I Dinkić obećava civilni aerodrom
Tadić u Kraljevu
Koncert za koncertom
Topovi će opet čuvati tajne
Hrana za sve u Kraljevu
Vlada jedina nada
Uz prvu jutarnju...
Očistimo Kraljevo
Mrena kao ajkula
Kultura, umetnost
Sport: Plivanje, fudbal, biciklizam, odbojka

RETROVIZOR

Sila otme zemlju i gradove,
kamol mene konja otet neće!

      Kad pogaziš zdrav razum, kad prezreš logiku, kad ubiješ pravo, kad krivdu zoveš pravdom; izgubio si obraz, kad obraz izgubiš, izgubićeš carstvo kako ovozemaljsko tako i ono večno! Poštovanje potomaka ionako ti ne znači koliko ni smrdljiv sir; a preci su ti dobri jer su mrtvi i zazor ti je mrce spominjati sve dok ima živih  Evropljana i Amerikanaca!
   Farma, Veliki brat, Svadba nekoliko sati... ne izostavljaš ni serije, što španske što meksičke, što naprasno rehabilitovanu Mir Jam sa sve babom i češljanjem. Bez Egzita i folkera ništa ne možeš ni zamisliti.
   Zakon o štampi sročio si taman po meri zatvorskog pritiska i samocenzure.
   Ako neko, tamo negde, šutne loptu ne gine mu prenos na tvojim medijima, dakle, svim. Ako neko nekog ubije ne gine mu tri strane u tvojim novinama, ubijeni dobija dve, plus sahrana. Silovanja i krađe. Rasprodaja svega što nije tvoje, osim naplaćenih para na koje polažeš sva prava! Kupio si barem jednu polovinu SANU, Udruženja književnika, majčice naše Crkve...
   Ništa ti ne značimo ako za tebe i tvoje nismo glasali!
   Pun nas je Hag, ludnice, Tempa i Metroi! Ima nas na grobljima i bolnicama. Možemo se naći ispred kontejnera točkova vaših blindiranih automobila, samo ne na poslu (osim onom koji se ne plaća ili toliko plaća da novac tako dobijen može da potraje pola dana, i to samo ako rigorozno štedimo). Možemo se videti kako visimo na gredama, kako pucamo sebi u gladna usta, kako skačemo sa mostova...
   Ako niste pogodili o kome je reč, ne moram vam baš ja sve reći!
D. Jovanović

Ministar Dinkić iskoristio boravak u Kraljevu da i on obeća civilni arodrom u Lađevcima

KRALjEVO - Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić najavio je da će u junu vlada doneti odluku kojom će označiti početak radova na izgradnji civilnog aerodroma u Lađevcima. Dinkić kaže da je vrednost radova neophodnih za pretvaranje aerodroma u civilni oko 22 miliona dinara, a da će sredstva obezbediti Vlada Srbije. Gradonačelnik Kraljeva smatra da nije dovoljno uložiti novac samo u komunalnu infrastrukturu i na taj način ga osposobiti, kao i da aerodrom „Lađevci“ nikada neće moći da bude pod jurisdikcijom aerodroma „Beograd“.
Prilikom boravka u Kraljevu potpredsednik Vlade Srbije i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić najavio je da će vojni aerodrom „Lađevci“ do kraja naredne godine biti otvoren za civilni saobraćaj. Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović rekla je da će ovo ministarstvo obezbediti sredstva za početak radova u 2010. godini. Ministarka kaže da će se ove godine završiti projektna dokumentacija i započeti neki radovi na infrastrukturi, kao što su vodosnabdevanje, priprema radova na pisti, pristanišnoj zgradi i kontrolnom tornju.
Poseta delegacije koju je predvodio ministar Dinkić naišla je na oštre kritike vlasti u Kraljevu, jer lokalna samouprava nije dobila zvanično obaveštenje iz kabineta ministara o njihovoj poseti. Ljubiša Jovašević gradonačelnik Kraljeva rekao je da Mlađan Dinkić pokušava već sada da još nesagrađeni aerodrom „Lađevci“ podvede pod aerodrom „Beograd“.
Mlađan Dinkić je posetio i Privrednu komoru i izjavio da Vlada Srbije priprema vanredne mere za podršku građevinskoj industriji, kako bi se aktivirala građevinska operativa, što je vlast u Kraljevu takođe kritikovala, jer smatraju da se favorizuju pojedine građevinske firme u Kraljevu koje imaju bliske odnose sa strankom G17 plus.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić tog dana je uručio i ugovore poslodavcima koji će obezbediti privremeni posao za 180 nezaposlenih sa područja kraljevačke filijale NSZ. Dinkić je rekao da se Kraljevo našlo na listi gradova u kojima se finansiraju javni radovi zato što ima veoma visok procenat nezaposlenosti od čak 32. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović je istakao da poslodavci mogu elektronskim putem da obave prijavu i odjavu radnika.  
Nenad Božović

Lokalnim samoupravama 300.000 evra za pravljenje baza o nacionalnim manjinama

KRALjEVO - Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije sprovodi projekat „Implementacija prioriteta u oblasti ljudskih prava i zaštite nacionalnih manjina“. Projekat finansira Evropska unija u cilju jačanja kapaciteta ministarstva, kao i relevantnih institucija i organa lokalne samouprave koji rade na pitanjima promocije i zaštite ljudskih i manjinskih prava.
Jedna od komponenti projekta bavi se lokalnim samoupravama i unapređenjem njihovih kapaciteta u primeni međunarodnih standarda zaštite ljudskih i manjinskih prava, kroz niz treninga, radionica i zajedničkih aktivnosti, u saradnji sa ministarstvom. Predviđene su aktivnosti u pet regionalnih centara, Novom Sadu, Požarevcu, Kraljevu, Nišu i Leskovcu, koji će služiti kao regionalni centri za obuku i okupiti okolne opštine (ukupno 35 opština).
- Treninzi i radionice će početi u septembru i trajaće do juna sledeće godine. Iz projekta koji je odobrila EU, a čija je vrednost 1,5 miliona evra, biće izdvojeno 300.000 evra za lokalne samouprave, kako bi se napravila baza podataka o svim dešavanjima vezanim za nacionalne manjine. Takva jedna jedinstvena baza o nacionalnim manjinama u Srbiji ne postoji, jer su određeni podaci rasuti po više ministarstava, i trebalo je puno vremena da se sakupe. A, da bi se ta baza oformila potrebna je saradnja sa lokalnim samoupravama - rekao je Bela Ajzenberg pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava. 
Ljubiša Jovašević gradonačelnik Kraljeva rekao je da dok god sav novac odlazi u Beograd, odnosno dok se ne izvrši decentralizacija određenih sistema, lokalne samouprave će teško sprovoditi akcije koje su vezane za nacionalne manjine, u ovom slučaju Rome, jer su oni zastupljeni u Kraljevu.
Sastanku su osim predstavnika lokalne samouprave prisustvovali i međunarodni konsultanti iz konzorcijuma GDSI iz Irske Basil Henri i Meri Volis.
Nenad Božović

Ibarske su pokrenule  akciju „Pitanja, primedbe, odgovori“. U svakom broju odgovaraćemo na pitanja nekog čitaoca kojeg zanimaju određeni zakonski akti ili pojašnjenja vezana za rad nekog javnog preduzeća ili gradske uprave. Čitaoci takođe mogu davati i sami primedbe na rad nekih organa, ali i predlagati kako da se određeni problemi reše. Možete nas kontaktirati mejlom redakcija@ibarske.net, telefonom na broj 327-555 ili poštom na adresu: Ibarske, Milana Toplice 1/15. 
   Za ovaj broj tražili smo odgovore na pitanja koja je naš čitalac iz Oplanića postavio Radovanu Markoviću, direktoru Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo.

Šta se dešava sa rekonstrukcijom puta Oplanići - Sirča?
- S obzirom da je rekonstrukciju mosta kod Kamidžore radilo preduzeće „Putevi Srbije“, onda su oni u obavezi da saniraju oštećenja na putu koji se kroz Sirču, Oplaniće, Popoviće i Grdicu koristio kao obilaznica. Radovi su već započeti, i koliko je Direkciji poznato, za tu prvu fazu je izdvojeno 10 miliona dinara. Prva faza podrazumeva u stvari pripremu za presvlačenje puta novim slojem asfalta. Postoje jasna obećanja da će se izdvojiti novac iz resornog ministarstva za presvlačenje asfalta.
Koja deonica puta će biti presvučena asfaltom?
- U ovom trenutku još uvek ne znamo tačno, ali ministar Mrkonjić je rekao da će se odmah po završetku rekonstrukcije mosta presvući deonica puta od Sirče prema Grdici. Za deonicu od Oplanića do Miločaja takođe postoje obećanja da će se popraviti ove godine, ali za sada to još uvek nije jasno iskristalisano.
Klizište koje se pojavilo nakon poslednjih poplava oštetilo je deonicu puta Oplanići - Popovići. Kako će se sanirati taj deo od nastale štete, i klizišta koja se mogu javljati čim padne veća količina padavina?
- Klizište koje se pojavilo u Popovićima je uticalo da deo tog puta uopšte nije u funkciji, i tamo se saobraćaj ne odvija. JP „Putevi Srbije“ je preuzelo odgovornost da klizište sanira. Pre deset dana je završen projekat i na licu mesta je izvođaču radova obeležen deo koji treba da se sanira. Lokalna samouprava ima zadatak da pomogne izvođaču radova, i ostvari kontakt sa vlasnicima susednih parcela, kako ne bi došlo do smetnji u sanaciji klizišta. Koliko smo saznali radovi će početi ovih dana, jer se očekuje da „Putevi Srbije“ dobiju dozvolu za početak radova. Moje procene su da bi deonica puta trebala da bude sanirana za mesec dana.

Donorsku karticu nosim s ponosom

KRALjEVO - Kada su čuli da sam zaveštao organe, neki ljudi u mom okruženju su mi rekli, kakav si ti to Srbin, nećeš otići na onaj svet ceo - rekao nam je Milorad Vučićević - Vuk iz sela Pečenog kod Kraljeva. On kaže da je presrećan zbog toga što je postao donor organa, jer tako može da pomogne mnogima koji čekaju na presađivanje organa. U Kraljevu je do sada registrovano oko 100 donora organa.

