanović koji su igrom dočarali sliku Španije, koje ima dosta na Ganinim radovima.
Aleksandar Marić



NOVA KNJIGA NOVOPAZARSKOG PESNIKA HAZBA CRNOVRŠANINA
Pisanje kao život

NOVI PAZAR - Izdavačka kuća „Mrlješ“ iz Beograda objavila je novu, šestu po redu zbirku pesama „Na ivici Abruza“, novopazarskog pesnika Hazba Crnovršanina. Reč je o knjizi rodoljubivih i ljubavnih pesama.
   - Pisanje je moj život, a reč je najjače ljudsko sredstvo. U ovu knjigu sam uneo duboka osećanja, pokušao da razotkrijem tajne bola i radosti u ovozemaljskom životu. Tragajući za harmonijom uzvišene lepote, posebno sam izrazio da je ljubav osnova svega. U svojoj novoj zbirci slavim i ženu, to veoma inspirativno biće koje se ne može nikad do kraja spoznati - kaže Crnovršanin.
   Inače, u svom dosadašnjem pesničkom opusu Crnovr-šanin kao plodan stvaralac skrenuo je pažnju novopazarske javnosti knjigama „Snovi bez dna“, „Tek stih da mi je“, „Rime srcem sačuvane“, „Dodir neba“ i „Krug u stihu“.
N.G.



CENTAR ZA KULTURU „GRADAC“ PRIVODI KRAJU ZNAČAJAN PROJEKAT
Edicija po planu

RAŠKA - Centar za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ u Raški privodi kraju prvo kolo likovno-književnog projekta „12+1“, koji je započeo 2008. godine. Do sada, ova agilna kulturna institucija, pored mnogobrojnih izdanja i kulturnih aktivnosti koje je imala i koje redovno organizuje, objavila je deset od ukupno trinaest knjiga ove veoma značajne edicije, koja je skrenula pažnju kulturne javnosti u Srbiji.
   - U pripremi su knjige „Slikane slike“ Joškina Šiljana, „Mrmor mramora“ Dušana Rusalića i zbirka fotografija „Nebo“ Srđana Veljovića, koje će uskoro izaći iz štampe čime ćemo zaokružiti prvo kolo ovog značajnog likovno-književnog projekta - kaže Milojko Milićević, urednik Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ u Raški.
   Inače, svako izdanje edicije „12+1“ čini po jednu pesmu dvanaest istaknutih srpskih književnika, uz dvanaest reprodukcija likovnih, ili fotografskih dela jednog umetnika. U knjizi „Služba“ koja je poslednja ugledala svetlo dana nalaze se radovi istaknutog slikara Milenka Mihajlovića i pesnički tekstovi dvanaest književnika među kojima su: Miodrag Pavlović, Novica Tadić, Matija Bećković, Milosav Tešić, Manojle Gavrilović, Zoran Kostić, Dragan Mraović…                          
N.G.



Ikone manastira Gradac u Beogradu

   Prošle nedelje, u Diplomatskom klubu u Beogradu otvorena je dobrotvorna izložba ikona i pastela, radova sestara iz manastira Gradac.
   О manastiru Gradac i ikonama гovorili su gospođa Dženifer Braš, bivša otpravnica poslova Američke ambasade u Beogradu i prijatelj manastira, po čijoj preporuci je organizovana ova izložba, i gospodin Predrag Lazar Marković, istoričar umetnosti, nezavisni kustos i poznavalac savremenog ikonopisa.
   Svoje radove predstavili su  mr likovnih umetnosti monahinja Efimija, igumanija manastira Gradac i Pavlica, mr likovnih umetnosti monahinja Magdalina i mr primenjenih umetnosti monahinja Ekaterina.
   Izložba traje do 5. maja i prodajnog je karaktera. Prihod od prodatih ikona i pastela biće usmeren za dalje radove na obezbeđivanju kvalitetnijeg boravka i smeštajnih kapaciteta za posetioce manastira Gradac i Pavlica.
   Adresa Diplomatskog kluba: Bulevar Oslobođenja 319 (Preko puta crkve Sv.Vasilija Ostroškog na Banjici).
I.N.



