Vlast u Kraljevu zavisi od sudskih odluka!
Zarobljeni u sopstvenoj ulici
Prvi vagoni iz FVK nakon raskida privatizacije
Plutajući biser Raške
Lažna obećanja sa gorkim ukusom
Petokraka
Uz prvu jutarnju...
Kraljevčani kod Dulića
Iz Ribolovnog saveza grada Kraljeva
Kultura, umetnost
Sport: Rukomet, fudbal, karate, biciklizam

RETROVIZOR

Stani, stani  Ibar vodo,
Kuda žuriš tako!

Nekada davno još dok je Ibar bio bistra i srećna reka, dok su se po njemu šepurile pastrmke, događalo se da zahvaljujući svojim sestricama pritokama, nabuja, popuni obale, pa ih i prelije, donoseći sa planina nepoznate mirise, kamen različitih oblika i sitni pesak. Dogodilo se, kako priča kaže, da momak nije mogao doći devojci zbog nabujale bistre vode, pa je u jadu svome, udišući nepoznate planinske mirise i posmatrajući stišane brzake zapevao Stani, stani...
   Od nekog vremena Ibar nije ni bistra ni srećna reka. O pastrmkama ni pomisliti, samo još njene pritoke donose smrad industrije i valjaju plastične flaše i kese. Još na njenom kamenju i priobalju drema već zaboravljeni fenol. Umesto vodenica, nad Ibrom su nikle kafane, umesto mirisa šuma Ibar donosi smrad kanalizacija. Donosi nebrigu čovekovu!
   Ali propadanja nikad dosta. Dokona i osiona braća odlučila su da zaustave brzake, da unište i ono malo veselosti što Ibar sa sobom nosi. Ne zbog devojke! Ne iz ljubavi. Iz računa! Iz udvorištva! Zbog prokletog novca i, zbog gluposti i pokvarenosti nikada više ni jedna pastrmka neće, nikada ni jedan čun neće, i nikada više teški vodenički kamen neće biti  njegovim brzacima pokrenut. Kao što sve što je lepo ustupa mesto svemu što je korisno, onima kojima je korisno, tako i naša reka biće sve manje reka, a sve više bara.
   Italijanima hidrocentrale će doneti struju. Mi ćemo opet u jaram za sitne pare (pogledati privatizovana i dokapitalizovana preduzeća).
   Ibar će preplaviti žabe i rode. Rode neće, kao ni dosada donositi decu! Odavno su shvatile da je u ovim krajevima nezdravo za decu. Nezdravo za Srbe!
   Nadajmo se da kada nas poteraju da jurimo žabe da bi ih izvezli Italijanima i tako počeli sa oporavkom urušene  Srbije, ne nadajmo se da nas neće poterati da seckamo žablje batake, ne nadajmo se da nećemo morati žabe da deremo! Ničemu se više nemojmo nadati!
Dimitrije Jovanović

Da li će zbog odluke Ustavnog suda o ukidanju blanko ostavki najviše profitirati Narodna partija Maje Gojković?

KRALjEVO - Osam bivših odbornika SRS-a u kraljevačkom parlamentu, kojima su prošle godine oduzeti mandati, traže da im na osnovu odluke USS o ukidanju blanko ostavki, gradska skup-ština vrati mandate. Oni su najavili i ulazak u koaliciju sa opozicionim blokovima ZES i SPS-PUPS. Sadašnja vlast u Kraljevu smatra da se ovde ne radi o blanko ostavkama, već o ugovorima koji su potpisani i overeni u sudu, što samim tim podrazumeva pokretanje parničnog postupka pred nadležnim sudom.
Bivši odbornik radikala Branko Kaplarević (Narodna partija) i doskorašnji gradonačelnik Ljubiša Simović (DS) izjavili su da kada im budu vraćeni mandati, na osnovu odluke Ustavnog suda da su neustavni članovi 43. i 47. Zakona o lokalnim izborima, formiraće se nova vlast u Kraljevu.
Prema njihovim najavama tako nešto bi moglo da se dogodi veoma brzo, a prema najavama sadašnje opozicije, oni će tražiti da se tačka o vraćanju mandata odbornicima nađe kao dopuna dnevnog reda sednice Skupštine Kraljeva koja je zakazana za sutra.
- Dogovorili smo okvire ove koalicije koju će činiti ZES, naši odbornici i odbornici koalicije SPS-PUPS - izjavio je Branko Kaplarević koji je prošle godine odlazeći sa sedam stranačkih kolega i koleginica iz SRS-a formirao gradski odbor Narodnu partiju Maje Gojković.
Sudsko sporenje tada je okončano u korist SRS koja je brzo mesta prebega popunila sa ljudima sa rezervne liste.
- Sutra na redovnoj sednici Skupštine, naći će se dopuna dnevnog reda po kojoj bi shodno odluci Ustavnog suda mandati trebalo da budu vraćeni odbornicima. Ukoliko to ne bude prihvaćeno i aktuelna skupštinska većina nastavi da odlučuje po svome, moraćemo da pozovemo državne organe da reaguju - kaže bivši gradonačelnik Ljubiša Simović.
- U formalnom smislu sve se može naći u skupštinskoj proceduri pa i tačka koja se odnosi na vraćanje mandata se može naći na dnevnom redu sednice, ali pitanje je ko će tu tačku da izglasa. Međutim, mandate ne može da vrati Skupština, a mislim da će Vlada zauzeti stav da se mandati ne mogu vraćati retroaktivno. Jer, ukoliko bi se u Kraljevu tako nešto desilo, ne možete ni da pomislite šta bi sve moglo da se dogodi u lokalnim parlamentima u Srbiji - ističe Vesna Vukajlović iz SRS.
Ukoliko bi došlo do retroaktivnog vraćanja mandata to bi izazvalo haos na političkoj sceni Srbije, misli i Ljubiša Jovašević gradonačelnik Kraljeva.
- Nije dovoljna samo odluka USS da bi se vratili mandati, koja i ne može da odlučuje o njihovom vraćanju u smislu donošenja presude. Ustavni sud ne može da menja ni Ustav, pogotovu ne član 102. u kome jasno stoji da je odbornik slobodan da ustupi svoj mandat predlagaču, odnosno političkoj organizaciji koja ga predlaže. Pitanje blanko ostavki se odnosi na potpisivanje praznog papira gde neko drugi piše šta želi, i konstatuje da je potpisnik podneo ostavku. Ovo što imamo u Kraljevu je ugovor sa odbornicima, a da bi se ugovor koji je sudski overen raskinuo mora biti pokrenut parnični postupak pred nadležnim sudom - kaže Jovašević.
Radikali i SPS  su u junu 2008. godine formirali većinu u gradskoj skupštini Kraljeva. Već u januaru naredne godine SPS se priključio ZES-u, a to je trajalo dok koaliciju nije nedavno napustio Pokret za Kraljevo koji je u vlast vratio radikale i koaliciju DSS-NS. Da li će novu koaliciju u Kraljevu činiti ZES,SPS-PUPS - Narodna partija Maja Gojković?

EKOLOŠKI FOND
Gradsko veće Kraljeva usvojilo je odluku da se uvedu ekološke takse. Postoji mogućnost da se i ova tačka nađe na dnevnom redu sutrašnje sednice. Veće je bilo saglasno da se uvedu ekološke takse od pedeset para za stambene prostore, odnosno od jednog dinara za poslovni prostor po kvadratnom metru. Procene su da bi na ovaj način gradska kasa godišnje mogla da prihoduje oko 15 miliona dinara. Sav taj novac biće potrošen isključivo za zaštitu životne sredine na teritoriji Kraljeva.
Nenad Božović

KRALjEVO  - Drugu stranu trake na Kamidžorskom mostu tridesetog aprila pustio je u saobraćaj ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. Na ovaj način konačno će se nesmetano odvijati saobraćaj između Kraljeva i Kragujevca, ali i bliži put obilaznice ka Kruševcu. Nakon šest meseci radova na ovom mostu, svi će odahnuti.

   Kako je i obećano prilikom poslednje posete na ovom gradilištu, most je otvoren pred 1. maj. Za meštane sela koja su tik uz Moravu više je nego značajno jer će do svojih radnih mesta, škole i atara na brži način kako i zaslužuju, a ne dvadesetak kilometara kroz obližnja naselja. Naglašavajući i ovoga puta da nije zadovoljan jer se kasnilo sa izvođenjem radova, ministar za infrastrukturu je naglasio pred okupljenim meštanima, političarima i novinarima, da poslovi Kraljevu tek predstoje. Ministar Mrkonjić je istakao da je u štampi  raspisan konkurs za početak radova Autoputa od Beograda do Požege, na deonici od Uba do Lajkovca, ukupne dužine 12.5 km. Rok za završetak radova je godinu dana, a vrednost investicije 65 miliona evra.
- Ono što treba reći da je ponovo naglašena obilaznica oko Kraljeva koja je dobila prioritet od ministarstva. Nekih 19 kilometra obilaznice biće zajednički posao lokalne samouprave i Republike. Kraljevčani ali i građani Srbije treba da znaju da država razmišlja o tome da se poboljša kvalitet življenja, da će ovaj Autoput značiti za Centralnu Srbiju, za Šumadiju - rekao je ministar Mrkonjić.
Zbog svih problema koji su nastali oko sanacije mosta koji je na kraju ipak rekonstruisan, sredstva koja su uložena su nešto oko 60 miliona, što je procentualno više za 30-tak odsto. Logično se nametnulo pitanje garancije i kvaliteta koji je pružio investitor radova. Prema rečima izvođača radova Milana Mirkovića, most je urađen po visoko kvalitetnim standardima čime je vek ovog mosta produžen bar za tridesetak godina. Ostaju čvrsta uverenja da će infrastrukturno Kraljevo nastaviti da napreduje. Prvi test tog obećanja overiće meštani Sirče, Oplanića, Grdice i Miločaja koji očekuju da teška mehanizacija i asfalt odrade posao kroz njihov koridor.
Gradonačelnik Kraljeva dr Ljubiša Jovašević je istakao da je ovo veliki i izuzetan značaj za grad.
- Svakako da nam predstoji i značajan posao eksproprijacije u namenu obilaznice Kraljeva, a za tu namenu imamo podršku ministarstva. Deonica lokalnog puta koja je alternativno korišćena takođe počinje da se radi i mislim da nastavljamo na način kako dolikuje zajedničkom interesu - dodao je gradonačelnik.
   Aktuelno pitanje sukoba interesa aktuelnog direktora Puteva Srbije, Zorana Drobnjaka, jeste i ta što preduzeće Putevi Srbije i njegovo rukovodstvo već duže vreme slove za glavne krivce loših rezultata na koridoru 10. Ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić je kratko prokomentarisao:
- Srbija je jedno veliko gradilište. Oni koji su umorni, će otići i idemo dalje! Ima zastoja, pa radi se na 130 km, ima zastoja, ali dinamika koja je potrebna poštuje se. Vi, odmah hoćete krv. Na koridoru 10 i na projektima, ne treba da bude krv, već znoj - završio je ministar Mrkonjić.     
Sonja Cvetković

KRALjEVO - Veliku pažnju privuklo je rešenje ministarstva za državnu upravu i lokalnu upravu u kome piše da Pokret za Kraljevu nije upisan u Registar političkih partija, što praktično znači da prestaju da budu politička stranka.
   - Pokret za Kraljevo više ne postoji kao samostalna, već kao deo jedne šire organizacije, Asocijacije lokalnih pokreta, i kao takav je registrovan. U tom smislu postoje Pokreti udruženih lokalnih samouprava, gde je jedna od članica i bivši Pokret za Kraljevo - kaže Ljubiša Jovašević.
   Pokret za Kraljevo ubuduće neće nastupati samostalno već u okviru Pokreta udruženih lokalnih samouprava čije će sedište biti u Kraljevu i Partijom zelenih sa sedištem u Obrenovcu.
   Na naše pitanje šta će biti sa mandatima odbornika koje je na izborima osvojila politička stranka Pokret za Kraljevo, Jovašević kaže da su mandati pojedinačni i ostaju u vlasništvu Grupe građana.
Nenad Božović

