Loše stanje mreže niskog napona
Neverovatno, ali svi zadovoljni odlukom Ustavnog suda
Magnohrom izbegao stečaj
Dve godine škole bez nasilja
Politikolog za kotlove
Napast zvana ambrozija!
Uz prvu jutarnju...
Veliko spremanje Srbije u subotu 5. juna
Banjčani ubedljivi u 2. kolu
Kultura, umetnost
Sport: Fudbal, odbojka, rukomet

RETROVIZOR

Kurvinski nakot

   Uvek se rado setim Marka Kraljevića i njegove borbe za pravdu. Setim se i onoga susreta sa Ljuticom Bogdanom. Ne bude mi uvek baš pravo. Jer, Marko je Marko i tu ni Obilić sa sva tri pobratima ne bi imao šta da traži, a kamoli Ljutica Bogdan. Tako sam sa majčinim posisao mlekom. I nikako drugačije.
   Nerado se setim onog dvoboja Marka Kraljevića sa Musom Kesedžijom. Evo, već je tome prošlo nekoliko desetina godina od kad sam na Musu i zmiju njegovu zaboravio. Tako mi je i bilo. A ona se jadna ukurvala i na mome srcu već šezdeset godina što drema, što spava. Ne probudi je ni komunistički totalitarizam ni socijalistički voluntarizam. Ali kad se demokratija razigrala ljuta, skoči zmija u grudima. Lupa srce i na desno i na levo, hoće iz grudi da iskoči. Tu ne pomažu ni kardiolozi, ni MMF, o Americi i EU ni pomena nema.
   No, Marka Kraljevića u mleku majki već odavno nema. Nema ga ni u udžbenicima, neмa ni vile. Zato su se zurle oglasile i dušmani postali veliki usre-ćitelji. Nema Šarca da ih dostignemo. Ne da Šarin kilavima da ga jašu. Beži koplje iz izdajničke ruke. Dva dinara prodadoše deset ciklusa pesama junačkih, Svetog Savu i sve Nemanjiće, knez Lazara i Obilića, Starinu Novaka i Senjanin Tadiju, Karađorđa i Kursulu, Petra Mrkonjića i Gavrila Principa... Preživeli samo graditelji Ćele kulu da zidaju!
   Na svakom srcu od Srbalja po deset guja snom mrtvijem spava! A jedanaesta gleda da se ne probude!
   Kako Srblji danas ČOVEKUJU tako im je bliži Vuk Branković. Tako će mu deca u jeziku biti Englezi, u mišljenju Amerikanci, u moralu kurve.    Imaćemo hidrocentrala i struje za grejanje, samo niko na njima da se greje imat neće! Srbija će poželeti Srba, ali Srba u Srbiji biti neće!
Dimitrije Jovanović

KRALjEVO - Građani u 70 odsto slučajeva prijava elektroenergetskoj inspekciji navode padanje napona u električnim mrežama. Najbolji primer je Elektrodistribucija Čačak gde se oko 2.000 kilometara mreže niskog napona nalazi na drvenim bagremovim stubovima.

   Da li ste znali da postoji Republička elektroenergetska inspekcija? Sedište jedne takve se nalazi u Kraljevu i ona pokriva četiri okruga: rasinski, raški, moravički i zlatiborski. Građani koji su nekada imali nekakvih elektroenergetskih problema svakako da znaju da ovakva inspekcija postoji, ali daleko je više onih koji nikada nisu čuli za elektroenergetskog inspektora.
   Padovi napona u električnim mrežama predstavljaju najčešće prijave inpsekciji, ali takođe prijave se odnose i na priključenja na električnu mrežu. 
   - Najbolji primer je Elektrodistribucija Čačak gde se oko 2.000 kilometara mreže niskog napona nalazi na drvenim bagremovim stubovima koji su stari i skloni padovima. S obzirom da se godišnje rekonstruiše 250 kilometara mreže, za samo ovaj primer u Čačku bilo bi potrebno osam godina.  Prioritet ove inspekcije je pre svega tehnička ispravnost  mreža niskog napona, dok je aspekt kvaliteta isporučene električne energije u ovom trenutku u sasvim drugom planu. Mnogo je važnije da sva mreža bude ispravna, a da onda popravljamo napone - kaže Milan Grković elektroenergetski inspektor za rasinski, raški, moravički i zlatiborski okrug.    Kako kaže inspektor Grković oni trenutno nalažu popravljanje mreže niskog napona samo u slučaju da je ona veoma loša. On kaže da se dešava da popravljanje napona dešava relativno brzo ukoliko nisu u pitanju trafostanice ili dalekovodi gde radovi mogu potrajati i godinu dana. Kada su u pitanju štete na uređajima koje mogu nastati usled pada napona, one nisu u nadležnosti elektroenergetske inspekcije, već su za to odgovorne elektrodistribucije.
   Ugrožavanje elektroenergetskih objekta prilikom gradnje u njihovoj neposrednoj blizini je takođe veliki problem, koji se veoma sporo rešava, jer je kaznena politika za takve prekršaje veoma blaga.
  - Elektroenergetska inspekcija ne može da naloži investitoru nikakvu meru zabrane gradnje. A taj problem je veoma intenziviran u poslednjih deset godina, jer se često dešava da gradnje novih objekata utiču na distribuciju električne energije do građana. Kada je u pitanju teritorija Kraljeva u na području Žiče i Bapskog polja se događalo da napon padne, a problem se odnosio uglavnom na nedovoljnu dužinu ili presek provodnika. Veoma je bitno znati da kada građani pozovu elektroenergetsku inspekciju da ih mi prvo uputimo na Elektrodistribuciju, pa ako to u nekom vremenskom roku nema efekta, onda mi ispitujemo slučaj. Mi imamo obavezu da u roku od mesec dana odgovorimo stranci koja se nama obratila - kaže inspektor Grković.
   Građani se mogu obratiti republičkoj elektroenergetskoj svakog radnog dana u prostorijama koje se nalaze u zgradi Raškog okruga u kancelariji broj 418.      
Nenad Božović

Neverovatno, ali svi zadovoljni odlukom Ustavnog suda

Da li je po onoj narodnoj što je babi milo, to joj se i snilo, tek u Kraljevu odluku Ustavnog suda i pozicija i opozicija tumači na svoj način, a konačnu reč će dati neki od sudova

KRALjEVO - Zvaničnom objavom odluke Ustavnog suda da su blanko ostavke odbornika neustavne, sporni član Zakona o lokalnim izborima je izbrisan, a istovremeno su se otvorila vrata za krupne promene na političkoj mapi. Osam bivših odbornika Srpske radikalne stranke u Skupštini Kraljeva, kojima su prošle godine oduzeti mandati na osnovu blanko ostavki, podnelo je zahtev Gradskoj izbornoj komisiji za vraćanje mandata. Međutim, još nije poznato koja institucija će vratiti mandate, i da li će odluka Ustavnog suda moći da se primenjuje retroaktivno.

   Odluka Ustavnog suda da su odredbe čl. 43. i 47. Zakona o lokalnim izborima neustavne, zvanično je objavljena u „Službenom glasniku“. Na osnovu odluke Ustavnog suda da su blanko ostavke neustavne, osam bivših radikala Skupštini grada je uputilo zahtev za izvršenje ove odluke, a Upravnom sudu predlog za izmenu presude Okružnog suda od 8. juna 2009. godine kojom su oduzeti mandati.
   Međutim, još uvek nije poznato, ko će vratiti mandate, a mišljenja oko retroaktivnog vraćanja su podeljena. Naime, kako saznajemo, opozicija u kraljevačkom parlamentu će uskoro tražiti da se sazove vanredna sednica na kojoj će tačka dnevnog reda biti vraćanje mandata za osmoro odbornika bivših radikala, a sada članova Narodne partije - Maja Gojković. Scenario koji bi mogao da usledi je svima već poznat. Skupštinska većina će glasati protiv ovog predloga opozicije, što znači da će ovi odbornici morati da se obrate nekom od sudova. I tu dolazimo do nedoumice, koja nije jasna mnogima u Srbiji. Da li će o vraćanju mandata odlučivati Upravni sud ili će se za vraćanje mandata pokrenuti parnični postupak kod nadležnog suda?
   - Mislim da se organi vlasti ne mogu ponašati kao obični parničari. Smatram da bi Upravni sud trebao da rešava spor oko vraćanja odborničkih mandata, jer to više nije u nadležnosti nekadašnjeg Okru-žnog suda. Međutim, licima koja traže povraćaj mandata niko ne može da zabrani da se obrate na adrese svih sudova, a neko to pitanje mora da reši - kaže Predrag Simović član pravnog tima opozicije u Skupštini Kraljeva.
S druge strane sadašnja vlast u Kraljevu mišljenja je da Skupština ne može da vraća mandate, da se oni ne mogu vratiti retroaktivno, i da je jedino rešenje parnični postupak kod nadležnih sudova.
   - Ustavni sud je obrazložio svoje mišljenje u broju „Službenom glasniku“ koji je izašao 21. maja, proglasivši tačke 43. i 47. neustavnim, koje prestaju da važe od dana objavljivanja, tako da se iz toga vidi da odluka neće imati retroaktivno dejstvo. Drugo, bivšim članovima SRS su odbornički mandate prestali na osnovu odluke suda, a ne na osnovu odluke izborne komisije - objašnjava Dragan Nikolić član pravnog tima vladajuće koalicije.
Jedan od bivših radikalskih odbornika Branko Kaplarević ocenio je da postoji mogućnost da gradski organi ne ispoštuju odluku Ustavnog suda, jer u njima većinu ima vladajuća koalicija koju čine SRS, Pokret za Kraljevo, DSS i Nova Srbija.
   - U tom slučaju pravni lek je žalba Upravnom sudu. Ipak, želim da verujem da do toga neće doći i da u sadašnjoj vlasti ima pravnika koji će kolegama objasniti da Ustav i Zakon moraju da se poštuju - rekao je Kaplarević.
Nenad Božović

Kodeks, preporuka ili upozorenje!

   Od, kako su neki mediji preneli, kodeksa do sutradan izvinjavajućeg priručnika, došlo se do logističke podrške koju je Ministarstvo zdravlja voljno da pruži novinarima. To je s pravom izazvalo buru negodovanja kod većine onih koji imaju bilo kakve normalne veze sa medijima, jer smatraju da je to još jedan način zastrašivanja medija. Mislim da je to, u stvari, probni balon da se vidi reakcija medija na uvođenje još nekog zakona ili uredbe koja bi medije i definitivno svela na brifing-bilten informisanje. Nadam se da do toga neće doći, no nadao sam se da neće usvojiti ni ovakav Zakon o informisanju.   
   Sve ovo se uglavnom tiče tzv. velikih medija, dok je sa lokalnim, ili kako Beograđani vole da kažu, na žalost često s pravom, provincijskim medijima, u većini slučajeva mnogo jednostavnije manipulisati. Lokalni „tata“ ili „tate“ svesni da mali mediji ne mogu da prežive od prodaje i oglašavanja od strane privatnih firmi, bez trunke griže savesti ne ustručavaju se da vlasnike lokalnih medija ucenjuju sa raznim donacijama, pretplatama, ugovorima o informisanju i drugim raznim dotacijama, i zaposlenjima, uglavnom supružnika, u javna preduzeća i ustanove, kako bi lokalna glasila objavljivala ili prećutala ono što njima odgovara. A para im daju taman koliko treba da vode dušu i šire demagogiju. Na žalost, većina tih malih medija na to pristaju i to tako očigledno da sve što im „tate“ daju više para oni postaju sve sitnije duše. Ali kada je u pitanju egzistencija porodice mnogi na sve pristaju. Kada se nema novca detetu za knjige, patike, ekskurziju, ili ne daj Bože za lečenje, mnogi su spremni i na gore stvari, a ne samo da pišu šta im se kaže. Bar u tome nalaze opravdanje pred samim sobom. Naravno, nisu svi u takvoj crnoj situaciji. Mnogi su poltroni, laskavci i dupelisci genetski. To su te najsitnije duše, te gnjide i vaške kojih ovo društvo ne može da se ratosilja. Jedini siguran lek za vaške je šišanje do glave. Problem je samo što nema ko da drži mašinicu.
Grga

