Jedan grad, a dva gospodara
Počela gasifikacija
Štrajk upozorenja u Toplani
Veterinari na još jednom ispitu
Obrva opet pod vodom
Ulica, prolaznici...
Uz prvu jutarnju...
Adventure race Tara 2010
Brane otvorile rane
Kultura, umetnost
Sport: Košarka, fudbal, vaterpolo, biciklizam

RETROVIZOR

Nakaza

   Stari Grci idiotom su zvali onoga ko se ne bavi politikom. U knjizi Politika kao sudbina, Esad Ćimić kaže: Ako se ne baviš politikom, politika se bavi tobom.
   Pesnik, u romanu Tvrđava Meše Selimovića, kaže sebi: Pecaj ribu Ahmede Šabo!
   Stari Grci su bili u pravu. Ali oni su govorili o svome vremenu i svojim polisima u kojima su živeli oni koji su bili obdareni mudrošću, oni koji su vrlinu cenili više od dobiti! Oni koji su brojali koliko su stekli prijatelja, a ne koliko imaju ovaca! Živeli su u državi u kojoj je filozofija bila njima važna koliko i oni filozofiji.
   Istini, da se od politike ne može pobeći, daje Esadu Ćimiću za pravo da tvrdi to što tvrdi! Ni tu se ne može protivurečiti. Pa dalje iz toga proizilazi da su Stari Grci bili u pravu!
   Vode teku tamo gde su oduvek tekle i nose ono što su uvek i nosile. Bio bi to nauk koji govori pesnik Ahmed Šabo!
   Nije potrebno mnogo mud-rosti da bismo uvideli da država u kojoj živimo nije ni nalik Staroj Grčkoj, niti smo mi ti koji brojimo prijatelje koje smo stekli, a ne ovce koje imamo. Pri tome, nije nas ni briga kako smo ih stekli, te tako o vrlini nemamo pravo ni da govorimo.
   Možemo zaključiti, da ovo u čemu mi živimo nije zas-lužilo, ne samo poštovanje, nego je zaslužilo prezir. I da mi koji u ovoj nakazi živimo, takođe zaslužujemo prezir, kako od drugih tako i od samih sebe, ako imalo pameti još imamo!
   A nemamo!
D. Jovanović

Politički cirkus u Kraljevu. Opozicija fizički napala skupštinsko obezbeđenje, formirala još jednu Skupštinu i najavila izbor svog gradonačelnika i Gradskog veća

KRALjEVO - Nesvakidašnji slučaj parlamentarizma dogodio se u Kraljevu! Održane su dve sednice Skupštine. Jedna koju je vladajuća većina (PZK, DSS-NS, SRS) već zakazala, dok se druga uporedna sednica održala u bioskopu „Kvart” na zahtev koalicije ZES i SPS-PUPS. Obe sednice „imale” su kvorum,  a i jedni i drugi tvrde da njihova zasedanja imaju legitimnost. Inače, početak zasedanja obeležio je sukob između vladajuće koalicije i opozicije kada su sednici hteli svi da prisustvuju, a to je 75 odbornika, od ukupno 70 koliko ih ima u Skupštini grada. Koškanja su vrlo brzo mogla da prerastu u fizički obračun, pa je pored obezbeđenja morala da učestvuje i interventna policija.
   Čuvari nisu dozvolili opoziciji da u salu u kojoj je trebalo da se održi Skupština grada Kraljeva, uvede pet odbornika kojima su mandati oduzeti na osnovu blanko ostavki. Jedan pripadnik obezbeđenja je lakše povređen i zatražio je intervenciju u Službi hitne pomoći Zdravstvenog centra Studenica. Obezbeđenje je najavilo podnošenje krivične prijave jer su napadnuti tokom vršenja službene dužnosti.
Ljubiša Jovašević optužio je opozicione odbornike u lokalnoj skupštini da su fizički napali portire gradskog parlamenta. Jovašević je, kako je naveo na sednici Skupštine Kraljeva, o tome poslao pismo i ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milanu Markoviću. Gradonačelnik navodi da su za incident odgovorni šef kraljevačkog odbora Demokratske stranke Milan Vuković i bivši predsednik Skupštine Kraljeva iz Srpskog pokreta obnove Milomir Šljivić.
   Nezadovoljni dnevnim redom, predstavnici opozicije su napustili sednicu Skupštine Kraljeva, i u sali bioskopa „Kvart“ započeli svoju sednicu. Zahvaljujući prisustvu dva odbornika Srpske radikalne stranke, koji su do ove sednice bili odbornici vladajuće koalicije, i petorici odbornika o čijim se mandatima polemiše, opozicija je održala sednicu za koju tvrdi da je konstitutivna i da predstavlja novu vlast u Kraljevu.
   Ljubiša Simović, doskora-šnji gradonačelnik, smatra da je jasno da je većina bila prisutna na paralelnoj sednici, i da se manjina koja je u Skupštini grada oglušila o zakone, o odluke Ustavnog i Upravnog suda. Simović kaže da su odbornici sprečeni da uđu u Skupštinu, i da su na osnovu toga odlučili da održe drugu sednicu.
   Posmatrajući ova dešavanja građani su veoma zbunjeni, jer je malo onih koji uopšte mogu da shvate šta se zapravo krije iza svega. Poznato je da ova dešavanja šalju jednu veoma ružnu sliku, a najgore to što i najuporniji entuzijasti i lokal patriote počinju da posustaju.
Nenad Božović