Za Ruski dom u Kraljevu

KRALjEVO - U sredu je Slovensko društvo iz Kraljeva pokrenulo građansku inicijativu za osnivanje Ruskog doma u Kraljevu. Početak akcije objavio je predsednik Društva Dragan Bunardžić na konferenciji za štampu, na kojoj su pored predstavnika Slovenskog društva bili i predstavnici drugih udruženja građana koji podrdržavaju ovu akciju.
   - Stupili smo u kontakt sa ambasadom Rusije u Beogradu i došli smo na ideju da bi bilo dobro da se u Kraljevu otvori Ruski dom, koji ne bi bio samo značajan u smislu kulturne saradnje, jer kulturna saradnja je uvek povod za nešto više i bolje, već bi kroz takvu ustanovu mogla da se razvije i privredna saradnja. To bi bila prilika da se ostvare i neposredniji kontakti sa ruskom privredom - rekao je Dragan Bunardžić i podvukao da bi kulturni programi koji bi bili realizovani kroz novu instituciju obogatili kulturnu ponudu grada.
   U Slovenskom društvu kažu da je podrška ambasade Ruske federacije sigurna i da je ova inicijativa pokrenuta za dobijanje podrške i saglasnosti lokalnih vlasti. Inicijativu je do sada podržalo preko 15 udruženja građana i ona će biti predata gradonačelniku grada Kraljeva dr Ljubiši Jovaševiću i ruskom ambasadoru u Srbiji Aleksandru Konuzinu.
   - Prema ideji osoblje Ruskog doma bi bilo mešovito, dva radnika bi predložila ambasada, a dva grad. Takođe, pitanje prostora bi bilo rešeno u međusobnom dogovoru grada i ambasade - zaključio je Dragan Bunardžić.
A.M.

K V A K A

Vrhovni sud

   Prošle nedelje Barak Obama jeo je pitu, Boris Tadić bio je u Turskoj sa Silajdžićem. Tomica Milosavljević operisan je u inostranstvu. Ustavni sud dodelio mandate sa stranačkih lista odbornicima.
   Posledica: stotine ljudi posmatralo kako sedmorica siledžija biju jednog momka. Osmi im se pridružio!
   Šta da kažemo? Fotografija je jasna. Pita nije sporna. Ni to što je onoliko zinuo nije sporno. Sporno je da li je zinuo samo na pitu, ili možda ima neke planove i sa Srbijom! No kakvi su mu prethodnici takav i on, pa ćemo brzo saznati.
   Srpski predsednik Boris Tadić nije se slikao dok jede pitu, ali zato se slikao, sve držeći se za ruke sa domaćinom Gulom i prijateljem Ganićem. Može biti da je Obama Barak onoliko zinuo kada je video srpskog predsednika u Turskoj. A i ono sa rukama.
   Može biti da je američki predsednik zinuo zbog srpskog ministra zdravlja, koji je dao podršku nemačkim klinikama. Zlobnici kažu da je srpski ministar zdravlja otišao na tu operaciju da bi prvi put uradio ono što o zdravstvu, čiji je on slučajni ministar misli, a ne sme da kaže. Ali zbog čega bismo zamerali čoveku? On najbolje poznaje svoje ministarstvo.
   Sigurno je da američki predsednik nije onoliko zinuo zbog toga što je Ustavni sud poništio članove 43. i 47. Zakona o lokalnim izborima zbog toga nisu saglasni sa Ustavom. Naravno, ma i takav kakav jeste, Obama Barak ne veruje ni svojim ušima, kada su mu tu odluku dojavili, niti svojim očima kada ju je uz jutarnju kaficu pročitao na svom stolu. Ma ko da mu je poslao, uzalud je poslao. Jer američkom predsedniku javljeno je 29. decembra 2007. godine upravo suprotno: da mandati pripadaju strankama.  Kako rekosmo: ma kakav da je, a jeste, on to neće potpisati. Moguće je da će prekoreti sebe zbog čega je dozvolio da tolike godine postoji zakon koji nije ustavan. To sebi ni Klinton ne bi dozvolio. No, možda je takav slučaj da ne mora ni da potpiše, jer, možda, ima i takvih stvari koje naš sud ne čini zbog američkog predsednika, nego zbog našeg iliti njegove stranke.
   Ali korist od odluke da mandati odbornika sa stranačkih lista ne pripadaju vlasniku liste, nego onome ko je na listi, imaće svojih negativnih, ali i pozitivnih strana.
   S obzirom da nam se svašta negativno događa, ovog puta nećemo o negativnim, nego samo o pozitivnim stranama ove odluke krnjavog Vrhovnog suda.
   Pozitivno je to što će partije na vlasti, na republičkom nivou, moći da ubede odbornike drugih stranaka da te stranke i nisu neke stranke, nego da se oni kao pametni i pošteni ljudi premeste u njihovo jato, a oni će im biti zahvalni deset dvadeset hiljada evra, možda neki poslić u Beogradu (obratiti pažnju na probni eksperiment sa Kraljevom). A možda im omoguće susret sa papom ili dalaj lamom, kad budu došli. Ali da ne preterujemo, mnogo bi to bilo.
   Ili pak naša legalna građevinska mafija još nema dovoljno legalnog građevinskog prostora. Eto, ne mogu čak ni škole da ruše da bi izgradili poslovni prostor. E, ali sada osnuju strančicu, skupe lovu, pa u kupovinu. Dalju tehniku znamo, da ne trošim papir.
Petar Krivokuća