Magnohrom izbegao stečaj

Vlada obećala pomoć Magnohromu, a više od 300 radnika odahnulo jer neće ostati bez posla

KRALjEVO - Nimalo nije bilo prijatno mnogima kada se Magnohrom pojavio na spisku od preko 500 preduzeća u Srbiji kojima je račun blokiran duže od tri godine, i kojima je sledio automatski stečaj. Međutim, minstarstvo ekonomije je imalo razumevanja za Magnohrom, i odlučilo je da fabariku uvede u proces restrukturiranja, i na taj način je pripremi za ponovnu privatizaciju.
  - Očekujem da već koliko danas u fabriku stigne rešenje iz ministarstva ekonomije o ulasku u proces restrukturiranja, a rukovodstvo Magnohroma je iz Agencije za privatizaciju dobilo usmeno obećanje da neće otići u stečaj. Trenutna proizvodnja će biti nastavljena, a biće i nekih novih proizvoda. Rukovodstvo fabrike će sada imati dovoljno vremena da pripremi Magnohrom za novu privatizaciju i krene u traženje  strateškog partnera - kaže Jovan Nešović poslanik G17 plus.
  Fabrike elektrotermičkih proizvoda je u ovom trenutku najveći adut Magnohroma jer imaju proizvodnju. Međutim, glavni resursi su rudnici i fabrika gde se izrađuju vatrostalne opeke. Međutim, u ovom trenutku država nema para da sve to pokrene, već se očekuje da novi kupac potencijal Magnohroma vidi upravo u rudnicima i fabrici opekama, a to znači da će se zaposliti i veći broj radnika.
   - Dobra strana ulaska u proces restrukturiranja, naravno osim izbegavanja stečaja, predstavlja i to što će biti stopirano izvršenje presuda. Znači da će poverioci moći da budu namireni tek kada se Magnohrom bude prodao. Odlukom Vlade od prošle godine napravljen je model po kojem bi se fabrika prodala iz delova. Jedan deo bi činila Fabrika elektrotermičkih proizvoda (FETP), a drugi deo Fabrika vatrostalnih opeka sa rudnicima. Kada je u pitanju trenutno poslovanje težište će biti na FETP-u, jer oni obezbeđuju brzu proizvodnju i naplatu. Što se tiče vatrostalnog dela biće potrebno između 8 i 10 miliona evra najmanje, kako bi se ozbiljno pokrenula proizvodnja. Rudnici su u veoma lošem stanju, tako da obnavljanje može da uradi jedino kupac - objašnjava Dragomir Majstorović.
   U Magnohromu trenutno radi 240 stalno zaposlenih i još oko 100 koji su angažovani po ugovoru. Kako saznajemo ovaj broj zaposlenih će biti za nijansu smanjen, a novih zapošljavanja neće biti dok traje proces restrukturiranja.

SLUČAJ BOMEKS
Rukovodstvo Magnohroma je u potpunosti za saradnju sa Bomeksom, ali kako kaže Nešović problem leži u tome što mora da se puno pregovara jer neko nepoverenje iz prošlosti postoji i sada. Bomeks i Magnohrom vode sudske sporove oko proizvodnog pogona i mašina u Fabrici vatrostalnih opeka za koje Milan Bjelić vlasnik Bomeksa smatra da su njegovi jer ih je kupio sudskom licitacijom, a s druge strane rukovodstvo Magnohroma smatra da objekti ne pripadaju Bomeksu, već samo proizvodna oprema. Parnice se vode još od marta 2008. godine, i neizvesno je kada će sud doneti konačnu presudu.
Nenad Božović

PROTEST MAGNOHROMACA
KRALjEVO - Desetak radnika nekadašnjeg giganta „Magnohrom“ u ponedeljak je mirnim protestom ispred Opštinskog suda u Kraljevu želelo da ukaže na propust Nacionalne službe za zapošljavanje, zbog čega im se već više od dve godine duguje novčana nadoknada preko ove službe. Pokrenut sudski postupak, suviše dugo traje tvrde ovi radnici, a njih 880 ne gaji velike nade da će naplatiti dugovanja.
Nakon ostanka bez posla većina nema stalan posao pa bi im ova sredstva svakao dobro došla.
   - Videli smo da je moguće nadoknadu naplatiti, pa je i nas oko osam stotina koji smo tuđom greškom ostali bez ovih sredstava tužili Nacionalnu službu, ali se taj proces odužio - kaže Sreten Jovičić.
   Ovom prilikom su imali razgovor sa predstavnicima suda. Nadaju se, da će sudska odluka biti po njih pozitivna, no ukoliko do toga ne dođe, najavljuju da će preduzeti i druge mere da bi ostvarili svoja prava.
Sonja Cvetković

OSA i izbeglice postigli dogovor

KRALjEVO - Nakon nekoliko napisa u „Ibarskim“ o problemima izbeglica i domicilnim socijalnim slučajeva koji stanuju u stanovima na Beranovcu koji su izgrađeni uz pomoć Vlade Italije i HABITAT-a, a na predlog Saše Kontića, direktora Opštinske stambene agencije, došlo je do sastanka rukovodstva Agencije i predstavnika izbeglica sa Beranovca, kome su prisustvovali od strane Agencije, pored direktora Saše Kontića, Miodrag Vujović, rukovodilac za socijalno stanovanje i Nataša Todorović, referent za socijalno stanovanje, a sa strane Udruženja izbeglica sa Beranovca prisutan je bio predsednik Milan Veselinović.
   - Ovaj sastanak smo inicirali kako bi poboljšali saradnju i zajednički pronašli rešenje za objektivne probleme izbeglica koji su korisnici stanova na Beranovcu. Jeste da pojedini stanari pomenutih zgrada duguju znatna novčana sredstva na ime zakupa svojih stanova, ali spremni smo da se dogovorimo da se to plati u nekoliko rata, a Agencija svakako neće biti rigorozna i odmah raskidati ugovore o zakupu - rekao je direktor Saša Kontić i dodao da novac koji stanari duguju na ime zakupa ipak mora da se plati, jer tako piše u ugovorima.
   Pojedini zakupci duguju velike sume, pa je ukupan dug narastao na celih milion dinara. Kontić je još rekao da Agencija ne može sa svoje strane da eliminiše navedene dugove, jer je Agencija samo posrednik između pomenutih strana i grada Kraljeva.
   Na primedbu Milana Veselinovića da Udruženje izbeglica iz svih sedam gradova koji su dobili u zakup ovakve stanove, zahtevaju da steknu pravo na otkup tih stanova po povoljnijim uslovima, Miodrag Vujović je odgovorio da nema ništa protiv toga da izbeglice traže takva svoja prava, ali da Agencija sa tome nema nikakve veze, te da izbeglice ako žele da ostvare ta prava, to moraju preko viših instanci.
   - Važno je naglasiti da postoji mogućnost da donatori zatraže povrat dela uloženih sredstava,  pa će se postaviti pitanje šta ako ih mi, odnosno Grad nema - istakao je direktor Kontić.
   Na sastanku je Milan Veselinović izneo neke podatke o tome kako je u pomenutim stanovima i oko zgrada bilo raznih nedostataka koji nisu adekvatno otklanjani, te da još nije uređen okoliš oko zgrada i da nije priključeno grejanje, iako su već instalirani radijatori.
   - Naravno da smo upoznati sa tim, ali dva su osnovna razloga zbog kojih se to ne završava. Prvi je jer trenutno za to nema sredstava, a i ono što bi moglo sa nekim manjim sredstvima da se uradi na uređenju okoline moralo bi da se raskopava prilikom uvođenja grejanja - objasnio je Kontić.
   Predstavnici Agencije su istakli da su u ovih proteklih godinu i po dana mnogi stanari pojedinačno dolazili u Agenciju da prijavljuju razne nedostatke u stanovima, ali je sada nakon izbora legalnih predstavnika izbeglica mnogo bolje i efikasnije da se takve stvari rešavaju upravo sa predstavnicima Udruženja izbeglica, a takođe je dogovoreno da se uskoro zakaže jedan sastanak svih zakupaca pomenutih stanova koji bi se održao na Beranovcu, na koji bi došli predstavnici Agencije, ali i predstavnici lokalne samouprave, jer bi se na taj način brže dolazilo do rešenja za mnoge probleme sa kojima se izbeglice susreću.
Ilija Šekuljica

Dve godine škole bez nasilja

Osnovna škola „Jovo Kursula“ je jedina škola u Kraljevu koja je sprovela projekat „Škola bez nasilja“. Skoro četvrtina učenika u Srbiji bila je izložena nasilju od svojih vršnjaka, pokazalo je istraživanje UNICEF-a

KRALjEVO - Vršnjačko nasilje u našoj zemlji je sve prisutnije i dešava se čak i među decom predškolskog uzrasta. Takvo nasilje je dugotrajno fizičko ili psihičko zlostavljanje koje jedan ili grupa učenika sprovode nad učenikom koji ne može da se odbrani. Među decom je najčešće verbalno i psihološko nasilje, kao što je spletkarenje, ogovaranje i pretnja, dok je fizičko nasilje na trećem mestu.
   Zoran Stanišić, direktor osnovne škole „Jovo Kursula“ kaže da se vršnjačko nasilje javlja i kod devojčica i kod dečaka. Deca modele ponašanja uče u najbližem okruženju, porodici, školi i od vršnjaka.
- Projekat se sastojao u stvaranju zdravog i komunikativnog odnosa na relaciji nastavnik-roditelj, odnosno roditelj-nastavnik. Zatim, deca-nastavnik i nastavnik-deca, vršnjački odnosi, pa čak i domari ili čistačice-deca i obrnuto. Primera radi, na samom početku ovog projekta i ja sam imao određenu dozu skeptičnosti, ali sada posle dve godine intenzivnog rada, presrećan sam što je moja škola napravila toliko uspeha. Polovinom maja na svečanoj dodeli ministar prosvete Žarko Obradović uručio nam je sertifikat za uspešno sproveden projekat - kaže Stanišić, direktor „Jovo Kursula“.
S obzirom da je ova kraljevačka škola uspešno sprovela akciju, oni sada mogu da budu neka vrsta mentora drugim osnovnim školama u Kraljevu, a njihovim stopama uskoro kreće i osnovna škola „Svetozar Marković“.
- Akcija jeste završena ali samo na papiru, jer nasilje nikada ne možete suzbiti, ono će se uvek javljati. Jedan naš vršnjački tim biće poslat osnovnoj školi „Svetozar Marković“ i na taj način timovi za škole bez nasilja postaju sve veći. U školi „Jovo Kursula„ odavno nema fizičkog nasilja, ostali vidovi su dovedeni na minimum. Suzbijanju nasilja smo prišli veoma ozbiljno, jer ožiljci iz škola često ostaju do kraja života - kaže direktor Stanišić.
Deca, žrtve vršnjačkog nasilja, postaju stidljiva, bez samopouzdanja, beže sa časova, dobijaju lošije ocene i često su depresivna.  Recimo, možemo navesti kao primer da jedna devojčica organizuje ko će da se igra, ko neće, onda odstranjuje, odbacuje određene devojčice ili jednu devojčicu iz igri i ta devojčica pati. Tako se prenosi iz godine u godinu i može da traje i 8 godina.
- Vršnjački timovi nam izuzetno pomažu, jer od njih saznajemo puno toga. Učenici koji su u timovima su uvaženi od strane nastavnika i potpuno su ravnopravni sa nastavnim osobljem, što kao rezultat ima jednu jasnu sliku svih dešavanja među učenicima - objašnjava Stanišić.
Deca modele ponašanja uče u najbližem okruženju, porodici, školi i od vršnjaka. U ovom slučaju škola „Jovo Kursula“ je sveobuhvatno pristupila suzbijanju svih oblika nasilja.

