Ministri na izletu
Tapije uskoro prestaju da važe
Bomeks ili stečaj - ko će pre Magnohromu?!
Čuje se vitlo i u ovom veku
Egzotičnost na naš način
Vazdušna banja ostala u vazduhu!
Uz prvu jutarnju...
Crna statistika duvanskog dima
Ušćani ubedljivi na startu
Kultura, umetnost
Sport: Košarka, fudbal, odbojka

RETROVIZOR

Duša

   Stari Grci kao naši prvi učitelji učili su da se čovek sastoji iz tela i duše. Telo je smrtno, prolazno, duša je besmrtna i dakle večna. Iako je telo prolazno, a duša večna, mislili su Stari Grci da podjednako treba negovati i dušu i telo. Oni su pak smatrali da telo ometa dušu ako se ne bi negovalo i dovodilo u sklad sa dušom. To što smrtno telo završava svoj život, ovde, na zemlji, ne sprečava dušu da se o njemu brine, pa i obratno, telo bi trebalo da se stara o duši. Tom harmonijom postiže se život dostojan čoveka. Ali, budući da je duša večna i da posle smrti tela mora da nastavi svoj život, ona mora uskladiti svoje ovozemaljsko delovanje tako da ne ometa svoj budući život. Ona će to najbolje učiniti ako bude živela u skladu sa vrlinom. Vrlina bi se, najopštije posmatrano, sastojala u dobrom delanju i dobrim običajima. Dobro delanje bi bilo ostvarivo samo u dobro uređenoj državi, a takva država je ona čiji je cilj sreća svih građana. Ta sreća se može postići tako što će najviša vrlina biti pravednost. Pravednost je kada svako radi posao za koji je sposoban i ne ometa druge da rade svoj posao. Ako država ne ostvaruje ideju pravednosti, onda takva država ne zaslužuje ni da postoji. Da bi državom trebalo da vladaju najumniji, najhrabriji, najumereniji i najpravedniji. A Domovina se mora braniti po svaku cenu.    Stari Srbi nisu bili Stari Grci! Ili možda jesu. I Stari Srbi su cenili mudrost, i pravednost su cenili, govorili su: Dobar kao duša. Prijateljstvo je bilo na najvišoj ceni, kao da ih je Sokrat podučavao. I za pravednost su se borili koliko i za Domovinu. I ginuli, svojim životima braneći svoje mišljenje i svoje ideale! Nikada osvajača nisu prihvatali kao prijatelja, niti su imali prijatelje koji bi bili porobljivači.
   Danas, ni Grci ni Srbi nisu ni nalik svojim precima. Danas su oni njihova karikatura. I to loša. Može biti da su Stari Grci bili ono što su bili jer nisu imali političare. A može biti da Stari Srbi, obdelavajući zemlju i žene nisu ni imali vremena da se bave politikom. I može još biti da im se političari nisu zamajavali samo sopstvenom korišću.
   Možda je i Amerika manje plaćala! Možda ni (ne)vladine organizacije nisu postojale. Možda!
Dimitrije Jovanović

   Dolazak dvoje ministara u Kraljevo u razmaku od mesec dana, moglo bi se reći itekako je vredno pomena. Međutim, u slučaju njihovih dolazaka, ne možemo, a da se ne osvrnemo na samu najavu i cilj njihovog dolaska. Prvo je u Kraljevo stigao Milan Marković ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji osim svojih partijskih kolega, nikoga iz gradske vlasti nije obavestio o svom dolasku, iako je u Kraljevo došao sa punim obeležjima ministra, a ne kao predstavnik DS, jer je došao da obiđe poplavljena područja.
Pre nekoliko dana njegovim stopama pošla je i Snežana Samardžić - Marković ministarka omladine i sporta, koja je otvorila u kraljevačkoj osnovnoj školi teren za mali fudbal, opet sa punim obeležjima ministarke u Vladi Srbije, a bez upućenog poziva čelnicima vlasti u Kraljevu. Na otvaranju se opet našle partijske kolege, samo ovog puta iz G17.
Ako bismo u ovom slučaju izuzeli gradonačelnika Jovaševića za koga sadašnja opozicija smatra da je nelegalno postavljen, u Kraljevu postoje funkcioneri koji su itekako legalno izabrani. Govorimo o predsedniku i zameniku predsednika Skupštine Kraljeva, a niko ih nije ni telefonom pozvao, a da ne pričamo o zvaničnom dopisu iz resora ministara o njihovoj poseti.
Zbog toga se gradonačelnik Kraljeva pismom (koje u celosti objavljujemo) obratio predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću.

KRALjEVO - Narodna kuhinja u Kraljevu snabdeva korisnike zahvaljujući rezervama hrane koje su pri kraju. Do ovoga je došlo jer je pre mesec dana istekao šestomesečni projekat snabdevanja narodne kuhinje koji je finansiralo ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

   Više od 600 Kraljevčana jedini dnevni obrok pribavlja zahvaljujući narodnoj kuhinji, njih 300 je na tzv. listi čekanja, a humanitarci procenjuju da još oko 1.000 njih ne mogu sebi da obezbede hranu. Crveni krst iz Kraljeva uputio je dopise svim javnim preduzećima i firmama u Kraljevu da pomognu opstanku narodne kuhinje, jer postoji mogućnost da tih 600 korisnika veoma brzo ostane bez obroka. 
- Poslednjih šest meseci korisnici narodne kuhinje nisu morali da brinu da li će imati obrok u toku dana jer smo preko lokalne samouprave imali projekat koji je podržalo Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Međutim, pošto je projekat istekao 7. aprila našli smo se u problemu, jer sledeći takav projekat ministarstvo može finansirati tek od septembra. Do tada, u ovom prelaznom periodu Crveni krst pod čijom ingerencijom radi narodna kuhinja, biće u velikom problemu. U Srbiji će u ovom prelaznom periodu čak 25 narodnih kuhinja biti zatvoreno. Mi u Kraljevu nemamo nameru da to učinimo, jer kuhinja od svog postojanja nikada nije prestajala da sprema obroke - kaže Radmila Dobrić v.d. sekretara Crvenog krsta u Kraljevu.
Narodnoj kuhinji je na mesečnom nivou potrebno po 120 kg pirinča, pasulja i testenina, oko 300 litara ulja i 600 vekni hleba. Trenutno osim zaliha brašna i ulja nema ničega drugog, a ostatak namirnica se nabavlja bukvalno „dan za dan“. Čekajući septembar kada je najizvesnije da bi neki projekat mogao da bude odobren, korisnici narodne kuhinje sa strepnjom će isčekivati svaki dan. Jer, prema procenama već početak juna može biti kritičan za obroke.

Deca pomažu kuhinji
Više desetina učenika Osnovne škole „Sveti Sava“ u Ribnici počeli su da pune omanji magacin školske kuhinje najraznovrsnijim namirnicama kada su čuli apel Crvenog krsta u kome ta organizacija poziva donatore da obezbede namirnice neophodne za rad narodne kuhinje, koja svakodnevno pravi obrok za skoro 600 najsiromašnijih Kraljevčana i kojoj preti zatvaranje jer više nema novca.
Nenad Božović

Tapije uskoro prestaju da važe

Izradom katastra nepokretnosti prestaje da važi svojinska evidencija, odnosno tapija. Katastar nepokretnosti podrazumeva osim katastra zemljišta, formiranje i katastra zgrada, posebnih delova zgrada i upisa prava i ograničenja na tim nepokretnostima. Upisom u katastar nepokretnosti vlasnik objekta ne mora da bude i vlasnik zemljišta na kome se on nalazi, što do sada nije bio slučaj

KRALjEVO - Katastar nepokretnosti je izrađen za sva sela i prigradska naselja na teritoriji Opštine Kraljevo, a prema najavama Službe za katastar nepokretnosti u Kraljevu, ostala su da se izrade još tri dela grada, tako da bi do kraja godine mogli da očekujemo da će biti izrađen kompletan katastar za teritoriju Opštine Kraljevo. Javnim oglasima na zgradama i ostalim ustanovama građani će biti obavešteni kada će se i za koji deo grada osnivati katastar nepokretnosti.
Vlasnici nepokretnosti kako bi uknjižili stanove ili kuće potrebno je da sa ličnim dokumentom ponesu svu raspoloživu dokumentaciju kojom mogu potvrditi prava nad svojim nepokretnostima. Kao što su recimo, ugovori, presude, rešenja, građevinske i upotrebne dozvole, potvrde o isplaćenim stanovima i dr.
- Dolaskom u našu službu građani mogu proveriti da li su upisani u katastar nepokretnosti, a ujedno i da dopune svoju dokumentaciju, mada će svako od njih gde god bude nešto sporno dobiti poziv na ime i prezime. Neće biti pozvani samo oni građani kod kojih je sve čisto, a to je moram da priznam veoma retka situacija. Recimo, ako ima suvlasnika onda moraju da se izjasne o objektima ili njihovim delovima. Kada su u pitanju stanovi u zgradama i lokali, oglas će biti istaknut na tim objektima, tako da oni neće morati samostalno da dolaze kod nas, već onda kada im bude napisano u tom javnom pozivu - objašnjava Goran Veličković načelnik Službe za katastar nepokretnosti u Kraljevu.
Objekti se mogu upisati u katastar iako nemaju potrebne građevinske ili upotrebne dozvole, koje se kasnije mogu pribaviti kod nadležnih službi. Bitno je da građani imaju u vidu da oni pravno postaju vlasnici svojih nepokretnosti tek upisom u katastar. Cenovnik upisa posebnog dela objekta u postupku izrade katastra nepokretnosti se kretao od 1900 dinara koliko je bilo do 29.marta ove godine, do 7200 dinara koliko trenutno košta.
- Promenom pomenutog cenovnika koji je stupio na snagu krajem marta, plaćanje je definisano na drugačiji način, pa je cena od 7200 dinara definisana kao 70 odsto od punog iznosa cene u redovnom postupku (u postupku izrade katastra nepokretnosti cena se utvrđuje sa 30 odsto popusta). Upis u katastar nije obavezan, ali bismo voleli da to stranka učini, prvenstveno u cilju naše ažurnosti. Takođe, u interesu je i stranke da se upiše jer svojinu jedino mogu dokazati upisom u javne knjige. Kada se podnese celokupna dokumentacija, pošto je to upravni postupak, procedura se po zakonu vodi i od mesec dana do dva meseca, ukoliko to podrazumeva i terenski rad - kaže načelnik Veličković.
Ovih dana počinje da se radi deo Kraljeva u Karađorđevoj ulici od Pampule do benzinske pumpe na kraju ulice. Deo koji će da se upiše u katastar nepokretnosti je praktično od pruge do Ibra, a očekuje se da će se završiti do početka avgusta. Nakon toga preći će se na deo Kraljeva koji obuhvata Sijaće polje između Ibra i desne strane Dositejeve ulice, a na jesen ostaje poslednji deo Kraljeva koji se nalazi preko mosta na Ibru. To je deo koji je oivičen Žičkom ulicom, IV Crnogorskom i Izletničkom ulicom.