Ministar traži razjašnjenje zbog dve sednice

   Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu poslalo je dopis Gradu Kraljevu u kome traže da im se dostavi izjašnjenje u vezi sa radom na dve održane odvojene sednice Skupštine Kraljeva.
   Pored toga ministar Milan Marković traži i da se dostavi Statut grada Kraljeva, Poslovnik o radu Skupštine, sa službenim glasilima u kojima su ti akti objavljeni, zapisnike sa sednica održanih 19. 06. 2010. godine, sačinjene na na način predviđen Poslovnikom o radu Skupštine, evidenciju o prisutnosti odbornika na tim sednicama, kao i svu ostalu dokumantaciju vezanu za zakazivanje i održavanje navedenih sednica.

Gradonačelnik pozvao ministra da zatvori Pandorinu kutiju

KRALjEVO - Povodom najnovijih dešavanja na političkoj sceni Kraljeva zbog kojih je praktično blokirano normalno funkcionisanje gradske uprave i privrede, gradonačelnik Kraljeva uputio je ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milanu Markoviću pismo, koje objavljujemo u celini, u kome ga poziva da formira komisiju Ministarstva i da formalno poseti Kraljevo, kako bi se situacija u našem gradu normalizovala.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu
ministru Milanu Markoviću

   Poštovani gospodine ministre,

   Verovatno Vam je, bar preko štampe, ako ne i preko gradskih odbora političkih stranaka koje formiraju Vladu Srbije, poznato šta se događa kod nas. Malverzacije sa sudskim odlukama o mandatima odbornika, praćene ne toliko insinuacijama koliko dezinformacijama, dovode do nestabilnosti ne samo na političkom, već i na preostalom privrednom sistemu grada Kraljeva. Predstavnici DS i SPO (g. Milan Vuković  - gradski sekretar za urbanizam grada Beograda i predsednik Gradskog odbora DS u Kraljevu, kao i predstavnik SPO i bivši predsednik Skupštine grada Kraljeva Milomir Šljivić) naneli su, fizičkim napadom, povrede portirima u zgradi Gradske uprave želeći na silu da uvedu lica koja nisu odbornici u gradsku Skupštinu.
Posle tuče i dolaska policije, napustili su odbornici ZES-a i koalicije SPS-PUPS zgradu Skupštine i održali paralelnu sednicu gradske Skup-štine u sali gradskog bioskopa.
Tom prilikom je utvrđeno da te političke stranke imaju podr-šku Vašeg Ministarstva, Ministarstva unutrašnjih poslova i da je sve, kako kažu, organizovano za preuzimanje vlasti, te da se čeka samo Vaš dokument kojim će se oni na vlast vratiti, uz prekrajanje izborne volje građana.
Nadamo se, g. ministre, da ćete Vi poštovati zakon bar u onoj meri u kojoj je, reda radi, zakon poštovala i vlast pokojnog Slobodana Miloševića - u tom smislu najmanje što od Vas očekujemo jeste ledž specialis, kojim možete ozakoniti bezakonje onih koji se ovde deklarišu da rade u Vaše ime.
Sa žaljenjem moramo da konstatujemo postojanje podvojene stvarnosti one opcije koja se naziva demokratskom, a koja se sastoji u podizanju štrajkova po javnim komunalnim preduzećima od strane predstavnika Gradskog odbora DS i podršku dela G17+ (JKP „Čistoća“, JKP „Toplana“, pokušaj uzurpacije vlasti i stvaranje haosa u komunalnoj delatnosti javnog saobraćaja u Kraljevu...).
Od Vas očekujemo da se distancirate od ovakvih „sindikalno-demokratskih“ postignuća DS u Kraljevu, čiji čelnici svoje bogato iskustvo iz epizode juropskog političkog delovanja upotrebljavaju čineći korupciju legalnim metodom političke borbe i deleći pri tom radna mesta bivšim odbornicima i članovima njihovih porodica po „Telekomu“, „Elektrosrbiji“ itd. Za uslugu, bivši odbornici koji su i sami davali ostavke van onih koje im je omogućavao prethodni Zakon o izborima, a koji je proglašen neustavnim, imaju priliku da se vrate na političku scenu, ovoga puta ZES-a.
Da bi se ova „Pandorina kutija“ političkog amorala uz odsustvo bilo kakvog građanskog ukusa zatvorila, pozivam Vas da formirate komisiju Ministarstva, pa i da lično dođete u Kraljevo, ovog puta u formalnu posetu gradu, kako biste se uverili u izrečene navode i omogućili normalno političko, kulturno, ali i privredno delovanje u ovom gradu.   