   Slučaj mladića iz Apatina koji je nastradao u novogodišnjoj noći pre nekoliko godina, kada ga je pretukla grupa mladića, ostavio je veliki utisak na stanovnike Srbije. Porodica mladića je učinila humani potez, i odlučila da pokloni bubrege svog sina onima kojima je takva pomoć preko potrebna. Bubrege su dobila dva pacijenta koja su godinama živela na dijalizi.
Vladimir Nović, 38-godišnji medicinski teh-ničar iz Kraljeva nakon ovog slučaja je odlučio da zavešta svoje organe. Vladimir, koji je 42 puta dao krv, smatra da je vrh humanosti zaveštanje organa. Pridružile su mu se i gotovo sve kolege sa grudnog odeljenja Z.C. „Studenica“. Oni veruju da će kolektivno zaveštanje organa biti podstrek za mnoge koji još nisu shvatili značaj doniranja.
- Inicijalna kapisla je upravo bio ovaj slučaj momka iz Apatina. Moje kolege su se iznenadile kada su videle da ja imam donorsku karticu, i onda su svi sa odeljenja odlučili da mi se pridruže. U bolnici su od tada počeli da me zovu „Misionar humanosti“. Zbog te moje inicijative sa VMA sam dobio saglasnost da mogu da ih zastupam u Kraljevu. Za poslednjih osam meseci od kada vodim akciju zaveštanja organa u Kraljevu je registrovano 93 donora. Od tog broja medicinski radnici čine 40 odsto, dok su 60 odsto građani koji nemaju nikakve veze sa zdravstvom - kaže Vladimir Nović.
Treba naglasiti da zaveš-tanje organa ne znači uzimanje organa u slučaju bilo kakve smrti, jer ljudi često imaju predrasudu da će se organi uzimati u svakom slučaju kada umru, ako zaveštaju organe. Organi se uzimaju samo u slučaju moždane smrti, a to je najčešće u slučaju moždanog udara ili teže saobraćajne nesreće. Takav pacijent postaje potencijalni donor, pri čemu je saglasnost porodice presudna, bez obzira na to da li je preminuli imao donorsku karticu ili ne. Transplantacija organa mora da se uradi u roku od nekoliko sati da ne bi došlo do nepovratnih oštećenja.
Milorad Vučićević - Vuk iz sela Pečenog kod Kraljeva kaže da je zaveštao organe jer je to veoma human gest, i da mu je veoma žao što je tako mali odziv donora organa.
- Meni su rekli kada su čuli šta sam uradio, da ja nisam Srbin, jer ću otići na onaj drugi svet bez organa! To je neverovatno. Zamislite samo one ljude koji godina čekaju na transplantaciju, a donora organa nema. Onda su i oni osuđeni na smrt. Pored kompletnog grudnog odeljenja Z.C. „Studenica“ poznajem još neke ljude koji su zaveštali organe, a siguran sam da će još nekoliko njih nakon ovog mog gesta otići i zaveštati organe - kaže Vučićević.
- Donori organa koji nisu medicinsko osoblje su oni koji su bar jednom u svom životu dali krv - dodaje Vladimir Nović medicinski tehničar.
Nović objašnjava da su generalno to ljudi koji su već bili humani, i sada žele da samo nadograde svoju humanost. Nović kaže da ima veoma zanimljivih pitanja koja ljudi postavljaju kada odlučuju da postanu donori.
- Recimo, dešavalo mi se da me ljudi pitaju koliko se zaveštanje organa plaća! Pitali su me i da li bi moji organi mogli da se koriste za lečenje mog dede koji ima 90 godina i koji je na dijalizi! - kaže Vladimir.

NE MOGU SVI DA BUDU DONORI ORGANA
Osobe koje ne mogu da budu donori su teški bolesnici, dijabetičari, maligni, teški bubrežni bolesnici, psihijatrijski pacijenti, narkomani i svi oni koji imaju teška oštećenja organa. Analize pre davanja kartice se ne rade jer se kvalitet organa ispituje tek kad osoba dospe u stanje moždane smrti.
Nenad Božović

KRALjEVO - Uraditi poslove u Srbiji bez muke i natezanja je teška rabota. Kada postoji dobra volja da se ljudima u nevolji pomogne, problemi su i rešivi. Uz pomoć mehanizacije, anonimnih donatora i meštana put u Glediću saniran!

Meštani Gledića, Godačice i Drlupe su nakon bujica i klizišta koje se aktiviralo nakon poslednjih poplava bili odsečeni od sveta. Zahvaljujući donacijama, Gledićka reka je ukroćena. Odroni očišćeni i put nasipan. Provere radi i  da se uvere  kako radovi napreduju Gledić su obišli i narodni poslanici, Miloš Jeftić i Ivan Jovanović.    - U Srbiji je bilo mnogo problema koje su kiše napravile. Dogovorili smo se da svako pomogne svom kraju. Ništa neobično, ako sa ljudima  koji imaju sluha za ovakvu pomoć uspostavite dobru komunikaciju.
Da je u Srbiji moguće uraditi posao bez mnoštvo papira, polemisanja i budžetskih para govori primer kroćenja Gledićke reke koja sa svakom jačom bujicom meštanima napravi probleme. Odricanjem poslaničkih dnevnica i donacijom firmi koje su želele da ostanu anonimne posao se privodi kraju.    Zbog urušavanja i zatvaranja kanala put je bio blokiran. Teške mašine su izašle na teren i već nekoliko dana rade na sanaciji reke, ali i nasipanja puta. Meštani su strepeli i od Pavlovića odrona, jer ovo klizište je svojevremeno pokazalo svoje prave ćudi. Onoliko koliko se može i sami si pomažu u poslovima. Zoran Tijanić, predsednik MZ Gledić, ne krije zahvalnost ljudima koji su pomogli.
- Mi smo sa svoje strane tu da pripomognemo, ali mašine uglavnom rade najteži deo posla. Da nije bilo ovoga, ne znam šta bi.    Put doduše nije asfaltiran, ali je bolje imati i takav, jer ovo raskršće povezuje Godačicu, Drlupu i Gledić, ali i skraćuje maršrutu ka Kragujevcu za više od 20 kilometara. Miroslav Jevtović, meštanin Godačice navodi da je ovaj put značajan za više sela jer odavde deca moraju u školu, a ljudi na posao. Na kraju i da se neko razboli kako do lekara!
Ove godine vode su nanele i štete na poljoprivrednim površinama.    Sredstva, odnosno pet miliona dinara, koja su uplaćena gradskom budžetu od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu već su raspoređena namenski u dva pravca.
- Jedan je direktno upućen na osnovu procene Komisije koja je obišla teren kod prijavljenih domaćinstava, a druga na sanaciju ugroženih objekata. Problemi se ipak moraju rešavati dugoročnije, pri čemu i sami meštani moraju preuzeti deo odgovornosti, jer kanali i nasipi se moraju održavati. Na žalost vrlo često smo svedoci da nam kanali služe za bacanje smeća! Sa druge strane, namenska sredstva za podasipanje i sanaciju udaljenih seoskih puteva u budžetu grada se svake godine obezbeđuju, ali ona ni u normalnim okolnostima nisu ni izbliza dovoljna.    Posao i  pomoć na ovoj deonici je višestruko značajna. Procenenja vrednost ove investicije je nešto više od dva miliona dinara. Put za 350 duša koliko je nastanjeno u Glediću, znači više od svake merljive vrednosti. Dela nekada sama govore za sebe pri čemu materijalne vrednosti izgube na značaju. Meštani ovih sela to znaju da cene.  
Sonja Cvetković

Koncert za koncertom

Sezona celovečernjih koncerata i nastupa na festivalima Kulturno umetničkog društva „Raška“ nastavlja se večeras koncertom u Baljevcu od 20 sati. Čak pet celovečernjih koncerata u 2010. godini u svojoj opštini. Leto bogato turnejama: nastupi na festivalima i koncerti u Tunisu, Bugarskoj i Češkoj

RAŠKA - Nakon otvaranja sezone velikim koncertom koji je 6. marta održan u Raški, u nizu koncerata koje će ovog proleća i leta održati u našoj opštini članovi KUD-a „Raška“ naredni celove-černji koncert održaće večeras u Baljevcu, u sportskoj dvorani OŠ „Josif Pančić“, sa početkom u 20 sati. Ulaznice, po ceni od 150,00 dinara, Baljevčani još danas mogu kupiti u kancelariji Mesne zajednice, motelu „Rudar“ i frizerskom salonu „Gaga“, a večeras, pred početak koncerta, na ulazu u sportsku dvoranu. Kulturno umetničko društvo „Raška“ pred baljevačkom publikom će nastupiti posle dužeg vremena, a predstaviće dvočasovni program pod nazivom „’Ajte amo da igramo“, koji prikazuje svu lepotu narodnih igara i pesama iz Šumadije, Banata, Gnjilana, Bujanovca, Vranjskog Polja, Užica, Bosilegradskog Krajišta i drugih krajeva Srbije. Pored njih, na koncertu će nastupiti i gosti iz Baljevca, članovi Etno umetničkog kluba „Čerenjski“ i Kulturno umetničkog društva „Rudar“.
- Celovečernji koncert u Baljevcu večeras držimo posle punih sedam godina i to sa velikim zadovoljstvom. Publika u ovom mestu na Ibru mogla je u međuvremenu da nas vidi na nastupima koje smo imali u okviru koncerata i manifestacija koje su ovde organizovane, ali smo sada rešili da im u celosti predstavimo naš ovogodišnji program, koji obuhvata četiri nova koreografska ostvarenja, neke koreografije koje su na repertoar društva vraćene posle dužeg vremena i, naravno, koreografije koje su uvek aktuelne i atraktivne za publiku. Uz koreografije, naš pevački ansambl predstaviće pesme iz skoro svih krajeva Srbije i prostora van matice u kojima živi naš narod. Posebno nam je drago što će na našem celovečernjem koncertu nastupiti i društva iz Baljevca, sa kojima imamo odličnu saradnju. Pozivamo sve građane Baljevca da večeras prisustvuju našem koncertu u sportskoj dvorani OŠ „Josif Pančić“, da uživaju u tradicionalnim srpskim igrama i pesmama - kaže predsednica KUD-a „Raška“ profesor Danica Glukčević.    Nakon koncerta u Baljevcu, Kulturno umetničko društvo „Raška“ će narednog vikenda održati svečani godišnji koncert u svom gradu. Svi detalji vezani za ovaj događaj biće objavljeni u ponedeljak. Ovi i mnogi drugi koncerti i nastupi, koji ih očekuju tokom juna i jula, ujedno su i pripreme za ovogodišnje turneje. Izvođački ansambl krajem jula putuje u Tunis, gde će tokom dve nedelje održati pet celovečernjih koncerata u gradovima ove afričke zemlje. U međuvremenu, dečiji pripremni ansambl boraviće nedelju dana na primorju u Bugarskoj, gde će učestvovati na internacionalnom festivalu dečijih folklornih ansambala. Dečiji izvođački ansambl u septembru će naš grad i zemlju predstavljati na internacionalnom festivalu folklornih ansambala u Pragu. Bogatu sezonu, koja ih očekuje, članovi KUD-a „Raška“ će krunisati velikim koncertom koji će u Raški biti održan na jesen.
Dragana Matović

BLAGOJE RADENOVIĆ (52) IZ RAŠKE KOJI JE SPASAO DVA LJUDSKA ŽIVOTA
Humanost bez egzistencije

RAŠKA - Da se ogromna hrabrost, požrtvovanje i humanost ne cene baš svuda, svedoči i sudbina 52-godišnjeg Blagoja Radenovića - Baća iz Raške koji je na ivici egzistencije, jer je pored brojnih obećanja i dalje bez zaposlenja. Naime, ovaj hrabar čovek je u junu prošle godine u dubinama hladnog i nabujalog Ibra uspeo da se izbori sa vodenom stihijom i spasi dečaka Vladimira Vilimonovića (15) iz Brvenika, koji se šetajući obalom Ibra iz nehata okliznuo i potonuo pod vodu.
  - Ostao sam bez posla pre osam godina jer je firma u kojoj sam radio, propala. Spreman sam da radim bilo kakav posao, samo da bih preživeo. Nadležni u opštinskoj upravi su mi obećavali posao, ali od svega toga nije bilo ništa, tako da su mi ostala samo pusta obećanja - s primetnom gorčinom priča Radenović.
   U Raški se još prepričava događaj od prošlog leta, kada je Blagoje Radenović - Baćo bez razmišljanja skočio u mutan i nabujali Ibar i vodio pod vodom čitavih deset minuta „borbu“ na život ili smrt,  kako bi iz dubina Ibra izvukao i spasao nemoćnog dečaka. Inače, ovaj skroman Raščanin za koga mnogi njegovi sugrađani kažu da ima „dva srca“ dvaput je do sada spasavao ljudski život, jer je pre trideset godina, takođe, spasio mladića koji se utapao u dubinama Ibra.
   -  U životu mi je uvek bilo najvažnije da činim dobra dela, ali mene je Bog zaboravio, jer nemam od čega da živim. Ne biram posao, radio bih bilo šta. Imam i porodicu, takođe, niko ne radi. Nadao sam se da ću konačno i ja dobiti neko zaposlenje, ali sada sam posle previše praznih obećanja izgubio svaku nadu - očajno kaže Radenović, koga Raščani znaju kao vrednog, poštenog i plemenitog čoveka.           
N. Gajtanović