Nije lako naći osnove u pravu,
kad zakoni nisu saglasni Ustavu.

S Ustavom kad nisu zakoni u skladu,
pravna je država sklona teškom padu.

Posrće država kžo invalid teški,
nemoćna da vrši ispravljanje greški.

Kad zakoni nisu Ustavu saglasni,
interesi masni bivaju nam jasni.

Vlast koja je trula, samoj sebi sklona,
trudi se da vlada zemljom bez zakona.

Šta će nam zakoni, osim jednog, možda:
Da se sledi volja Vrhovnoga Vožda.

Ako Ustav nije sa tom voljom ravan,
Sud će naći da je Ustav - neustavan!

Neustavni Ustav moći će da gazi
svako ko se s vlašću miluje i mazi.
Zoran Tucaković

SPORT
ODBOJKA - JOŠ JEDAN PRVOLIGAŠ U GRADU NA IBRU
Gimnazijalac u elitnom društvu

Kraljevo - Grad na Ibru dobio je u nedelju još jednog prvoligaša. Odbojkašice Gimnazijalca su posle uspešne sezone u drugoligaškoj konkurenciji  izborile plasman u Prvu ligu. Uspeh je proslavljen kako to i dolikuje šampionima.

Odbojkašice Gimnazijalca novi su prvoligaši iz grada na Ibru. Pobedom nad Liberom iz Čačka samo su potvrdile odličnu igru tokom prvenstvene sezone u Drugoj ligi grupa Zapad. Meč je pratio rekordan broj gledalaca u sali Elektrosaobraćajne škole koji nisu štedeli dlanove tokom ove zanimljive utakmice. Gimnazijalkama su bila potrebna samo dva seta da osvoje titulu, ali su igračice trenera Anćelke Tijanić igrale maksimalno ne želeći da prekinu dugi pobednički niz u trci za bodove. Ženski odbojkaški klub Gimnazijalac osnovan je 2006. godine. Jedan od inicijatora bio je Miroslav Vidić, direktor kraljevačke Gimnazije. Okupio je prave entuzijaste koji su kasnije dali itekako veliki doprinos uspesima kluba. Treneri u klubu su Anđelka Tijanić i Sonja Mojsilović. Lavovski deo posla u organizaciji treninga, utakmica i administrativnih poslova obavljaju sekretar Radoje Milutinović i ,,katica za sve” Rade Tijanić. Naravno, najzaslužnije za uspeh su odbojkašice:
- Trebaće nam dosta vremena da sredimo utiske iz prvenstva i ove utakmice koja je šlag na torti naših sjajnih igara. Radile smo dosta i ostvarile smo naš cilj. Ono što nas čeka spremaćemo se imamo za to celo leto - obećava Dragana Staničić, organizator igre u OK Gimnazijalac
Kraljevačkim odbojkašicama bila su potrebna samo dva seta do titule.