Zarobljeni u sopstvenoj ulici

Ulica koja je prolazila iza škole „Dimitrije Tucović“ je zatvorena zbog parkinga, a vatrogasna ili sanitetska vozila ne bi imala nikakvu šansu da intervenišu u slučaju potrebe

KRALjEVO - Stanovnici naselja Stara stanica koje se nalazi iza hrama Svetog Save suočavaju se sa nesvakidašnjim problemom. Vozila imaju samo jednu mogućnost da priđu naselju, ukoliko taj put nije zatvoren kamionima i autobusima, ili nisu pali kiša i sneg, pa ispune ogromne rupe koje se nalaze na tom, nazovimo putu. Vatrogasna ili sanitetska vozila ne bi imala nikakvu šansu da intervenišu u slučaju da je to potrebno.
   Stara stanica je naselje u kojem se nalazi oko 15 kuća, a koje je bukvalno sakriveno, iako se nalazi pored veoma urbanizovanog dela grada. Naselje se nalazi iza hrama Svetog Save u Dositejevoj ulici, ili iza škole Ivo Lola Ribar, ili tik uz naselje Moše Pijade. Ulica koja prolazi kroz ovo naselje je posuta šljunkom, ulično svetlo je u krošnjama drveća, a sa strane stoje betonske bandere koje nemaju nikakvu ulogu, jer struja nije ni povezana na njih.    Pre nekoliko godina stanovnici naselja Stara stanica mogli su da koriste još jedan izlaz iz svog naselja koji im je puno značio jer je asfaltiran, i vodio ih je u naselje Moše Pijade. Međutim, taj izlaz više nije u funkciji, jer je zatvoren žardinjerama, kako bi se obezbedila mesta za parkiranje vozila stanovnika dela naselja Moše Pijade.
    - Ulica koja je prolazila iza škole „Dimitrije Tucović“ je zatvorena od strane gradskih moćnika kako bi mogli da parkiraju svoje automobile. Na glavnom izlazu iz naselja se nalaze kamioni i autobusi, a ranije je bila i strugara, ne može da se prođe ni pešice. Samo rudarske čizme bi vam pomogle, jer ne znate da li vam više smetaju voda ili prašina. Osećaj je kao da ste u pustinji, a u stvari ste u centru grada - objašnjava nam Slobodan Miković stanovnik ovog naselja.
   Miković kaže da ako bi bili primorani da recimo zovu vatrogasna vozila ona ne bi mogla da uđu u ulicu, a s obzirom da kuće koje se nalaze u naselju pripadaju starijoj gradnji, požar bi mogao da ugrozi celo naselje.
   - Obraćali smo se svim predsednicima opština koji su se smenjivali poslednjih deset godina, i ništa! Niko iz gradskih vlasti nikada nije ni provirio u Staru stanicu, da vidi kako ovde ljudi žive. Demokrate i radikali su dolazili prilikom predizbornih kampanja, i obećali su da će pomoći da se poprave ulice, ali niko se više nikada nije ni javio, a kamoli pokušao da nešto napravi - objašnjava Miković.    Novopostavljeni direktor Direkcije za planiranje i izgradnju Radovan Marković kaže da nije upoznat sa ovim problemom u naselju Stara stanica, a pošto u programu Direkcije za ovu godinu nije uvrštena stavka za to naselje, ove godine će biti teško rešavati problem ovog naselja.
   - Taj deo Kraljeva je predviđen Planom detaljne regulacije „Centar“ koji je u izradi, i tamo se planiraju neka nova rešenja. Pretpostavljam da će stanovnici tog naselja biti uključeni u donošenju ovog plana centra grada, koji će uskoro biti na javnom uvidu, a onda odatle može proisteći konkretno pitanje za rešavanje prilaza naselju - kaže direktor Direkcije.
   Dok se ne donesu planovi, odobre sredstva, pristupi samoj realizaciji, stanovnici naselja Stara stanica mogu samo da se nadaju da ih neće zateći neka nepogoda ili ljudska nepažnja, jer su nerazmišljanjem okoline doživeli getoizaciju.
Nenad Božović

Plan javnih nabavki za ovu godinu u kojem je bila predviđena značajnija modernizacija Kraljeva neće moći da se ispuni u potpunosti. Direktor kraljevačke Direkcije smatra da je početak realizacije izgradnje zatvorenog bazena i kružnog toka u Ribnici u ovom trenutku nerealan

KRALjEVO - Ideja da bi kraljevčani uskoro mogli dobiti i zatvoreni bazen nedaleko od jedinog postojećeg otvorenog bazena u strogom centru grada, pored „Gradske terase“, u ovom trenutku je samo zamisao. U izjavi za Ibarske polovinom februara, bivša direktorka Direkcije Aleksandra Sretović najavila je za jun početak realizacije izgradnje zatvorenog bazena. Ona je tada rekla da je zbog investicije koja je prevelika za gradski budžet, Kraljevo sredstva moralo da potraži iz NIP-a, a plan je bio da se za prvu fazu izgradnje izdvoji oko 100 miliona dinara.
   - Sagledavajući trenutnu situaciju mislim da je početak izgradnje zatvorenog bazena u ovom trenutku neizvestan. Možda se u ovoj prvoj fazi uradi izmeštanje objekta gde se nalazi crpna stanica „Đeriz“ kako bi se stvorili uslovi za izgradnju zatvorenog bazena. Pored toga postoji još nekoliko spornih detalja. Dozvoli koja je izdata 2007. godine je istekao rok, a u međuvremenu je došlo i do promene Zakona o planiranju i izgradnji i dokumentacija koja je urađena po starom zakonu sada praktično ne važi. Drugo, sredstva koja su planirana iz NIP-a su 60 miliona dinara, a ukupna vrednost je oko 400 miliona dinara. Započeti radove u strogom centru grada sa novcem za prvu fazu daje neizvesnost kada će kompletan projekat biti realizovan, a dovelo bi se u pitanje i korišćenje otvorenog bazena koji se tu nalazi - kaže Radovan Marković direktor Direkcije za planiranje i izgradnju.
   Urbanistički projekat izgleda saobraćajnica u Kraljevu predvideo je izgradnju kružnog toka u Ribnici koji će razrešiti neke konfliktne tačke na izlasku iz Izletničke ulice. Saobraćajnica bi imala četiri trake, a planirana vrednost radova je 90 miliona dinara. Iako je planom javnih nabavki koji je predstavljen početkom godine izgradnja planirana za ovu godinu, sadašnji direktor Direkcije kaže da je ta realizacija takođe neizvesna.
   - Ni za realizaciju ovog projekta nije urađena priprema, ali će investicija sigurno ići dalje. Jedan mali deo gde nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi će se zaobići u toku radova i on će biti kasnije realizovan. Eksproprijacija zemljišta je složen proces koji zahteva dosta angažovanja, i ne može se rešavati u hodu. Izgradnja kružnog toka u Ribnici je praktično isplanirana bez pripremljenog terena - govori Marković.
   Prema planu javnih nabavki Direkcije za planiranje i izgradnju u ovoj godini planirana je i rekonstrukcija Cara Dušana. Radovi su nastavak planiranog stvaranja identičnih ulica u strogom centru grada.
   - Javna nabavka je sprovedena i mislim da će u narednih deset dana biti doneta odluka o dodeli ugovora za rekonstrukciju Cara Dušana, a da će i radovi početi za dve nedelje. Prema Programu uređenja gradskog građevinskog zemljišta rekonstrukcija će biti izvedena u delu od Olge Jovičić do Hajduk Veljkove ulice - dodaje Marković.
   Direktor Direkcije kaže da će jedan od prioriteta Grada biti izrada plana detaljne regulacije za obilaznicu. U programu Direkcije je predviđena stavka za izradu projektne dokumentacije u vrednosti od 120 miliona dinara. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je najavio da će to ministarstvo finansirati eksproprijaciju zemljišta u delu gde bi se izgradila obilaznica, a da će postupak voditi lokalna samouprava.
Nenad Božović

Prvi vagoni iz FVK nakon raskida privatizacije

KRALjEVO - Nakon raskida privatizacije FVK tridesetog aprila isporučeni su prvi vagoni za potrebe Železnice Srbije.
   Kraljevačka fabrika vagona obnovila je svoj pogon i Železnicama Srbije isporučila deset vagona koji su proizvedeni zahvaljujući programu Vlade Republike Srbije. Teretni vagoni namenjeni domaćim potrebama Železnice rađeni su po najnovijim evropkim standardima i mogu da budu korišćene na pružnim saobraćajnicama širom Evrope, istakao je na testiranju i isporuci ovih vagona Zoran Minović, pomoćnik generalnog direktora FVK.
   - Deset vagona kraljevačke fabrike koji ujedno i najavljuju naš povratak na tržište, brzinskom probom od Požege do Topčidera potvrdilo je sve ispravnosti i zadovoljilo tehničke potrebe Železnice Srbije.
   Nakon dvadeset godina, ovo je značajan korak, za ovog nekad velikog giganta eks Jugoslovenske metalske industrije. Nadležni u ministarstvu koji su bili zaduženi za ovaj projekat ističu da je značaj veliki i u tome da se fabrika vraća na tržište, što je bio i prvi cilj revitalizacije fabrike u Kraljevu. Značajno je naglasiti da je posao odrađen u roku, uz poštovanje svih garancija. Krajem maja i juna iz ovih pogona krenuće druga isporuka vagona za iste potrebe. Ovaj posao je pokrenut zahvaljujući Vladi Srbije, ali i odluci Upravnog odbora JP Železnice Srbije koji je u februaru odlučio da kraljevačkoj Fabrici vagona poveri posao izrade i remontovanja vagona vredan 593 miliona dinara. Pavle Peković, rukovodilac projektovanja je rekao da „ovo predstavlja tek mali korak, ali je za radnike, grad i samu budućnost fabrike veliki.“
   - Da podsetimo, Ministarstvo ekonomije, koje je predložilo raskid ugovora, pri čemu je Agencija utvrdila da Azov impeks nije ispunio obaveze prema zaposlenima niti uložio 2,7 miliona evra u Fabriku vagona u drugoj i trećoj godini od privatizacije. Ugovor je raskinut 15. janura i tada je doneta odluka i o naplati bankarske garancije i kazni iz ugovara o privatizaciji koji je Azov impeks postao vlasnik kraljevačke Fabrike vagona u aprilu 2006. godine za 200 hiljada evra, uz obavezu da uloži 6,5 miliona evra u modernizaciju preduzeća. Raskidu privatizacije prethodio je štrajk radnika započet polovinom novembra zbog nesiplaćene tri i po zarade, uključujući štrajk glađu šestorice štrajkača u decembru. Od 800 ukupno zaposlenih radnika, zbog nedostatka posla rukovodstvo je njih 500 poslalo na neplaćeno odsustvo.
   Posle raskida ugovora o privatizaciji sa Azov impeksom za zastupnika državnog kapitala u Fabrici vagona imenovana je Marija Savković, mašinski inženjer, koja je zaposlena u Fabrici od 2003.
   Fabrika vagona će za potrebe Železnica Srbije izraditi 50 novih vagona i remontovati 220.
Sonja Cvetković