Igrajmo za Bojanu

RAŠKA - Proteklog vikenda, tačnije u nedelju, još jednom humanost je bila na dnevnom redu u Raški. U nevolji se poznaju prijatelji, stara je narodna mudrost. Da humanost postoji i u teškim ekonomskim uslovima i da ima dovoljno ljudskosti u svakom čoveku, dokazali su svi oni koji su uzeli učešće na koncertu „Igrajmo za Bojanu“ kao učesnici ili kao posetioci, odnosno gledaoci.
   U organizaciji KUD „Jošanička Banja“ iz Jošaničke Banje održan je humanitarni koncert, a sva sredstva prikupljena od ulaznica, koje su koštale 150 dinara, uručena su ocu mlade Bojane Medarević, hrabre devojke koja se uporno bori sa svojom bolešću.
   Na koncertu su, pored kulturno umetničkog društva iz Jošaničke Banje, nastupili KUD „Raška“, ansambl  „Fru-la“, Etno umetnički klub „Čerenjski“ i KUD „Rudar“ iz Baljevca, pevačka grupa „Že-ljin“ iz Biljanovca i KUD „Brvenica“.
   Koncert je bio veoma posećen, a publika je bila zadovoljna prikazanim programom, pa je tako svaki nastup nagradila velikim aplauzom, ali i sam čin održavanja humanitarnog koncerta. Inače, većini učesnika ovo nije bio prvi put da nastupaju na koncertu koji je posvećen  Bojani.
   - Ovo je četvrti koncert u proteklih godinu i po dana kojim želimo da pomognemo Bojani. Ona je veliki muzički talenat, vedra i hrabra devojka, koja se bori za svoje zdravlje i kojoj je potrebna pomoć svih nas. Mi smo prošle godine bili organizatori istog ovakvog koncerta u Raški, a zatim smo celu priču dva puta ponovili i u Novom Pazaru u organizaciji KUD „Ras“ i  muzičke škole „Stevan Mokranjac“ čiji je Bojana bila učenik i tom prilikom imali smo veliko zadovoljstvo da uživamo i u njenom muziciranju. Koncert koji je održan u nedelju za sve nas je bio posebno značajan, jer su se na sceni Doma kulture pojavili svi oni koji u opštini Raška brinu o tradiciji i kulturi srpskog naroda - rekao je umetnički rukovodilac i koreograf KUD „Raška“ Marko Ivanović.
   Humanitarni koncert „Igrajmo za Bojanu“ ispunio je očekivanja organizatora i učesnika. Prikupljena su novčana sredstva u iznosu od 110.000,00 dinara. Bio je ovo pravi potez KUD-a „Jošanička Banja“ i njihovog predsednika Dragana Sekulića, koji je pred kraj koncerta doktoru Ivanu Medareviću, Bojaninom ocu, uručio prikupljenu pomoć uz želje za njeno brzo ozdravljenje.
Dragana Matović

U TOKU REALIZACIJA PROJEKTA UREĐENJA PRILAZA I PARKA ISPRED DOMA ZDRAVLJA
Opština finansira radove

VRNjAČKA BANjA - U saradnji sa Direkcijom za planiranje i izgradnju i JP „Borjak“,pre šest meseci napravljen je rekonstrukcioni projekat ulaznog dela u Dom zdravlja „Dr Nikola Džamić“ i parka ispred zgrade. Direktor ove Zdravstvene ustanove dr Ljubiša Karamarković nam je tim povodom rekao da su projektom predviđeni radovi na površini za smeštaj saniteta, kao i prilaz prema Domu zdravlja i apoteci.
   Napravljen je i projekat ozelenjavanja sa novim sadržajima, sadnica, cveća, a postaviće se i rundele sa cvećem. Ovaj projekat vredan 1.250.000 dinara finansira opština Vrnjačka Banja, a radovi trebaju biti završeni za desetak dana - dodao je na kraju dr Ljubiša Karamarković.
Dragan Ivanović

Ostali na zdravom vazduhu i zdravom životu

KRALjEVO - Od šezdeset kuća u Trgovištu danas svega u petnaestak stalno nastanjenih meštana. Dok su drugi odlazili, porodica Marković stvarala svoj kapital. Niko se od devet članova u ovom domaćinstvu zbog toga ne žali, jedino fali dobrog asfalta!

   Trgovište se nalazi na nadmorskoj visini od 520 metara. Obiluje izuzetno povoljnim uslovima za voćarstvo i stočarstvo. No ovo nekada selo, puno dečijeg žagora polako odumire. I pored toga što je blizu grada sve manje ljudi želi da u njemu ostane. Branivoje Marković i njegova devetočlana porodica je bez obzira na lagodnost ponude gradskog života kada se moglo, doneo po njih, presudnu odluku da ostanu na svom ognjištu.
- Dok sam radio u firmi bilo je znatno drugačije, ali samo u smislu naše organizacije. Trebalo je spojiti rad u industriji i na selu, sve drugo nije bilo dileme. Pa kud ćete lepše nego što je ovde. Ljudi vikendom ožive selo, većina koja je otišla dođe da odmori, a od skora i nešto da radi - kaže naš domaćin.
Branivoje je radio 26 godina u Magnohromu, te je nakon problema u ovom gigantu uzeo otpremninu i uložio na svoje gazdinstvo. Uobičajeno na imanju svaštare i žive od poljoprivrede. Markovići tvrde da je to proverena ekonomija, jer vreme „zelenih planova“ zadrugarstva i sigurnog otkupa je davno prošlo. Sada „te očas prevare“ jedni sa cenom, drugi sa pričom, a seljaci na gubitku. Iz tih razloga ne žele da se vezuju za stalnog kupca, jer ni cena nije stalna.
Ekonomija je odvojena od kuće i retka je prilika da ovako uređen prostor vidimo u selima. Ono što je primetno da se ulagalo generacijama, pa će i najmlađem Andriji koji pomno prati dedu ukoliko bude želeo da ostane na ovom ognjištu biti lakše.
- Mali je još unuk, da razmišljam o tome. Ovde mir, lepota. Ja bi voleo da unuk izuči škole, pa posle kako god. Biće teško, ovde škola zatvorena, a i put je u lošem stanju. Dvoja kola se teško negde mimoiđu. Negde i voda odnela. Nema se para za popravku. Stalno obećavaju, ali slaba vajda - objašnjava naš sagovornik.
Na farmi je trenutno 6 visokomlečnih krava, svinja i sitne stoke. Od mleka spravljaju sir i kajmak koji dalje plasiraju na sigurno tržište. Markovići tvrde da im je tako isplativije. Svedoci smo i divljanja evra koji opet uslovljava mnoga poskupljenja, osim za poljoprivredne proizvode koji su očigledno dobro tretirani od „nevidljive inflacije“ i to totalnim pesticidima.
- Sve je skupo. Nekada morate i na količinu dati ono što proizvedeš nešto jeftinije. Bolje nego da stoji. Menjali smo otkupljivače i broj grla, tako da smo sada našli računicu isplativosti, bez velikih opterećenja - tvrdi Marković.
Osim toga voćarstvo im takođe donosi izvesan prihod. Da bi sve postigli motike i fizičko oruđe za rad su odavno zamenili mehanizacijom. Državne subvencije takođe koriste u onoj meri koliko su zakonski moguće i dođu kao mala pomoć njihovom poslu. Ono čime nam se pohvališe je da je na ovom gazdinstvu voće kvalitetno, ima ga u izobilju, klima je kako kažu „vazdušna“ pa voće nikada ne prskaju.
- Pa ne bi mogo ovom mom unuku dati nešto što je nezdravo. Neka stabla su toliko stara da ih pamtim od deteta, a vidiš još rađaju. To je ona lepota i zdrav život od koga ne treba bežati - ponosno govori Branivoje.
I zaista poznavaocu se ne može podvaliti. Trešnji belici, ali i jabuci đuli, teško da bi prebrojali godove, dok se autohtone sorte požegače i ranke mogu još jedino naći sa manjim brojem stabala u selima. Ovim voćnim vrstama ovde u Trgovištu može da naškodi jedino „kasni“ i  jači mraz. Ljudima koji su ostali na svojim ognjištima, ne škodi ama baš ništa! Svoj svet i kapital stvarali kako su znali i umeli, ali im najveće bogatstvo kako u šali za kraj rekoše njihova „devetočlana zadruga“.
Markovići ne odustaju od poljoprivrede iz dva praktična razloga. Jedan je da su suviše uložili da bi ovde opstali, a drugi da ipak veruju da će selo oživeti jer je privrednom ambijentu Srbije sve teže da bude konkurentno uvoznim lobijima. Mali Andrija ima kapital koji je vredan no da li će i on ostati na selu zavisiće od mnogo faktora, a možda i iskrpljenog vijugavog puta, koji je poslednji put rađen pre tri decenije. Čudo jedno koliko metar asfalta udalji ili spoji ljude.
Nešto se u poslednje vreme, često pitam kako li je „turskim makadamom„ Miloš Obrenović izvozio svinje do Beča? Dok izgradimo brze puteve i pruge ostasmo bez stoke i farmera! A šta tada da izvezemo? 
Sonja Cvetković

Hrana za sve u Kraljevu

Zahvaljujući akciji „Hrana za sve“, distributivnom centru u Kraljevu dopremljeno 25 tona šećera

KRALjEVO - Kraljevačka narodna kuhinja dnevno snabdeva 600 svojih korisnika, mada su potrebe znatno veće, jer je na listi čekanja preko 200 najugroženijih građana. Mesečni izdatak je oko milion i po dinara za koje lokalna samouprava nema dovoljno para. Zahvaljujući akciji „Hrana za sve“ distributivnom centru u Kraljevu koji pokriva 4 okruga dopremljeno je 25 tona šećera. Ministar poljoprivrede najavio da će narednih dana biti obezbeđene izvesne količine brašna i testenina.
Osoba kojoj se odobrava korišćenje narodne kuhinje, mora da bude korisnik socijalne pomoći, odnosno materijalnog obezbeđenja, da ima najnižu penziju, da živi u samohranim staračkim domaćinstvima, ili da pripada tzv. graničnim slučajevima.
U Srbiji 800 hiljada ljudi ne zna kada će sledeći put jesti. Akcija „Hrana za sve“ treba da ublaži efekte krize na siromašne slojeve stanovništva. U kraljevačkoj narodnoj kuhinji taj broj se iz godine u godinu uvećava. Većini korisnika ovakav vid pomoći je jedini način da prežive. Anketirani korisnici ove kuhinje su zahvalni i na ovom obroku koji podrazumeva veknu hleba i topli obrok, no sugerišu da su nekada bili bolje snabdevani.
- Zahvalni smo, ali ja sa 5 članova porodice nemam dovoljno. Molila bih one koji nam pružaju pomoć da nam daju i namirnice, makarone, mleko to nam najviše fali, možemo i sami da pripremamo, jer ovo je ipak jedan obrok. O higijeni i da ne govorimo. Nekada smo dobijali sve - kaže korisnica narodne kuhinje.
Srbija ima 69 narodnih kuhinja, koje koristi 36.000 ljudi. Do 1. maja ove godine zatvorena je 21 narodna kuhinja zbog nedostatka sredstava za rad. Kraljevo je jedan od gradova koji strepi za istu sudbinu jer je sve teže obezbediti sredstva.
- Narodna kuhinja u Kraljevu, inače, dnevno sa po jednim obrokom prehranjuje skoro 600 osoba u gradu i okolnim selima. Nedavno je definitivno ostala bez velikih sponzora i preti joj zatvaranje. Pomoć će nam dobro doći, ali je pitanje hoćemo li preživeti do jeseni jer sredstava više nemamo - kaže Radmila Dobrić, sekretarka Crvenog krsta u Kraljevu.
Projekat „Hrana za sve“ pokrenut je 2009. godine da bi se pomoglo najugroženijem sloju stanovništva nabavkom hrane za rad narodnih kuhinja. Učesnici projekta su Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo rada i socijalnih pitanja, Radio-televizija B92 i Crveni krst uz podršku Narodne kancelarije predsednika Srbije.
Lista čekanja za korišćenje narodnih  kuhinja su sve duža, a samo u Kraljevu je preko 200 novih za koje se sredstva sve teže obezbeđuju. Kampanja „Hrana za sve“ je dugoročna i u okviru nje će se prikupljati pomoć za gladne, podsticati otvaranje novih narodnih kuhinja i za poboljšanje položaja ljudi koji ne mogu samostalno da obezbede uslove za normalan život. Takvih je u Srbiji sve više, a lokalnih donatora na žalost sve manje.
Sonja Cvetković

