Reorganizacija gradske uprave
Počela gasifikacija
„Ala je divota, kad se ko okupa“
Letina garancija za kredit
Hvala, izvinite, izvolite
Aktivno Udruženje Makedonaca
Uz prvu jutarnju...
Osveštan Đipandin grob na Stolovima
Hemijski udesi opasnost za naše zdravlje i životnu sredinu
Kultura, umetnost
Sport: Košarka, tenis, biciklizam, fudbal

RETROVIZOR

Zvrkuša i odjeb

   Branko V Radičević je zapisao: Zvrkuša je zunzara. Velika, plavičasta muva. U sobi, kao muva bez glave. Sudara se sa staklenim predmetima, zvrči u prozorima u koje udara.
     Da je Branko živ rekao bi: bogami i bogomajke mi, ja ti ono opisah današnju vlast kako vodi  Srbiju u sred srede Evrope. Kaži, Dimitrije, jesam li u pravu!
   Ja bih mu odgovorio: Da znaš da si u pravu, voleo bih da nisi, ali kako se pokazalo sto posto si u pravu. I nije ti prvi put. A nije ni poslednji, ako Bog da! Nego, šta bi ti rekao, kako se Evropa ponašala prema našoj Zvrkuši?
   Branko bi se zamislio, prebirao po sećanju, pogledao me ispod oka i namigujući seljanima iz Ovčara, proslovio bi: Odjeb je kao pogodak, poen u igri, svršen poslić. Neko je nešto dobro učinio. Neko je nešto odradio. Neko se lepo poslastio.
   Ali, kad se nekome kaže: odjebi! To je isto kao da mu je naređeno da se smesta skloni, da umukne, da nestane. To je kao pretnja. Psovka. Uvreda. Posle takve pretnje nema razgovora. Gotovo je. Rečeno je što je rečeno. Dosta je. Treba ćutati i poslušati. Svršeno je. Odjebeno!
   Sjeb je nešto drugo. Jer dolazi na kraju. Kao svršena stvar. Pretnja je izvršena. Čovek je sjeben. Nema spasa.
   Nego, Dimitrije, nemoj da džumljaš kao konj za praznim jaslima. Ako hoćeš da te ljudi pamte, natočider po jednu žutku. I nemoj da se smeješ ovim vlastima, nisu oni izmislili glupost, ali im glupost najbolje priliči.
   Potom bismo se dugo smejali ovakvim vlastima, kao što smo se, doduše, sa manje razloga, smejali i tadašnjim.
D. Jovanović

Gradonačelnik Kraljeva najavljuje reorganizaciju gradske uprave, ali i veću kontrolu rada javnih preduzeća. Građani mogu da očekuju da će znatno brže nego što je bio slučaj, dobijati određene dokumente iz gradske uprave, kao i da će neke odluke vezane za rad javnih preduzeća donositi Skupština, a ne gradsko veće, kaže gradonačelnik

KRALjEVO - Ovogodišnje vruće leto izgleda ne donosi samo vrelinu sunca, već i puno promena u funkcionisanju lokalne samouprave, najavljuje Ljubiša Jovašević, gradonačelnik Kraljeva. Prema tim najavama moglo bi se zaključiti da će lokalna vlast predstojeće leto potrošiti radno. Upravo je to i bio povod da razgovaramo sa gradonačelnikom Jovaševićem.

Šta predstavlja reorganizacija gradske uprave?
- Da bi Uprava bila funkcionalnija i brža, jer predstavlja servis građanima, potrebno je izvršiti njenu reorganizaciju. Uzmimo kao primer Službu za inspekcijske poslove, koje predstavlja najveće odeljenje koje postoji u gradskoj upravi, gde od ukupnih 230 radnike, 50 ih radi u inspekcijskom odeljenju. Nije moguće adekvatno i istovremeno voditi računa o svim inspekcijama. U toj opštoj reorganizaciji krenuli smo od toga što smo uočili problem, videli kako stvari stoje, šta su potrebe, i šta je potrebno uvesti od novina. U sklopu Službe urbanizma potrebno je uvesti jedno odeljenje koje bi se bavilo isključivo legalizacijom objekata. 
Kako će javnost reagovati na formiranje novih odeljenja?
- Postoje stavovi načelnika pojedinih službi koji ponešto prihvataju, a nešto i ne. Mislim da ljudi polaze od onoga šta njima najviše odgovara, a kada uđete u neke godine počinje da vlada konzervatizam, i onda je teško prihvatiti novine. Sve u svemu, mi smo završili prethodne radnje i razgovore. Naš predlog će se pojaviti na sednici gradske skupštine. Ovakvom jednom novom organizacijom koja je duboko osmišljena i analizirana, a čak su i pojedini građani anketirani, kako bi se došlo do jednog takvog idealnog sistema koji će mnogo olakšati građanima da ostvare svoja prava.
Da li nova organizacija znači da će građani na jednom mestu moći da dobiju većinu potrebnih dokumenata?
- Očekujem da će prirodna posledica pomenutog pokušaja reorganizacije upravo biti to, dobijanje dokumenata na jednom mestu. Uzmite recimo Odeljenje urbanizma i građevine. Ukoliko odete tamo i zatražite dozvolu za objekat, onda vas pre nego što vam izdaju dozvolu pošalju u LEAP da dobijete ekološku dozvolu, a to izgleda kao da idete u neki drugi grad, i onda gubite veliko vreme. Zbog toga mi želimo da odeljenje koje se bavi urbanizmom istovremeno analizira zahteve građana uopšte, ne šetajući građane od kancelarije do kancelarije, i da odmah izdaje dozvole. Naredna etapa biće da sve aplikacije budu na jednom mestu i da se odgovori po službenoj dužnosti steknu na tom istom mestu. Znači da se u roku od 15 dana dobije dozvola ili eventualna dopuna za njeno izdavanje.
Kada je JKP „Vodovod“ ušao u KFW program čija je prva faza završena, govorilo se da će se cena vode za domaćinstva povećavati, sve dok se ne izjednači sa industrijskom cenom, i na taj način se dobije jedinstvena cena. Vi ste najavili da nećete povećavati cenu kubnog metra vode. Zašto?
- Nakon mog sastanka sa Vericom Kalanović ministarkom za NIP, njeni službenici su došli u Kraljevo i na tom sastanku smo razjasnili mnoge stvari. Očekujem da Skupština prihvati KFW program vodosnabdevanja u njegovoj drugoj fazi, ali tu postoje neki veoma bitni elementi. Kao prvo grado- načelniku će Skupština Kraljeva dati odobrenje za potpisivanje projekta druge faze, a ne Gradsko veće kao što je to bilo do sada. Drugo, biće potrebno da se nakon potpisivanja ugovora kontroliše rad „Vodovoda“ u smislu implementacije i ostvarivanja preuzetih obaveza KFW programa, a to će raditi Direkcija za planiranje. Druga stvar se odnosi na tarifni sistem i dinamiku povećanja cene vode, koji zavise od odluke Gradskog veća. Do 2013. godine biće potrebno izjednačiti cene vode, ali ne tako da odjednom, povećanjem cene za 80 odsto, napravimo veliki udar na budžet građana. Zatim, zašto u jednoj zgradi koja ima desetak stanova svi moraju da imaju posledice zbog jednog stanara koji ne plaća vodu na vreme. Zbog toga će „Vodovod“ biti u obavezi da pojedinačno uvodi vodomere u zgrade gde je to moguće. To se neće promeniti preko noći, i zato je potrebno pratiti njihov rad.

USKORO KONKURS ZA STUDENTSKE STIPENDIJE
U prošlom broju pisali smo o kašnjenju raspisivanja konkursa za dodelu gradskih stipendija uspešnim studentima iz Kraljeva. Kako smo tada pisali konkurs nije još raspisan jer se očekuju izmene kriterijuma za dodelu. Iskoristili smo priliku da gradonačelnika Jovaševića upitamo kada će se konkurs objaviti.
   - Moguće je da se već u toku sledeće nedelje konkurs objavi u lokalnim medijima. To nisu velika sredstva, ali s obzirom na ovu krizu uvek su dobrodošla studentima. Međutim, pored kvaliteta studiranja postoje još principi koje moramo ispoštovati. Stavovi tržišta rada će uticati i na to koje struke treba favorizovati, koje su perspektivne, i ko i gde može da se zaposli. Naravno, izuzetak će biti studenti koji ostvaruju maksimalne rezultate, bez obzira šta studiraju - kaže Jovašević.
Nenad Božović

Zaboravljeni

Za razliku od drugih gradova, kraljevačke vlasti ne daju nikakvu pomoć deci palih boraca

KRALjEVO - Deci čiji su očevi poginuli u ratovima od 1990-1999. godine lokalna samouprava iz Kraljeva nikada nije uputila nikakvu novčanu pomoć, kažu u Udruženju porodica poginulih boraca. Prema dobijenim informacijama, drugi gradovi su vodili računa da deca poginulih boraca ne budu zaboravljena.

   Na teritoriji Kraljeva postoji 77 porodica palih boraca u ratovima na prostorima republika bivše Jugoslavije i Kosova i Metohije. U tim porodicama nalazi se 53 dece koja jedinu pomoć dobijaju u vidu porodične invalidnine od Vlade Srbije ili stipendije od Vojske Srbije ukoliko su redovni đaci. Ta mesečna primanja se kreću u iznosu od 15  do 20 hiljada dinara.
- Iako ta suma deluje kao sasvim dobra za vreme u kojem živimo, postojeći zakon ne dozvoljava da majke dece palih boraca imaju zasnovan radni odnos, odnosno  moraju da nemaju nikakva primanja da bi deca dibijala pomoć. Primera radi, imamo slučaj da je supruga jednog poginulog borca ostala udovica sa 22 godine i dvoje maloletne dece koja sada nigde ne rade, a pri tome nisu ni studenti. Tako da je ona sada bez ikakvih primanja, jer kao što sam rekla nije mogla da se zaposli dok su deca išla u školu - kaže Milica Tokalić predsednica Udruženja porodica palih boraca iz Kraljeva u ratovima 1990-1999. godine.
U Udruženju kažu da su za ovakav ili slične socijalne slučajeve porodica palih boraca od različitih vlasti u Kraljevu zadnjih godina dobijali samo odgovor da novca u budžetu nema.
- Gradovi sa područja Vojvodine i grad Beograd, koji su imali mnogo manje boraca od drugih gradova u unutrašnjosti Srbije, imaju mnogo veće privilegije. Zamislite da postoji uredba u kojoj porodica poginulih boraca iz Beograda ili Vojvodine ima mnogo veća prava nego ostatak Srbije. Neki gradovi kao što su Šabac ili Jagodina itekako pomažu ovakve porodice i to iz sopstvenih sredstava. Naše udruženje je konkurisalo ovde kod lokalne samouprave sa jednim projektom koji nije prošao. Trenutno se mi finansiramo samo od članarina, a to je mesečni prihod od svega 30.000 dinara - kaže Milica Tokalić.
Ona objašnjava da je situacija u porodicama poginulih boraca veoma loša, i da je većina njih razrušena. Od narušenih međuljudskih odnosa do nere-šenih stambenih pitanja. Udruženje poginulih boraca sa teritorije Kraljeva trenutno je nemoćno da bilo kome izađe u susret, jer kako tvrde nemaju ni podršku od lokalne samouprave.