   CEFTA sporazum su 2006. potpisali Albanija, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, UNMIK/Kosovo, Moldavija, Rumunija (u međuvremenu pristupila EU) i Srbija. Slobodan protok roba bez carinskih barijera ipak nije pogodan za sve privrednike. Najčešći problem je i zakonodavne prirode jer certifikacija očigledno nije aršin za sve u ovoj priči. Privredna Komora Srbije je poslala upitnike na adrese privrednih subjekata na temu prepreka pri izvozu.
   Bojazan da će snižavanjem carina srpske prodavnice biti „preplavljene“ jeftinijom i često kvalitetnijom uvoznom robom govori o slaboj konkurentnosti domaće industrije i poljoprivrede. Stoga ne čudi ni što su državne granice Srbije i dalje pune „prepreka“ za uvoznu robu, iako su carine snižene. Međutim, privilegovani položaj pri javnim nabavkama koji uživaju, domaće kompanije izgubiće 1. maja, predviđeno je CEFTA sporazumom. Izlaganje srpskog tržišta inostranoj konkurenciji, u zemlji uglavnom izaziva negodovanje privrednika, te je verovatno da im ni gubitak povlastica koje su im omogućavale da pobede na tenderima i onda kad ponude za petinu višu cenu od inostranih konkurenata, neće prijati. Uteha bi im mogla biti što će istovremeno moći da pod ravnopravnim uslovima učestvuju na tenderima u drugim zemljama potpisnicama sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu.
   - Država se dosad obavezala da će carine sniziti ne samo za proizvode koji dolaze iz sedam zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, nego i za robu iz Evropske unije, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Naši privrednici su suočeni sa nizom problema pri izvozu, ali  osim toga postoji niz okolnosti koje bi mogle lakše rešiti, posebno kada su poljoprivredni proizvodi u pitanju jer smo u tom sektoru i dalje najveći izvoznici. Činjenica je da te robe ne podležu istim zakonima u okviru Sporazuma, pa se dešava da kamioni usled nedostatka određenih Certifikacija čekaju na granici - tvrdi Mladomir Novaković, predsednik RPK Kraljevo.
   U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja su, utvrdili su da su najčešće necarinske barijere vezane za duge i komplikovane procedure na graničnim prelazima. Problem je radno vreme, klasifikacija, vrednovanje (referentne cene) i poreklo robe, ali i različiti sanitarni i fitosanitarni propisi u državama u regionu, što dodatno komplikuje proceduru prelaženja granica. Problematično je testiranje, inspekcija, karantin, skupo i dugotrajno izdavanje dozvola i registracija proizvoda, te neadekvatna poslovna infrastruktura na prelazima.
   - Imamo zaista puno problema, i nije to samo problem Radijator Inženjeringa već i ostalih mojih kolega kojima je proizvod orjentisan na inostrano tržište. Smatram da kao izvoznici moramo imati veće povoljnosti, što do sada nije bilo u praksi. Mi smo prvi ulagali u mnoštvo papirologije da bi bili ne kvalitetom, već administrativno konkurentni vani. Sada se dešava da naše kolege iz okruženja znatno lakše dolaze kod nas, i to sa robom koja nije možda vrhunskog kvaliteta - kaže Radojko Janić, vlasnik Radijator Inženjeringa.
   Stvaranje jedinstvenog tr-žišta, sa druge strane, ima i svojih prednosti. Jedna od najvećih koristi stvaranja zone slobodne trgovine u regionu je mogućnost dijagonalne kumulacije porekla robe, koja omogućava da roba proizvedena u Srbiji, ali uz korišćenje sirovina iz drugih država potpisnica CEFTA sporazuma, ima tretman kao da je u potpunosti proizvedena na domaćem tržištu. U praksi to znači da će roba proizvedena u Srbiji delom od sirovina iz Albanije, Crne Gore, BiH i Makedonije moći da se kao „srpska“ prodaje u tim zemljama i u Evropskoj uniji. Prilikom izvoza iz Srbije u EU, kumulacija porekla sa materijalima iz Hrvatske nije moguća, ali je pri izvozu u Hrvatsku moguća kumulacija porekla sa materijalima iz EU. Kumulacijom porekla robe region bi mogao da dobije i svoje brendove.
   U prva dva meseca ove godine izvoz u zemlje CEFTA bio je 230 miliona evra što je jednako prošlogodišnjem izvozu u istom periodu. Uvoz je u januaru i februaru 2010. bio 133,5 miliona evra što je sedam odsto više u odnosu na isti period 2009. Udeo poljoprivrednih proizvoda u ukupnom srpskom izvozu iznosio je lani 23,1 odsto, dok je u izvozu u CEFTA dostigao 33,9 odsto. Srbija je ove godine preuzela predsedavanje CEFTA.
Sonja Cvetković

IZBEGLIŠTVO
Mnogi Srbi su i po više puta proterivani

   Istina je da su mnogi Srbi i po više puta proterivani u poslednjih devetnaest godina. Među takvima sam i ja, pa ću ilustrovati mojim slučajem. Prvi put sam proteran iz Gospića, a to je bilo u avgustu 1991. godine, iako sam tamo radio 30. godina. Tada sam morao da bežim, jer da nisam pobegao, verovatno bi me zadesila sudbina na desetine drugih Srba koji su, ni krivi ni dužni, stradali u tom gradu. Tog puta sam otišao u moj rodni Ervenik, kod Knina, jer je to tada još bilo područje Republike Srpske Krajine. Drugi put sam proteran i sa moga rodnog ognjišta, takođe, u avgustu 1995. godine, kada me je, zajedno sa desetinama hiljada Srba iz Hrvatske oduvala zloglasna „Oluja“ ovamo u Srbiju. Ovo je moj primer, ali mi je poznato, a i mnogim drugima da su mnogi Srbi, koji su tada živeli u Gospiću, Karlovcu, Zagrebu, Splitu, Šibeniku, Zadru i drugim gradovima u Hrvatskoj 1991. godine proterani na tadašnje područje Republike Srpske Krajine, a 1995. godine oterani u Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku.
   Mnogi su tada bili smešteni na području Kosova i Metohije. Pošto sam u to vreme bio honorarni dopisnik lista „Jedinstvo“ iz Prištine više puta sam putovao iz Kraljeva u Prištinu. Veliki broj izbeglica bio je privremeno smešteno u domu „Boro i Ramiz“ u Prištini, a bilo ih je i u drugim gradovima na području Kosmeta. Mnogi od njih su 1999. godine i po treći put bili proterani zajedno sa domicilnim stanovništvom, koje je tada moralo da beži sa svojih vekovnih ognjišta.
   Svi smo se zgražavali onome što se na Kosovu događalo u mesecu martu 2004. godine, kad su sa Kosova morali bežati Srbi oni koji su još bili ostali tamo.
   Ne mogu, a da se ne prisetim toga kako je i ta međunarodna zajednica bila sklona tome da se Kosmet etički očisti od Srba tako što je olako Srbima proteranim iz Hrvatske odobravala odlazak u treće zemlje. Njima je to preseljenje mnogo lakše odobravano nego onim izbeglicama koji su se nalazili u ostalim delovima Srbije.
   I, eto, tako. Međunarodna zajednica odobri Šiptarima na Kosovu da mogu imati tzv. „Republik Kosova“, a Srbima u Hrvatskoj ne odobriše ni autonomiju.
   Na kraju svega ovoga napisanog u ovom mom prisećanju, doneo zam zaključak: BEŽAO SAM, BEŽAO, ALI SE DALjE NE MOŽE, JEDINO DA POBEGNEM IZ - VLASTITE KOŽE!!!
Ilija Šekuljica

SEMETEŠKO JEZERO MOGLO BI DA POSTANE SVOJEVRSNA TURISTIČKA ATRAKCIJA
Plutajući biser Raške

Na površini jezera nalaze se ploveća ostrva. Ovdašnji meštani kažu da je bezdano

RAŠKA - Podno Kopaonika, petnaest kilometara od Raške, iznad sela Semeteša, nalazi se Semeteško jezero koje ima oblik izduženog kruga prečnika oko 60 metara, a na njemu plutaju zatravnjena i korenjem drveća učvršćena „ostrva“, dok su mu obale obrasle ševarom. Njegova modrozelena površina stalno je u pokretu, drhti i treperi, a u njega dopiru i podzemne vode. Ovdašnji meštani kažu da je bezdano.
- Pre dvadeset godina, jedna ekspedicija ronilaca iz Beograda došla je da otkrije dno Semeteškog jezera, ali ronili su samo do nekih desetak metara dubine, dok se u središnji deo, odakle izvire jak mlaz vode, nisu usudili da zarone, jer središnji deo jezera ima oblik „levka“ - kaže Drago Anisijević, ovdašnji meštanin, koga zatičemo na Semeteškom jezeru.
O ovom neobičnom jezeru oduvek su ispredane razne priče i legende. Prema jednoj priči, s jezera su se često noću čuli čudesni zvuci koji su podsećali na vrisku neke životinjske nemani, a kasnije se pričalo da u jezeru živi velika aždaja.
Od ovdašnjih meštana niko pouzdano ne zna kako je nastalo ovo jezero. Prema jednoj legendi, neki pop je upregao konje spremajući se za vršidbu, upravo na praznik Svetog Ćirila. Kada su ga meštani upozorili da ne radi na veliki praznik, sveštenik je mirno rekao: „Neka sveti Ćiril ćireče, a ja moram da vršem“. Prema legendi, tada se otvorila zemlja, a na tom mestu stvorilo se jezero u kome su odmah nestali žito, konji i neverni pop. Zato je jedno seosko mesto u podnožju Kopaoniku i dobilo naziv Popovo Polje, jer tu je, prema priči, pronađena sveštenikova kapa.
Inače, na samoj površini jezera osim manjih nalazi se i veliko ploveće ostrvo, ili „zeleni brod“, kako ga neki ovde nazivaju, pa radoznali posetioci na njemu mogu da se provozaju jezerom.
- Ploveća ostrva pomera i vetar, nekad sporije, a nekada, kad su grane pune lišća, brže - objašnjava Zoran Sekulić dok staje na jedno od „ostrva“, spremajući se da ga motkom odgurne od obale i prepusti ga vodi i vetru.
Pored toga, Semeteško jezero je pravi raj za ribolovce, bogato je ribom, naročito šaranom i babuškom. Ova jezerska voda je i lekovita. Posle izvršenih analiza utvrđeno je da je i bakteriološki ispravna, i da pomaže ljudima koji pate od kardiovaskularnih, kožnih i reumatskih oboljenja.
Iako je Semeteško jezero prirodni dragulj, na njega dolaze retki i najuporniji posetioci, pošto se nalazi u bespuću. Ovo predivno vodeno mestašce moglo bi da postane svojevrsna turistička atrakcija. Nažalost, zbog nebrige nadležnih, ovdašnji meštani strahuju da će ploveća ostrva na jezeru početi da se raspadaju i nestaju, tako da preti opasnost da ovaj prirodni dragulj potpuno i nestane. Imajući u vidu da je opština Raška siromašna, za bilo kakve poduhvate neophodna je pomoć države.
Inače, svake godine, na Svetog Iliju, na Semeteškom jezeru se održava tradicionalna kulturna manifestacija „Ilinski dani“, koja okupi učesnike i goste iz Raške i okoline, a obeleži je posebno bogati kulturno-umetnički program, koje prirede folklorne i pevačke grupe iz raškog kraja, uz zvuke frule, gajdi, izvornih narodnih pesama…
N. Gajtanović

