Sve vrelije u gradskoj Skupštini
Bura u Crvenom krstu
Krvavi pir pasa
Detetova potreba za dodirom
Očišćena Raška - čistija Srbija
Pretnje su, siguran sam političke prirode!
Uz prvu jutarnju...
Uspela akcija čišćenja Kraljeva
Mrena kao ajkula
Kultura, umetnost
Sport: Fudbal, biciklizam, plivanje

RETROVIZOR

Gospodin čovek i gospođa mu žena
tupavi su da tupaviji ne mogu biti !

   Već sedamdeset i jednu godinu kako smo suočeni sa svakodnevnim potiranjem kulturne baštine i vere svojih predaka. Ma kakva i ma kolika ona bila, a nije ni mala niti zanemarnjiva, predstavlja osnov koji kada bude u potpunosti srušen, predstavljaće i naš kraj. Poslednjih godina urušavanje je svakodnevno i sve uočljivije, i za one koji to čine, i za one koji na sve to žmure, i za one koji pokušavaju da po neku reč o tome progovore.
   Približavanje kraja ovozemaljskom boravku trebalo bi da opomene čoveka na odnos prema materijalnom svetu i prema prirodi posebno. Ni zdrav razum, ni logika, pa ni filozofija sa svim naukama, nisu uspele da odgovore šta je to što našem postojanju daje smisao i koje su to vrednosti koje opravdavaju naše postojanje na ovom svetu! Da li gospodin čovek i gospođa žena mu mogu biti mudriji nego što jesu? Mogu li biti srećniji ako upoznaju sebe i svoju prirodu? Šta je dobio Sokrat kada je podsticao ljude da saznaju nešto o sebi i da stiču prijatelje, a ne materijalna dobra. Naravno, ovo pitanje je retoričko, jer odgovor znamo, a znamo i naravoučenije, ma koliko se pravili da ne znamo da je za svoje zalaganje Sokrat dobio otrov u vidu kukute i da je to bio nauk da čoveku ni nema spasa!
   Šta je sa Gospodom u nama, kada ovako besomučno uništavamo i ono malo nade da ćemo potrajati na ovome svetu! Nismo mi svet niti stvorili niti smo ga izmislili! Ali sigurno je da ga uništavamo i to iz trivijalnih razloga da trivijalniji ne mogu biti. I zbog toga, pored svega što je čovek stvorio, ostao je tupav, toliko tupav da tupaviji ne može biti.
D. Jovanović

Dok aktuelni gradonačelnik smatra da odluke Ustavnog i Upravnog suda neće ugroziti sadašnju vlast, dotle mu prethodnik sprema krivičnu prijavu

KRALjEVO - Kako u Kraljevo pristižu odluke sudova o odborničkim mandatima, u gradskoj Skupštini sve uzavrelija atmosfera oko tumačenje tih odluka. Ljubiša Simović kaže da će protiv gradonačelnika Kraljeva, predsednika i sekretara gradske Skupštine biti podnete krivične prijave.

   - Odluku o prestanku mandata može doneti isključivo Skupština, a ne izborna komisija, čime je povređen Zakon o lokalnim izborima - rekao je bivši gradonačenik Ljubiša Simović komentarišući odluku Upravnog suda.
Šefovi odborničkih grupa opozicije u kraljevačkom parlamentu (DS, G17, SPO, SPS-PUPS) podneli su žalbu Upravnom sudu da je Skupština pet mandata novim odbornicima potvrdila deklarativno, a ne glasanjem, jer drugačije ne bi imali kvorum za održavanje sednice. Podnosioci žalbe smatraju da je povređen Zakon o lokalnim izborima, jer odluku o prestanku mandata može doneti isključivo Skupština, a ne izborna komisija. Predložili su da sud uvaži žalbu i poništi odluku.
Upravni sud Srbije poništio je odluku Skupštine Kraljeva o potvrđivanju jednog mandata, i to Mariji Vasović sa liste SRS, koja je zamenila Dragana Vasiljevića koji je prethodno podneo ostavku.
- Ako sud ne može da zaštiti odbornika Vasiljevića i njegov mandat od jednog čoveka koji je uzurpirao nelegalnu vlast u Kraljevu, svako se može osećati nebezbednim. Pored toga što je izvređao najviše organe vlasti u Srbiji, Jovašević je i pretio pojedinim odbornicima opozicije. Podnećemo krivične prijave protiv predsednika Skupštine grada jer je sazvao sednicu na kojoj je dokazao da ne poštuje presude Upravnog suda Srbije. Prijave ćemo podneti i protiv sekretara Skupštine koji je dužan po svom referatu da upozori na nelegalnost održavanja sednice i neregularnost rada Skupštine, kao i protiv podstrekača, tzv. gradonačelnika Kraljeva koji je sve ovo prouzrokovao, i koji je uz to izvređao i zakone ove države i one koji ga sprovode, najviše organe vlasti u Srbiji - navodi Simović.
Ljubiša Jovašević gradonačelnik Kraljeva smatra da se u izreci presude suda nigde ne pominje potvrđivanje mandata prethodno oduzetom odborniku.
- U izreci presude Ustavnog suda nigde ne pominje potvrđivanje mandata prethodno oduzetom odborniku. Takođe, u presudi se nigde ne navodi kome se treba žaliti i koji je rok podnošenja žalbe, iako je on u ovom slučaju 30 dana. Mi po odluci suda moramo da postupimo u roku od 30 dana. Pored toga, u obrazloženju suda se navodi da je „odluka doneta na osnovu rešenja Republičke izborne komisije“, iako je odluku donela gradska komisija - kaže Ljubiša Jovašević gradonačelnik Kraljeva.
Nakon neusvajanja dnevnog reda na vanrednoj sednici koja je zakazana na zahtev opozicije, a dnevni red se odnosio na vraćanje mandata osmorici bivših radikala, sada članova Narodne partije - Maja Gojković, vladajuća koalicija je nakon samo nekoliko sati održala sednicu na kojoj je potvrdila mandat Mariji Vasović odbornici SRS.
Predrag Matić član pravnog tima vladajuće koalicije takođe je objasnio da se presudom Upravnog suda nigde ne pominje kome će mandat biti vraćen, niti se nekom oduzima odborničko mesto, već se samo poništava odluka Skupštine o potvrđivanju mandata Mariji Vasović, i da je iz tog razloga i sazvana sednica na kojoj je njoj potvrđen mandate.
Predstavnici koalicija Zajedno za Evropsku Srbiju i Socijalističke partije Srbije (SPS) - Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) ništavnim smatraju sve odluke izvršne vlasti formirane 15. aprila, odnosno i imenovanja gradonačelnika, njegovog zamenika, članova gradskog veća i direktora dvadesetak javnih preduzeća i ustanova.

ODLUKA NESPROVODLJIVA?!
Vladajuća koalicija smatra da Ustavni sud u svojoj odluci izmene članova 43. i 47. nije propisao kako da se te odluke sprovedu. S druge strane oni smatraju da je Upravni sud samo poništio odluku Skupštine o potvrđivanju mandata, a da nije oduzeo odbornički mandat. S toga oni smatraju da je potvrđivanje mandata odbornici SRS sprovedeno legalno.
Nenad Božović

Bura u Crvenom krstu

Bivša sekretarka tužila Crveni krst, a predsednik Upravnog odbora uskoro očekuje krivičnu prijavu protiv nje

KRALjEVO - Mirjana Lišanin Gostiljac krajem marta je smenjena sa funkcije sekretarke Crvenog krsta u Kraljevu. Ona kaže da je doživela nasilničko, preteće i degradirajuće ponašanje od strane Zorana Miljkovića predsednika Upravnog odbora i pojedinih zaposlenih u Crvenom krstu. Miljković kaže da su optužbe izmišljotina i da je čak 7 od 11 zaposlenih potpisalo peticiju za njenu smenu, što je predstavljalo inicijalnu kapislu.

   Upravni odbor Crvenog krsta u Kraljevu i Nadzorni odbor Srbije jednoglasno su 20. marta 2010. godine razrešili Mirjanu Lišanin Gostiljac sa funkcije Sekretara kraljevačkog Crvenog krsta. Gostiljac kaže da su dva člana Upravnog odbora, a na inicijativu predsednika Zorana Miljkovića, bez kvoruma i bilo kakvih dokaza, i uz sugestije i podršku Generalne sekretarke Crvenog krsta Vesne Milenović, doneli odluku o njenom razrešenju.
- Zbog toga što je Sekretar odgovorno lice u Crvenom krstu, a samim tim ima i nadležnost da donosi odluke, Zoran Miljković je to smatrao kao neki lični čin protiv njega. Prvi put je njegovo nezadovoljstvo kulminiralo 2007. godine kada je pokušao da me smeni, ali se to nije dogodilo. I od tada pa do ove godine uvek je kao potencijalna, bila moja smena. Miljković je zloupotrebio pojedine zaposlene i podršku Generalne sekretarke Crvenog krsta - navodi Lišanin Gostiljac.
Tri četvrtine zaposlenih potpisalo je peticiju za smenu sekretarke Crvenog krsta zbog određenih nepravilnosti koje su se odnosile na njeno šikaniranje zaposlenih, prodaju humanitarne robe na pijaci, kao i povećanje plate za čak 20.000 dinara.
- Kampanja, odnosno zavera koju je pokrenuo predsednik Upravnog odbora Zoran Miljković je baš tako tekla. Određeni broj zaposlenih je potpisao peticiju protiv mene, koja se zbog njihove sigurnosti nalazi u Crvenom krstu Srbije gde su zavedena imena tih radnika i matični brojevi. Na sednici koja je održana u februaru na insistiranje Miljkovića, tih sedmoro radnika je podiglo ruke, ali su rekli da ništa nisu potpisali, već samo ukazali na neke nepravilnosti u mom radu. Na toj sednici je moj fizički integritet bio ugrožen, jer sam skoro četiri sata doživljavala neprijatnosti. Što se prodavanja humanitarne pomoći tiče to uopšte nije istinito, a svoju platu i plate ostalih sam povećala kao direktor firme „Blajtsvud d.o.o“, jer sam trećinu radnog vremena obavljala u toj firmi sa neograničenim ovlašćenjima - kaže Gostiljac.
Predsednik Upravnog odbora Crvenog krsta Zoran Miljković kaže da je peticija koju je potpisalo 7 od 11 zaposlenih bio dovoljan argument da se krene u jednu opsežnu istragu o tome šta je sve, za vreme trajanja njena gotovo dva mandata, radila Mirjana Lišanin Gostiljac.
- Puno toga je otkriveno i očekujemo da uskoro bude pokrenuta krivična prijava protiv nje, a tada će javnost saznati sve elemente te krivične prijave - kaže Miljković.
Bivša sekretarka je tužila Crveni krst, i kako nam je rekla to će predstavljati njenu ličnu satisfakciju.