ROMSKI UČENICI U ŠKOLI BEZ NASILJA
Direktor Zoran Stanišić kaže da romski asistenti pokušavaju da ostvare kontakte sa roditeljima romske dece koja idu u školu „Jovo Kursula“. Za sada ti roditelji još uvek nisu uključeni u velikom broju, jer veoma slabo dolaze u školu. Stanišić kaže da se radi na tome da se romska populacija izjednači sa ostalom decom. 
Nenad Božović

POVODOM  „NEDELJE BORBE PROTIV DISTROFIJE“
Iako svi ljudi nisu isti, svi treba da imaju ista prava

   Svake godine, u maju, šira javnost se upoznaje, a oko 1700 ljudi iz Srbije na svojevrstan način doživi „Nedelju borbe protiv distrofije“. Javnom kampanjom na republičkim i lokalnim televizijama i u štampi, pripremom i podelom propagandnog materijala u vidu plakata i brošura sa sloganima koji dopiru do srca i uma Bogom i humanošću osvešćenih ljudi, a katkad i do dubljih džepova predstavnika vlasti i pojedinaca, obeleži se ova manifestacija od 17-24. maja, najčešće skromno, u 21 udruženju iz mreže Saveza distrofičara Srbije. Evropska organizacija distrofičara - EAMDA, još pre više od tri decenije, ustanovljenjem „Nedelje borbe protiv distrofije“ želela je da skrene pažnju javnosti na probleme osoba obolelih od progresivnih neuromišićnih bolesti i da tu javnost podseti na osnovno načelo ljudske egzistencije da bar  svakog maja svi ljudi treba da imaju ista prava.
   Naravno, tu ironičnost autora ovog teksta iz završnog dela prethodnog iskaza, u Udruženju distrofičara Kraljevo nisu shvatili u bukvalnom smislu. I ovog maja, kao što čine i tokom cele godine, ukazuju i opominju na težinu ove opake i neizlečive bolesti čija je posledica trajna fizička invalidnost. Distrofija, bolest uglavnom dečjeg i mladalačkog doba, u svom začetku menifestuje se kroz osećanje umora, otežan hod uz uspon ili stepenice, otežano ustajanje s poda, sve nesigurnije kretanje i učestano padanje.
   Kako je bolest nasledna, može se pojaviti kod dva ili više članova jedne porodice, te je neophodno, čim se otkrije, celu porodicu i bližu rodbinu podvrgnuti lekarskom pregledu radi sprečavanja pojave novih slučajeva. Preventivno reagovanje potencijalnog bolesnika jedini je način da se izbegnu ili ublaže fatalne posledice: vezanost za invalidska kolica i stalna zavisnost o tuđoj pomoći i nezi.    Sa ovim gorkim  istinama naučnog medicinskog shvatanja i životnog iskustva 80-ak članova Udruženja distrofičara Kraljevo - Raški okrug upoznaje nas sekretar Udruženja Stevan Todorović, sažimajući ta iskustva na ovogodišnji slogan „Nedelje borbe protiv distrofije„ Saveza distrofičara Srbije koji glasi: ZA DISTROFIČARE NE POSTOJI LEK, OSTAJE NAM NADA I VAŠA PODRŠKA.
   Kako medicina za sada ne raspolaže efikasnim sredstvima za zaustavljanje i lečenje ove bolesti, ipak puno toga se može učiniti da bi se pomoglo obolelima. Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug, kako nam reče tehnički sekretar Jelena Ilić, ima osnovni zadatak okupljanja obolelih, njihovih prijatelja, stručnjaka, lekara, socijalnih radnika i drugih radi ostvarivanja ciljeva bitnih za poboljšanje opšteg položaja obolelih. U tom cilju u „Lingvi“ je u toku „Nedelje borbe protiv distrofije“, 18.05.2010.godine održano istraživanje na temu koliko su zadovoljni krajnji korisnici socijalne zaštite.
   Članovima Udruženja posvećena je pažnja i u aktivnostima na sportskim  takmičenjima primerenim njihovim zdravstveno-fizičkim sposobnostima. I ove godine učestvovali su 19.05.2010. godine na Trećem memorijalnom šahovskom turniru „Vladimir Mojsilović - Car“ u Užicu. Član Udruženja, Života Radojković, u pojedinačnoj konkurenciji, osvojio je treće mesto i pehar iza takmičara iz Užica i Čačka.
   Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug tradicionalno u vreme „Nedelje borbe protiv distrofije“, 19. maja 2010. godine, obradovalo je najmlađe članove na trajnom smeštaju u Specijalnoj bolnici za neuromišićne bolesti  u Novom Pazaru pozorišnom predstavom  „Iznenađenje“ u izvođenju Teatra „Sunce“ iz Kraljeva. Glumci ovog pozorišta na čelu sa autorom i glumcem Zoranom Savkovićem - Džerijem i ove godine podarili su osmehe na licima štićenika ove u Srbiji čuvene specijalizovane ustanove za lečenje i rehabilitaciju distrofičara, njihovih lekara i osoblja koji su zajedno sa direktorom, dr Mehom Kajevićem, izrazili zahvalnost gostima i inicijatoru programa sekretaru Udruženja distrofičara Kraljevo Stevanu Todoroviću, kao i na prigodnim poklonima najmlađim pacijentima.
   Bila je to još jedna nedelja nade i podrške članovima Udruženja distrofičara Kraljevo u saznanju da ne žive sami, da su uz njih ljudi plemenitog srca koji su spremni da im pod zajedničkim nebeskim svodom ispune horizonte želja i potreba pruženom rukom pomoći.
Prof. Vladan Petrović

NOVOPAZARCA ŠABANA DACU (51) PRATI DUGOGODIŠNJA NEPRAVDA
Politikolog za kotlove

U školi radi kao pomoćnik kotlara, pere prozore, čisti hodnike, mokre čvorove… Bori se za svoju pravdu

NOVI PAZAR - Iako je diplomirao na Fakultetu političkih nauka (na društveno-političkom odseku) u Beogradu 1982. godine, 51-godišnji Novopazarac Šaban Daca, koji ima osamnaest godina radnog staža, radi trenutno kao pomoćnik ložača parnih kotlova u osnovnoj školi „Selakovac“, u istoimenom naselju nadomak Novog Pazara.
-  Petnaest godina sam radio kao referent u Trgovinskom preduzeću „Uniprom“ koje je propalo. Onda sam se pre tri godine zaposlio u osnovnoj školi „Selakovac“, gde su me primili kao pomoćnika ložača parnih kotlova. Osim toga, u školi perem prozore, čistim metlom i „zogerom“ fiskulturnu salu, hodnike, mokre čvorove, učionice, stepenice, skupljam smeće po dvorištu posle doručka đaka, a obavljam i posao kurira - ističe politikolog Šaban Daca, i dodaje da je u matičnoj školi gde je zaposlen tražio da radi kao bibliotekar, ali mu je, kako kaže, direktor škole rekao da ne ispunjava za to uslove.
Ovaj obrazovan, pošten i miran čovek kaže da mu je želja da konačno posle osamnaest godina radnog staža radi u svojoj struci, ili bar da bude na nekom poslu koji je približan njegovom obrazovanju. Kao čovek od obrazovnog kapaciteta u pravom smislu bi mogao da pomogne gradu, na poslovima u nekoj od ustanova koje su od vitalnog značaja za Novi Pazar.
- Kao strpljiv čovek poku-šavao sam skoro dvadeset godina da dođem do svoje struke, ali nisam uspeo, jer su mi uvek govorili da sačekam konkurs. Kada bi konkurs bio raspisan, uvek, ali baš uvek  primana su druga lica, a često poneki od njih i sa manjim kvalifikacijama od mojih. Potom sam se obraćao više puta i bivšoj opštinskoj i sadašnjoj gradskoj vlasti. Govorili su mi da je to nepravda, zatim bi uzeli podatke o mom visokoškolskom obrazovanju, kao i moj broj telefona i više mi se nikad ne bi javili. To se dešava već godinama - kaže Šaban Daca i naglašava da su mu čak i neka lica u novopazarskoj lokalnoj samoupravi uz neprimereno ponašanje govorili: „Ovo je opština, a ne zavod za zapošljavanje“.
- Na pravdi Boga, šetaju me tako godinama od jednih do drugih kao da sam šahovska figura - s primetnom gorčinom priča politikolog Daca.
Sa nepravdom i malom platom Šaban živi u naselju Selakovac, u samoj blizini Novog Pazara izdržavajući suprugu, tri sina, sestru, oca i majku.
-  Osim što je pomoćnik ložača parnih kotlova, on sa nama čisti sve prostorije, od hodnika pa do mokrih čvorova. Kosi i travu u školskom dvorištu i kupi smeće. Najposlušniji je i najpošteniji radnik. Neprijatno mi je on kad navlači rukavice radi higijenskih poslova. Ovo je sramota nad sramotama! Veoma pametan i obrazovan čovek, a mora da čisti čak i mokre čvorove - kaže jedna od čistačica osnovne škole „Selakovac“, sa kojom politikolog Šaban Daca radi.
N. Gajtanović

NOVI PAZAR - Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda predstavio je projekat „Povećanje uključenosti građana u politički život i procesu donošenja odluka između izbora u lokalnim zajednicama“, koji je podržala Delegacija EU u Srbiji, kroz EIDHR program. Ujedno su novinarima predočeni i rezultati istraživanja koje je sprovedeno tokom proteklih par meseci.
   Predsednica ove organizacije Semiha Kačar istakla je da je anketiranje pokazalo da su građani nezadovoljni radom lokalne samouprave i odbornika Gradske skupštine. Takav odgovor dalo je čak dve trećine ispitanika.
   - Posebna pažnja posve-ćena je politički nedovoljno zastupljenim grupama, ženama i mladima, da učestvuju u političkom životu lokalnih zajednica i da daju svoj doprinos. Istraživanja su pokazala da je učešće građana i interesnih grupa u političkom procesu odlučivanja na veoma niskom nivou. Analizom je obuhvaćeno 680 ispitanika iz ova tri grada različite obrazovne, socijalne, polne i starosne dobi - rekla je Kačarova.
   Ona kaže da analiza popunjenih upitnika otvara prostor za brojna razmišljanja i ocene.
   - Na niz pitanja dati su u različitim sredinama, u principu, isti odgovori. Očita je neinformisanost građana o pravima, nadležnostima i mogućnostima delovanja mesnih institucija. Tu se ponovo iskazuje veliki raskorak između proklamovanog i same životne prakse u svim sferema života, odnosu lokalnih struktura i onog „malog“ čoveka i njegovih životnih potreba - objasnila je ona.
   Anketirana lica iskazuju potrebu za svojim većim uvažavanjem od gradskih i mesnih struktura, da budu više pitani i uključivani u sve društvene i privredne procese.
   - I ovom prilikom moramo još jednom napomenuti da se radi o specifičnom prostoru, o stanovništvu sa skromnim životnim potrebama, koje, kao po tradiciji, malo participira u učešću u vlasti i donošenju odluka koje se tiču i njih samih. Iskazuju i određenu rezervisanost, imajući u vidu, sva ranija obećanja, pogotovo u izbornim vremenima, ili povremenim posetama gradskih funkcionera - naglašava Kačareva.
   Na osnovu upitnika nužna je bolja koordinacija rada između mesnih zajednica i gradskih struktura.
   Predsednica Sandžačkog odbora objasnila je da je cilj projekta da se  izgrade kapaciteti lokalnih zajednica kako bi mogli da se pripreme efikasni finansijski planovi koji odgovaraju stvarnim potrebama i rešavanju prioritetnih problema građana. Posebna pažnja je posvećena podsticanju politički nedovoljno zastupljenih grupa, uglavnom žena i mladih, da učestvuju u političkom životu lokalnih zajednica i daju svoj doprinos odlučivanju u svojim zajednicama. Jedan od ciljeva jeste i podizanje svesti ljudi o mogućnostima koje postoje na nivou mesne zajednice i pomoći im da te mogućnosti iskoriste uz podršku Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda i partnerskih organizacija.
   Projekat se sprovodi u Novom Pazaru, Tutinu i Prijepolju.
Z. M.