   S poštovanjem,
Gradsko veće grada Kraljeva      
Gradonačelnik grada Kraljeva
Prof. dr Ljubiša Jovašević

Haos u prevozu putnika!

Zbog štrajka radnika Autotransporta u Kraljevu se ne zna ko će preuzeti gradski prevoz

KRALjEVO - Na sednici Skupštine grada odbornici su usvojili radni zaključak kojim su tražili da „Autotransport“  uspostavi minimum rada koji se odnosi na prevoz putnika, a kojim su po ugovoru vezani sa gradom. S obzirom da je to teško izvodljivo, jer radnici traže isplatu zaostalih plata, Gradsko veće će preduzeti mere iz svoje nadležnosti, a to znači da će imenovati komisiju koja bi obezbedila prevoz putnika do raspisivanja novog tendera za prevoznika na teritoriji Kraljeva. Gradonačelnik Jovašević kaže da Grad Kraljevo ima elemente da raskine ugovor, a jedan od njih je i štrajk radnika.

   Oko 400 radnika „Autotransporta“ stupilo je u štrajk zbog čega je autobuska stanica blokirana. Lokalne linije koje drži „Autotransport“ ne funkcionišu, a putnici u međugradskom saobraćaju autobuse drugih prevoznika čekaju na ulici u blizini autobuske stanice. Radnici „Autotransporta” koji su i pre tri meseca štrajkovali i sada imaju iste zahteve. Oni traže isplatu sedam zaostalih zarada i preispitivanje privatizacije tog preduzeća.
- Glavni uzrok štrajka je jer nismo uspeli sa direktorom Zoranom Jablanovićem da se dogovorimo oko dinamike isplate plata, kojih nije ni bilo od aprila kada smo prekinuli štrajk. Situacija u Autotransportu pokazuje da idemo sve više tonemo, a mi više bez para ne možemo da radimo. Zato smo i odlučili da svoja prava potražimo upravo ovakvim putem koji je možda najbolji, a možda i najgori - objašnjava Jugoslav Jovanović mehaničar u Autotransportu.
Kako kažu u štrajkačkom odboru ovog kraljevačkog prevoznika štrajk neće biti prekinut sve dok se ne pojavi neko sa višeg nivoa grada i da radnici dobiju bar neku platu i čvrstu garanciju da bi mogli da nastave sa radom.
Skupština Kraljeva usvojila je radni zaključak kojim traže da „Autotransport“ najkasnije ove nedelje uspostavi minimum rada za prevoz putnika kojim su po ugovoru vezani sa gradom. Ljubiša Jova-šević gradonačelnik Kraljeva kaže da ukoliko se to ne dogodi, Gradsko veće će preduzeti mere iz svoje nadležnosti, imenovati komisiju koja bi obezbedila prevoz putnika do raspisivanja novog tendera za prevoznika na teritoriji Kraljeva. Gradonačelnik kaže da Grad Kraljevo ima elemente da raskine ugovor sa „Autotransportom“, a jedan od njih je i štrajk radnika.
- Neophodno je da oni obezbede prevoz putnika, jer su po ugovoru dužni da u slučaju štrajka ispoštuju minimum rada. Ukoliko „Autotransport“ ne uspostavi prevoz putnika u obimu predviđenom Odlukom o utvrđivanju minimuma procesa rada, Gradsko veće će po hitnom postupku preduzeti mere iz svoje nadležnosti i predložiti Skupštini Kraljeva dono-šenje odgovarajuće odluke - rekao je Ljubiša Jovašević.
Jovašević je dodao da „Autotransport“ duguje lokalnoj samoupravi oko 31 milion dinara. Kako saznajemo, da bi se obezbedio minumum rada, potrebno je da u radu bude između 30 i 40 autobusa. Vozači su nam rekli da u celoj firmi nema ni toliko ispravnih autobusa, i da je veoma rizično voziti putnike sa ovakvim voznim parkom. Postavlja se pitanje ko bi mogao da bude prevoznik, ako znamo da je jedini prevoznik u Kraljevu firma „Nenad komerc“ koja ipak u svom voznom parku nema dovoljan broj autobusa. Nagađa se, a nešto slično je i Tomislav Ilić predsednik gradske Skupštine nagovestio kada su pre dva meseca štrajkovali radnici ATP-a, da bi novi prevoznik mogao biti neko iz Čačka?! Možemo zaključiti da se tu prvenstveno mislilo na izraelsku firmu „Kavim“ koja je vlasnik nekadašnjeg „Autoprevoza - Čačak“ i koji u svom voznom parku imaju popriličan broj autobusa.
Za loše finansijsko stanje u preduzeću radnici krive menadžment i direktora Zorana Jablanovića koji se ovim povodom nije oglasio u medijima, ali je ranije više puta naglasio da „Autotransport“ propada zbog nelegalnih taksista i činjenice da, zbog propale privrede više nema ni koga, ni šta da vozi.