- Potrebna su nam bila samo dva seta, ali mi se time nismo zadovoljile. Želele smo maksimalnu pobedu i tako opravdamo dosadašnji pobednički niz. Sada ćemo se odmoriti, a kasnije razmišljati o Prvoj ligi gdetakođe želimo da damo maksimum - kaže Kristina Medanović, OK Gimnazijalac.
Gimnazijalac će sada na zasluženi odmor. U međuvremenu kovaće se planovi: šta i kako u višem rangu. Ali najpre poduža pauza.
- Ovim uspehom ostvaren je ne samo moj san iz 2006. godine već i maštanja svih ljudi u klub i igračica sa kojima sam veoma zadovoljna. U daljim planovima pričaćemo i dogovarati se kada za to dođe vreme. Jedno je sigurno nećemo razočarati ni u Prvoj ligi - optimista je  Anđelka Tijanić, trener OK Gimnazijalac
Slavlje je počelo na parketu po završetku utakmice. Radost je podeljena za gledaocima koji su tokom sezone bili sedmi igrač, ali i sa devojčicama iz mlađih selekcija. Slavlje je nastavljeno uz iće i piće. Igračice su dočekane kako to i dolikuje šampionima. Trubači su dali poseban štimung, a druženje je trajalo do sitnih sati.

ONE SU ZASLUŽNE
Dragana Staničić (17), Sanja Milinković (24), Marija minović (17), Magdalena Milojević (19), Anđelka Janošević (17), Kristina Trkulja (17), Anđela Tijanić (16), Nina Kocić (17), Jelena Đorđević (18), Kristina Medanović (17), Biljana Kijanović  (28). Treneri Anđelka Tijanić i Sonja Mojsilović. Tu su i tri devojke čije vreme dolazi: Jana Andrić 16), Jovana Mrvić (17) i Milica Bežanić (17).
S. Petković



KOŠARKA - FINALNI TURNIR, KADETKINJE
Zvezdi titula

MATARUŠKA BANjA - U sportskom centru Okanik u Mataruškoj Banji završen je četvorodnevni finalni turnir za kadetkinje na kome je nastupilo osam ekipa podeljenih u dve grupe. Prvu grupu činili su Crvena zvezda, Proleter (Zrenjanin), Vojvodina (Novi Sad) i Šabac. U drugoj su se nadmetali Sivac, Radivoj Korać (Beograd), Paraćin i Gimnazijalac (Pirot). Posle mečeva u grupama za završnicu su se plasirale Crvena zvezda i Vojvodina iz prve i Sivac i Radivoj Korać iz druge grupe. Treće mesto pripalo je Vojvodini koja je savladala KK Radivoj Korać sa 69:66, a u finalu Crvena zvezda je bila bolja od Sivca - 72:46.
Organizacija turnira je po treći put dodeljena sportskom centru Okanik. U Košarkaškom savezu Srbije oduševljeni su uslovima u Mataruškoj Banji pa je otuda potpisan i trajni ugovog o saradnji između Okanika i kuće košarke.
S.P.