Studenti u Novom Pazaru se oslanjaju na biblioteke

NOVI PAZAR - Novi Pazar ima dva univerziteta, Fakultet za islamske studije i Fakulet za trgovinu i bankarstvo, na kojima prema nezvaničnim podacima studira preko 6 hiljada studenata. Međutim, Novi Pazar nema adekvatnu „infrastrukturu“ koja bi trebalo da prati visokoobrazovne procese. Studenti se uglavnom oslanjaju na Gradsku biblioteku „Dositej Obradović“, koja ne raspolaže dovoljnim fondom naučne literature za sve smerove na fakultetima u tom gradu.
   - Jedini oslonac nam je Gradska biblioteka, pošto u Novom Pazaru postoji samo jedna knjižara. Ja sam zadovoljan onim što mogu da nađem u biblioteci i tamo često odlazim - kaže jedan od studenta Pravnog fakulteta na Internacionalnom univerzitetu.
   Njegov kolega sa istog fakulteta, ali na Državnom univerzitetu Sead Kurtanović se slaže sa njim i ističe da se studenti snalaze kako znaju i umeju.
   - Moje kolege i ja smo često prinuđeni da kopiramo knjige. Fotokopirnice u blizni Državnog univerziteta čak imaju i neke primerke knjiga koje su nama potrebne. Kopija po listu je između 1-2 dinara - ističe Sead.
   Iako su relativno mlade visokoobrazovne ustanove, i Državni i Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, raspolažu solidnim knjižnim fondom, koji je na raspolaganju studentima.
   Državni univerzitet poseduje oko 10 hiljada primeraka stručne literature, kažu na ovoj visokoobrazovnoj ustanovi.
   Gradska biblioteka „Dositej Obradović“ u Novom Pazaru ima oko 70 hiljada knjiga, od kojih 15 hiljada spada u naučnu literaturu.
   - Naša čitaonica, koju uglavnom koriste studenti, je svakodnevno puna. Oni uglavnom uzimaju naše knjige. Mi raspolažemo solidnim fondom, ali ipak kao javna biblioteka, ne mogu da kažem, da posedujemo sve što zadovoljava potrebe studenata. Trudimo se da poboljšamo taj fond - kaže bibliotekarka Emina Selmano- vić.
   Izdavačka kuća „El-kelimeh“, koja radi pri Mešihatu Islamske zajednice u Srbiji, u Novom Pazaru ima dve knjižare, u kojima se, uglavnom, može kupiti islamska naučna litetarura. Međutim, u ponudi su i knjige koje se bave istorijom, filozofijom, medicinom i drugim naučnim disciplinama.
   Jedina „klasična“ knjižara, koja postoji u Novom Pazaru, „Libris“, vlasnika Seada Bojadžića, raspolaže solidnim fondom knjiga. U ovom prodajnom objektu, kažu da nastoje da pribave svu literaturu i druga štiva neophodna studentima.
   - Studiram književnost i potrebna su mi brojna dela. U Novom Pazaru često ne mogu da nabavim neke od potrebnih knjiga. Onda se snalazim na taj način što preko interneta poručujem od raznih izdavača - objašnjava studentkinja sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru.  
Z. Maksimović

Lažna obećanja sa gorkim ukusom

KRALjEVO - Ne zna se tačan broj načih sunarodnika u rasejanju, ali ni broj povratnika koji pokušavaju da opstanu na vetrometini ledine golog života u Srbiji. Najgore što vam se može desiti da verujući u sistem uložite sve što imate u investiciju zvanu Lažna nada Srbije. A, u toj istoj Srbiji, čak i kada imate novac, teško je ostvariti cilj dobrog biznisa. Bračni par Dautović je to najbolje osetio na svojoj koži, jer su sav svoj teško stečen kapital na radu u inostranstvu, uložili na farmu koju danas zbog gubitaka moraju da zatvore.
   - Bila sam na pijaci, 200 dinara je kilogram krastavaca, a kilogram ovčetine sto dinara, pa gde to ima. Da bi jagnje poraslo treba da se hrani neguje, strašno. Za ovcu od 50 kilograma dobijamo pet hiljada. Neizdrživo je više. Sve ćemo rasprodati, pa ovde smo uložili sve što smo imali - razočarano nam govori sagovornica.
   Pre samo godinu dana bili su primer povratnika u Srbiju koji treba podržati jer ulažu u nerazvijenu granu ovčarstva. Kako to obično biva novac nije uvek presudan da bi neko bio uspešan u poslu, već sama organizacija plasmana koja je rak rana većine stočara u Srbiji. Dok se drugi ne odriču tako lako dobiti, koju može imati šira zajednica, kod nas su bez zadruga i sigurnih otkupljivača stočari prinuđeni da sami brinu o sebi.
   - Znate šta razočarana sam, jer u konkursu za subvencije nije nigde precizno stajalo da je obavezno da imamo poreklo, zbog čega nismo dobili 80 hiljada dinara. Za administraciju smo dali 20 hiljada dinara. Očekivali smo povraćaj na stado 60 što nam lepo ne kažu da nema para, poštenije - kaže Biljana Dautović.
   Nakon 20-tak godina provedenih u Italiji, Biljana i Ibro su sav stečeni novac, pa čak i kuću u centru Kraljeva uložili u kupovinu imanja u Metikošima i izgradnju ove farme. Nisu ni slutili da će ih ljubav prema životinjama skupo koštati.
   - Ne fali mnogo, to je smatram tako lako rešiti, pa zamislite ovu lepotu, kupili smo još pašnjaka. I čemu? Ove godine niti ću da matičim životinje jer će me to koštati još dvadesetak hiljada dinara, a plasman teško ide. Nema otkupljivača niti sigurne cene. Ne tražim ja da mi neko daje subvencije ne znam koliko. Pa ono što meni nisu dali prošle godine je nečija trećina plate gore u vrhu! Pa, da li je to normalno - nastavlja ogorčeno Biljana.
   Trenutno stado broji oko 150 grla uglavnom ukrštene i sjeničke pasmine. Planirali su i više no osim kupovine koncentrata na poček nisu uspeli da ostvare subvencije ni sa koje strane. U međuvremenu su kupili još devet hektara zemlje za ispašu, tako da sada na kreditu moraju da finansiraju farmu.
   - Morali smo da podignemo kredit. Ok, pet odsto kamate na godišnjem nivou je nešto prihvatljivo. Kredit mora da se vrati i to je normalno, ali na koji način. Sve je skupo i vakcine, obeležavanje, hrana za jagnjad i ovce. Sve to košta. Jedino od prodavaca stočne hrane imamo povoljnost kupovine na poček sve drugo prepušteni smo sami sebi pa kako se ko snađe! Umesto da ovu farmu još proširimo i zaposlimo bar još dvoje troje ljudi. Razočarana sam verujte. Sve ovo boli - kaže Biljana.
   Osim investiranja u objekte i pašnjake, svakodnevno treba voditi računa i o zdravstvenom stanju zapata, obeležavanju, ishrani, a sve to košta. Nedavno je ovu farmu posetila i Evropska komisija za razvoj sela no osim pohvala nisu dobili konkretnija rešenja i ponudu.
   - Oni su bili oduševljeni onim što su kod nas zatekli. Dobili smo i pismo zahvalnosti. Zanimali su ih problemi u stočarstvu, o svemu smo razgovarali. Preneto nam je da imamo izvanredne uslove držanja, životinje negovane. To je sve. Čemu posete i pohvale, od toga se ne živi - govori Biljana.
   Dautovićima je teško da se odvoje od stada. Svaka životinja na farmi ima svoje ime i poslušna je baš kao da zna šta je očekuje, pitomo prilazi Biljani, ali i posetiocima. Najveći paradoks da osim plasmana ovaca, ovi nesuđeni farmeri su vunom uradili izolaciju kuće jer niko nije hteo da je otkupi ni po ceni od 10 dinara. Ukoliko rasprodaju farmu i vrate kredit s razlogom se pitaju šta dalje, jer za penziju nemaju godina, a ulaganja u novi posao su nesigurna. Mi uvozimo ovčetinu, a primera radi u velemarketima Evrope kilogram ovog mesa košta 16 evra.          
Sonja Cvetković

   Ovim uputstvom  ratari dobijaju spisak dokumentacije koju treba da prilože radi korišćenja sredstava prema Uredbi o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2010. godini.
   Zahtevi se podnose Trezoru Filijale Kraljevo od 1. maja do 30. juna 2010. godine ili od 1. septembra do 30. septembra 2010. godine. Prema podacima ove službe broj registrovanih je u odnosu na prošlu godinu veći za 250 korisnika. Direktorka Trezora, Filijale u Kraljevu, Anđelka Lešević, kaže da je taj broj na teritoriji našeg grada sada preko 5500 korisnika. Značajno je naglasiti da su odredbe promenjene i one će posebno biti akuelne za korisnike ovih subvencija, jer smo i u ovoj godini proglašeni marginalnim područjem.        
   Korisnik mora imati potvrdu Fonda PIO da je izmirio obavezu za 2009. godinu, ako je prijavio Fondu PIO po osnovu poljoprivrene delatnosti 2010. godine, a upisan je u RPG pre 2010. godine. Ako ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika pre 2010. potrebno je da reguliše doprinos za 2009. godinu. Iznos doprinosa za 2009. godinu je 45.792,60 dinara. Informaciju da je platio doprinos dobićemo od Poreske uprave i da naravno ništa ne duguju po osnovu kredita. Ovo se ne odnosi na površine ispod 5 hektara dodaje naša sagovornica.
   Shodno sredstvima sa kojima raspolaže budžet u ovoj godini sasvim je izvesno da će resor nakon obrade podataka na osnovu zahteva novac brzo prebaciti na poljoprivredne račune. No prema reakciji korisnika taj novac ni izbliza neće podmiriti njihove potrebe.
   Proizvođači duvana popunjavaju poseban obrazac Zahteva, u dva primerka, jer  na te površine pored 14.000,00 dinara imaju pravo na dodatnih 20.000,00 dinara po hektaru. Za površine pod duvanom do 5 ha ne morate biti obveznik PIO po osnovu poljoprivrede. Poljoprivredni penzioneri i nekomercijalna gazdinstva su takođe obuhvaćena, ali novim uredbama.
   Jedan od osnovnih uslova za korišćenje sredstava podsticaja je status osiguranika Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja po osnovu poljoprivredne proizvodnje. To znači da je, pre podnošenja zahteva za korišćenje sredstava podsticaja, potrebno da regulišete svoj status osiguranika po osnovu poljoprivredne proizvodnje. Penzioneri po osnovu poljoprivredne proizvodnje, nemaju pravo na sredstva podsticaja po ovom osnovu, sem u slučaju da se radi o invalidskim poljoprivrednim penzionerima.
   Fiskalni i gotovinski računi su obavezni i moraju biti overeni od strane dobavljača na poleđini, izdate u periodu od 01.10.2009. godine zaključno sa 26.02.2010. godine, odnosno fiskalne isečke, overene od strane dobavljača na poleđini, izdate u periodu od 27.02.2010. godine do 30.09.2010. godine. Sredstva za regresiranje mineralnog đubriva isplaćuju se u zavisnosti od ukupnog iznosa priloženih računa.
   Fiskalni isečci, gotovinski računi, fakture i otpremnice, odnosno originalni računi su dokaz za kupljeni repromaterijal po hektaru prijavljene površine, u iznosu od: 9.000 dinara za mineralno đubrivo, 4.000 dinara za dizel gorivo, odnosno evrodizel ili biodizel, 4.000 dinara za deklarisano seme.
   Ako je vaše prebivalište od 31.12.2008. godine na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi i posedujete zemlju do 5 hektara na tom području, nije potrebno da dostavite dokaz o statusu osiguranika Fonda PIO po osnovu poljoprivredne proizvodnje, niti da dostavite potvrdu o plaćenom doprinosu po tom osnovu. Ako imate i parcele na kojima gajite ratarske i povrtarske kulture, a nalaze se van područja sa otežanim uslovima rada, onda ste u obavezi da regulišete status osiguranika, kako je to objašnjeno pod tačkama 1-3. U slučaju da se opredelite samo za korišćenje sredstava regresa za površine sa područja sa otežanim uslovima rada, a ne i za površine van tog područja, tada nećete imati obavezu da regulišete status osiguranika Fonda PIO po osnovu poljoprivredne proizvodnje za površine do 5 hektara.
Sonja Cvetković