Smisao vidim u umetnosti

RAŠKA - Centar za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ u Raški objavio je novu knjigu poezije, jedanaestu po redu, pod naslovom „Krug i tačka“ srpskog književnika i novinara Nebojše Gajtanovića.
   - Moja literatura ima univerzalnu tematiku i u njoj je primetna kosmopolitska ideološka „crta“, koja je izražena i u mojim prethodnim knjigama. Konkretno, knjiga „Krug i tačka“, između ostalog, oslikava i vreme lažnog morala, vreme u kome je sve podređeno sistemima materijalizma. Moja poezija je moja lična ideologija - ističe Gajtanović.
   Ovaj umetnik iz Raške naglašava da je svojim novim delom sačinio smireni prikaz opšte konfuzije u kojoj živimo, baveći se makrosmislovima, sa izraženim metafizičkim primesama, a uz to se bavimo i psihoanalizom današnjeg čoveka zatvorenog u mikrosvetu.
   - Moja nova knjiga, između ostalog, poziva i na izlazak iz arhaičnosti i mistifikacija koje su prisutne u svim domenima društva - ocenjuje Nebojša Gajtanović, napominjući da jedino u umetnosti i u ljubavi nema barijera.
   Inače, Gajtanović trenutno privodi kraju knjigu pod radnim naslovom „Iza tajnih vrata“, a završio je odavno zbirku dečjih pesama i jednu dramu, zatim zbirku aforizama i misli, kao i knjigu priča, eseja i publicističkih tekstova.
E.I.

VRNjAČKA BANjA - Zaposleni u ATP „Morava“ prekinuli su četvoromesečni štrajk, odblokirali Autobusku stanicu u Vrnjačkoj Banji i pokrenuli autobuse prema relacijama na području Vrnjačke i Trsteničke opštine, ali i u druge pravce. Donetim rešenjem sud je ovlastio zaposlenog u ovom preduzeću Veroljuba Stojkovića da bude zastupnik kapitala. On će početkom juna sazvati i sednicu Skupštine akcionara na kojoj će se izabrati novi članovi.
   - Mi smo preduzeli početne korake odblokirali smo Autobusku stanicu, i ovom prilikom bih obavestio građane odnosno putnike, da ubuduće mogu da koriste sve naše usluge, kupovinu autobuskih karata, da se informišu o polascima i dolascima autobusa, na peronima će kao i ranije biti postavljeni ne samo naši već i autobusi drugih prevoznika. Moramo urediti prostor na samoj autobuskoj stanici, izvršiti krečenje i farbanje i druge aktivnosti. Zatim sledi popis imovine, da se vidi koliko je stvarno stanje potraživanja i naših dugovanja za plate i ostalo - kaže tim povodom Veroljub Stojković.
   - Na razgovore ću pozvati zastupnike bivšeg vlasnika ATP „Morava“ Ostoje Tegeltije koji se kao što je poznato široj javnosti još uvek zbog zloupotreba nalazi u pritvoru. Posle tih razgovora ćemo znati pravo stanje u kome se nalazimo i onda preduzeti dalje mere u cilju što bržeg oporavka. Biće to težak put jer nas je gazda doveo u kolaps zbog kojeg smo i štrajkovali. Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da nam na većini linija već konkurišu dva prevoznika - dodao je na kraju novoimenovani zastupnik ATP „Morava“ Veroljub Stojković.
Dragan Ivanović

Fly jumping nova banjska atrakcija

VRNjAČKA BANjA - Grupa mladih ljudi u saradnji sa Turističkom organizacijom u Vrnjačkoj Banji pleni ovih dana posebnu pažnju Vrnjčana i njihovih gostiju. Na banjskoj promenadi sada je prisutan i „Fly Jumping“ nova vrsta ekstremnog sporta koju promovišu mladi. Spasoje Đurović iz Turističke organizacije nam je tim povodom rekao da je ovo jedan oblik turističke ponude.
   - Samo šetnja sa ovom spravom predstavlja odličan način da se telo dovede u željenu formu. Oni sa dosta iskustva moći će da isprobaju i ostale mogućnosti koje nudi ovaj ekstremni sport. Tako sada osim atrakcija vožnji vozićem , fijakerom, panoramskog letenja, raftinga Ibrom, paraglajdinga, mogu sebi priuštiti i ovu atrakciju. Iznajmljivanje opreme za  „Fly Jumping“ za pola sata korišćenja košta 300 dinara -  rekao je Đurović.
Dragan Ivanović

VRNjAČKA BANjA - Opština Vrnjačka Banja je po drugi put učestvovala u obe-ležavanju „Dana izazova“. Kroz igru i u neusijanoj atmosferi sa rekreativnim, sportskim i kulturnim sadržajima. U akciji su učestvovali  javna preduzeća i ustanove kao i građani Vrnjačke Banje.
   - U svojoj kategoriji Vrnjačka Banja je bila najuspešnija, pa je ove godine uključena u međunarodnu konkurenciju. Njen izazivač je grad Klingorou iz Australije. U realizaciji ove akcije učestvuju Sportski savez Srbije, Olimpijski komitet Srbije i sve opštine u Republici - rekla nam je tim povodom Violeta Trifunović, portparol za štampu u opštini Vrnjačka Banja.                                               
Dragan Ivanović

Napast zvana ambrozija!

Osim što je štetna kada raste među usevima, mnogo je veća šteta što se smatra da je oko 10 posto stanovništva alergično na njen polenov prah

KRALjEVO - Ambrozija je preneta iz Amerike. Mnogi ljudi sa strahom očekuju cvetanje ambrozije jer su alergični na njen polen. Sada je pravi trenutak da se suzbije ova izuzetno opasna korovska biljka. I pored akcija, u kraljevačkom kraju je na žalost ima na više lokaliteta.
   Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka visine od 1 do 1,5 metar. U Evropi, koju osvaja neverovatnom brzinom, može se naći oko 20 vrsta ambrozije. U Banatu su zabeleženi i primerci džinovskih abrozija, visine 6 metara. Niče polovinom aprila. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlačicama. Izgledom podseća na žbun, ali je slična i pelinu, tako da ljudi često i ne znaju kakvu opasnost imaju u svom okruženju.
   - Sada je pravi trenutak da se ona hemijskim tretmanima suzbije, jer je u porastu kada preparati mogu doneti željeni efekat. Ukoliko se čeka njeno uklanjanje je jedino moguće mehaničkim odstranjivanjem, što svakako nije popularna mera, naročito za površine koje je ova biljka uzurpirala - kaže Nebojša Milosavljević načelnik Fitosanitarne ispekcije.
   Raste veoma brzo na kultivisanom, obradivom zemljištu kao korov, sprečavajući razvoj drugih biljaka. Izuzetno je plodna i svaka biljka daje 25 do 150 hiljada semenki, koje zadržavaju klijavost i do 39 godina. Zato je i teška borba koja se vodi protiv nje.
   - Poslednjih godina je prisutna znatno više na prostoru Srbije. Pravi neverovatne štete na poljoprivredno obradivim površinama, gde može ukoliko se ne odradi njeno suzbijanje neverovatno umanjiti prinos. Osim toga kada procveta pravi zdravstvene problem ljudima. Njenim daljim razvijanjem ima neverovatnu biologiju da se prenosi na druge površine u okruženju, jer je seme lako - kaže Milosavljević.
   Brojni su načini kojima se ljudi bore protiv ovog korova. Najjednostavniji način je fizičko uklanjanje. Cela biljka sa korenom iščupa se iz zemlje. Pri tome treba nositi rukavice da se koža na rukama ne ošteti, jer je stabljika prepuna grubih dlačica. U slučaju kada je ima na većim površinama preporučuje se košenje i to pre cvetanja, ili tretiranje određenim pesticidima. Površine koje se ne obrađuju, a gde se pojavila su potencijalno opasne za okruženje. Takve parcele smo zabeležili u Čibukovcu, Žičkom Polju i Ratini. Žitelji Bukovice i Samaila imaju sličan problem na svojim parcelama i pored toga što primenjuju zaštitu od ove opasne biljke.
   - Svi koji održavaju javne površine dužni su da tokom vegetacione sezone uništavaju ambroziju. Vlada Srbije donela je uredbu o merama za suzbijanje i uništavanje ambrozije, koja izaziva alergije od 2006. godine, gde je pravilnicima odredila načine borbe protiv ambrozije, pri čemu zajedničkim akcijama pokušavamo da držimo pod kontrolom njeno širenje. Inspekcija reaguje u slučaju prijave, naravno, pri čemu ostavljamo rok od nedelju dana korisniku površina da je ukloni. Treba istaći da govorimo o ozbiljnom problem i da svi moraju dati svoj doprinos da ne bi imali više problema - zaključuje načelnik Milosavljević.
   Osim što je štetna kada raste među usevima, mnogo je veća šteta što se smatra da je oko 10 posto stanovništva alergično na njen polenov prah. U pojedinim predelima pri cvetanju ambrozije čak i 90 posto ljudi pokazuje alergijske reakcije. Lekari, uprkos  nedostatku pravih statističkih podataka, svake godine prijavljuju povećan broj alergijskih reakcija koje se dovode u vezu sa ambrozijom. Dermatolozi kažu, ako je za utehu, da korišćenjem adekvatne terapije vremenom postajemo otporniji na nju. Legenda ovu biljku tretira hranom Bogova, no čak i ako je tako, sigurnije za nas obične smrtnike je da ostane u legendi!

POŠTARI JAVLJAJU GDE RASTE  AMBROZIJA
   Mnoge zemlje čak i stimulišu borbu protiv nje. U Mađarskoj se npr. za određen broj iščupanih biljaka dobija nagrada, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u vrtovima. Poštari izveštavaju gradsku policiju u kojim vrtovima raste ambrozija. Kazne za vlasnike takvih vrtova su veoma velike.
Sonja Cvetković

Zovu je i  žutotrba, zlatokraj, zlatoritka, zlatica, tek ovaj mali stvor koji naraste svega do 5 cm može vremenom postati prava štetočina

KRALjEVO - Žitelji u okolini Kraljeva su od nedavno suočeni sa pojavom gusenica koja nisu bila prisutna ranijih godina na tim lokalitetima. Na teren smo otišli sa stručnim saradnikom Poljoprivredne stručne službe Ibar, Slobodanom Tomićem, da saznamo nešto više o ovoj životinjskoj vrsti.
Obmotana u ova svoja gnezda ne izgleda ni malo primamljivo. Mada, kada se prisetimo školskog primera iz biologije, rekli bi gusenica, kao i svaka druga. Negde je zovu  žutotrba, zlatokraj, zlatoritka, zlatica. Činjenice ipak govore da ovaj mali stvor koji naraste svega do 5 cm može vremenom postati prava štetočina.
   - Problem će nastati onog trenutka kada se ove životinje prenamnože. Treba ih držati pod kontrolom. Javlja se periodički masovno kada napad traje po 2 do 4 uzastopne godine. Tada može doći do velikih šteta na stablima - kaže naš sagovornik.
   Ova gnezda su očigledno druga generacija jer ih za sada nema tolikog intenziteta. Procena visokog napada i štetnosti se procenjuje na osnovu broja guseničnih gnezda i štete koje su pričinjene na lisnoj masi i to početkom juna kada ove životinje završe ishranu. Obzirom da smo za hemijski tretman zakasnili, sada ih trema mehanički uklanjati. Ishrana gusenica traje do maja, a zatim se gusenice smeštaju između grančica, zapredaju u retki kokon u kome prelaze u lutku - ističe Tomić.
   Gnezda su uglavnom na rubovima uz poljoprivredne površine. Podjednakoj meri domaćini žutotrbe su voćke i šumsko drveće. Da ne bi došlo do slučajeva šteta kakve su napravljene na području Dalmacije, Save, Drave, Dunava i u Makedoniji gde su daleko prisutnije. sada je jedini lek da se gnezda mehaniški odstrane, jer smo za hemijski tretman zakasnili.
   - Nije nepoznanica na našim prostorima. Ako se utvrdi prisustvo dva i više guseničnih gnezda, po jednom stablu, neophodno je njihovo suzbijanje, jer ćemo u suprotnom imati veliki problem.
   Za sada su najviše primećene na području Tavnika. Neželjene posledice su ogromne, jer gusenica brsti lišće jabuke, kruške, šljive i velikog broja šumskog drveća. Žutotrba spada u grupu štetočina koje u masovnom napadu kalamiteta izazivaju golobrst. Pre par godina imali smo sličnu priču sa gubarima, pa nam nikako ne ide u prilog da se ona ponovi.
Sonja Cvetković

