Mobing
Tadić u Kraljevu
Stečaj surova stvarnost ili iluzija opstanka firmi
Topovi će opet čuvati tajne
Nacionalni saveti imaće značajnu ulogu
Vampirizam - legenda o onostranom ili retka bolest
Uz prvu jutarnju...
Novi zakoni usvojeni na načelu održivog razvoja
Aktivni klubovi Ribolovnog saveza
Kultura, umetnost
Sport: Biciklizam, košarka, kros fudbal, odbojka

RETROVIZOR

Na snagu je stupio zakon o zabrani pušenja

   Besmislice nikada nisu nenamerne, namerne su. Nekada izgovorene sa namerom da uvrede, nekada izgovorene zbog gluposti onoga koji ih je izgovorio, a nekada zbog gluposti onoga kome su upućene.
   Invalidna misao misao je koja hoće da uvredi, omalovaži, onoga koga ne bi trebalo ni vređati niti omalovažavati. Što bi značilo da postoje ljudi koje treba i vređati i omalovažavati.
   Da! Upravo radi razlikovanja dobrih i loših. I da nas niko ne zamajava da nismo u stanju da razlikujemo dobre od loših ljudi. Da nas niko ne laže da je dobro ono što je loše, a da je loše ono što je dobro. I da nas niko ne laže da su džukele važnije od ljudi. Bilo da su džukele na dve ili na četiri noge. To što neko hoda na dve noge i sebe naziva čovekom nije garancija da ne zaslužuje da bude i vređan i omalovažavan. Ako ni zbog čega drugog, zbog toga da bismo pokazali prave vrednosti. Da bismo razlikovali onoga ko je pošteno zaradio novac, a ko se snašao da bi došao do novca.
   Naravno, postoje moralno invalidni ljudi. Sve ih je više. Ubijanjem dobrih običaja stvara se prostor za loše običaje, stvaraju se moralno invalidni ljudi. Mogu da budu Evropljani koliko god hoće, ali to ne sme da ih amnestira od toga da zabranjuju pušenje, a bacaju bombe sa osiromašenim Uranijumom. Hvala lepo! Ja živim u Evropi, nažalost! Jer je u njoj stvorena takozvana Evropska unija koja od dobrih pravi loše običaje.
   Hvala lepo! Sa njima mogu da trgujem, kada moram, i ako moram! Ali njihove vrednosti nisu i moje vrednosti: dobar običaj je dobar običaj i ako je izvan EU, loš običaj je loš običaj bez obzira da li je u EU ili ne!
   Da li su džukele na ulici ili su u nevladinim organizacijama, da li su za EU ili protiv EU, nije bitno jer su DžUKELE!
   Osiromašeni Uranijum ili pušenje? Pušenje, naravno!
   Pušenje ili EU? Pušenje, naravno!
Dimitrije Jovanović

Motivi i razlozi mobera mogu biti vrlo različiti. Neki to rade iz dosade, da bi ispunili vreme, neki iz zavisti, osvete, neki iz straha da ne budu povezani sa mobiranom osobom ili izloženi mobingu

   Na prošlonedeljnoj sednici Skupštine raspravljalo se, između ostalog, o Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu. Ministar za zapošljavanje i socijalnu politiku Rasim Ljajić, obrazlažući zakonska rešenja, rekao je da zlostavljanje na radu predstavlja zlonamerno i neprijateljsko i neetično ponašanje prema zaposlenom, i dodao da je u 95 odsto slučajeva u pitanju zlostavljanje rukovodioca prema zaposlenom, ali ima i zlostavljanja među zaposlenima, odnosno kolegama na poslu.
O mobingu, psihološkom profilu mobera, kako se izboriti sa problemima, razgovarali smo sa Božidarkom Pupavac Milićević, psihologom.

Kako je došlo do bavljenja problemom mobinga?
Smanjenje broja zaposlenih dovelo je do izražene pojave mobinga. Mobing je lepo ime za jednu ružnu i neprijatnu pojavu na radu. Kod nas su se tom pojavom među prvima počeli da bave psiholog Vera Kondić i dr Aleksandar Ilić. Osim seminara koje su držali (a koji sam i ja završila novembra 2007. godine) pojavljivali su se u medijima i u mnogim gradovima Srbije, i kroz niz zanimljivih i studioznih predavanja aktuelizovali taj problem upoznajući širu javnost sa njim. Učinili su da ono što mnogima nije jasno i shvatljivo to pojasne. Počela je da se rasvetljava jedna pojava koja je postojala, ali nismo znali njen naziv i prirodu.

Šta je to mobing?
Postoje različite definicije međutim, meni se čini najsveobuhvatnija ona objavljena u Psihološkim novinama iz novembra 2007. godine od Tima Filda: „Mobing je kompulsivna potreba da se pomeri agresija i javlja se usled osećanja neadekvatnosti (socijalne, lične, interpersonalne, profesionalne). Mobing se održava odbacivanjem odgovornosti (poricanje, kontranapad, glumljenjem žrtve) i uspeva u klimi straha, neznanja, zanemarivanja, ćutanja, negiranja, obmana, neodgovornosti, tolerisanja i čak nagrađivanja (unapređenjem) agresora“.
Reč je uzeta od Konrada Lorenca koji se bavio pručavanjem ponašanja životinja. Kod životinja agresija služi preživljavanju, one odaberu najslabiju jedinku, okruže je i napadaju, za razliku od čoveka koji to čini svojim najboljim pojedincima i kod kojeg je to iz drugih razloga i ima destruktivne posledice po žrtvu (metu) mobinga.
Hajnc Lejman, nemački psiholog živeo je i radio u Švedskoj (pozajmio je tu reč od K. Lorenca da bi opisao pojavu zlostavljanja na radnom mestu koju je počeo da istražuje devedesetih godina prošlog veka) gde je i osnovao prvu kliniku za pružanje pomoći žrtvama mobinga. Podaci iz njegovog istraživanja ukazuju da je svaka četvrta osoba izložena mobingu, a žrtve mogu postati zaposleni nezavisno od godina života, socijalnog porekla, stepena obrazovanja, spoljašnjeg izgleda, pola itd. Ono što je zanimljivo to je da po pravilu žene terorišu žene, a muškarci muškarce.

Da li mobing postoji i u razvijenim zemljama?
Da. Dešava se i kod njih, samo što je on mnogo suptilniji (tu je bitan i način, ton kojim se neko nekom obratio, kako ga je pogledao itd. i sve je to obuhvaćeno i regulisano zakonom), dok je u nerazvijenim zemljama otvoreniji, ogoljeniji, grublji.

Kako se boriti protiv mobinga?
Jedan od glavnih problema je dokazivanje mobinga, tim pre kad imamo u vidu kako sudovi kod nas funkcionišu (dugotrajnost postupaka, subjektivnost itd). Više se nadam u to da će čovek čoveku biti čovek, a ne vuk, i u onu čuvenu i jednostavnu poruku (a tako teško sprovodivu) „Budimo ljudi!“ . To bi bila i moja poruka moberima.

Koje su posledice mobinga?
Mobing se smatra patološkom društvenom pojavom koja negativno utiče na sve učesnike. Sve je veći broj ljudi koji su nezadovoljni svojim poslom, koji se žale na zamor (82%) i druge probleme izazvane mobingom: depresivnost, anksioznost, socijalnu izolovanost, posttraumatski sindrom, poremećaj sna i apetita, nagona za životom, što ponekad rezultuje suicidom. Posledice zavise od dužine trajanja, intenziteta i karakteristika žrtve. Zbog veće učestalosti grešaka u radu, povreda na radu, izostanaka sa posla, lečenja... mobing je štetan i ekonomski neopravdan i neisplativ za preduzeća i za državu u celini.

Vrste mobinga?
Jasno je da motivi mobinga nisu ekonomske prirode, već psihološke. Možemo govoriti o nekoliko vrsta: a. vertikalni (koji vrše rukovodioci, poslodavci, pa je popularniji naziv „bosing“), b. horizontalni (mobing se odvija između radnika koji su na istom nivou), v. strateški (da bi se smanjio broj radnih mesta), a u poslednje vreme sve se više govori o političkom mobingu.
Postoji „mobing praznog stola“ (kad vam se ne daje posao) i „mobing punog stola“ (kad ste pretrpani poslom). Naravno da nije dobar ni jedan, ni drugi. Kod prvog se osećate nepotrebnim, beskorisnim, vaša stručnost se ne koristi, a kod drugog zbog preopterećenosti poslom dolazi do gubitka motivacije, pada u kvalitetu rada, uprosečavanja, do pojave grešaka, a to je ono što moberi i žele.

Pominje se izraz „džak za boksovanje“?
To je osoba izložena mobingu koja postaje „vreća za udaranje“ i ne samo moberu, već i pomagačima mobera (bilo horizontalnom, bilo vertikalnom)

Zašto to rade?
Motivi i razlozi mogu biti vrlo različiti. Neki to rade iz dosade, da bi ispunili vreme, neki iz zavisti, osvete, neki iz straha da ne budu povezani sa mobiranom osobom ili izloženi mobingu. Oni se identifikuju sa agresorom. U najboljem slučaju ljudi se drže po strani. Ono što je interesantno za osobe uključene u mobing je da imaju dosta slobodnog vremena (za to vreme njihove kolege su pretrpane poslom - „mobing punog stola“) pa nalaze zanimljivim da se bave drugima na destruktivan način. U tome uživaju i vrlo su kreativne, pa je i to jedan od razloga zašto ne žele da se odreknu mobinga.
Postoje i osobe indirektno uključene u mobing, a koje možemo nazvati „mozgom“ operacije ili mobinga. One nemaju potrebu da se eksponiraju, deluju iz senke. Dovoljno im je saznanje da su „nevidljive“, moćne, tj. uticajne. Što bi rekli - samo zlo im je svrha, tj. loše posledice po druge.

Šta bi bio Vaš savet?
Ljudi iz okoline su skloni da pitaju osobu pod mobingom sa izvesnom dozom čuđenja i zluradosti „Kako baš tebe da izaberu? Što ti? Zapitaj se šta nije u redu sa tobom...“ To treće pitanje mobirana osoba ne sme nikako sebi da postavi. Ono što bi bilo poželjno da uradi je da se distancira, prikupi podatke, analizira situaciju i shvati o čemu se tu zapravo radi. Sledeći korak bi bio da potraži i pronađe razumevanje i podršku članova svoje porodice, rodbine, prijatelja (nikako da se izoluje). Treba da nađe aktivnosti koje je opuštaju, ispunjavaju joj vreme i život (čitanje, pisanje, šetnja, fizička aktivnost, rad). Važno je da osoba bude aktivna a ne pasivna, da se na pravi način bavi sobom i drugima, da ima vere i bude svesna da dok god je živa postoji rešenje, izlaz. Naravno, ukoliko to prevazilazi njene snage, treba da se obrati za stručnu pomoć (psihologu, psihijatru ili udruženju za borbu protiv mobinga).

Šta biste poručili moberima?
Moberima bih poručila da pronađu bolje, konstruktivnije i zdravije načine ostvarivanja sebe, da prepoznaju svoja negativna osećanja i motive i da ih kanališu, preusmere na pozitivan razvoj svoje ličnosti, stručno usavršavanje. Poštujući više sebe, poštovaće više i svoje radnike i saradnike i tako stvarati zdraviju radnu sredinu i uspešniji i zadovoljniji kolektiv.