PRIORITETNI PREDMETI DUPLO SKUPLJI
Ukoliko neko ne želi da čeka i ne želi da njegov predmet bude rešavan po redosledu, on može bez ikakvog posrednika ili agencije da popuni zahtev za prioritetno rešavanje i da se njegov predmet uzme u rad prekoredno.    - Cene za prekoredna rešavanja predmeta su dvostruke. A da se ne bi desilo da imamo građane prvog i drugog reda, takvi predmeti se rešavaju van radnog vremena. To su uglavnom građani koji imaju firme i kojima je iz nekih razloga upis u katastar hitan - objašnjava načelnik Službe katastra nepokretnosti u Kraljevu.
Nenad Božović

KRALjEVO - Kraljevo je među gradovima koji su ocenjeni kao najbolja mesta za investitore i kreditore.
   - U toku su istraživanja lokalne samouprave i područja grada Kraljeva koje će ukazati na mogućnosti privlačenja novih investicija i dalji razvoj grada Kraljeva, zainteresovanog za podizanje novih kredita - rekao je u utorak, 11. maja gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Jovašević posle sastanka sa predstavnicima MUDIS-a i USAID-a.
Kako je dodao, reč je o uobičajenom i modernom poslovanju, sa principima da i lokalna samouprava može da podigne kredite uz određene garancije Vlade i ministarstava.
   - Naš cilj je da otvaramo industrijske zone i ulažemo u infrastrukturu. Potrebne su nam privredne aktivnosti kako bi određena oblast mogla biti privedena nameni, što bi pospešilo privredni razvoj i zapošljavanje - kazao je Jovašević.
Potpredsednik i starešina kreditnih analitičara iz agencije MUDIS Masimo Viskonte naveo je da današnji boravak u Kraljevu predstavlja početak prikupljanja informacija o potrebama ovog područja.
   - Isuviše je rano da bismo mogli reći dokle se stiglo u procenama kreditnih sposobnosti ove lokalne samouprave, a mi smo u Kraljevu da prikupimo što više informacija - rekao je Viskonte.
Glavni analitičar za grad Kraljevo iz MUDIS-a Miroslav Knažko objasnio je da će za kompletiranje informacija o kreditnim sposobnostima grada Kraljeva biti potrebno dve do tri nedelje.
Nenad Božović

KRALjEVO - U subotu je održana 25. sednica Skupštine grada Kraljeva koja je protekla mirno i pored toga što su neki možda očekivali, incidentnu situaciju. Osam odbornika koji očekuju da im se vrate mandati, ipak su ostali ispred zgrade „Parlamenta“. Odluka Ustavnog suda Srbije koji je ocenio da član 47. Zakona o lokalnim izborima, kojim je uveden institut blanko ostavke, nije u saglasnosti sa Ustavom Srbije, očigledno da će poljuljati neke lokalne samouprave, ali je pitanje vremena i kada.    
   Na sednici su uglavnom razrešeni i imenovani članovi komisija da bi se nastavio redovan rad lokalne samouprave. Međutim ako se obistine najave novih koalicionih partnera, Kraljevu sledi četvrta promena vlasti za nepune dve godine. 
Sonja Cvetković

Bomeks ili stečaj - ko će pre Magnohromu?!

Da li se spas fabrike vidi u Bomeksu koji predlaže vansudsko poravnanje i upošljavanje 100 radnika, ili je to samo spin kako bi se preuzela profitabilna fabrika opeka, kako tvrdi predsednik Upravnog odbora?

KRALjEVO - Narodna banka Srbije dostavila je privrednim sudovima spisak pravnih lica koja su ispunila uslov za otvaranje automatskog ste-čaja, odnosno čiji su računi u blokadi duže od tri godine. Račun kraljevačkog „Magnohroma“ je u blokadi mnogo duže od tri godine. U slučaju da se do 1. juna ne jave poverioci i ne uplate predujam za pokretanje stečaja, ne podnesu plan reorganizacije ili bar na jedan dan odblokiraju račun, „Magnohromu“ sledi automatski stečaj. To znači da se istog dana otvara stečajni postupak i okončava brisanjem iz privrednog registra.

   Ovih dana u poseti Ljubiši Jovaševiću gradonačelniku Kraljeva i ostalim gradskim funkcionerima bio je i Milan Bjelić vlasnik firme Bomeks, koja je pre privatizacije imala značajnu saradnju sa Magnohromom. Vlasnik Bomeksa kaže da su oni na javnoj licitaciji 13. novembra 2008. godine za 991.191 evro kupili opremu fabrike gde se izrađuju smolom vezane opeke, a da im je 16. decembra prošle godine na osnovu duga pripao i objekat TVO-SVO, u koji su smestili opremu.
- Odlaskom Global stila, prema Bomeksu je ostao dug za naša uložena obrtna sredstva za proizvodnju, koji je potvrđen po pravosnažnom i izvršnom rešenju Trgovinskog suda u Kraljevu na 207 miliona dinara. U toku je sudsko namirenje potraživanja Bomeksa, i očekujemo da ćemo postati vlasnici cele fabrike za proizvodnju smolom vezanih opeka. Ulaganje od 5 miliona evra i zapošljavanje 100 radnika znači početak novog života Magnohroma. Radnici se dobro sećaju da je Bomeks već uspešno sarađivao s Magnohrom tri godine, da je u tom periodu 2.700 zaposlenih redovno primilo 36 zarada, sve do momenta privatizacije fabrike - kaže Milan Bjelić vlasnik Bomeksa.
Bjelić objašnjava da je proizvodnja u Magnohromu mogla da se odvija već dve godine da je došlo do vansudskog dogovora, kao što su oni predlagali. On kaže da su sve dosadašnje akcije rukovodstva Magnohroma bile usmerene na opstrukciju sudskog postupka i nanošenju štete Bomeksu, jer se ishod sudskog postupka znao.
Bomeks je u periodu od 2004. do 2006. godine imao sa Magnohromom ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Đorđe Kosanić, predsednik Upravnog odbora Magnohroma, kaže za Ibarske da je Bomeks isplaćivao “gole” zarade, odnosno da na njih nije uplaćivao poreze i doprinose.
- Nisu samo u pitanju doprinosi, već i mnogobrojni troškovi energenata koje Bomeks nije platio, pa je Magnohrom morao da se dodatno zadužuje kod velikih javnih preduzeća kao što su NIS, EPS, Srbijagas. Današnja priča o ulaganju Bomeksa u Magnohrom je protivzakonita, jer njihov cilj je da samo preuzmu fabriku gde se izrađuju smolom vezane opeke. Postoji nekoliko Aneksa ugovora prema kojima je Bomeks imao zaradu 6,5 odsto od nabavke, 5 odsto od prodaje, ali i 2 odsto kamate, i to mesečno. Rešenje za Magnohrom nije da radi 100 nego 400 radnika, pokretanje rudnika i obnavljanje kompletne proizvodnje - govori Kosanić.
Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Jovašević je kazao da se trenutna teška situacija u Magnohromu na relaciji uprava i poverioci mora prevazići kako bi se radnici uposlili.
Nenad Božović

Čitaoci mogu postavljati pitanja i davati primedbe na rad organa lokalne samouprave, ali i predlagati kako da se određeni problemi reše. Možete nas kontaktirati mejlom redakcija@ibarske.net, telefonom na broj 327-555 ili poštom: Ibarske, Milana Toplice 1/15.
Za ovaj broj tražili smo odgovore na pitanja koja je naš čitalac Dragoljub Selak iz Ulice Đure Đakovića postavio saobraćajnim i urbanističkim službama u Kraljevu.

S obzirom da se njegova kuća nalazi pored nadvožnjaka koji vodi prema Jarčujku, njega je zanimalo zašto nema gumene obloge na sastavima, pa sada vozila kada prolaze preko spojeva na mostu stvaraju ogromnu buku.
Ono što je redakcija Ibarskih uspela da sazna je da saobraćajni pravac preko nadvožnjaka u Đure Đakovića predstavlja put višeg reda za koji su osim lokalnih službi u određenom domenu nadležne i republičke službe. Međutim, odobrenje za gradnju ovog nadvožnjaka još krajem 80-tih godina dala je lokalna samouprava, tako da Direkcija za planiranje i izgradnju i JKP „Putevi“ uglavnom obavljaju poslove sanacije i održavanja ovog nadvožnjaka.    Pre nekoliko godina izvedeni su radovi na popravci tzv. dilatacionih spojnica. Postavljena je nova gumena obloga koje trenutno nema, jer se vremenom istrošila ili pokidala. U planu Direkcije za planiranje svake godine postoji stavka koja se odnosi na redovno održavanje nadvožnjaka, pa su nam u ovoj ustanovi nagovestili da bi postavljanje gume na spojnicama moglo biti urađeno, jer to i ne predstavlja neku veliku investiciju. Međutim, u Direkciji nam nisu potvrdili da će guma sigurno biti zamenjena ove godine.
Našeg čitaoca Dragoljuba Selaka zanimalo je i da li postoji neki plan da se preko pruge, takođe u Ulici Đure Đakovića, napravi pešački prelaz. Odgovor smo potražili u Odeljenju za urbanizam u Kraljevu.    Naime, izgradnjom samog nadvožnjaka praktično je ukinut pešački pružni prelaz, jer se smatra da će pešaci koristiti prelaz preko mosta. Inače sama ulica koja se spuštala sa brda, i u čijem podnožju je postojala rampa predstavljala je crnu tačku za saobraćaj i zbog toga je ustvari nadvožnjak i sagrađen. Deo ulice nije raskopan upravo zbog stanovnika i njihovih vozila u tom delu ispod mosta, a prelaz preko pruge je onemogućen.
Tako ne postoji nijedan projekat koji bi se odnosio na izgradnju pružnog pešačkog prelaza u Đure Đakovića, jer nije ni predviđen.