FUDBAL – PRVA LIGA SRBIJE
Mijailović presudio

Sloga -Novi Pazar 2:1 (1:0)

KRALjEVO – Gradski stadion. Gledalaca 1000. Sudija: Goran Milanović (Petrovac na Mlavi). Strelci: Trnavac u 46. Mijailović u 82. (Sloga), Stojanović u 80. (Novi Pazar). Žuti kartoni: Gojković i Radović (Sloga), Bejtović i Stojanović (Novi Pazar)
Sloga: Božović, Đorđević, Gojković, Perić, Pavlović, Babić, Milenković (od 46. Trnavac), Spasojević (od 62. Pelivanović), Mijailović (od 84. Vlašić), Rađenović, Radović
Novi Pazar: Beširović, Skopljak, Milenković, Škrijelj (od 60. Stanojković), Živković, Ćirko, Bejtović, Đoković, Poturović (od 58. Nedeljković), Saliohović (0d 58. Pavlović), Stojanović.
Igrač utakmice: Milan Mijailović (Sloga)
Fudbaleri Sloge najzad su uslepi da obraduju svoje verne naviujače. Ostvarili su pobedu i bodove koji ih vode iz ,,zone sumraka”. Naravno, to ne može biti dovoljno, ali od nečega se moralo krenuti i u borbu za opstanak. Prvo poluvreme obilovalo je dobrom igrom koja nije rezultirala pogotkom. U prilikama za gol tri puta su se našli domaćini Milenković, Rađenović i Radović, a jednom gosti - Bejtović. U nastavku prvi napad Sloge, filigranska akcija u kojoj su akteri bili trnavac i Mijailović pretvorena je u pogodak Spasojevića. U samom finišu puno uzbuđenja. Najpre je posle kornera sa desne strane koji je izveo Nedeljković, najviši u skoku bio Stojanović i zatresao mrežu Božovića, a nedugo zatim opet vođstvo domaćina. Posle ubacivanja sa desne strane Mijailović je pogodio cilj. Meč je pratio veliki broj gledalaca među kojima je bilo pedesetak navijača Novog Pazara. Imali su šta i da vide.
U narednom kolu Sloga gostuje u Lučanima gde je dočekuje Mladost koja takođe strepi za opstanak u Prvoj ligi.
S. Petković



SRPSKA LIGA - ZAPAD
Pobeda lidera na tabeli

Metalac - Mačva 0:1 (0:1)

KRALjEVO - Fudbaleri Mačve iz Šapca opravdali su epitet najbolje ekipe u zapadnoj grupi Srpske lige. Savladali su kod Ložionice tim Metalca, osvojili tri boda i sigurno koračaju ka Prvoj ligi. Jedini pogodak postignut je u 17. minutu. Posle brzog prodora po desnoj strani Krmar je uputio loptnu na desetak metara od gola Metalca na nju je natrčao Živanović i doneo radost svom timu. Bio je to i jedini ozboljniji napad u prvom poluvremenu.
U nastavku prvi su pripretili gosti. Najpre u 46. minutu kada je Samurović oštro šutirao, a golman Milenković pravovremeno reagovao baš kao i u 53. minutu kada je Krmar lukavo uputio udarac ka golu domaćina iskosa sa leve strane. Za domaćine u poluprilici našli su se u 77. Jovanović, a u 85. minutu Otašević.
Ipak najzreliju priliku za gol propustio je Živanović, ali je njegove udarce u dva navrata odbranio Milenković.
Ovim porazom Metalac je još više ugrozio svoj položaj na tabeli. I dalje ima 19 bodova, a to je premalo za neki miran san u Srpskoj ligi grupa Zapad.
S. P.