MOBING U KRALjEVU?
Ne znam ni za jedan slučaj rešavanja mobinga u Kraljevu. Lično mi je poznato više slučajeva mobing ali me je naročito pogodio jedan, gde je zbog mobinga došlo do pogoršanja već postojećih zdravstvenih problema kod izuzetno dobrog stručnjaka kada je raspoređen za rad u noćnu smenu, uprkos mišljenju i preporuci lekara. On je sada invalid i pitanje je da li će se ikada vratiti na posao, dok je njegov rukovodilac i dalje na toj poziciji, zauzima značajno mesto u radnoj organizaciji (bez obzira na pritužbe i drugih radnika da i nad njima vrši mobing). Što je još gore on nema ni osećanje kajanja, krivice (s obzirom na strukturu i karakteristike ličnosti).
Značajan je procenat mobinga i u privatnim firmama gde se radnicima uskraćuje pravo na odmor (nedeljni, godišnji), na bolovanje, a prekovremeni rad se ne računa - rekla je psiholog Pupavac Milićević.
Mirjana Anđić

Tadić u Kraljevu

KRALjEVO - Predsednik Srbije Boris Tadić je u ponedeljak  boravio u Kraljevu i iskoristio priliku da poseti farmu Milana Milenkovića u Lascu i neka domaćinstva ugrožena klizištem na levoj obali Ibra, kojom prilikom je rekao da će sredstva od  prodaje Telekom-a delom biti usmerena na sanaciju od poplava.
   - Kada iz telekomunikacija u koje smo ulagali želimo da preusmerimo sredstva u puteve, železnicu i vodoprivredu onda ljudi moraju da imaju razumevanja. Prosto mi nismo bogato društvo i nemamo neograničeni pristup fondovima EU, nemamo mogućnost da dobijemo bespovratna sredstva kao neke članice EU - rekao je Tadić.
   Povodom klizišta koje ugrožava gotovo dva kilometra naseljene obale u Kraljevu, Tadić je rekao da odgovornost za nesaniranje klizišta snosi država koja decenijama nije ulagala u vodoprivredu, ali da su odgovorni i sami građani koji su lakomisleno gradili kuće na mestima na kojima to nije trebalo da čine.
   Nakon toga Tadić je prošetao gradom, a zatim se u Regionalnoj privrednoj komori susreo sa kraljevačkim privrednicima i naglasio da je nedavnim posetama Azerbejdžanu, Libiji i Gruziji direktno razgovarao o izvozu vagona iz kraljevačke proizvodnje.
   Predsednik je posetu završio obilaskom preduzeća Radijator i Amiga.
N.S.

   Čitaoci mogu postavljati pitanja i davati primedbe na rad organa lokalne samouprave, ali i predlagati kako da se određeni problemi reše. Možete nas kontaktirati mejlom redakcija@ibarske.net, telefonom na broj 327-555 ili poštom: Ibarske, Milana Toplice 1/15.
   Za ovaj broj nismo imali ni jedno pitanje, ali zahvaljujući našem vernom čitaocu objavljujemo pozitivan primer poslovnosti radnika Elektrodistribucije iz Kraljeva.

Sjajni poslednici
Pojavila se greška u radu automata kojim se određuje trajanje struje niže i više tarife. Obratili smo se Direkciji Elektrodistribucije u Kraljevu - i nadležna služba, kojom rukovodi gospodin Dragoljub Vlajić, vrlo brzo je postigla da se kvar ukloni. Sada noćnu struju dobijamo tačno od deset sati uveče do tačno šest ujutru.
Vrlo smo zahvalni divnim ljudima u Elektrodistribuciji, koji svoje obaveze od srca besprekorno obavljaju.
Dr sci. Milorad Đ. Panić sa porodicom

Stečaj surova stvarnost ili iluzija opstanka firmi

Već od 1. juna nestaće bar 9.500 pravnih subjekata u kojima je, zvanično, na platnom spisku najmanje 45.000 ljudi. U Privrednom sudu u Kraljevu kažu da je shodno pokrivenosti ove institucije broj firmi koji su u procesu na ovom terenu 580

KRALjEVO - Interesovanje poverilaca za pokretanje stečaja kod firmi, udruženja ili zadruga čiji su računi duže od tri godine u blokadi i koji su „kandidati“ da 1. juna nestanu iz privrednog života Srbije, simbolično je - potvrđeno je u većini privrednih sudova. Zasad je u 17 privrednih sudova pokrenut predstečajni postupak za ukupno 10.977 firmi, udruženja, zadruga i sportskih društava.
   - U slučaju da se do 1. juna ne jave poverioci i ne uplate predujam za pokretanje stečaja, ne podnesu plan reorganizacije ili bar na jedan dan odblokiraju račun, za sva ova pravna lica sledi automatski stečaj - kaže Sonja Stojanović sekretar Privrednog suda u Kraljevu.
   To znači da se istog dana nad tim pravnim licem otvara stečajni postupak i okončava brisanjem iz registra, ističu u Privrednom sudu. U grupi „kandidata“ za automatski stečaj najviše je društava sa ograničenom odgovornošću (6.100), ortačkih društava (614), akcionarskih društava 304. U pripremi za likvidaciju je i 181 zemljoradnička zadruga, ali i 495 udruženja građana, 181 društvena organizacija i 30 političkih organizacija. Na teritoriji samog Kraljeva taj broj je oko 150.
   - Reč je o firmama čiji su računi više od tri godine, zbog neplaćenih potraživanja, blokirani i, shodno Zakonu o stečaju, predstoje dogovori poverilaca i predstavnika tih preduzeća kao dužnika o budućoj sudbini nelikvidnih - kaže sekretarka Privrednog suda u gradu.
   U Privrednom sudu veruju da bar polovina neće dalje u proces stečaja, jer nemaju ni radnika ni imovine. Zatim, jedan broj poverilaca i dužnika neće biti ni zainteresovan za nastavak stečaja, jer predujam za taj posao kod suda staje od 30.000 do 50.000 dinara pa će preostala, uglavnom manje vredna, imovina biti direktno data državi. Nadležni sudovi preuzeli su sve predmete sa spiska Narodne banke Srbije i obavestili poverioce da imaju rok od dva meseca da polože predujam i, eventualno, spasu pravno lice od brisanja iz privrednog registra.
   Na spisku onih koje očekuje nestanak iz privrednog života ponajviše je onih koje su već dugo neaktivne ili su otvorene samo kako bi se završio neki konkretan posao. Pred brisanjem su i nekad čuvene srpske firme - Magnohrom, ili Raška koja je u blokadi više od 4850 dana. Zakon o stečaju predviđa da se imovina koju, eventualno, poseduje firma koja se briše iz privrednog registra „preknjiži“ i postane vlasništvo Republike Srbije. Iz Narodne banke Srbije će privrednim sudovima stići novi spisak pravnih lica koja su u proteklih mesec dana ispunila uslov za otvaranje automatskog stečaja, odnosno čiji su računi u blokadi duže od tri godine. Naravno, spisak potencijalnih kandidata nije definitivan. Shodno procesu koji se sprovodi interesantno je i da postoji na istom području svega 11 stečajnih upravnika koji su licencirani od strane Agencije za privatizaciju. Kako god, od 1. juna imaćemo za mnoge jasniju sliku. Pregledom liste pristigle na adresu Suda od Narodne banke bilo je pravo iznenađenje videti i neke firme za koje javnost smatra da odavno ne postoje.
Sonja Cvetković.

Da li će zanat biti u Srbiji i dalje zlatan?

KRALjEVO - U Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo predstavljen je prednacrt zakona o zanatstvu. Da bi i na koji način zakon pomogao novom preduzetništvu, sugestije su uputili i sami učesnici skupa. Osim toga dati su i rezultati  o korišćenju servisa namenjenim privredi.

   Prednacrt zakona o zanatstvu između ostalog, treba da odredi delatnosti koje mogu da se označe kao zanat, kao i uvođenje kriterijuma o uslovima obavljanja zanata. Predviđa se i uvođenje licenci za obavljanje zanatske delatnosti, obavezno članstvo u zanatskim komorama kao i to da se bez završene srednje škole i položenog državnog ispita neće moći dobiti zanatska licenca.
   - Dobro je što postoje javne rasprave o prednacrtu zakona o zanatstvu, koje se organizuju po regionima i što su tekstopisci zakona spremni na dijalog - rekao je Svetozar Babić, rukovodilac službe Zajednice preduzetnika PK Srbije i izrazio očekivanje da će biti prihvaćeni svi konstruktivni predlozi zanatlija, jer bi u suprotnom bilo reči o „pravnom nasilju“.
   Babić očekuje da će zanatlije i preduzetnici, njih oko 900.000, koliko ih se u Srbiji bavi tim poslom, na kraju dobiti dobar zakon koji će im donositi korist, a ne štetu.
      Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Srbije, Dragan Janjić najavio je da će Nacrt zakona o zanatstvu biti upućen u skupštinsku proceduru na jesen. Cilj tog dokumenta je regulisanje oblasti zanatstva i određivanje delatnosti koje mogu da se označe kao zanat, kao i uvođenje kriterijuma za obavljanje zanata.
   - Trenutno se radi na sertifikovanju zanata, pri čemu će zanatlije imati niz beneficija, počev od stimulativnih mera koje se odnose na poreze i doprinose, pa do nižih firmarina i dobijanja poslovnog prostora po povoljnim uslovima. Nije dobro što prednacrt tog zakona predviđa stvaranje paralelnih institucija, zanatskih komora i nova finansijska opterećenja za zanatlije, kao što su članarine i plaćanje za izdavanje licenci. PKS može, kroz regionalne, pokrajinske komore ceo taj posao da uradi i bez troškova koji bi trpele zanatlije - rekao nam je Svetozar Babić.
   Takođe je, prema njegovom mišljenju, potpuno neprihvatljivo da se zanatske komore finasiraju iz budžeta, kako je predviđeno prednacrtom zakona o zanatstvu, u kome se istovremeno ističe i da su te komore samoodržive i da se finansiraju iz članarine i od izdavanja licenci, što je neusaglašeno sa prethodnom tvrdnjom.
   Iz zajednice preduzetnika Srbije ocenjuju da će Zakon o zanatstvu biti temelj za strukturne reforme u Srbiji. To je jedini praktični zakon koji je usmeren ka privredi i sektoru malih i srednjih preduzeća, zbog čega smatraju da će usvajanje ovog dokumenta rešiti problem nelegalnog rada ili rada u sivoj i crnoj zoni usluga,
    Srbija je jedina zemlja u regionu koja još nije usvojila Zakon o zanatstvu. Članovi Zajednice preduzetnika PKS ponovili su da je jedinstven stav zanatlija i preduzetnika da je neophodno doneti novi Zakon o zanatstvu, koji bi regulisao tu delatnost, ali i istakli da ponuđeni dokument za javnu raspravu ne vodi računa o potrebama i interesima zanatstva, zanatlija i građana koji koriste njihove usluge, jer se njime uvode novi nameti za zanatlije i predviđa stvaranje paralelnog komorskog sistema.
Sonja Cvetković