„KAVIM” - NOVI PREVOZNIK U KRALJEVU?
U postupku privatizacije koja je okončana 26.04.2007.god. “Autoprevoz“ a.d. Čačak je postao akcionarsko društvo čiji je većinski vlasnik „Kavim public transportation international (2002) ltd” iz Izraela. „Autoprevoz“ a.d. u drumskom saobraćaju na srpskom tržištu nastupa sa oko 376 zaposlenih i 102 autobusa. Prevozi putnike u međunarodnom drumskom autobuskom prevozu, međumesnom prevozu na teritoriji Srbije, gradsko-prigradski prevoz na teritoriji grada Čačka, opština Lučani i Aranđelovac.

BLOKADA STANICE
S obzirom na to da je kraljevačka autobuska stanica u blokadi, autobusi koji dolaze iz drugih gradova zaustavljaju se u ulici Zelena gora iz koje se ulazi na perone stanice. Ne postoji mogućnost rezervacije i kupovine karte na šalterima, već se to obavlja u samom autobusu, ukoliko budete imali sreće da nađete slobodno mesto.
Nenad Božović

Štrajk upozorenja u Toplani

Da li je neposlušnost, sada već bivše, direktorke Toplane dovelo do štrajka, ili je posredi nešto drugo

KRALjEVO - Radnici JEP „Toplana” održali su štrajk upozorenja, jer se protive, kako kažu, „zapošljavanju visoko kvalifikovane strukture radnika”, zbog čega su plate u ovom javnom preduzeću ugrožene. Skupština Kraljeva razrešila je Vesnu Nikolić - Vukajlović sa dužnosti direktorke Toplane. Novi direktor ovog preduzeća je Ilija Čabarkapa, dipl. pravnik.

   Pedesetak radnika, od ukupno 75 zaposlenih, u kraljevačkoj Toplani protestovalo je prošle nedelje u zgradi gradske skupštine, tražeći od gradskih vlasti da zaustave zapošljavanje radnika u javnim preduzećima po kriterijumu stranačke pripadnosti. Juče je štrajkački odbor održao jednosatni štrajk upozorenja, a gradskoj vlasti je dat rok od sedam dana da razmotre njihove zahteve, koji se prvenstveno odnose na prestanak zapošljavanja radnika koji su fakultetski obrazovani.
- U Toplani ima i previše pravnika, ekonomista, inženjera, dok smo u deficitu sa majstorima, kao što su na primer zavarivači. Nama su plate limitirane, a to znači da ako se primi još radnika, onda se drugima smanjuje. Zbog toga smo mi prošle nedelje i otišli u zgradu gradske uprave da razgovaramo sa čelnicima. Dogovor je bio da im dostavimo finansijsku situaciju firme i sistematizaciju radnih mesta. Međutim, mi od tada nismo bili pozvani, a u međuvremenu je sazvana hitna sednica na kojoj je smenjena direktorka Toplane, i postavljen novi direktor - kaže Dušan Zdravković predsednik štrajkačkog odbora Toplane.
Radnici Toplane prošle nedelje su na sastanku sa zamenikom gradonačelnika i predsednikom gradske Skupštine izneli negodovanje zbog prijema zamenika direktora, ali su i naveli da razlozi nisu lične prirode već nepovoljno finansijsko stanje preduzeća zbog loše naplate i činjenica da Toplana ima dovoljan broj radnika.
- Lokalna samouprava je upoznata sa dopisom koji je štrajkački odbor poslao. Tačno je da smo se dogovorili da se nama dostavi izveštaj o finansijskom stanju i sistematizacija radnih mesta u Toplani, ali je na njima bilo da nam to dostave, iako smo pomerili rok jer su oni smatrali da im je potrebno vreme da nam dostave tu dokumentaciju. Drugo, ovde se mešaju dve različite stvari. S jedne strane radnici se žale da Toplana loše posluje, a s duge strane oni osnivaju štrajkački odbor i najavljuju štrajk. Sindikalna organizacija pokušava da preuzme ulogu osnivača, i mislim da su se ovde neki konci pogubili. Što se tiče plata u Toplani, one su za oko desetak hiljada iznad republičkog proseka - kaže Dejan Milović zamenik gradonačelnika Kraljeva.
Procene da bi Toplana mogla da otpočne generalni štrajk nismo dobili ni od samog štrajkačkog odbora, jer ni oni ne znaju kako će se odvijati dalja situacija. Takođe, u štrajkačkom odboru kažu da oni koji se odluče da štrajkuju ne mogu da računaju na platu za te dane u kojima budu štrajkovali, a novac je ipak škakljiva tema.