   Mlađan Dinkić je u Novom Pazaru izjavio da će oni koji budu ulagali u to područje imati dvostruko veće podsticaje iz budžeta za svakog novog zaposlenog radnika.
   Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je s ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem posetio Novi Pazar, najavio je da će poseban državni program za oživljavanje industrijskih centara Niša, Kraljeva, Zaječara i Novog Pazara Vlada usvojiti u maju.
   Prema njegovim rečima, u Novom Pazaru će biti otvorena i filijala Fonda za razvoj koji odobrava kredite za radnointenzivne grane u manje razvijenim područjima pod povoljnijim uslovima. Za te kredite je potrebna hipoteka od 50 odsto vrednosti kredita, a otplaćuju se pet godina, sa fiksnom kamatnom stopom od 2,5 odsto. Ovaj trend će biti nastavljen i u drugim regijama.
   Vlada je odlučila da posebno stimuliše sve koji budu želeli da ulažu u nove pogone, u nove industrijske centre i prošire kapacitete ili rekonstruišu pogone, budu posebno stimulisani. On je dodao da je jedan od razloga za veće stimulacije investitorima činjenica da je stopa nezaposlenosti u ovim područjima viša od 50 odsto. Ovi krediti i stimulacije će pomoći kompanijama u granama poput industrije nameštaja, tekstila, obuće, mašinske industrije da usled teške ekonomske krize, ali i nemogućnosti novih ulaganja uposle mnogobrojne nezaposlene i pomognu razvoju firmi koje mogu biti potencijalni razvojni pogon ovih industrijskih centara. Sredstva su obezbeđena iz programa Siepa.
   Sastanku u Novom Pazaru su prisustvovali i predstavnici Regionalne privredne komore Kraljevo. Utisak je da bi ovaj centar u mnogome pomogao prilično lošem privrednom ambijentu.
Sonja Cvetković

Petokraka

UŠĆE - U Domu ribolovaca, na zidu okačeni, spašeni za sada od zaborava, dokument i fotografija podsećaju na neka vremena, ne tako davna, ali vrlo kontroverzna i osporavana.
   Diktatura, totalitarizam, jednoumlje i ko zna šta još, ali i vreme u kom je Ušće imalo oko 2000 plata, opštinu, radne akcije, samopoštovanje.
   I kao petokraka na Ibarskom mostu bledi i sećanje na čoveka koji je umro pre 30 godina i koji je odgovoran za sve nedaće i stradanja koja su nam se desila našom glupošću.
   Srećom izborili smo se za demokratsko društvo, vladavinu prava, a vode nas vrlo časni i pošteni političari pa tako srećni i zadovoljni, srljamo u svetlu budućnost bez ideoloških obeležja.
   Petokraku bi zaista trebalo ukloniti, možda zajedno sa mostom. Onda bi verovatno, prelazeći reku, shvatili da smo na dnu i da je vreme za nove mostove i nove ideje.
   Ibar će i dalje da teče, neumitno, kao i naše vreme gostovanja na planeti Zemlji, a slike na zidu i spomenici prošlih vremena biće svedoci našeg postojanja.
Goran Miletić

USPOSTAVLJENA SARADNJA BELGIJSKE VLADE SA OPŠTINOM VRNJAČKA BANJA
Slede razvijanje standarda i edukacija

VRNjAČKA BANjA - Povodom uspostavljanja saradnje belgijske vlade preko svoje ambasade u Beogradu sa opštinom Vrnjačka Banja, preko svoje ambasade u Beogradu u oblasti školstva, Ugostiteljsko turističku školu posetili su ambasadorka Belgije Deniz Hover i šef poslovnog kluba belgijske ambasade Risman Bilz. Goste je primio predsednik SO Vrnjačka Banja Dragan Stevanović, u razgovorima su učestvovali njegov zamenik Svetlana Janković-Mitevski i direktor Ugostiteljsko turističke škole mr Zoran Bajić. Belgija je poznata po gastronomiji i u toj oblasti se očekuje buduća saradnja dveju strana, istakli su gosti prilikom razgovora. Predsednik SO Dragan Stevanović obavestio je goste o otvaranju Ugostiteljsko hotelijerskog fakulteta u Vrnjačkoj Banji, Belgijanci su podržali ovakav potez, tako da će saradnja krenuti, pre svega na razvijanju standarda, edukaciji profesora kao i kasnija razmena učenika i studenata napomenuo je Rikman Belz tim povodom zahvalivši se domaćinima na prijemu i gostoprimstvu. Na kraju posete Ugostiteljsko turističkoj školi belgijsku delegaciju primio je u kabinetu predsednika opštine njegov zamenik Vojislav Vujić.
Dragan Ivanović

VRNJČANI REŠILI PROBLEM SA IZNOŠENJEM SMEĆA U USKIM ULICAMA
Odzvonilo motokultivatorima

VRNjAČKA BANjA - U okviru donatorskih pomoći Vlade Japana Vrnjačkoj Banji, kao podrške za unapređenje životne sredine JP „Beli izvor“ dobilo je kamion za sabijanje smeća čija je vrednost oko 69 hiljada evra, rekli su nam u ovom preduzeću. Do sada je bilo velikih problema da se uskom ulicom dođe do kanti za smeće, jer nije bilo prilaza, a motokultivatori koji su prevozili smeće proizvodili su pogotovo u jutarnjim časovima veliku buku. Smeće je širilo smrad po ulicama pa je bilo i negodovanja stanara obližnjih zgrada. Novodobijeno vozilo je već uključeno u akcije i daje rezultate.
Dragan Ivanović

   Republički centar za planiranje porodice pri Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i prosvete izradio je Program promocije reproduktivnog zdravlja mladih, zahvaljujući čemu je u Srbiji osnovano tridesetak savetovališta za mlade. O kraljevačkom Savetovalištu za mlade koje je počelo da radi 25.11.2005.god razgovaramo sa dr Tamarom Anđelković, specijalistom ginekologije i akušerstva, načelnikom Službe za zdravstvenu zaštitu žena i koordinatorom Savetovališta za mlade.
Zašto su baš mladi vaša ciljna grupa?
   - Adolescenti se tradicionalno smatraju najzdravijom kategorijom stanovništva i to jeste tako kada se posmatraju standardni indikatori oboljevanja i umiranja. Međutim, činjenica je da su adolescenti jedina populaciona grupa kod koje u poslednjih pedeset godina zdravstveno stanje nije značajno poboljšano. Programi promocije reproduktivnog zdravlja mladih polaze od činjenice da su adolescenti populaciona grupa posebno vulnerabilna sa aspekta seksualnosti i reproduktivnog zdravlja. Savetovalište je osnovano kao rezultat urgentne potrebe za edukacijom mladih. Naime, na osnovu opsežnih anketa i razmene iskustava sa zemljama koje su ušle u tranziciju socioekonomskog sistema pre Srbije, došlo se do saznanja da je u porastu rizično ponašanje mladih (pušenje cigareta, upotreba alkohola i droga, rano stupanje u seksualne odnose, namerni prekidi trudnoće, polno prenosive infekcije).
Koliko mladi znaju o zaštiti reproduktivnog zdravlja?
- Podaci različitih istraživanja pokazuju da mladi u Srbiji ne poseduju ni elementarna znanja vezano za očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja. Jedan od važnih uzroka je to što oni osnovne informacije stiču iz masovnih medija ili od vršnjaka. Obaveštenja koja poseduju su najčešće nepotpuna ili netačna.
   Zaštita RZ ima presudan uticaj na budućnost mladih ljudi tj. na njihovo potpuno biološko i socijalno ostvarivanje, tako da je očigledno da društvo ima poseban interes za očuvanje RZ mladih jer će upravo oni biti nosioci reprodukcije stanovništva u neposrednoj budućnosti. Najbolji rezultati se postižu kada se sa edukacijom počne u ranom uzrastu. Cilj osnivanja Savetovališta je rad sa decom viših razreda osnovnih i srednjih škola, kao i sa studentima.
Šta sve mogu saznati u Savetovalištu za mlade?
    U Savetovalištu se mogu informisati o:
- zaštiti, očuvanju i unapređenju RZ   
- zaštiti i prevenciji polno prenosivih infekcija
- zaštiti od neželjene trudnoće i posledica koje ona sobom nosi   
- zdravim načinima života
- pravilnoj ishrani, rastu, sazrevanju i razvoju   
- prepoznavanju rizičnih oblika ponašanja
- prevazilaženju konflikata u porodici, društvu, školi.
Kako je koncipiran rad Savetovališta?
   Rad Savetovališta se odvija kroz:
- individualni savetodavni rad (razgovor u „četiri oka“)   
- grupni rad po principu radioničarskog rada
- tribine po školama.
Ko čini tim Savetovališta?
  - Stručni tim Savetovališta čine: ginekolog, pedijatar, psiholog, socijalni radnik i viša medicinska sestra. Ceo tim daje svoj maksimalni ljudski i profesionalni doprinos naporima da se očuva i koliko god je to moguće unapredi zdravlje mladih, da sigurnije i čvršće koračaju kroz bure mladosti i da se što uspešnije suprotstave naopakim uticajima kojima su, nažalost, izloženi u nimalo lakom vremenu u kojem odrastaju.
Da li ste u rad uključili i mlade, njihove vršnjake?
- Dosadašnja istraživanja su pokazala da mladi znatno lakše uspostavljaju komunikaciju sa svojim vršnjacima i da lakše usvajaju nova znanja od njih, pa smo u eksterni tim Savetovališta uključili i vršnjačke edukatore, učenice Medicinske škole.
Da li se mladi stide da dođu u Savetovalište i koliko njih je do sada dolazilo?
   - Pri prvom susretu obično su stidljivi, ali ti problemi bivaju brzo prevaziđeni. Za ove četiri i po godine, koliko postojimo, Savetovališe je posetilo 7648 mladih. Održano je 645 radionica kojima je prisustvovalo 5574 lica i 2074 individualnih razgovora. Ove godine smo pokazali da uvek može i bolje i više. Zahvaljujući neiscrpnoj energiji i entuzijazmu svih članova tima, za prva četiri meseca ove godine posetilo nas je 1109 mladih sugrađana.
Gde se nalazi Savetovalište, kada radi i da li je potreban uput?
- Savetovalište se nalazi u prostorijama nekadašnjeg školskog Dispanzera i radi svakog radnog dana u periodu od 1200-1430 . Otvorenog je tipa tako da uput nije potreban. Takođe, mladi se mogu dodatno informisati na naš telefon broj 301-720.

Dečji memorandum

Podsetnik za roditelje

   - Ne kvari me. Znaj da ne treba da imam sve što tražim. Samo te proveravam.
- Ne boj se da budeš odlučan sa mnom. Ja to više volim. Tad znam gde sam.
- Ne koristi silu protiv mene. To me uči da je sila jedino što se računa. Odgovoriću spremnije na upućivanje.
- Ne budi nedosledan. To me zbunjuje i čini da izbegavam sve što mogu.
- Ne obećavaj. Možda nećeš moći da ispuniš. To će narušiti i poverenje koje imam u tebe.
- Ne čini da se osećam manjim nego što sam. Tada se osećam kao beba i mogu da nastavim da tražim usluge.
- Ne ispravljaj me pred drugima. Više će značiti ako to uradiš tiho, kad smo sami.
- Ne kritikuj moje ponašanje u vatri. Iz nekog razloga u tim situacijama slabo čujem, moja saradnja je još gora. Treba preduzeti korake, ali kasnije.
- Ne pretvaraj moje greške u grehove. Moram da naučim da pravim greške bez osećanja da nisam dobar.
- Ne traži objašnjenje za moje loše ponašanje. Ponekad zaista ne znam zbog čega sam nešto učinio.
- Ne iskušavaj previše moju iskrenost. Ponekad sam preplašen i govorim laži.
- Ne zaboravi da volim da eksperimentišem. Tako učim. Navikni se na to.
- Ne štiti me od posledica. Moram da učim iz iskustva.
- Ne odbacuj me kada postavljam otvorena pitanja. Ako to učiniš, videćeš da ću početi da informacije tražim na drugom mestu.
- Ne odgovaraj „luckastim“ ili besmislenim pitanjima. Ako to radiš, videćeš da samo želim da ti dosađujem.
- Ne brini zbog toga što malo vremena provodimo zajedno. Važno je kako se ono provede.
- Ne dozvoli da te zabrinu moji strahovi. Tada ću i ja biti tvoj prijatelj. Zapamti: više učim iz primera, nego iz kritike.
- I pored toga ja te jako volim. Molim te, vrati mi to ljubavlju.

NEDELJNI RECEPT
Piletina u pavlaci

Potrebno je:
1kg pilećih šnicli
1 kesica krem supe od pečuraka
1 pavlaka za kuvanje (250-300gr)
Priprema:
Šnicle uvaljati u prašak za supu, poređati u vatrostalnu činiju, preliti pavlakom i peći 15-20 minuta.
Kao prilog pripremiti bareno ili sveže povrće po želji.