GOSTILJAC VS. REBRAČA
Lišanin Gostiljac kaže da ima dopis gde Generalna sekretarka Crvenog krsta Vesna Milenović situaciju u Kraljevu upoređuje sa Fondacijom Katarine Rebrača, što je nedopustivo.
   - Ne može neko da bude proglašen krivim, pa da se protiv njega tek onda podnese krivična prijava. Ja sam žigosana, i neću da dozvolim da svojih 27 godina provedenih u Crvenom krstu bude bačeno tek tako. Preko hiljadu ljudi sa kojima sam se srela u poslednjem mandatu, kao i njihov rad je omalovažen - objašnjava Mirjana Lišanin Gostiljac.
Nenad Božović

Krvavi pir pasa

KRALjEVO - Prošle subote u selu Ravanica na imanju Milomira Mića Komatovića, psi lutalice zaklali su dve ovce, dok je više ovaca povređeno. Ovce su bile u čairu ograđenom bodljikovom žicom.
   - Sve se desilo na samo nekoliko stotina metara od kuće. Ne samo što su zaklali ovcu i ovna, već je i nekoliko ovaca povređeno od bodljikave žice na koju su ovce naletele bežeći od razjarenih pasa. Za nas je ovo velika šteta i zaista ne znam kako više da pustamo stoku na pašu - rezigniran je Milomir.
   U domu Komatovića žalost. Ne toliko zbog materijalne štete koliko zbog načina na koji je šteta nastala.
   - Kod nas su se ojagnjili, deca se sa njima igrala, a pogledajte šta su im prokletinje uradile - kroz suze govori baka Vera, Milomirova majka.
  Kako smo saznali od meštana, psi lutalice svake godine prave veliku štetu. Ne prezaju da napadnu stoku i kada su ljudi prisutni.
   - Meni su lani zaklali tri jagnjeta i ovcu i ako sam bio kod ovaca i pokušavao da ih oteram. Umalo i mene nisu iscepali - priča nam Saša Komatović.
   Ljudi su u strahu da psi ne napadnu decu. Ako napadaju stoku u prisustvu odraslih, šta tek očekivati ako čopor gladnih pasa naiđe na decu! Ravaničani kažu da je ovo naročito učestalo poslednjih godina zbog toga što neodgovorni pojedinci, uglavnom iz grada, dovoze i ostavljaju pse po selima pa se ovakvi slučajevi događaju i u drugim mestima.
   - Nemoćni smo da bilo šta uradimo. Ne smemo sami da upotrebimo ni lovačke puške kako bi oterali ili potamanili ovo zlo, a dok prijavimo nadležnima od pasa ni traga i samo nam preostaje da čekamo kada će sledeći put da napadnu - ljut je Milomir koji je ovaj slučaj prijavio i policiji, ali su mu rekli da policija nije nadležna ukoliko nisu poznati vlasnici pasa.
   Predsednik Lovačkog udruženja Kraljevo Uroš Đoković rekao nam je da i Udruženje trpi velike štete od pasa lutalica i da zato preduzimaju redovne akcije takozvanog čišćenja terena od štetočina, ali da lovci kada se pojave psi lutalice u lovištu, mogu sa svojom sekcijom da organizuju vanrednu akciju i potamane štetočine ne čekajući redovne aktivnosti. Naravno, pre toga moraju to prijaviti Udruženju i ne smeju samostalno izlaziti na teren.
   Što se tiče nadoknade štete, Milomir kaže da je procedura takva da je gotovo nemoguće naplatiti od Grada, jer mora da se dokaže da su štetu uzrokovali psi lutalice, odnosno psi koji nemaju vlasnika.
  - To je neverovatno, kao da mi možemo da ih pohvatamo i privedemo sudu. Pa ni puškom ne možemo da ih stignemo, a kako tek da dokažemo da li imaju ili ne vlasnika. Pa niko nije lud da prizna da su psi njegovi - razočaran je Milomir.
   Ibarske su početkom aprila pisale o sličnim pokoljima stoke u Žiči, Sirči i Kovačima, bilo je sličnih slučajeva i u Godačici, Drlupi i drugim selima. Mnogi slučajevi nisu ni prijavljivani jer, kako kažu, ljudi samo izdangube oko raznih potvrda, a ne mogu da naplate štetu. Dok Grad ne iznađe rešenje za ove probleme ili ne napravi veći azil za pse, možda je jedan od načina kako nadoknaditi štetu, osiguranje životinja. Kako su nam rekli iz Dunav osiguranja, oni osiguravaju životinje od uginuća, prinudnog klanja i nesrećnog slučaja, u šta i ovaj pokolj svakako spada.
N. Savić

Stipendije još uvek u magli

KRALjEVO - Grad Kraljevo, kako saznajemo u Odeljenju društvenih delatnosti, zadnjih pet godina zaredom materijalno pomaže studente koji prebivalište imaju na njegovoj teritoriji. Novčane potpore se dodeljuju na osnovu Odluke grada o stipendiranju studenata iz Kraljeva. Ovaj akt sadrži i kriterijume za kandidate koji konkurišu za tu vrstu pomoći. Studenti moraju da imaju prosek ocena iznad 8,5. Uslov je i da nisu obnavljali godinu, kao i da imaju najviše jedan ispit prenet u narednu godinu studija. Ali, od ove godine predloženi su i neki novi kriterijumi.

   U 2005. godini dodeljene su 53 stipendije, u iznosu od 45.000 dinara, podeljenih u deset mesečnih rata. Naredne godine stipendije je dobilo 80 akademaca u istom novčanom iznosu. Za 2007. godinu dodeljeno je 77 godišnjih stipendija, sa opet nepromenjenim iznosom. Za 2008. godinu kao osnovica za visinu materijalne pomoći kraljevačkim studentima uzimao se, takozvani, neoporezovani iznos, koji je iznosio 6.000 dinara.
Pedeset najboljih studenata grada Kraljeva potpisalo je ugovore o stipendiranju za kalendarsku 2009. godinu. Studenata je stipendija isplaćena u deset rata, mesečno po šest hiljada dinara.
Odluku o stipendijama donosi Komisija za dodelu stipendija studentima grada Kraljeva, a o izvršenju odluke stara se Odeljenje za društvene delatnosti i Odeljenje za privredu i finansije Gradske uprave grada Kraljeva.
Međutim, za kalendarsku 2010. godinu još uvek nije potpisan ugovor o dodeli stipendija najboljim studentima iz Kraljeva, jer je promenjen način stipendiranja, a nacrt Odluke o stipendiranju studenata grada Kraljeva tek je prošao Gradsko veće, a potrebno je da i Skupština usvoji ovaj predlog kako bi se krenulo sa realizacijom. Kako saznajemo, neizvesno je kada će se ova tačka naći na dnevnom redu zasedanja lokalnog parlamenta, i da li će uopšte biti usvojena u ovakvom obliku.
Naime, jedna od izmena ove odluke se ogleda u tome da će prednost za prvih dvadeset stipendija imati studenti koji su na osnovu izveštaja Nacionalne službe za zapošljavanje za tekuću godinu deficitaran kadar u Kraljevu.
Drugi predlog nove odluke o stipendiranju se odnosi na materijalni status studenta. Stipendije će moći da dobiju samo studenti, koji pored proseka ocene iznad 8,5, najviše jednim prenetim ispitom i uslovom da nijedna prethodna godina nije obnavljana, imaju i primanja po članu domaćinstva ispod 30 odsto od prosečne mesečne zarade prema zvanično objavljenim podacima za mesec koji prethodi mesecu raspisivanja konkursa.
U slučaju istog proseka ocene, redosled studenata za dodelu stipendija utvrđuje se tako što prednost imaju studenti čiji smer predstavlja deficitaran kadar u Kraljevu, student starije godine studija i student bez prenetog ispita.
Nenad Božović