DIREKTORKA TOPLANE RAZREŠENA I ISKLJUČENA IZ SRS ZBOG NEPOSLUŠNOSTI
Skupština Kraljeva razrešila je sa mesta direktorke JEP „Toplana” Vesnu Nikolić - Vukajlović koja se na tom mestu zadržala oko dva meseca, odnosno nakon prekomponovanja vlasti u Kraljevu.
- Uzrok mog razrešenja sa mesta direktorke i isključenja iz stranke je politička neposlušnost. Nisam htela da dam odobrenje da tehnički direktor bude neko sa strane, već neko ko duže vreme radi u Toplani, a takođe sam bila i protiv zapošljavanja visoko obrazovanih kadrova, jer sam smatrala da treba da se zaposle tzv. majstori, kao što su zavarivači ili bravari. Iz SRS sam isključena jer nisam ispoštovala koalicioni dogovor koji se odnosio na zapošljavanje zamenika direktora Toplane - govori Vukajlović.
Nenad Božović

Zatvoren deo Ulice Cara Dušana

KRALjEVO - Počeli su i radovi na rekonstrukciji Ulice Cara Dušana koji su već bili najavljeni početkom ove godine. Ulica će biti zatvarana po etapama, a za ovu prvu, od Olge Jovičić do Oktobarskih žrtava predviđeno je 110 radnih dana. Nakon toga preći će se na deo od Oktobarskih žrtava do Hajduk Veljkove. 
   Ideja je da njen izgled bude sličan izgledu koji sada ima Ulica Cara Lazara.
   Zbog ovih radova izmenjen je saobraćaj, tako da sada vozila koja se kreću Ulicom Cara Dušana skreću u Oktobarskih žrtava, i onda se uključuju u Heroja Maričića, što svakodnevno utiče na gužve i kolone vozila u ovom delu grada.
E.I.

Zatvoren ribnički most

KRALjEVO - Zbog radova na sanaciji mosta preko reke Ribnice na magistralnom putu na deonici Ribnica - Beranovac, saobraćaj je potpuno obustavljen za sve kategorije vozila do 07.07.2010. godine. Kako smo saznali od izvođača radova u pitanju je ojačanje konstrukcije mosta koja nije bila u stanju da izdrži saobraćaj. Takođe, biće izvršena i korekcija venaca na samom mostu.
   Alternativni putni pravac od Kraljeva do Kruševca je kroz centar Kraljeva, zatim delom magistralnog puta M 23.1, pa neposredno pre Kamidžorskog mosta, skreće se ka Ratini, a onda dalje ka Kruševcu.
   Iz pravca Raške, vozila se usmeravaju preko mosta na Ibru, preko Mataruške Banje, kroz centar Kraljeva, pa onda trasom koja vodi ka Ratini.
E.I.

Dobrovoljni davaoaci krvi nezadovoljni radom Crvenog krsta

KRALjEVO - Dejan Pavlović predsednik dobrovoljnih davalaca krvi „Vodovod“ kaže za „Ibarske“ da je odnos između krvi koja odlazi iz Kraljeva za Beograd i potreba Kraljevčana koji se leče u beogradskim klinikama 5:1. On smatra da Crveni krst iz Kraljeva koji organizuje akcije davanja krvi snosi kompletnu odgovornost za slučaj kada neki kraljevčanin ne može da dobije krv jer je nema, zato što su oni organizatori. Iz Crvenog krsta kažu da je najbitnije da se krv iskoristi kako bi se ljudski život spasao, a da je nebitno kome će ta krv otići.

   Dejan Pavlović koji pre izvesnog vremena podneo ostavku na mesto predsednika komisije Crvenog krsta za doborovoljno davalaštvo krvi u Kraljevu, kaže da je ostavku inicirao jedan slučaj, kada je pre sedam meseci jedna kraljevčanka umalo izgubila život, jer nije imala dovoljno krvi za transfuziju.
- Prošle zime u Kraljevu su jedva bile dve jedinice krvi, zbog čega sam morao da kontaktiram sekretara Crvenog krsta. Tražio sam da se jedan deo krvi iz Instituta za transfuziju krvi podeli kraljevačkom zdravstvenom centru, i dobio obećanje da će to biti sprovedeno, ali na kraju ništa nije učinjeno, i krv nije ni stigla u Kraljevo - kaže Pavlović.
On kaže da je problem sa kraljevačkim Crvenim krstom nastao i kada su uveli određene obrasce za davaoce krvi i koje su kako on kaže kasnije zloupotrebljavali i pozivali davaoce da daju krv, što objašnjava Pavlović nije slučaj nigde u Srbiji.
- Vodovod, Putevi i Fabrika vagona imaju po 25 odsto radnika koji redovno daju krv, i to su najveći procenti u Srbiji. Zbog toga treba povesti više računa o kraljevčanima koji se leče u Beogradu, a mislimo da Crveni krst iz Kraljeva bi mogao da utiče na tako nešto, jer bi njihova sugestija morala da se shvati ozbiljno, s obzirom da oni organizuju akcije davanja krvi u Kraljevu, a znamo koliko krvi se u ovde prikupi - objašnjava predsednik Društva davalaca krvi „Vodovod”.
U Crvenom krstu Kraljevo kažu da je davanje krvi opšti društveni interes uobličen u Nacionalni program koji se realizuje planski, masovnim motivisanjem i organizovanjem davalaca krvi.
- Crveni krst Kraljevo se trudi da motiviše građanstvo da daje krv, da bezbedna krv čeka povređenog ili obolelog, bez obzira gde se on leči. Nosioci posla, odnosno program „Podsticanje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi“ sprovode Institut, Zavod za transfuziju krvi Novi Sad, Zavod za transfuziju krvi Niš i Crveni krst Srbije. Prema tome mi ne možemo i ne želimo da utičemo na to kome će se krv davati, jer najvažnije je da je dobiju oni kojima je u tom trenutku napotrebnija, kaže Snežana Apostolović iz Crvenog krsta Kraljevo.
Nenad Božović