Mini fudbal na Ratarskom imanju

KRALjEVO - Kombinovani,  takozvani „mini pič“ teren, drugi je ovakve vrste u Kraljevu, a jedan od šezdesetak koje će u više gradova Srbije izgraditi ministartvo za omladinu i sport.
   Po rečima ministarke koja je fudbalerima škole poklonila dresove sa nacionalnim grbom i izvela početni udarac na igralištu, u čijoj su izgradnji uz ministarstvo učestvovali Kraljevina Norveška i Fudbalski savez Srbije, novi zakon će kroz niz paragrafa doprineti i tome da stadioni prestanu da budu arene nasilja.
   - Učinićemo sve da stadioni ponovo budu mesta na koja se ide porodično. Zakon o sportu biće uskoro na dnevnom redu parlamenta jer smo na dobrom putu da prevaziđemo probleme koji su nastali oko privatizacije klubova. Želimo da to ne bude bauk već proces od koga će korist imati i klubovi, ali i lokalne samouprave - rekla je Snežana Samardžić-Marković ministarka omladine i sporta u Vladi Srbije otvarajući kombinovani sportski teren sa veštačkom travom  u kraljevačkoj Osnovnoj školi „Braća Vilotijević“.
   Po rečima Jovana Nešovića narodnog poslanika iz Kraljeva u dvorištu osnovne škole „Braća Vilotijević“ uskoro treba da počne i gradnja sportske hale koju će koristiti i đaci Poljoprivredno hemijske škole „Dr Đorđe Radić“.
N.Božović

VODENICA DRAGOMIRA PANTOVIĆA (76) ODOLELA ZUBU VREMENA
Čuje se vitlo i u ovom veku

RAŠKA - Već duže vreme se u pitomim i živopisnim dolinama reka i potoka u Raškoj oblasti ne čuju zvuci razigranog vitla, pomešani sa tutnjavom vodeničkog kamena. Mnoge vodenice su zapuštene, oronule, ili urasle u korov. Jedan od retkih koji je sačuvao „sjaj“ svoje vodenice u ovim krajevima je sedamdesetšestogodišnji Dragomir Pantović iz sela Brvenica, u blizini manastira Gradac.
   - Kad smo 1950. godine kao porodica sagradili vodenicu, ljudi iz ovih krajeva su masovno dolazili kod nas doterujući na konjima zavežljaje žita da ovde melju, jer tada drugih vrsta mlinova nije bilo. Moj otac je zbog obima posla ostajao kod vodeničkog točka čak i noću, tako da je u vodenici imao malu odaju i krevet, gde je spavao - seća se Dragomir, koji je posle očeve i bratovljeve smrti do dana današnjeg nastavio porodični zanat u svojoj potočari.
   Porodica Pantović je sve do 1963. godine imala posla preko glave, a onda je u ovom kraju i okolini uvedena električna energija, kada su ljudi počeli da kupuju mlinove na struju, ili gotovo brašno, pa vodenice - potočare nisu više svakodnevno imale posla.
    - Od tada iz godinu u godinu bilo je posla sve manje i manje, a u poslednjih deset godina meljem žito u vodenici samo za potrebe svog domaćinstva, a želim i da sačuvam vodenicu od zaborava - ističe neumorni Dragomir Pantović, koji svakog dana provodi vreme u idiličnoj lepoti svoje potočare.
   I tako, kroz vreme, kaže Dragomir, nestajale su na ovim prostorima vodenice. Lagano i neosetno. Jedna za drugom. Njegova vodenica je odolela zubu vremena i u njoj se još uvek čuje zveket razigranog vitla. I dok je radio u fabrici „Zastava auto-delovi“ u Raški, gde je i stekao penziju, ovaj vredan i marljiv čovek nije dozvolio da prođe ni jedan dan, a da ne obiđe svoju potočaru. Danas mu u poslovima u vodenici i oko nje pomaže sin Dragan.
   - Vodenica je građevina sačinjena od vodeničkog točka, mlinskog kamena i nasipne kupe. Voda iz reke, ili vodeni jaz mehanički pokreću vodenički točak, koji sistemom vratila pokreće mlinski kamen. Mlinski kamen rotira na stacionarnom kamenu i žito ulazi iz nasipne kupe u sredinu mlinskog kamena koji melje žito - objašnjava ceo „proces“ Dragomir, čije se vitlo njegove vodenice čuje i u ovom veku.
N. Gajtanović

Ljajić: Do Jadrana autoputem preko Pešteri

NOVI PAZAR - Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ocenio da je više nego evidentno da će krak autoputa do Boljara proći preko Pešteri.    On je u intervjuu datom Tanjugu naveo da će to umnogome doprineti ekonomskom razvoju zemlje, posebno Sandžaka.
- Bez gradnje tog kraka autoputa razvoj te regije bio bi veoma usporen - kazao je Ljajić.
   On navodi da je prirodno da potencijalni investitori veoma vode računa o tome koliko im je vremenski potrebno da svoju robu transportuju od, recimo, Novog Pazara i Sjenice do Beograda.
- Zato će izgradnja autoputa, posebno kraka koji će ići preko Peštera otvoriti mnoge mogućnosti za razvoj celog Sandžaka, a bili bi rešeni i mnogi sadašnji problemi - kazao je on.
   Ministar Ljajić ističe da su za gradnju autoputa Beograd - Južni Jadran, dužine oko 254 kilometra, čiji će jedan krak proći preko Pešteri, zainteresovane četiri turske kompanije, jedna kanadska i jedna kineska firma.
On je kazao da je izgradnja dve deonice tog autoputa jedan od prioriteta Vlade Srbije u razvojnoj infrastrukturi, a posao će dobiti ona kompanija koja bude ponudila najbolje uslove.
   - Pregovori sa turskim kompanijama su u toku, a naš uslov je da dobijemo kredit po tzv. kineskom modelu. Ukoliko turske kompanje to mogu da ispune, ne vidim razloga da one ne uđu u najuži izbor za izgradnju autoputa - kazao je Ljajić u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima deonica od Beograda do Požege, duga 147 kilometara, koštaće oko 1,2 milijarde evra, a deonica do granice sa Crnom Gorom, u dužini od oko 107 kilometara će, zbog nepristupačnosti terena i 16 tunela i mostova, biti nešto skuplja.
   Ljajić je objasnio da za prvu deonicu postoji idejni projekat, a glavni će biti završen do avgusta, dok je za drugu deonicu završen idejni projekat, a do kraja godine će biti gotov i glavni projekat.

Bošnjačke stranke podržale liste za izbor saveta

Novi Pazar - Glavni odbor Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka, čiji je lider Sulejman Ugljanin, odlučio je da podrži na predstojećim izborima za bošnjački nacionalni savet Bošnjačku listu.
   Portparol ove stranke Enis Imamović istakao je da SDA Sandžaka podržava tu listu jer je ona sastavljena od kandidata koji su učestvovali u  osnivanju institucije Bošnjačkog nacionalnog veća (saveta).
   - To su ljudi koji iza sebe imaju ostvarene rezultate od usvajanja grba i zastave, preko zaštite i unapređenja prava Bošnjaka i očuvanja našeg kulturno istorijskog nasleđa, uspostavljanja bošnjačkih nacionalnih praznika, sve do uvođenja bosanskog jezika u službenu upotrebu i nastavne programe u školama - rekao je Imamović i ocenio da su kadrovi koje je ponudila Bošnjačka lista spremni da odgovore svim zahtevima u oblasti zaštite i unapređenja prava Bošnjaka, kao i negovanja i očuvanja kulturno-istorijskog nasleđa.
   Sandžačka demokratska partija (SDP), čiji je osnivač Rasim Ljajić, odlučila je da na predstojećim izborima za nacionalni savet Bošnjaka podrži listu Bošnjački preporod.
   - Lista Bošnjački preporod ima 35 kandidata i sastavljena je od kompetentnih ljudi koji su jedinstveni u stavu da je Bošnjacima vreme da pokažu jedinstvo u nacionalnim pitanjima. Država je dala mogućnost da preko nacionalnih saveta ostvarimo sve ono što je neopohodno za jedan narod - rekao je predsednik SDP-a Rešad  Hodžić.
   Sandžačka narodna partija (SNP), koju predvodi doskorašnji gradonačelnik Novog Pazara Mirsad Đerlek, dala je punu podršku listi Bošnjačke kulturne zajednice čiji je nosilac glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji.
   Đerlek i predstavnici partije koju on predvodi prisustvuju svim većim predizbornim skupovima  BKZ.
   Izbori za nacionalne savete zakazani su za 6. jun ove godine. U posebni spisak Bošnjaka upisano je oko 85.000 građana.
Z. M.