Topovi će opet čuvati tajne

Trešnjevi topovi nekad služili za ratovanje, danas za merak i ukras

KRALjEVO - Zahvaljujući Živomiru Đokoviću iz Lađevaca koji je svojim umećem uspeo da napravi gotovo identično oružje koje je nekada bilo najjačeg ubojitog dejstva, topovi iz vremena Karađorđevića ponovo su oživeli i postaće predmet znatiželje mnogih koji pohode etno prostore.
Sve je počelo pre petnaest godina na Veselom spustu kada je jedan ovakav top označio početak regate na Ibru. Tada, ali i danas prepoznatljivi Lađevački gusari su želeli da budu nešto drugačiji od ostalih splavara.
- Trebalo je na Ibru da imamo nešto novo. Imali smo drveni opanak u obliku splava, pa smo opet hteli da budemo drugačiji i atraktivniji. Ispalili smo taj pluton i na taj način svake godine krećemo niz Ibar. Ispostavilo se da kasnije i drugi žele na svojim splavovima da imaju ovaj interesantan top - kaže Đoković.
U Srbiji se odvajkada uz pucanj  proslavljalo, ali i vojevalo u mnogim bitkama. Danas su ovakvi primeri u mnogim muzejima nemi svedoci vremena istorije Srba.   
U početku je Živomir izradu ovih topova, spajajući  lepotu prirode i  očuvanja tradicije, više video kao izazov svog zanata ne sluteći da će Karađorđevi topovi imati sve više interesenata.
- Družimo se sa našim prijateljima širom Srbije, ali i dalje. Tako je bilo između ostalog i na Drini, Tari, Bajina Bašta nas uvek rado dočekuje. Tu su i naši Šapčani. Pročulo se vremenom, ljudi vide i žele da jedan ovako vredan predmet imaju - kaže naš sagovornik.
Do sada ih je napravio dvadesetak, uglavnom za prijatelje u Srbiji. Tajne u izradi nema, osim da se mora voditi računa o odabiru drveta i dobrim okovima. Lepota trešnjevog drveta tek u svojoj  punoj obradi dolazi do izražaja. Sklapanje ovog naoružanja nije bilo teško jer su svi na kraju pritekli u pomoć.
- Treba dobrih nedelju dana da bi se jedan top napravio. Radi se i po dvanaest sati na njemu. Sve treba više puta proveriti, kao da iznova pravim nešto novo. Postoje i lakši modeli, ali ovaj je onaj pravi Karađorđev! Naravno da gusari priteknu u pomoć, možda samo izgledaju opasno, ali smo zaista drugari. Vole i oni stvari koje su od tradicije, neki imaju i stare kubure - sa ponosom ističe Živomir.
Punjenje ovih ubojitih lepotana vratilo nas je u vreme naše prošlosti. Ponosan na svoj rad baš kao i njegovi drugari, Lađevački gusari su nam demonstrirali da sa ovim plotunom nema šale. Svi su kao po naredbi, označili početak svog bitisanja. Nakon probe završiće u jednom etno prostoru.
- Četiri topa će ići kod mog prijatelja Mila u Prijepolje. Ima etno prostor koji je kao muzej, kaže čovek,  oće da mu po jedan bude na svakoj strani sveta u dvorištu, a lepo jeste. Ovaj peti završiće najverovatnije u Šapcu - opušteno nakon probe, kaže nam Živomir.
Da bi ovaj top oživeo potrebno je na njemu raditi, kao što smo od Žika čuli, dobrih nedelju dana. Šablonskog merenja nema tako da se više puta proverava pozicija svakog navoja koji povezuje konačni izgled. Koliko će tajni ovi topovi čuvati ne znamo, ali sigurno zaslužuju da se ponude i van granica Srbije, naravno kao vredni umetnički predmeti. Na kraju smo saznali i da su Gusari iz Lađevaca i humanisti, te tako pozivaju sve ljude dobre volje da 23. sa njima u Lađevcima dođu i daju krv. Kažu od topova su na žalost neki prolivali krv, ovi danas služe radi zadovoljstva koji pričinjava ljudima, a najveće zadovoljstvo je raditi stvari koje voliš i biti u prilici da pomogneš i drugima. 
Sonja Cvetković

Izgradnja spomen parka u Ušću

UŠĆE - U centru Ušća pored spomen česme učesnicima Drugog svetskog rata, nevladina organizacija palih boraca u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije u periodu od 1992. do 1999. godine počela je realizacija izgradnje spomen obeležja za sedam poginulih boraca sa ušćanskog kraja.
   Realizacija ovog programa je usledila posle višegodišnjih upornih nastojanja porodica poginulih boraca koji su Direkciji za izgradnju grada Kraljeva dostavili svu potrebnu  dokumentaciju radi realizacije ovog posla.
   Spomen obeležje će obuhvatiti postojeću česmu i imaće digitalni sat, pešačke staze, parkovske klube, kandelabre, niske i visoke svetiljke, ograde sa reklamnim panoima, stub za odmor od oblog drveta.
   Kompletnu projektnu dokumentaciju je uradila direkcija za izgradnju  i odobrila odgovarajuća potrebna sredstva. Pored Direkcije sredstva za izradu ovog spomen obeležja obezbedila je i privreda Ušća kao i odgovarajuće ustanove i proivođači ploča studeničkog kraja.
   Završetak ovog programa predviđen je za kraj avgusta kada će se evocirati uspomene na poginule u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od Hrvatske do Kosova.
   Na ratiništima su poginuli: Darko Košanin, Ivan Beočanin, Radosav Erac, Bojan Baltić, Vule Planojević, Nenad Erdoglija i Srđan Košanin.
   Izgradnja spomen obeležja neće vratiti porodicama sinove i očeve, ali će se time ublažiti bol i patnja jer će ovo spomen obeležje uvek podsećati na ove mlade ljude koji su svoj život dali u najlepšem cvetu svoje mladosti za slobodu svog naroda.
Slavoljub Mladenović

Aktivna nastava u prirodi

UŠĆE - Po najnovijem programu vaspitno obrazovnog programa iz aktivne nastave, na platou osnovne škole u Studenici održana je višečasovna nastava za učenike kraljevačkih osnovnih škola i učenika osnovne škole „Stefan Nemanja“ iz Studenice.
   Goste iz svih osnovnih škola iz Kraljeva predvodio je Vladan Seizović, prosvetni savetnik iz Kraljeva, a Studenicu je izabrao zbog njene lepote i biosfere područja Golije.
   Cilj ovakve nastave je da se razvijaju saradnički odnosi, zdrav takmičarski duh, kao i istraživanje i pretraživanje potrebnih znanja i umeća, a posebno da se razviju pozitivne navike sa fleksibilnim mišljenjima.
   Ogledne nastavne časove učenici su odradili u tradicionalnoj narodnoj nošnji sa velikim zalaganjima i interesovanjima, a nastavu je održao profesor razredne nastave Velibor Andrić uz veliku podršku stručnog aktiva za razrednu nastavu.
   Da susret učenika škola bude još lepši domaćini su se prema rečima profesora Srećka Dražovića postarali da naprave i mali kulturno umetnički program.
Slavoljub Mladenović

NAČELNIK ĆE UBUDUĆE PRIMATI  VRNJČANE U KABINETU PREDSEDNIKA OPŠTINE
Zakazivanje kod načelnika

VRNjAČKA BANjA - Načelnik Raškog upravnog okruga Mateja Mijatović, zbog velikog broja građana Vrnjačke opštine, koji su dolazili kod njega u Kraljevo, tražeći savete i zaštitu, da bi probleme uspešnije rešili i skratili putne troškove, odlučio da svakog ponedeljka od 14 do 16 časova primi i razgovara sa građanima.

   Stranke će primati u kabinetu predsednika opštine posle obaveznog zakazivanja kod sekretarice predsednika opštine. Mnogi su ovakav gest dobre volje u Vrnjačkoj Banji ocenili pozitivno i pohvalili načelnika koji je i kao predsednik SO Vrnjačka Banja dao veliki doprinos u realizaciji planiranih aktivnosti.
Dragan Ivanović

INTERVJU: TOMAS MOR, ZAMENIK ŠEFA MISIJE OEBS-A U SRBIJI
Nacionalni saveti imaće značajnu ulogu

NOVI PAZAR - Bošnjačka lista, Bošnjački preporod i Bošnjačka kulturna zajednica su tri liste prijavljene za predstojeće izbore za Bošnjački nacionalni savet, koji su zakazani za 6. jun. Zamenik ambasadora OEBS-a Tomas Mor ističe da su predstojeći  izbori za nacionalne savete veoma značajni, jer će preko tih institucija nacionalne manjine moći da ostvaruju mnoga svoja prava.

Zašto se Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) uključila u čitavu priču oko izbora za nacionalne savete u Srbiji?
- Po našem mišljenju nacionalni manjinski saveti pružaju, definitivno, kompetencije manjinama, koje im pomažu da se uključe u društveni život svoje zemlje, ali i celoj Srbiji da se uspešnije uključi u evropske procese. Na primer, nacionalni manjinski saveti su kompetentni na polju obrazovanja. Obrazovanje je jedan od osnovnih motiva, odnosno polazišta za bilo koju nacionalnu ili etničku grupu. Ne samo OEBS već i vlada Sjedinjenih američkih država i Evropska unija su podržale Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije u celom ovom procesu izbora nacionalnih manjina.

Šta je cilj sastanka sa urednicima medija i predstavnicima izbornih lista, koji ste organizovali u Novom Pazaru?
- Sastanak je organizovan sa ciljem da predstavnici sve tri liste kažu svojim građanima na koji način i na kojim poljima će popraviti njihove živote, a s druge strane da ovdašnje medijske kuće pokažu svim listama da će se one u celokupnoj kampanji objektivno i neutralno odnositi prema svakoj od njih. U prethodne dve godine koliko u Novom Pazaru postoji Trening centar OEBS-a mi smo pomagali raznim institucijama da se uključe u društvene procese, a to ćemo činiti i u naredne dve godine. Pomažemo i medijima da dostignu neki nivo objektivnosti.

Na šta mediji i političari trebaju da obrate pažnju u izbornim kampanjama?
- Manjinski saveti su zaduženi da ostvaraju svoje aktivnosti u četiri oblasti, a to su: obrazovanje, kultura, jezik i informisanje. Mediji i političari trebaju da obrate pažnju na to šta svaka od listi nudi građanima u okviru tih ingerencija. Dakle, ne samo na neke prazne nacionalne pozive, već da to bude ponuda pravih aktivnosti, koje će se ostvarivati u toku predstojeće 4 godine.

Koliko je bitno da mediji i novinari izveštavaju objektivno u toku izborne kampanje za nacionalne savete, koja je u toku?
- To je uvek glavna uloga medija, da budu objektivni i neutralni. Tako i u toku ovih izbora svaka od tri liste treba da bude jednako zastupljena.

Kakvu ulogu saveti nacionalnih manjina trebaju da imaju u društvenom životu?
- Ovo je jedan potpuno novi zakon o samim izborima za manjinska veća. Koliko ja razumem u ovom regionu postoji puno društvenih pitanja. Na samim građanima, Bošnjacima, je da odrede koje to društvene aktivnosti mogu da ostvare preko saveta.

Da li će OEBS pratiti i same izbore 6. juna?
- Mi se nadamo da ćemo biti prisutni i u Novom Pazaru i u nekim drugim opštinama u Sandžaku, pre svega s ciljem da vidimo kako ceo izborni dan teče i kakva je izlaznost.
Zoran Maksimović

Srpska jela i vitezovi

RAŠKA - U porti manastira Gradac održana je tradicionalna kulturna manifestacija „Dani kraljice Jelene“, koja je ove godine okupila veliki broj posetilaca iz Raške oblasti.