DRUGI GRADOVI IPAK IMAJU SLUHA
U Prokuplju je doneta odluka da se uruči jednokratna novčana pomoć u iznosu od po 5.000 dinara deci palih boraca u ratovima od 1990-1999. godine, kojih je na teritoriji opštine Prokuplje trideset devetoro. I grad Valjevo uručio je ove godine jednokratnu novčanu pomoć deci palih boraca i ratnih vojnih invalida. Za ove namene iz gradskog budžeta izdvojeno je ukupno 570.000 dinara. Novčanu pomoć od 5.000 dinara dobilo je 114-toro dece iz ove kategorije stanovništva.
Nenad Božović

Na Skupštinu samo sa karticama

KRALjEVO - Među tačkama za sutra zakazane Skupštine naći će se i predlog da se formira novo odeljenje za legalizaciju bespravno podignutih objekata. Kako nam je nagovestio Tomislav Ilić predsednik gradske Skupštine, uskoro se može očekivati i smanjenje cena legalizacije. Takođe, na sednici će se naći i KFW program čiju je prvu fazu kraljevački „Vodovod” već sproveo, a na Skupštini će se raspravljati o tarifnom sistemu potrošnje vode. To znači da će ubuduće samo Skupština odlučivati kada i za koliko će se povećati cena vode, a „Vodovod” će imati obavezu da izvrši naplatu preko 90 odsto.  
   Dve tačke će se odnositi na dodelu sredstava za razvoj poljoprivrede. Jedna veoma važna tačka biće donošenje urbanističkog akta za deo od Autotransporta u Grdici do Ulice Vojvode Stepe.
   Očekuje se da se na dnevnom redu sednice razmatra o studentskim stipendijama, odnosno o raspisivanju konkursa koji će ove godine ipak doživeti izmene u odnosu na prethodne godine.
   Iako se zbog već dobro poznatih dešavanja u Kraljevu oko smene vlasti poslednja tri meseca vodi pravi medijski rat, moglo se čuti kako će sutrašnja sednica biti visokog rizika. Predsednik lokalnog parlamenta nas je uverio da će ona proteći veoma mirno, i da misli da će i opozicija biti krajnje konstruktivna.
   Na naše pitanje šta će se desiti ako se ponovo pojave odbornici koji vode spor pred Upravnim sudom oko vraćanja mandata, predsednik Ilić kaže da će sednici moći da prisustvuju samo odbornici koji poseduju kartice.
Nenad Božović

Mali izbor za studiranje u Kraljevu

KRALjEVO - Fakulteti u provincijama svoju šansu vide u savremenom obrazovnom konceptu, jer je to najbolji način da svršene srednjoškolce zadrže u njihovom gradu. Na taj način bi im olakšali studiranje i smanjili troškove identičnog studiranja u velikim gradovima u Srbiji.
   U Kraljevu u kome postoji jedan državni fakultet i nekoliko odeljenja visokoškolskih ustanova koji se broje na prste, izbor nije nimalo jednostavan. Međutim, indeksi koje je za studente u Kraljevu namenila Beogradska poslovna škola postaju sve interesantniji.
   Loše vođena politika pret-hodnih garnitura vlasti dovela je naime do toga da grad na Ibru doslovce vapi za ustanovama koje talentovanoj deci ne samo u vremenima krize već i inače ako potiču iz siromašnijih porodica, omo-gućavaju  za vremena koja dolaze preko potrebno visoko obrazovanje.
   Prosečna soba u Beogradu za studenta košta oko 100 evra. Užbenici i skripte, karte za prevoz, malo džeparca, u proseku još 50 evra mesečno. Ako nešto student zaradi opet se sve svodi na minimalnih 250-300 evra koji moraju da stignu iz Kraljeva. I tu se vraćamo na početak priče, zašto se uz stari dobri Mašinski fakultet u Kraljevu na prste mogu izbrojati visokoobrazovne ustanove  koje talentovanim sred-njoškolcima pružaju moguć- nost  da dođu do diploma.
   Visoka škola strukovnih studija ima pet smerova. Najveće interesovanje je za finansije, računovodstvo i bankarstvo. Sa pola veka tradicije, Beogradska poslovna ško-la nudi i studije poslovne informatike i elektronski menadžment, klasičan menadžment, marketing i trgovinu, a moguće je izučavati i poreze i carine.
   Posmatrajući sve ovo navedeno možemo reći da su fakulteti počeli da menjaju svoju politiku, i da se sve više okreću gradovima u Srbiji, jer Beograd postaje prebukiran. Beogradska poslovna škola je napravila među prvima iskorak u ovakvom načinu postavljanja politike fakulteta. Videćemo, možda se i ostali fakulteti ugledaju na njih.
N.B.

Počela gasifikacija

Građevinski radovi na izgradnji gasovoda praktično su počeli ove nedelje, a na otvaranju su bili svi! Bivši gradonačelnik za kašnjenje sa radovima optužuje radikale, dok direktor kraljevačke Direkcije kaže da je G17 PLUS opstruisao početak radova

KRALjEVO - Stanovnici Boračkog naselja će imati priliku da se prvi priključe na gasovodnu mrežu i to besplatno. Predviđeno je da se ceo projekat realizuje za 5 godina, a radovi će se izvoditi etapno. Kapacitet mreže biće 20.000 priključaka, a korisnici će biti u obavezi samo da plaćaju gas prema utvrđenim tarifama.

   Prošle godine, tadašnji gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović i direktor austrijske firme „PSE Inženjering“ Joahim Henig potpisali su ugovor i tako dogovorili realizaciju izgradnje sekundarne gasovodne mreže za Kraljevo i prigradska naselja. „PSE Inženjering„ u ovaj projekat ulaže 30 miliona evra, dok je grad obezbedio svu potrebnu dokumentaciju za izvođenje radova.
Da podsetimo, obaveza lokalne samouprave je definisana ovim ugovorom i odnosi se na to da grad obezbedi neophodne dozvole za radove, potrebnu dokumentaciju, oslobodi strateškog partnera plaćanja administrativnih taksi, svoju logistiku stavi na raspolaganje, reguliše eksproprijaciju zemljišta tamo gde bi mreža prolazila. Nemačka firma je predložila potpuno finansiranje gasovodne mreže.
Ljubiša Simović kaže da je firma „PSE Inženjering“ bila zabrinuta kada se promenila politička struktura u Kraljevu, misleći pre svega na dolazak radikala na vlast.
- Problemi su u kontinuitetu bili vezani još za vlast od pre dve godine kada su radikali bili u njoj. S obzirom da su oko dve godine vršeni pregovori sa radikalima, sadašnji strateški partneri sa njima nisu našli zajednički jezik. Kada je koalicija ZES došla na vlast ugovor sa „PSE Inženjering“ je potpisan. S obzirom da su radikali ponovo ušli u skupštinsku većinu, austrijski partner je imao izvesne bojazni, ali smo u nekim kontaktima zaključili da to ne bi trebalo da predstavlja problem koji bi se prelomio na građanima Kraljeva, zato što je na vlasti neka druga opcija, a ugovor je već potpisan - navodi Simović.
Direktor Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo Radovan Marković na pitanje zašto radovi na izgradnju sekundarne gasifikacije nisu ranije počeli, optužio je G17 PLUS, jer su oni opstruisali početak radova.
- G17 PLUS je sve svoje snage i političko znanje ulagao kako radovi na gasifikaciji ne bi počeli na vreme, zarad nekih njihovih interesa, neznanja i očuvanja „Toplane“ Kraljevo. Inače, apsolutno je netačno da radovi nisu ranije počeli jer je promenjena vlast, već zbog određenih proceduralnih razloga, kao što smo i mi imali određene procedure u donošenju odluke za potpisivanje ugovora, tako su i Austrijanci imali svojih procedura - navodi Marković.
Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Jovašević smatra da su svi predstavnici kako sadašnje, tako i prethodne vlasti pozvani na započinjanje radova, jer svi imaju udela u potpisivanju ovako značajnog ugovora o gasifikaciji.
- Moram da napomenem da bez obzira na to što je priključak na gas besplatan, energent košta. Neka budu vrlo oprezni kada se budu odlučivali koji će energent koristiti, a možda je najbolje imati pristup svim ili više različitih izvora za energiju, pa se onda odlučiti koji ćete izabrati u zavisnosti od cene i trenutka u kome će se koristiti - objašnjava Jovašević.
Kraljevačka firma „Termovent“ je već potpisala ugovor sa firmom „PSE Inženjering“ o izvođenju radova na gasovodnoj mreži.

SVI NA OTVARANJU
Početkom ove nedelje, na svečanom započinjanju radova ispod nadvožnjaka u Ulici Đure Đakovića, bili su prisutni predstavnici svih političkih struktura u Kraljevu, što moramo priznati i nije uobičajeno. Međutim, ostalo je nejasno da li su se svi okupili zbog opšte dobrog značaja za Kraljevčane ili pak zbog toga da bi se prikupile zasluge za delo?!
Nenad Božović

POČELA JE SEZONA KUPANJA NA BAZENU U RAŠKI
„Ala je divota, kad se ko okupa“

RAŠKA - „Živi“ na tri reke i dva bazena, jedan gradski, a jedan privatni. Nekada su „mladići iz Raške“ i ostali hrabri muškarci i devojke osveženje nalazili na mnogobrojnim plažama na Ibru, a nešto manje i na reci Raška i na Trnavskoj reci gde se nekada nalazio mali bazen. Vremena i ljudi se menjaju, sve je manje hrabrih, a Ibar sve hladniji, prljaviji i nepristupačniji da ugosti radoznale kupače pa se pravo osveženje traži na bazenima u Raški.
   Lepo i sunčano vreme, ali i visoke temperature stvorile su uslove da sa radom počne sezona kupanja na Gradskom bazenu. Bazen će kao i svake godine raditi od 10-18 sati, a posle pauze od sat vremena kada će se vršiti čišćene bazena, od 19-22 sata je noćno kupanje.
   U utorak su svi ljubitelji kupanja iskoristili priliku koju im je pružila Turističko sportska organizacija Raška i besplatno su se kupali na gradskom bazenu.
   Odgovorni za cenu za kupanje na bazenu imali su dovoljno sluha u kakvom kriznom vremenu živimo, pa su ulaznice za bazen ostale na prošlogodišnjem nivou. cena dnevnog kupanja je 100 dinara, a noćno kupanje košta 130 dinara. I ove godine biće organizovana škola plivanja i to od 1. jula za neplivače i one koji ne plivaju dovoljno dobro i košta 2.500 dinara. Sezonska karta je i ove godine 2.200 dinara i koristi se tokom letnjeg rada bazena.
   Od direktora TSO Raška Milomira Bulatovića smo saznali da će i ove godine voda biti čista i hemijski i bakteriološki, da će spasioci raditi na bazenu, a naravno vodiće se računa i o primernom ponašanju kupača i o njihovoj sigurnosti, u tom cilju biće angažovano jedno lice u civilu od strane odeljenja unutrašnjih poslova.
   Da podsetimo da je bazen izgrađen pre sedam godina, a dimenzije su 25 sa 50 metara i on spada u olimpijske bazene, može da primi oko 2.000 kupača. U zavisnosti od vremenskih uslova uglavnom pozitivno posluje. Bazen je otvorenog tipa, sa manjim bazenima koji su namenjeni najmlađim kupačima. U blizini bazena su ugostiteljski objekti koji kupačima pružaju usluge prodaje hrane i pića.
   Gospodin Bulatović nam kaže da su ove godine za kupače obezbeđene kabine i to 8 za žene, 7 za muškarce jedna kabina za invalidna lica i jedna za presvlačenje beba. Kao i prošle godine na raspolaganju su i 4 tuša na otvorenom.   
   Posetioci bazena su u najvećem broju mladi iz Raške, ali ni Baljevčanima ni Novopazarcima nije daleko ovaj bazen. Prijatelji, gosti i poznanici koji se zateknu u Raški vrlo često dane odmora provedu i na bazenu. Prošle godine su organizovane i igre bez granica na Gradskom bazenu, a kakvih sadržaja će ove godine biti ostaje da se vidi. Čekamo VAS na Gradskom bazenu u Raški.
   I da završimo uz one dobro poznate stihove „Ala je divota, kad se ko okupa“.
D. Matović