OVAN
   Aktivnosti koje uključuju brzinu i, u izvesnom smislu, opasnost, vama deluju privlačne. Sportovi koji vam najviše odgovaraju su: skijanje, motociklizam, auto reli, tenis, padobranstvo, hokej, boks ili planinarenje. Za vas je bitno trošenje energije u aktivnostima van kuće.
   Ne volite da gubite i volite da budete prvi. Imate takmičarski duh, osobine za pobednika. Volite izazove.
Dnevne vežbe kao što su džoging, tenis i aerobik pomažu vam u usmeravanju velike energije. To je tajna vašeg dobrog izgleda i raspoloženja. Boravak u kancelariji vam ne odgovara.

BIK
Vi pripadate kategoriji ljudi kojima blagostanje znači lenčarenje na toplom pesku neke plaže. Pomisao na opasnost, brzinu, žestinu ili takmičenje ispunjava vas užasom. Definitivno više volite mirne aktivnosti koje zahtevaju strpljenje kao što su baštovanstvo, ručni radovi, čitanje, golf, šetnja i pešačenje, joga i džudo. Takođe uživate u gledanju televizije, zavaljeni udobno u fotelji dok ispijate omiljeni koktel.
Zainteresovani ste za muziku, svejedno da li je horska, opera ili klasična.
U svakom slučaju, vi smatrate da slobodno vreme podrazumeva  relaksaciju i zabušavanje, a ne napor. Šteta je traćiti energiju žestokim aktivnostima. Vi ste rođeni gurman. Zaista, koja je poenta u plivanju, šetnji, ili baštovanstvu, ako niste okruženi blagostanjem, luksuzom i komforom.

BLIZANCI
Veoma cenite kada je vaš um stimulisan, a ako stimulacija mora da bude fizičke prirode, radije se ne zadržavate na istoj suviše dugo. Kartanje, šah i čitanje novina, radije nego duge novele. Rešavanje ukrštenih reči i pisanje kratkih priča mogu biti predmet vašeg interesovanja.
Ručak sa prijateljima, kulturni događaji, komedije, druženje sa porodicom ili prijateljima za vas predstavljaju pravo uživanje.
Brzi ste skoro kao „ovnovi“, ali mudriji i spretniji. Vaše delimično interesovanje za sportove uključuje tenis, stoni-tenis, badminton, ples, klizanje, padobranstvo.
Volite da slušate muziku i najbolje ako je to džez.

RAK
Jedno od vaših najvećih interesovanja je obezbeđivanje i opremanje doma. Dosta vremena rado provodite u antikvarnicama. Ova aktivnost odgovara osobenosti „raka“. Dom za vas predstavlja izvor  zaštite  i harmonije.
Muškarci uživaju u poslovima - sam svoj majstor, baštovanstvu ili prepravci delova nameštaja. Žene su zainteresovane za ručne radove, unutrašnju dekoraciju i kulinarske veštine.
Privlače vas sve aktivnosti vezane za vodu kao što je pecanje, krstarenje, ronjenje, vaterpolo i tzv. mirni sportovi, recimo golf. Vašem senzitivitetu odgovara klasična muzika a interesovanje za prošlost može vas pretvoriti u velikog kolekcionara antikviteta, automobila, marki, knjiga, nameštaja.

LAV
Vi ste slični ljudima rođenim u znaku bika koji se najradije relaksiraju bez mnogo aktivnosti. Odmaranje i lenčarenje na suncu su među vašim omiljenim „hobijima“. Obdareni ste moćnom konstitucijom i vitalnošću i imate kapacitete da pravite podvige...ali kada to odlučite. Odgovaraju vam sportovi koji zahtevaju atletičarsku snagu, kao što je trčanje, rvanje, dizanje tegova, bacanje diska, bacanje koplja, kuglanje, kao i discipline koje podrazumevaju strpljenje, recimo joga i tai-či.
Uopšteno, vi volite sve sportove koji omogućavaju da vaši kvaliteti lako zasijaju. Kao i osobe koje pripadaju „ovnovima“ i vi uživate u takmičenju, ali teško podnosite poraz, čak teže nego „ovnovi“.
Predstavnici ovog znaka dovode se u vezu sa umetničkim i kreativnim aktivnostima, vole modu, slikanje, klasičnu ili modernu muziku, pozorište.

DEVICA
Vas očigledno više privlače intelektualni hobiji nego sportske discipline. Vi jednostavno morate da mislite, da rešavate. Ukrštene reči, šah, matematički i logički problemi su intelektualni sportovi koji obezbeđuju „hranu“ vašoj neutoljivoj mentalnoj energiji. Ne privlače vas naporni sportovi ali dolaze u obzir golf, stoni-tenis, pikado, pešačenje.
Sledi nastavak

Blagotvorna ulja

   Simptomi osećaja težine u nogama pojačavaju se u proleće, posebno kod ljudi koji rade kancelarijske poslove. Osim fizičkih aktivnosti stručnjaci preporučuju i jednostavne tretmane aromatičnim uljima.
   - Jedna kap ulja od limuna
   - jedna kap ulja pomorandže
   - dve kapi ulja geranijuma (zdravac)
   - dve kapi ulja grejpfruta
   - 10ml ulja od pšenične prekrupe
   - 50ml ulja od soje
   Pre odlaska u krevet utrljati mešavinu u umorna stopala i noge, lagano ih masirajući. Ova ulja efikasno pomažu opuštanju mišića i neutrališu osećaj težine, jačaju vene, poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju rizik od proširenih vena.
   I sledeća mešavina smanjuje pomenute simptome:
   - 5 kapi ulja od limuna
   - 10 kapi ulja nane
   - 20 kapi ulja pomorandže
   - 25ml ulja badema
   - 25ml ulja od semenki grožđa
   Nežna masaža umornih nogu ovom mešavinom doprinosi trenutnoj relaksaciji.

Kako odabrati parfem

   Postoji dosta toga na šta treba obratiti pažnju pri kupovini novog parfema.  Za „začinske“ mirise kao što su, recimo, mošus ili vanila, smatra se da spadaju u afrodizijake. Voćni i biljni mirisi su umirujući, osvežavajući i senzualni.
Kako testirati parfem
   Preporuka je da, kada se opredeljujete za neki miris, opišete sebi kakvo osećanje on budi u vama: „sladak“, „svež“, „senzualan“, itd. To će ujedno biti i poruka koju želite da uputite drugima koji će osetiti miris.
   Izbegavajte isprobavanje više od 3-4 mirisa odjednom jer ćete time „zbuniti“ vaše čulo mirisa. Nanesite po jedan na pulsirajuće tačke na zglobovima ruku, i jedan na unutrašnju stranu lakta.
Parfemi i tipovi kože
   Nikada nemojte poći od toga da će parfem koji lepo miriše na vašoj prijateljici imati potpuno isti miris na vašoj koži. Svaka koža reaguje različito.
   Izaberite parfem isprobavajući ga na koži, a ne samo mirišući bočicu. Ostavite da deluje oko 10 minuta i dobićete pravi osećaj.
Vreme i mesto
   Sveži, cvetni i voćni mirisi više odgovaraju letnjoj sezoni, dok se začinski i „topliji“ preporučuju u hladnijim mesecima.
   Parfem je najbolje naneti na pulsirajuće tačke: ručni zglob, iza uha i vrat. 
   Intenzitet mirisa zadržava se u proseku od 4 do 6 sati.

I za kraj jedna zanimljiva poruka kreatora: nanesite parfem i, nakon pola sata, ako ne osećate njegov miris, ali ga drugi oko vas osete...to znači da vam odgovara!

NEDELJNI RECEPT
Torta od ananasa

Potrebno je:
250gr ananasa iz konzerve
3 čaše kisele pavlake
3 kašike prah šećera
150gr mlevenog plazma keksa
150gr plazma keksa
1 slatka pavlaka za šlag

Priprema:
Plazma keks umakati u sok od ananasa iz konzerve i ređati na plato. Izmešati kiselu pavlaku, šećer i sitno iseckane komade ananasa sa mlevenim plazma keksom. Staviti preko plazma keksa. Držati u frižideru 15 minuta. Po vrhu staviti umućen šlag od slatke pavlake.

Završni komentar

   Ovaj veliki problem mora se tako i shvatiti jer je u neku ruku i rešiv. Šta možemo, iz do sada rečenog, konstatovati u samom početku? To je nekoliko veoma važnih stvari, ali ih možemo uslovno svrstati u dve kategorije:
A. Preventivne mere
B. Rano otkrivanje bolesti koje se odnosi na
a. algoritam (redosled) pregleda
b. terapijske mogućnosti

A. PREVENTIVNE MERE:
Pod preventivnim merama možemo prihvatiti dosadašnje rezultate epidemioloških ispitivanja, a to su:
1. Živeti zdravim životom, brigom o zdravlju i redovnom kontrolisanju zdravlja i pridržavanja osnovnih postulata za zdrav higijensko-dijetetski život. Pod tim se podrazumeva pravilna ishrana, fizička aktivnost, redovan unos tečnosti- vode, a ne alkoholnih pića, duvana, droge i drugih stimulativnih supstanci.
2. Nakon toga veoma je važno vreme prve trudnoće, a ono je najbolje pre 25. godine života, jer se već posle tridesete rizik od oboljevanja od malignih bolesti povećava.
3. Veoma je važno da je procenat nastanka karcinoma dojke znatno manji kod žena koje su rađale i dojile decu. Podrazumeva se da je to više dece od jednog deteta, i da su dojena. Dojenje bih izdvojio, jer tek laktacijom dojka fiziološki sazreva - završava svoj razvoj koji započinje u šestoj nedelji trudnoće i završava se stvaranjem mleka u dojkama. Često sam govorio u svojoj lekarskoj praksi kako kolegama, tako i kada mi se pružala prilika i na drugim mestima, pa i u sredstvima javnog informisanja, da samo dojka koja ne pravi mleko - pravi probleme. O dojenju ne bih ni pričao jer se o značaju majčinog mleka, čini mi se, zna od postanka čoveka kao bića koje pripada sisarima.
Moram da napomenem da je ipak mali broj žena koje imaju genetsko opterećenje i određeni rizik od trudnoće, pa je važna stalna konsultacija sa svojim lekarom.
Nije nevažno, pa zato mora da se shvati da dojka nije samo „ukrasni organ“ u koji ćemo prema „modnim trendovima“ neograničeno puta ugrađivati silikonske proteze i pri tome ne razmišljati o rizicima te avanture.
4. Veoma je važna napomena da se ovde kao savet za zdrav život kaže. Kao čoveku zabrinutom za put kojim idemo u sunovrat kulučeći „svim novitetima savremene civilizacije“ smučila mi se takozvana teorija o „ljudskim pravima“ koja se nakaradno tumače i koja navodno, između ostalog, podrazumevaju „isključivo pravo žene da odluči da li će rađati decu ili ne“?!  Da se razumemo, bio bih nečovek kada bih i jedno „izboreno“ pravo bilo koga čoveka, pa i živog bića na ovoj planeti osporavao, ali šta? Ali ne mogu a da ne kažem da na ovoj planeti osim „prava“ postoje i moraju da postoje i obaveze.
Pa tako jedno od najvažnijih prava je briga o svom zdravlju, a ono podrazumeva i rađanje pre svega, pa tek onda može da se shvati da je to i obaveza prema porodici, društvu i briga za to društvo kao i svakog socijalnog bića.
Ako ovo do sada rečeno nismo uvažili, onda nam preostaje:
B. RANO OTKRIVANjE KARCINOMA DOJKE