Egzotičnost na naš način

KRALjEVO - Retka je prilika da na selu susretnete egzotične životinje. Muka seljaka pritisla sa svih strana, pa mu valjda problem da nahrani i odgaji i ono od čega živi, a kamoli ukrasne životinje u dvorištu. Jeremići u Obrvi su primer da za svakog živog stvora ima mesta ako ima volje.
   Domaćinstvo Dragana Jeremića u Obrvi, možda se ne bi u mnogome razlikovalo od ostalih u Srbiji da na njemu ne živi pravo malo carstvo životinja. Ovaj ugledni zanatlija je zahvaljujući svojim zlatnim rukama stekao i penziju, ali od rada na selu je dodatno uvek prilagao u kućni budžet. Nekako se to odvajkada činilo normalnim. Tokom svog radnog veka kaže stekao dosta, ali valja nastaviti tradiciju.
   - Pa vidiš kako, moj deda se bavio zemljoradnjom, moj otac takođe pa valjda bi tako trebalo da radim i ja. Spojio sam zanat i stočarstvo pa se sticalo malo, po malo. Danas samo da se nastavi. Teže jeste, ali i drugi tako žive.
   Na farmi danas ima preko dvadeset grla krupne stoke, tridesetak prasadi i svinja, sitne živine, ćurki, guski i peradi ne zna se tačan broj. Prošle godine je obnovio i pčelinjak. Obradive površine u koje imaju u svom vlasništvu često ne budu dovoljne pa se zemlja obrađuje i pod zakup. Osnov proizvodnje bi trebalo da bude mlekarstvo, no cena ne ide na ruku proizvodnji tako da se svaštari.
   - Ma mora da svaštarimo. Tako je godinama. Evo ti mleko pošto je, a koliko ga plaćaju nama. Mizerno, ali ne mogu sad da rasprodam krave. Ako one kaliraju nadomestimo sa svinjama, teladima, peradi, šta god i tako u krug - kaže Jeremić.
   Naš domaćin je godinama ulagao i u mehanizaciju sa svojom porodicom tako da se danas ispomažu jer je radne snage na selu sve manje. Nekada je bio poznati kombajnerista no pšenica se sve manje seje tako da mašine sve manje koristi.
   - Sada uglavnom radi sin, ali ne stiže. Mnogo posla, malo vajde, pa se ispomažu. Najveći teret na njemu, mi smo izgleda svoje odslužili - kaže čika Dragan.
   Osim životinja u eksploataciji Jeremići su uvek držali iz ljubavi i egzotične životinje koje više služe radi ukrasa u dvorištu. Paunovi se na žalost nisu šepurili tako da njihovu lepotu punog sjaja nismo videli. Nekada su na domaćinstvu držali i labudove.
   - Držali smo i njih, ali uginuli, valjda nije podneblje takvo, ko to zna, bili su mnogo lepi dolazili ljudi sa strane da ih gledaju. Ma lepo sve držati. Evo ovi paunovi, nama i deci kad dođu zanimacija, a nije ih teško držati. Prošle godine smo obnovili i pčelinjak. Držao moj deda pa otac bio poznati pčelar. Lepo, čisto i isplativo. Sve se može - tvrdi samouvereno naš domaćin.
   Povoljnosti u proizvodnji subvencionisanja je uvek bilo teško ostvariti, valjda zbog podobnih i nepodobnih. Na kraju svaki dug nije drug.
   - E, tu nisam bio za takav posao. Govorio moj pokojni deda daju neke menice. Slušajte, sve mora da se vrati i sve ima svoju cenu. Nismo se razbacivali nego od svega stečenog ulagali iznova. Dug nikom ne donosi korist - kaže Dragan Jeremić na kraju.
   Od države ne koristi ništa jer je gazdinstvo prebacio na svog sina. Svoju viziju života i rada je ostvario. Zadovoljstvo mu pričinjavaju njegovi potomci koji dođu ponekad da pomognu dedi. Spojiti lepo i korisno u Srbiji teško da je moguće. Mada nam na kraju čika Dragan reče sve je stvar organizacije, pa će tako i naše carstvo izgledati. Iz priloženog se da zaključiti da je na njihovom posedu uloženo mnogo ljubavi, ali i vremena tokom svih ovih godina.
Sonja Cvetković

KRALjEVO - Nakon stihijskih bujica, Kraljevčani sada strepe od klizišta koja su proradila na nekoliko lokacija. Najugroženije, trenutno je naselje u Karađorđevoj ulici koja je tik uz Ibar. Reka je već pojela gotovo pola placa na kome živi porodica Milovanović i Radivojević. Zbog urušavanja krova prošlog petka je iseljena porodica Gospavić. Meštani su ogorčeni zašto je grad krenuo da reguliše obalu Ibra od popularnog keja, a ne od ugroženih kuća. U Oplanićima klizište je onesposobilo lokalni put već dve nedelje, ali zemljana masa preti i kućama. Klizišta je obišla i Republička inspekcija za vodoprivredu. Grad sam, nema sredstava da finasira projekte, a Ibar potkopava obalu i ne čeka!
  
   Poplave zbog rasta podzemnih voda, donele su nove nevolje građanima Kraljeva. Ibar nakon nedavnih padavina ponovo za sobom povlači i obalu koja je gusto naseljena, na svega 300 metara od centra grada. Popularni Kazan koji je nekada bio stecište kupača i pecaroša je tako postao zona sumraka za stanovnike najužeg gradskog jezgra. Za sada je najkritičnije naselje Pampula, gde su kuće uz samu obalu. Inače ovaj deo toka reke Ibar je problematičan poslednju deceniju, pa su se meštani i ranije žalili. Porodica Dimitrija Milovanovića je ovde već 40-tak godina. Baka Olga Radivojević već dve godine živi nad ambisom.
   Drama koju je pre sedam dana doživela porodica Gospavić je evidentno samo njima znana. Urušavanje krovne konstrukcije na njihovoj kući doveo je do urgentnog iseljenja.
   Ostala dvorišta su takođe u kritičnom stanju. Neki poput Milosava Milivojevića su sami pokušavali da saniraju klizište. Ovaj automehaničar je nasuo oko 400 kamiona šodera i zemlje ne bi li zaustavio Ibar. Gradonačelnik Kraljeva dr Ljubiša Jovašević je, zbog alarmantne situacije zatražio hitnu materijalnu i operativnu pomoć od Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, Ministarstva za Nacionalni investicioni plan i JVP „Srbijavode“.  Procene stručnjaka su da će  Ibar nastaviti da na popularnom „Kazanu„ nosi sve sa sobom, pa su sve službe za vanredne situacije pripravne.
   Privremeni smeštaj je gest ljudskosti, ali je pravo rešenje, iznaći pod hitno sredstva da bi ljudi nastavili da žive na svome. Ibar je svoje ćudi pokazao u više navrata, ali je bar što se tiče struke i neimara, ukrotiv!

LJUDI STREPE DA ZANOĆE
U Oplanićima je takođe došlo do novih klizišta koja su paralisala lokalni put između Oplanića i Sirče, još pre dve nedelje. Meštanin Mitar Novaković već ima problem jer mu put silazi do štale, ali i džinovska stabla su krenula da naginju padanju.
- Ma nisam samo ja ugrožen. Sada sa svakom kišom strepimo. Obećali su da se ovo hitno uradi. Kažu da više od četres kuća ima problem sa napuklinama. Nisam siguran da zanoćim - kaže Mitar.
Komisija je konstatovala da je na ovoj lokaciji potencijalno ugroženo 46 domaćinstava. U međuvremenu svi strepe! Muka je duplo veća jer nije jednostavno ceo svoj život ulagati u nešto što nesreća odnese za noć.
Sonja Cvetković

Vazdušna banja ostala u vazduhu!

Pre dve decenije meštani Trgovišta ponadali se da će postati turistički centar, ali umesto razvoja selo odumire

KRALjEVO - Banje i klimatska lečilišta Srbije imaju dugogodišnju tradiciju omiljenih mesta za lečenje, oporavak, odmor i opuštanje zbog izuzetnih lekovitih i okrepljujućih karakteristika. Većina srpskih banja se nalazi u planinskim predelima, zaštićena od jakih vetrova, prijatne i blage klime u odlično očuvanom prirodnom okruženju. Pre dve decenije meštani Trgovišta su bili ohrabreni idejom da će njihovo selo postati vazdušna banja. Na mestu gde je započeta izgradnja stacionara za mlade stiglo se do druge ploče i stalo, tako da četristopedeset kvadrata tako nemilice propada.

Predsednik MZ Trgovište Ljubomir Jeremić, ubeđen je da bi ovo selo moglo da oživi.
- Vidiš kako, ovde je nekada bilo 60 kuća, danas petnaestak koje nisu zatvorene. Dolaze i drugi, ali na vikend, jer su otišli bliže gradu. Većina bi bila raspoložena da dođe i malo utegne te objekte. Ova vazdušna banja, kako smo je mi prozvali, bi nam pomogla da se vratimo na ognjišta i malo oživimo ovaj kraj - kaže Ljubomir.    Sa idejom razvoja turizma meštani Trgovišta, sela na svega 10-tak kilometara od Kraljeva, krenuli su kako bi izuzetne povoljnosti novootkrivene atomske banje maksimalno iskoristili. No krizna vremena i loša saobraćajna komunikacija, bili su uzrok da se započeti radovi obustave. Milorad Bulatović, odbornik u Skupštini Kraljeva kaže da bi posao mogao da se nastavi ako bi imalo malo dobre volje.
- Ekonomska kriza je sigurno uslovila da se posao stopira, ali sve može i malo drugačije. Svojevremeno je uz pomoć Fondacije Obrena Jovića započeta cela investicija, pre gotovo dve decenije. Radovi su počeli da odmiču, ali samo do prve ploče. Sredstava dalje nije bilo pa se stalo. Ovaj stacionar je predviđen za decu i omladinu Kraljeva, ali naravno i svih ostalih širom Srbije koji imaju problem sa asmatičnim oboljenjima - objašnjava Bulatović.
   Na ovom mestu je nekada bila škola u kojoj je znanje sticalo i po 60-toro dece, no đaka već gotovo dve decenije da nema, te je na njenim temeljima počet projekat stacionara za decu i omladinu. Sa izgradnjom se počelo još 1993. godine, jer je od strane VMA ustanovljeno da nadmorska visina od 520 metara, ali i vazduh i voda imaju svojstva atomskog lečilišta. Milorad Bulatović tvrdi da to nikada nisu bile prazne priče.
- Postoji dokumentacija koja je potvrdila da i u vreme rada velikih industrijskih postojenja u Kraljevu, Fabrike vagona i Magnohroma, nije bilo ni jedne čestice koja bi ugrozila ovo područje, a s druge strane, potvrdili su prisustvo ruže vetrova u ovom pojasu Kotleničkog venca. Zamislite samo ako bi se spojila Sirčanska Banja i Trgovište - kaže Bulatović.    Idejni tvorac ove priče je bio poznati pedijatar dr Dušan Ristić. Radovi su prekidani u više navrata, a poslednja sredstva namenjena ovim kapacitetima su usmerena na drugu lokaciju. Od 2005. godine  ovde ništa nije urađeno, tako da objekat kapaciteta za 80-oro korisnika polako, ali sigurno propada. Ukoliko bi bila obezbeđena sredstva makar za okrovljavanje bilo bi manje štete. Pokušavali su i da dođu do nekih investitora, ali da bi neko investirao mora pravno i postati vlasnik ovog objekta koji je ipak pod okriljem školstva i MZ. Meštani kažu da su dolazili i neki sportisti iz Beograda, ali samo na kampovanje jer im je podneblje lepo za rekreaciju. Sve bi ovo moglo i drugačije, jer selo broji 60 kuća, koje su na žalost sve više prazne. Predsednik MZ Jeremić tvrdi da bi ukoliko Trgovište dobije ovaj objekat meštani mogli da plasiraju i svoje proizvode.
- Pa pogledajte samo taj mir, vazduh. Sve je ovde čisto i nezagađeno. Ono ljudi što je ostalo bavi se poljoprivredom. Krenuo bi možda i seoski turizam. Znate li koliko ljudi danas živi na kaldrmi. Siguran sam da bi se vratili, ali je problem i ovaj put. Moram da vam kažem i to da ovde nikada niko nije imao problem sa plućima, valjda je i to neki dokaz da je taj vazduh zdrav, ljudi se gotovo ne zakašlju - ističe Jeremić.  
   Sa jedne od kota u blizini grad se vidi kao na dlanu. No do ove kote je teško doći, jer je vijugavi put u lošem stanju i poslednji put sređivan pre dve decenije. 
- U više navrata smo pokušavali i da sakupimo sredstva. Nije problem ni da ponovo skupimo pare. Ali sami ne možemo, mnogo je to para za nas, kako kažu velika kriza pa nemaju ni drugi. Ali vam tvrdim da bi svi živnuli i mi, i grad i privreda - zaključuju naši sagovornici.    Koliko i šta će biti ostvareno iz ove priče najmanje zavisi od žitelja Trgovišta i Sirče. Gruba procena je da fali oko pola miliona evra da bi objekat primio goste. Novac bi se vrlo brzo isplatio ukoliko bi posete bile stalne. No ni ljudi nisu tice, pa je i putić neophodan. Tako blizu, a opet daleko, ako interesno svi nemaju isti cilj.
Sonja Cvetković