Spasioci na gradskoj plaži

KRALjEVO - Na plaži u Kraljevu pre nekoliko dana Ibar je ponovo uzeo svoj danak. Luka L. (14) se utopio kada je sa svojim vršnjacima otišao da se kupa. Gradsku plažu u samom centru ne nadgleda niko, spasilaca nema ni na poznatom izletištu u Vojnom naselju, ni na plaži kod Šumarske škole i u Mataruškoj Banji. Tomislav Ilić, predsednik Skupštine Kraljeva, najavljuje da će gradske vlasti doneti odluku kojom će, za početak, biti obezbeđen gradski kej, a potom i druga kupališta.
   - Na Ibru se skoro svake godine dogodi neka tragedija, tako da je vreme da kupače na Ibru posmatraju spasioci. Ideja je da za sada to bude samo na gradskoj plaži, a narednih godina bi to proširili i na druge plaže na Ibru, kao što je recimo plaža „Siđi do reke“. Vidite, spasioci već postoje na bazenu i Sportski centar „Ibar“ ima obavezu da iz svojih sredstava obezbedi spasilačku službu na bazenu i tu je angažovano petoro ljudi. Naša ideja je da spasilačku službu proširimo, tako da bi oni mogli ujedno da rade i na bazenu i na gradskoj plaži, ili drugim lokacijama koje budemo odredili - kaže predsednik Skupštine.
   On dodaje da očekuje da se tema oko spasilaca na Ibru pojavi i na sednici koja je zakazana za sutra. Ilić napominje da će se početkom sledeće nedelje sastati sa direktorom S.C. „Ibar“ kako bi se već u toku ove sezone, spasioci pojavili na gradskoj plaži.

GLOBALNA REAKCIJA SPASILACA
Udruženje spasilaca na vodi Srbije (USVS) apelovalo je na nadležne vlasti da preduzmu hitne mere radi sprečavanja sve češćih slučajeva davljenja na kupalištima i rekama u Srbiji. „Nizak stepen svesti kupača o opasnostima u vodi sa jedne, i nizak nivo odgovornosti pojedinih upravljača kupališta sa druge strane vodi tome da se u Srbiji svake godine utopi nekoliko desetina ljudi“, upozorilo je to udruženje.

KORISNI SAVETI PRED „VESELI SPUST“!
Povodom slučajeva davljenja, Udruženje spasilaca je uputilo savete kupačima: ne ulaziti naglo u vodu, prvo pokvasite skočne zglobove, zglobove na šakama, potiljačni deo vrata i deo grudi oko srca. Savetuje se i da se ne skače u vodu ako ne poznajete dno, jer može biti pliće nego što mislite ili na dnu može biti opasnih predmeta. Kupači ne treba da ulaze pijani u vodu, jer su alkohol i voda „fatalna kombinacija”, a treba i da vode računa da ne ulaze u vodu odmah nakon obroka.
Nenad Božović

U JOŠANIČKOJ BANJI OČEKUJU GOSTE
Lekovita voda mami turiste

JOŠANIČKA BANjA - U Jošaničkoj Banji, na samom ulazu u Nacionalni park Kopaonik, s mnogo ambicija se očekuje ovogodišnja „banjska“ sezona. Osim hotelskog smeštaja, na raspolaganju je i 250 kreveta u privatnim apartmanima. Bez obzira na još uvek skromne uslove, u Jošaničkoj Banji se nadaju da će ove godine osim domaćih, ugostiti i strane turiste.
   -  O lekovitim svojstvima Jošaničke Banje ne treba trošiti reči. Nažalost, ovde gosti dolaze samo leti, jer Jošanička Banja nema još uvek infrastrukturu i imidž kakav imaju druge banje u Srbiji. Šteta je što još nije potpuno završeno ovo veliko terapijsko-klimatsko lečilište koje je započeto pre 30 godina - kaže Milinko Pršić, ugledni stanovnik Jošaničke Banje, napominjući da se u poslednje vreme otkrivaju i neka nova svojstva banjske vode.
   Topla i lekovita voda koja u velikim količinama izvire u Jošaničkoj Banji, podno Kopaonika, dostiže temperaturu i do 78 stepeni. Uspešno leči reumu, okoštavanje, išijas, lumbago, upale zglobova, mišićna oboljenja, gastritis, ženske bolesti, ekceme, fizičke povrede, prelome… Ovde se vekovima dolazilo po lek i odmor, a poslednjih godina, osim po „uobičajenoj terapiji“, Jošanička Banja se pročula i po odličnim rezultatima u lečenju psorijaze.    
   Osim Josifa Pančića koji je govorio o lekovitim svojstvima Jošaničke Banje, sve njene čari otkrio je i Miloš Obrenović, koji je ovde boravio i po nekoliko meseci, a takođe, ovde se lečio i Živojin Mišić. Ovo naselje koje je od svog postanka vezalo svoju sudbinu za Banju, posetio je dvaput i car Dušan u vreme svoje vladavine.
   Zahvaljujući solidno organizovanoj domaćoj radinosti i novim smeštajnim kapacitetima izgrađenim i renoviranim u poslednje vreme, Jošanička banja  može svakoga da ugosti. Osim velikog broja staza za rekreativne aktivnosti, mesta ima dovoljno i u novom banjskom kupatilu koje je prošireno, a još uvek je u upotrebi i staro kupatilo.
   Pored turističkih, terapijskih i rekreativnih delatnosti, Jošanička Banja zahvaljujući svojim toplim izvorima postaje sve prepoznatljivija i po proizvodnji cveća, voća, povrća u plastenicima, kao i po proizvodnji pastrmke, koje u reci Jošanici ima dosta, naročito, u malim ribnjacima.
N. Gajtanović

IZBEGLIŠTVO - 15 GODINA POSLE
Obrni-okreni, slabo teče povratak izbeglica u Hrvatsku

   Međunarodna zajednica tumači da Hrvatska mora da uloži više napora u povratak izbeglica iz Srbije. U Vladi Jadranke Kosor, tobože, postoji volja da se omogući povratak izbeglica srpske nacionalnosti. Međutim, moramo da vidimo koliko će se Srba vratiti u Hrvatsku, ali u stvarnosti se ne veruje da će doći do nekog masovnog povratka. Evo zašto.  
  Kao prvo, petnaest godina posle rata, (etnički motivisani) incidenti se i dalje dešavaju, a počinioci retko kad bivaju otkriveni. To bi moralo da bude rešeno. Drugo, za Srbe povratnike teško se nalazi posao u Hrvatskoj. Oni često kažu: „Pa nemamo dovoljno posla ni za naše, a kamo li za vas“. To mu znači kao da Srbi povratnici nisu građani države Hrvatske. Treće, Srbima u Hrvatskoj koji su bili nosioci stanarskih prava, kao ni u jednoj drugoj državi na području bivše Jugoslavije, oduzeta su stanarska prava.
   Pa gde onada da se vrate Srbi koji su izbegli iz Hrvatske? Obećavaju bivšim nosiocima stanarskih prava nekakvo takozvano stambeno zbrinavjanje. To mu dođe kao neka socijala, kao da Srbi nisu godinama tamo radili i ulagali u stambeni fond. Kako ne mogu da im se vrate njihovi stanovi, jer su se u njih već uselili njihovi miljenici Hrvati, već da im se može obezbediti neki kakav-takav nužni smeštaj i to tamo do ko zna koje godine. Da, baš nužni smeštaj, jer Srbi taj nužni smeštaj ne mogu da otkupe, niti može neko mlađi da ga nasledi. Opa, bato! Dođeš tamo, umreš i - gotovo!  
  Eto, takva je situacija u Hrvatskoj. Pre nekoliko dana sam slučajno razgovarao sa jednim mojim poznanikom iz Ervenika, kod Knina, koji je u tom selu imao kuću i nešto imovine. Trideset godina je radio u jednom gradu u Hrvatskoj, te je tu ostvario stanarsko pravo i od ustanove u kojoj je radio dobio stan na korišćenje 1974. godine. Tu je stanovao sve do 1991. godine, kada je u Hrvatskoj došlo do, kako da ga nazovemo „građanskog rata“. Tada je, pod pritiskom, morao da napusti i radno mesto i stan, te se vratio u Ervenik, u Republiku Srpsku Krajinu. Već u avgustu 1995. godine morao je napustiti i svoju rodnu kuću. Godine 1998. bio se prijavio za povratak u Hrvatsku, ali je na kraju 2004. godine dobio rešenje da nema pravo na obnovu kuće, jer 1991. godine, kad je izbila pobuna nije stanovao u njoj nego u stanu u gradu gde je radio. Posle toga je podneo zahtev za stambeno zbrinjavanje. I na taj zahtev dobio je odgovor: „Ne možete ostvariti pravo na stambeno zbrivanje, zato što posedujete kuću u Erveniku“! I tako moj poznanik ne mogaše ostvariti pravo na obnovu kuće zato što je imao stan, a ni pravo na stambeno zbrinjavanje, jer je imao kuću, koju nisu hteli obnoviti.
Ilija Šekuljica

Hladnjače javna skladišta, letina garancija za kredit

Poljoprivrednik može čitav rod da odnese u javno skladište, dobije skladišni list i sa tim dokumentom od banke dobije kredit