KRALjEVO - Seminar „Konkurencija, izazovi i prepreke“, održan u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo, imala je za cilj da približi privrednicima, ali i javnosti značaj Zakona u oblasti zaštite konkurencije. Monopol postoji u svakoj državi i teško ga je suzbiti. Na seminaru je predstavljen i Projekat tehniške pomoći Komisiji za zaštitu konkurencije.

   Za ostvarivanje tražnje na tržištu neophodno je ponuditi kombinaciju kvaliteta i cene proizvoda. Potrošači se mogu osvojiti samo uz efikasnu strategiju plasmana, koja nudi paletu dobrih artikala niske cene. Ovakav trend često je teško održiv za naše privrednike. Protok slobodne trgovine i roba iz inostranstva takođe diktira određene uslove konkurentnosti. 
- Novim Zakonom o zaštiti konkurencije, donetim 2009. godine, ojačan je mehanizam primene pravila konkurencije. Dok je važio stari zakon, nije bilo nijedne sankcije zbog povrede zaštite konkurencije. Konkurentno okruženje može da ubrza evropske integracije, kao i ekonomski razvoj Srbije - kaže prof. dr Predrag Đukić, član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.  
On ističe da je ovo prelomna godina, jer se obezbeđuje neophodan pravni okvir za zaštitu tržišne utakmice u Srbiji. Nije samo interes države i potrošača da se štiti konkurencija na tržištu, već je to i neophodan uslov za priključenje Evropskoj uniji, na čijem tržištu vlada surova konkurencija i upravo zato naši privrednici moraju biti dobro pripremljeni za tržišne prilike koje tamo vladaju. Činjenica je i da samo efikasna zaštita konkurencije kod kuće omogućava našoj privredi da se ravnopravno uključi u utakmicu na razvijenim tržištima.
Na razvoju pravnog okvira je dosta urađeno, ali ne i dovoljno. Jovan Pantović, vlasnik i direktor Elips-e kaže da još uvek ne vidi efekte novog Zakona.
- Mislim da još uvek nismo ni blizu rešenja. Sektor privrede u tekstilu  kojim se bavi moja proizvodnja je to najbolje osetila. Uvoz i prodaja roba bez porekla su još uvek prisutni, tako da domaća industrija ne može da prati troškove - objašnjava gospodin Pantović.
Treba uraditi još dosta praktičnih stvari - potrebno je razvijati kulturu konkurencije i raditi na edukaciji po tom pitanju. Zakon o zaštiti konkurencije usvojenim prošle godine, pre svega povećanje diskrecione moći Komisije za zaštitu konkurencije, mogla bi dati rezultate. No podaci još uvek nisu obelodanjeni. U 2008. godini našoj Komisiji za zaštitu konkurencije dostavljeno je 137 zahteva za odobrenje koncentracije, a istoj takvoj komisiji u Hrvatskoj tek 35 zahteva. Te godine naša je komisije imala 21, a hrvatska 35 zaposlenih.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa, antimonopolska politika je najbolja u Holandiji, u regionu je izuzetan napredak postignut u Rumuniji i Bugarskoj, dok je iznenađujuće visoko rangirana Crna Gora. Osim BiH, koja je jedina iza Srbije, visok stepen tržišne dominacije postoji i u Makedoniji i Hrvatskoj koje su po ovom pitanju lošije rangirane od Albanije. Po efektivnosti antimonopolske politike nalazimo se na 130, a po nivou tržišne dominacije na 131. mestu.
Na seminaru je predstavljen i Projekat tehniške pomoći Komisiji za zaštitu konkurencije. Treba da se unapredi rad komisije, širenje svesti privrednika i potrošača, ali i ojača privredne subjekte naročito u uslovima koji narušavaju poštenu konkurenciju na tržištu.
Sonja Cvetković

Vlada jedina nada

KRALjEVO - Nešto manje od 400 štediša iz Kraljeva, nekadašnje Srpsko - moravske banke kojima se duguje ukupno oko pola miliona evra, traži od Vlade da se status ove banke izjednači sa drugim privatnim bankama koje su poslovale 90-ih godina, i propale, a štediše ostale bez svog novca. Ukoliko napravi ovakav potez štediše Srpsko - moravske banke bi mogle da očekuju da će im biti isplaćen novac u odnosu marka - evro, 2:1.

   Problem štediša Srpsko-moravske banke leži u tome što ona nema status banke, već štedionice. Dafiment banka ili Jugoskandik su dobile status banke, tako da su štediše ovakvih banaka stekle pravo da svoj uloženi novac potražuju od države.
- U Privrednom sudu u Kraljevu je 1993. godine registrovano društvo odnosno Srpsko - moravska štedionica, jer je Narodna banka Jugoslavije iste te godine zabranila rad banci, i u tome leži problem. Mi tražimo da se Srpsko - moravska banka izjednači sa ostalim bankama koje su otišle u stečaj. Zbog toga što ministarstvo finansija štediše Srpsko - moravske banke smatra kao štediše štedionice, a ne banke, iznosi koje su građani uložili se ne mogu naplatiti - kaže Dobrivoje Janić, predsednik Udruženja štediša Srpsko - moravske banke.
Filijala banke u Kraljevu imala je 5.000 štediša, što je ukupno iznosilo oko 2,5 miliona maraka. Sada svoje uloge potražuje oko 400 štediša, jer Udruženje ne prihvata dinarske uloge, tako da je prema rečima Janića, suma koja se potražuje oko milion maraka ili 500.000 evra.
- Ovih dana ćemo sačiniti konačni obračun koliko novca se duguje štedišama, i kada budemo utvrdili tačan iznos očekujemo da na jednom od jesenjih zasedanja parlamenta Skupštine Srbije se pojavi i ovaj slučaj štediša Srpsko - moravske banke. Ukoliko bi Skupština usvojila i izjednačila status ovih štediša sa ostalima koji su imali uloge u bankama koje su otišle u stečaj, onda će tu biti završena priča. Naime, da li će se novac isplatiti kroz hartije od vrednosti ili jednokratnu pomoć, za dve ili tri godine, predstavlja čisto tehničku stvar kako će država da reguliše prema štedišama. Onaj ko je imao 20.000 maraka dobiće 10.000 evra - kaže Dobrivoje Janić.
Nenad Božović

Vaga
   Vi pripadate Veneri i ne volite da se opterećujete u slobodno vreme. Ne podnosite intenzivan napor i ne vidite suštinu u bavljenju sportom. Jedine prihvatljive „discipline“ su estetske, umetničke ili „vazdušne“ prirode. Ako okolnosti zahtevaju da se uključite u sport, dokazaćete da imate snažniju konstituciju od one koju pokazuje vaše nežno ponašanje. Tenis, klizanje, gimnastika, ples, plivanje i tai-či su primeri sportova koji vam mogu odlično odgovarati.
   Bilo kako bilo, vaši hobiji uključuju umetnost kao što je, recimo, pevanje. Zainteresovani ste za modne revije, društvena dešavanja, obede uz vino i izlete. Uživate da kupujete skupu odeću i nakit. S druge strane, zbog povezanosti sa ozbiljnim Saturnom, volite čitanje i zadovoljava vas čak i samo gledanje televizije u vašem udobnom domu.

Škorpija
Sport je vaš omiljeni hobi. Imate energiju iznad prosečne. Ovo se ne da primetiti na prvi pogled, jer vaša muskulatura nije istaknuta kao kod „lavova“ ili „ovnova“.
Elastični ste, istrajni, skoncentrisani i snažni i odgovaraju vam „žestoki“ sportovi. Karate, boks, rvanje, maraton, atletika, streljaštvo i dizanje tegova su sportovi koji vam odgovaraju.
Vaš um je jak kao i telo. Zato vam je značajan i umni hobi. Matematičke ili krimi zagonetke, umne igre, poker itd. su aktivnosti koje vam omogućavaju da pokažete da ste ozbiljan konkurent. Ponosni ste kao „lav“ i, kao taj znak, ne podnosite da gubite. Razlika je u tome što vi ne pokazujete osećanja jer verujete da je to znak slabosti. Pored toga, nema tajanstvenijih ličnosti od vas! 

Strelac
Vi ste hiperaktivni, uvek u pokretu i skloni ste fizičkim vežbama. Nadareni ste kako za individualne, tako i za kolektivne sportove i vaše aktivnosti su bezbrojne. Najzad, imate komunikacijske sposobnosti i harizmu koji izazivaju divljenje.
Pokretni ste i brzi i, zahvaljujući tome, sve discipline koje to zahtevaju vama odgovaraju. Imate jaku potrebu da istrošite energiju, iako vaša konstitucija nije tako snažna kao kod „ovnova“ ili „lavova“, takođe pripadnika „vatrenih“ znakova.
Slobodoumni ste, što izaziva vašu zainteresovanost za analogiju. Uživate u bavljenju  filozofijom, drugim državama, politikom i sociologijom. Često ste sa knjigom u ruci, posebno pripadnici starijih generacija. Imate velike šanse da budete naučnik.

Jarac
Usamljenost i mir vam savršeno odgovaraju. Ljudima je iznenađujuće da, umesto vrpoljenja i gubljenja vremena u praznim razgovorima i umesto bavljenja sportom,  radije ste izolovani i čitate. Zaista, vi smatrate da je mnogo prirodnije i interesantnije sakupljati znanja i biti bogat u tom pogledu.
Ali, ukoliko okolnosti zahtevaju da se bavite sportom vi ćete zadovoljiti u svim disciplinama koje zahtevaju strpljenje, koncentraciju, striktnost. Golf, kuglanje, planinarenje, gimnastika, maraton, speleologija, pešačenje, joga, skijanje i džoging vam odgovaraju.

Vodolija
Privlači vas sve što utiče stimulativno na vaš um i omogućava komunikaciju. Dolazi u obzir sve povezano sa tehnologijama, informatikom i disciplinama koje su neobične ili avangardne: elektronika, astrologija, astronomija. Tu je takođe i kućni bioskop i film uopšte, digitalne kamere, Internet, mobilna telefonija i vebsajt dizajn. Uživate u intelektualnim sportovima kao što su šah, bridž, čitanje i rešavanje ukrštenih reči.
Ako prilike zahtevaju, od sportova ćete se opredeliti za avijaciju, padobranstvo, planinarenje, skok u vis, klizanje, skijanje i ples.