   U nedelju 9. maja 2010. godine je osnovano Udruženje izbeglica i domicilnih stanara koji stanuju u trima stambenim zgradama na Beranovcu koje su izgrađene uz pomoć italijanske Vlade. Na osnivačkoj Skupštini je izabran Upravni odbor Udruženja od tri člana, a za predsednika odbora izabran je Milan Veselinović, koji je i do sada bio zastupnik ovih stanara u Koaliciji izbegličkih udruženja u Beogradu. na Skupštini  je takođe  izabran i Nadzorni odbor Udruženja i usvojen Statut istog.
   Na Skupštini je bilo govora i o ostalim problemima, pa smo o njima razgovarali sa predsednikom Milanom Veseelinovićem, koji nam je rekao da je ovo Udruženjeosnovano, kako bi se zajednički borili za ostvarivanje svojih stanarskih prava, od kojih je najglavnije da ostvare mogućnost otkupa stanova po povoljnim uslovima. Naš sagovornik apeluje, u ime svih stanara, koji stanuju u ovim stanovima i na aktuelnu lokalnu vlast u Kraljevu da nam pomogne u rešavanju naših problema, koji nisu baš mali. Pored toga Veselinović ističe da se više puta obraćao Opštinskoj stambenoj agenciji u Kraljevu, ali da su oni ostajali gluvi na naše apele. Stanarima ovih stanova, po mišljenju predsednika dolaze od Vodovoda računi o prevelikom utrošku vode, o čemu bi trebalo razgovarati sa rukovodstvom ovog Javno komunalnog preduzeća.
   Pošto su i u ostalih šest gradova u Srbiji, gde su ovakvi stanovi izgrađeni uz pomoć Vlade Italije već osnovana ovakva udruženja, osećala se potreba da se i u Kraljevu osnuje.
Ilija Šekuljica

VRNjAČKA BANjA - Na teritoriji opštine Vrnjačka Banja  ima oko 3.300 izbeglih i raseljenih lica, prema podacima 150 porodica stanuje privatno i nemaju osnovnih uslova za život. Komesarijat za izbeglice pomaže, a od komesara je dobijena velika podrška za rešavanje problema. Prema rečima opštinskog poverenika za izbeglice Zorana Stamatovića, do sada su dobijena dva paketa pomoći, prvi u vrednosti od jedan milion i 75 hiljada dinara, a drugi 2.625.000 dinara za dodelu grand kredita pomoći u građevinskom materijalu za završetak započetih objekata. Prema zahtevima i odluci komisije sačinjen je zapisnik na terenu, a izgrađeni objekti su fotografisani.
   - Mi smo najviše u Srbiji dobili pomenute pomoći,  iznos za kredit se kretao od 100 do 250 hiljada dinara. Ovim iznosom rešićemo problem za 20 porodica u Vrnjačkoj Banji. U prvom delu dodelili smo 13 paketa u građevinskom materijalu. Kompletan paket iznosi 360 hiljada dinara - kaže Stamatović.
   - Ovo što je radila komisija kao i Savet za migracije je pravi način da se dođe do cilja, naravno ima i nezadovoljnih po ovom pitanju. Međutim komisija zakonskim i pravednim načinom rešava ova pitanja i nema zaista mesta bilo kavim insinuacijama - rekao je na kraju opštinski poverenik za izbeglice u Vrnjačkoj Banji, Zoran Stamatović.
Dragan Ivanović

   Evropski dan borbe protiv melanoma obeležen je 10. maja, a ova kampanja pod nazivom „Euromelanoma“ sprovedena je u 25 zemalja. U Srbiji je u organizaciji Udruženja dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Evropskom akademijom za dermatologiju i venerologiju 14 gradova uzelo učešće.    Od kraljevačkog specijaliste dermatovenerologije, dr Zorana Joksimovića, saznajemo da je i naš grad bio učesnik projekta. Dr Joksimović naglašava da je povećana učestalost svih pigmentnih lezija, kao i procenat malignih melanoma i epitelioma.
   Melanom je jedan od najmalignijih tumora ljudskog tela i, shodno tome, ova kampanja je imala za cilj da apeluje na pacijente koji posumnjaju da neki mladež može da se razvije u pravi melanom.
   Ministar zdravlja Tomica Milosavljević, podvlačeći prevenciju kao ključnu reč, ponovio  je poruke prevencije: za pušače - prestanak pušenja, zatim borba protiv gojaznosti, svakodnevni unos svežeg voća i povrća i bavljenje fizičkom aktivnošću, izbegavanje štetnih faktora nastajanja malignih bolesti, izbegavanje preteranog izlaganja suncu u čemu, pre svega, treba zaštititi decu i mlade.
Do danas nije poznat pravi uzrok nastanka malignog melanoma. Epidemiološka istraživanja pokazuju da se češće javlja kod ljudi svetle puti, kose i očiju, kao i kod onih koji imaju veliki broj pigmentiranih kožnih lezija po telu. Nastaju najčešće  u životnom dobu od 20 do 60 godina i praktično su podjednako zastupljeni kod oba pola. Kod žena je češći na ekstremitetima, a kod muškaraca na trupu. Maligni melanom može da se pojavi i ispod nokta, između prstiju, na vlasištu.

   Američka dermatološka akademija prihvatila je „lični vodič“ za pacijente „Majo klinike“ u prepoznavanju simptoma melanoma. Ovo su neka od njihovih upozorenja:
A. asimetrični oblik   
Asimetrična kožna izraslina, u kojoj se jedan deo razlikuje od drugog, može da ukazuje na melanom. Na ovoj slici leva strana mladeža je tamna i ispupčena, dok je desna svetlija i ravna.
B. nepravilne granice   
Melanomi uglavnom imaju nejasne granice. Izrasline neregularnih, izreckanih ivica zahtevaju pregled lekara.
V. promena boje
G. prečnik
Posebnu pažnju treba obratiti na prečnik i promenu veličine kožne promene.

Trendi šminka

   Sudeći po kreatorima make up trendova, za koju god varijantu se opredelite - nećete pogrešiti.
Lanvin koristi pastelne tonove, Luj Viton naglašava oči izrazito svetlim, uglavnom belim senkama, dok se Prada poigrava kontrastom anemičnih tonova tena i senki i „drečećih“ ruževa.
   Ove sezone sve kombinacije su prihvatljive, a ono što nikako ne izlazi iz mode je tzv. smoky izgled očiju.
   Da bi se dobio ovakav izgled neophodno je poigravati se tamnim senkama i ajlajnerom ili vodootpornim, tamnim krejonom, pa stilisti preporučuju primenu nekih pravila pri ovom načinu šminkanja:
- najpre našminkati oči, da tamna šminka ne bi pokvarila već nanetu podlogu ili puder
- naneti osnovni ton senke na ceo kapak, uključujući i deo ispod samih obrva
- naneti četkicom nešto tamniji ton senke samo na kapak
- naneti svetlu senku ispod same obrve, što će dati završni izgled vašem oku.

Na pustom ostrvu...

   Verovatno nema osobe u urbanoj sredini koja nije poželela da pobegne od nečega, ili od svega. Želja zvana „čuvanje ovaca“, „šuma“, „divljina“, „samoća“, ili kako god. Možda i pusto ostrvo.
   A ako bi izgledalo kao na ovoj fotografiji, šta je to prvo što bi naši sugrađani poneli.
Aleksandar Zlatojević (27), slikar:
   - Kremen. Obzirom da je pusto ostrvo, vatra je izvor toplote, svetlosti, a i za pripremu hrane bila bi neophodna.
Dragana Milivojević (24), student:
   - MP3 sa što više muzike.
Marina Lukić Cvetić (52), istoričar umetnosti:
   - Sprej protiv komaraca.
Jelena Jevtović (28), slikar:
   - Slikarski pribor.
Ana Štavljanin (25), fizioterapeutski tehničar:
   -  Fotoaparat.
Ivan Milunović (33), akad.slikar:
   - Slikarski pribor.
Milena Jevtović (55), glumica:
   - Jastuk.
Dragan Raskov Milošević (39), slikar:
   - Nož. Mislim da bi mi trebao u preživljavanju na ostrvu.
Duško Jovanović (42), restaurator:
   - Sredstvo protiv ujeda komaraca.
Tatjana Zorić (44), hemijski tehničar:
   - Štap za pecanje. Ne volim da pecam, ali mislim da bi mi to prijalo na pustom ostrvu.

NEDELJNI RECEPT
Punjena paprika sa pasuljem

Potrebno je:
200gr pasulja
300gr suve slanine
500gr paradajza
500gr krompira
300gr crnog luka
Glavica belog luka
300gr masti
100gr brašna
2 jajeta
2kg paprike
Vegeta, aleva paprika, biber, so
Priprema:
Pasulj očistiti, oprati i skuvati. Slaninu i luk iseći i dodati da se kuva sa pasuljem, posoliti i začiniti po ukusu. Krompir oljuštiti, narendati i propržiti sa sitno isečenim lukom na masti, dodati vegetu i alevu papriku po želji. Kada je dinstano, sastaviti sa kuvanim pasuljem i umućenim jajima. Paprike oprati, očistiti od semenki i puniti pripremljenom masom. Napunjene paprike poređati u odgovarajuću posudu i zapeći u rerni.

Izvinjenje

U prethodnom broju potkrala se greška u uvodnom delu teksta o malignim bolestima dojke, pa umesto „čelični“, treba da stoji „čelni“ karcinom.
Zahvaljujemo dr Stanisavljeviću i čitaocima na razumevanju.