KRALjEVO - Ministarstvo poljoprivrede Srbije proširiće sistem javnih skladišta i na voće, a u planu je da u sistemu bude uključeno najmanje deset hladnjača. U Centralnoj Srbiji od nedavno je počeo da radi sistem  javnih skladišta. O ovoj, za poljoprivrednike veoma bitnoj temi, razgovarali smo sa ministrom poljoprivrede Sa-šom Draginom prilikom njegovog nedavnog boravka u Kraljevu.
Šta je cilj proširenja Javnih skladišta, i da li će i na koji način i hladnjačari biti uvršćeni u taj sistem?
- Sistem javnih skladišta ima za cilj da pomogne seljaku da proda svoju robu onda kada je njena cena najpovoljnija i da u tom poslu eliminiše posrednike i razne špekulante, koji su do sada najviše zarađivali na tržištu prehrambenih proizvoda - istakao je Dragin.
Prema njegovim rečima poljoprivredni proizvođači su godinama bili u nepovoljnom položaju, pošto su bili primorani da žitarice i druge proizvode prodaju odmah nakon žetve, kada su one po pravilu najjeftinije, a da ne mogu da dođu do novca kada im je on najpotrebniji. Tu praksu bi trebalo iz korena da izmeni upravo sistem javnih skladišta i Kompenzacioni fond, kao i novine u odobravanju bankarskih kredita poljoprivrednim proizvođačima.
- Sada individualni proizvođač može čitav rod da odnese u javno skladište, da tamo dobije skladišni list na kojem će pisati količina i kvalitet preuzetih proizvoda i da onda sa tim dokumentom ode u banku i dobije kratkoročni kredit s kamatom od svega tri odsto, s tim da više kao garanciju ne mora da daje hipoteku nad kućom ili zemljištem, već predatu robu - naglasio je Dragin.
Biće nastavljen postupak licenciranja javnih skladišta, koja će korisnicima izdavati robni zapis za čuvanje poljoprivrednih proizvoda, što predstavlja hartiju od vrednosti kojim se dokazuje vlasništvo nad deponovanom robom. Poljoprivredni proizvođači mogu trgovati robnim zapisom ili ga iskoristiti kao sredstvo obezbeđenja za dobijanje kratkoročnih kredita. Uloga Kompenzacionog fonda u celom procesu je da garantuje isplate štete po osnovu robnih zapisa. U slučaju štete nad deponovanim proizvodima javno skladište je dužno da isplati štetu, a ako to ne učini, štetu će u roku od pet dana, u vansudskom postupku, isplatiti Kompenzacioni fond iz svojih sredstava.
- Niske cene i kriza najviše su pogodili primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Ministarstvo se trudilo da uspostavi dijalog između prerađivača i poljoprivrednika, kako bi posledice krize bile ravnomernije raspoređene. Uprkos malom budžetu, radili smo na povećanju prihoda poljoprivrednog gazdinstva, isplatili subvencije u momentu kada je novac najneophodniji poljoprivrednicima, povećanju konkurentnosti, razvijanju mreže savetodavnih službi, a donet je i 31 zakon - rekao je Dragin.
Ukoliko se Srbija ne bi prilagođavala evropskom zakonodavstvu, može da se desi da bude nesposobna da dostigne kriterijume koje EU, naročito u proizvodnji hrane, stavlja kao prioritet, Prema rečima ministra Dragina, srpska poljoprivreda je prošle krizne godine dostigla rekordan suficit, a rast poljoprivrede je iznosio dva odsto.
- Nikome nije stalo da izgubi potencijal, tako da Ministarstvo poljoprivrede svojim zakonima žuri da se uklopi da bismo mogli da koristimo sve fondove EU, koja nam neće dati da formiramo tržišne viškove, ali nam neće braniti da proizvodimo i razmenjujemo proizvode u uvozu, vrednom milione dolara, iz Turske ili Izraela - rekao je Dragin i zaključio da je za strane investitore ulaganje u srpsku poljoprivredu svakako izazov jer svaki strani investitor može da koristi beneficije koje Srbija uživa u okviru CEFTA i sporazumima o slobodnoj trgovini s Rusijom i Belorusijom. Potpisan sporazum sa Egiptom, govori takođe o tome da se vraćamo zemljama Trećeg sveta koje za nas može biti interesantno i isplativo tržište.
Sonja Cvetković

Sajam poljoprivrede na pustom ostrvu!

KRALjEVO - Tokom  dva sajamska dana prošlog vikenda na gradskoj pijaci poljoprivrednici su imalu  priliku da se upoznaju sa trenutnom ponudom mehanizacije i stočne hrane. Već prvog dana interesovanje je vladalo uglavnom za obnovu mehanizacije i priključnih mašina. Na žalost poseta je bila izuzetno mala, što se može pravdati visokim temperaturama, poljskim radovima ili besparicom, a možda je uzrok i slaba ponuda i medijska kampanja.
Od prošle godine Kraljevo je postalo još jedan u nizu gradova koji poklanja pažnju poljoprivredi kroz izlagački prostor. Na ovaj  način domaća, ali i strana predstavništva imaju mogućnost da našim ratarima i stočarima iz prve ruke predstave svoju ponudu. Izlagači su kako se i očekivalo najviše iz sektora poljomehanizacije, priključnih mašina i oruđa koje su neophodne za unapređenje proizvodnje. Milan Stevanović, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu je istakao da „Kraljevo teži da u budućem periodu parira Poljoprivrednom sajmu u Kragujevcu“, no sudeći prema onome što smo videli, bar za sada, teško!
   Obzirom da je plastenička proizvodnja sve prisutnija, iz razloga obrta kapitala i eksploatacije malog poseda, na sajmu su predstavljeni programi konstrukcija u tu svrhu. Primetno je da su ove godine znatno prisutniji izlagači stočne hrane, ali i prasilišta po sistemu ključ u ruke, što je i razumljivo imajući u vidu broj stočara u našem kraju. Svoj program je na najbolji način predstavio i Pomak, Lim-plast, PKS sistem, Trgomen PV, mada su bili primetni i gosti sa severa iz Vojvodine. Primarna proizvodnja i prerada je na žalost najmanje zastupljena i ove godine. No rakija i med su izgleda okrepljujući napici za svaku namenu, tako da su Gegula, Bukovičanka, Rakija iz Rakije i Pčelica jedino zastuljeni proizvođači. Dragana Veljković i Cane Trifunović tvrde da ovakve manifestacije treba da postoje.
- Mi smo područje koje ima tradiciju u poljoprivredi. Ovo što radimo treba neko i da vidi, oceni i kupi. Da li su to naše rakije, voće, povrće, neka druga proizvodnja sasvim je svejedno - kažu sagovornici.
   Svrha ovog sajma jeste da se na lakši način ostvari tražnja i prodaja. Najviše interesovanja je i dalje za mehanizaciju i priključne mašine. Prošle godine kupovina je bila solidna, ove godine više se merkalo, jer je očigledno nestašica para uslovila da ni posetioci ni prodavci ovoga puta ne trljaju ruke. Novac je kod svih deficitarno sredstvo plaćanja, pa je prilika i da se preko banaka ostvari povoljna prodaja i kupovina. Tako su Agrobanka, Banka Inteza i ProCredit banka predstavile svoje kreditne aranžmane. Par kupaca nam je naglasilo da uglavnom razgledaju jer „živih“ para nema!
- Vreme da se obnove mašine je davno prošlo. Nude svi, nije da nije, ali je velika kriza. Vidim da daju i ove subvencije za kredite, al sve to treba da se vrati. Za ove mlađe možda i ima šansi da prinove traktor, ja jok, stižu godine. A treba - kaže starina Milovan Jevtić.
   Dobro je da i Kraljevo dobije sajam, ne samo zbog poljoprivrednika, već i zbog samog grada. Da li će zaista postati tradicionalan zavisi od mnogo toga. Na žalost, da li zbog visokih temperatura, poljskih radova koji kasne, ili lošeg medijskog nastupa, tek, poseta je bila blago rečeno slaba, što je prava šteta. Utisak koji će odneti gosti - izlagači van Kraljeva ne idu nam na ruku ako zaista želimo da ovakva manifestacija postane ozbiljna priča grada Kraljeva.
Sonja Cvetković

Hvala, izvinite, izvolite

   Ove reči se sve ređe upotrebljavaju, njima odgovarajući pojmovi se sve ređe ispoljavaju. Upadljivo je da ova pojava nije karakteristična samo za jedan deo, za jedan sloj jednog naroda već univerzalno za veliku populaciju. Ljudi se dakle susreću sa sebi nenaklonjenim ljudima ili  bar osobama koje se ne ustručavaju da ispolje neučtivost. Učtivost, način življenja stican odmalena, razvija se i osmišljava godinama života i ličnim nastojanjima da se usavrši (Dejl Karnegi je nastojao da ljude dovede do toga da svojim ponašanjem usreće i sebe i druge - njegova knjiga „Kako sebi stvoriti prijatelje“ u frankofonom pod-ručju je stekla veliku popu-larnost - izdala ju je kuća Ašet).
   Neuglađenim ponašanjem se oko ličnosti koja se tako ponaša stvara, u bliskoj njenoj okolini i dalje, podsvesni negativizam prema njoj. Kako takva osoba otpočinje razgovor? Ona odmah počinje da se izjašnja o sebi, svojim željama, plano-vima, doživljajima, o svome ja. Uviđavnost zahteva nešto sasvim suprotno - razgovor treba započeti ili se u razgovor uključiti interesovanjem za svoga sagovornika - iskreno, od srca sa nastojanjem da se prema toj osobi bude blagonaklon. Sve češća je pojava da se za drugoga bude zainteresovan samo ako se od njega može dobiti željena ili bilo kakva korist - ako tih izgleda nema i zaključi se da ih neće ni biti gubi se svako interesovanje za tu osobu.
   Očevidno, ovakvim ponašanjem se gubi iz vida jednostavna posledica ovakvog stava i ovakvog organizovanja odnosa sa drugima: osobe od kojih se neko udaljuje zbog koristuljublja ili grube nezainteresovanosti za druge i sam biva odbačen takvim svojim ponašanjem - vakuumom koji je oko sebe stvorio i održava ga, njemu se niko, ni oni koji su mu blagonakloni ili bi mu mogli biti blagonakloni, ne može približiti. Jasan gubitnik je osoba negativističkog pona-šanja.
   Izostajanje zahvalnosti (bilo da se ona očekuje ili ne), neosvrtanje na to kako se doživljavaju sopstveni  propusti, neizražavanje i osnovnih oblika učtivoti bi- vaju povod negativnih ocena, izraženih ili ne koje idu uz osobe takvoga ponašanja i te ocene vrlo brzo postaju (i najčešće ostaju) ocene lič-nosti tih osoba.
   Svako ja ima sistem samoodbrane kojim omogućuje pred-viđanje čime ja može biti ugroženo - od malih do velikih i najvećih intenziteta neprijatnosti i opasnosti. Neprijatna osoba vrlo brzo biva registrovana mehanizmom odbrane i uvek riskira da bude odbačena - a kao neprijatna, nepoželjna, odbačena ona će zbog toga svakako imati životne tegobe - posledice svoga neprijatnog ponašanja.
   Život je žrtvovanje i poželjno je žrtvovanje podnositi dragovoljno, sa ljubavlju.
Dr sci. Milorad Đ. Panić

Aktivno Udruženje Makedonaca

KRALjEVO - Udruženje građana Makedonske nacionalne manjine „Kiril Pejčinović“ obuhvata teritoriju Raškog okruga, osnovano je u Kraljevu 9. januara 2009. godine. Cilj formiranja Udruženja je negovanje i unapređivanje makedonskih nacionalnih osećanja, kulture i istorije, promocija  makedonskog jezika, pisma, običaja, folklora, kao i promocija političkih, društveno-ekonomskih i prirodnih vrednosti Republike Makedonije.
   Udruženje se zalaže za razvijanje međuetničkih odnosa između makedonske nacionalne manjine i srpskog naroda, koji su za sada na visokom nivou. Udruženje čine ljudi različite starosne dobi, obrazovanja i pola i trenutno ima 560 članova, od kojih je oko 300 Makedonaca.
   Kako ističe Marija Prodanović, predsednica Udruženja, saradnja sa ambasadom Makedonije u Srbiji je na visokom nivou uz odnos pun razumevanja i poštovanja i od početka rada svi problemi su rešavani brzo i korektno. Gospođa Prodanović posebno ističe dobru saradnju sa Gradskom upravom Kraljeva, koja ima puno razumevanje za rad Udruženja.
   - Kao podršku našem uspešnom radu, posebno naglašavamo nedavnu posetu Udruženju i gradu Kraljevu g-đe Maje Apostoloske u svojstvu savetnika ministra inostranih poslova, sektor za dijasporu. U razgovorima koji su vođeni sa gradonačelnikom Kraljeva, načelnicom Gradske uprave, pomoćnikom gradonačelnika i  predstavnikom Privredne komore, istaknut je značaj unapređivanja međusobnih odnosa i saradnje između dve zemlje, posebno na privrednom i kulturnom planu.  Naše Udruženje je predstavljeno kao spona za realizaciju ovih planova. Gospođa Apostoloska je posetila i članove Udruženja i u razgovoru sa njima izrazila podršku realizaciji projekta „Učimo makedonski“ koji će se realizovati u toku ove godine. Takođe je informisala članove da je Republika Makedonija organizovala besplatan upis i školovanje na fakultetima u Makedoniji za sve osobe koje su makedonskog porekla. Konkurs će biti objavljen narednih meseci preko Udruženja, kako bi svi zainteresovani mogli da se informišu o uslovima upisa - naglasila je gospođa Prodanović i dodala da je Udruženje bez ikakve finansijske i materijalne podrške, u kratkom vremenskom periodu, prvenstveno zahvaljujući ogromnom zalaganju članstva, postiglo mnogo na razvoju i afirmaciji makedonske nacionalne manjine u Srbiji realizacijom više projekata.
   - Smatramo da svojim radom zaslužujemo podršku nadležnih institucija u Srbiji, prvenstveno Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine iz Pančeva, koju smo do sada imali u nedovoljnoj meri. Međutim, teškoće u razvoju našeg Udruženja neće nas pokolebati da nastavimo sa uspešnim radom, a sve u cilju uspostavljanja što boljih odnosa dva bratska naroda - odlučna je Marija Prodanović.
E. I.