Uoči Dana žandarmerije

KRALjEVO - Povodom nastupajuće proslave Dana žandarmerije kraljevački odred ove elitne jedinice organizovao je akciju dobrovoljnog davanja krvi i primio u goste decu iz SOS dečjeg sela sa Beranovca. Akcija davanja krvi realizovana je sa Republičkim zavodom za transfuziju iz Beograda, a prikupljeno je 80 jedinica ove spasonosne tečnosti. U drugom segmentu obeležavanja Dana žandarmerije, čija će centralna proslava biti 26. juna u Komandi žandarmerije u Beogradu, deci iz dečjeg sela sa Beranovca otvorene su prostorije žandarmerije i prikazana je tehnika kojom ova jedinica raspolaže. Ovom prilikom je komandant Odreda žandarmerije u Kraljevu major Luković uručio prigodan poklon za decu koja su zbrinuta na Beranovcu.
A. M.

Veterinari na još jednom ispitu

Veterinarski centar Kraljevo je suočen sa problemom opstanka, a zaposleni nisu primili plate već 7 meseci

KRALjEVO - Veterinarski centar Kraljevo je pre dve godine privatizovan kao i većina javnih veterinarskih stanica u Srbiji. Neke su tada dostigle astronomsku vrednost pa je struka pokušavala da dopisima tadašnjem premijeru Koštunici ukaže na probleme koji mogu nastati. Zaposleni u Kraljevačkom veterinarskom centru izašli su pred javnost jer im poslodavac duguje sedam plata.

   Loša privatizacija Javnih veterinarskih stanica u Srbiji je dovela do degradacije struke, ali i gašenja pojedinih. Zbog načina na koje su privatizovane, veterinari su pokušavali da sa dopisima dokažu i tadašnjem premijeru Koštunici, lakrdiju koja će na takav način nastati. Nakon dve godine od prodaje Veterinarski centar Kraljevo je suočen sa problemom opstanka, ali ponajviše neizmirenih plata, koje u ovom trenutku iznose za sedam meseci unazad. Saša Košanin zaposlen u Ušću, jednoj od ambulanti koja radi u sklopu centra, kaže da je ovo samo još jedna kupovina vremena.
Miraz koji je dobio većinski vlasnik tadašnjom kupovinom iznosio je 9,5 milona dinara u minusu, ali je za uzvrat dobio centar sa svojih 12 ambulanti. Sve što je bilo državno iziskuje pre svega investiranje. Po ugovoru sa agencijom za privatizaciju to je bila i obaveza vlasnika. No po rečima zaposlenih očigledno da su u tu namenu korišćena njihova sredstva.
- Vlasnik je imao obavezu da investira, ali očigledno da je za sve ono što je rađeno u tu namenu, koristio naše pare, jer to je jedino što navodi zašto nije bilo para i za naše plate - kažu zaposleni.
Obzirom da su veterinari izgubili bitku za izmenu zakonskih propisa, sada se sami bore za tržište i dobijanje programa mera, obeležavanja životinja i njihovu zdravstvenu zaštitu. Sve to košta, jer se većina nabavki od dobavljača unapred plaća. Nejasno je kako su veterinari radili, a da  priliv sredstava nije uspeo da podmiri sve potrebe. Zamenik direktora, Goran Vuković ističe da greške možda treba tražiti i u načinu rada.
- Kako je moguće da se radilo tim tempom, a da pri tom na računu nisu sredstva takvog priliva. Mi smo u saradnji sa Upravnim odborom razgovarali na temu dokapitalizacije od strane Viktorija grupe, ali o tome za sada ne mogu konkretno da kažem ništa - kaže Vuković.
Da bi dalje obavljali posao moralo je da se investira, što je dodatno otežalo isplatu zarada. Kao alternativu rešenja ovog problema vlasnik Đura Stanić je ponudio  dokapitalizaciju za koju je zainteresovan Veterinarski zavod Subotica, član Viktorija grupe, ali i to iziskuje određene uslove i strpljenje. Predsednik sindikata Nenad Parezanović, ne veruje u ponudu koja bi bila slamka spasa za veterinare.
- Ja lično ne bih da komentarišem kupovinu od strane Viktorija grupe, jer nisam siguran koji je njihov interes. Ali sam, kao i zaposleni, saglasan da ako je to jedino rešenje, mi ga prihvatamo, jer je ovakvo stanje neodrživo - ističe Parezanović.
Veterina je delatnost od javnog značaja i svaki nepromišljen potez dovodi do novog problema. A onda Srbija ostaje nezaštićena i na meti raznih stočnih bolesti i zoonoza, bolesti koje se prenose na ljude. Akteri ove priče su svesni takvog stanja ali i svog, jer od nečega moraju da žive. Od 65 ljudi koji su bili zaposleni u momentu privatizacije danas je na platnom spisku 39-oro. Osim u Kraljevu u vlasništvu Đure Stanića su i veterinarske stanice u  Mionici i Valjevu.
Sonja Cvetković