II. Maligne bolesti dojke (2)

   Značajno je napomenuti da u ranoj fazi ni lekar ne može ništa napipati, pa je to razlog više da se tada urade na sreću brojne dijagnostičke procedure koje su nam na raspolaganju, a to su već ranije napomenute dijagnostičke mogućnosti, od kliničkog pregleda do patohistološkog nalaza. Naravno da se to odnosi i na najmanju sumnju da se možda radi o početnoj ili ranoj fazi ove veoma teške bolesti i da je za istu kompetentan samo edukovan lekar. O još nekim važnim napomenama biće reči u završnom komentaru.
U prethodnom delu uglavnom smo govorili o ultrazvučnom pregledu dojke. Da bismo shvatili važnost i težinu dijagnostičkog postupka, u narednom tekstu objavićemo tzv. algoritam (redosled pregleda) u utvrđivanju bolesti dojke.
A. Samopregled  dojke se odnosi na mogućnost da svaka žena najčešće tokom održavanja lične higijene posmatra i posebnim postupkom u raznim položajima pregleda svoje dojke.
B. Klinički pregled i dijagnostičke procedure
1. Klinički pregled obuhvata brojne procedure od anamneze i samog pregleda dojke
2. Ultrazvučni pregled obe dojke, pazušnih jama i pregled  limfnih čvorova od pazušnih jama, do istih pored grudne kosti
3. Mamografija, koja u zavisnosti od životnog doba može biti i pre ultrazvučnog pregleda dojke, a po potrebi i galaktografija ultrazvukom, ili sa kontrastom na mamografu
4. Magnetna rezonancija
5. Termografija i kserografija dojki koje se dosta ređe izvode
6. Patohistološki pregled radi postavljanja konačne dijagnoze, a za istu je potreban „materijal“ koji se uzima ciljanom ili aspiracionom biopsijom ili punkcijom sumnjive promene. Zatim uklanjanje dela ili celog tumora, ili limfnog čvora.
7. Da bi se utvrdila eventualna proširenost oboljenja radi planiranja terapije potrebna su i dopunska ispitivanja koja se odnose na laboratorijske analize, zatim grafije pluća i koštanog sistema ili scintigrafije koštanog sistema, zatim ultrazvučna dijagnostika abdominalnih organa.
8. Kompjuterizovana tomografija
9. Magnetna rezonancija kako za dijagnostiku dojke, tako i za eventualna proširenja bolesti u druge organe
10. Kolor dopler dijagnostika.

Nastavak u sledećem broju

Neprijatan zadah iz usta (1)

   Neprijatan zadah iz usta (Fetor edž ore, Halitosis) mogu da uzrokuju mnogi faktori kao što su odoriformna hrana, kariozni i gangrenozni zubi, bolesne desni, suvoća usta, pušenje, oboljenja sinusa i disajnih puteva, određena opšta oboljenja, neadekvatna oralna higijena kao i upotreba određenih lekova. Uvek kod ovakvih pacijenata treba otkriti uzrok neprijatnog zadaha i shodno tim nalazima ukloniti uzrok ako je u domenu stomatologa ili ga uputiti odgovarajućem lekaru specijalisti.
Ovaj problem može dovesti do desocijalizacije osobe pa čak i do stvaranja psihičkih problema u vidu depresije i neuroza.
Normalno se kod svih osoba javlja diskretan, blag i sladunjav miris pri udisaju. Intenzitet tog mirisa zavisi od doba dana, starosti osobe, ishrane kao i nekih fizioloških stanja.
Doba dana utiče tako što se ujutru oseća jače neprijatan zadah. To se objašnjava time što se u toku noći, kada je smanjeno lučenje, nastaje pojačano raspadanje ostalih ćelija sluzokože i ostataka hrane. U toku dana se luči više pljuvačke koja stalno spira zube i oralna tkiva, te je samim time i zadah slabiji.
U starijih pacijenata se pojačava intenzitet zadaha (oseća se kiseo i težak zadah) uprkos besprekornoj higijeni usta i zubi. U zdrave male dece disajni miris je prijatan.
Glad takođe može biti uzrok nečijeg zadaha. Posle jela taj miris izaziva određena hrana kao što su crni i beli luk. Kod ovakve hrane miris se putem krvi prenosi u pluća odakle se izdiše.
Menstruacija je često prateća zadahom iz usta. Ova pojava se objašnjava dejstvom polnih hormona na oralna tkiva. Po prestanku uzroka zadah se gubi.
Ukoliko ne održavate dobro oralnu higijenu delići hrane se zadržavaju na zubima, desnima i jeziku, te se stvaraju velike količine bakterija koje svojim truljenjem i vrenjem prouzrokuju neprijatan zadah.

Nastavak u sledećem broju

EKOLOGIJA
Crna statistika duvanskog dima

   Skupština Srbije usvojila je 05.05.2010. godine Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu predviđa zabranu pušenja u javnom prevozu i radnom prostoru, a od te zabrane se izuzimaju ugostiteljski objekti, u kojima, u zavisnosti od površine, upotreba duvana može biti dozvoljena. Pušenje je, kako je predviđeno tim zakonom, zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u prostoru koji nije zatvoren, a koji je funkcionalni deo prostora u kome se obavlja delatnost zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, uključujući i dvorišni prostor, kao i otvoreni prostor za održavanje pozorišnih, bioskopskih i drugih vrsta predstava.
   Ovakve zakonske norme direktno utiču na unapređenje zdravlja celokupne populacije i ublažavanje crne statistike koja prati ovu zlokobnu naviku. Istraživanja pokazuju da pušači u proseku žive deset godina kraće od nepušača, da je pušenje vodeći uzrok prevremene smrtnosti i da godišnje pet miliona ljudi umre od posledica pušenja.
   Zdravstveni radnici ukazuju na dramatične podatke da 95 od 100 ljudi obolelih od raka pluća i disajnih organa čine pušači, dok su preostalih pet pasivni pušači, što ukazuje na to da je duvan primarni faktor rizika za maligne i kardiovaskularne bolesti. Stručnjaci navode da čak 76 odsto dece živi u domovima gde drugi puše u njihovom prisustvu, dve trećine građana Srbije je na radnom mestu izloženo duvanskom dimu, kao i 60 odsto trudnica. Prema njihovim rečima, u borbi protiv duvanskog dima posebnu pažnju zaslužuju „pasivni pušači“, čije su zdravlje i kvalitet života podjednako ugroženi, jer duvanski dim izaziva četiri puta veću verovatnoću za obolevanje od mnogih bolesti, posebno kardiovaskularnih.
   Istraživanja su pokazala da je 40 odsto učenika šestih i sedmih razreda probalo cigarete, 37 odsto trudnica puši, dok je nakon porođaja svaka treća porodilja sa malim detetom nastavila da puši, a dobro je poznato da je pušenje u trudnoći i posle porođaja veoma štetno za dete. Prema rezultatima istraživanja, kod mladih u uzrastu od 13 do 15 godina 8,8 odsto dečaka i 8,3 odsto devojčica navodi da sada puši cigarete, dok 42,7 odsto učenika navodi da je bar jednom probalo da puši (dečaci 41,4 odsto, a devojčice 43,3 odsto).
   Svakog dana u Srbiji se popuši oko 73 miliona cigareta, a pušače dnevno to košta oko 3.100.000 evra, što znači da za godinu dana Srbi na cigarete utroše 1.800.000.000 evra (milijardu i osamsto miliona evra)!
Dr Nebojša Dimitrijević

KRENULA LIGA RIBOLOVNOG SAVEZA GRADA KRALJEVA
Izborno takmičinje ribolovaca Žiče

KRALjEVO - U nedelju 09.05.2010. na takmičarskoj stazi u Žiči održano je prvo kolo Lige  Ribolovnog saveza grada Kraljeva u pecanju rube na plovak i to dirigovano: direktan štap 5-8 m ili štek. Svih šest klubova se po idealnom vremenu za takmičenje nadmetalo u fer i sportskoj borbi za prve bodove. Po propozicijama svaka ekipa je brojila po pet takmičara, pa je staza bila popunjena, tako da su sudije Miko, Mlađo i Srđan imali dosta posla da iskontrolišu stazu.
   Zadovoljstvo je konstatovati da je Fortuna bila naklonjena mlađim takmičarima što uliva novu nadu za budućnost kraljevačkog ribolova.
Pobednici po sektorima su:
   A  Milovanović Nemanja (Đurđevdan-Mataruška Banja)
   B Erac Nikola (Studenica Ušće)
   C Glavonjić Ognjen (Studenica Ušće), majstor staze
   D Košanin Nebojša (Studenica Ušće)
   E Kovačević Milovan(Studenica Ušće)
Tabela posle 1. kola izgleda ovako:
   1. Studenica Ušće                           8
   2. Đurđevdan Mataruška Banja       13
   3. Lav-Lopatnica Kraljevo               13
   4. Magnohrom Kraljevo                  19
   5. Žiča Žiča                                   22
   6. Plovak Adrani                            31
   Sledeće kolo je takođe na takmičarskoj stazi u Žiči 23.maja 2010, start u 16-19, dirigovano-bolonjez.
Majstor staze 1. kola:
Glavonjić Ognjen, OSR Studenica Ušće, 19 g.
   - Velika želja mi je bila da se takmičim na Žiči, ali da ću biti majstor staze i to na mom prvom takmičarskom nastupu nisam ni u najlepšim snovima mogao da zamislim. Želeo bih da se zahvalim svim kolegama na predivnom druženju i korektnom takmičenju, a sve ljude dobre volje pozdravljam sa bistro.
Goran Miletić

KRALjEVO - Od 1. maja startovala je Liga ulova, koju organizuje Ribolovni savez grada Kraljeva i Ibarske novine.
   Ono što ovu ligu razlikuje od drugih je što će svaka vrsta ribe imati bar po jednog sponzora koji će biti darodavac nagrade za najteži ulov u vrsti. Na kraju Lige koja se završava 31. oktobra, žiri će proglasiti najboljeg takmičara lige koji će dobiti vrednu nagradu u ribolovačkom priboru. Specijalnu nagradu dobiće najmlađi učesnik lige 

Pravo učešća imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom i članskom kartom RSGK.
   Učesnik ulov uz kupon iz Ibarskih mora prijaviti kod kluba koji je član RSGK, a overeni kupon uz fotografiju ulova treba da dostavi u redakciju Ibarskih najkasnije 5 dana od dana prijave ulova. Sve kvalitetne fotografije objavićemo u novinama.