UZ PRVU JUTARNJU... - Uređuje Mirjana Anđić

Oprezno sa sunčanjem

Spektar zračenja
   Sunčev spektar zračenja se sastoji od infracrvenih zraka, vidljivog svetla i ultraljubičastog (UV) zračenja. Na ultraljubičasto zračenje otpada samo 10% sunčeve energije, a sastoji se od 3 vrste UV zrakova:
   UVC zraci ne prodiru do površine Zemlje, pa tako ni do naše kože, jer se apsorbuju u ozonskom sloju atmosfere.
   UVA i UVB zraci prodiru kroz spoljni sloj kože i izazivaju oštećenja, kojima su posebno podložni ljudi svetle puti. UVB zraci imaju veliku energiju i prodiru u gornje slojeve kože, gde uglavnom prouzrokuju opekotine.
   UVA zraci izazivaju tamnjenje kože i samo u izuzetno velikim količinama izazivaju opekotine. Imaju manju energiju od UVB zraka, ali prodiru dublje u kožu. Kratkoročne posledice ovih zraka mogu biti različite fotoalergijske i fototoksične reakcije, a dugoročno, prekomerno izlaganje njihovom uticaju isušuje kožu, utiče na nastanak bora, oštećenje genetskog materija i, kao najtežu posledicu, rak kože.
Epidemiološka istraživanja pokazuju da je pojava raka kože kod odraslih povezana sa opekotinama u detinjstvu. Iz toga sledi zaključak da naša koža „pamti i sumira“ sva prekomerna izlaganja suncu.
   Stručnjaci preporučuju 7 osnovnih saveta za zaštitu od štetnih uticaja:
1. Sunčanje svedite na najniži nivo - potražite mesto koje ima hlad u blizini, gde se možete povremeno skloniti. Suncu se izlažite postepeno.
2. Izbegavajte nepotrebno izlaganje suncu, posebno između 10 i 16 časova jer je u tom periodu najjače štetno UV zračenje.
3. Kada ste na otvorenom, upotrebite sredstvo za zaštitu od sunca sa odgovarajućim faktorom zaštite, u zavisnosti od vašeg tipa kože i dužine boravka na suncu.
4. Nosite odeću koja vas štiti. Birajte lagane, prirodne tkanine što gušćeg tkanja i dugih rukava, šešire ili kape širokog oboda i naočare sa UV zaštitom.
5. Redovno pregledajte kožu sa posebnom pažnjom na pigmentne mladeže - asimetrični oblik, ivice nepravilnog oblika, neujednačenu boju, prečnik (veći od 5mm), zadebljanje.
6. Ako odlazite u solarijum, svedite to na najmanju meru.
7. Roditelji treba da obrate posebnu pažnju na pravilnu zaštitu dece, ali i da ih nauče dobrim navikama zaštite od sunca već u najranijem periodu.
Kako ispravno upotrebljavati zaštitna sredstva
   Svaki proizvod namenjen zaštiti od sunca ima oznaku zaštitnog faktora (SPF). Stručnjaci preporučuju korišćenje proizvoda sa najmanjim zaštitnim faktorom 15 koji blokira 93% UVB zračenja. Zaštitni faktori od 30 i više blokiraju samo dodatnih 4% zračenja i preporučuju se osobama izuzetno osetljivim na sunce i onima sa rizikom za nastanak raka kože. Zaštitni faktor označava dužinu vremena za koje proizvod štiti kožu. Ako je koži, recimo, potrebno 10 minuta za nastanak crvenila bez ikakve zaštite, upotrebom proizvoda sa faktorom 15 to vreme se produžava 15 puta. Sredstvo treba naneti 30 minuta pre izlaganja suncu. Za održavanje zaštite potrebno je nakon dva sata ponovno nanošenje, kao i nakon izlaska iz vode.
Solarijum
   I kada je reč o veštačkim izvorima UV zračenja, preporučuje se oprez. Dermatolozi ne preporučuju sunčanje u solarijumu jer je dokazano da svako prekomerno izlaganje UV zracima, kako prirodnog tako i veštačkog izvora, predstavlja rizik za prerano starenje kože, fotodermatoze, fototoksične reakcije i rak kože. Ako želite ipak na taj način da pripremite kožu, preporučuje se da to ne bude više od 10 tretmana godišnje.

Zašto beba sisa palac

   Statistike kažu da čak 80% odojčadi sisa palac. Posle druge godine 40%, a sve do pete godine 10% još uvek nastavi sa tom navikom. Sisanje palca predstavlja znak pravilnog psiho-motornog razvoja. Oralni automatizmi se kod embriona pojavljuju nakon 8 nedelja.
   Odojče ima stalnu potrebu za sisanjem čak i kada nije gladno. Prema nekim stručnjacima, beba koja se doji na dva sata mnogo ređe ima potrebu da sisa palac, nego beba koju majka doji na četiri sata. Opšte je poznato da kada beba zaplače, ako stavi palac, cuclu ili neki predmet u usta, postaje smirena. Ovo dokazuje da je samo sisanje, ne radi hrane, potreba i da tokom prvih 6 meseci predstavlja psihološku potrebu. Kasnije može da preraste u naviku, u nešto što je smiruje. Ova navika dostiže svoj maksimum između 18. i 21. meseca, kada beba to čini u fazi uspavljivanja.
   Mnogi roditelji zabranjuju svom detetu da sisa palac. Većina psihologa se ne slaže sa tim, jer je to sastavni deo psihičkog odrastanja bebe, u vezi je sa sazrevanjem centralnog nervnog sistema, a i pozitivno utiče na razvijanje vilične muskulature. Ukoliko predugo traje, može biti povezano sa osećajem nesigurnosti, nemira, dosade ili želje za snom.

NEDELJNI RECEPT
Salata sa bukovačom

Potrebno:
300gr mortadele
neka od zelenih salata
200gr bukovače
jabukovo sirće
peršunov list
Priprema:

Mortadelu iseckati na kockice i pomešati sa krupno isečenom zelenom salatom i grilovanom bukovačom. Začiniti jabukovim sirćetom i dekorisati peršunom.

Prva poseta deteta stomatologu

   I dečijim zubima treba početi voditi brigu što pre, ali svakako pre nego što beba dobije prvi zub. Vi kao roditelj nosite najveću odgovornost za negu zuba vaše dece.
Preporuka je da prvi put na stomatološki pregled roditelji dovedu dete kada ono napuni 12 meseci. Važno je da se taj prvi pregled obavi najkasnije 6 meseci po nicanju prvog mlečnog zuba.
Prva poseta stomatologu u tom ranom periodu je od velikog značaja. Dete u tom periodu još uvek ima zdrave mlečne zube i ova poseta se zakazuje da bi se roditelji edukovali kako da začuvaju zdravlje zuba svoje dece.
Deca dobijaju zube obično između 6-8 meseca života. Iako zubi nastavljaju da niču sve dok dete ne dobije svih 20 mlečnih zuba, kada je staro otprilike 2,5 godine nicanje zuba prati ponekad svrab, bol, dete balavi više nego obično, a moguća je pojava povišene temperature i proliva.
Mlečni zubi su vrlo važni pri žvakanju hrane, koje podstiče jačanje kostiju i mišića. Mlečni zubi prave mesto za stalne zube. Takođe je važno da su mlečni zubi celi da bi deca mogla pravilno da izgovaraju glasove „s, f, r, b“.

CUCLANJE
Novorođenčad imaju urođenu potrebu za cuclanjem i zbog toga ih je dobro navići na cuclu nego da oni sami počnu da sisaju prste. Cuclu nemojte umakati u nešto slatko. Med može izazvati stomačne i crevne infekcije, a osim toga ništa ne uništava osetljive zube deteta tako brzo kao slatke stvari. Dugo korišćenje dudle ili sisanje prstiju mogu izazvati pomeranje zuba kao i deformaciju čitavog grebena. Obično te promene nestaju same od sebe ukoliko deca prestanu upražnjavati lošu naviku do 3. godine života.

U narednom broju: kada početi sa pranjem zuba?

Osveštan Đipandin grob na Stolovima

KRALjEVO - Na planini Stolovi na mestu zvanom Đipandin grob, osveštan je spomenik Jovanu Petroviću Đipandi, narodnom junaku, srpskom čo-bančetu iz ovog kraja, koji se tokom Prvog srpskog ustanka kao momak neobične snage i visine, suprotstavio Turcima koji su u to doba porobljavali narod u zbegovima ove planine. Spomenik su osveštali sveštenici Žičke eparhije u prisustvu gradonačelnika Kraljeva, Ljubiše Jovaševića, komandira Policijske ispostave u Ribnici, Miroljuba Miladinovića, narodnog odbornika Dejana Jablanovića, predsednika PSD „Gvozdac“ Milutina Vukosavljevića Vukasa, Milana Matijevića, pisca  hroničara i sportiste, predstavnika  „Srbijašuma“, brojnih meštana i gostiju Mataruške Banje i Žiče.
   Inicijativu za  obeležavanje Đipandinog groba započeo je Srbo Maksimović, šumarski inženjer iz Mataruške Banje, koji je kazao da bi posle dugih decenija traganja za istorijskim i duhovnim identitetom, srpski  narod trebalo da se okrene svojim junacima iz prošlosti, kako bi mogli da očekuju bolju budućnost.
   - Oni su dali svoje živote braneći Srbiju, a mi zaboravljamo na njih. Drugi narodi se ne odriču svojih istorijskih i legendarnih ličnosti. O malom Đipandi, koji je odrastao na ovoj planini, a nadimak dobio po svojoj sposobnosti da najdalje skoči u dalj iz mesta, i danas se nižu legende. Ovde, na Stolovima, gde se graniče Žički i Mataruški kraj, danas nas je okupio Đipanda, branilac naših predaka - rekao je Maksimović.
   Dragan Veljović, kamenorezac sa Bunjačkog brda je besplatno, uz pomoć još jednog kolege, isklesao spomenik legendi sa Stolova.
   Dobrivoje Baltić i Milinko Maksimović, predsednici ove dve mesne zajednice, zajednički su se potrudili oko realizacije skupa, u koji su bili uključeni svi koji su mogli da pomognu.
   I zaista, samo nekih stotinak metara ispod Kamarišta, najvišeg vrha ove planine, u netaknutoj prirodi ljudi su se družili i razgovarali.
   - Ma silan je momak bio taj Đipanda. Evo, vidi se i po tome što smo danas svi složni - reče nam na kraju starina Radivoje Marković, devedesetogodišnjak koji je pomogao da se locira Đipandin grob.
Dragana Marković