Tumori dojke

2. Benigni solidni tumori dojke ( 2 )  

  b. Intraduktalni papilom

Ovi benigni tumori nastaju u izvodnim kanalima dojke veličine do 1cm i obično se razvijaju u žena starosti između 35 i 55 godina života. Oni su karakteristični po sekreciji iz bradavice dojke. Ovde naglašavam da je važno da li se sekrecija javlja iz jednog ili više kanalića, kao i izgled sekreta.    Redak entitet je multipli intraduktalni papilom kada su prisutni mali benigni tumori u više susednih kanalića na periferiji kanalikularnog sistema.

v. Benigni mezenhimni tumori dojke

- Lipom je najčešći benigni tumor iz ove grupe i nastaje iz zrelih masnih ćelija. Da ne poseduju nežnu opnu, teško bi se razlikovali od okolnog masnog tkiva. - Fibrolipomi takođe spadaju u ovu grupu u kojima je pored masnog tkiva prisutno i vezivno tkivo. Zatim, za hamartome se pretpostavlja da su poreklom iz zidova krvnih sudova; hemangiomi nastali iz izvijuganih i proširenih gusto zbijenih kapilara, prožeti vezivnim tkivom.

II. Maligne bolesti dojke

Uvod ću započeti sledećim citatom:  
  „Teško je objasniti tragičnu činjenicu da tumor koji nastaje u izloženom organu, lako dostupnom samopregledu kao i kliničkom ispitivanju nastavlja i dalje da uzima veliki danak u ljudskim životima.“ - Robbins.
Od svih malignih tumora žena najzastupljeniji je karcinom dojke i najčešći uzrok smrti od malignih tumora koji pogađaju ženski pol. Nažalost, nazvan je „vodeći“ ili „čelični“ karcinom ženskog roda.
   Retko se javlja pre dvadesete godine, a potom broj obolelih od karcinoma dojke raste do menopauze. Prema brojnim epidemiološkim studijama vezanim za karcinom dojke, za nastanak i razvoj najodgovornija su tri faktora:
1. genetski činioci ili tačnije nasledna predispozicija   
2. hormonski poremećaji
3. faktori sredine
   Predispozicija je dokazana povećanim rizikom dva do tri puta u rođaka prvog stepena, a misli se na majku obolele osobe od karcinoma dojke.

Hormonski poremećaj ili disbalans je drugi faktor. Dokazano je da se karcinom dojke češće javlja u nerotkinja nego u višerotki, a da je rizik povećan kada je prvo dete rođeno posle tridesete godine života. Što se hormonskog disbalansa tiče, misli se na odnose estrogena i progesterona zbog specifičnih receptora koje poseduju i dojka i endometrijum (materica).  
  Faktori sredine odnose se na način ishrane. Intenzivno masna hrana povećava rizik obolevanja od karcinoma dojke; zatim upotreba alkohola, duvana i stresne situacije. U razvijenim zemljama smrtnost od karcinoma dojke je znatno veća (25-30%) sa tendencijom rasta, a u zemljama srednjeg dela Južne Amerike je 3-5%.
Muškarci takođe obolevaju od karcinoma dojke, ali kod njih je smrtnost 100-200 puta manja u odnosu na smrtnost kod žena.  
  Želja mi je da žene ne dođu u situaciju da napipaju promene u dojkama koje bi ih možda i neopravdano uplašile, pa zato neću pisati o kliničkoj slici karcinoma dojke. Mislim da je dovoljno da znaju kako izgleda zdrava dojka i kako izgledaju promene kod već nabrojanih stanja, a odnose se na anomalije, benigne bolesti, zapaljenske promene, displazične itd. Takođe, cilj mi je i želja da se svest kod žena znatno poveća i da se u svakodnevni način života uvede i redovna kontrola zdravlja što je i osnovni uslov da, iako je došlo do oboljenja, to bude otkriveno u ranoj fazi kada su mogućnosti za izlečenje znatno veće.

Nastavak u sledećem broju

Zdravi zubi - lep osmeh

   Osmeh je kao ogledalo, reflektuje samopouzdanje, mladost i vitalnost. Ako vam nedostaje samopouzdanje ili smatrate da ne možete ostvariti pozitivan prvi utisak svojim osmehom, onda treba da istražite šta vam nudi današnja stomatologija. U narednim brojevima potrudićemo se da vam odgovorimo na neka najčešća pitanja i da vam malo bolje približimo problematiku u stomatologiji.
   Zdravi zubi i desni su odraz zdravlja uopšte. Ovde ćemo navesti 10 zapovesti koje predstavljaju dug, ali siguran put do zdravih zuba i desni.

1. Perite zube najmanje 2 puta dnevno (ujutro i uveče), obavezno pre spavanja.
2. Koristite konac za čišćenje zuba (za čišćenje delova nedostupnih četkici).
3. Koristite tečnost za ispiranje usta posle pranja zuba (smanjuje količinu bakterija u ustima).
4. Smanjite unos hrane koja sadrži šećer i skrob (bomboni, čips, smoki).
5. Izbegavajte grickanje između obroka.
6. Izbegavajte gazirane i zaslađene sokove.
7. Zaboravite na pušenje.
8. Žvaćite gume za žvakanje posle jela ako ne možete da operete zube. One smanjuju kiselost u ustima i umanjuju mogućnost od nastanka karijesa. Uzimajte žvake sa ksilitolom.
9. Idite redovno kod stomatologa.
10. Oralni pirsing je štetan za oralno zdravlje. Pirsing jezika je neretko praćen alergijskim reakcijama, infekcijama, oštećenjem jezičnog živca, traumom zuba i desni.

Poštujte 10 zapovesti i sa zadovoljstvom se osmehujte.

EKOLOGIJA
Kraljevčani kod Dulića

KRALjEVO - U četvrtak 29. aprila 2010. godine u 11:00 sati u Palati Srbije na Novom Beogradu svečano je potpisan Memorandum  o saradnji sa 112 Organizacija civilnog društva (OCD) Srbije sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja.
    Iz Kraljeva je pet organizacija potpisalo Memorandum i to: Ekološki pokret „Vrba“, Ekološki pokret „Žiča“, „Odraz“, „Asocijacija za razvoj ibarske doline IDA“ i Ekološki pokret „Ibar“. Ministarstvo i OCD će obezbediti redovnu razmenu informacija o aktivnostima koje se odnose na pripremu i sprovođenje zakona i strategija u oblasti životne sredine, o sprovođenju preuzetih međunarodnih obaveza, kao i o drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine.   Ministarstvo se obavezalo da će obaveštavati predstavnike OCD-a prilikom organizovanja javnih rasprava o nacrtima zakona i drugih propisa iz oblasti zaštite životne sredine kako bi mogli uzeti učešća u ovim aktivnostima. Na drugoj strani će OCD obaveštavati predstavnike Ministarstva o svojim aktivnostima i skupovima koji se organizuju u cilju zaštite i unapređenja životne sredine u Srbiji.
U članu tri Ministarstvo će pružati podršku OCD-ima o njihovom radu i ojačati svoju vezu sa njima kako bi se kapaciteti koji postoje u tom sektoru uspešnije koristili u oblasti zaštite životne sredine. Pri tom će OCD-i u skladu sa svojim saznanjima ukazivati ministarstvu na probleme u životnoj sredini do kojih dolazi zbog nedostataka u okviru pravnog sistema kako i zbog kršenja zakona i drugih pravnih akata u oblasti zaštite životne sredine.    Na samom sastanku su diskutovali skoro sve organizacije OCD iz Kraljeva i ostavio se utisak da su Kraljevčani dali ton samom sastanku. Iz Ekološkog pokreta „Ibar“ se čuo poziv za sve organizacije OCD-a u Srbiji da se podrži akcija „Čista Morava - Zdrava budućnost“. Ministar Dulić se zainteresovao za ovu priču i obećao da će doći u Kraljevo i videti koncept koji se razvija u KEF-u Kraljevačkom ekološkom forumu, koji bi mogao da bude primer za druge gradove.
Dulić je naveo da je došlo vreme da svi zajedno insistiramo na aktivnostima vezanim za politiku Ministarstva i države kojom namerava da se promeni svest građanja o tom značajnom pitanju koje se odražava i na zdravlje. Prema njegovim rečima prvi test te saradnje biće 5. jun na Svetski dan ekologije i akcija „Veliko spremanje Srbije“ kada će nadležni pozvati sve građane da počiste svoja dvorišta, balkone, ulicu i mesto gde žive.
Miroslav Pavlović

Izborno takmičinje ribolovaca Žiče

KRALjEVO - Klubovi udruženi u Ribolovni savez grada intenzivno se pripremaju za predstojeća takmičenja u Ligi RSGK.
   Klub sportskih ribolovaca Žiča iz Žiče je u nedelju 02. maja. održao klupsko izborno takmičenje na takmičarskoj stazi u Žiči, pa su posle tročasovnog intenzivnog pecanja zabeleženi sledeći plasmani:
   1. Paunović Zoran sa ulovom 7050 gr
   2. Žojić Milan sa ulovom 6600 rg
   3. Rečević Novak sa ulovom 6300 gr.
   Kao gosti na takmičarskom danu ribolovcima iz Žiče pridružili su se i ribolovci iz OSR Studenica iz Ušća koji su slobodan termin iskoristili za trening i druženje na vodi.
   Najavljena takmičenja u Ligi Ribolovnog saveza grada Kraljeva odvijaće se po sledećem  rasporedu:
   Ekipno:
   I kolo 09.05.2010.g, prijava u 13h, start u 15-18 h, tamičarska staza u Žiči
   II kolo 23.05.2010.g, prijava u 14h, start u 16-19 h,tamičarska staza u Žiči
   III kolo 06.06.2010.g, prijava u 14h, start u 16-19 h,tamičarska staza u Žiči
   IV kolo 20.06.2010.g, prijava u 14h, start u 16-19h. tamičarska staza u Žiči
   V kolo 25.07.2010.g, takmičarska staza na Knićkom jezeru
    Pojedinačno:
    08.08.2010. prijava u 9, start u 11-14h, tamičarska staza u Žiči.
Goran Miletić

KRALjEVO - Od 1. maja startovala je Liga ulova, koju organizuje Ribolovni savez grada Kraljeva i Ibarske novine.
   Ono što ovu ligu razlikuje od drugih je što će svaka vrsta ribe imati bar po jednog sponzora koji će biti darodavac nagrade za najteži ulov u vrsti. Na kraju Lige koja se završava 31. oktobra, žiri će proglasiti najboljeg takmičara lige koji će dobiti vrednu nagradu u ribolovačkom priboru. Specijalnu nagradu dobiće najmlađi učesnik lige 

Pravo učešća imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom i članskom kartom RSGK.
   Učesnik ulov uz kupon iz Ibarskih mora prijaviti kod kluba koji je član RSGK, a overeni kupon uz fotografiju ulova treba da dostavi u redakciju Ibarskih najkasnije 5 dana od dana prijave ulova. Sve kvalitetne fotografije objavićemo u novinama.