Nastavak u sledećem broju

Oralno zdravlje u trudnoći (1)

   Trudnoća je za ženu jedno novo, promenjeno stanje praćeno brojnim promenama. Iako su sve te promene sistemskog karaktera neke od njih mogu biti i lokalno manifestovane u usnoj duplji. Usled hormonskih promena koje prate trudnoću može doći do dramatičnih promena u ustima. Crvene, upaljene i bolne desni koje lako krvare javljaju se kod 30-70% trudnica. Ako se gingivitis (kao relativno jednostavna bolest, čiji simptomi slabe ili nestaju poboljšanjem  oralne higijene) ne leči, može preći u ozbiljniji parodontitis. Postoji uzrečica da žena sa svakom trudnoćom gubi po jedan zub.
   Povećanje broja karijesa u trudnoći objašnjava se promenom kiselosti pljuvačke (zbog povraćanja), bujanjem gingive, povećanim  nakupljanjem zubnog plaka, lošijom oralnom higijenom, promenjenim načinom ishrane te retkim posetama stomatologu. S obzirom da se na sve ove stvari može u većoj ili manjoj meri uticati, na trudnici je odgovornost za njeno oralno zdravlje.
   Klice mlečnih zuba počinju da se stvaraju već u 6. nedelji intrauterinog života, a klice stalnih zuba u 4. mesecu trudnoće.    Buduća majka, sprovođenjem odgovarajućih higijensko-dijetetskih mera može u mnogome da doprinese oralnom zdravlju svog deteta. Raznovrsna ishrana, sa optimalnim količinama vitamina, mineralnih materija, belančevima, masti i ugljenih hidrata neophodna je kako za pravilan rast embriona tako i za razvijanje zdravih mlečnih, a kasnije i stalnih zuba.
   U dogovoru sa ginekologom trudnici se ordiniraju preparati fluora u odgovarajućim dozama, koji obezbeđuju izgradnju kvalitetne gleđne supstance kod deteta.
   Nezavisno da li postoje problemi sa zubima i desnima preporučuje se poseta stomatologu na 2-3 meseca u toku trudnoće. Te posete treba iskoristiti i sanirati kariozne zube kao i očistiti ih od zubnog kamenca i mekih naslaga. Trudnica koja se brine o zdravlju svojih zuba neće imati više kariozne zube nego što bi imala da nije trudna.

Nastavak u narednom broju

EKOLOGIJA
Veliko spremanje Srbije u subotu 5. juna

   Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u okviru akcije Očistimo Srbiju organizuje veliku radnu akciju čišćenja otpada Veliko spremanje Srbije u subotu, 5. juna 2010.
   Pozivamo sve zaposlene u državnoj upravi, javna preduzeća, privredna društva, medije, škole, udruženja, organizacije i građane da se priključe akciji i prijave putem sajta: http://www.ocistimosrbiju.rs/src/volonter.php ili na telefon 011/ 36 222 36.  
  Svaka opština formira lokalni štab koji utvrđuje lokacije i sprovodi akciju na svojoj teritoriji u saradnji sa partnerima, a imenuje i koordinatora čija imejl adresa počinje nazivom opštine (nazivopstine@ocistimosrbiju.rs).

Sve informacije možete dobiti u kancelariji akcije Očistimo Srbiju na telefon 011/ 36 2222 0 Da li ste znali da:
- ukoliko se odlučimo da pijemo vodu iz česme sprečavamo 99% emisije ugljen dioksida,  
- ukoliko jedemo povrće smanjujemo emisiju ugljen-dioksida za 70%
- ukoliko se vozimo javnim prevozom smanjujemo emisiju ugljendioksida za 85 %

RIBOLOV
Banjčani ubedljivi u 2. kolu

KRALjEVO - U nedelju, 23. maja 2010. g,  održano je 2. kolo Lige Ribolovnog saveza grada Kraljeva u disciplini pecanje ribe na plovak tehnikom bolonjez - fiksni plovak.
   Takmičenje je održano na stazi u Žiči po promenljivom vremenu uglavnom bez kiše u popodnevnim satima.
   Na takmičarskom danu najviše uspeha su imali sportski ribolovci iz Đurđevdana Mataruška Banja sa četiri sektorske pobede i to:
Sektor A : Brkušanin Svetislav 2550 g
Sektor B: Gajović Miloš 5230 g
Sektor C : Savićević Milan 6110 g majstor staze
Sektor D : Petrović Jovica 3750 g
Sektor E : Grujović Peđa 5290 g KSR „Magnohrom“.

   Tabela Lige RSGK posle drugog takmičarskog dana:
1.Đurđevdan 3 (19)
2. Lav-Lopatnica 6 (27,5)
3. Studenica 6 (29)
4. Magnohrom 6 (32,5)
5. Žiča 6 (42)
6. Plovak 12 (62).
Goran Miletić

KRALjEVO - Od 1. maja startovala je Liga ulova, koju organizuje Ribolovni savez grada Kraljeva i Ibarske novine.
   Ono što ovu ligu razlikuje od drugih je što će svaka vrsta ribe imati bar po jednog sponzora koji će biti darodavac nagrade za najteži ulov u vrsti. Na kraju Lige koja se završava 31. oktobra, žiri će proglasiti najboljeg takmičara lige koji će dobiti vrednu nagradu u ribolovačkom priboru. Specijalnu nagradu dobiće najmlađi učesnik lige 

Pravo učešća imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom i članskom kartom RSGK.
   Učesnik ulov uz kupon iz Ibarskih mora prijaviti kod kluba koji je član RSGK, a overeni kupon uz fotografiju ulova treba da dostavi u redakciju Ibarskih najkasnije 5 dana od dana prijave ulova. Sve kvalitetne fotografije objavićemo u novinama.

Do sada obezbeđeno za pobednike:
- pastrmka: vikend za dve osobe u motelu u Studenici (darodavac Igosan - Ušće)  
- klen: sportska trenerka (darodavac Misano Ušće)
- skobalj: 5 majica sa logom RSGK (darodavac bife Đurđevdan - Mataruška Banja)  
- som: pretplata na list Ibarske  godinu dana (darodavac Ibarske), 20 kalendara sa fotografijom pobednika
- štuka: dve umetničke slike (darodavac Dom ribolovaca „Studenica“ Ušće)  
- belun:  komplet varalica i voblera (darodavac RSGK)
- mrena: 30 kalendara sa fotografijom pobednika (darodavac KVARK-Žiča)   
- deverika: ručak za dve osobe (darodavac restoran „Horoskop“ Kraljevo)
- šaran: ručak za dve osobe ( darodavac restoran „Moravica“ Adrani)   
- smuđ: knjiga Istorija Srba (dar Agencije Sirijus A)

MRENA
1. Tomislav Kenedi Kovačević, 3kg i 154gr.

UMETNOST - KULTURA

XXXVI Dečiji majski likovni salon

Dečijom maštom ,,restaurisane", podmlađene i oživljene nove vizure spomenika kulture, motiva i simbola našeg grada ponovo će krenuti u svet ovom izložbom

   Dana 27. maja 2010. godine u 12 časova, u Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo, priređeno je svečano otvaranje na XXXVI Dečijeg majskog likovnog salona. Program svečanog otvaranja ulepšali su čitanjem svoje poezije učenici Marko Lajić, Luka Dragojlović i Boris Anđelković uz muzički nastup učenika muzičke škole „Stevan Mokranjac“, nakon čega su nagrađenim učenicima dodeljene diplome i prigodni pokloni. U okviru ovogodišnjeg  Salona žiri (A. Popović, likovni pedagog, M. Pavlović, likovni pedagog, N. Lišanin, kustos) je imao dvostruki kriterijum prilikom selekcije radova za izlaganje i nagrade. Zadata tematska oblast inicirala je pokretanje ideje da se odabrani radovi posmatraju kao ilustrativna rešenja simbola i motiva grada Kraljeva za produkciju najrazličitijih suvenira.
   Jubilej 60 godina od osnivanja Narodnog muzeja u Kraljevu bio je povod za ideju da se u okviru najstarije, tradicionalne muzejske manifestacije, koja već decenijama afirmiše dečiju kreativnost i predstavlja ishodište novih ideja u nastavi likovnog vaspitanja, odredi tematski slogan Deceniju punim šestu svedočeći o našem mestu.  Tema, zapravo, predstavlja pokušaj da se dečijom kreativnošću prezentuje kulturna mapa simbola u vidu spomenika kulture, kulturnih ustanova i prepoznatljivih motiva asocijativno vezanih za Kraljevo. Iz tog razloga su nagrađeni radovi u katalogu publikovani kao razglednice. Očuvanje, zaštita i prezentacija kulturnog nasleđa osnovni su ciljevi delatnosti Narodnog muzeja, a razglednice kao najstarije sredstvo kojim se prenosila poruka o nama i našoj dragocenoj kulturnoj baštini potvrđuju nove tendencije saradnje između muzeja i turizma. Dečijom maštom ,,restaurisane", podmlađene i oživljene nove vizure spomenika kulture, motiva i simbola našeg grada ponovo će krenuti u svet ovom izložbom, kao katalog i kao razglednice.            
   Prateća akcija,  pod nazivom Ponesi belu majicu, osmišljena je kao kreativna radionica koja će se održati u sklopu Salona 28. maja u 12h. Naime, Narodni muzej u Kraljevu je proširio svoje programske aktivnosti nizom edukativno-kreativnih radionica pod nazivom  Radionice-muzejske školice za učenike osnovnih i srednjih škola. Najbolji radovi učesnika pomenutih radionica, kao i nagrađeni radovi sa ovogodišnjeg Salona, predstavljaće vizuelna rešenja motiva za majice (štampanjem putem folija preslikača) u vidu muzejskih suvenira. Učenici su imali potpunu slobodu izbora likovnog jezika, tehnika i medija (od tradicionalnih oblika umetničkog izražavanja do savremenih, digitalnih tehnologija i stila umetnosti grafita). Na ovaj način pokrenuta je promocija savremenih načina izržavanja idejnosti u vizuelnoj kulturi likovnog obrazovanja.  Pored toga, ovogodišnji Dečiji majski likovni salon, obogaćen interaktivnim pristupom radioničkog tipa, ističe značaj promovisanja kulturne baštine korišćenjem idejnih potencijala dečije kreativnosti u smeru razvoja kulturno-turističke ponude našeg grada i njegove okoline.
   Pored idejnog aspekta na temu Dečija kulturna mapa grada, odluka žirija je u okviru odabranih radova podrazumevala kvalitet likovnih elemenata, kao i njihovih kompozicionih rešenja.  Nakon detaljnog uvida, na osnovu navedenih kriterijuma, žiri se jednoglasno složio da izložbom obuhvati sve pristigle radove (106) iz 9 osnovnih škola sa područja grada Kraljeva. Jubilej 60 godina od osnivanja Narodnog muzeja u Kraljevu bio je povod za ideju da se pedagoško-prezentacione aktivnosti inoviraju i unaprede primenom modela  edukativno-kreativnih radionica. Osnovna ideja ovog programa pod nazivom Radionice- muzejske školice, osmišljenog za učenike osnovnih i srednjih škola, bila je predstavljanje kulturne baštine, zavičajne istorije i savremene umetnosti na interaktivan način, kroz sintezu klasičnog školskog pristupa i radioničkog rada koji podrazumeva lično angažovanje i podsticanje kreativnosti učenika. Oblik edukacije radioničkog tipa svetski je trend koji se pokazao kao izuzetno efektan, upravo zbog neformalnog ili informalnog pristupa obradi tematskih celina, kao i mogućnosti upotrebe originalnih predmeta iz muzejskih zbirki u funkciji učila. Učenje se danas sve manje shvata kao akumulacija činjenica i informacija, a sve više kao građenje znanja. U nazivu ovog projekta pojmom školice, zapravo, je simbolično predstavljena metodologija obrade tematskih celina. Ovakav model podrazumeva sticanje znanja postepenom nadgradnjom spoznajnih činjenica kao rezultata neposrednog promišljanja, razumevanja i zaključaka. Analogno tome, u istoimenoj dečijoj igri do cilja se stiže postepenim osvajanjem polja ukoliko ugrač kamenčićem (aktivnim učešćem, ličnom tvorevinom) pogodi (razu-mevanjem) sledeću površinu u redosledu numeričke hijerarhije. Završnu aktivnost predstavlja realizacija izložbe (u okviru Dečijeg majskog likovnog salona) tj. proces postavljanja izložbe kao finalnog proizvoda muzejske delatnosti, čiji su autori, zapravo, učesnici radionica. Učesnici su se našli u ulozi kustosa, autora izložbe, kako bi uz pomoć edukatora, shvatili sistem, metodologiju i koncept kao muzeološke osnove na kojima počiva prezentacija određene tematske celine. U tom smislu, ova izložba predstavlja interaktivnu radionicu i ima za cilj edukaciju učesnika, a konceptom je obuhvaćena retrospektiva njihovih aktivnosti, kreativnih zamisli i znanja koje su stekli učešćem u muzejskim školicama.              
   Svečano otvaranje izložbi polaznika radionice fotografije i filma (srednjo-školci) u 20h a učesnika arheološke radionice (osnovci) u 19h biće priređeno u utorak 01. juna 2010. godine  u Galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu.