EKOLOGIJA
Hemijski udesi opasnost za naše zdravlje i životnu sredinu

   Kamion sa dve cisterne pune benzina prevrnuo se 15. juna oko 12 sati na Ibarskoj magistrali u Bogutovcu, posle sudara sa taksijem. Načelnik Odeljenja za vanredne situacije MUP-a Policijske uprave Kraljevo Zoran Seizović izjavio je da nafta i benzin cure iz prevrnutih cisterni, ali da Ibar nije ugrožen tim materijama.
   U Beogradu se godišnje dogodi oko deset hemijskih udesa koji mogu da ugroze širi prostor sa posledicama većih razmera. S obzirom na to da se svi udesi ne prijavljuju verovatno ih je mnogo više, podaci su Ekotoksikološke jedinice Gradskog zavoda za javno zdravlje. U proteklih pet godina je smrtno stradalo pet ljudi u hemijskim udesima, 70 je bilo povređeno i intoksicirano i pričinjena je značajna materijalna šteta.
Ali, životna sredina nije ni u jednom slučaju bila značajno ugrožena. U Srbiji je uređano nekoliko mapa hazarda i to za Republiku u celini i za nekoliko većih gradova među kojima je i Beograd. Mapa hazarda takođe je urađena i za Pančevo.
   Po rečima dr Milana Milutinovića iz Gradskog zavoda  Beograd, načelnika Jedinice za brzu reakciju u vanrednim situacijama i praćenje rizika po zdravlje i životnu sredinu, najčešći uzroci nezgoda nisu samo opasne materije u fabrikama, već tehnološka zastarelost postrojenja i nepravilan tretman otpada. Rizici su najveći pri transportu ili neodgovarajućem skladištenju. Zato je Gradski zavod za javno zdravlje počeo proveru podataka o količini opasnih hemikalija na teritoriji Beograda.
   Mnoge ulice u velikim gradovima postale su tranzitne saobraćajnice kojima svakodnevno prolaze vozila sa opasnim materijama. Tako se u transportu dešava najviše udesa od 35 do 40 odsto, dok se oko 24 odsto udesa dešava u skladištima.
   Prema dosadašnjim podacima do hemijskih udesa dolazi zbog ljudske nepažnje i to u 62 odsto slučajeva.
   Nedavno usvojeni Zakon o hemikalijama treba da uspostavi jedinstven sistem upravljanja hemikalijama u Srbiji, osigura visok nivo zaštite zdravlja i životne sredine kao i poboljša slobodan promet hemikalijama sa zemljama Evropske unije.

UMETNOST - KULTURA

Kosta Bogdanović u muzeju

KRALjEVO - U Narodnom muzeju Kraljevo otvorena je izložba Koste Bogdanovića koju je postavila istoričarka umetnosti Rajka Bošković, a otvorila Ljiljana Slijepčević, istoričarka umetnosti koja je rekla da je za Kraljevo izložba Koste Bogdanovića izložba epohe, jer svedoči svu savremenost sa jedne strane i duhovnost ovih prostora sa druge. Ona je rekla da Bogdanovićeva dela nisu političke ili privatne prirode, već da se u njima nalazi ono čega je sve manje, a čini suštinu našeg bitka tiho, mirno, lepo i uzvišeno.
   Kosta Bogdanović je rođen 1930. godine u Osijeku kod Sarajeva. Završio Filozofski fakultet u Beogradu, kod Sretena Stojanovića i u ateljeu učio vajarstvo. Član je ULUSA od 1962 godine. Radio je u Muzeju savremene umetnosti  u Beogradu kao kustos, muzejski svetnik i direktor. U istom muzeju osnovao je Centar za vizuelnu kulturu i informacije. Na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu osniva predmet pod nazivom Vizuelna kultura i predaje ga. Trenutno radi kao profesor na Akademijama u Banja Luci i Novom Sadu.
Aleksandar Marić



Pedeset druga generacija maturanata

KRALjEVO - U saradnji Ekonomske škole u Kraljevu i ULU „Vladislav Maržik“ u galeriji je organizovana dodela diploma 52. generaciji maturanata Ekonomske škole. Diplome je dobilo 211 maturanata iz četiri smera ove škole. Od toga je čak 91 učenik položio odličnim uspehom, dok je uspeh cele generacije prosečno vrlo dobar. Ovo je prvi put da su diplome deljene van škole za šta su zaslužne profesorke ove škole Marija Pavlović i Jelica Milutinović.
Aleksandar Marić



Bojan Novaković u „Maržiku“

KRALjEVO - U galeriji „Maržik“ otvorena je izložba crteža Bojana Novakovića umetnika iz Novog Sada. Izložba nosi naziv „Art-boksis“ i plod je dvogodišnjeg rada i istraživanja. Autor je eksperimentisao na prevođenju upotrebljene kartonske ambalaže u predmet umetničke suštine u čemu je u mnogome uspeo. Prisutni su i elementi pop-arta i njegovih glavnih nosilaca. Radovi pored očigledne razrade jedne prepoznatljive geometrijske forme i unošenja ličnih impresija i autorove unutrašnje poetike, imaju i društvenu angažovanost. Kutije su ili otvorene i prazne ili zatvorene sa asocijativnim crtežima i oznakama na njima koje treba da komuniciraju sa posmatračem i zadovolje njegovu radoznalost.    Bojan Novaković je rođen 26.07.1979. godine u Novom Sadu, diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo 2002. godine,  magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo 2005. godine. Zaposlen kao stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu član je ULUS-a i  SULUV-a.
A.M.

IZLOŽBA NOVINSKOG FOTOREPORTERA SAMIRA DELIĆA KRUŽI SRBIJOM
Žene na fotkama

NOVI PAZAR - Nijedan značajan događaj u poslednjih dvadeset godina u Novom Pazaru i okolnim gradovima nije prošao, a da nije zabeležen u objektivu novinskog fotoreportera Samira Delića. Njegova izložba pod nazivom „One“, posle Novog Pazara i Raške, biće otvorena i u galeriji izdavačkog preduzeća „Prometej“ u Novom Sadu, a potom i u Bačkoj Palanci, dok će u julu mesecu biti predstavljena i pred sarajevskom publikom.
   -  Radi se o fotografijama na kojima su u fokusu ženski likovi i različitosti njihovih priroda, sa osnovnim ciljem da prikažem položaj naše žene u današnjem društvu - ističe Delić, i napominje da će se sa svojom izložbom predstaviti još i u Beogradu i Subotici.
   Kao namerni prolaznik Delić je fotografisao žene koje su povređene u socijalnom smislu, i to od mladih do starih žena na zelenim pijacama koje se bore za egzistenciju svojih porodica.
   Inače, ovaj autor do sada je imao dve samostalne i više kolektivnih izložbi u Srbiji, a za svoje fotografije dobio je 2003. godine u Beogradu prvu nagradu na temu „Javna tajna“, dok je 2005. godine osvojio drugu nagradu na Međunarodnoj izložbi rok-fotografije u Zaječaru.
N.G.

Kafana je moja sudbina

Srpske narodne kafanske izreke
A

Adamov greh je iz našeg bureta!

Ad za ženu je muž u kafani!

Ako Bog da i šljiva ranka!

Ako bude para,
lako ćemo za konobara!

Ako hoćeš da znaš kakav je,
vidi u koju kafanu ide!

Ako ideš sa ženom u kafanu,
možeš popiti samo limunadu!

Ako se napiješ ćuti, ako ostaneš
trezan ne pričaj nikome!

Ako piješ psovaće te,
ako ne piješ i više će!



Sećanja jednog konobara 3

Na terasi restorana Pariz nikad više gostiju i nikad manje para. Kada je proradila terasa hotela Turist, gosti su se podelili. Vlast koja čeka da uskoči na ringišpil, sa sve uštvama koje su im se prikrpeljisale, sedi ispred Turista, dok vlast koja se nalazi na ringišpilu radije sedi u bašti restorana Pariz. Rado se setim davnih godina, kada je ispred restorana sedeo približno isti broj gostiju, ali sa mnogo više para u džepu. Na toj istoj terasi tih godina i ja sam učio zanat. Najteže je bilo sa gostima koji su duže boravili u kafani nego kod svojih kuća. Kod kuće su morali da ćute i slušaju kokošku kako im po ceo dan kokodače. U kafani, bili su gospodari i maltretirali konobare kao da smo ih mi oženili.
Najpoznatiji od te vrste gostiju bio je pročuveni Raka, koji se ponašao kao da je kod kuće imao dve kokoške! Elem, jednog dana, donesem ja Raki čaj i još ne stigoh do šanka kad li me odalami glas: -Maliii! Mene si našo da vaćariš, nanu ti koja te rodila i u konobare opremila! Jel ovo tebi čaj, leba ti? Meni više liči na vodu za potiranje.
Šta ću, tek učim zanat, pa potrčim i nosim mlaku vodicu, pa kažem šankerici: -Daj mi, molim te čaj dovoljno vruć, da me onaj ne dribla ceo dan, ko da je Šekularac!
Pogledam ja, šankerica direkt na ringlu stavila naopačke okrenutu šolju: -Mali, pazi da ne oprljiš ruke i, čim spustiš šolju, briši dok Raka ne ode!
Sa osmehom nevinašceta spuštam šolju pred Raku i u brišućem letu nestajem iza ug-la, a u očima mi ostaje sleđena Rakina faca i urlik onog lava kojega dresira lično Tarzan! Dugo potom Raka nije dolazio zbog sramote što ga je izradio golobradi konobar, ili je, što je verovatnije, za neko vreme promenio kafanu! A šankeri-ca nikako nije mogla da progovori kada je upitam kako je bilo sa Rakom kada sam ja zbrisao. Desetak minuta nije mogla da prestane sa smehom, ništa manje glasnim od Rakinog urlika, sličnog onom  istom lavu koga je svojevremeno na filmu dresirao Tarzan, a mi gledali u bioskopu Sutjeska!
Nekako u to vreme, u Parizu je konobarisao moj stari drug Mrsoje, i on mi je ispričao pripovest o čuvenom konobaru Žiki Baziću. No, ja sam tu priču poboravio, pa ću morati da zamolim Mrsoja da mi je ponovo ispriča. A vi se do narednog broja malo strpite.
Goran Bošković


Kafanče

Da li živimo u ludnici ili u kafančini osnovno je, ne samo filozofsko, već i prak-tično pitanje. Obično, da kažemo! Filozofski odgovor ostavljam filozofima, prakti-čna praktičarima, a ja bih odgovorio kao običan učesnik u lumpovanju koje smo priredi-li u kafančini koja se zove Novi svetski poredak.
Samo ono što je ogromno, napadno, galamdžijsko, od medija predimenzionirano i izvikano, to se i događa, sve drugo je dekadentno, bezvredno, minimalno i nedostojno dvadesetprvog veka!
Preostaje da se u toj ka-fančini pronađe mesto u kome se sva ta galama, sav taj glamur neće ni čuti, ni videti, gde su kafedžije zaboravile da uključe TV Tijanića ili TV Bećko-vićku i prinesu štampu! Neko mestašce, kafanica u ovoj kafančini, koja miriše na suv bosiljak.
U svoj ovoj frci život je postao neartikulisano urlanje i iživljavanje, kako u umetnosti, tako i u nauci, na sahranama tako, ni na svadbama nije drugačije. Kad utihnu pijana urlanja na slavama, moći ćemo opet da se pomolimo Bogu, pred kandilom, a da niko to ne mora videti.
Možda nećemo poseći svako drvo, pa ćemo, pored neke reke, na kojoj neće biti hidrocentrala ni žaba, moći u tišini i po neki stih, nekome da pročitamo, a da pri tome ne zavredimo šamarčinu!
Pomolimo se Bogu da naša deca mogu bezbrižno otići na neku igranku i biti sigurni da će se vratiti nedrogirani i živi.
Evo ja ću prvi: Pomozi nam Bože, i nama i našoj deci pomozi, ako već nije kasno!
D. Jovanović