Do sada obezbeđeno za pobednike:
- pastrmka: vikend za dve osobe u motelu u Studenici (darodavac Igosan - Ušće)  
- klen: sportska trenerka (darodavac Misano Ušće)
- skobalj: 5 majica sa logom RSGK (darodavac bife Đurđevdan - Mataruška Banja)  
- som: pretplata na list Ibarske  godinu dana (darodavac Ibarske), 20 kalendara sa fotografijom pobednika
- štuka: dve umetničke slike (darodavac Dom ribolovaca „Studenica“ Ušće)  
- belun:  komplet varalica i voblera (darodavac RSGK)
- mrena: 30 kalendara sa fotografijom pobednika (darodavac KVARK-Žiča)   
- deverika: ručak za dve osobe (darodavac restoran „Horoskop“ Kraljevo)
- šaran: ručak za dve osobe ( darodavac restoran „Moravica“ Adrani)   
- smuđ: knjiga Istorija Srba (dar Agencije Sirijus A)

UMETNOST - KULTURA

Osnovna škola ponos Studenice

STUDENICA - Uprkos velikom prostoru koje pokrivaju mesne zajednice Studenica, Mlanča, Savovo, Rudno, gde učenici putuju i do petnaest kilometara do škole sa Čemerna, Radočela i Golije, Osnovna škola „Stefan Nemanja“ u Studenici uspešno izvršava sve planirane nastavne programe. Pored centralne škole u Studenici koja ima osam razreda sa 108 učenika, rade i izdvojena odeljenja u Mlanči, Rudnu, Bzoviku i Reci do četvrtog razreda sa jednodnevnim dolaskom u toku nedelje na zajedničku nastavu engleskog jezika i izbornog predmeta. Ukupan broj učenika u izdvojenim odeljenjima je 24 i to na Rudnu 8, Mlanči 11, Reci 3 i Bzoviku 3 učenika.
   Najveći problem studeničkih đaka je prevoz u zimskim uslovima, ali prema rečima direktora škole Tomislava Pešića taj problem se uspešno rešava u saradnji sa zemljoradničkom zadrugom Studenica kojoj je preduzeće „Autotransport“ ustupilo održavanje linija za Mlanču odnosno Rudno.
   Ono što direktor sa ponosom ističe je zastupljenost stručnog pedagoškog kadra jer su zastupljeni svi potrebni profili nastavnog osoblja po predmetima i škola je opremljena sa svim potrebnim kabinetima, od informatike do hemije odnosno fizike, a u izdvojenim odeljenjima sa kompjuterskom tehnikom. Tako zastupljen stručan kadar daje veoma dobre rezultate koji  učenicima omogućuju da uspešno polažu prijemne ispite i veoma se lako upisuju u željene srednje škole, a mnogi nastavljaju dalja školovanja na raznim fakultetima.
   Prema rečima direktora škole po pitanju fizičkog vaspitanja napravljen je veoma dobar stručni program koji daje i dobre rezultate jer su učenici ove škole osvojili prvo mesto u fudbalu na opštinskom takmičenju za devojčice i 1. mesto u rukometu za dečake. Da bi se program fizičke kulture odvijao nesmetano i u zimskom periodu škola je uradila projekat za balon salu, ali čeka se odobrenje za izgradnju od Zavoda za zaštitu spomenika kulture jer se škola nalazi u 1. zoni manastirskog kompleksa. Pored sportskih takmičenja učenici osnovne škole iz Studenice učestvuju veoma aktivno na svim takmičenjima na opštinskim nivoima osnovnih škola gde postižu veoma dobre rezultate. Na opštinskom takmičenju iz hemije održanom u osnovnoj školi „Đura Jakšić“ u Konarevu, učenica Milica Jevremović osvojila je drugo mesto, a zatim i na takmičenju iz istorije koje je održano u osnovnoj školi „Živan Maričić“ u Žiči ista učenica je osvojila takođe veoma dobro drugo mesto.
   Pored uspešnog nastavnog programa i organizacija ekskurzija, direktor Tomislav Pešić ističe da radno osoblje od nastavnika do drugih radnika besprekorno izvršava svoje radne zadatke tako da do sada nije bilo nikakvih potreba vođenja bilo kakvih disciplinskih postupaka i zato je to garancija za još uspešnije rezultate ove škole.
   Ono što treba istaći u čitavom radu ove škole je veoma dobra saradnja sa mesnim zajednicama studeničkog prostora od Mlanče preko Studenice do Rudna i sa malobrojnom privredom ovog kraja.
Slavoljub Mladenović



Odlikovani veterani

KRALjEVO - U sredu je gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Jovašević sa načelnikom Raškog upravnog okruga Matejom Mijatovićem i saradnicima primio prvog sekretara ambasade Ruske federacije u Srbiji Andreja Maksakova koji je u naš grad došao radi uručenja odlikovanja, Jubilarne medalje, veteranima iz Drugog svetskog rata koji su učestvovali zajedno sa Crvenom armijom u slamanju faši-stičkih snaga na teritoriji Srbije.
   - Nikada nećemo zaboraviti podvig jugoslovenskih partizana, koji su se tokom četiri godine u nepodnošljivim uslovima borili protiv okupatora. Naše zemlje su postale saveznici mnogo pre nego što je Crvena armija došla na srpsku zemlju - rekao je Andrej Maksakov.
   Predstavnik ruske ambasade, koji je bio u pratnji predstavnika SUBNOR-a, odlikovao je Dušana Jezdimirovića iz Novog Sela, posthumno, Stanoja Mojovića, Radomira Panovića i Ljubomira Gajtanovića iz Raške.
Aleksandar Marić



Predavanje o Meši Selimoviću

KRALjEVO - U ponedeljak, 10. maja u 19 časova, u kraljevačkoj bibloteci prof. dr Aleksandar Jerkov će održati predavanje o književniku Meši Selimoviću pod nazivom „Da li je ljubav nevina“.
U sredu 12. maja u 19 časova u kraljevačkoj biblioteci gostovaće ruski književnik Andrej Bazilevski, gost „Disovog proleća“. Program se realizuje u saradnji čačanske i kraljevačke biblioteke.
 A.M.



Novi srpski svetitelji

   U nedelju su na svetoj arhijerejskog liturgiji u Hramu Svetog Save na Vračaru, koju je služio Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej sa arhijerejima SPC koji učestvuju u radu Sabora proslavljeni novoprosijavši ugodnici Božji iz srpskog roda dr Justin Popović (prepodobni Justin Ćelijski) i Simeon Popović (prepodobni Simeon Dajbabski).
   Justin Popović, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik u svetovnom životu Blagoje Popović rođen je u Vranju, na praznik Blagovesti, 6. aprila (25. marta po starom kalendaru) 1894. godine od oca Spiridona i majke Anastasije, u porodici koja je kroz generacije bila sveštenička. Uprkos protivljenju roditelja posvetio se monaškom pozivu, a monaški postrig je primio po blagoslovu patrijarha Dimitrija u Skadru, gde je stigao sa srpskom vojskom posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Doktorirao je u Atini, 1926. godine, a u njegovu bogatu biografiju može se uvrstiti i odbijanje episkopskoh čina, suprotsavljanje uvođenju Konkordata u Srbiju 1936. godine, podrška bogomoljačkom pokretu koji je vodio sveti vladika Nikolaj, učešće u osnivanju Srpskog filozofskog društva sa Branislavom Petronijevićem, 1938. u Beogradu. Otac Justin se upokojio na svoj rođendan - na praznik Blagovesti 1979. godine.  U njegova najznačajnija književno-bogoslovska dela ubraja se Filozofija i religija F. M. Dostojevskog (1923). Priredio je 12 tomova Žitija svetih, za svaki mesec u  godini. 
   Sveti Simeon, u svetovnom životu Savo Popović, je rođen 1854. godine na Cetinju gde je završio osnovno školovanje. Obrazovao se u Kijevskoj Bogosloviji, a potom i u tamošnjoj Duhovnoj akademiji, nadahnjujući se životima i podvizima osnivača i prepodobnih otaca Kijevske Lavre. U Kijevu je zamonašen i rukopoložen u čin jeromonaha, a 1888. godine vraća se na Cetinje u manastir Svetog Nikole na Vranjini odakle odlazi u Ostrog. Jeromonah Simeon je inicirao gradnju crkve na mestu današnjeg manastira Dajbabe, kod Podgorice, krajem 19. veka gde je proveo ostatak života i gde ga je 1937. godine, kao dajbabskog jeromonaha, posetio arhimandrit Justin Popović. Simeon Dajbabski upokojio se 1. aprila (po Gregorijanskom kalendaru) 1941. godine.
   Liturgijski pomen prepodobnog Justina Ćelijskog slaviće se 1/14. juna, a spomen prepodobnog Simeona praznovaće se 19. marta/1.aprila.
Aleksandar Marić



Lepenski vir u Maržiku

KRALjEVO - Samostalna izložba Sretena Paje Đorđevića  „Lepenski vir“ u organizaciji Društva srpsko-francuskog prijateljstva „Sveta Jelena Anžujska“ biće otvorena danas u 17.00 časova u galeriji ULU „Vladislav Maržik“ Kraljevo. Ova izložba se organizuje povodom „Dana jorgovana“ tradicionalne kulturne, ekološke i turističke manifestacije koja se već 18 godina održava u slavu i čast francuske princeze i srpske kraljice Svete Jelene Anžujske.  Na izložbi „Lepenski vir“ publici će biti prikazano 44 rada sa motivima ovog evropski značajnog kulturno-arheološkog lokaliteta rađenih u tehnici gvaš. Izložbu će otvoriti gradonačelnik Kraljeva dr Ljubiša Jovašević zajedno sa predsednikom opštine Donji Milanovac Draganom Popovićem.
A.M.



„Reči o svečoveku“ u pozorištu

KRALjEVO - U nedelju 16. maja u 20 časova, povodom jubileja manastira Žiče, u Kraljevačkom pozorištu biće izvedena monodrama „Reči o svečoveku“ po delima svetog Nikolaja Žičkog u izvođenju glumca Nebojše Dugalića.
A.M.

K V A K A

Dan novinara

   Nije sve baš tako kako ja kažem, znam ja to. Ali moram, makar da zucnem. Barem između četiri zida. Taman sam se bio raskokodakao, mislim stiglo vreme, takoreći demokratija, i za nas što mnogo pričamo. I naopako. Nikad više između četiri zida, pomislio sam. Nikad više toliko uvijeno da niko ne može razumeti. Sve ću da im kažem, majke im ga demokratske. Nov kompjuter kupim. Napišem pisma redakcijama da su dobile novog, besplatnog i beskompromisnog borca protiv vlasti, korupcije, bombardovanja, hidrocentrala... Ima da bude transparentno i berićetno. Ali prvo odem na godišnji odmor. Dva meseca. Hoću da osmislim, da u glavi svojoj sredim stvari. Autocenzuru da prikoljem. Ima da joj dreknem: Marš, džukelo totalitaristička, marš napolje! Ko te više bači! Nema više u glavama robije i robijaša. Nema više... Pa, ukratko, nema više, nikad više, onoga što je bilo. Ponovim ja sebi, na sav glas: Nikad više, mamu vam totalitarističku vaše čete neće marširati kroz moju glavu. Nikad više, zapamtite, nikad više neće vaši žandari urećivati moje misli i pisati moje rečenice! Jednom rečju: gotov si smradu! Definitivno! Marš!
   Dakle, ostavim ja u Tržištu rada karton da mi Ga overe i narednog meseca. Idem na duži odmor! Zasluženi, kažem.
A izvinite, zbog čega su vas osudili! - šarmantno će službenica.
   - Nisu mene, sestro osuduli! Idem sestro da iz glave izbacim komunizam, socijalizam, bedu, tiraniju!
- Uf, uf, fino, kaće službenica, ali ako to sve budete uspeli nemojte se ni vraćati! Jer, znate...
   - Molim vas, nemojte meni. Tek sam počeo da udišem ovo malo slobode, demokratije i kapitala.
Okrenem se i pravac odmor. Selo, dakle. Moj poslednji odmor na selu, šapućem sebi. Trgnem se i na sav glas dreknem: Nikad više na selo odmor, seljaci! Došlo vreme onih koji znaju, umeju i mogu! Došo nam je kapitalizam, jebote! Ima da se radi i zaradi, seronjo. Ima da budemo Zapad. Oprem malo nacionalisti, lopovi, kriminalci, podrepaši, pokvareni političari i svi ostali relikti prošlosti. Marš u zaborav. U zatvore. Prošlo vam je vreme!    Vičem ja iz sveg glasa i na autobusku stanicu žurim. Neko me pogleda, neko se prekrsti, većina ništa, navikla se na pojavu. Dakle, nisam sam. Ima ih još koji su shvatili. Oslobodili se! I razglasili!
A u selu...!!!!    Kad razmišljaš! Kada se u razmišljanju nadaš! Kada razmišljaš i nadaš se, planovi su veliki, budućnost je svetlija i od one koju su sedam buktinja osvetljavale! Dakle, dva meseca su prošla brže od nade i vere zajedno. Vreme je da se vratim i da prionem na izgradnju i rekonstrukciju društva i države, Domovine takoreći!
Petar Krivokuća

Nad Kraljevom sviće, Evropa nam dala:
Gradi se na Ibru niz hidrocentrala!