Do sada obezbeđeno za pobednike:
- pastrmka: vikend za dve osobe u motelu u Studenici (darodavac Igosan - Ušće)  
- klen: sportska trenerka (darodavac Misano Ušće)
- skobalj: 5 majica sa logom RSGK (darodavac bife Đurđevdan - Mataruška Banja)  
- som: pretplata na list Ibarske  godinu dana (darodavac Ibarske), 20 kalendara sa fotografijom pobednika
- štuka: dve umetničke slike (darodavac Dom ribolovaca „Studenica“ Ušće)  
- belun:  komplet varalica i voblera (darodavac RSGK)
- mrena: 30 kalendara sa fotografijom pobednika (darodavac KVARK-Žiča)   
- deverika: ručak za dve osobe (darodavac restoran „Horoskop“ Kraljevo)
- šaran: ručak za dve osobe ( darodavac restoran „Moravica“ Adrani)   
- smuđ: knjiga Istorija Srba (dar Agencije Sirijus A)

UMETNOST - KULTURA

Sutra Noć muzeja

KRALjEVO - Na konferenciji za medije u Narodnom muzeju Kraljevo najavljene su aktivnosti u „Noći muzeja“ licenciranoj kulturnoj manifestaciju u kojoj ove godine učestvuje samo kraljevački muzej i Kuća Cvetića u Ulici cara Lazara broj 2. Program se sastoji kako su organizatori naveli od etnološke izložbe „Kuvarice manje zbori“, dva foto studija, u saradnji sa Foto kino klubom, a noseći deo programa izvešće omladinsko udruženje LimArt iz Prijepolja raznovrsnim programom u koji ulazi izložba tradicionalnih muzičkih instrumenata, muzičko kreativne radionice Duha Zvukomira, koncerta grupa „Runo“, „Putujući Ćututuk“ i „Audio FM“, kao i projekcije dokumentarnih filmova „Lačodrom“ i „O Ivi Bitovi“.
   U Kući Cvetića održaće se program „Na kafi u Salonu i dvorištu porodice Cvetić“, a u dvorištu će se održati bogat muzički program u kome će učestvovati klavirist Lidija Cvetić, Petar Ilić i trio Verahilo.
   Pored ovih sadržaja biće održano i predavanje o kulturi ispijanja kafe i istorijatu Kuće Cvetića.
   Na konferenciji je rečeno da je ulaz u muzej besplatan i da će muzej biti otvoren za posetioce od 18-20 časova sutra, 15. maja, dok će Kuća Cvetića primati goste od 18-21 čas. Suzana Novčić je naglasila da niko nema pravo da koristi zaštićeno ime „Noć muzeja“ i demantovala je pisanje jednog kraljevačkog medija da u program ove manifestacije ulazi izložba maski u foajeu Kraljevačkog pozorišta.
Aleksandar Marić



Hrisovulja Petru Pajiću

KRALjEVO - Žiri za dodelu pesničke nagrade „Žička hrisovulja“  u čijem su sastavu Dejan Aleksić, Miloš Mi-lišić, Živorad Nedeljković, Goran Petrović i Dragan Hamović objavio je na Spasovdan da je tu nagradu za ovu godinu poneo valjevski pesnik Petar Pajić „za dubinski pesnički portret Srbije predačke i savremene“.

Petar Pajić je rođen 1935. godine u Valjevu, a diplomirao je književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Objavio je 10 zbirki poezije i izbora poezije, kao i više knjiga proze, satire. Dobitnik je Nagrade SANU iz fonda „Branko Ćopić“, „Zlatnog krsta kneza Lazara“, „Povelje Morave i „Zlatnog beočuga“.
A. M.



Čovečanska i svečovečanska drama

KRALjEVO - Prošlog vikenda je u Kraljevačkom pozorištu izvedena predpremijera i premijera monodrame „Reči o Svečoveku“ koju je po motivima istoimenog dela svetog Nikolaja Žičkog, na daske postavio i izveo glumac Nebojša Dugalić. Monodrama je izvedena u sklopu proslave 800 godina manastira Žiče, a prihod od prodatih karata namenjen je Dobrotvornom fondu manastira Žiče. 
   Ovo filosofsko-religijsko i po svim karatkeristikama književno delo Nikolaja Velimirovića mnogi analitičari njegovog dela, zbog velike složenosti i višeznačnosti, izbegavaju u svojim tumačenjima. Zbog toga je Dugalić iskazao veliku hrabrost hvatajući se u koštac sa ovako kompleksnim štivom, koje u svom sadržaju sadrži samo visinu i biser mudrosti sakupljene sa svih strana sveta i osveštane svetlom vere hrišćanske. U celom komadu, kao i u samom delu, u prvom delu kroz priče i nagoveštaje prilazi se toj svečovečanskoj ideji, da bi u drugom delu svet bio i viđen očima svečovečanskim. Kroz priče Anande Vran Gavrana provejava ideja o svebratstvu, o blizanaštvu svega što je stvoreno, bilo da su to minerali, ptice, bilje ili drugi ljudi. Dugalić je svojim izborom uspeo tu ideju da razradi i objasni, kao što je u drugom delu progledao i progovorio rečima Svečoveka, objasnivši, citirajući Nikolaja, da je Svečovek „ono što u lopovu ne krade i ono što u palikući ne pali...“ Svečovek je ono dobro i vrlinsko, ono iskonsko neiskvareno i neogrehovljeno u dubini svakog čoveka i što je najvažnije svaki je čovek pozvan da ka njemu krene i spere svu ljagu koja je na imenu čovečijem, kao što je i Bogočovek Hristos, koji jedini od ljudi beše bez greha u žrtvi svojoj pobedio smrt i otvorio dveri besmrtnosti.
   Nebojša Dugalić je stavio sav svoj talenat i biće u službu reči velikog mislioca i svetitelja, našega doba, jer se nije pri izvođenju koristio scenskim trikovima, niti nekim drugim efektima. Scenografija je bila svedena i bukvalno upletena da ne bi dozvolila izvođaču da se u bilo kom trenutku ponese. Sama ta redukcija elemenata scene, pa i muzike koja je bila veoma nenametljiva, oslikavala je uzdranje i nije mnogo skretala pažnju, jer sve je bilo u svrhu, preko svetitelja, primljenih reči. Sve je bilo podređeno rečima dubokih istina, jer i boja njegovog glasa koji  je bio osnovni istrument kazivanja bio je umiren i zvučao je kao iskon koji prati veliku himnu Bogu, koga ovom  monodramom pored autora i prijemnika „Reči o Svečoveku“ Nikolaja Velimirovića, sa velikom hrabrošću slavi i glumac Nebojša Dugalić.
A. Marić



Maržikovci nezadovoljni raspodelom

KRALjEVO - Prošlog utorka u prostorijama ULU „Vladislav Maržik“ rukovodstvo ovog udruženja održalo je konferenciju za medije na kojoj je predsednik Udruženja Ivan Milunović kritikovao kriterijum raspodele budžetskih sredstava namenjenih finansiranju udruženja građana koja imaju delatnosti u oblasti kulture. On je napomenuo da Udruženje koje ima značajne rezultate i koje je samo u toku prošle godine organizovalo preko 40 izložbi i drugih akcija, od kojih su mnoge bile i humanitarnog karaktera ne može sa dodeljenim sredstvima koje iznose 150.000 za prvo polugodište, da iznese teret planiran aktivnosti. On se još požalio na slab tretman i njihovog Udruženja u odnosu na kulturno umetnička društva, za koje je prvi put čuo tek kada su se pojavili na spisku onih kojima su dodeljena sredstva.
   - Ne može se rad našeg Udruženja stavljati u istu ravan sa raznoraznim građanskim udruženjima, jer naše Udruženje u velikoj meri doprinosi kulturnoj sceni grada kroz aktivnosti galerije „Maržik“ koja je jedina gradska galerija u gradu koji ima preko 90.000 stanovnika - rekao je Milunović i  kao ilustraciju, koliko su dobijena sredstva minimalna i nedovoljna, naveo KC „Ribnica“ koji za mnogo manje aktivnosti za ovu godinu ima planirano 12 miliona dinara, plus još 2 miliona za vanredne.
Aleksandar Marić

K V A K A

Geografija

   Ja sa Europskom geografijom slabo stojim. Gde je koja država u Europi naučio sam zahvaljujući istoriji istorije, pa i belosvetskoj istoriji. Kada sam proučavao kako su ono Turci krenuli da šire kulturu balkanskim državama, dakle od Marice pa preko Kosova, da bi se zadržali u Srbiji, nekoliko godina, tada sam saznao gde je Turska. Proučavajući borbu protiv Turaka, kada smo ono hteli da izvršimo genocid nad Turcima i da ih proteramo sa naših ognjišta, ne bi li se vratili na svoja. Tada su nas Austro-ugari urazumili, te smo nešto malo usporili i tako odložili genocid do pojave Đorđa Petrovića. Austrougarski frajkor ratovao je u sastavu vojske budućeg okupatora našega, e ne bi li nekako zabašurio budući pokušaj genocida nad Turcima. Tada sam na mapi pronašao gde je bila Austrougarska i gde će sve biti, pre nego što postane Austrija i Mađarska! Kada je taj isti Karađorđe, uprkos mišljenju velikih sila i naših komšija podigao ustanak (što će ga koštati kad tome dođe vreme, a ni nas neće zaboraviti i pre nego što dođe vreme, i za vreme kada dođe vreme, i za vreme kada mu vreme prođe). U tom vremenu Srbi iz Crne Gore imali su dobru volju da pomognu Srbiji, ali malo ruku a malena i snaga, te sam tako saznao gde je Crna Gora. Iako je Napoleon nameravao da osvoji Srbiju, jer Jebeš to osvajanje celog sveta ako nisi Srbiju osvojio, hteo je on to iz dobrih namera. Kulturu da nam donese, kao i Turci što su hteli, kao i Nemci, da ne nabrajam, ima dušebrižnika mnogo, što će se vekovima potvrđivati. Tada sam na mapi pronašao Francusku. Elem, kako su Nemanjići zagovnali sa Srbima i Srbijom, tako su naši susedi vazda pokušavali stvar da isprave. Koliko će Srba pri tome poginuti nisu vodili računa (osim Hrvata koji su bratski gledali da broj ubijenih pedantno upamte, da bi znali koliko još posla imaju do potpunog preobraćanja primitivnih Srba u kulturne mrtve Srbe, Srpkinje i Srpćiće. Kada smo im se ono mi izvinili što im poduhvat nije uspeo, oni su nam prijateljski rekli da ne brinemo mnogo jer svaki posao koji su započeli oni su ga i dovršili, te nema od čega da strahujemo, oni nam se ne izvinjavaju, ali obećavaju da će posao dovršiti.) Tada sam odredio gde je Hrvatska.
Vrač Pogađač