Američki studenti ulepšavaju Kraljevo

KRALjEVO - Grupa studenata iz Severne Karoline s koledža Nort Grinvejl je doputovala na poziv ovdašnjeg kluba američkog fudbala Rojal krauns. Ovi mladi gosti su u okviru akcije „Za lepše Kraljevo“ na svoj način doprineli lepšem izgledu našeg grada. Do kraja nedelje će upoznati i okolinu Kraljeva.
   Američi fudbal je sve popularniji u Srbiji. Jedan od uslovno rečeno glavnih „krivaca, za njegovu popularizaciju u gradu na Ibru je Džoš Gebrijel Hepner, trener kraljevačkog kluba Rojal krauns koji s petočlanom porodicom već dve i po godine živi u Kraljevu. Zahvaljujući njemu grupa od trideset mladih studenata iz Južne Karoline je ulepšala ulice grada. Mladi sa Grinvila su oduševljeni akcijom, ali i Kraljevčanima, neki od njih poput Stefani su ovde već godinu i odlično govore srpski. Kaže da je brzo savladala jezik uz pomoć profesora, ali još ima problema sa padežima. Ketrin, njena sunarodnica, je oduševljena akcijom.
   - Ljudi su divni, druženje je odlično, mislim da ste divna zemlja. Prvi put sam ovde i zaista je sve odlično - kaže Ketrin.
   Članovi kraljevačkog kluba Rojal krauns su domaćini gostima iz Amerike, jer već tradicionalno ovaj klub održava dobre odnose sa američkom omladinom, posebno kada je u pitanju američki fudbal.  
   Da li ljubav prema sportu, Srbiji ili samom gradu, planovi organizatora Džoša Harpnera ostavljaju u ovom gradu?
   - Da, definitivno ostajem ovde. Volim ovaj grad, ovo je i moj grad. Danas ovo što radimo je samo mali doprinos. Obećavam da će biti još akcija, ne samo vezanih za fudbal - ističe trener Harpner.
   Akcija je organizovana pod pokroviteljstvom JKP „Čistoća“, gde su osim 30 američkih studenata, isto toliko i domaćina, bojenjem ulepšali žardinjere u gradu i pripremili ih za nove sadnice, kako bi dali svoj doprinos zaštiti životne sredine.
   Kraljevački domaćini će se potruditi da svojim prijateljima iz Amerike pokažu što više znamenitosti u Kraljevu i okolini, jer ovi student će biti u Kraljevu do kraja nedelje.
   Inače na američkim koledžima je praksa da student volonterskim radom provode odmor. Sudeći po njihovim reakcijama, možemo ih očekivati i narednog leta. To obećanje je potvrdio i prvi trener Kraunsa, Džoš Hepner.
Sonja Cvetković

Detetova potreba za dodirom

   Ljubav prema detetu se izražava, ispoljava dodirom. Osnovni sadržaj života su ljubav i pokret (nije neobično što su u civilizovanim jezicima najrazvijenija vrsta reči glagoli jer se njima izražava pokret). U okviru manifestacije života su ljubav i dodir. Dete na rukama i grudima majke doživljuje svoju punoću jer dodiruje majku, a i ona njega dodiruje. Čovek dakle od prvih dana  svog života doživljuje  i z r a ž e n u  ljubav svoje majke; čime izraženu ljubav? Dodirom, pokretom. Čovek se tako uči i navikava da doživi ljubav  a l i  i da je  i s p o lj i. Veliki defekt u razvoju čoveka nastaje kada on ne doživljuje ljubav i ne ispoljava ljubav. Zašto on ne doživljuje ljubav? Zato što ga niko ne dodiruje a time mu i ne pruža ljubav - i što on nikoga ne dodiruje i time je osujećen da nekom uzvrati ljubav ili mu je pruži kao apsolutni svoj stav, ničim sputavan. U okviru parametara ljubav, pokret, odvija se život svakog pojedinca.
    Osnovna obaveza roditelja prema deci zahteva od roditelja da  s v o j o m  lj u b a v lj u  prema detetu omoguće detetu da prema roditeljima izražava svoju ljubav; vremenom će njegovo izražavanje ljubavi obuhvatiti mnoge druge ličnosti ali i okolnosti - na specifičan način će zavoleti svet sa njegovom sadržinom i ispoljavanjem njegovih specifičnosti - zavoleće životinje, prirodu, svoj rad, tuđi rad, okolnosti koje u svetu postoje. Razvojem - godinama života, učenjem, svojom aktivnošću - a osnov svake aktivnosti je i ljubav i pokret koji su u okviru realnosti ili imaginarnosti te aktivnosti - jača ljubav i mnogostruko dobija na punoći svih komponenata razvijanja, doživljavanja i izražavanja.    Ako se dete stavi u kolevku mesto da bude na materinjim, očevim rukama ili na rukama bilo koga ko ispoljava ljubav prema njemu, ako se time  sprečava njegova p r i r o d n a  pokretljivost i prirodna njegova potreba da čini pokrete - da trčkara, šeta se, igra se, trči za igračkom ili svojim bratom ili sestrom ili nekim drugim teško bivaju ometeni uslovi za prirodni razvoj i sazrevanje deteta: ono treba da doživi ljubav, da je želi - i da je pruža, da i drugi osete njegovu ljubav. Uzajamno pružanje i uzvraćanje ljubavi je osnovni preduslov, imperativ prirodnog razvoja što je sve osnova uspešne funkcionalnosti. Bilo da je čovek u uobičajenim uslovima življenja ili je potpuno usamljen - npr. istraživači - on  u v e k  doživljuje ljubav ako ne drugojačije bar s e ć a nj e m  na ljubav, na ljude koji ga vole i koje voli, na okolnosti koje su mu drage.
   Nutritivnim pojedinostima uopšte se ne može zameniti ljubav - dete u kolicima sa bočicom soka koji mu se uliva u usta, bilo da samo dete uliva sok u usta ili mu majka ili neko drugi to radi apsolutno je nedovoljno. Odlično je poznato da je  n a j- p r i r o d n i j e  da se odojče hrani sisanjem materinog mleka a ne da mu sok bude delimični ili potpuni supstitut materinog mleka. Posledice ishrane deteta bez dojenja dovode do trajnih anatomskih, fizioloških i psiholoških promena i oštećenja.
    Svako je i u  i n t e l e k t u a l n o m  dodiru sa onim što voli, što ne voli ili prema čemu je indiferentan. Zavisno od okolnosti, unutrašnjeg ili spoljašnjeg stanja svako će i pokretima, fiziološkim ili intelektualnim, pratiti svoj intelektualno-emocionalni stav  - pragmatika je uvek u sprezi sa intelektom i emocijama - i sve je to  osnovna manifestacija života, trajna, stalna manifestacija. A dodir može biti  f i z i č k i  ili/i  i n t e l e k t u a l a n  - neko ko prelazi daleki put, da bi bio sa onim ili onima koje voli u mislima je sa njima i iščekuje susret sa njima.
   A šta je ljubav? Ljubav je radost, ljubav je sila, ljubav je mir, a od ljubavi, sile i mira rađa se hrabrost. Malo je definicija ovako sveobuhvatnih i koje potpuno pokrivaju čitav prostor koji je ispunjen onim što se definira.
   Ljubav je dakle stožer ličnosti. Ona je i najmoćniji pokretač delatnosti - pragmatike, objedinjujuća snaga emicionalnosti i intelekta. Kaže se da čovek misli ponekad (dakle, ne uvek) ali oseća uvek.
   Smetnje u doživljavanju i ispoljavanju ljubavi uvek se odražavaju na somatske komponente: dete koje za nekoliko koraka zaostaje iza užurbane majke, oca ili nekoga koji su detetu bliski rodbinski (držanje deteta za ruku je sve ređa pojava), dete (čak i trogodišnje, četvorogodišnje), koje neko ko bi detetu trebalo da bude blizak u osećanju, doživljavanju i ispunjavanju ljubavi prema detetu, dete lišavaju svega što je tako karakteristično u osećanju ljubavi i izražavanju ljubavi i čine ga invalidom (predugo boravljenje u dečjim kolicima teško pogađa njegovu motoriku). Ozbiljan je defekt ne osetiti ljubav bliskih osoba i n e o s e ć a nj e   lj u b a v i,  n e p o s t o j a nj a   lj u b a v i  u detetu koje živi u ovakvim okolnostima.
Dr sci. Milorad Đ. Panić

Očišćena Raška - čistija Srbija

RAŠKA - Proteklog vikenda, kao i što je planirano od strane Ministarstva za zaštitu šivotne sredine i prostornog planiranja u akciju „Očistimo Srbiju“ uključila se i opština Raška. Da je akcija uspešno sprovedena u našem kraju govore i ocene organizatora i učesnika velikog spremanja naše zemlje. Nosioci aktivnosti u opštini Raška bili su lokalna samouprava i Nacionalni park Kopaonik, uz medijsku podršku Radio televizije Raška. Iako vreme nije bilo naklonjeno učesnicima akcije, planirani delovi poslova su odrađeni. Akcija se odvijala na delu turističkog centra Kopaonik, u Jošaničkoj Banji, Baljevcu, Brveniku i u Raški.
   U akciji „Očistimo Srbiju„ učestvovala su javna preduzeća, sportski klubovi, organizacije i udruženja građana čiji su zaposleni i članovi dali svoj doprinos čisteći Rašku. Svoj deo posla odradili su učenici i zaposleni četiri osnovne škole „Raška“, „Sutjeska“, „Josif Pančić“ i „Jošanička Banja“. Prostor oko vrtića čistili su radnici vrtića „Veselo detinjstvo“. Mladi okupljeni u kulturno umetničkim društvima su takođe dali svoj doprinos ovoj akciji. Kao i uvek Mesna organizacija žena je radno učestvovala u akciji. Veliko šetalište u Raški „Matova česma“ potpuno drugačije izgleda posle subotnje akcije, tako da je u večernjim satima pravo zadovoljstvo prošetati ovom ulicom. Čistoća se primećuje i na keju pored Ibra i Trnavske reke, a i izletište „Izvork“ kod Stare Pavlice izgleda onako kako i treba uvek da izgleda. Kako reče jedna gospođa učesnica akcije „Svaki dan treba da nam je 5 jun i sve bi blistalo“.
   U akciji „Očistimo Srbiju“ uključila se i Vojska Srbije sa  svim raspoloživim kapacitetima. U kasarni „Stefan Nemanja“ u Raški veliki broj profesionalnih vojnika i vojnika na odsluženju vojnog roka bio je angažovan na čišćenju i sređivanju kruga kasarne.
D. Matović