K V A K A

Upropasnici

   Upropastili su fabriku Magnohrom! Upropastili su Fabriku vagona! Upropastili  su Kisekanu! Upropastili su Poljopromet, i Trgopromet su upropastili! Pa ni Jasen nije bolje prošao! Voćar, takođe! Dokusurili su poljoprivredu, industriju, vojsku, osnovno, srednje i visoko obrazovanje.
Podelili su Srbiju, što između sebe što sa drugim silama i velesilama! Podelu nije izbegla ni Crkva, ni Udruženje književnika, što se, pak, tiče one čuvene Francuske sedam, iz nje se ne čuje ni muklo e! Radikale su podelili na dve stranke. Sada dele DSS i socijalnu pomoć. Eto, pre nekoliko dana doneli su šećera za narodne kuhinje, to je kao ona kraljica, ako nema hleba, eto nama kolača! Dalje nabrajanje ne bi odvelo u neku veseliju situaciju. Bilo bi još tužnije i još ružnije, i na severu, i na zapadu, i na istoku, kao i na jugu!
Sve što su uradili, kao da su nogama radili i dupetom razmišljali.
O Kosovu, Vojvodini, kao ni o Americi, i Engleskoj, ni reči.
Čuće se!
Novine uštrojene, kako i televizija, kako i sudovi!
I mi, obična raja, u redu smo za štrojenje. U redovima pred prodavnicama ne stojimo, nemamo para!
A izbore dobijaju, što na našu glupost, što brojanjem na sudu!
D. Jovanović

To što može da odbrani Vladimir Stojković, ne mogu ni tri advokata - prijatelja suda!
Kuda Bane Ivanović prođe, tu engleska trava ne niče!
Aleksandar Luković je hladan kao špricer! Samo, preteruje sa kiselom vodom.
Kada Miloš Krasić krene u dribling, najčešće se pogube - naši igrači!
Izlazak igrača na teren izazvao je oduševljenje, ali je odlazak u svlačionicu dočekan sa olakšanjem.
Z. Tucaković

Ne bih znao koliko je škarta,
da ne stiže imovinska karta!

Vladarima kapu ću da skinem:
Niti kuće, nit' ušteđevine!

Al' me brzo stiže talas straha:
sve siromah gô do siromaha!

Budžet mora da postane širi,
socijalnu pomoć da podmiri.

Nek odvoje građani od usta,
da nam kuća ne postane pusta.

I ministri po Evropi prose,
zbog dečice, em gole, em bose.

Nema love, čak ni od tajkuna
za opstanak narodnih tribuna.

Drže šešir stranački prvaci,
milostinja tu da se ubaci.

Direktore javnih preduzeća
socijalna snašla je nesreća.

Sudbina je stigla jošte gora
predsednike upravnih odbora.

Bože dragi, pogledaj sa neba
- agencije nemaju za 'leba!

Predsednika države mi žao -
socijalni slučaj je postao!

Milosrđe neka se probudi,
za spasenje siromašnih ljudi!

Zato, braćo, koliko nas ima:
Udelimo pomoć sirotima!!!
Zoran Tucaković

LIMERICInus

OSTAJTE DONDE
Ostadosmo gde smo
da budemo što jesmo;
no jade poznadosmo
te se rasprodadosmo, -
jer nesmo što besmo.

UBEĐENIK
“Vođe nam zemlju ne arče” _
tvrdi moj poznanik Smarče,
još od Oktobra na dopu, _
“već je uvode u Evropu,
etapno _ parče po parče”.

KNjIŽEVNIK NOVOG KOVA
Jova, darovit čova,
znade svih trides’t slova.
Naučiv i da ih sriče,
s romani, pesme i priče
on javnost obradova.
Dragan Bunardžić

SPORT
SKUPŠTINA KK MAŠINAC ODLUČILA
Studenti dva ranga niže!!!

KRALjEVO – Košarkaški klub Mašinac neće u narednim sezonama igrati u Prvoj ligi. To je odluka Upravnog odbora koja je dobila prohodnost na Skupštini kluba. Tako će Mašinac nastupajuću sezonu započeti u Prvoj srpskoj ligi gde će zauzeti mesto Slobode iz Užica koja će postati prvoligaš umesto kraljevačkih studenata.
- Ja sam odavno rekao da ukoliko zbog neadekvatne hale Mašinac ne bude mogao da igra u Kraljevu već u okolnim mestima mi nećemo nastaviti takmičenje u Prvoj ligi. Sada su se takvi uslovi stvorili. Sve je više klubova koji ne žele da igraju u kraljevačkoj hali, a za izgradnju nove nema interesovanja - kaže Zoran Milašinović, do sada glavni sponsor kluba.
Gradski oci kao da nisu zainteresovani za sport iako je on godinama najuspešnija privredna grana?
- Gradonačelnik je rekao da ga sport ne interesuje. Dakle sport samo u vidu rekreacije. Nama, inače, ne odgovara, ali i mnogim klubovima liga koja traje četiri ili pet meseci. To košta jer prazan hod je sedam meseci. Treba plaćati igrače, halu, a putujemo tamo gde se košarka duže igra ne bi li održali kontinuitet.
- Šta sada?
- Upravni odbor je predložio, a Skupština prihvatila da zamenimo rang sa Slobodom iz Užica. Oni će u Prvu, a mi umesto njih u Prvu srpsku ligu. Bilo je još interesanata, ali po propisima KSS klub mora biti iz zapadne Srbije.
- Šta će biti sa igračima?
- Ko želi može da ostane, ostalima koji hoće u neki drugi klub svesrdno ćemo pomoći da pronađu angažman. Ne treba se ogrešiti o igrače - rekao je na kraju Milašinović.
Treba reći da Mašinac iz elitne lige odlazi uzdignuta čela. Menjaju rang, ali uz čist obraz. Nije bilo  afera oko ovog kluba, nisu poklanjali niti molili za bodove, igračima i ljudima u klubu izmirene su sve obaveze. Zato mogu biti zadovoljni. A ljubitelji košarke i fanovi ovog kluba neka pričekaju. Ko zna za koju sezonu mogu studenti opet izaći na ,,diplomski” i tako krenu u pohod na Prvu, Super i zašto da ne – Jadransku ligu.

HALA UZ FAKULTET
Ono što gradski oci ne mogu godinama može Mašinski fakultet. U ovoj ustanovi imaju sjajnu ideju:
- Uskoro ćemo početi sa radovima na sportskom objektu koji će moći da se koristi za vrhunska takmičenja, ali i rekreaciju i studentske igre. Sve to biće urađeno na placu koji pripada fakultetu - obećava prof. dr Milomir Gašić.

IMAJU ,,AMERA”
Beovuk i Mašinac, rečeno je na Skupštini, jedni su od retkih klubova koji posvećuju punu pažnju mlađim selekcijama. Odatle uglavnom crpe prvotimce. Jedan od iznedrenih je i to posebno ističu i Krstić NBA zvezda već nekoliko sezona.
Tekst i snimci: S. Petković



TENIS
Prvo mesto za Luku Ilića

KRALjEVO - Kraljevački teniser Luka Ilić osvojio je tirulu prvaka na prvenstvu Srbije za igrače do 16 godina starosti. on je u finalu bio bolji od Milana Mrdakovića (Prokuplje), rezultat 2-0 (6-2, 6-2). Ilić je u polufinalu savladao nenada Milošević (Point - Čačak), takođe maskimalnim rezultatom, 2-0 (6-4, 7-6).
Kod devojčica istog uzrasta u finalu Mila Majtan (Agrines - Zrenjanin) pobedila je Teodoru Radosavljević (Kolonija - Kragujevac) sa 2-0 (6-3, prekid u drugom setu zbog povrede mlade Kragujevčanke).
    U Teniskom klubu Kraljevo zadovoljni su zbog uspešno obavljenog posla oko organizacije turnira. Generalni sekretar Radmilo Todorović već najavljuje nova teniska zbivanja koja će se održati u Kraljevu u narednom mesecu.
- To su u julu najpre memorijalni teniski turnir koji se igra u znak sećanja na preminulog predsednika Zorana Petronijevića - Tasa, a zatim dva prvenstva Srbije: za igrače do 16  koje počinje 24. jula, a zatim i do 14 godina starosti koje je zakazano za 31. jul - kaže Todorović.
Tekst i foto S. P.



SRBOS - srpski borilački stil

Entuzijasti i majstori borilačkih veština iz Kraljeva osnovali autohtoni stil koji može ravnopravno da parira svim tradicionalnim borilačkim stilovima

KRALjEVO - Poznato je da svaka država u svetu ima svoju veštinu borenja, veštinu koja pokazuje folklor, tradiciju i način življenja te države. Srbija, u svojoj tradiciji i istoriji borenja i slavnih srpskih vitezova i vojskovođa, nije uspela da osnuje svoj stil borenja koji će biti prepoznatljiv svuda u svetu, iako je borenje upravo nastalo na području Balkana de se kasnije razvilo na dalekom istoku.
Dugogodišnjim radom i borilačkim iskustvom na mnogim  takmičenja, sa još nekolicinom majstora borilačkih veština, Zoran Čingelić početkom 2009. godine u Kraljevu osniva srpski borilački stil ili skraćeno SRBOS, Klub srpskog borilačkog stila.
- „Despot Jovan Oliver“ osnovan je u cilju da okuplja i prilagodi borilačku veštinu svim uzrasnim kategorijama i da kao budući superiorni stil borenja konkuriše u obučavanju redovnog sastava srpskih snaga reda i mira. Srpski borilački stil, pre svega, zasnovan je na svetosavskoj borilačkoj etici i filosofiji, zasnovan da obučava i vežba moderne srpske vitezove u svim ravnima, od duhovnog do fizičkog i da sjedinjava izvorni narodni tradicionalni način nadmetanja i borenja u novom poretku. 
Srpski borilački stil ima svoj takmičarski pravilnik koji je podeljen u pet disciplina, udaračka, udaračka-parterna, parterna, lagana-udaračka i disciplina lomljenja. Po pravilniku SRBOS-a krajem 2010. godine održaće se i prvo takmičenje upravo u mestu osnivanja, u Kraljevu. SRBOS je od početka osnivanja prezentovan na mnogim sportskim  borilačkim manifestacijama, a jedna od zadnjih bila je na gradskom trgu u Kraljevu u okviru 3. mitinga borilačkih veština u organizaciji KK „Reikon“. Članovi srpskog borilačkog stila odazivaju na poziv drugih borilačkih veština koje imaju sličan način nadmetanja, kao što su kik-taj boks, prajd, ufc, grepling, điu-đica... Na zadnjem takmičenju na beogradskoj reviji u kik-boksu, održanom 6. juna, članovi SRBOS-a pokazali su veliko umeće i srčanost, a posebno su se istakli članovi Miloš Vukosavljević, Ivan Simović, Nikola Rakočević i Nemanja Ljubičić koji su dobili priznanje od organizatora te revije, Nikole Pavkovića. Naredno takmičenje organizuje Savez borilačkih veština Srbije, na kome  će članovi Kluba srpskog borilačkog stila „Despot Jovan Oliver“ nastupati u različitim disciplinama borenja na Prvim nacionalnim igrama u borilačkim veštinama na Zlatiboru 27. juna.
Sve tehnike i vežbe su standardizovane na srpskom jeziku, ali je važno napomenuti da treninzi počinju i završavaju se molitvom gospodnjom i molitvom presvete bogorodice i Kara-đorđevim pozdravom. Uz obuku trenažnog procesa članovi SRBOS-a obučavaju se i u orjentaciji u prirodi, u odbrani i rukovanju oružjem, kao i obuci za zaštitu imovine i lica. Obavezna je i obuka u pružanju prve pomoći, a naročitu pažnju i pohvale mnogih SRBOS je dobio jer je razvio moderni način upotrebe pastirskog štapa u cilju borbe i samoodbrane.
Svi zainteresovani koji žele da postanu članovi Kluba srpskog borilačkog stila „Despot Jovan Oliver“ mogu doći u prostorije KK „Reikon“ u Kraljevu. 