   Posle uobičajene liturgije, izvedena je predstava „Srbija u vreme kralja Uroša i kraljice Jelene“ koju su odigrali mladi glumci Danijel Kovačević, Ivan Marković i Evgenija Eškina - Kovačević, a u programu su nastupili i članovi viteškog društva „SVIBOR“, koji su prikazali borilačke veštine srednjevekovnih vitezova.

   Bogati kulturno umetnički program upotpunili su i muzički sastavi „Zlatopis“ i duo „Brnča“, kao i kulturno-umetničko društvo „Brvenica“ koje se predstavilo zdravicama, narodnim pesmama i igrama.
N. Gajtanović

NOVI PAZAR/RAŠKA - Počeci rada današnje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Novog Pazara datiraju još od septembra 1968. godine kada je pri Radničkom univerzitetu „Oslobođenje“ u Novom Pazaru počelo da radi izdvojeno odeljenje Osnovne muzičke škole „Stevan Hristić“ iz Kruševca, upisujući pri tom 40 učenika na tri odseka: harmonika, klavir i violina.
   Nakon 15 godina rada, 26. aprila 1983. godine formirana je Škola za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „Stevan Mokranjac“. Od 19. septembra 1990. god. Muzička škola u svom sastavu zvanično dobija izdvojeno odeljenje u Raški, koje od samog početka rada ima prostornih problema.
   Direktorka muzičke škole Slavica Mojsilović navodi da je ova škola uvek imala solidne rezultate na svim takmičenjima, a i ove godine je na Festivalu muzičkih i baletskih škola u Senti od 5-11. maja bilo odličnih rezultata, iako je učestvovalo 57 muzičkih škola.
   - Naša učenica Anja Pavlović na violini osvojila je prvu nagradu. Duo gitara, u sastavu Veida Sadović i Haris Vranjković je osvojio drugu nagradu. Elmedin Lubura na klarinetu takođe drugu nagradu. Treću nagradu na harmonici osvojila je Danijela Radanović i na klaviru Sofija Jovanović iz izdvojenog odeljenja u Raški takođe treću nagradu. Zahvaljujući dobrom nastupu ekipe naša škola „Stevan Mokranjac“ je dobila drugu nagradu u celokupnom plasmanu, što je veoma dobar uspeh - kaže nam direktorka Mojsilović.
   U razgovoru sa trećeplasiranom Sofijom Jovanović odličnom učenicom šestog razreda OŠ „Sutjeska“ i učenicom četvrte godine muzičke škole saznali smo da je na takmičenju bila velika konkurencija, ali su ona i njeni drugari pokazali svoje znanje i muzičku obdarenost.
   - Sviram u klasi nastavnika Vukosava Pavićevića i zadovoljni smo postignutim uspehom, mada uvek može bolje. Meni je ovo najveće takmičenje do sada i mislim da bi rezultati bili još bolji da imamo svoje prostorije u kojima bi više učili i vešbali - kaže Sofija mlada pijanistkinja iz Raške.
   - U pravu je Sofija, uz bolje uslove rada sigurno bi imali i bolje rezultate, pa ako ne postoji mogućnost za boljim prostorom, mogao bi se barem postojeći prostor u zgradi Zemljoradničke zadruge „Raška“ adaptirati, jer krov zgrade prokišnjava. Svakako moram napomenuti i strme stepenice koje su jako rizične i već nekoliko puta smo imali padove dece. Još jedna jako bitna činjenica je da bi adekvatim rešenjem prostornog problema ovo izdvojeno odeljenje imalo kapaciteta da vremenom preraste u samostalnu vaspitnu ustanovu čime bi Raška sigurno puno dobila - na kraju razgovora kaže ambiciozna direktorka MŠ „Stevan Mokranjac“ Slavica Mojsilović. 
Dragana Matović

VRNjAČKA BANjA - Uporedo sa drugim planiranim aktivnostima vrnjački Crveni krst uspešno je realizovao u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi niz akcija dobrovoljnog davanja krvi. U sedam organizovanih akcija obezbeđeno je preko 340 jedinica, a preko 20 jedinica obezbeđeno je učešćem vrnjačkih humanista u organizovanim akcijama širom Srbije.
   - Učestvovali smo i u akcijama pomoći srbima na Kosovu i Metohiji u Gračanici. Sa zadovoljstvom kažem da smo u prošloj godini imali 103 nova davalaca krvi. Imali smo uspešnu organizaciju sa osnovnim i srednjim školama na konkursu „Krv život znači“ najbolji radovi učenika su u Crvenom krstu Srbije i očekujemo da neko od tih naših učenika dobije nagradu za svoj rad. Za četiri meseca ove godine obezbedili smo 236 jedinica krvi pre svega zahvaljujući angažovanju naše organizacije, Koordinacionom odboru dobrovoljnih davalaca krvi i velikom broju humanih ljudi - kaže tim povodom sekretar ove vrnjačke organizacije Slobodan Dišović.
  Dišović se svima njima srdačno zahvalio na učešću i iskazanoj humanosti i napomenuo da su u organizovanim akcijama učestvovali i učenici Ugostiteljsko turističke škole i Gimnazije, meštani sela Lipova i tim povodom prikupljeno je 23 jedinice krvi, a 18 njih su po prvi put dali dragocenu tečnost.
   - Mi ćemo povodom svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi 14. juna ove godine, organizovati prigodnu sveča-nost, na kojoj ćemo uručiti priznanja. Odlukom Skupštine Crvenog krsta nagradu će dobiti Društvo dobrovoljnih davalaca krvi povodom dana opštine Vrnjačka Banja - rekao je na kraju Slobodan Dišović.
Dragan Ivanović

ISTRAŽUJEMO - DA LI SE LJUDSKA VRSTA JOŠ JEDNOM OGREŠILA O BOLESNE OSOBE?
Vampirizam - legenda o onostranom ili retka bolest

Grof Drakula nije bio jedini plemić za koga se pretpostavlja da je bolovao od porfirije. U Engleskoj su pripadnici viših slojeva neretko viđani kako noću hodaju ulicama obliveni krvlju. Razlog tome mogla je biti porfirija, ili je nešto drugo bilo u pitanju?

   Iskonsko ljudski strah od nepoznatog, u koji spada i strah od bolesti, telesnih i duhovnih, možda je ljude po ko zna koji put, naterao da iz svojih redova izopšte one koji nisu zdravi. Ovog puta nije reč o psihičkim bolesnicima niti onima koji imaju AIDS. Reč je o osobama koje pate od bolesti zvane porfirija, kojih je do sada prijavljeno tek oko 130.
Simptomi bolesti su razlog što obolele od porfirije ljudi vekovima izopštavaju. Očnjaci koji su značajno duži od drugih zuba, bleda ili jako crvena boja kože, alergija na sunce zbog čega oboleli mogu da šetaju samo noću, pojačana dlakavost tela i lica… Bolesnici pate od hronične anemije, a moguće je i da su se najbogatiji lečili pijenjem krvi.
Koliko su ovi simptomi bili za ljude užasni, najbolji svedok je legenda o grofu Drakuli, te niz filmova, kako o njemu, tako i o onima kojima je pijenje krvi živih bića samo bila inspiracija.

Istražujemo da li je vekovima reč samo o bolesti ili je ipak reč o onostranom. 

Grof Drakula - jedan od izopštenih?
   Ne postoji osoba koja nikada nije čula za istorijskog grofa Drakulu, rumunskog nacionalnog junaka koji se borio protiv Turaka. Vlad Cepeš, odnosno grof Drakula „zaradio“ je nadimak Cepeš zbog surovih naredbi da se zarobljeni Turci nabiju na oštre drvene kolce, katkad istovremeno do 50 ljudi. U jednom od okršaja, Turci Cepeša ubijaju, ali priča o njemu tek tada počinje. Ostali su i portreti na kojima se vidi muškarac sa velikim crnim podočnjacima, podbuhlim obrazima i bolešljivo bledim tenom. Klasičan izgled vampira. Ili klasičan izgled obolele osobe?
   Dr Tomas Mekdevit, lekar iz Ajdaha, upozorio je 1985. godine na mogućnost da je i vlaški tiranin možda patio od porfirije. Zaključak pomenutog lekara bio je da se ova bolest često javljala i kod drugih plemića, ponajviše zbog mnogih brakova među rođacima. Roditelji koji su imali porfiriju su u brakovima sa bliskim srodnicima prenosili bolest svojoj deci češće nego u drugom delu populacije.
   Grof Drakula nije bio jedini plemić za koga se pretpostavlja da je bolovao od porfirije. U Engleskoj su pripadnici viših slojeva neretko viđani kako noću hodaju ulicama obliveni krvlju, svedoče spisi iz tog vremena. Razlog tome mogla je biti porfirija, koja je dijagnostifikovana tek u 19. veku, a koja se ponekad naziva kraljevska bolest. Veruje se da su brojni plemići pa čak i pripadnici britanske monarhije bolovali od nje. Smatra se da su porfirijom bili pogođeni kraljica Meri od Škotske, kralj Džejms I, Džordž III, Džordž IV i njegova ćerka princeza Šarlot, kraljica Viktorija… Zbog neuroloških simptoma smatralo se da članovi kraljevske porodice boluju od psihijatrijske bolesti. Pre 13 godina tri su naučnika dobila dozvolu da otvore grob princeze Šarlot koja je u svojim pismima opisivala jake bolove u stomaku, smanjenu pokretljivost, tamno crvenu mokraću i mehure na licu. DNA testiranjem ostataka kostiju dokazano je da je princeza bolovala od porfirije.

Bolest porfirija ili vampirizam?
Reč je o bolesti koja se zove porfirija (porphyria). Reč je zapravo o nekoliko bolesti, najmanje osam, kojima je zajedničko nakupljanje materije porfin u organizmu. Porfin služi za stvaranje hemoglobina, koji je deo crvenih krvnih zrnaca, služi za prenos kiseonika, a takođe krvi daje crvenu boju. Svako telo ga ima u određenim količinama, problem nastaje kada dođe do nakupljanja. Porfirija utiče na nervni sistem i kožu. Uzrokuje bol u grudima, grčenje mišića, slabost i nemoć, halucinacije, nervne napade, ljubičastu boju urina te mentalne poremećaje poput depresije, paranoje i anksioznosti.
Uticaj bolesti na kožu izaziva svrab, čireve i alergiju na sunce. Napadi ove bolesti mogu biti izazvani i pokrenuti nekim drogama i lekovima, kao i preteranim boravljenjem na suncu. Oboleli od porfirije ne smeju da konzumiraju beli luk, zbog nekih njegovih sastojaka. Osobe koje boluju od ove bolesti razvijaju jaku alergiju na sunčevu svetlost pa ne smeju po danu izlaziti. Tada su bolesnici prinuđeni da izlaze samo noću, što im daje obeležja vampira iz legendi. Ova bolest takođe utiče na kosti i zube, ali i na desni koje se povlače te očnjaci dolaze u prvi plan. Kasnije opada kosa, a na drugim delovima tela izrastaju dlake.
Porfirija je retka bolest pa se još uvek ne zna mnogo o njoj. Postoji samo oko 130 prijavljenih slučajeva u celom svetu. Još uvek nije izlečiva, iako postoje lekovi za suzbijanje napada. Bolest je nasledna. Ako su obolela oba roditelja, oboleće i dete. Ako je bolestan samo jedan, dete je prenosilac, ali postoji mogućnost da oboli usled recimo jakog stresa. Ako dete koje ima porfiriju ugrize brata ili sestru koji je samo prenosilac, što je za dete vrlo stresno, simptomi se i kod njih mogu pojaviti. Da li je ovo priča o vampirima?