RAŠKA - Kada je pesnik Milomir Košanin pod velikim pritiscima, uoči ratnih zbivanja u Hrvatskoj, početkom devedesetih prošlog veka, morao da napusti Zagreb kao izbeglica, ni slutio nije da će po dolasku u Rašku skoro čitavih dvadeset godina ostati bez krova nad glavom. Sudbina se tako poigrala sa ovim čovekom, koji je stanovao po raznim podrumima, a proteklu zimu je prezimio u baraci bivšeg stovarišta, gde i dalje živi.
   -  U podrumima u kojima sam živeo bilo je dosta vlage, a ova baraka prokišnjava, ali šta ću, kad nemam kuda - ističe 63-godišnji Milomir, koji živi od veoma skromnih primanja, mada je, kako kaže, navikao i da gladuje.      
   Ovaj skroman i pošten čovek koji je i autor četiri zbirke poezije, posle dolaska iz Hrvatske u Rašku radio je kao portir u GP „Brvenik“ i kao perač autobusa u Saobraćajnom preduzeću „Jugoprevoz“, ali su te firme posle neuspešnih privatizacija propale.
   -  Dok sam radio u firmi nisam bio u mogućnosti da trajno rešim svoje stambeno pitanje, ali sam barem mogao od plate da plaćam kiriju za skroman stan, dok posle toga nisam imao nikakav drugi izbor, nego da tražim smeštaj u memljivim podrumima i barakama - kaže Milomir, koji upravo u baraci piše pesme za svoju novu zbirku, a pored toga, bavi se i slikarstvom za svoju dušu.
N.G.

VRNjAČKA BANjA - Učenici osnovnih škola „Mladost“ iz Vrnjaca, „Bane Milenković“ iz Novog Sela, „Branko Radi-čević“ iz Vraneša i „Popinski Borci“ iz Vrnjačke Banje predstavili su se publici u okviru manifestacije „Raspevano proleće“ sa 21 kompozicijom. Soliste je pratio hor OŠ „Popinski Borci“ i orkestar Muzičkog centra iz Pančeva.
   Pokrovitelj ove manifestacije bila je SO Vrnjačka Banja, a otvorio ju je zamenik predsednika Opštine Vojislav Vujić prigodnim govorom poželevši uspeh u ovoj i narednim manifestacijama. I ovo „Raspevano proleće“ imalo je revijalni karakter, stručni žiri je na kraju izabrao najbolje izvođače, koji će naredne nedelje učestvovati na takmičenju u Pančevu.
Dragan Ivanović

Pretnje su, siguran sam političke prirode!

VRNjAČKA BANjA - Anonimne SMS poruke, preteća pisma, pozivi i drugi oblici pritisaka na establišment u Srbiji je valjda zahvaljujući tranziciji postala praksa. Dane Stanojčić, vlasnik Radio Kulta iz Vrnjačke Banje, ovih dana suočen sa takvim problemom, slučaj je prijavio policiji. Prema rečima ovog uspešnog mladog čoveka pismo je uredno dobio, ali je čitajući njegov sadržaj bio više nego šokiran.
   - Sam tekst je takve sadržine da je uvredljiv po mene kao čoveka, privrednika i političara koji je godinama pokušavao da u svojoj sredini doprinese daljem razvoju. U pojedinim delovima se navodi da ću na kraju završiti u Moravi sa smuđom! Prirodno je da reagujem na ovakve gnusnosti, jer imam porodicu - kaže Stanojčić.
   Sadržaj pisma upućenog Stanojčiću je degradirajuće sadržine, no obzirom da je slično iskustvo imao i pre dve godine, pismo sumljivog sadr-žaja je shvatio ozbiljno.
   - Putem SMS poruka sam 2008. godine imao sličan problem, koji sam takođe prijavio policiji. Moram da istaknem da su policijski organi vrlo brzo reagovali i pronašli počinioca. Na žalost, postupak nije završen do kraja zbog neažurnosti suda. Moram da istaknem i izuzetno dobru saradnju i prijem od strane policije koja mi je ponudila i zaštitu.
   Zbog postupka koji je u toku, naš sagovornik nije otkrivao detalje, ali sumnja da je ovo posledica njegovog političkog angažovanja.
   - Mi smo u opštinskoj vlasti u koaliciji sa DS-om, no možda je veći problem to što sam na našim zajedničkim sastancima osporavao neke bitne odluke, jer smatram da se iza njih kriju mnoge malverzacije što sam i izložio. Tako da mislim da su pretnje najviše iz političkih razloga -  tvrdi Stanojčić.
    Dobijeno pismo Stanojčić je prosledio i Udruženju novinara Srbije, od kojih je takođe dobio podršku. Ceo slučaj je uzdrmao Vrnjačku Banju, tako da je i prvi čovek Opštine  Zoran Seizović stao u zaštitu svog koalicionog partnera.
   - U ovakvim situacijama naravno da bih zaštitio i bilo kog sugrađanina, kolegu, bez obzira da li je član stranke, koalicije ili opozicije. Moralno je i ljudski zaštiti svakoga od ovakve vrste, rekao bih i huliganstva - istakao je Seizović.
   Da li je u pitanju lični obračun sa Stanojčićem ili politička pozadina, jer je za ponedeljak najavljena i smena predsednika Skupštine, utvrdiće dalji postupak. U krivičnom Zakoniku stoji, da su za pretnje, predviđene zatvorske kazne od jedne do osam godina.
Sonja Cvetković

VRNjAČKA BANjA - Zajedno sa opštinama Trstenik, Rača i Rakovica i opština Vrnjačka Banja je uključena u program vršnjačke edukacije. To je program stručnog usavršavanja, inkluzivno posredovanje, faktor prevencije ponašanja i sukoba u inkluzivnom obrazovanju. Centar za konstruktivna rešavanja sukoba iz Beograda implementira, a finansiraju ga GTZ Nemačka i Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.
   - Ovaj program predviđa edukaciju trenera iz lokalnih zajednica koji će dalje obučavati srednjoškolce i vršnjačke edukatore. Obuka je već održana u Velikoj Plani, a prošle smo je Tijana Pribaković i ja. Projekat se nastavlja u septembru mesecu ove godine, kada su lokalne zajednice u obavezi da realizuju projekat vršnjačke edukacije za 20 srednjoškolaca u trajanju od pet dana - rekla nam je tim povodom Marija Stojiljković predstavnik srednjih škola.
   Na kraju je dodala da će narednu obuku vršnjačkih srednjoškolaca vršiti Valentina Krstić i ona. Obuku po četiri vršnjačkih medijatora sedmog razreda iz svih osnovnih škola vršiće i Ana Belić.
Dragan Ivanović

UZ PRVU JUTARNJU... - Uređuje Mirjana Anđić

Oprezno sa sunčanjem

Spektar zračenja
   Sunčev spektar zračenja se sastoji od infracrvenih zraka, vidljivog svetla i ultraljubičastog (UV) zračenja. Na ultraljubičasto zračenje otpada samo 10% sunčeve energije, a sastoji se od 3 vrste UV zrakova:
   UVC zraci ne prodiru do površine Zemlje, pa tako ni do naše kože, jer se apsorbuju u ozonskom sloju atmosfere.
   UVA i UVB zraci prodiru kroz spoljni sloj kože i izazivaju oštećenja, kojima su posebno podložni ljudi svetle puti. UVB zraci imaju veliku energiju i prodiru u gornje slojeve kože, gde uglavnom prouzrokuju opekotine.
   UVA zraci izazivaju tamnjenje kože i samo u izuzetno velikim količinama izazivaju opekotine. Imaju manju energiju od UVB zraka, ali prodiru dublje u kožu. Kratkoročne posledice ovih zraka mogu biti različite fotoalergijske i fototoksične reakcije, a dugoročno, prekomerno izlaganje njihovom uticaju isušuje kožu, utiče na nastanak bora, oštećenje genetskog materija i, kao najtežu posledicu, rak kože.
Epidemiološka istraživanja pokazuju da je pojava raka kože kod odraslih povezana sa opekotinama u detinjstvu. Iz toga sledi zaključak da naša koža „pamti i sumira“ sva prekomerna izlaganja suncu.
   Stručnjaci preporučuju 7 osnovnih saveta za zaštitu od štetnih uticaja:
1. Sunčanje svedite na najniži nivo - potražite mesto koje ima hlad u blizini, gde se možete povremeno skloniti. Suncu se izlažite postepeno.
2. Izbegavajte nepotrebno izlaganje suncu, posebno između 10 i 16 časova jer je u tom periodu najjače štetno UV zračenje.
3. Kada ste na otvorenom, upotrebite sredstvo za zaštitu od sunca sa odgovarajućim faktorom zaštite, u zavisnosti od vašeg tipa kože i dužine boravka na suncu.
4. Nosite odeću koja vas štiti. Birajte lagane, prirodne tkanine što gušćeg tkanja i dugih rukava, šešire ili kape širokog oboda i naočare sa UV zaštitom.
5. Redovno pregledajte kožu sa posebnom pažnjom na pigmentne mladeže - asimetrični oblik, ivice nepravilnog oblika, neujednačenu boju, prečnik (veći od 5mm), zadebljanje.
6. Ako odlazite u solarijum, svedite to na najmanju meru.
7. Roditelji treba da obrate posebnu pažnju na pravilnu zaštitu dece, ali i da ih nauče dobrim navikama zaštite od sunca već u najranijem periodu.
Kako ispravno upotrebljavati zaštitna sredstva
   Svaki proizvod namenjen zaštiti od sunca ima oznaku zaštitnog faktora (SPF). Stručnjaci preporučuju korišćenje proizvoda sa najmanjim zaštitnim faktorom 15 koji blokira 93% UVB zračenja. Zaštitni faktori od 30 i više blokiraju samo dodatnih 4% zračenja i preporučuju se osobama izuzetno osetljivim na sunce i onima sa rizikom za nastanak raka kože. Zaštitni faktor označava dužinu vremena za koje proizvod štiti kožu. Ako je koži, recimo, potrebno 10 minuta za nastanak crvenila bez ikakve zaštite, upotrebom proizvoda sa faktorom 15 to vreme se produžava 15 puta. Sredstvo treba naneti 30 minuta pre izlaganja suncu. Za održavanje zaštite potrebno je nakon dva sata ponovno nanošenje, kao i nakon izlaska iz vode.
Solarijum
   I kada je reč o veštačkim izvorima UV zračenja, preporučuje se oprez. Dermatolozi ne preporučuju sunčanje u solarijumu jer je dokazano da svako prekomerno izlaganje UV zracima, kako prirodnog tako i veštačkog izvora, predstavlja rizik za prerano starenje kože, fotodermatoze, fototoksične reakcije i rak kože. Ako želite ipak na taj način da pripremite kožu, preporučuje se da to ne bude više od 10 tretmana godišnje.