Ribe
Volite sve što podstiče vaša osećanja, sa muzikom i ritmom u vrhu liste. Obično su to tužni zvuci koji vam izazivaju suze ali i koji vas „podižu“, i to jedino vi tako doživljavate. Imate sklonosti i ka sviranju mnogih instrumenata isto koliko i ka uživanju samo slušajući.
Vaša mašta nema granica i stimulišete je aktivnostima kao što su: film, pozorište, televizija i čitanje, posebno knjige o avanturama ili ljubavne priče. Predstavnici ovog znaka mogu biti i dobri pisci.
Vi ste usamljenik i cenite mir. Možete provesti sate i sate otvarajući pasijans. Skloni ste hobijima kao što su: muzika, slikanje, gluma...
Ako treba da se bavite sportom, to će biti oni vezani za vodu, vaš element, što znači: plivanje, jedrenje, pecanje, surfing. Vaša pokretljivost se podrazumeva i možete biti uspešni u aktivnostima kao što su: ples, fudbal, trčanje, gimnastika, aerobik.

Balkoni

   Terase i balkoni predstavljaju sastavni deo životnog prostora. Proleće podstiče mnoge da deo slobodnog vremena provode upravo u tom prostoru koji je potrebno prikladno urediti da bi doživljaj bio potpun. Za pretvaranje balkona u oazu nije bitna veličina prostora, već dobra volja i maštovitost.
   Prva ideja koju dobijamo su, svakako, saksije sa biljkama. Saksije treba da budu dekorativne i usklađene sa odabranim stilom uređenja, a dimenzije biljaka prilagođene veličini raspoloživog prostora kako ga svojom bujnošću ne bi „gušile“.
   Osobe koje pate od alergija treba da odaberu lisnate biljke bez cvetova.
   Izbor garniture za sedenje zavisiće od veličine prostora. Za manji prostor najbolje je odabrati sto na rasklapanje, bez masivnih komada. Pri odabiru materijala (plastika, drvo, metal, kovano gvožđe, ratan...) treba voditi računa i da li je terasa pokrivena, ili ne.
   Dobra rasveta terase ili balkona biće ključni faktor za kreiranje večernjeg doživljaja ovog prostora. Ugrađena rasveta, lampe, sveće pomoći će u dobijanju željenog ugođaja.
   Balkoni i terase obogaćuju stambeni prostor i sjedinjuju enterijer i eksterijer.
   Obzirom da se od proleća do kasne jeseni mogu koristiti za odmor, rad, bavljenje hobijem. Bitno je posvetiti se uređenju ovog prostora.

Sezona jagoda

   Pored prijatnog ukusa jagode imaju i izuzetnu hranljivu vrednost, pa su idealne u svakodnevnoj ishrani. Bogate su C vitaminom. Veruje se da sadržaj antioksidanasa daje ovom voću izrazito crvenu boju. Prava su riznica vitamina K i mangana, folne kiseline, kalijuma, riboflavina, vitamina B5 i B6, bakra, karbolne kiseline (fenol), magnezijuma i omega - 3 masnih kiselina.
   Istraživanja sprovedena u kalifornijskom univerzitetskom UKLA centru za ljudsku ishranu pokazala su da su jagode u vrhu liste među bobičastim voćkama koje se preporučuju za borbu protiv ćelija raka. Testirani su ekstrakti jagode, borovnice, maline, kupine i brusnice da bi se odredila njihova moć u uništavanju ovih ćelija. Uz pomoć ekstrakta jagode dobijeni su najbolji rezultati. Jedinstven sadržaj fenola čini ovo voće blagotvornim za rad srca i protiv upalnih procesa. Prirodni su pandan lekovima poput aspirina i ibuprofena, koji su blokatori  enzima odgovornog za reumatoidni i osteoartritis, astmu, aterosklerozu.
   U nizu namirnica koje se preporučuju u specifičnim dijetama za hronične bolesti, baziranim uglavnom na voću i povrću, jagode su takođe u vrhu liste.

NEDELJNI RECEPT
Piroške sa karijem

Potrebno je:
1 kašika ulja
225 gr mlevene govedine ili svinjetine
50 gr sitno seckanog luka 50 gr sitno seckanih šampinjona
1 kašičica kari (carry) pudera
pola kašičice soli
pola kašičice šećera
1 kašika kečapa
600 gr gotovih kora za pitu
100ml ulja

Pripremanje:
U tiganju jako zagrejte kašiku ulja, dodajte meso i pržite dok ne dobije braon broju. Žatim, meso ocedite od ulja, a u tiganj dodajte ostale sastojke. Promešajte i na laganoj vatri pržite 2 minuta. Pre upotrebe fil ohladite.
   Gotove kore isecite na trake širine 10 cm, a dužine 30 cm, i premažite ih uljem. Na početak trake stavite i jednu kašiku fila i formirajte pirošku prema datoj šemi. Gotove piroške stavite u tepsiju od teflona i pecite 15 minuta u pećnici na temperaturi od 200°C.

Rano otkrivanje karcinoma dojke

   Rano otkrivanje ima za cilj da barem blagovremeno dijagnostikujemo malignu bolest i pravilnim i pravovremenim terapijskim postupcima ili izlečimo ili što više produžimo život bolesnice.
Rano otkrivanje bolesti dojke podrazumeva:

A. Algoritam (redosled) pregleda obuhvata sledeće postupke:
1. samopregled
2. pregled lekara specijaliste, koji obuhvata:
- klinički pregled
- mamografiju
- ultrazvučni pregled
- galaktografiju
- magnetnu rezonanciju
- različite tehnike biopsije
- patohistološki pregled nakon biopsija, parcijalne resekcije ili nakon vađenja tumora hirurškim putem
- druge preglede neophodne za bilo koji vid lečenja

B. Terapijske mogućnosti
Terapija može biti:
- hirurška
- konzervativna
- hemioterapija
- zračna
-  kombinovana
Ovim tekstom se ne može „naučiti“ medicina, kao ni sa stranica interneta, već je cilj da se zbog važnosti problema bolesti dojke, a pre svega visokog procenta malignih bolesti kod žena, iste upute da blagovremeno zatraže stručnu pomoć i na taj način reše eventualno nastale probleme.

   Da bi ovaj tekst nastao autor je koristio sledeću literaturu:
Goldner B, Dodić M, Mijović Z, Stević R. „Klinički ultrazvuk u bolestima dojke“.
Lanjrens Nj B, Reza J, Richard H G, Yao S Fu „Film Skreen Mammography“,
Kenneth J Nj T. „Atlas of ultrasonography - The Breast“
Lanjrense Nj B, Richard H G, Carplyn K S, „Breast Ultrasound“
Goldner B, Milošević Z, Jovanović T. „Mamografija u dijagnostici oboljenja dojke“.

Oralno zdravlje u trudnoći (2)

Snimak zuba tokom trudnoće
   Iako su doze zdračenja za snimanje zuba minimalne, a objekat snimanja udaljen od materice, tokom trudnoće je poželjno izbegavati izlaganje rengenskim zrazima, posebno u prvih 12 nedelja trudnoće. Ako je snimanje nužno treba ga obaviti uz primenu svih mera zaštite majke i ploda (olovna kecelja). Ako je moguće snimanje obaviti digitalnim rengenskim aparatom jer su zdračenja i do 80% manja nego kod klasičnih rengenskih uređaja.

Stomatološka anestezija u trudnoći
Uvrežen je stav da tokom trudnoće treba izbegavati uzimanje lekova, pa tako i primenu lokalne anestezije. Iako je to tako, ne postoje dokazi da su lokalni anestetici štetni za plod u ranoj trudnoći. Velike količine određenih anestetika mogu biti štetne, ali tek u uznapredovaloj trudnoći. Stoga je najbolje raditi sa adekvatnom (minimalnom) količinom  odgovarajućeg anestetika čime će se obezbediti bezbolnost tokom stomatološke intervencije.

Vađenje zuba u trudnoći
Kod zdravih trudnica vađenje zuba u trudnoći se obavlja kao i inače u lokalnoj anesteziji. Krvarenje posle vađenja nije ništa duže nego obično. Kod trudnica sa visoko rizično trudnoćom vađenje uraditi uz konsultaciju sa najležnim ginekologom.

Uzimanje lekova zbog stomatoloških indikacija tokom trudnoće
Iako tokom trudnoće treba izbegavati uzimanje lekova, većina njih je relativno sigurna i ne može izazvati oštećenje ploda.
Analgetike poput aspirina treba izbegavati, naročito u kasnoj trudnoći. Dugotrajna upotreba aspirina u ranoj trudnoći može dovesti do anemije. Takođe treba izbegavati lekove poput ibubrufena.
Trudnoća nije stanje koje zahteva upotrebu antibiotika pre izvođenja stomatoloških intervencija. Pri uzimanju antibiotika koji su nekad ipak nužni, najsigurniji su oni iz penicilinske grupe. Nakon 20. nedelje uz kontrolu lekara, odnosno ginekologa, dopušteni su i ostali antibiotici, osim tetraciklini (uzrokuju trajnu prebojenost zuba kod dece).
Promene koje u trudnoći zahvataju usta odraz su promena koje se tokom trudnoće zbivaju u organizmu žene. Ne smete ih zanemariti nego im treba posvetiti punu pažnju.
Redovno sprovođenje oralne higijene, zdrava i raznovrsna hrana te posete stomatologu pre, tokom i nakon trudnoće, garancija su za oralno zdravlje majke te zdravlje zuba deteta.

EKOLOGIJA
Očistimo Kraljevo

   Spisak lokacija u gradu Kraljevu na kojima će se 5. juna 2010. godine realizovati akcija „Veliko spremanje Srbije“ sa potencijalnim brojem učesnika, koju organizuje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja na teritoriji cele Republike Srbije