SAVA SAVANOVIĆ JE MOGAO POSTATI SRPSKI BREND - A NIJE!
Rumuni su znali da kao svoj najbolji brend prodaju svetu vampira Drakulu - svog grofa Vlada Cepeša i da od Transilvanije naprave svetsku turističku atrakciju. Prvi srpski vampir Sava Savanović, kome je poznati srpski pripovedač Milovan Glišić posvetio pripovetku po kojoj je snimljen i kultni horor film „Leptirica“, nije nikada postao srpski brend - a itekako je to mogao biti.

PRVI VAMPIR - BEOGRAĐANIN
Istorija priča o vampirima nije, ipak, počela sa Vladom Cepešom. Za reč vampir smatra se da potiče iz srpskog jezika i znači piti, piti krv. U engleskom jeziku reč „vampire“ prvi put se spominje u „London Journal“ četvrtog maja 1732. Te godine objavljen je tekst i prevod izveštaja vojnog lekara Džona Flukingera u kojem opisuje slučaj Arnolda Paolea, srpskog vampira koji je proširio zarazu u području Beograda. Događaji su se zbili 1727-1728. godine u selu u blizini Beograda. Epidemija je potrajala sve do 1732. Preko Flakingerovog izveštaja slučaj je dospeo u širu javnost. Lekar stiže u Beograd 1732. gde pronalazi nekoliko vampirskih slučajeva. Arnold, koji je bio prenosilac zaraze, vratio se u rodno selo iz vojske, a bio je stacioniran u Grčkoj. Oženio se Minom, devojkom iz komšiluka, ali je stalno imao osećaj da je proklet i na kraju priznao supruzi za susret sa vampirom u Grčkoj. Siroti mladić je uništio stvorenje i otišao iz vojske, ali se zarazio. Nedugo posle ispovesti, mladić umire nesrećnim slučajem. Mesec dana posle njegove smrti počinju se širiti glasine da je viđen kako luta mestom. Vlasti su došle iz Beograda i ekshumirale telo koje je bilo pomereno u kovčegu, usta otvorena i natopljena krvlju. Nesrećnika su posuli belim lukom i zabili mu kolac kroz srce, pri čemu je leš ispustio užasavajući krik. Još četiri susedna leša su iskopana, iste metode primenjene i na njima, pre nego što su sva tela spaljena. To je zaustavilo prikaze i napade. Nekoliko je osoba umrlo od velikog gubitka krvi pre nego su se vlasti ponovo zabrinule i zainteresovale za slučaj.
Ovog puta radilo se o jednoj desetogodišnjoj devojčici, sedamnaestogodišnjoj devojci i seljaku Stanku, za koje je potvrđeno da su vampiri. Odsečene su im glave i tela spaljena, a pepeo bačen u Moravu. Zaraza je zaustavljena te 1732. godine, stoji u izveštajima iz tog vremena. Bitno je naglasiti - zaraza!

ZAŠTO PIJU KRV?
Oboleli od porfirije pate i od hronične anemije koja zahteva transfuziju. U 18. veku ljudi su se, mada je to bezuspešno, pokušavali lečiti krvavim proizvodima, pa su žrtve porfirije mogle da preduzmu samolečenje pijenjem krvi drugih ljudi. To su mogli da rade ljudi iznad zakona, ljudi koji su mogli da budu vlasnici drugih ljudi. Oni najbogatiji.
M.R.

   Muška bokvica sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju moć u lečenju oboljenja disajnih organa. Prirodni je lek za astmu, upalu bronhija, kašalj, a koristi se čak i kod tuberkuloze pluća. Za lek se najviše koristi list za pripremu obloga. Sveže izgnječeno lišće služi kao obloga za mesto uboda insekata. Čaj od listova bokvice treba piti što je moguće topliji.
   Kopriva je izuzetno bogata belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom. Za lek se skuplja korenje (u proleće i jesen), listovi (u proleće), a cela biljka, tj stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu. Čaj od cele biljke dobar je protiv bronhitisa, čisti želudac, jetru i creva, a dobar je lek i protiv anemije, šuljeva, žutice, malarije. Pored toga pospešuje varenje, smanjuje uzrujanost i nesanicu. Kopriva se koristi kao prirodni lek kod oboljenja jetre, kamena u bubregu, za čišćenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, za zarastanje rana.
   Vrkuta ili gospin plašt, virak, samim nazivom govori da može biti od velike pomoći ženama. Dobra je protiv bolnih menstruacija (koje i reguliše), kako pubertetskih (sa hajdučkom travom u razmeri 1:1) tako i klimakteričnih tegoba, kao i protiv pojačanog sekreta. Ova biljka skuplja i zateže tkivo, potpomaže izbacivanje vode iz organizma, jača srčani mišić, deluje protiv mišićne slabosti.
   U mnoštvu lekovitih biljaka kim, posebno crni (nigella sativa), zaslužuje naročitu pažnju. Zahvaljujući laboratorijskim testovima nemačkog doktora Šlaihera, ova začinska biljka pokazala je da poseduje mnogobrojna lekovita svojstva: podizanje opšteg imuniteta organizma, pozitivan efekat na obolela pluća, blagotvorno delovanje kod astmatičara, povoljan uticaj na dermatološke probleme (posebno kod atipičnog ekcema), zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina, samo su neka od vrednih svojstava. Sadrži čak 35 odsto čvrstog ulja, a sa alkaloidima i ostalim sastojcima, od kojih neki još nisu odgonetnuti, biljka je jedinstvena. Visok sadržaj polinezasićenih masnih kiselina, posebno linoleinska, stimuliše proizvodnju hormona. Pokazuje jako bronhoopuštajuće dejstvo i ima terapijsko delovanje kod alergijske astme. Iako postoje mnogobrojni oblici nigelle, samo nigella sativa ima navedena svojstva, kažu u Institutu za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ u Beogradu. Njegova lekovita svojstva poznata su vekovima, a o tome svedoče zapisi, kao i boca ulja iz grobnice faraona Tutankamona. Korišćen je kao začin, protiv alergija, upala, za jačanje metabolizma i boljeg izlučivanja tečnosti iz organizma.

Od mitskog do savremenog

KRALjEVO - Šta Jung zaista nije rekao Kraljevčani su imali priliku da čuju, naravno u kratkim crtama, od poznatog psihologa Žarka Trebješanina.
   Knjigu pod istoimenim nazivom objavljenu u izdanju Službenog glasnika promovisao je sam autor, profesor Trebješanin, 18. maja u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“. Interesantno predavanje upotpunjeno video-projekcijom o Jungovoj ličnosti, delu, uticajima Frojdovih ideja, istraživanju mitova i bajki, alhemije i religije, sopstva i simbola... do problema savremene neuroze, zaokruženo je pitanjima posetilaca.
   U okviru promotivnih akcija „Službeni glasnik“ je na ovoj književnoj večeri nagradio knjigama „vukovce“ kraljevačke Gimnazije.

Čišćenje mrlja

   Mrlje sa politiranog nameštaja ili parketa skinućete maslinovim uljem pomešanim sa terpentinom u jednakim količinama.
  Mrlje oko brave kao i nameštaj obojen uljanom bojom najlakše ćete očistiti prepolovljenim krompirom.
   Kuhinjska so pomešana sa sirćetom daje odličnu mešavinu za čišćenje bakarnih predmeta.
   Mrlje za koje ne znate od čega su nastale pokušajte da operete u destilisanoj vodi.
   Za sitne fleke od boje koristite sirće.
   Masne fleke najlakše ćete ukloniti benzinom. Počnite sa čišćenjem oko mrlje, a zatim prema sredini. Nemojte jako trljati, a sa donje strane tkanine stavite krpu koja će upijati benzin. Nakon čišćenja ostaju krugovi, a da biste to ibegli dodajte benzinu malo soli.
   Masne mrlje sa svih tkanina, čak i sa svile, dobro odstranjuje rastvor soli u amonijaku.
   Masne mrlje sa tapeta pospite talkom. Kada dobro upije, iščetkajte prah. Ako je još vidljiv trag, prebrišite ga vatom navlaženom alkoholom.
   Sa stranica novih knjiga pod masnu mrlju podmetnite upijajući papir, a zatim  preko mrlje pređite srednje zagrejanom peglom.
   Kreč na prozorima i podu zadaje probleme, a odstraniće ga jako sirće.
   Krečnjak na posudama skinuće jak rastvor sirćeta koje treba da ostane u posudi nekoliko dana, uz povremeno zagrevanje.
   Fleke od likera i drugih slatkih pića na nameštaju očistićete talogom od crne kafe. Nekoliko puta pređite navlaženim talogom preko njih, a zatim posušite mekanom krpom. Sa svile se te mrlje uklanjaju blagim rastvorom amonijaka ili alkohola. Nanose se isključivo na fleku.
   Zvuči neobično, ali belim  vinom možete očistiti mrlje od crnog vina.
   Ne dozvolite da se mrlje od paradajza, sosa ili nekog drugog jela od paradajza osuše. Očistite ih odmah mineralnom ili soda-vodom, nakon čega će se lako oprati.
   Fleke od kafe ili kakaa najbolje je ukloniti dok su još sveže. Prelijte ih sa malo hladnog mleka i odmah isperite vodom u kojoj ste rastvorili deterdžent.
   Svežu fleku od mleka sa tkanine ćete skinuti hladnom vodom i jačim deterdžentom. Starije fleke uklonićete razređenim amonijakom ili mešavinom jednog dela terpentina i 2 dela limunovog soka.
   Opšte pravilo za uklanjanje fleka od parfema i kolonjske vode je pomoću alkohola. Ako duže stoje, naizmenično ih umočite u rastvor sirćetne kiseline i alkohol. Nakon toga ih dobro isperite u toploj vodi.

NEDELJNI RECEPT
Rižoto od morskih plodova

Potrebno je:
300gr mešanih plodova mora (dagnje, rakovi, lignje, meso od škampa)
300gr pirinča
2 paradajza
vezica peršuna, vezica svežeg bosiljka
1 glavica crnog luka, 2 čena belog luka
maslinovo ulje,
biber, so, ulje
Priprema:
Pirinač skuvati u vodi sa kašičicom vegete. Paradajz iseckati na kockice, a peršun i bosiljak sitno iseckati. Sitno iseckati crni i beli luk. Ugrejati malo ulja u dubljem tiganju i kratko propržiti luk, pa dodati morske plodove. Dinstati nekoliko minuta, povremeno promešati. Dodati kuvani pirinač i paradajz, pa još malo prodinstati, a zatim ubaciti bosiljak i peršun. Posoliti, pobiberiti, dobro izmešati, pa skinuti sa vatre. Naliti malo maslinovog ulja, još jednom promešati i služiti uz neko lagano, dobro ohlađeno belo vino.