Obrva opet pod vodom

KRALjEVO - Kiša je nakon 24 sata, u Kraljevu prestala da pada u sredu oko 15 časova, no od tada su mnogi stanovnici okolnih sela budni. Voda je napravila ogromne štete na oranicama naročito u Obrvi, ali su trenutno ugrožena i naselja oko Miločaja, Mrsaća i Grdice. Situaciju pomno prati krizni štab. Zapadna Morava i Ibar takođe beleže rast.
   Cvetačka i Lađevačka reka u Obrvi već godinama meštanima pravi probleme. Ove dve lokalne reke će tek biti infuzija ukoliko dođe i do izlivanja Zapadne Morave, koja takođe beleži porast. Sličnu situaciju meštani su imali i 20. aprila. Momčilo Pavlović, meštanin ističe da je situacija mnogo gora.
   - Bili ste i prošli put. Sada je voda probila u krugu 30 metara više. Plavi sa obe strane. Odnet je i bedem, na mostu, koji je istina podasut, al voda odnela sve. Ne znam dal je više sramota il greota šta rade sa nama. Rekoše da znaju gde treba da se radi. Pa ti kanali valjda manje koštaju od sve naše muke - ogorčen je Pavlović.
   Prostornim planom je predviđena regulacija odvodnih kanala, jer je ovo inače plavno područje, ali do rešenja se nije došlo. Sve što su posejali nakon prethodnih poplava voda je odnela. Tridesetak kuća je neprestano na udaru. Kom-šijski se ispomažu da izmeste stoku. Voda se izbacuje kantama, ali je malo vajde. Većina kroz suze pita šta dalje. Ovde se uglavnom živi od poljoprivrede. Obrva prednjači sa povrtarima, ali ga oni ove godine neće brati.
   Pomahnitala bujica je u kratkom roku poplavila na desetine hektara obradivih površina i 70-tak kuća. Dvorišta leže pod vodom, bujični potoci nadolaze tako da je ugroženost veća. Na žalost došlo je i do ponovnog davljenja stoke. Nenad Minović traktorom jedino može do gornjih Lazovića, pošao da pomogne.
   - Ne znam tačno, šta smo mogli spašavali smo. Živine je dosta otišlo. Komšiji se prasila krmača, ništa od toga. Ma došlo ni od kud, u naletu probija gde stigne. Kažu i Morava raste, biće muke!
   Dejan Seizović, iz odeljenje za vanredne situacije MUP-a Kraljevo kaže da su njihovi timovi aktivno pomagali stanovništvu. U 15 kuća izvršili su intervenciju izmeštanja ukućana, situacija je pod kontrolom, a prema najavama očekuje se smirivanje bujičnih potoka u ovom kraju.
   Jasminka Jovanović, pomoć-nica načelnika Kriznog štaba navodi da su u stalnoj koordinaciji timovi i da je stanje pripravnosti postavljen kompletan tim sa Javnim, a u pripravnosti je i saobraćajna policija koja će usmeravati saobraćaj na druge pravce ukoliko vode nastave da nadolaze.
Sonja Cvetković

Grad uništio rod

Osim voćnjaka i parcele pod kukuruzom teško oštećene, a ni naredne godine voćari ne očekuju korist, jer je oštećeno puno grana koje neće dati rod