Na osnovu sprovedenih aktivnosti, opredeljene su lokacije na kojima će se intenzivno odvijati velika radna akcija prikupljanja i separacije otpada na teritoriji grada Kraljeva, što ne znači da je spisak lokacija konačan i da se zainteresovane grupe i pojedinci ne mogu dodatno organizovati i odazvati pozivu da se 5. juna 2010. godine, u 08.00 časova, na Dan zaštite životne sredine, priključe akciji.
   Za učešće u akciji su se prijavila gotovo sva javna preduzeća sa ljudstvom i mehanizacijom, Policijska uprava, Žandarmerija, udruženja, ekološke organizacije, stanovnici mesnih zajednica, a i sve škole na teritoriji grada Kraljeva, a postoji i odziv zaiteresovanih pojedinaca koje ćemo usmeriti na opredeljene lokacije.
Akciji su se odazvale sve osnovne i srednje škole, koje  će preko svojih koordinatora organizovati čišćenje školskih dvorišta, parkova i zelenih površina na lokacijama u blizini  škole i drugim lokacijama shodno uzrastu učenika.    Dogovoreno je da se prevashodno očisti korito reke Ibar, potez od „Siđi do reke“ do gradske plaže i na ovoj lokaciji će nosioci aktivnosti biti Kraljevački ekološki forum sa Eko brigadom, Kajak klubom i pripadnicima Policijske uprave, Žandarmerije, kao i članovima karate društva „REIKON“. Na ovom potezu će učestvovati oko 300 aktivista. Polazno odredište - lokacija gradske plaže kod restorana „Siđi do reke“ - koordinator akcije Milan Milosavljević.
Lovačko udruženje će organizovati čišćenje. Lovačko udruženje ima 48 sekcija, sa 1.400 članova udruženja - svaka sekcija da očisti svoju mesnu zajednicu sa meštanima - koordinator akcije Uroš Đoković.  
   Eko pokret „Ibar“, sa lovcima, fudbalerima, meštanima sa teritorije MZ Bogutovac i učenicima škole u Bogutovcu će organizovati čišćenje pravca pored puta do Lopatnice. Na ovom potezu će učestvovati oko 200 učesnika. Polazno odredište - ispred hotela u Bogutovačkoj Banji - koordinator akcije Miroslav Pavlović.
Ekološko društvo „Žička reka“ će očistiti potez oko Žičke reke sa učenicima OŠ „Živan Maričić“ i očekuje se učešće više od 100 aktivista, članova društva i meštana. Polazno odredište - kod MZ Žiča - koordinator akcije Slaviša Stanojević.
   Ekološko društvo „Vrba„ će učestvovati u čišćenju putnog pravca kroz MZ Vrba i korita reke Tovarnice uz učešće učenika škole u Vrbi. Očekuje se više od 100 aktivista. Polazno odredište - park kod železničke stanice u Vrbi - koordinator akcije Dalibor Đorđević i Andrijana iz OŠ u Vrbi.
Ribolovačko ekološki klub „Ženeva“ će očistiti potez oko plaže Ženeva sa zainteresovanim meštanima MZ „Stara čaršija“. Očekuje se učešće oko 30 aktivista. Polazno odredište - gradska plaža „Mirina česma“ - koordinator akcije Zoran Bigić.
   MZ Mataruška Banja - čišćenje potoka Pećinac, meštani MZ, dva fudbalska kluba i ribolovci. Polazno odredište plaža u Mataruškoj Banji - koordinator akcije Dobrivoje Baltić.
Udruženje Roma - čišćenje Lagerskog groblja - koordinator akcije Slavko Marković.  
  PJ „Imlek“ Kraljevo - čišćenje Ratarskog imanja, koordinator akcije Miloš Anđušić.
MZ Rudno - koordinator predsednik MZ Dragoljub Šekler.
   MZ Ušće - meštani i dobrovoljni davaoci krvi.
ProCredit Bank - gradska plaža - koordinator akcije Slađana Mijailović.  
  NVO „Ekološka inicijativa Kraljevo“ - čišćenje Kamenice sa meštanima i vikendašima - polazno odredište kod „Buča“ -koordinator akcije Milan Vučetić.
Teatar „Sunce“ - edukativna pozorišna animacija na Trgu srpskih ratnika - koordinator akcije Zoran Savković Džeri.
   Napravljen je i raspored za čišćenje srednjih i osnovnih škola na teritoriji grada i definisani su koordinatori akcije.
Na svim lokacijama biće raspoređena mehanizacija za odvoženje prikupljenog otpada. Sve lokacije će biti medijski pokrivene, a aktivistima će biti podeljen potreban broj zaštitnih rukavica i žutih i crnih kesa.
   Poziv je upućen predstavnicima svih mesnih zajednica (u koordinaciji sa predsednicima mesnih zajednica) i predsednicima kućnih saveta - da upute poziv stanarima svojih stambenih zgrada da se uključe u akciju 5. juna 2010. godine i da očiste prostor i zelene površine oko svojih stambenih jedinica.
Ujedno, obaveštenje za građane Kraljeva da svoj električni i elektronski otpad i šut mogu besplatno da odlože na lokaciju gradske deponije, kako bi bio organizovan pravilan tretman otpada.
   Učesnici akcije u petak, 04.06.2010. godine, mogu da preuzmu kese i rukavice u prostorijama JKP „Čistoća“ od 730 do 1430 i treba da se jave glavnom koordinatoru akcije Predragu Periću, tehničkom direktoru u JKP „Čistoća“, na broj telefona 064/891-2168 i 036/362-202 radi rasporeda angažovanja mehanizacije.
Molba za učesnike akcije (koji su to u mogućnosti) - da naprave fotografije lokacija pre i posle čišćenja i da ih dostave Odseku za zaštitu životne sredine u Gradskoj upravi grada Kraljeva, kancelarije 416 i 417, radi organizovanja izložbe i informisanja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije.
   Za prijavljivanje učesnika i za sva bliža obaveštenja možete se obratiti Odseku za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Kraljeva na telefon 036/315-000.

Aktivni klubovi Ribolovnog saveza

KRALjEVO - U subotu 15.05.2010.g. na takmičarskoj stazi u Žiči klub sportskih ribolovaca „Magnohrom“ iz Kraljeva napravio je takmičenje za svoje članove. Po oblačnom vremenu, ali u prijatnom ambijentu, takmičari ovog kluba su se družili i otpecali korektno, što dokazuju i postignuti rezultati:
   1. Stefan Dinčić sa ulovom 11.819gr
   2. Mladomir Radujević  9.920gr
   3. Petar Čurlić  8.170gr.
   Posebno zadovoljstvo i atrakcija na takmičenju bio je i najmlađi takmičar-ribolovac od samo sedam godina Filip Bešević koji je upecao celih 1.470gr.
   Inače ovo je bio i  uspešno iskorišćen vikend za pripremu za drugo kolo Lige RSGK koje se održava u nedelju 23.05.2010. takođe na stazi u Žiči.    prijava ekipa je do 14 časova, start u 16-19 časova, a peca se dirigovano FIKSNI PLOVAK - BOLONjEZ.
   Beležimo i uspešan nastup dva kluba iz RSGK na Kupu „Bagremar“ Kragujevac koji je održan na stazi na Knićkom jezeru. To je kup zbratimljenih klubova sa KSR „Bagremar-om“, 18 ekipa iz cele Srbije od kojih su mnoge članice Master i II lige.
   Pobedila je ekipa „Šumadije“ iz Kragujevca, druga je bila ekipa KSR „Đurđevdan“ iz Mataruške Banje, a četvrta ekipa OSR „Studenica“ iz Ušća. Posle takmičenja organizovana je i zakuska gde su podeljeni pehari, a zbratimljeni klubovi su iskoristili viđenje za prijatno druženje i razgovor na teme vezane za ribolov.
Goran Miletić

KRALjEVO - Čudo neviđeno! Ni pomisliti da jedna najobičnija vest, jedna uhvaćena ribetina, može da napravi takav dar-mar u životu jednog mesta. Takve reakcije nije bilo i kada su svi radnici „Jasena“ ostali bez posla i kada se urušila Zem. Zadruga ili „Ekonom“, pa ni kada je Bajzo dobio partijske izbore. Ni ministar kada je posetio naše mesto, pa je bila blokirana cela magistrala, a zastoj kao u vreme asfaltiranja, nije privuklo pažnju kao jedna mrena od tri kila. Možemo da razumemo da do ovih dešavanja nikom nije stalo, jer to su tamo neka seljačka posla, ali da u eri globalnog otopljavanja, aktuelne finansijske krize, incidenta jevrejskih komandosa, britiš-nafte i posete našeg Mlađe gradu Kraljevu, ljudi misle samo kako da obore Kenedijev rekord, e pa to je malo zabrinjavajuće.
   Naravno, prvog dana zabrane lovostaja počela je akcija i odmah je Vujke (Vujović Miroljub) uspeo da savlada krupniju mrenu, tešku 3700gr i dugačku 72 cm. U večernjim satima grdosija je fotografisana i izmerena naočigled mnogih meš- tana u centru mesta, a kao svedok prijavio se dobrovoljno, predsednik ribolovačke organizacije „Studenica“ čuveni Manta i overio PRIJAVU ULOVA za Ibarske novine.
   Ne mislimo da je ovo sve, Jujov kum , Majo, je primećen da svaki dan sa štapovima i na motoru odlazi negde. Tu se očekuje glavni ulov jer njegov glavni adut je mamac.
   - Na šta si je, Majo, upecao?
   - Na pamet, na znanje.
   I tako se u naizgled mirnom i bezbrižnom mestu, gde su svi srećni i zaposleni, odvija neizvesna borba za što većim ulovom, pa se čak i zakazuju ribolovački dvoboji, a isprovocirani Bokovim i Bakijevim uspesima na profi kupovima gde po zaradi kao da su na Rolan Garosu.
Goran Miletić

MRENA
1. Vujović Miroljub Vujke, 3kg i 700gr
2. Tomislav Kenedi Kovačević, 3kg i 154gr

UMETNOST - KULTURA

Dve izložbe u izložbi

KRALjEVO - U galeriji Narodnog muzeja Kraljevo otvorene su izložbe radova polaznika radionice fotografije i filma i muzejske školice u okviru koje su predstavljeni radovi arheološke radionice. Radionicom fotografije i filma rukovodila je kustos muzeja Suzana Novčić uz aktivno učešće Biljane Đukić, Vladana Marinkovića, Dobrila Čuljkovića, Predraga Ilića, Đorđa Stajića i Srđana Vulovića, koji su članovi Foto kino kluba. Radionica je realizovana pod nazivom „Ekspermentišem, tražim, probam, grešim, biram, odbacujem, prihvatam“.
   - Cilj ovakvog pedagoškog rada jeste da animira zainteresovane, radoznale i darovite učenike kraljevačkihz osnovnih i srednjih škola i pruži mogućnost za sticanje i razvoj intelektualnog potencijala, podstakne kretivnost, maštu i potrebu za sticanjem novih znanja - rekla je Suzana Novčić, kustos muzeja.
   Arheološkom radionicom, u okviru programa „Muzejske školice“  rukovodila je Nadica Lišanin uz pomoć arheološkog odeljenja Narodnog muzeja. Ova radionica se sastojala iz praktičnih vežbi, poseti Ateljeu Marinković i vežbu na lokalitetu Divlje polje u Ratini gde je pre tridesetak godina otkirven neolitski materijal.
   - Cilj radionice bio je da učesnici doživljajno shvate pojavu prvih savremenih ljudi, njihovu društvenu organizaciju i nove ekonomske odnose na kojima je neolitska civilizacija gradila svoju materijalnu i nematerijalnu kulturu - rekla je Nadica Lišanin.
Program izložbi realizovan je u okviru dešavanja majskog „Dečjeg salona“.
Aleksandar Marić



Sto godina škole u Roćevićima

KRALjEVO - U utorak je u kraljevačkoj biblioteci promovisana monografija „100 godina škole u Roćevićima“ autora Dragana Purića. O knjizi su govorili Dragoljub Danilović, Božidar Čorbić i urednik knjige Ratko Dragićević.
   Škola u Roćevićima osnovana je 1910. Godine u vreme konačnog ishoda Srbije iz petvekovnog ropstva pod Turcima, u kome je sve nacionalno, prosvetno, versko i kulturno zverski satirano i tenevljeno. Kao i svaka škola toga doba, i ova imala je da probudi ugnjeten i zamro narod, da otvori oči i zagreje srce najmlađem naraštaju, budućem utemeljivaču modernog društva - rekao je Ratko Dragićević.
A.M.