Klasifikacija karcinoma dojke

   Prema predlogu Svetske zdravstvene organizacije (NjHO) 1982. godine predložena je sledeća klasifikacija karcinoma dojke:
A. Neinvazivni (neinfiltrativni) karcinomi
1. intraduktalni karcinom
2. intraduktalni papilarni karcinom
3. lobularni karcinom
Pod neinvazivnim podrazumevamo karcinome koji nisu probili bazalnu membranu (opnu) i zahvatili okolna tkiva.
B. Invazivni karcinomi
1. invazivni duktalni karcinom je najčešći i obuhvata 70-80% svih karcinoma dojke
2. invazivni lobularni karcinom
3. medularni karcinom
4. koloidni karcinom
5. Pedžetova bolest
6. tubularni karcinom
7. adenoidni cistični karcinom
8. invazivni komedo karcinom
9. apokrini karcinom
10. invazivni papilarni karcinom
Pod invazivnim se podrazumevaju karcinomi koji su probili bazalnu membranu i zahvatili okolna i udaljena tkiva, a odnosi se na tkiva same dojke, i druge maligne ćelije se šire u udaljene organe limfnim putem, najpre u pazušne limfne čvorove, a hematogenim (putem krvotoka) u udaljene organe, pre svega pluća, koštani sistem, jetru itd.
Veoma retki maligni tumori dojke nastali su iz mezenhimnog tkiva i odnose se na:
1. angiosarkome oko 0,04%
2. liposarkom dojke 0,8-1,9%
3. lejomiosarkom dojke i
4. limfomi dojke.

Sekundarni maligni tumori dojke
Neuobičajeno sedište sekundarnih tumora je jako retko, ali ipak možemo govoriti da prema izvoru nastanka mogu biti podeljeni u četiri grupe:
1. metastaze od karcinoma iz iste dojke
2. metastaze od karcinoma iz suprotne dojke
3. metastaze od karcinoma iz drugih organa
4. sekundarni depoziti kod malignih hemopatija - limfoproliferativne bolesti.
U najkraćem, u početku probijanjem membrane karcinom zahvata samo tkivo dojke, a daljim infiltrativnim rastom zahvatanjem limfnih sudova širi se u regionalne i udaljene limfne žlezde, a prodorom tumora u krvne sudove putem krvi se prenosi u sve organe (metastaze) a najčešće, kao što smo već napomenuli, u pluća, kosti, jetru itd.
Važno je i razlikovati ove metastatske promene u ovim organima od drugih patoloških promena u organizmu, kako zapaljenskih tako i malignih iz drugih organa.

Dojka muškarca
Slično bolestima dojke kod žena, tako je i dojka kod muškarca podložna kako hormonskim uticajima tako i svim patološkim promenama kao kod žena, samo u neuporedivo manjem obimu.
Najčešći benigni tumor je ginekomastija koja predstavlja uvećanja (jednostrano ili obostrano) dojke na račun epitelnog i fibroznog tkiva. Karcinom dojke muškarca je veoma redak (0,8%) i u poređenju sa karcinomom dojke u žena je 100-200 puta ređi. Javlja se obično u petoj i šestoj deceniji života.

Nastavak u sledećem broju

Neprijatan zadah iz usta (fetor edž ore unu Halitosis) (2)

   Jedan od alarmantnih znakova oboljenja desni je konstantan neprijatan zadah  i ukus u ustima. Ova oboljenja prouzrokovana su prevashodno plakom, lepljivom bezbojnom materijom prepunom bakterija. Bakterije stvaraju otrove koji iritiraju desni. U odmakloj fazi bolesti oštećenja se sa desni prenose na kost, te zubi gube svoju potporu i započinje njihov gubitak.
   Neprijatan zadah nastaje i zbot suvih usta. Pljuvačka je neophodna da opere usta i odstrani materije koje mogu prouzrokovati zadah. Suva usta su posledica upotrebe različitih lekova, oboljenja pljuvačnih žlezda ili stalnog disanja na usta.
   Neprijatan zadah može nastati i zbog mnogih ostalih oboljenja kao što su infekcije disajnih puteva (nosa, dušnika, pluća), hronične upale sinusa, hronični bronhitis, šećerna bolest, stomačni poremećaj, oboljenja jetre i bubrega. Ukoliko vaš stomatolog utvrdi da su usta zdrava obavezno se javite svom lekaru da bi se pronašao definitivni uzrok zadaha.

Kako sprečiti neprijatan zadah

   Eliminacija oboljenja usta i zuba i održavanje dobrog zdravlja esencijalni su faktori. Evo nekoliko jednostavnih saveta za suzbijanje neprijatnog zadaha (po savetu dr Džona Rutera - SAD)
1. Prvi savet kaže da barem 2 puta dnevno uz pranje zuba čistite i gornju stranu jezika.
2. Drugi savet preporučuje upotrebu vodice za ispiranje usta koja sadrži hlordioksid. Jako dobro se pokazao i čaj od žalfije i kantariona.
3. Treći savet dr Rutera je da se jede zdrava hrana, kao što je presno povrće jer izaziva trenje u ustima i tako uspeva da „sastruže“ bakterije sa jezika.
4. Četvrti savet je da ne treba preskakati obroke, jer kada smo gladni u krvi se nagomilavaju materije koje se zovu ketoni koji se manifestuju neprijatnim mirisom.

   Ako nešto od ovoga ne upali javite se stomatologu.

EKOLOGIJA
Novi zakoni usvojeni na načelu održivog razvoja

   Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Skupština Republike Srbije nedavno je usvojila 14 zakona iz oblasti poljoprivrede. Ovi zakoni će doprineti ukupnom poboljšanju standarda u ovoj oblasti, a sve u interesu svih građana Srbije, a naročito, poljoprivrednih proizvođača.

  Prošle godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 15 zakona iz oblasti poljoprivrede. Pre mesec dana, Narodna skupština usvojila je još dva zakona, što čini ukupno 31 zakon koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pripremilo za nepune dve godine. Ovo ima za posledicu značajno unapređenje domaćeg agroekonomskog sektora.
Među 14 novih zakona su i Zakon o šumama, Zakon o vodama, Zakon o izmenama i dopunama zakona o veterini, kao i Zakon o organskoj proizvodnji.
   Novim Zakonom o šumama obezbediće se očuvanje šuma. Formira se realni i funkcionalni sistem finansiranja u šumarstvu uspostavljanjem budžetskog fonda za šume Srbije, koji će služiti isključivo za pošumljavanje Srbije.
Zakon o vodama definiše politiku u oblasti politike voda u skladu sa modernim evropskim standardima. Upravljanje vodama zasniva se na načelu održivog razvoja koje glasi „Upravljanje vodama se mora odvijati tako da se potrebe sadašnjih generacija zadovoljavaju na način na koji se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe, odnosno mora se obezbediti korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, po količini i kvalitetu“ .
Izmenama i dopunama Zakona o veterini otvaraju se vrata još većem izvozu srpskih proizvoda u zemlje Evropske unije.
   Zakon o organskoj proizvodnji omogućiće razvoj organske proizvodnje, povećanje površina pod organskom proizvodnjom i dati doprinos smanjenju zagađenja iz poljoprivrede, očuvanju vode i zemljišta, racionalnog iskorišćenja prirodnih resursa i povećanje mogućnosti za zapošljavanje. Ovim zakonom obezbediće se dovoljno zdrave i kvalitetne hrane za građane, kao i više proizvoda za izvoz, a time i povećanje prihoda.
Nebojša Dimitrijević
Pokret za održivi razvoj „Odraz“ Kraljevo

Aktivni klubovi Ribolovnog saveza

KRALjEVO - U subotu 15.05.2010.g. na takmičarskoj stazi u Žiči klub sportskih ribolovaca „Magnohrom“ iz Kraljeva napravio je takmičenje za svoje članove. Po oblačnom vremenu, ali u prijatnom ambijentu, takmičari ovog kluba su se družili i otpecali korektno, što dokazuju i postignuti rezultati:
   1. Stefan Dinčić sa ulovom 11.819gr
   2. Mladomir Radujević  9.920gr
   3. Petar Čurlić  8.170gr.
   Posebno zadovoljstvo i atrakcija na takmičenju bio je i najmlađi takmičar-ribolovac od samo sedam godina Filip Bešević koji je upecao celih 1.470gr.
   Inače ovo je bio i  uspešno iskorišćen vikend za pripremu za drugo kolo Lige RSGK koje se održava u nedelju 23.05.2010. takođe na stazi u Žiči.    prijava ekipa je do 14 časova, start u 16-19 časova, a peca se dirigovano FIKSNI PLOVAK - BOLONjEZ.
   Beležimo i uspešan nastup dva kluba iz RSGK na Kupu „Bagremar“ Kragujevac koji je održan na stazi na Knićkom jezeru. To je kup zbratimljenih klubova sa KSR „Bagremar-om“, 18 ekipa iz cele Srbije od kojih su mnoge članice Master i II lige.
   Pobedila je ekipa „Šumadije“ iz Kragujevca, druga je bila ekipa KSR „Đurđevdan“ iz Mataruške Banje, a četvrta ekipa OSR „Studenica“ iz Ušća. Posle takmičenja organizovana je i zakuska gde su podeljeni pehari, a zbratimljeni klubovi su iskoristili viđenje za prijatno druženje i razgovor na teme vezane za ribolov.
Goran Miletić

УШЋЕ - Događaj dana u Ušću, u utorak 18. maja, bio je i redovan izlazak velikog majstora ribolova  Tomislava Kenedija Kovačevića na reku Ibar. Na programu je bilo pecanje babuške koja se pojavila na mirnim delovima reke i to dubinkom na glistu. To i ne bi bilo ništa posebno da se nije na debelu glistu, koju je ovaj vrsni ribolovac plasirao blizu matice nije zaletela mrena od 3kg i 154gr dugačka 58cm. Hemingvejevska borba ova dva aktera trajala je oko sat vremena dok mrena nije popustila i našla se na suvom. Nažalost, povrede koje je zadobila ova ribetina bile su kobne tako da nije mogla biti vraćena nazad, pa je ovaj primerak uslikan i prijavljen u ligu ulova.
   Kuriozitet je da je neman uhvaćena na štap koji je pravi raritet i nepoznate marke, mašinica pro speed, a najlon trojka kineske proizvodnje, što će verovatno naterati na razmišljanje mnoge ribolovce čija se vrednost  pribora meri četvorocifrenim brojkama evropejske valute. Ova vest će verovatno uticati na ostale ušćanske ribolovce da kupe već rezervisanu ribolovnu dozvolu i izađu na reku, u nove ribolovne pobede, bez straha od ribočuvara.
Г. М.

KRALjEVO - Od 1. maja startovala je Liga ulova, koju organizuje Ribolovni savez grada Kraljeva i Ibarske novine.
   Ono što ovu ligu razlikuje od drugih je što će svaka vrsta ribe imati bar po jednog sponzora koji će biti darodavac nagrade za najteži ulov u vrsti. Na kraju Lige koja se završava 31. oktobra, žiri će proglasiti najboljeg takmičara lige koji će dobiti vrednu nagradu u ribolovačkom priboru. Specijalnu nagradu dobiće najmlađi učesnik lige 

Pravo učešća imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom i članskom kartom RSGK.
   Učesnik ulov uz kupon iz Ibarskih mora prijaviti kod kluba koji je član RSGK, a overeni kupon uz fotografiju ulova treba da dostavi u redakciju Ibarskih najkasnije 5 dana od dana prijave ulova. Sve kvalitetne fotografije objavićemo u novinama.