Zašto beba sisa palac

   Statistike kažu da čak 80% odojčadi sisa palac. Posle druge godine 40%, a sve do pete godine 10% još uvek nastavi sa tom navikom. Sisanje palca predstavlja znak pravilnog psiho-motornog razvoja. Oralni automatizmi se kod embriona pojavljuju nakon 8 nedelja.
   Odojče ima stalnu potrebu za sisanjem čak i kada nije gladno. Prema nekim stručnjacima, beba koja se doji na dva sata mnogo ređe ima potrebu da sisa palac, nego beba koju majka doji na četiri sata. Opšte je poznato da kada beba zaplače, ako stavi palac, cuclu ili neki predmet u usta, postaje smirena. Ovo dokazuje da je samo sisanje, ne radi hrane, potreba i da tokom prvih 6 meseci predstavlja psihološku potrebu. Kasnije može da preraste u naviku, u nešto što je smiruje. Ova navika dostiže svoj maksimum između 18. i 21. meseca, kada beba to čini u fazi uspavljivanja.
   Mnogi roditelji zabranjuju svom detetu da sisa palac. Većina psihologa se ne slaže sa tim, jer je to sastavni deo psihičkog odrastanja bebe, u vezi je sa sazrevanjem centralnog nervnog sistema, a i pozitivno utiče na razvijanje vilične muskulature. Ukoliko predugo traje, može biti povezano sa osećajem nesigurnosti, nemira, dosade ili želje za snom.

NEDELJNI RECEPT
Salata sa bukovačom

Potrebno:
300gr mortadele
neka od zelenih salata
200gr bukovače
jabukovo sirće
peršunov list
Priprema:

Mortadelu iseckati na kockice i pomešati sa krupno isečenom zelenom salatom i grilovanom bukovačom. Začiniti jabukovim sirćetom i dekorisati peršunom.

Prva poseta deteta stomatologu

   I dečijim zubima treba početi voditi brigu što pre, ali svakako pre nego što beba dobije prvi zub. Vi kao roditelj nosite najveću odgovornost za negu zuba vaše dece.
Preporuka je da prvi put na stomatološki pregled roditelji dovedu dete kada ono napuni 12 meseci. Važno je da se taj prvi pregled obavi najkasnije 6 meseci po nicanju prvog mlečnog zuba.
Prva poseta stomatologu u tom ranom periodu je od velikog značaja. Dete u tom periodu još uvek ima zdrave mlečne zube i ova poseta se zakazuje da bi se roditelji edukovali kako da začuvaju zdravlje zuba svoje dece.
Deca dobijaju zube obično između 6-8 meseca života. Iako zubi nastavljaju da niču sve dok dete ne dobije svih 20 mlečnih zuba, kada je staro otprilike 2,5 godine nicanje zuba prati ponekad svrab, bol, dete balavi više nego obično, a moguća je pojava povišene temperature i proliva.
Mlečni zubi su vrlo važni pri žvakanju hrane, koje podstiče jačanje kostiju i mišića. Mlečni zubi prave mesto za stalne zube. Takođe je važno da su mlečni zubi celi da bi deca mogla pravilno da izgovaraju glasove „s, f, r, b“.

CUCLANJE
Novorođenčad imaju urođenu potrebu za cuclanjem i zbog toga ih je dobro navići na cuclu nego da oni sami počnu da sisaju prste. Cuclu nemojte umakati u nešto slatko. Med može izazvati stomačne i crevne infekcije, a osim toga ništa ne uništava osetljive zube deteta tako brzo kao slatke stvari. Dugo korišćenje dudle ili sisanje prstiju mogu izazvati pomeranje zuba kao i deformaciju čitavog grebena. Obično te promene nestaju same od sebe ukoliko deca prestanu upražnjavati lošu naviku do 3. godine života.

U narednom broju: kada početi sa pranjem zuba?

EKOLOGIJA
Uspela akcija čišćenja Kraljeva

Sakupljeno 2.800 vreća sa pet ambalažom i 5.000 vreća ostalog otpada

KRALjEVO - Akcija „Veliko spremanje Srbije“ sprovedena i u Kraljevu u okviru Dana zaštite životne sredine uprkos kiši je uspela, a u njoj je učestvovalo više od 10.000 aktivista, koji su čistili na ukupno 42 lokacije.
Sva javna preduzeća i ustanove angažovali su zaposlene i mehanizaciju da bi se Kraljevo i okolina što bolje očistili. U akciji čišćenja grada učestvovale su osnovne i srednje škole, ekološki pokreti i NVO, mesne zajednice, PJ „Imlek“, „Pro Credit Bank“, teatar „Sunce“ koji je tog dana na Trgu srpskih ratnika izveo edukativnu pozorišnu animaciju.
Koordinator akcije „Veliko spremanje srbije“ Predrag Perić kaže da je odziv bio odličan, iako vremenski uslovi nisu bili dobri, jer je celog dana padala kiša.
- Primetno je bilo učešće mehanizacije JKP „Čistoća“, „Vodovoda“ i „Puteva“, „Toplane„“ i „Pijace“. Tom mehanizacijom uklonjene su divlje deponije, i ukupno je oko 250 kubnih metara otpada sklonjeno sa ovih divljih deponija. Primetno je bilo i angažovanje Policijske uprave Kraljeva, Žandarmerije, kao i sportskih društava - kaže Perić.
Perić napominje da se ovom akcijom pokazalo da postoji svest građana i da može da se utiče na mali broj neodgovornih ljudi koji ove ekološke probleme naprave. Radno telo za rešavanje problema komunalnog otpada na nivou lokalne samouprave i dalje postoji, i kako kaže Perić u saradnji sa Lokalnim ekološkim planom, ekološkim pokretima i školama će nastaviti akcije barem jednom mesečno.
Nenad Božović

Liga ulova

KRALjEVO - Od 1. maja startovala je Liga ulova, koju organizuje Ribolovni savez grada Kraljeva i Ibarske novine.
   Ono što ovu ligu razlikuje od drugih je što će svaka vrsta ribe imati bar po jednog sponzora koji će biti darodavac nagrade za najteži ulov u vrsti. Na kraju Lige koja se završava 31. oktobra,  žiri će proglasiti najboljeg takmičara lige koji će dobiti vrednu nagradu u ribolovačkom priboru. Specijalnu nagradu dobiće najmlađi učesnik lige. 
   Pravo učešća imaju svi pecaroši sa važećom ribolovačkom dozvolom i članskom kartom RSGK.
   Učesnik ulov uz kupon iz Ibarskih mora prijaviti kod kluba koji je član RSGK, a overeni kupon uz fotografiju ulova treba da dostavi u redakciju Ibarskih najkasnije 5 dana od dana prijave ulova. Sve kvalitetne fotografije objavićemo u novinama.
   