Kafana je moja sudbina

Pustinja

Pustinja u duši ište tečnosti.
I ma koliko da liješ, ona upija.
Hoće još.
Što joj više točiš, ona sve ščagorenija.
Iz dana u dan ulivaš sve više.
Menjaš piće, i kafane menjaš.
Oazu bi hteo u pustinji da načiniš.
Svoj mali raj.
Ali u pustinji duše oazu ne napravi.
Umesto malog raja, dobavljaš veliki pakao.
Vremenom počinješ da uživaš u svom velikom
paklu koji ne bi menjao ni za kakav raj.
A pustinja se širi.
Tako nastaju bezmerne pustinje.
I pijanci!
D. Jovanović



Sećanja jednog konobara

Memoari se obično pišu u dubokoj starosti, dakle kada se zaborave događaji, a vremena se ima na pretek. Ja niti sam toliko mator da bih pisao memoare, niti imam volje da ih pišem tek kad zaboravim šta je i kako je bilo, pa sam uz čašicu mučenice počeo sa sećanjima na kafane u kojima sam konobarisao i ljude koje sam u njima sretao i posluživao. Za tridesetak godina staža čast da ih poslužujem imali su neki od predsednika prethodnih drža-va koje smo rušili, Vrhovni Poglavar SPC, načelnik Ge-neralštaba, političari i političarčići, glumci, akademici a Boga mi, i srpski junaci za kojima i sada traga takozvani tribunal iz Haga, Bogu fala, bezuspešno... Namera mi je da napišem sto i još jednu priču iz našeg mučeničkog i nadasve napornog posla. S obzirom da ima još mojih kolega koji bi imali šta o tome da kažu, pozivam ih da sednu i da se zamisle nad svojom prošlošću, pa da dopišu šta imaju, ako se čega sete, oni koji su nepismeni mogu mi se javiti i diktirati svoje priče, a ja, s obzirom da sam pismen, sve ću lepo da zapišem. Piće prilikom zapisivanja, ili predaje rukopisa, plaćamo po dogovoru.

Jedan sasvim neobičan čovek obeležio je početak mog radnog veka i znatno uticao na moje shvatanje kafane i suštine onoga što se u njoj zbiva pa zbog toga priču počinjem njegovim imenom-Dragovan Jovičić, daleko poznatiji kao Miločajac. Sedamdesetih godina na raskrsnici puta za Čačak i starog puta za Čačak, preciznije: kod Male pijace, u kafani Borjak, odsedali su svi ljubitelji mučenice naše, a i neki bezvezni pijači sokova i kisele vode. Između svih izdvajao se čovek krupan i nosat. Pio je konjak i kiselu vodu. Račune je plaćao svakog prvog u mesecu. Vremenom sam iz raznoraznih priča i legendi, saznao da je reč o Miločajcu, učesniku NOBA-a, saborcu i ličnom prijatelju Vrhovnog komandanta SFRJ, koji je prilikom poseta Rankovićevu, pa i Kraljevu, obavezno tražio susret sa svojim ratnim drugom, o čemu će još biti reči.

Prva priča: Jednog kišnog dana u Turist ulazi komplet porodica, kako se pokazalo Nemaca, tata, mama, sin, ćerka i pakče. Sedaju za sto i naručuju obilnu klopu za svih petoro gostiju. Pakče se mršti na ćevape i zapišava nogu od stola. Utom, Miločajac ispija konjak i izlazi iz kafane. Pomislim da je to normalna reakcija jednog heroja. Među-tim, posle nekoliko minuta Miločajac se vraća, vodeći na kanapu rasnu srpsku džukelu. Dok Miločajac naručuje konjak za sebe, a za gospodina psa  molim deset vrućih sa lukom, i  litar - litar, sluđeno pakče beži pod sto i šapama pokriva razrogačene oči. Porodica užurbano odlazi iz kafane, pas gricka ćevape i špricer, Miločajac uzima konjak i nazdravlja:
Za Vrhovnog komandanta! Opet smo pobedili!
Goran Bošković

K V A K A

Njihovi zapadni prijatelji

(Razgovor dva primitivca iz Tunguzije pošto su pojeli desnu butinu onog što je sedeo sa leve strane pameti, a deset godina posle.)

-Došli su i ponudili nam demokratiju i blagostanje. Kad nismo pristali na njihov predlog, a zabrinuti za budućnost tako primitivnog plemena, udružili su se i opametili nas, kako nam se tada učinilo. Ono bombi, što su na ubeđivanje potrošili otpisali su nam na konto Uranijuma što su nam velikodušno poklonili!
-Najviše su nam maznuli kad smo mislili da nam daju, najviše su oteli kad smo pomislili da nam poklanjaju, najviše su nas izradili kad su nam pozajmljivali!
-Jesu, maznuli su lovu, sada tom istom lovom kupuju naše fabrike, njive i dušu.
-Ono malo pametnih što smo imali ili su maznuli, ili proglasili budalama!

(Dva ista primitivca razgovaraju,  dva dana  pošto su pojeli desnu butinu onog što je sedeo sa leve strane od pameti, i žvaću levu butinu onog što je sedeo sa desne strane od pameti.)

-Jesi li glasao?
-Jesam!
-I ja sam.
-Znači pridružili smo se našim zapadnim i prozapadnim prijateljima!
-Znači!
-Pa to sad znači da ćemo moći da gledamo Svetsko prvenstvo u fudbalu.
-Naravno!
-Hvala Bogu!
-I našim zajedničkim prijateljima!
-I njima!

(Posle razgovora, a neposredno pred početak Svetskog prvenstva u fudbalu, nestalo je struje u hidrocentralama koje su im napravili njihovi zapadni i prozapadni prijatelji, pa prvenstvo nisu mogli ni da pogledaju, niti da čuju rezultate. Plus toga, morali su u mraku da seku levu butinu onog što je sedeo sa desne strane od televizora u mraku!)

-Misliš li da su nam namerno isključili struju?
-Mislim!
-Da li misliš da bismo možda mogli malo da protestujemo?
-Ne mislim!
-Zbog čega ne bismo smeli malčice da protestujemo?
-Zbog toga što nas još nisu primili u NATO, pa bi mogli da nam daruju još Uranijuma, a ni ovaj nismo potrošili!
-Pa šta da radimo?
-Ma, ništa! Dobro je što još imamo šta da jedemo!
-Dobro kažeš!

(Zatim su dva Tunguzijca, zadovoljna zbog klope koju im njihovi zapad-ni i prozapadni prijatelji nisu uzeli, nastavila da gledaju u televizor. Eno ih kako još žvaću sebe i uživaju jer su i oni postali deo velike međunarodne zajednice.)
D. Jovanović

Borba protiv pušenja

Najveća je gradu mana
što na Ibru nema brana!
Nama će naša braća žabari
napraviti da se valjamo u bari!
Dimitrije Jovanović

SPORT
 
Plivajte, ali pravilno

Kako se približavaju vreli letnji dani i školska godina polako privodi kraju, tako sve više mislimo i o letnjim sportovima. Jedan od glavnih letnjih sportova, ujedno i zdravstveno najkorisnijih, je naravno plivanje
Malo smo se raspitali po gradu da vidimo ima li i nekih drugih ponuda, osim one standardne na gradskom bazenu i koje su razlike, prednosti i mane. Put nas je vrlo brzo odveo do Dečjeg sportskog kluba „Herkules“ i do njihova dva trenera, profesora fizičke kulture Dragana, Gagija Vukosavljevića i Aleksandra, Saše Miljkovića.
   * Otkud vi, koji inače nemate ni svoje prostorije, ni svoju salu, a ni svoj bazen, u ovom poslu i odkud vam ideja da osnujete i vodite školu plivanja?
   Gagi i Saša: Kada smo pre šest godina seli da napravimo plan i program rada školice, uz igre sa loptom, gimnastiku i atletiku, uvrstili smo i školu plivanja i školu skijanja. Osnovne časove uvoda dece u sport i osnovne obuke navedenih sportova obavljamo u sali karate kluba „Reikon“ preko puta bivšeg dečjeg Doma zdravlja, dok školu skijanja u zimskom periodu sprovodimo na Goču, a školu plivanja u hotelu Termal u Mataruškoj Banji.
* Zašto te časove ne obavljate u Kraljevu, ipak je bliže nego u Mataruškoj Banji?
   G i S: Jedan od osnovnih razloga je to što na bazenu nema termina još za jednu školu plivanja. Drugi, mnogo bitniji razlog je taj što je bazen u Termalu zatvoren i što u tom slučaju ne zavisimo od vremenskih uslova. U našoj školici plivanja ne može da se desi da roditelji plate mesečnu članarinu i da posle gledaju u nebo da vide da li će časovi biti održani ili ne. Svaki plaćen termin, padala kiša ili ne, biće iskorišćen. U hotelu Termal, što je najvažnije, bazen se greje, a vanlinijski autobus vozi do samog ulaza u hotel, tako da nam ni kiša ni hladnoća ne mogu pokvariti časove. Uz to, Ivana i Jelena, naše pomoćnice koje brinu o deci, svakom detetu osuše kosicu, malima pomognu oko presvlačenja i vode računa o redu na bazenu.
* Kako teče proces treninga?
   G i S: trening počinje još na keju, od ulaska u autobus i uz pesmu stižemo brzo do Banje, organizovano ulazimo u krug bazena, presvlačenje, razvrstavanje u 4 grupe, gde kod jednog trenera može biti najviše 7-8 polaznika. Po dve grupe su u vodi i tako se smenjuju na dvadesetak minuta u narednih sat i po koliko traje termin. Na kraju opet presvlačenje, sušenje kose, smeštaj u autobuse i posle 2,5 sata od polaska, pomalo umorni i gladni stižemo ponovo na kej.
* Koje stilove učite?  
  G i S:  Mi imao jedan princip rada kojeg se držimo evo, već petu godinu, a to je da od prvog dana učimo decu pravilnoj, školskoj tehnici plivanja. Znači, nije nam bitno samo da na brzinu naučimo dete da se bilo kojim stilom održava na vodi, nego idemo težim, ali sigurnijim i uspešnijim putem pravilne kraul tehnike. Znači imamo početnu školu plivanja, a pored toga, za naše stare drugare i srednju i naprednu školu. Pored kraula učimo i leđnu, prsnu i delfin tehniku.
* Kada počinje škola, kojim danima su treninzi i kada je upis?
   G i S: Škola počinje od prvog dana raspusta, 14. juna i traje do poslednjeg dana raspusta, 31. avgusta. Za one koji idu našim, organizovanim prevozom, polazak je u 16 sati sa keja, a povratak u 18:30 sati takođe na keju. Za naše drugare iz Konareva, Matatuške Banje ili Žiče, koji ne koriste naš prevoz, termini počinju u 18 sati i traju do 19:30 sati. Mi radimo 6 dana u nedelji, a roditelji mogu rezervisati od 3 do 6 časova nedeljno, u zavisnosti od njihovih želja. Prijava je u toku i nije ostalo baš puno mesta. Nažalost, prethodnih godina nismo mogli da primimo sve zainteresovane, tako da molimo roditelje da se prijave na vreme.
* Za koji uzrast je škola plivanja i kako mogu da vas kontaktiraju zainteresovani?
   G i S: Donja granica polaznika je 6 godina, dok je gornja granica nelimitirana. Primamo sve one koji iz bilo kojih razloga nisu do sada naučili da plivaju, a imaju tu želju. Verujte, nije sramota učiti, sramota je kada nešto ne znate, a nećete to da promenite. 
  Pozivamo sve drugare, male i velike, one stare koji već dolaze kod nas i one nove koji će prvi put krenuti u školicu plivanja, da nam se pridruže i da nauče da plivaju.
   Već smo napomenuli da je plivanje jedan od najzdravijih sportova i od strane doktora je na prvom mestu po preporukama za korekciju deformiteta i pravilno držanje tela. Pod tim se misli na pravilno, školsko plivanje, a ne na bilo koje plivanje.
   Informacije i rezervacije mogu da se dobiju na brojeve: Saša: 064/18-37-064 i Gagi: 064/157-25-28.
I.N.