Do sada obezbeđeno za pobednike:
- pastrmka: vikend za dve osobe u motelu u Studenici (darodavac Igosan - Ušće)  
- klen: sportska trenerka (darodavac Misano Ušće)
- skobalj: 5 majica sa logom RSGK (darodavac bife Đurđevdan - Mataruška Banja)  
- som: pretplata na list Ibarske  godinu dana (darodavac Ibarske), 20 kalendara sa fotografijom pobednika
- štuka: dve umetničke slike (darodavac Dom ribolovaca „Studenica“ Ušće)  
- belun:  komplet varalica i voblera (darodavac RSGK)
- mrena: 30 kalendara sa fotografijom pobednika (darodavac KVARK-Žiča)   
- deverika: ručak za dve osobe (darodavac restoran „Horoskop“ Kraljevo)
- šaran: ručak za dve osobe ( darodavac restoran „Moravica“ Adrani)   
- smuđ: knjiga Istorija Srba (dar Agencije Sirijus A)

UMETNOST - KULTURA

Noć muzeja u Kraljevu

KRALjEVO - Prošle subote u našem gradu kao i u dvadesetak gradova Srbije održana je manifestacija „Noć muzeja“ koja je imala i svoje direktno prenošenje na javnom servisu Srbije. Ove godine program je osmišljen na dve likacije u Kraljevu, u Narodnom muzeju Kraljevo i u Cvetića kući u Cara Lazara 2.  U Cvetića kući svi posetioci su imali priliku i bili primljeni i posluženi u salonu ovog starog zdanja s početka 20. veka i tu popiju kafu, a u dvorištu kuće mogli su se upoznati sa istorijom kuće i porodice Cvetić. U prostorijama muzeja pored otvorene stalne postavke muzeja koja se sastoji iz više celina i oslikava istoriju i ljude našeg kraja, otvorena je etnološka izložba „Kuvarice manje zbori“. Interaktivni i animatorski deo pripao je udruženju iz Prijepolja LimArt koje je pripremilo raznovrsne programe. O ovoj zanimljivoj družini razgovarali smo sa predsednikom ovog Udruženja Mladenom Toma-ševićem, diplomiranim etnologom.
   - Bavimo se raznim manifestacijama na polju kulture pa smo tako danas i u Kraljevu. Napravili smo pored izložbe instrumenata iz svih delova sveta i koncert tri grupe. Prva je grupa Runo koja izvodi etno muziku, zatim grupa Putujući ćututeci iz Novog Sada koja izvodi etno-njorld muziku, i grupa Audio FM iz Beograda koja izvodi elektronsku muziku uz bas i bubanj. Moja organizacija LimArt bavi se organizacijom i drugih vrsta umetničkog programa kao što su ulični perfomansi, koji nisu samo rezervisani za muzeje već se izvode na ulicama, trgovima, zanimljivim uglovima i u raznim ambijentalnim celinama - rekao je Mladen Tomašević predsednik udruženja LimArt iz Prijepolja.
   Inače u „Noći muzeja“ više hiljada Kraljevčana prošlo je kroz Kraljevački muzej i Cvetića kuću u kojoj je njena domaćica Marina sa porodicom poslužila najverovatnije, rekordan broj kafa i tako dopisala novu zanimljivu stranicu istorije ovog zdanja.
Aleksandar Marić



Satiričko veče Ilije Šekuljice u Kniću

   Novinar i satiričar Ilija Šekuljica, inače saradnik i naših novina, u subotu 15. maja bio je gost u Kniću, gde je, uz pomoć Steve Obrića, novinara Radio Kragujevca kao i redakcije te informativne kuće, održao „Satirično veče“.
   Ilija je odmah posle dolaska u Kraljevo 1995. godine primljen za saradnika humorističke emisije „Osmeh“ Radio Kragujevca, gde stalno sarađuje. Važno je istaći i to da je ekipa Radio Kragujevca na čelu sa urednikom Stevom Obrićem dva puta učestvovala na promocijama Ilijinih knjiga u Kraljevu.
   Tako je bilo i pre neki dan, kada je redakcija Radio Kragujevca organizovala „Satirično vaeče“ u Kniću, gde je predstavljeno zatirično stvaralaštvo Ilije Šekuljice.
   - Poštovani posetioci - rekao je u svojoj uvodnoj reči novinar Stevo Obrić - pošto verujem da slušate saradnika humoriste i satiričara Ilije Šekuljice, izbeglice iz Hrvatske, a od 1995. godine živi u Kraljevu. Evo ga večeras sa vama, pa će vam se on lično predstaviti i čitati priloge iz svojih knjiga koje je izdao u ovih petnaest godina koliko već živi u Kraljevu, a to su knjige koje vidite poređane jednu do druge, „Od šale glava ne boli“, „Humorističke crtice“, „Uzimanje mere“ i „O životu ezbegličkom“ - rekao je Stevo Obrić na kraju.
   Zatim je Ilija čitao aforizme, epigrame i druge priloge iz svojih knjiga, koje su posetioci večeri često prekidali aplauzom.
   Redakcija Radio Kragujevca je predložila Iliji Šekuljici da u narednom vremenu nekad bude gost i u ostalim gradovima u Šumadiji: Aranđelovcu, Topoli, Rači, Lapovu.
E.I.



„Masal“ Zorana Savkovića

KRALjEVO - U utorak je na sceni Kraljevačkog pozorišta održana premijera predstave „Masal“ Zorana Savkovića Džerija, koju je izvela trupa teatra „Sunce“. U predstavi se Savković i dalje bavi svojom stalnom temom: čovekovim bitkom, što znači onim što čovek zaista jeste, o onome šta bi čovek svojom projekcijom hteo da bude, a šta mu se nasuprot tome dozvoljava da bude. Unutar odnosa ovih sila i htenja smeštena je sva drama čovekova, njegov pad i ustajenje, kao i borba i odustajanje od nje. Pored toga Savkovićev čovek je vezan ili okovan uzama koje nameće društvo ili zabludama koje čovek sam sebi nameće. On ukazuje i poziva čoveka da ne gubi nadu i okreće ga simbolično i direktno ka Bogu i spasenju koje on sa sobom nosi. Na sceni je jedan opisan predapokaliptični svet kojim već jašu jahači apokalipse, ali u kome deluju i nebeske sile, koje čovek nekada razume, a nekada ne razume. U predstavu su ubačeni i elementi rialiti šoua, koji danas opsedaju čoveka i ostvarena je živa interakcija aktera predstave i publike. Ovu na trenutke veoma tešku predstavu dobro je nosila glumica Jovana Smiljanić, što je još jedna promena Savkovićeve prakse, jer se u ovom komadu on samo epizodno pojavljuje.
A. Marić



Upisi u muzičku školu

KRALjEVO - U Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ Kraljevo objavljen je poziv za upis u osnovnu i srednju školu. Uslovi za upis osnovnog obrazovanja su pre svega talenat i godine starosti, tako da oni koji imaju 9 ili manje godina mogu da konkurišu za upis na violinu, gitaru, flautu, harmoniku, violončelo ili klavir. Oni koji imaju 21 godinu i manje mogu da konkurišu za školovanje na trubi, trombonu, saksofonu, flauti, klarinetu, fruli i guslama, dok oni koji imaju 16 godina mogu da upišu solo pevanje i etno-pevanje. Zainteresovani se mogu prijaviti u prostorijama škole u Obilićevoj ulici od 1. do 15. juna, a ispiti će se održati 24. i 25. juna. Prijava kandidata za srednju muzičku školu zakazani su za 21. i 22. maj.
Aleksandar Marić



U BIBLIOTECI „DR DUŠAN RADIĆ“ PROMOVISANA KNJIGA „VRNJAČKI PESNIČKI KLADENAC“
Zadovoljni i nezadovoljni životom

VRNjAČKA BANjA - U Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ u saradnji sa Književnim klubom „Vladeta Vuković“ promovisana je knjiga „Vrnjački pesnički kladenac“ gde su 13 autora predstavili čitalačkoj publici svoje pesme. Učestvovali su Vladimir Belanijan, Predrag Milivojević, Zagorka Topolac Ristivojević, Radmila Radosavljević, Danica Stojanović, Ljubomir Vojić, Dara Musolinović, Zdenka Milić Simić i Hilda Živković. O knjizi su govorili dr Svetolik Milekić, Ognjen Topalović i Ljubomir Vojić. Promociji je prisustvovala i tom prilikom burno pozdravljena od svih u biblioteci, ćerka Vladete Vukovića Vesna.
   - Većina autora ovih pesama danas živi svoje penzionerske dane, zadovoljni i nezadovoljni životom. Međutim njihova ljubav prema poeziji i velika potreba da svoje misli i osećanja iskažu stihovima. Kažu da velika poezija nastaje najčešće u trenucima usamljenosti, emocionalnih tegoba, bola, ali i zbog velike radosti, lepršavih osećanja - rekao je tim povodom direktor Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“ Ognjen Topalović.
   Prisutni pesnici su zatim čitali svoje pesme osećajno i nadahnuto zadovoljni i nezadovoljni životom.
Dragan Ivanović

K V A K A

Pohvala demokratiji I

   Sedimo nas pet-šest pijanaca. Trezni kžo od majke rođene! Cevčimo mlako pivo i mrko gledamo! Pivo je jedno jedino! Već sedmi dan!
   - Poslednje vreme došlo!
   - Demokratsko!
   - Vala baš!
   - Crno, burazeru!
   - Da crnje ne može biti!
   - Može, Može!
   - Nego šta nego može! Tek ćemo mi videti svog Bahusa!
   - ‘beš ti ovakvu demokratiju!
   - I ovakvu vlast!
  -Pu, majke im ga demokratske, dokle su nas doveli!
   - Već šest dana smo trezni kžo Somovi!
   - Grozno!
   - Grozno!
   - Grozno!
   - Grozno!
   - Grozno!
   - U kafanu ne smeš ni da proviriš! Otpadaju uši od cena.
   - Demokratski, burazeru!
   - U tri lepa Dinkića!
   - ‘baše nam majku, načisto!
   - Misle li oni nešto, trista im vinjaka!
   - Moj misle, pederi!
   - Kakvi oni da misle! Sa čim, bre, da misle kreteni?
   - Da nešto misle ne bi loza koštala kžo francuski konjak, ‘bo ih Napoleon!
   - I vinjak, ko da je američka rakija, ‘bo ih NATO!
   - Nije to slučajno, burazeru!
   - Ma kakvi slučajno! Sve to oni planski, planski im ga koknem nani!
   - ‘bote, ja više ne mogu!
   - Ko može, kretenu!
   - Naši najširi slojevi su nezadovoljni!
   - Sto posto!
   - Šta da se radi!
   I tako pade odlučujuće pitanje. Prelomno!
   Pivo i jeste jeftino ako ga piješ kao strina, flašu sedmično! A nama trebaju po dve gajbe da se zagrejemo! Da krenemo! Pa ti vidi! Lova, burazeru! Lova! A love nema! Nije lova kod nas! Zna se kod koga je, zna se zašto nije kod nas, a zna se i zašto je kod njih! I kako su do nje došli, zna se! I zbog toga vredi razmisliti! Šta da se radi i kako, naravno!
   - Da im ‘bemo kevu!
   - Da razbucamo govna!
   - Da ih oteramo u kevinu materinu!
   - Da napravimo atentat!
   - Šta to mlatite budale nijedne! Vidi se da ste trezni kžo ovi zombiji oko nas. Pojma nemate šta pričate! Kakvi atentati i kakve keve, bog te! Znate li vi koliko ima gamadi! Znate li vi ko stoji iza njih? Ko ih čuva? Ko ih brani? Naravno da ne znate kad ste trezni ko Mićunović! Policija, žandarmerija, BIA, CIA, NATO i Amerika lično, ‘bo te!
   - Au, ‘bote!
   - Au, ‘bote!
   - Au, ‘bote!
   - Au, ‘bote!
   ‘bo vas, što mene! Nego slušaj vamo, naćuli uši i ne mrdaj organima: Da mi opičimo okrugli sto. Na okruglom stolu nema ćoškova, pa ima u monologu da budemo ravnopravni! Sa njihove strane oni, oni i sa naše strane, svi u jednom frontu. Zahtevi, jedinstveni! Lista-zajednička! Svi se za istu količinu pića borimo! Nema lidera! A pobeda? Pobeda je na strani! Sa strane! I kod nas! Samo da sve bude fer i pod kontrolom Međunarodne asocijacije pijanaca.
   - Sto posto si u pravu.
   - Jeste, ali moramo da naglasimo da sve mora da bude demokratski! Ništa siledžijanje i pucanje državnih organa u naše organe i pojedince! Ništa buldožeri! Samo kulturno i nadasve demokratski.  Za okrugli sto, jakako, bato! Posedamo, naručimo piće! Ko sav europski svet!
   -A tek kako će da se oduševe našim predlogom! Ih! Ih! Ih!
   - Pa tek kakva sve pića na okruglom stolu!
   - Tu će da nas i NATO podrži!
   - Pa Amerika i Engleska biće...
   - Ih! Pa kad vide kako smo fini i europski!
   - I naravno: pobeda je naša! Pravda uvek pobeđuje!
   - A posle? Posle? Nikad više nećemo ostaviti jetru suvu! Nikad!
Dimitrije Jovanović