   Do sada obezbeđeno  za pobednike:
   - pastrmka: vikend za dve osobe u motelu u Studenici (darodavac Igosan - Ušće)
   - klen: sportska trenerka (darodavac Misano Ušće)
   - skobalj: 5 majica sa logom RSGK (darodavac bife Đurđevdan - Mataruška Banja)
   - som: pretplata na list Ibarske  godinu dana (darodavac Ibarske), 20 kalendara sa fotografijom pobednika
   - štuka: dve umetničke slike (darodavac Dom ribolovaca „Studenica“ Ušće)
   - belun:  komplet varalica i voblera (darodavac RSGK)
   - mrena: 30 kalendara sa fotografijom pobednika (darodavac KVARK-Žiča)
   - deverika: ručak za dve osobe (darodavac restoran „Horoskop“ Kraljevo)
    - šaran: ručak za dve osobe ( darodavac restoran „Moravica“ Adrani)
   - smuđ: knjiga Istorija Srba (dar Agencije Sirijus A)

MRENA
1. Vujović Miroljub Vujke, 3kg i 700gr
2. Tomislav Kenedi Kovačević, 3kg i 154gr

UMETNOST - KULTURA

O carskom detinjstvu

KRALjEVO - U petak je u foajeu Kraljevačkog pozorišta, a u organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ predstavljena knjiga ruskog emigrantskog književnika Ilje Surgučova „Detinjstvo cara Nikolaja II“, koju je na srpski preveo naš sugrađanin Dragan Bunardžić, pesnik i satiričar. O ovoj knjizi, prevodilačkim naporima, ljubavi prema ruskoj književnosti i o samoj ličnosti Svetog cara Nikolaja govorio je profesor Vladimir Dimitrijević. On se u svom izlaganju bazirao na zabaleženoj priči o načinu vaspitanja u carskoj porodici i na mučeničkom kraju cele porodice koja je do kraja ostala pravoslavna i na strani svog naroda. O, kod nas malo poznatom, književniku Ilji Surgučovu govorio je prevodilac knjige Dragan Bunardžić, koji je naglasio da je ovo prvi prevod nekog dela ovog autora na srpski jezik i da ga je tema koja govori o Svetom caru Nikolaju opredelila baš za ovu knjigu. Knjiga je izašla u izdanju čačanske „Legende“ i „Slovenskog društva“ iz Kraljeva koje održava bratske veze sa moskovskim „Bratstvom svetih vladike Nikolaja i cara Nikolaja“ na čiju je preporuku knjiga Ilje Surgučova i ugledala svetlost dana u Srbiji. Na večeri je delove iz ove izuzetno zanimljivog dela čitao glumac Predrag Marković.
Aleksandar Marić



Grafike Miloša Đorđevića

KRALjEVO - U utorak je u  galeriji „Maržik“ otvorena izložba grafika Miloša Đorđevića pod nazivom „Ekshumacija“. Izložba obuhvata dvadesetak grafika izrađenih u kolografija tehnici.  
  - U radu se pretežno držim čiste likovnosti u izrazu i likovne problematike u domenu samog medija kroz koji se izražavam. Ipak, smatram da je u turbulentnom vremenu u kojem živimo nemoguće ostati isključiv i potpuno po strani u pogledu upečatljivih i dramatičnih dešavanja koja nas gotovo svakodnevno potresaju - rekao je Miloš Đorđević, obrazlažući polaznu tačku za svoj rad.
Kroz direktne kontraste i otvorene sukobe potencira osećaj klaustrofobije i atmosferu potpunog gubljenja indetiteta, sa namerom da naglasi dimenziju lične strepnje.  
  Miloš Đorđević je rođen 1978. godine u Ćupriji. Diplomirao na Fakultetu umetnosti u Prištini 2001. godine, a magistrirao je 2007. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na odseku za grafiku. Član je ULUS-a od 2005. godine.
A.M.



PREVENTIVNA RADIONICA ZA MLADE
Znanjem protiv trgovine ljudima

KRALjEVO - U Mašinsko-tehničkoj školi u Kraljevu održana je radionica pod nazivom „Znanjem protiv trgovine ljudima“. Edukatori  NVO ANTOS i Ekonomsko -trgovinske škole Snežana Simeunović i Miljana Matović upoznale su mlade sa pojmom trgovine ljudima, osnovnim obeležjima ove kriminalne radnje, problemima, načinima prevencije i zaštite. Učenicima je prikazan dokumentarni film „Lover boy“, potresna ispovest jedne žrtve, koju je momak regrutovao u belo roblje.
   Kroz interaktivan rad, participaciju i otvoreni dijalog, učenici trećih razreda ove škole imali su priliku da provere nivo znanja i da steknu pravu sliku o ovoj pojavi.
   Uočeno je da trgovinu ljudima uglavnom poistovećuju sa seksualnom eksploatacijom žena i trgovinom decom, i da imaju veoma oskudna saznanja o drugim oblicima eksploatacije kao što su prinuda na prosjačenje, razne kriminalne radnje, brak, pravljenje pornografskog materijala i sl. Veliko neznanje mladi su  pokazali i u pogledu regrutovanja potencijalnih žrtava trgovine ljudima putem otmice, prevare, prodaje, vrbovanja, navođenja i sl. 
   Na osnovu dosadašnjih iskustava, organizatori radionice smatraju da se preventivne aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima moraju znatno pojačati uz podršku i učešće svih relevantnih društvenih činilaca, kako bi zajedničkim snagama sprečili ovu kriminalnu pojavu. Grupni rad i aktivan pristup problemu, još jednom su potvrdili da deluju veoma podsticajno na ovu starosnu grupu.                             
E.I.

Odličan uspeh učenika ESTŠ

KRALjEVO/KOPAONIK - Na XVI Republičkom takmičenju elektrotehničkih škola Srbije učenici Elektro-saobraćajne tehničke škole „Nikola Tesla“ iz Kraljeva su po treći put uzastopno osvojili 3. mesto u ekipnoj konkurenciji, ali i dva 1. mesta u pojedinačnom takmičenju. Miloš Čabrilo osvojio je 1. mesto u takmičenju iz predmeta osnove elektrotehnike II, dok je Nikola Gvozdenović osvojio 2, a Stefan Đorđević 4. mesto. Ovako dobar rezultat je doprineo da njihov mentor, nastavnica Verka Radević ubedljivo osvoji 1. mesto. U takmičenju iz predmeta elektronika I i II, 1. mesto osvojio je Aleksandar Pavlović dok je Nikola Lazović zauzeo 6. mesto. I njihov mentor nastavnica Ljiljana Jović osvojila je 1. mesto. U takmičenju iz predmeta energetska elektronika Đorđe Đoković bio je na deobi 4. mesta i značajno doprineo uspehu naše škole.
   Od 72 tehničke škole od kojih su 30 obezbedile plasman na ovo takmičenje prvo mesto ekipno osvojili su učenici Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ iz Beograda.
N.S.

Kafana je moja sudbina

Naši sinovci

U Klubu književnika u Francuskoj ulici 7 sedeli i večerali legendarni glumac Milivoje Živanović i dirigent Narodnog pozorišta, kompozitor baleta Licitarsko srce,  Krešimir Baranović. Njihovom stolu priđe Dragomir Bojanić - Gidra i upita:
- Čika Milivoje, nas dvojica (pokazujući na druga) smo studenti Pozorišne akademije. Dva dana ništa nismo jeli. Gladni smo, molimo Vas...
Milivoje ga prekide, i reče mu:
- Sinovac, idi kaži Ivi da ću ja sve da platim što vi pojedete! Vidiš, Krešo, to su moji sinovci, budući glumci, moji naslednici.
Uz čašu sede Milivoje i Kreša, i razgovoru nikad kraja.
U neko doba noći, priđe stolu Ivo da naplati, i obrati se Milivoju:
- Gospodine Živanoviću, Vi plaćate za ona dva mladića koji kažu da su Vaši sinovci. Račun je 8.500 dinara (to su tada bile velike pare).
Milivoje zaprepašćeno izvadi novčanik iz džepa, i srdito reče:
- Ja plaćam? Manguparija! Boga mu, šta su to jeli? Nemam toliko para kod sebe. Krešo, hoćeš li popola da platimo?
- Dobro, Milivoje, samo to onda nisu tvoji sinovci, nego NAŠI sinovci!
(Iz knjige SMEH I SUZE - anegdote o velikanima glume)

Sećanja jednog konobara 2

Da nije sve tako kako u knjigama piše, da nije baš tako ni kako narod priča, to smo  mi konobari znali još pre nego što smo u školu pošli. A kada smo škole završili i istrčali na glavni teren života, što će reći kafanu, saznali smo i to da su najčešće u pravu pijanci! Da u knjigama piše samo ono što je pisac hteo da kaže, bez obzira na ono što kritičari tvrde, zna još i konobar početnik!  Narod tvrdi da posle političara, ruku u njihov džep najčešće zavlače konobari! Samo pijanci znaju da je čoveku u životu posle majke najvažniji konobar. Tako reći, majka i konobar su sinonimi! A koja bi majka zavlačila sinu ruku u džep, osim kad hoće da mu doda koju kintu. O tome toliko, što bi Tuzor rekao.
Ko se nije otreznio još se seća da je u kafani Kazino, a preko puta pijace radio konobar Žarko. Jednom neprilikom, nekim slučajno pijanim gostima, Žarko pokuša da naplati turu više nego što su popili. Ali među kafanskim amaterima uvek se nađe i neka trezna baraba, te tako i ovoga puta baraba poče da ubeđuje Žarka da hoće da naplati turu više. Kako to obično biva pijanci amateri padaju na tuđe priče, pa počeše da viču na našeg konobara kao da je političar:
-Stoko, vucibatino, sram te bilo što varaš narod, lopužo nijedna, vraćaj lovu džukelo!

Svi znamo, pa i oni koji nisu konobari, da kad masa ustane bez mrtvih glava stvar se ne završava. Tako i u našem konobaru, a od prevelikog straha, proradi gen dede političara, te poče sa ubeđivanjem:
-Vi ste se, bre, zabrojali! Vi ne znate mene, da ste iole upućeni znali bi da su moji preci iz ovih krajeva, da su dali nebrojano predstavnika za odbranu našeg kraja, a i šire, da otkad ja konobarišem po kafanama sto posto se povećao tiraž Ibarskih novosti! Ako sam vam ja i dinar ukrao onda su svi konobari lopovi. I na kraju krajeva, kad već zevate u mene kao da sam političar, a ne pošteni konobar, dabogda mi umro sin kod kuće pre nego što stignem do nje! A sad plaćajte, i znajte da se nikada neću odljutiti!
Pred ovako strašnom zakletvom, gosti se izviniše, platiše račun uz pristojan bakšiš, nareziliše onog treznog i pokunjeno odoše iz kafane.
Posle smene Žarko ode kući pomilova ćerkicu pa reče ženi:
-Dobro je što nemamo i sina! Ženska deca su zakon.