SPORT
U KK MAŠINAC NE BRINU ZA BUDUĆNOST
Mladi zaokružili celinu

KRALjEVO - Kadeti i juniori Mašinca imaju se čime pohvaliti na kraju tek završene sezone. U veoma jakim konkurencijama pokazali su kako treba igrati i izgarati na terenu i zbog čega Kraljevo zovu ,,Srpska Bolonja”.
  Miloš Ilić, plejmejker jedan od kadeta koji su se okitili prvim mestom na Regionalnom prvenstvu u Zubinom Potoku, rođen je 1995. godine, četiri godine je u Mašincu.
- Smatram da smo dobro odigrali to finale, zadovoljni smo igrom i to je kruna čitave sezone. Nadam se da ćemo i u narednoj sezoni pokazati koliko vredimo i opravdati uspeh iz Zubinog Potoka. Igram na mestu plejmejkera. Za sada je Mašinac broj jedan i svi planovi su vezani za ovaj klub. A kasnije, e to je već druga priča za neku narednu priliku.
Prva ekipa je na odmoru, ali u Mašincu se užurbano radi i kuju planovi. Mlađe kategorije su sada u prvom planu. Došlo je i njihovih pet minuta. I odista u ovom klubu se oduvek vodilo računa i davala posebna pažnja za one koji dolaze. Tako je to i ovih post prvenstvenih dana u kraljevačkim studentima.
 Dve titule u Regionalnoj ligi, a  za dva dana i jedna mini basket generacija će imati priliku da se pokaže i dokaže. To je mini basket ekipa sastavljena od dečaka rođenih 2000. godine i mlađi. To finale je sutra (15. maja)  u Kraljevu,  a pored Mašinca tu će biti Basket iz Vrnjačke Banje, Novi Pazar i Zvečan sa Kosova.  Kao domaćini očekujemo da i sa ovom generacijom budemo prvi i tako zaokružimo jednu uspešnu takmičarsku celinu.
Mašinac je jedini klub u Srbiji koji ne naplaćuje dečacima članarinu.
- Takvu smo odluku doneli davno jer imamo razumevanja  pre svega od OŠ ,,Svetozar Marković" odnosno direktorke Dragice Spajić. Trenirali smo i u kasarni u Ribnici, a sada pošto prvi tim odmara najmlađi imaju priliku da vide kako to izgleda u Hali sportova gde igraju njihovi idoli, seniorski tim. Za njih je velika stvar da u hali gledaju utakmice, a da igraju, to je pravi doživljaj - napominje Dragovan Pantelić, generalni skretar KK Mašinac.

POVOLJNO I NA GOČU
Od 28. jula do 7. avgusta uslediće odlazak na Goč gde ćemo raditi a sve u saradnji sa tamošnjim Dečjim odmaralištem.  Za razliku od nekih kampova po Srbiji to će biti veoma povoljno za naše mališane koji treniraju u klubu.

OPSTANAK PO PLANU
Prvi tim je ostvario planove s početka prvenstva. Kao i u starijem prvoligašu Slogi i njima je bio glavni cilj opstanak u ligi.
S. Petković



FUDBAL - PRVA LIGA
Sloga čeka Inđiju

KRALjEVO - Fudbaleri Sloge poraženi su u prošlom kolu od ekipe Srema sa 2:0. Pogotke za ekipu iz Sremske Mitrovice postigli su Zec u 18. i Živković u 53. minutu. Tako se Srem istom merom revanširao Slogi za jesenji poraz u Kraljevu.
Ekipa iz Sremske Mitrovice zaigrala je veoma dobro sa novim - starim trenerom Milošem Joksićem.
U nedelju kraljevačkom prvoligašu u goste dolazi ranjena ekipa Inđije koja zauzima drugo mesto na tabeli i nada se plasmanu u Super ligu.
Porac Inđijaca u prošlom kolu na svom terenu od Novog Sada zakomplikovao je situaciju pa će  gosti na Gradskom stadionu svakako želeti da nadoknade izgubljeno na svom terenu. Ipak, u Slogi su optimistički raspoloženi pred ovu utakmicu i nadaju se, baš kao i navijači, pobedi.
S. P.



BUDI LI SE KRALJEVAČKI SRPSKOLIGAŠ?!
Metalac u finišu u pravom ritmu

KRALjEVO - Fudbaleri Metalca melju svoje rivale u samoj završnici prvenstva u Srpskoj ligi Zapad. Kraljevački srpskoligaš je ostvario čak tri pobede u gostima. Počelo je u Valjevu sa Budućnošću, zatim je usledio poraz od Mačve na svom stadionu, a onda još dva trijumfa u gostima, mečevi u Požegi (Sloga) i Valjevu (Vujić voda) sa kojih se Metalac vrtio sa ukupno šest bodova. Usledila je utakmica sa direktnim rivalom u borbi za opstanak. Ta utakmica je završena bez pobednika, iako se očekivao trijumf    
   - Šanse za opstanak u ligi su sada manje jer samo jedan osvojeni bod sa ekipom iz Priboja (1:1) ne daje poseban optimizam. No, ima da se igra i sudbina Metalca nije samo u njegovim rukama. Zavisi dosta i od ostalih rezultata naročito ekipa koje se takođe bore za mesto pod suncem - kaže Slobodan Đerković, predsednik FK Metalac.
U meču sa FAP-om Metalac je poveo u 50. minutu golom Tufegdžića posle centaršuta Radovančevića. Gosti su izjednačili u 67. minutu pogotkom Nemanje Šalipura nakon asistencije Lukovca, a dva minuta kasnije odlični golman gostiju Divac zaustavio je šut Markovića iz kaznenog udarca.
U narednom kolu Metalac gostuje u Kostolcu kod Rudara.
S. Petković



ODBOJKA - POLUFINALE PRVENSTVA SRBIJE ZA JUNIORKE, 2010. GODINE
Gimnazijalac drugi, Zvezda ide u finale

KRALjEVO - Grad na Ibru bio je domaćin jedne od četiri polufinalne odbojkaške grupe za prvenstvo Srbije za Juniorke. Pored domaćina - organizatora OK Gimnazijalac na trodnevnom turniru u sportskoj sali Elektro - saobraćajne škole učestvovali su Crvena zvezda (Beograd i Leskovac. Prvog dana prvorazredno iznenađenje. Leskovac je savladao ekipu domaćina ubedljivim rezultatom 3:0 (28:26, 25:11, 25:22). Sutradan Crvena zvezda je sa pola snage rešila meč sa leskovcem sa maksimalnih 3:0 (25:7, 25:12, 25:14). Poslednjeg dana u trećem susretu protivnici su bili Gimnazijalac i beogradske crveno - bele. Pobeda je pripala Crvenoj zvezdikoja je tako ostvarila plasman za samu završnicu prvenstva Srbije za finalni turnir. Za najboljeg igrača turnira proglašena je Ana Bjelica iz Crvene zvezde.
   Pred početak poslednje utakmice pred velikim brojem gledalaca kapitenu Gimnazijalca Marini Radenković pehar za prvo mesto u Drugoj ligi uručio je Dragan Tadić delegat OS Srbije na ovom turniru.
Tekst i snimci: S. P.



KRALJEVAČKI KLUB AMERIČKOG FUDBALA NA MEĐUNARODNOJ SCENI
Vatreno krštenje na Bosforu

KRALjEVO - Mlada ekipa Kraljevo Rojal Krauns izgubila je od favorizovanih Kavalirsa 32:0 po četvrtinama (6:0, 8:0, 12:0, 6:0). Ovom pobedom turski predstavnik je uspeo da se plasira u društvo elitnih osam klubova u EFAF Čelendž kupu.

Klub američkog fudbala Kraljevo Rojal Krauns odigrao je u okviru Evropskog Čelendž kup takmičenja svoju prvu međunarodnu utakmicu. Kraljevčane je u  Istanbulu ugostio domaći tim Kavalirs.
Tokom prvog dela utakmice kraljevčani uspešno parirali turskoj ekipi, osvajali teren i uspešno se branili od ataka domaćina. Međutim, umor i neiskustvo većeg broja mladih igrača uticali su da pred kraj „padnu" u igri i izgube meč.
I pored poraza kraljevački momci iz grada na Ibru su nakon utakmice primili čestitke i priznanja od protivnika i Johanesa Vudenberga, zvaničnog delegata Evropske federacije američkog fudbala koji je tom prilikom istakao da je iznenađen odličnom igrom srpskih mladića i da kraljevački tim pred sobom ima sjajnu perspektivu. Glavni trener Kruna Goran Seničić bio je zadovoljan igrom svojih pulena.
- Momci su odigrali koliko je bilo moguće za naš mladi tim, ali i pored poraza smatram da je naš klub za samo šest godina postojanja prešao veliki put od treniranja u „borićima" na ratarskom imanju do igranja zvanične utakmice na Bosforu. Sada nam ostaje da odbranimo čast kluba i grada na predstojećoj utakmici sa timom Ankare u Kraljevu - kaže Seničić.
Za kraljevački tim nema odmora posle napornog puta i teške utakmice u gradu na Bosforu. Učešće u Evropskom takmičenju nastavlja se 23. maja u Kraljevu kada će gostovati tim Falkonsa iz Ankare, a za taj susret treba se dobro pruoemiti.

FLEG FUDBAL TURNIR U PANČEVU
   U Pančevu je trećeg dana maja održan drugi ovosezonski turnir Fleg lige Srbije. Učestvovale su ekipe Kragujevca, Kraljeva, Beogradskih Plavih Zmajeva i Pančeva. Rezultati: Prvo kolo: Kraljevo - Beograd 46:13, Kragujevac - Pančevo 32:26;Drugo kolo: Kraljevo - Kragujevac 19:0, Beograd - Pančevo 6:34; Treće. kolo: Kraljevo - Pančevo 13:23, Beograd - Kragujevac 14:38; Meč treće mesto: Beograd - Kragujevac 7:18; Finale: Kraljevo - Pančevo 12:34. Pred krunama je još jedan fleg fudbal turnir na kojem imaju šansu da osovje titulu prvaka Srbije.
S. P.