Glavnu nagradu Salona Milorad Mihajlović žiri je dodelio SOFIJI TOJANOVIĆ, učenici V razreda OŠ IV kraljevački bataljon iz Kraljeva.
10 ravnopravnih nagrada dodeljeno je učenicima:
MILOŠ ILIĆ, OŠ Sveti Sava, Ribnica, komb. tehnika
TIJANA MILENKOVIĆ, OŠ Dragan Đoković Uča, Lađevci, tempera i kolaž
STEFAN MILOSAVLjEVIĆ, OŠ Dragan Đoković Uča, Lađevci, kombinovana tehnika
MAŠA CEROVIĆ, OŠ IV kralj.bataljon, komb. tehnika
NEVENA PETROVIĆ, OŠ IV kralj. bataljon, flomaster
TAMARA SEKULIĆ, OŠ Svetozar Marković, komb.teh.
MILICA ČOLIĆ, OŠ Dimitrije Tucović, akvarel
MILENA SLAVKOVIĆ, OŠ Svetozar Marković, tempera
SANDRA DRAGANIĆ, OŠ Sveti Sava, Ribnica, tempera
MARTA ENA MILIKIĆ, OŠ Sv.Sava, Ribnica, tempera
Nagrada za za najbolju selekciju učeničkih radova dodeljena je BILjANI ĐUKIĆ, likovnom pedagogu OŠ Sv.Sava, Ribnica.
Nagrada za najuspešniju školu u oblasti likovnog obrazovanja dodeljena je OŠ Sveti Sava, Ribnica.
Nadica Lišanin



Apstraktna duhovnost Žarka Vučkovića

KRALjEVO - Prošlog petka je u galeriji „Maržik“ otvorena izložba akademskog slikara Žarka Vučkovića iz Gornjeg Milanovca. Izložbom su obuhvaćene njegove slike i crteži. Izložbu je otvorila Suzana Novčić, istoričar umetnosti.

   - Žarko Vučković, umetnik prepoznatljivog slikarskog rukopisa, prisutan je na umetničkoj sceni više od dvadeset godina. Idiom njegovog opusa je pročišćena apstraktna duhovnost. Čak i površnom analizom njegovog rada videćemo da je rano odabrao svoj put, koji se uvek kretao u pravcu istraživanja plastičnih vrednosti i estetičkih odnosa ka cilju minimalističke i jednostavne forme koja teži i na kraju postaje znak - rekla je suzana Novčić.

   Žarko Vučković je rođen 1963. godine u Kninu. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1987. godine na katedri za slikarstvo, a postdiplomske  studije završio 1990. godine. Samostalno je izlagao 25 puta, a dobitnik je 22 nagrade za slikarstvo i crtež. Član je ULUS-a i radi kao redovni profesor na Fakultetu umetnosti u Prištini (Zvečan).
Aleksandar Marić

„Novosti u Kraljevu“

KRALjEVO - U utorak je u Kraljevačkoj biblioteci održan  program „Novosti u Kraljevu“ u organizaciji dopisništva Večernjih novosti u našem gradu. Povod organizovanja ovog programa je taj što su tri kraljevačka umetnika ponela jednu od nagrada ove izdavačke kuće. Živorad Nedeljković je dobio nagradu „Meša Selimović“, Gordana Timotijević je ponela nagradu „Gordana Brajović“, a Milanko Kaličanin dobio je „Zlatnog Pjera“. Gosti Kraljeva bili su Miljana Kralj, urednik kulturnih strana, Deana Vuković, urednik „Kulturnog dodatka“ i Milomir Kragović urednik izdavačke delatnosti.
A. Marić



Šest nagrada za „Masal“

KRALjEVO - U utorak su u bioskopu Kvart članovi teatra „Sunce“  održali konferenciju za novinare povodom uspešnog nastupa na internacionalnom pozorišnom festivalu „Dadras“ u Subotici.  Nova predstava ovog teatra „Masal“ koju je postavio Zoran Savković vratila se sa ovog festivala sa 6 nagrada. Nagrade su poneli za kostim, koji je izradila Sanja Malnar, za muzički dizajn, za dizajn svetla, za koji je zaslužan Neco Cvijović, za najbolju žensku ulogu nagrađena je Jovana Smiljanić, a za najbolju mušku ulogu Dragan Pešić, kao i nagradu za režiju koju je dobio Zoran Savković Džeri.
Aleksandar Marić

Kafana je moja sudbina

U kafani se sve sazna pa se ne mora drugde ni ići

(Ime kafane, u kojoj je razgovor vođen, ne navodimo iz političkih razloga, što će reći zbog zakona o takozvanom informisanju.)
- U prošli utorak došli Ljubiša Simović i Milomir Šljivić u Ka Ka televiziju. Popili, pojeli i legli da spavaju!
- Čekaj, bre, nije to hotel!
- Naravno, da nije hotel, pijanduro! Al oni su tu kao kod kuće!   
- A odakle ti to znaš?
- Čitao sam u njihovim novinama!
- Ene, sad! A koje su im to novine?
- Pa Kaljevačke novine!
- A ja sam čuo da je to bilo u Navijatoru!
- A ne, u Navijatoru su bili u četvrtak!
(Iz gore navedenih razloga ne potpisujemo ni ime cinkaroša koji nam je ovo prijavio, ili kako bi srpski takozvani mediji potpisali: Ime i adresa poznati reakciji.)



U kafani Lepi Boro

Sedimo u kafani Lepi Boro, a gde bismo inače kad u njoj svega ima, samo, eto, nekog vremena kako Bora nema! A s obzirom da Boro nije bilo ko, nego je on samotitulirani Lepi, tu počinju priče gde je Lepi Boro. Pokušavam da povećam bakšiš, ne bih li omekšao konobara, ali, nema pojma, samo se zagonetno smeška i kaže: Pardoniramo, profesore! Vidim da me zajebava te stoga prelazimo u reon kod konobarice, mislim, žensko je to, raspričaće se! Ali ništa! Ćuti ko Ljubiša o Ljubiši!
   Odmah potom podležemo čaršijskim pričama iako smo sve seljak do seljaka, da izvini Slavko.
- Ma, nema pojma, biće da negde piše neku knjigu! Memoare, recimo! – kažem, tek da se uključim u diskusiju.
- Nikako, sigurno je upisao Pravni u Kragujevcu! Vratiće se brzo, čim završi fakultet. Eto ga za dva tri meseca! - tvrdi Tuzor!
- Ja sam čuo da je otišao na Kosovo, poslala ga Vlada, da zameni Artemija koji je nešto zabrljao kod Amerikanaca! - zabrinuto će reći Slavko.  
- Šta vam je, kunu mi se ljudi da su ga videli kako zida sebi dvorac u Kurićima! - uverava nas Mile Legija.
- Konobar, donesi po piće, da ne gubimo vreme u praznim razgovorima, odnesi piće i Lepom Boru!  - viče Buki.  
- To ćeš ti kad budeš dokon! - zeza ga konobar.
Gosti, ko gosti. Jedu, piju, plate i odoše. Niko ništa!

A bilo je ovako:
U kafani Lepi Boro razgovaraju dva trezna pijanca:
- Slušaj! Ako nastaviš da zabušavaš, tužiću te kod mama Evropske unije i tata Amerike!
- Čekaj, čekaj! Kako to tata Amerike? Pa to ti je ona! Žensko! Kako tu može ono mile?
- Ej, konobar, donesi po rakiju, ovaj moj trezan, pa ne zna šta priča!  
- Ko, bre, ne zna! Kako bi mogao ti da budeš mama, a ja tata!
Puče šamarčina. Izbi šorka!   
   I na kraju, gazda u zatvoru!
A ko bi drugi!

Ili ovako:

Pre tri godine sedimo u kafani Lepi Boro, nešto utanjili sa lovom, što nam i nije prvi put pa srčemo čorbu i lizuckamo jedno piće već pola sata i razmišljamo o sponzoru, kad ispred kafane, na terasi koja se tek pravi, izbi svađa između predstavnika demokratski izabrane vlasti, koji su posmatrali rušenje terase koja se tek pravi, sa jedne strane i Bora, sa druge. Lepog Bora, naravno. Jer nema drugog Bora a ni inače nema nekoga ko bi imao tri čiste da se posvađa sa demokratski izabranim vlastima, jer svi znaju koje sve sile stoje iza tako izabrane demokratske vlasti (napomena: mi počeli da pevamo Amerika i Engleska biće zemlja srbijanska).
  Tad Boro uleće u kafanu i saziva Zbor radnih konobara, kuvarica i kuvara. Izleću oni, a za njima gosti! Boro zaključava vrata. Mi odahnusmo. Jebeš sponzora.
I tako, mi se napismo. Konobari i kuvari izgubiše dnevnicu. Samo Boro kao i uvek dobi: Tri meseca zatvora.
Dimitrije Jovanović