Sporazum potpisan, zaključen protokol...
Kud žabari okom, tu ćemo mi skokom!

Pretpristupnog fonda vrata otvorena,
Plaća se ogromna za studiju cena.

A kad se na Ibru sve lepo sagradi,
Struju će da arče Talijani mladi.

Da budemo poput normalnoga sveta,
Pomaže ministar, umni Škundrić Petar.

Ibar je obnovljiv izvor energije,
Sve dok može samog sebe da izlije.

A to što će biti pomor riblje vrste,
Za blagodat drugu gledamo kroz prste.

I to što se menja ekološka slika,
Neće da se tiče ministrovog lika!

Gledaće nas čudno, kao da smo strani,
Kraljevi u Žiči što su krunisani.

Trgnuće mačeve u odbranu reke
Koja valja mudrost prošlosti daleke.

Sići će sa neba u odbranu grada
Koji ne sme više nikada da strada!

Teško onom, koga pogledali budu:
Proklinjaće sebe, i sudbu zlehudu!

Elektroprivreda, Kompanija „Seći“
Biće kadri stići, i još pre uteći.

I svi što su kajmak skinuli sa mleka
Prokaženi biće, od sad pa doveka!
Zoran Tucaković

SPORT
RUKOMETNI KLUB METALAC NA MUKAMA
Dugoligaš sa asfalta

Rukometni klub Metalac višegodišnje je pastorče nekada opštine, sada grada Kraljeva. Ovaj sportski kolektiv na svom asfaltnom terenu kod Zelengore vredno radi, igrači pružaju masksimum na treninzima i utakmicama, osvajaju prva mesta i redovno se plasiraju u više stepene takmičenja. U nekoliko navrata odustajali su od trka za bodove u višim ligama jer za tako nešto potrebna su velika materijalna sredstva ali i postojanje sportske hale.
Ipak, zbog igrača koji su ostvarivali velike uspehe rukovodstvo je iznalazilo mogućnosti pa su rukometaši nastupali u drugim gradovima. Tako su rukometašice nekoliko sezona igrale u Trsteniku i Aranđelovcu. Čak su u klubu pristali i na fuzije Metalca i klubova iz tih gradova. Iako su igračice iz Kraljeva činile kostur tima zbog hale morao se pridodati i naziv te druge ekipe. U svakoj generaciji bilo je i pravih asova. Kod žena to su pre svih  Popović, Miljković... Odlazile su svojevremeno u druge klubove, dostojno reprezentovale kraljevačku školu rukometa iz koje su se katapultirale u neslućene visine. Posle toga uvek su se vraćale u svoj grad i klub svoje mladosti.
Muškarci su imali i imaju sličnu sudbinu. Oni istina nisu dodavali ,,prezimena" klubova na čijim su terenima igrali jer su najčešće odlagali ulazak u viši rang da bi ostali verni asfaltu i publici koja je osmi igrač. Otuda i renoviranje terena.
- U međuvremenu dobili smo neka sredstva i odmah ih preusmerili na uređenje terena za igru, prostorija, tribina... Postavljen je nov asfalt, kućice za rezervne igrače i službena lica, ,,umivene" tribine i ograda. Sve je dobilo novi izgled. Ipak, u Drugoj ligi smo morali da igramo u zatvorenom prostoru. Često i sada pojedine ekipe zahtevaju da isključivo igraju u sportskoj hali. Radi se obično o klubovima iz manjih mesta koji na njihovu sreću imaju krov nad glavom. To dodatno opterećuje naš veoma  skroman budžet kluba.
I u ovoj sezonu u Srpskoj ligi Metalac igra jednu od glavnih uloga.
- Ako bog da i sada ćemo se radovati Drugoj ligi - kaže trener Milutin Marković. Šta će nas posle eventualnog ulaska u viši rang snaći videćemo. Halu sigurno nećemo imati, treniraćemo kao i do sada gledajući više u nebo nego u loptu i teren. Uz to opet ćemo put Atenice, Vrnjačke Banje ili nekog trećerg grada. A sve to košta: prevoz, iznajmljivanje hale i dosta izgubljenog vremena.
U Metalcu su se smenjivale uprave, treneri, sekretari ali su svi ostavili neki pečat. U rukovodstvu grada smenjivale su se garniture ali niko nije udario pečat - čitaj: ni temelj za izgradnju sportske hale iako projekat, kažu, postoji. A sport je i dalje jedini pravi reprezent usnulog grada na Ibru.

STIŽE BALON
- Imali smo razgovor sa ljudima iz Sportskog centra i stoji obećanje da će učiniti sve da dobijemo Balon halu ovde na igralištu kod Zelengore. Bilo to zaista lepo - kaže sekretar Jovanović.

ŠTA ZNAJU DECA...
- Na našem igralištu nemamo ni minimum uslova za Drugu ligu. Nekoliko puta smo prepuštali odlazak u viši rang drugim klubovima. Naše je da budemo prvi da pokažemo da smo najbolji. Ko da kaže ovoj deci da ne budu prvi - kaže Milivoje Arsić, član uprave kluba.

SUDIJE NA CENI
- Veliko bogatsvo rukmetnog kluba Metalac su i sudije. Delioci pravde ponikli u ovom klubu uvek su uz rukometaše. Dragan Simović nekada odličan igrač i savezni arbitar, sada je i predsednik regionalnog udruženja sudija. Od mladih Dimitrije Savić i Vladan Šekularac uspešno dele pravdu na Srpskoj ligi sa tendencijom napredovanja u ,,struci”.
S. Petković



FUDBAL - PRVA LIGA
Zlatni bodovi u borbi za opstanak

KRALjEVO - Gradski stadion. Gledalaca 800. Sudija: Srđan Obradović (Jagodina). Strelci: Mijailović u 2. Golković u 34. (Sloga). Žuti kartoni: Gojković, Đorđeviđ, Memedović (Sloga), Raca, Šarac, Veselinović (ČSK). Crveni karton: Đorđević (Sloga)
Sloga: Urošević, Vasilić (Vlašić), Đorđević, Pavlović, Babić, Memdedović (Perić), Pelivanović, Mijailović (Spasojević), Rađenović, Radović
ČSK: Labus, Pandurov, Magač (Srećković), Galić, Mandić, Raca, Jablan (Divjak), Šarac (Pavlović), Bošnjaković, Jankov, Veselinović
Igrač utakmice: Aleksandar Gojković (Sloga)
U derbiju začelja Sloga je ostvarila pobedu i osvojila zlatne bodove u borbi za opstanak u prvoj ligi.
Kraljevčani su poveli u posle prvog ozbiljnijeg napada na gol. Posle dobrog prodora po desnoj strani Memedović je odigrao povratnu loptu a Mijailović sa desetak metara pogodio gornji levi ugao. Na 2:0 povisio je Gojković koji je dobro propratio ubacivanje Rađenovića pred gol gostiju, najpre je golman Labus  kratko odbio loptu ali je levi bek Sloge bio uporan i loptu smestio u mrežu.
U nastavku nekoliko poluprilika u kojima su se našli Radović u dva navrata, Vasilić i Rađenović koji je uputio u finišu utakmice jedan jak ali zamalo neprecizan udarac na gol. Treba istaći da su gosti više od pola sata imali igrača više. Naime, Đorđević je zbog druge javne opomene morao da napusti teren ali gostima iz Čelareva ni to nije pomoglo u nastavku susreta da  zaigraju anga-žovanije.
U narednom kolu Sloga odlazi u Sremsku Mitrovicu gde je dočekuje Srem na čijem je kormilu kraljevčanin Boris Bunjak.
- Mi smo uz Radnički iz Niša jedina ekipa u Prvoj ligi koja nije zabeležila pobedu u gostima. Ko zna možda će se to desiti baš u Sremskoj Mitrovici - kaže Igor Tufegdžić trener Sloge
Tekst i foto: S. Petković



SRPSKA LIGA - SLOGA (POŽEGA) - METALAC 0:1
Metalac udarnički do bodova spasa

KRALjEVO - Fudbaleri Metalca vratili su se sa gostovanja u pežegi sa tri boda. Savladali sa tamošnju Slogu sa 1:0 i povećali šanse za opstanak u Srskoj ligi grupa Zapad.
  Posle svega ostaje žal za lako gubljenje bodova na svom stadionu. No, još ima da se igra jer je do kraja prvenstvene sezone ostalo još šest kola.
U narednom kolu Metalac opet gostuje ovoga puta u Valjevu kod Vujić vode. Potom dolazi FAP, pa sledi odlazak kod Rudara u Kostolac, dolazi Železničar iz Lajkovca, ide se Šumadiji u Aranđelovac i na kraju gost kod Ložionice biće Šumadija Radnički iz Kragujevca.
S. Petković



Revija, od najmlađih do užičkog Supermena

   Kraljevo je bilo domaćin Trećeg mitinga borilačkih veština Raškog okruga. Organizatori Savez za borilačke veštine Raškog okruga, Regionalni kraljevački karate savez i KK Reikon. Tom prilikom održan je i četvrti karate kup za poletarce i pionire i trofej Kraljeva 2010. za kadete, juniore, seniore i veterane u katama i borbama u ženskoj i muškoj konkurenciji.
Ljubiteljima sporta na gradskom trgu za tri dana koliko je trajao miting predsgtavljeno je petnaest borilačkih veština: Kung fu, aikido, kudo, ninjutsu, joga, tekvondo, kik boks, srpski borilački stil, džudo, tai či ču, džiu džica, kapoera, kendo, kjudo i karate,
Trećeg dana zdravlje, snagu i mladost promovisao je užički Supermen bivši šampion SFRJ u bodibildingu svojim nastupom. On je stazu od 100 metara noseći teret od 200 kg (četiri džaka sa cementom) pretrčao za 59 sekundi poslavši tako poruku da su ,,Zdravo telo i sport budućnost čovečanstva". Poslednjeg dana održano i takmičenje na kome je učestvovalo 40 klubova sa 238 takmičara.
Tekst i snimci: S. P.



JOŠ JEDAN USPEŠAN VIKEND BICIKLISTA METALCA
Pobeda Darka Devedžića

KRALjEVO - U trećoj  trci za Ligu Srbije biciklisti Metalca našli su se na pobedničkom postolju u svim kategorijama.
   - To je još jedan dokaz  i da postajemo najači klub u Srbiji! Tu ne računamo, naravno,  profesionalni  tim Partizana koji je najbolji u Elit konkurenciji - rekao je posle uspešnih vožnji u trećoj trci Lige Srbije trener Radiša Čubrić.
Biciklistički klub po mišljenjima stručnjaka za ovaj sport spada u red najjačih u u Srbiji. Da je tako potvrćuju i rezultati.
U kategoriji mlađih kadeta još jedna pobeda Darka Devedžića. U ovoj katergoriji vozila je i Jelena Erić i zauzela peto mesto.
Kod kadeta Miloš Borisavljević je drugi stigao na ziljo, Marko Polumirac treći dok je Uroš Živković bio sedmi.
U kategoriji juniora Miloš Stojanović je u kategoriji juniora vozio borbeno i zauzeo treće mesto a u konkrenciji Elita Milanko Petrović  je bio treći. Ova trka nije bodovana jer na Međunarodnoj trci u Moskvi učestvuje samo profi-tim Partizana.

Dva uspešna nastupa
Posle uspešne vožnje na međunarodnoj trci Banja Luka - Beograd biciklisti Metalca bili su učestvovali i na međunarodnoj trci Putevima Kralja Nikole u Crnoj Gori.
Treba napomenuti i da je državni prvak u Ciklo kros Ivan Jovanović osvojio drugo mesto u planinskoj trci ,,Kup Divčibara”.
S. P.