FUDBAL - PRVA LIGA
Mijailović doneo nadu za opstanak

Sloga - Bežanija 3:0 (1;0)

KRALjEVO - Gradski stadion. Gledalaca 1.000. Sudija: Srđan Obradović (Jagodina). Strelci: Mijailović u 40. i 53. Nikačević u 63. (Sloga). Žuti kartoni: Đorđević i Rađenović (Sloga), Božičić (Bežanija). Crveni kartoni: Rađenović (Sloga), Simić (Bežanija)
Sloga: Urošević, Vasilić (Miletić), Gojković, Đorđević, Vlašić, Pavlović (Trnavac), Nikačević, Perić, Mijailović (Memedović), Radović
Bežanija: Ostiojić, Marković, Leković, Stanković, Simić, Stanovčić, Pešić (Milić), Bondžić (Ćirić), Mrkaić, Prodanović, Božičić (Skokna)
Igrač utakmice: Milan Mijailović (Sloga)
Sloga je posle pobede nad Bežanijom na korak  od  opstanka u Prvoj ligi. Poslednji korak biće u Sevojnu gde istoimeni klub dočekuje kraljevačke bele. Zato je pobeda imperativ i tako treba razmišljati i prići ovom meču.
Sloga je na početku meča sa Bežanijom imala tri prilike za pogodak, ali Gojković, Nikačević i Radović nisu bili na visini zadatka baš kao i Božičić kod Bežanije. A onda gol za domaćine. Mijailović je dobro prihvatio jednu odbvijenu loptu i poluvolejom pogodio levi donji ugao gola gostiju. Isti igrač povisio je rezultat pošto je lepo upošljen od Perića ušao u šesnaesterac i pogodio cilj.
Konačan rezultat poklon je golmana Ostojića koji je posle bombe Gojkovića iz slobodnog udarca sa 30 metara odbio loptu na koju je natrčao Nikačević i bilo je to - 3:0.
U narednom kolu koje se igra u nedelju Sloga traži spas u Sevojnu.
S. P.



USPEŠNI VRATAR NA METI KLUBOVA
Rampa na lajkovačkoj pruzi

BALjEVAC - Posle tri uzastopna nepovoljna rezultata na startu prolećnog dela prvenstva srpske lige „Zapad", niko u Lajkovcu, a i šire nije mogao da pretpostavi da će ekipa od tog momenta napraviti sjajan rezultatski niz i da tri kola pre kraja obezbedi opstanak. Jedan od najzaslužnijih je golman Darko Krsmanović, karijeru započeo u Rudaru iz Baljevca. Pred njim i „Željom" padali su favoriti, Radnički iz Kragujevca, užička Sloboda, dok je Mačva remijem u Lajkovcu izgubila prvo mesto. Takođe zabeležene su i dve pobede na gostujućem terenu,  a za to je opet zaslužan Krsmanović, čija mreža miruje već 500 minuta. - Za dobre rezultate podjednako  su zaslužni svi u klubu.      
- Posebno mi je drago zbog naših vernih navijača koji će i naredne sezone uživati u srpskoligaškom fudbalu. Lajkovac živi za fudbal i ovde se osećam kao kod kuće - ističe „jedinica" Želje.  Prvenstvo je na samom ,,zatvaranju"?
- Iako je opstanak obezbeđen svi ćemo se potruditi da ostvarimo još dobrih igara što bi bila nagrada za sav uložen trud mojih saigrača i mene - napominje Krsmanović.  Dalji planovi?
- Još je rano da razmišljam u tom pravcu, za sada me zanima samo Železničar. Uz iskusnog kolegu Đurića i njegove savete mogu samo da napredujem. Mada postoje određena interesovanja nekih klubova. Ipak, prioritet je da u dobroj formi završim ovaj finiš sezone - zaključuje Krsmanović.
B. Biševac



ALEKSANDAR PETAKOVIĆ UČESNIK SVETSKOG PRVENSTVA U ŠVEDSKOJ 1958. GODINE
Rastužio Engleze i Francuze

KRALjEVO - Na Svetskom prvenstvu 1954. godine u Švajcarskoj Jugoslavija je izbačena u četvrtfinalu od Nemačke. Bilo je 2:0. Do narednog prvenstva u našoj rezprezentaciji i Savezu dosta se govorilo o takvom plasmanu ali se uporedo pripremala nova selekcija koja bi mogla da zabeleži bolji plasman. U toj selekciji bio je i Aleksandar Petaković.
- Ja sam u to vreme igrao u Radničkom iz Beograda. Bili smo dosta uspešni i bio sam samo jedan od onih igrača koji su bili dobri po desnom krilu. Istina i solidne igre na mnogim utakmicama u kontinuitetu bile su viza za najbolji tim - kaže Petaković.
Da bi Jugoslavija otišla na Svetsku smotru fudbala trebalo je da osvoji prvo mesto u sedmoj kvalifikacionoj grupi.
- U kvalifikacijama smo igrali sa Grcima i Rumunima. Oba meča u gostima završena su nerešenim rezultatom, ali smo na našem terenu bili oba puta pobednici. Bio je to i pravi zalet za Švedsku.
U Švedskoj u grupi sa Jugoslavijom bili su Škotska, Francuska i Paragvaj. Sa dva nerešena rezultata Škotska (1:1) i Paragvaj (3:3), ali i pobedom sa Francuzima (3:2) Jugoslavija se domogla četvrtfinala. Petaković je dao vodeće golove Škotskoj i Francuskoj.
- Tu nas je, i ovoga puta, čekala Nemačka koja je pobedila sa 1:0. Bila je to druga uzastopna pobeda Nemaca u četvrtfinalu. Prvi put četiri godine ranije na sličan način bilo je i u Švajcarskoj.
Tako je bilo pre nešto više od pet decenija. Sada na Svetsko prvenstvo putuje još jedna sjajna generacija fudbalera. Oni imaju sve uslove da napravie dobar plasman na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Sada će Nemačku imati za protivnika već u grupi:
- Nemački sindrom je sada za nama. Tu famu smo srušili u Čileu 1962. godine. Uostalom ovi momci imaju kvalitet i odličnog selektora, čoveka i trenera. Meni jedino smeta što te momke mnogo hvale i predviđaju vrhunski plasman. Nemojte da se ljutite, ali i vi novinari tome kumujete iznoseći i nešto što bi trebalo sačuvati za kraj. Znate ono prvo skoči pa reci hop jer lopta je okrugla,   a danas svi znaju da igraju fudbal - rekao je na kraju Aleksandar Petaković, koji poodavno plovi osmom decenijom uspomene na te dane jugoslovenskog fudbala koje su uvek u svežem sećanju. Kao da je juče bilo.

GOLOVI PREPORUKA
Dve fudbalske velesile bile su i te kako bitne za Petakovićev let ka zvazdama.
- Najpre je u pripremama preporuka bila tri gola protiv Engleza,  a potom i jedna lopta u mreži Francuza u drugom kolu u grupi. Posle toga usledio je poziv iz Lila francuskog prvoligaša.
Inače, ovaj nekada brzonogi fudbaler postigao je prvi gol i u meču sa Škotskom.

ENGLEZI PAMTE
Bila je prava retkost da neka reprezentacija da Englezima bar jedan gol, ali da jedan igrač postigne het trik pravo je čudo, do tada, neviđeno.
- Pred odlazak u Švedsku na Svetsko prvenstvo igrali smo niz pripremnih porijateljskih utakmica da vidimo gde smo u tom kremu evropskog i svetskog fudbala. Jedan od protivnika bila je i neprikosnovena Engleska. Ja sam tada postigao tri gola sve jedan za drugim i to je baš bombasto odjeknulo.

DILEMA
- Ja sam rođen u Beogradu gde sam igrao fudbal, a u Kraljevu sam se praktično „udao“. I nisam se pokajao - kaže Aleksandar Petaković, tek da razreši dilemu na ,,relaciji“ Beograd - Kraljevo.
S. Petković



BICIKLISTI NA MEĐUNARODNOM TAKMIČENJU U SLOVENIJI
Uspeh u jakoj konkurenciji

KRALjEVO - Posle vremena Biciklistički kluba Metalac je učestvovao na Međunarodnoj trci „Velika nagrada Kranja“. Najveći uspeh zabeležila je mlada Jelena Erić koja je u konkurenciji devojčica rođenih 96. odnosno 97. zauzela ubedljivo prvo mesto. U istoj starostnoj kategoruji u konkurenciji 66 dečaka trku je završila na 25. mestu. U Konkurenciji kadeta najbolje plasirani srpski vozač, član Metalca Miloš Borisavljević, zauzeo je 11. mesto u prvoj grupi. Učestvovao je u konkurenciji juniora Miloš Stojanović. U svim kategorijama je učestvovalo preko 300 biciklista iz Italije, Slovenije, Hrvatske, Austrije, Bugarske i naravno posle duži niz godina Metalac je pozvan kao gost. Svaki kraljevački vozač pozdravljen je velikim aplauzom, a naročito mlada i talentovana Jelena Erić (na slici) budućnost srpskog biciklizma. 
Seniorski sastav Metalca: Milivojević, Stanković, Vuličević, uspešno vozi na Trci oko Trakije u Turskoj  gde su uvršteni u „B“ reprezentaciju Srbije. Marko Stanković je  već osvojio četvrto mesto u drugoj etapi.
S. Petković.



KRALJEVAČKI ODBOJKAŠKI PRVOLIGAŠ DOBIO PREDSEDNIKA
Doktor Arsić na čelu Ribnice

KRALjEVO - U odbojkaškom klubu Ribnica održana je redovna Skupština na kojoj je kraljevački prvoligaš posle duže pauze dobio predsednika kluba. Za prvog čoveka kluba izabran je dr Dragan Arsić, direktor Zdravstvenog centra Studenica u Kraljevu.

  Posle pet godina OK Ribnica je dobila nove čelnike kluba. Takvu odluku doneli su odbojkaški radnici posle niza sastanaka i konsultacija sa ljudima koji žele ubuduće da pomognu klubu koji je već nekoliko sezona broj jedan u gradu na Ibru. Osnovni razlog zbog čega je bilo zastoja u normalnom funkcionisanju Ribnice su teškoće oko obezbeđivanja nosioce funkcija kao što su predsednici Skupštine i kluba i ostalih članova Upravnog odbora. Ovom prilikom posle prezentiranja izveštaja o radu, finansijskom poslovanju i izmena u Statutu i Poslovniku kluba podsećanje i na uspehe odbojkaša u svim selekcijama. Naravno, prvi tim je u centru pažnje jer je u tri protekle sezone igrao u evropskim takmičenjima CEV i Čelendž kupu i Balkanskoj ligi. Očekuje se da će se i sa novom upravom nastaviti evropska niska uspeha. Novi predsednik Skupštine je Radojko Janić, vlasnik firme Radijator koji je i do sada pomagao klub kao član Izvršnog odbora, a novi predsednik dr Dragan Arsić, direktor ZC Studenica.
   - Moja odluka nije bila laka, ali znam koliko je prestižan OK Ribnica a posebno ohrabrenje su ljudi sa kojima ću sarađivati u klubu. Čini mi veliku čast što sam u jednom uspešnom klubu sa bogatom tradicijom - rekao je dr Dragan Arsić. Na Skupštini su posebno apostrofirane zasluge nekadašnjeg predsednika kluba Miloša Radenkovića. Nema sumnje da će novoizabrani kadar svojim znanjem, entuzijazmom i sposobnošću obezbediti dobru organizaciju, kvalitetan rad i omogućiti normalno funkionisanje OK Ribnica u narednom peridu.
S. P.