Poznato je da su penzioneri napast za kafane. Piju kafu i običnu vodu. Bakšiš ne daju ni sa onog sveta. Tako da je bila umetnost da se od njih izvuče neka kinta.
U Turistu, u onom delu sale gde su penzioneri ispijali svoju kafu posluživao je konobar Pero, čovek srednjih godi-na, kulturan, uglađen, ljubazan, ali oštriji na olovci nego svi satiričari zajedno. Penzose služi kao da su naj-bolji gosti. Kad ga zovnu da naplati, on podigne kažiprst i palac, nakloni se, uzme po dve banke i ispraća goste.
Kad je Pero otišao na odmor, novi konobar, mrzovoljan zbog penzionera, naplaćuje kafu pa kaže:
-Po dinar ipo! Penzioneri se zagledaše i izvadiše po banku ipo, kad će jedan od njih začuđeno:
-Vidi, vidi, nešto je pojeftinila kafa! -Kafa je uvek bila dve banke, molim lepo penzionisana gospodo!
Kada se konobar Pero vratio sa odmora, penzioneri su ga u glas napali što im je kafu naplaćivao po dve banke.
Na njihovu viku Pero im pokaza palac i kažiprst (davno obogaljen nesrećnim slučajem): -Ja sam vam pokazivao ovaj palac i ovo pola kažiprsta, a vi kako ste brojali, vaša je stvar, nije moje da komentarišem!

Goran Bošković

K V A K A

Farma

   Pročitam u novinama kako neki tip sa nekakve farme pljuje po krezubim seljacima koji su njega, farmera, ispljuvali i izvređali na nacionalnoj osnovi! Ne znam koje je nacije ispljuvani tip, ali znam da je ispljuvan mnogo manje nego što je zaslužio! Da bi neko bio na toj farmi mora biti ili idiot ili pokvarenjak! Najverovatnije da je u pitanju pokvarenjački idiotizam. Isto važi i za Velikog brata i još neka događanja koja su nam došla od NAŠIH PRIJATELjA SA ZAPADA.
Hvala lepo! Majmunizacija i sterilizacija kombinovane sa amnezijom, projekat su kojim nas usrećitelji usrećuju i pripremaju za nestanak sa ovih prostora.
Ni klanjima ni streljanjima, niti pretnjama ni bombardovanjima, naši na silu usrećitelji nisu uspeli u onome što im uspeva postmodernom KULTUROM. Hvala Lepo!
I sada, ako džukeli kažeš da je džukela, paščetu da je pašče, najebo si ko niko tvoj! To se u ime NEČIJE, ne sme. Nije fino! Jer su džukele zaštićene i osigurano im je prodavanje prostakluka i primitivizma u ime neke nama nepoznate culture. Izgleda da su nam i školski program  počeli zaudarati na FARMU I VELIKOG BRATA.
Naši prijatelji sa zapada velikodušno su nas pripremali za onu šljivu o kojoj se toliko priča. Mi smo i tu šljivu posekli, pa ni hlada nećemo imati. Porušene srpske kuće nećemo obnavljati, nove nećemo praviti. Ostaje nam da zasadimo Jednu šljivu. Neveliku!
D. Jovanović

Radomir D. Blažić (1941 - 2010)
Napustio nas je čovek koji je zahtevao da bude smatran socijalistom humanističke provinijencije. Kada neko, poput Radomira, u suštinu svoga bića utisne poistovećivanje sa idealima socijalne pravde i jednakosti, on postaje nešto više od izdanka naraslog iz korena radničke porodice. Takav čovek će se uvek bespogovorno, bespoštedno i nesebično zalagati za ideale koje je prihvatio kao svoje.

A Radomir je bio upravo takav. U razgovoru, u reagovanju na neprilične pojave u društvu i nesuvisle tekstove u novinama, u brižnom zapitu za nevolje koje pritiskaju sagovornika, u svom satiričnom radu. Nikada mržnju prema neistomišljeniku nije iskazao. Naprotiv - smatrao ga je zabludelim nevoljnikom kojem će on otvoriti oči, bez traženja izraza zahvalnosti u slučaju da zabludeli progleda.

Nismo uspeli da ostvarimo zamisao o zajedničkom satiričnom pojavljivanju pred građanima Kraljeva. Život je ovde prevazišao satiru, a smrt sve više podrazumeva priželjkivani odmor i neizmerno olakšanje. 

Odmori se, Radomire. Neće dugo proći, i bićemo u prilici da satiru u večnost zapisujemo.
Tvoje kolege po peru

Očistimo Srbiju

Očistimo milu nam Srbiju!
Navucimo rukavice bele,
Nek redovi čistački se zbiju
- Svi građani u čistače žele.

Ima otpad svuda da se skupi,
Deponije sve će da se sklone.
Kada kordon čistača nahrupi,
Ekološka zvona će da zvone.

U zamahu posla opsežnoga
Nadahnuću ne vidi se kraja,
Pa će naša đubretarska sloga
Počistiti Srbiju do kraja.

Počišćeni biće naši sveci,
Počišćena istorija slavna,
Počišćeni baština i preci,
Počišćena granica državna.

Kao fleka na starom kaputu,
Trljaće se spomen svih megdana.
Kao mrlja na evropskom putu,
ćirilica biće izbrisana.

Hemijska su sredstva nabavljena,
Sašivena zaštitna oprema.
Prihvatljiva jeste svaka cena,
Tek da srpske prljavštine nema.

Izbrisano biće nam sećanje,
Izbrisana sva zavetna slova,
Izbrisano imanje, i znanje,
Izbrisani Srbi sa Kosova.

Brisaće se rukama obema,
Brisaće se i mozak i duša…
Grandiozno čišćenje se sprema,
Obrisaće svakog ko ne sluša.
Zoran Tucaković

FARMA
Kada će već doći kraj
toj farmerskoj priči,
i ko je najviše zabrljao:
Đus, Gagi, Maja ili Firči?
Bez posledica je to,
što RRA priča i larma -
ipak će za punih sedam dana
biti produžena Farma!

IZVINjAVANjE
Ne znam baš najbolje,
istina je prava,
ko se kome najviše
za zločin izvinjava?
Po tom sam pitanju
dospeo na veliku muku:
Izvinjava li se vuk ovci,
ili ovca vuku?

Ilija Šekuljica Šeki

SPORT
KRALJEVO OPET BEZ PRVOLIGAŠA
Sumrak fudbala u gradu na Ibru

Da li u Super i Prvoj ligi igraju klubovi koji se bave nečasnim radnjama? Ovo je pitanje za koje se poduže traži odgovor. Jer ako je tako onda je Kraljevo grad u kome se decenijama igra častan fudbal. Kako drugačije protumačiti podatak da grad na Ibru decenijama nije imao prvoligaša. Prošla sezona je bila samo potvrda pitanja s početka teksta.
Svima je poznato da Uprava Sloge na čelu sa Zoranom Milašinovićem nije želela tokom prvenstva da igra po principu tri za tri, pamti pa vrati, dođem ti... Igralo se za, a to što ih nije bilo dovoljno za opstanak u ligi, razloge treba  tražiti pre svega u igračkom, ali i trenerskom kadru.
Jer kako opravdati te silne poraze na strani, sa tek po kojim remijem i bez ijedne pobede. Pa, Sloga je bila jedini klub koji nije doneo tri boda sa nekog od mnogobrojnih gostovanja na koja je ekipa putovala dan ranije, a igrači su imali pun konfor.
Da li je izvršena dobra selekcija kod dovođenja igrača ? Posle bitke svi su generali, ali za ovakav plasman posle kojeg se odlazi sa prvoligaške scene nisu ni bili potrebni fudbaleri zvučnih imena. Mesto sa fenjerom moglo se „obezbediti” i bez ijednog pojačanja.
Predsednik je svojevremeno nudio pravo bogatsvo svojim fudbalerima ukoliko iz pet utakmica osvoje bar deset bodova. Ni to nije urodilo plodom. Tadašnji trener Saša Nikolić mazio je i pazio fudbalere tvrdeći da oni daju maksimum i da će jednog dana proraditi tako da će neki od klubova to gorko osetiti na svojoj koži. Malo  ko je od klubova osetio tu žestinu.
To se nije desilo ali desio se ugovor po kome Sloga treba da odreši kesu i da blizu pedesetak hiljada evra isplati Nikoliću i njegovom pomoćniku Kraljeviću. U FS Srbije kažu da će Sloga biti suspendovana ukoliko se dug ne izmiri. Ali i bez toga kažnjeni su ne samo Sloga već svi koji vole fudbal i vrhunske predstave.
Sada će svakako uslediti analize tek završenog prvenstva u Prvoj fudbalskoj ligi. Ne treba se baviti potragom za krivcima jer bi to bio mukotrpan posao ali ne treba se ni posipati pepelom.
Jednostavno treba reći da je ovo bilo gorko iskustvo pre svega za ljude iz rukovodstva kluba posebno za predsednika Milašinovića koji uzgred rečeno, nije gledao utakmicu u Sevojnu već je putovao za Novi Pazar i posmatrao lakrdiju od meča sa Radničkim. 
Zanimljivo je da su sve ugrožene  ekipe u poslednjem kolu išle su u goste kod jačih klubova. Da je Mladost poražena kod Bežanije, a Radnički u Novom Pazaru, Sloga bi i pored poraza u Sevojnu ostala u ligi. Eh, da je.
No, Kraljevčani će ipak gledati dobar fudbal. Za koji dan počinje Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.
S. Petković



U SEVOJNU BEZ IZNENAĐENJA
Sloga ostala bez statusa zbog sramnih lakrdija u Novom Pazaru i Beogradu