SPORT
BICIKLIZAM - MEĐUNARODNA TRKA ,,DOLINOM VEKOVA”
Dobri rezultati Metalca

KRALjEVO - U organizaciji biciklističkog kluba Metalac na Beranovcu je održana međunarodna biciklistička trka ,,Dolinom vekova" koja se ujedno boduje za ligu Srbije. Učestvovalo je preko 100 biciklista iz Srbije, Bugarske, Mađarske, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Kraljevački biciklisti su opet bili uspešni i na svom terenu.
U kategoriji mlađih kadeta Darko Devedžić bio je ubedljivo prvi ispred Daria Nimčević - Spartak Subotica, Jelena Erić se plasirala na petu poziciju i pored defekta koji se desio na stazi.
Kod kadeta najuspešniji je bio Stefan Stefanović iz Borca ispred dvojice biciklista Metalca Miloša Borisavljevića i Marka Polumirca.
Kod Juniora ubedljiv je bio Aleksa Veličković - Šumadija Aranđelovac, a peto mestpo pripalo je  Milošu Stojanoviću iz kraljevačkog Metalca.
U konkurenciji seniora izuzetno dobro,  borbeno su vozili predstavnici Metalca. Prva tri mesta zauzeli su biciklisti Partizana. Pobedio je  Nikola Kozomara  ispred svojih klupskih drugova Ivana Stevića i Der Zolta, Od vozača domaćina Milivojević je zauzeo  četvrto mesto, osmi je bio Stanković, a Petrović deseti.
- Trka je bila uzuzetno borbena i brza, a vožena je po vetrovitom terenu. Trka nije vožena kako je planirno od Beranovca do Progorelice - do Krsta. Zbog lošeg vremena i oštećenja puta izostao je čuveni uspon od 24 odsto. Tako su trke u svih pet kategorija vožene na Autodromu Beranovac - kaže Radiša Čubrić, direktor trke.
Članovi Metalca nastavljaju uspešnu sezonu i vozači Milivojević, Stanković i Petrović učestvovaće za „B" reprezentaciju Srbije na trci  u Slovačkoj dok će mladi Stojanović iduće nedelje na velikoj međunarodnoj trci  sa ostalim članovima Metalca učestvovati na trci Trofej sajamskih gradova. Od toga zavisi hoće li  izboriti mesto u Juniorskoj reprezentaciji za jedno od velikih takmičenja koja se održavaju ove godine: Evropsko, Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre za juniore.

ODRŽANA 17. KLASIK TRKA ,,BEOGRAD - ČAČAK” - MILOŠU TREĆE MESTO
Na tradicionalnoj međunarodnoj biciklističkoj trci ,,Beograd - Čačak” učestvovalo je 76 takmičara iz Partizana, Crvene zvezde, Metalca, Radničkog, OBK Beograda, Vojvodine i Železničara. Na startu su bili i dvotočkaši iz Mađarske, Bugarske, BiH, Makedonije i Slovačke. Prva tri mesta pripala su Ivanu Steviću, Esadu Hasanoviću i Žolt Deru. Zapažen rezultat i bodove za Kup takmičenje ostvario je Miloš Stojanović koji je u juniorskoj konkurenciji osvojio treće mesto.
Tekst i foto: S. Petković



OPET BRAĆA U REPREZENTACIJI
Petkovići počeli, Kovačevići nastavljaju

Odbojka je je sport po kome se Kraljevo poznaje. Pravi je rasadnik talenata, ali i istinskih asova. Zanimljivo je da su dres najbolje selekcije nosila najpre braća Petković, Veljko i Vlado koji igraju na poziciji organizatora igre - tehničara, a trenutno su u najboljem timu Srbije i braća Kovačević, Nikola i Uroš, na mestu primača servisa. Oni će imati prilike da zaigraju zajedno što nije bio slučaj sa Petkovićima koji su igrali u različitim odbojkaškim ,,epohama”. Vlado će u ovoj Svetskoj ligi biti uz Kovačeviće, ali i ostala dva Kraljevčanina Željka Bulatovića, trenera i Miljana Grbovića, kondicionog trenera reprezentacije.



U MATARUŠKOJ BANJI ZAVRŠEN KOŠARKAŠKI TURNIR REGIONA SRBIJE
Pehar pionirima Beograda, druga zapadna Srbija

KRALjEVO - U Sportskom centru OKANIK u Mataruškoj Banji održan je turnir košarkaških selekcija Regiona. Nastupili su dečaci rođeni 1996. godine. Na trodnevnom takmičenju učestvovalo je osam ekipa koje su bile podeljene u dve grupe. U finalu su se sastale dve najbolje selekcije Beograda i regiona zapadne Srbije. pobedili su Beograđani (62:48) koji su u svom sastavu, po oceni trenerskog žirija, imali i MVP ovog turnira Ivana Daskalovića inače člana beogradskog FMP-a. Region zapadne Srbije ostvario je ukupno tri pobede i u odlučujućem susretu pružio sjajan otpor četi trenera Stanimira Korićanca.
Značajan udeo dobroj igri Zapadne regije dali su pioniri Sloge Nikola Pavlović, Vojislav Jamović, Filip Cvetanovski i Jovan Stamenić. Treće mesto osvojili su košarkaši Regiona istočne Srbije iz čijih  redova je Jovan Anđelković kojeg su treneri proglasili najboljim na turniru.
S. Petković



KROS RTS-A U KRALJEVU
U ,,borićima” masovno i kvalitetno

KRALjEVO - Na stazi u borićima na Ratarskom imanju održan je tradicionalni atletski kros Radio televizije Srbije. Takmičenje su organizovali Ministarstvo prosvete Republike Srbije,  Sportski savez i Savez za školski sport grada na Ibru.
Na takmičenju se pojavio veliki broj učesnika, učenici od prvog razdera osnovne škole do četvrte godine srednjih škola sa područja Kraljeva.
- Ovde je samo jedan od poligona na kome se odvijalo ovo takmičenje na kome učestvuju  osnovne i srednje škole sa užeg područja grada Kraljeva. U isto vreme trčalo se na Beranovcu, na stazama van grada kao i u Ušću. Posle svih održanih trka imaćemo rezultate na osnovu kojih će se odrediti oni koji će reprezentovati Kraljevo na Republičkom nivou - kaže Milisav Kočović, koordinator za školski sport Raškog okruga.
Na ovom jednodnevnom nadmetanju trke su se odvijale u 24 discipline na stazama od 200 do 1000 metara. Na završnu školsku atletsku manifestaciju odlaze prva tri plasirana takmičara u svim disciplinama u ženskoj i muškoj konkurenciji. Veliki doprinos u besprekornoj organizaciji dali su i ljudi iz Atletskog kluba Metalac.
S. P.



FUDBAL – PRVA LIGA
Neuspeo prvi pokušaj za bodove spasa

Sloga – Inđija 1:2 (0:1)

KRALjEVO - Gradski stadion. Gledalaca 700. Sudija: Milan Jeremić (Beograd). Strelci: Mijailović u 77. (Sloga), Filipović u 3. Milovac u 62. (Inđija). Žuti kartoni: Gojković, Pelivanović (Sloga), Jakić, Jovanović, Vučetić, Naglić, Filipović, Bubalo (Inđija)
Sloga: Urošević, Pavlović, Gojković (Trnavac), Perić, Vlašić, Babić, Memedović (Pelivanović), Spasojević (Milenković), Mijailović, Rađenović, Radović
Inđija: Poleksić, Novanović (Jakić), Kostić, Omić, Jovanović, Golić, Vučetić, Naglić (Isidorović), Milovac (Anđelković), Filipović, Bubalo
Igrač utakmice: Marko Golić (Inđija)
Inđija je ražalostila promrzle navijače na Gradskom stadionu. Nanela je poraz Slogi i  na trenutak je, opet, udaljila od zone sumraka u prvoj ligi. Poveli su gosti posle akcije Golića koji je preneo težište igre na polovinu Sloginog dela igrališta uposlio Filipovića a ovaj je majstorski matirao Uroševića. Bilo je to na samom početku sustreta. Filipović je još u dva navrata mogao da zatrese mrežu domaćina baš kao i Rađenović na startu drugog dela susreta. Pelivanović je takođe propustio priliku da se upiše u strelce za Slogu a sličan peh je imao i Naglić u erkipi gostiju kada iz dva pokušaja nije savladao golmana Sloge. Sredinom drugog poluvremena Milovac je dobru igru krunisao pogotkom a Mijailović je dvadesetak minuta pre kraja ublažio poraz.
Ovim porazom Sloga je pogoršala svoj položaj na tabeli ali još uvek nije sve izgubljeno. Predstoje mečevi sa direktnim rivalima u borbi za opstanak. Dakle svoj status za sledeću sezonu fudbaleri Sloge sami određuju.

ZEMUN - SLOGA 2:0 (0:0)
Fudbaleri Sloge poraženi su u sredu u gostima od ekipe Zemuna sa 2:0, poluvreme 0:0. U narednom kolu, u nedelju na Gradskom stadionu u Kraljevu Sloga dočekuje tim Radničkog iz Sombora
Tekst i foto: S. Petković.



SRPSKA LIGA - ZAPAD: METALAC - FAP 1:1 (0:0)
Rasprodaja bodova kod Ložionice

KRALjEVO - Fudbaleri Metalca propustili su još jednu priliku da savladaju protivnika na svom terenu. Remi sa FAP-om i konačno je razrešio dilemu oko opstanka u ligi. Propuštena je i poslednja prilika. Prošlog vikenda usledio je poraz od Rudara u Kostolcu (0:2). U narednom kolu sutra kod Ložionice Metalac dočekuje tim Železničara iz Lajkovca.
S. P.