K V A K A

Pohvala demokratiji II

Sedimo nas pet-šest treznih pijanaca i buljimo u praznu pivsku flašu.   
-Ništa!
-Baš ništa!   
-Izradiše reponje!
-Izradiše!   
-Jebo nas okrugli sto!
-Pu, majke im ga demokratske, više ćoškova na okruglom nisam u životu video!   
-A nas, s oproštenjem, nabiše na iste!
-Nabiše!   
-Demokratske institucije nas odjebaše, po skraćenom demokratskom postupku!
-Po najskraćenijem!   
-I nikom ništa!
-Nikom!    -A kilavi Zapad, sa sve Američkim državama, što sjedinjenim, što evropskim, pravi se lud!
-Da luđi ne može biti!    -Braća Crnogorci utekoše i sad se prave da se ne poznajemo!
-Ostaviše nas na evropskoj džadi, same samcijate!   
-Ajd što ostaviše, tu je Srbija bez Srbije, pa bismo se i snašli, ali maznuše i Trinaestojulku!
-Kuku, kuku, kuku!   
-Kukukukukukuku!
-Ku ku ku ku ku ku!    -Pa šta da se radi?
-Opet to zajebano pitanje! Sa njim se Lenjin namučio dok se nije napio i pitanje rešio!   
-Kako, flaše ti?
-Ih, to da ne znaš, to svaki demokratski demokrata zna!   
-E, nemoj da se vređamo!
-Dobro, dobro, ako sam rekao nisam učlanio! Nego, bilo je to koliko efikasno, toliko i genijalno. Naš drug Lenjin osnivao je crne trojke, presretao carske kočije i konfiskovao rublje za bolju budućnost!   
-Ih, pa to i ovi naši rade! I to bez crnih trojki! Nećeš valjda da kažeš da i mi treba tako demokratski da se ponašamo?
-To nikako! Udalji nas Bože! Na tako niske grane nećemo pasti makar sto godina bili trezni!   
-Pu, daleko bilo!
-Pu!   
-Pu!
-Pu!
  Svi otrežnjeni pijanci mukom umukoše i u praznu flašu pogledaše. Pet dana niko da progovori! Onda neki puvanjak odvali:
-Da pravimo prelaznu vladu?    -
Da preciziramo: Pijanu demokratsku prelaznu vladu!
-Genijalno! -Kako se samo ranije nismo setili?
-Pa, jebi ga! Ove koalicione demokrate su to napravile!   
-I ne ide im loše!
-Ih, kaki loše, piju li piju!   
-Samo, njihova vlada je u mraku!
-Mi ćemo našu na videlu! I Tomu za mandatara!   
-Dobar je!
-Šta dobar! Najbolji, jebote!    -Jeste dobar, ali nije najbolji! On će da bude prelazno rešenje!
-Znači, ako on ne pređe nas, preći ćemo mi njega!   
-Tu su nam šanse male. Izvežbo se, jebote!
-Biće kako bude! Nego trebaće nam ministri.  
  -E, tu će da bude zajebano!
-Ako se učlanimo u Zapadne sveameričke države možda povratimo Kosovo vino!   
-I Trinaestojulku, ako Bog da!
-Akobogda i Apatinsku pivaru!            
-E, sad, ne moramo baš da preterujemo.
Tako smo mi, članovi Srpskog pokreta pijanaca rešili krizu koja je pretila da izazove katastrofu i tako odgovorili na ono čuveno Lenjinovo pitanje: Šta da se radi?           
  Krenulo je, dakle! Demokratski!
Iako smo još trezni! Očekujemo poboljšanje situacije. Malo će MMF, malo CIA, malo ćemo da maznemo! I tako... Biće bolje!
Dimitrije Jovanović

IZ SUDA
Član našega reformisanog
suda
ne sme imati grip, ali ni
muda!

IZ HAGA
U njemu je priča stara,
ubijaće dok imaju para!

Dimitrije Jovanović

SPORT
REPREZENTATIVCI SRBIJE GOSTI U KRALJEVU
,,Orlovi” uveličali otvaranje ,,Apolona”

KRALjEVO - U Kovačima kraj Kraljeva u prelepoj Balon hali ,,Fudbal Lend” promovisana je nova škola fudbala „Apolon“, Bivši fudbaler Partizana, OFK Beograda, Čukaričkog i sada sa Kipra Ivan Petrović i Miloš Ninković, fudbaler Dinama iz Kijeva i jedan od putnika za Svetsko prvenstvo u Južnu Afriku, ugostili su  Branislava Ivanovića i Aleksandra Kolarova standardne reprezentativce koji su dan uoči okupljanja pred svetsku smotru fudbala došli i uveličali ovu svečanost. Bili su tu Slobodan Rajković i braća Dudić. Tom prilikom podelili su dresove mališanima buduće škole fudbala u Balonu Fudbal Lend u Kovačima. Za njihov dolazak vladalo je veliko interesovanje ovdašnje javnosti pa je čitavu svečanost i druženje sa mališanima pratio i veliki broj ljubitelja sporta iz Kraljeva i okoline. Reprezentativci i ostali gosti sa puno stpljenja delili su autograme, fotografisali sa mladim talentima ali i znatno starijim ljubiteljima fudbala. Naravno u centru pažnje bio je Bane Ivanović. Škola fudbala počela je zvanično sa radom sutradan u ranim jutarnjim časovima, a na okupu bio je veliki broj mališana.
Tekst i foto: S. Petković



ODBOJKA, FINALNI TURNIR PRVENSTVA SRBIJE ZA KADETE
Titula Prtizanu - Ribnica treća

Partizan – Blok aut
3:0 25:23, 25:21, 25:22)
Sportska hala u Vrbi. Gledalaca 50. Sudije: Murić (Užice), Popović (Kraljevo)
Partizan: Đurić, Veličković, Jovanović, Medenica, Borišić, Nikolić, Jovanović, Raičević, Žarković, Popović, Marić
Blok aut: Nedeljković, Trpković, Kerkez, Lončar, Stanojković, Stojakov, Peković, Miletić, Marić, Kukoleča, Markićević

Vojvodina – Ribnica
3:0 (25:15, 21:15, 22:25)
Hala u Vrbi. Gledlaca 50. Sudije: Petrović i Murić (Užice)
Vojvodina: Stanković, Adamović, Surla, Krčmar, Trivunić, Bogunović, Barna, Katić, Stanković, Kerkez, Brzaković, Kolarić
Ribnica: Močić, Vujičić, Grabovac, Brđović, Okošanović, Kosanović, Veljović, Mladenović, Karapandžić, Janićijević, Tošić

Vrba kod Kraljeva - Na turniru za prvaka Srbije u kadetskoj konkurenciji pored domaćina Ribnice učestvovali su Vojvodina i dve beogradske ekipe Partizan i Blok aut. Pobednik trodnevnog turnira je Partizan, koji je u tri kola zabeležio isto toliko pobeda. Najpre je bio bolji od Ribnice, zatim od Vojvodine i na kraju savladan je Blok aut. 
Drugo mesto pripalo je Vojvodini koja je u poslednjoj utakmici, kada se rešavao plasman na drugu poziciju, savladala Ribnicu maksimalnim rezultatom.
Pehare i medalje uručili su Milan Žarković, selektor mlađih selekcija, Tomislav Radaković, bivši as Ribnice, sada delegate Super lige i ovog turnira, Slavko Adamović, predsednik Regionalnog saveza Kraljevo. Turnir je odigran u prelepoj sportskoj sali OŠ ,,Dositej Obradović” u Vrbi.
Tekst i foto: S. P.



FUDBAL - PRVA LIGA
Tri boda u trci za opstanak u ligi

KRALjEVO - Gradski stadion. Gledalaca 800. Sudija: Nenad Katančević (Novi Beograd). Strelci: 1:0 Pavlović u 30. 1:1 Resanović u 77. 2:1 Vasilić u 82. Žuti kartoni: Vasilić, Gojković, Mijailović (Sloga), Stevanović (Radnički) Sloga: Urošević, Vasilić, Gojković, Perić, Pavlović, Babić, Nikačević (Spasojević), Pelivanović (Memedović), Mijailović, Rađenović, Trnavac (Radović)
Radnički (S): Žakula, Lakić, Dabić (Peruničić), Vuković, Mišan, Stojković, Resanović, Dubajić, Stojsavljević (Kenić), Ćovin (Stevanović) Igrač utakmice: Jovica vasilić (Sloga)
  Utakmica je odigrana po teškom terenu pa igrači obe ekipe nisu prikazali sve iz svog fudbalskog arsenala. Tako je prvi deo prošao  gotovo bez ijednog šuta na gol. Ipak, Sloga je uspela da povede pre odlaska na odmor. Rađenović je dobro uposlio Pavlovića a ovaj sa pet metara matirao golmana Žakulu. U poslednjih petnaest minuta puno uzbuđenja. Najpre su gosti preko Risanovića uspeli da izjednače a nešto kasnije Vasilić je doneo veliku radost i saigračima i gledaocima kada je matirao golmana Radničkog.  U narednom kolu Sloga gostuje u Novom Sadu gde je dočekuje Proleter.
S. Petković



SRPSKA LIGA - ZAPAD
Jedan bod za ispadanje iz lige

Metalac -Železničar (L) 0:0

KRALjEVO - Stadion kod Ložionice. Gledalaca 50. Sudija: Marko Srećković (Kragujevac). Žuti kartoni: Mehmedović (Metalac), Cvetković, Radovančević (Železničar) Metalac: Vujanac, Gazikalović, Lotinac (Đorđević), Drašković, Gurdijerac, Mehmedović, Ivanović, Stevanović (Radovančević), Nikolić, Marković, Pavlović (Usiljanin)
Železničar: Krsmanović, Živković, Milić, Simanić, Tintor, Novakov ić, Cvetković (Marjanović), Ljubičić, Marković (Milošević), Radovančević, Simić Igrač utakmice: Ljubičić (Železničar)
  Na stadionu kod Ložionice podela plena, ali jedan osvojeni bod raspršio je i teoretske mogućnosti Metalca da sačuva srpskoligaški status. Viđena je tokom meča požrtvovana borba igrača obe ekipe, ali pogodaka nije bilo. Nekoliko poluprilika i po jednom pogođena prečka bili su sve u završnici akcija.
S. P.



RUKOMET - MEĐUNARODNI TURNIR U MAĐARSKOJ
Kraljevčankama osma pozicija

KIŠKEREŠ - Rukometašice Metalca, generacija 95/96. godište učestvovali su na tradicionalnom turniru, 11. po redu, za mlađe selekcije koji je održan u Mađarskoj . Utakmice su organizovane u četiri grada,  a mlade rukometašice Metalca su svoje mečeve uglavnom igrale u Kiškerešu. -  U ovom uzrastu bilo je ukupno 16 ekipa koje su bile podeljene u četiri grupe. Mi smo bili sa Čepelom i Debrecinom  iz Mađarske i Kolmendom iz Rumunije - kaže Aleksandar Nestorović, trener Metalca.
  Metalac je savladao Čepel (16:13) i Kormend (21:19) a poražen od Debrecina (18:15) i na kraju u završnicu startovao sa druge pozicije. Kraljevčanke su u prvom eliminacionom meču poražene od FTP sa 17:16, a potom i u utakmici za sedmu poziciju od druge ekipe Spartakusa (17:15). Tako je osvojeno osmo mesto na turniru što je solidan uspeh. - Mi smo zadovoljni plasmanom jer su naše devojčice igrale požrtvovano i pokazale kvalitet koji poseduju u susretima sa mnogo bolje organizovanijim klubovima koji za razliku od nas imaju optimalne uslove za rad tokom cele godine - naglašava Nestorović kome su od velike pomoći bili Snežana Zlatković, trener golmana i Aleksandar Jovanović, sekretar kluba.
S. P.



FUDBALERI NOVOG PAZARA ZABELEŽILI NOVU POBEDU
,,Pao" Srem na redu Kolubara

NOVI PAZAR - Jednu od najuspešnijih sezona u posledwih dvadeset godina fudbaleri Novog Pazara „overili“ su minulog vikenda, pošto su na gostovawu u Sremskoj Mitrovici deklasirali domaći Srem sa 3:0, u utakmici koja je odigrana u okviru 31. kola Prve lige Srbije. Ovom pobedom i sa nova tri boda, Novi Pazar je dospeo na šestu poziciju u prvoligaškom karavanu sa 45 bodova.
   Ovog vikenda, kada su na programu utakmice 32. kola, Novi Pazar će ugostiti drugoplasiranu Kolubaru.
N.G.