Utakmica u Sevojnu nije bila biti ili ne biti za fudbalere Sloge koji su na utakmicu putovali bez prevelike doze optimizma, ali i bez razvijene bele zastave.
Domaćin je želeo da iskoristi priliku koja se ukazala i da pobedom ostvari Super ligaški san. Kraljevčani su se uzdali u poštenje ostalih prvoligaša posebno onih moćnih koji su bili domaćini do tada bledih ekipa.
Naime, Bežanija je dočekala autsajdera Mladost iz Lučana, a zahuktali Novi Pazar tim Radničkog koji je tokom čitave sezone bio na ivici provalije.
Nažalost ,,čuda” su se dogodila pobedili su gosti i to je značilo da će Mladost koja je imala lošiji skor od Sloge i dalje ostati u Prvoj ligi. Radničkom nije pomogla ovakva režija.
A u Sevojnu je sve bilo spremno za veliko slavlje. Kada je oficijeni spiker objavio da je Teleoptik poveo u meču sa Kolubarom u Lazarevcu domaćini su dodali gas i posle 2:1 postigli u finišu još dva pogotka.
Jedini pogodak za goste iz Kraljeva postigao je Janićijević, već duže vreme rezervista, ne tako davno najbolji strelac tada neefikasne Sloge.
U ovoj, oproštajnoj, utakmici u Prvoj ligi u Sevojnu su u dresu Sloge nastupili:
Urošević, Vasilić, Gojković, Rovčanin (Janićijević),  Vlašić, Pavlović, Nikačević, Perić, Mijailović (Spasojević), Pelivanović, Radović (Trnavac).
S. P.



Na terenima kraj Ibra startuje ,,Kraljevo open”

KRALjEVO - Teniski klub Kraljevo će narednog vikenda biti domaćin turnira druge kategorije za igrače do 16 godina starosti. Očekuje se nastup najboljih srpskih tenisera i teniserki u ovom uzrastu.
Na teniskim terenima kraj Ibra ređaju se teniska dešavanja a naredno je visoko rangirano u Teniskom savezu Srbije. U subotu počinje turnir KRALjEVO OPEN za tenisere i teniserke do 16 godina starosti. Najavljen je dolazak najboljih igrača iz cele Srbije, a priliku za dokazivanje imaće i članovi kraljevačkog kluba. Teniski klub Kraljevo se do sada pokazao kao odličan organizator brojnih turnirapa se očekuje da takav epitet opravda i ovoga puta.
S obzirom da je prijavljen veliki broj takmičara ovo prvenstvo bi moglo da potraje i više dana. Početak je u subotu u  prepodnevnim časovima kada će biti poznat raspored mečeva u obe konkurencije.
S. P. 



BICIKLISTI METALCA USPEŠNI NA TRKAMA
Odlični na dva fronta

KRALjEVO - Prošlog vikenda biciklisti Metalca vozili su dve trke: olimpiski trofej i veliku nagradu Čubur. Obe trke, a trke bodovale su se za ligu Srbije. U subotu na stazi od Beograda do Kosjerića preko Divčibara pobedio je ruski vozač Sobal dok je najbolje plasirani vozač Metalca Milanko Petrović završio na šestom mesu, Milivojević je bio deseti, a u juniorskoj konkurenciji Miloš Stojanović je na cilj stigao drugi.
U nedelju na velikoj nagradi Čubure vozile su sve kategorije. Metalac je bio ubedljivo najbolji u najmlađoj kategoriji  - mlađi kadeti. Jelena Erić je osvojila prvo, a Darko Devedžić drugo mesto. U konkurenciji kadeta Borisavljević je četvrti. Polumirac peti, a Živković šesti. Kod juniora Miloš Stojanović je ostvario plasman na četvrto mesto, a kod seniora odlični Marko Stanković - drugi iza trenutno najboljeg bicikliste u srbiji Der Zolta. Odlično je vozio novopečeni član Metalca i bivši košarkaš Vladan Vuličević koji je napravio veliki uspeh osvajnjem šestog mesta i tako se izborio za treću ekipu Srbije. Tako će učestvovati na međunarodnoj biciklističkoj trci kroz Srbiju. Inače Metalac će posle Partizana imati najviše učesnika na ovoj međunarodnoj trci, čak četiri predstavnika: Stanković u „a“ reprezentaciji dok će u „b“ reprezentaciji voziti Milivojević, Petrović i novajlija Vuličević, iznenađenje u ovoj sezoni. Metalac trenutno u seniorskoj konkurenciji u ekipnom plasmanu zauzima treće mesto. I juniori Metalca su takođe treći dok su najmlađe kategorije, kadeti mlađi ubedljivo prvi na tabeli.
S. Petković



PLIVANJE
Medalje iz grada na Nišavi

NIŠ - Na plivačkom takmičenju prvog i drugog kola lige centralne Srbije održanom u Nišu predstavnici PVK Kraljevo ostvarili su solidne rezultate. Najuspešniji bio je Stefan Kujundžić sa tri osvojene medalje, za prvo, drugo i treće mesto. Ovoga puta potvrdio je da ima tri specijalnosti, na 200, 400 i 1500 metara kraulom.
Njemu uz rame bili su Stefan Marković sa osvojenim drugim mestom na 200 metara kraul i Kristina Pantović na 50 i 100 metara n delfin stilom. U obe trke osvojila je bronzanu medalju. I predstavnici u štafetnom plivanju dali su pečat na ovom takmičenju. Tako je štafeta u kategoriji omladinaca osvojila zlato u trkama 4h100 kraul i 4h100 mešovitim stilom (Nikola Radosavljević, Stefan Ivanović, Stefan Kujundžić, Stefan Marković), kadeti srebro (Jovan Mladenović, Stevan Vujović, Aleksandar Pavlović, Vuk Janković, Aleksa Seizović) baš kao i kadetkinje (Jelena Kostović, Jovana Panović, Ana Petrović, Sara Karović, Jelena Vukičević),
Posle dva održana kola PVK Kraljevo u ekipnom plasmanu zauzima četvrto mesto.
S. Petković



FUDBAL - SRPSKA LIGA ZAPAD
Častan oproštaj - remi sa liderom

KRALjEVO – Stadion kod Ložionice. Gledalaca 800. Sudija: Goran Milovanović (Lajkovac). Strelci: Stevanović u 15. (Metalac), Vidić u 25. (Šumadija Radnički). Žuti kartoni: Mehmedović, Usiljanin, Nikolić (Metalac), Varjačić (Šum. Radnički). Crveni karton: Milošević (Šum. Radnički)
Metalac: Vujanac, Gazikalović (Avramović), Đorđević, Drašković, Gurdijerac, Mehmedović (Sazdov), Ivanović, Usiljanin, Stevanović (Pantović), Nikolić, Aleksić
Šumadija Radnički: Čančarević, Božović, Ristić, Milošević, Joksimović, Đukić (Milosavljević), Varjačić, Petrović, Vidić, Lepović (Vukmirović), Ljubisavljević (Kostić)
Igrač utakmice: Dušan Stevanović (Metalac)
Meč je počeo malom svečanošću. Predsednik FS regiona zapadne Srbije Duško Sekulić uručio je pehar kapitenu Šumadije Radničkog Dejanu Joksimoviću za osvojeno prvo mesto u Srpskoj ligi grupa Zapad.
Domaćini su poveli golom Stevanovića koji se odlično snašao pred golom gostiju, a Kragujevčani su izjednačili deset minuta kasnije pogotkom Vidića.

PADOŠE I METALAC I MLADOST IZ OPLANIĆA
Sloga se iz Prve seli u Srpsku ligu, Metalac iz Srpske u Zonu, a Mladost iz Oplanića Zone odlazi u Okružnu ligu. Pravi potop ekipa sa ovog područja. Ostalo je samo da čast kraljevačkog fudbala brane mlađe selekcije Sloge. Omladinci, kadeti i pioniri izborili pravo da i u narednoj sezoni igraju u Kvalitetnoj ligi Srbije.
S. P.



I TO SE DOGODILO POSLE USPEŠNOG PROLEĆA METALCA
Treći, a ispadaju iz lige!!!

KRALjEVO - Sada već bivši srpskoligaš Metalac imao je zanimljivo putešestvije u prošloj sezoni u grupi Zapad. Posle neočekivano slabe jeseni kada je ekipa inkasirala samo devet (!) bodova proleće je bilo daleko berićetnije.
- Mi smo krenuli u trku za bodove sa mladim igračima poniklim u našem klubu. Mislili smo da možemo ravnopravno da se nosimo i budemo stabilan klub. Međutim, nije bilo tako. Malo osvojenih bodova u prvoj polovini skupo nas je koštalo.
Proleće je bilo uspešnije, ali čini se da su baš tada neki bodovi otišli u nepovrat. Metalac je po osvojenim bodovima u nastavku porvenstva na trećem mestu iza Mačve i Radničkog.
- Mi smo imali tri pobede na strani napravili smo solidan bodovni saldo, ali doživeli neuspehe na svom terenu. Da smo osvojili četiri boda kući bili bi i dalje srpskoligaši.
Hoće li Metalac u narednoj sezoni u Zonu odmah pojuriti Srpsku ligu.
- Opet ćemo se osloniti na mlade igrače ponikle u našem klubu. Trudićemo se da ostvarujemo dobre rezultate ali nećemo srljati da po svaku cenu uđemo u viši rang.  Uostalom i u Zoni se igra ozbiljan fudbal i nije niko za potcenjivanje.
Sva tri kluba sa ovog područja odlaze u niži rang!!!
- To ja ne bih da komentarišem, to je za dublju analizu koju treba da da FS raškog okruga - rekao je na kraju Slobodan Đerković, predsednik FK Metalac i doskorašnji čelni čovek FS Raškog okruga.
S. P.