HAJDUČKI SASTANAK NA BREZNI
U organizaciji SRBOS-a i planinarskog doma „Gvozdac“, tokom leta na Brezni će biti održana manifestacija „Hajdučki sastanak“, gde će pored takmičenja u tradicionalnim narodnim disciplinama bacanje kamena s ramena, rvanje slobodnim stilom, trčanje kroz šumu, gađanje noževima, nadvlačenje konopca i borbe na brvnu, biti i proglašenje glavnog arambaše uz dodatak hajdučke večere.
E. I. 



BICIKLIZAM
Na trci ,,Kroz Srbiju” četiri vozača Metalca

KRALjEVO - Tradicionalna međunarodna trka ,,Kroz Srbiju”, koja ove godine slavi 50 godina takmičenja, a 70 godina postojanja, počela je 14. juna, a završava se sutra. Ovogodišnja trka startovala je u Mladenovcu, a završetak je u Rumi. Za to vreme biće pređeno 1.073 kolometar što iznosi 178 kilometara po etapi. Prva etapa vožena je od Beograda do Zaječara, druga Zaječar - Vranjska Banja, treća Vranjska Banja - Vrnjačka Banja, četvrta Vrnjačka Banja - Zlatibor, peta Zlatibor - Pale (Republika Srpska), i poslednja, šesta etapa Pale - Ruma. Na ovogodišnjoj trci predstavnike ima i kraljevački BK Metalac. U ,,A” selekciji vozi Marko Stanković, a u ,,b” Aleksandar Milivojević, Milanko Petrović i Vladimir Vulićević. U četvrtoj ekipi koja je vožena na relaciji Vrnjačka Banja - Zlatibor biciklisti su prošli kroz Kraljevo gde je bio i prolazni cilj. Bila je to prilika da ljubitelji ovog sporta pozdrave sve učesnike karavana.
- Posle biciklističke trke ,,Kroz Srbiju” sledi državno prvenstvo u Subotici u mlađim kategorijama. Naši takmičari su se predstavili na prvenstvu Srbije u velikom stilu pa tako nešto očekujemo i u Subotici - kaže trener BK Metalac Radiša Čubrić.
S. Petković



KARATE
Besplatno za jubilej

Dečja karate asocijacija koja je osnovana pre dve godine u junu obeležila je dvogodišnjicu postojanja i rada. Tom prilikom održan je radni sastanak na kome je bilo reči o dečjem karate sportu u gradu i Srbiji. Doneta je odluka da se organizuje prvenstvo Srbije za decu od 6 do 14 godina u katama, borbama - pojedinačno, ekipno i dogovoreni sparing. Učešće na ovoj smotri biće besplatno za sve klubove i decu bez obzira kojoj federaciji pripadaju. U drugoj polovini godine besplatno će biti i učešće na školskom regionalnom prvenstvu Srbije u karateu koje se organizuje preko Saveza udruženja pedagoga fizičke kulture Kraljevo. Prošlog vikenda KK Reikon je učestvovao na turniru ,,Trofej Bačke Palanke”. U konkurenciji 320 takmičara iz 29 klubova osvojeno je pet prvih, dva druga i tri treća mesta.
S. Petković



FUDBAL – MEĐUOPŠTINSKA LIGA
Pehar u vitrini kraj Čađavca

Grdica – Ribnica (Jovac) 3:3 (0:2)
GRDICA – Gledalaca 200. Sudija: Nikola Simović (Kraljevo). Strelci: A. Jovanović u 47. i 86. P. Jovanović u 80. (Grdica), Pavlović u 21. Čukanović u 28. Luković u 59. (Ribnica). Grdica: Zlatković, Milinković (Nikolić), Lazarević, Glušac (A. Jovanović), Dubljanin, Radetić, Milenković, Trišović, Čekanović, Andrić, P. Jovanović.
Ribnica: Rajković, Papić, Šalinić, Cerović, Pavlović, Dubravac, Luković, Čukanović (Milutinović), Dončić (Đurišić), Paunović (Milić) Igrač utakmice: Aco Jovanović (Grdica)
Grdica je pre odigravanja ovog susreta imala solidnu bodovnu zalihu tako da je sve bilo u znaku slavlja. Čak je i potpredsednik FSO Kraljevo predao pehar namenjen prvaku pred početak utakmice. Gosti su u meč ušli silno motivisani. Poveli su sa 2:0, a strelci su bili Pavlović koji je jednu odbijenu loptu sporveo iza leđa golmana Zlatkovića i Čukanovića kada je skrenuo u mrežu jedan polucentaršut sa desne strane. Trener Čekanović je želeo da na ovoj utakmioci starteri budu mladi igrači, ali kada je video da tako neće ići ubacio je u vatru starije fudbalere. Aco Jovanović je odmah po ulasku glavom poslao loptu u mrežu, ali je ubrzo na asistenciju brzonogog Đurišića vođstvo gostiju povećao Luković. No, finiš pripada domaćinu, a strelci su bili Jovanovići. Najpre okvir gola pogađa Perica, a potom i Aco Jovanović. Nakon toga „treće“ poluvreme je bila prilika da predsednik kluba Milan Radujević pozdravi sve igrače obećavši da će u narednoj sezoni boje Grdice uglavnom braniti dojučerašnji, ali i sadašnji talentovani omladinci.
S.P.



ZAVRŠEN "BIZNIS TURNIR U MALOM FUDBALU"
Pobednik ekipa Srpski pokret obnove

KRALjEVO - Posle četiri meseca završena je prva Biznis liga u malom fudbalu na teritoriji grada Kraljeva. Posle 15 odigranih kola i tri kruga plej ofa pobednik je Srpski pokret obnove, ekipa za koju su nastupali bivši Slogini igrači poput Tanasijevića, Stojkovića i Dragićevića. Iako je u ligaškom delu prva bila ekipa Pijace a druga Amiga veterani, u doigravanju do finala su stigli Mašinac i SPO koji je golovama Radiše Popadića stigao do pehara. On je i proglašen za najboljeg igrača Biznis lige. U konkurenciji 16 ekipa treće mesto osvojili su PTT sindikati pobedivši Amigu sa 5:3. odlično organizovano takmičenje u balonu Todorović završeno je dodelom pehara najboljim akterima.
Nikola Ajdačić prvi je strelac sa 32 postignuta gola u 18 utakmica. Najbolji golman je Nebojša Aleksić iz Mašinca, a trojica najstarijih učesnika su Miroslav Tlačinac, Ljubo Radisavčević i Milinko Maksimović. Nema sumnje da će se ovde i ubuduće okupljati iskusni igrači koji će se i narednih godina boriti za trofej Biznis lige Kraljevo.
S. P.



KOŠARKA - TURNIR EKIPA BRATSKIH GRADOVA
Sa Zastalom na tri fronta

Kraljevo - Selekcije Sloge i Zastala iz Zelene Gore ogledali su se u tromeču koji je organizovan u kraljevačkoj hali sportova. Snagu i umeće odmerili su juniori, seniori i veterani.
   U kraljevačkoj hali sportova organizovan je tromeč selekcija Sloge i Zelene Gore iz Poljske. Najpre su snage odmerili juniori, potom seniori,  a na kraju između dva koša ogledali su se veterani. Bio je to susret košarkaških ekipa iz bratskih gradova sklopljenog pre mnogo godina. Sadašnji ljudi iz uprave košarkaškog kluba Sloga počeli su ovakva druženja koja sa puno uspeha nastavljaju sadašnji i budući prvotimci kraljevačkog prvoligaša.
   Viđeno je dosta lepih akcija, efektnih asistencija i preciznih udaraca. Sadašnja uprava Sloge učinila je sve da se gosti osećaju ugodno, ali jedino poseta nije bila na očekivanom nivou. - Nastavili smo tamo gde smo mi iz sadašnje uprave stali u vreme kada smo igrali za Slogu. Tako smo obnovili prijateljstvo na obostrano zadovoljstvo - kaže Dragan Savić, član Uprave košarkaškog kluba Sloga.
   Predstavnici oba kluba očekuju da se ova saradnja nastavi i narednih godina. Zbog druženja, ali i razmene iskustava dva kluba koji u svojim zemljama imaju veliku tradiciju.
S. P.



UDRUŽENJE ODBOJKAŠKIH SUDIJA KRALJEVO
Vilimanović (opet) predsednik

KRALjEVO - Na Skupštini udruženja odbojkaških sudija Kraljevo u prisustvu velikog broja članova Gordan Vilimanović je opet izabran za predsednika. Ovom prilikom prihvaćen je novi Nadzorni odbor i disciplinski sudija. Udruženje odbojkaških sudija Kraljeva održalo je redovnu izbornu skupštinu na kojoj je analiziran rad u proteklih pet godima. Tom prilikom prihvaćeni su izveštaji o radu, zatim raport Nadzornog odbora, a bilo je reči o aktivnostima koje su imali članovi udruženja u ligama gde obavljaju dužnost sudija, o sprovedenim akcijama u radu, ali i zalaganju kroz organe OS Srbije.
   Udruženje ima 104 arbitara koji dele pravdu od školskih takmičenja, opštinskih i regionalnih liga do međunarodnih takmičenja. Pored suđenja udruženje se bavilo stručnim osposobljavanjem kadrova kako bi svaki član mogao uspešno da obavlja funkciju u cilju obezbeđivanja regularnosti takmičenja. - Po pitanju polaganja za više rangove ne možemo biti zadovoljni malo zbog neorganizovanja polaganja od strane Udruženja odbojkaških sudija Srbije, ali i zbog slabe zainteresovanosti za individualni rad od strane kandidata. To moramo dovesti u red u narednom periodu - obećao je Vilimanović.
   Među sudijama je dosta mladih od kojih i desetak devojaka željnih novih saznanja iz ove oblasti i neophodnog iskustva. -   Njima poruka da se više posvete ovom pozivu koji nije nimalo lak. Mi ćemo uvek stajati iza njih spremni da pomognemo i posavetujemo koliko je u našoj moći - dodaje Vilimanović.
   Ovom prilikom izabran je i novi Upravni odbor koji sa predsednikom broji pet članova, zatim Nadzorni organ i disciplinski sudija udruženja.
Tekst i foto: S. Petković