FINALE KUPA FS RAŠKOG OKRUGA
Pehar kod Ložionice

Metalac - Tutin 0:0 - 5:4 jedanaesterci

JOVAC  - Strelci iz jedanaesteraca: Đokić, Pantelić, Nikolić, Avramović, Đorđević, i Pavlović (Metalac), Salković, Čuljević, Hot, Herić: Igralište FK Ribnica. Gledalaca 50. Sudija: Milan Pašajlić (Raška) .
Metalac: Vujanac , Avramović, Pantović, Obrenović, Pantelić, Gazikalović, Stevanović (Aleksić), Usiljanin, Nikolić, Pavlović, Krstić (Đokić) Tutin: Herić, Dreković, Halilović, Hot, Prelić, Pantelić, Đerlek (Berović), Čuljević, Salković, Džudžović, Zahitović
Igrač utakmice: Nikola Vujanac (Metalac) Prava prijateljska utakmica u finalu Kupa raškog okruga. Utisak je da su u klubovima više mislili za naredne prvenstvene susrete nego na pehar na vrhu piramide Kupa ovog fudbalskog okruga. To se posebno odnosi na Metalac koji je igrao gotovo sa omladinskim timom.
No, neki novi klinci su se ozbiljno latili posla i posle nerešenog ishoda utakmice bili bolji u izvođenju jedanaesteraca. Kapitenu Metalca Avramoviću pehar je predao Miroslav Karapandžić predsednik FS raškog okruga.
Tekst i foto: S. Petković


ATLETSKI KLUB „KRALJEVO"
Vatreno krštenje škole atletike

KRALjEVO - U subotu (24.04.)  atletičari Atletskog kluba „Kraljevo“ imali su prvu probu na stazi. Održan je Prvi Atletski miting, a nastupilo je preko 40 takmičara uglavnom mlađih pionira polaznika Škole atletike. U četiri discipline pobednici su bili u trci na 60 metara Zlata Đoković i Viktor Majstorović, a u trci na 600 metara prva mesta osvojili su Anastasija Zdravković i Bojan Milojević. Ovaj miting je bio uvod u serijal od pet mitinga, a specijalnim bodovanjem dobiće se najbolji mlađi pionir i mlađa pionirka.
Održane su i četiri discipline za starije pionire koji su start sezone imali još prošlog vikenda u Nišu. U gradu na Nišavi je na Atletskom mitingu Centralne Srbije za mlađe kategorije (mlađi juniori, pioniri) nastupilo 11 takmičara uglavnom pionira. Osvojena su dva prva, jedno drugo i tri treća mesta. Najuspešniji je bio Stefan Marinković  pobedama u dve discipline u trci na 100 metara i skoku u vis. Serijom mitinga u Kraljevu nastaviće se priprema za glavnu sezonu - kraj maja i tokom juna meseca.
A.K. 


USPEH BUBAMARE U ITALIJI
Peto mesto u Roveretu

KRALjEVO - Fudbalska škola Bubamara dečaci rođeni 1997. godine učestvovali su i ove godine na tradicionalnom turniru u italijanskom gradu Roveretu. Turnir je trajao od 2. do 4. aprila, a mladi igrači Bubamare u konkurenciji od 16 ekipa zauzeli su peto mesto. Ekspediciju iz Kraljeva i ovoga puta je predvodio Slobodan Suvočesmaković entuzijasta i prevodilac koji je pun hvale za talentovane i lepo vaspitane dečake.
- Drago mi je je što iz godine u godinu vodim u Italiju ekipu Bubamare. U svakoj generaciji ima talenata i meni pričinjava veliko zadovoljstvo da budem sa njima jer se radi o fudbalerima koji će svakako u mnogome doprineti da ovaj sport u Kraljevu ima dugoročnog prvoligaša - raportira Suvočesmaković uz napomenu da ovoj školi stižu pozivi za turnire koji se organizuju širom Evrope.                                                         S. P.


Džudo
Šoškić stigao do finala

U subotu 24. aprila u beogradskoj hali „Šumice" održan je 16. međunarodni džudo turnir „Srđan Janković". Pored mnogobrojnih takmičara iz domaćih klubova, nastupili su i takmičari iz Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Austrije, Crne Gore i Makedonije. Takmičenje je održano za uzrasne kategorije poletaraca, kadeta i juniora.
Džudo klub Mašinac nastupio je sa tri takmičara. Pavle Šoškić se odličnim borbama u kategoriji -60 kg izborio do finala, i u konkurenciji poletaraca osvojio drugo mesto. U konkurenciji juniora Iva Bubanja je do 70 kg osvojila 5. mesto, dok je Đorđe Vujović -90 kg bio sedmi.                                                                                    
V. Lazović