Kraljevo - Prošle nedelje oko 14 časova Kraljevo i okolinu zadesilo je nevreme praćeno kišom i gradom. U neprekidnom talasu od četrdesetak minuta smenjivala se kiša i krupan grad. Nešto oko 16 sati, kiša je prestala da pada, ali je u selima ostavila pustoš za sobom. Bukovica, Dedevci i Roćevići su kraj koji već godinama živi od voćarstva. Kompletan rod je bio namenjen ruskom tržištu, ali od toga ove godine zbog grada neće biti išta. Voćari su očajni, jer većina nije osigurala svoja imanja. 
   Bilo je dovoljno četrdesetak minuta jake kiše i grada, koji je dostizao i veličinu kokošjeg jajeta da se uništi trud koji su poljoprivrednici kraljevačkog kraja uložili da dođu do svog roda. Nezapamćeno nevreme je kidalo šljive, jabuke, breskve. Cane Trifunović voćar iz Bukovice, već dve decenije od svojih šljivika živi, dobio je i brojna priznanja za proizvodnju šljive i rakije.
- Nema ništa, i ovo malo što je ostalo će za dva tri dana da opadne i satruli. Čemu, sve sam uložio, voćnjak me koštao milion i po. Osigurao sam na svu sreću, al šta dalje - kroz suze govori Cane.
Cane i njegova porodica imaju desetak hektara pod šljivom, ali je 2,5 hektara totalno uništeno.
- Ovo je tuga, ranke moje više nema. Ova šljiva je retka, malo ko je gaji. Imao sma najbolji prinos u Srbiji. Imaju rakete da ispaljuju na narod, a na nebo nema - očajan je ovaj poznati voćar.
Ovakvo nevreme ne pamte ni stariji. Bilo je grada i ranijih godina. Ovo područje Roćevića, Bukovice i Dedevaca je poznat voćarski kraj. Od pre tri godine ovi plodovi se uglavnom distribuiraju na rusko tržište. Na žalost, od prinosa koji je po stablu trebao da iznosi bar 200 kilograma neće biti ništa. Svetislav Bošković, iz Jarčujka u kome je vodena bujica nosila sve pred sobom, kaže da je u tom naselju protivgradna rampa onemogućila grad, ali je zato krupna kiša napravila prave bujice. Ono što je zatekao u Bukovici na voćnjaku je bilo šokantno.
- Ne znam šta da kažem. Razočaran sam, došlo što kažu stari, do usta i sada sve pustoš. Toliki trud i ulaganja. Pa, zar ovo nije moglo da se spreči - rezigniran je Bošković.
Većina voćara zbog besparice nije osigurala svoje voćnjake. Kažu da su čuli protivgradnu zaštitu, ali je ona bila nedovoljna. Radislav Ćirica svoj voćnjak nije mogao da prepozna. Nervozno trlja ruke i gleda u nebo.
- Na žalost nisam osigurao posed i to je sada problem! Uloženo mnogo, gde je obrada, zaštita... ne znam šta da kažem, a i kome - utučen je Radislav.
Osim voćnjaka i parcele pod kukuruzom teško da će se oporaviti, tako da se u prvi mah procenjuje da  će štete biti i preko 80 odsto. Ono što je evidentno da ni  naredne godine voćari ne očekuju neku korist, jer je oštećeno i puno grana koje neće dati rod. Prigradska naselja Jarčujak, Konarevo i selo Vrdila su dobrih dva sata ležala u vodi, jer kanali nisu uspeli da prime toliku količinu padavina. Saobraćaj se otežano odvijao, ali na svu sreću u tim delovima Kraljeva većih šteta nije zabeleženo. U samom gradskom jezgru kiša je tek pokupila prašinu.
Sonja Cvetković

Ulica, prolaznici...

   Ulica je svojevrsni prostor komunikacije gde se susreću i mimoilaze međusobno nepoznate i poznate osobe. I u tom susretanju i mimoilaženju sve češće se ispoljavaju pojave nepoštovanja i nepriznavanja prednosti prolaznika. Ovo se događa i sa onima koji sede, pred kafanama, na ivičnjaku, holandezi... Neki šetač iskorači tek jedan mali deo punoga koraka a prolaznik sa leđa ili s preda prekine taj iskorak svojim korakom ili guranjem i produži hod. Prolaznik ne može predvideti kada će ga neko od mimoilazećih gurnuti i omesti ga u koračanju. Miran, tih hod uopšte nije garancija da se sa takvim koračanjem može nastaviti.
   Ako oseti potrebu, prolaznik koji pristiže sa leđne strane lako će, mirno odgurnuti osobu ispred sebe i nastaviti hod i uopšte se neće osvrtati na osobu koju je mimoišao. To odgurivanje nije toliko jako da bi odgurnuta osoba morala zatražiti pomoć - bilo ako je pala ili da ne bi pala i sl. Intenzitet pričinjene smetnje je nevelik i verovatno i da zbog toga mimoprolazeća osoba ne zastaje.
   Ni sedenje - na ivičnjaku, stolici, sedištu na igralištu i sl. - nije položaj koji bi onoga ko se u njemu nalazi obezbeđivo od guranja i ometanja njegovog sedenja. Ne! Zbog svesnih ili podsvesnih razloga prolaznik ga omete, tj. gurne i nastavi hod. A kao sadržaj karikature se prepričava slučaj dame koja ulazi u gledalište pozorišta sa ogromnim šeširom na glavi i takođe ogromnim ukrasima na tom šeširu, seda i ne vodi računa o raspoloženju onih kojima njen šešir i ukrasi na njemu smetaju.
   Slično je na sportskim terenima i igralištima. Možda se može reći da su sukobi među navijačima izazvani i podsvesnim negodovanjima na nelagodnosti uzrokovane gurkanjima i sličnim ometanjima. Grickanje semenki od tikava i suncokreta, ispljuvavanje ljuštura takođe bivaju prikazivani kao karikatura ponašanja gledalaca. Moguće je da se sukobi i rasplamsavanje tih sukoba između gledalaca različitih sportskih simpatija razvijaju na širokim osnovama ranijih nezadovoljstava te se reagovanje navijača slije u jedinstveni sukob. A na sportskih terenima već se ustalio sistem ponašanja igrača: može se raditi sve što sudija ne vidi.
   Zašto se pojavljuju ovi ispadi, zašto ovakvo ponašanje biva sve češće, možda i sve teže? Poznato je da u razvoju ličnosti postoje tri sfere uticaja: unutrašni, spoljni i uticaji koji potiču od pragmatike same ličnosti. Posledica delovanja tih uticaja je individualno ponašanje u celini i pojedinostima, veliki deo uzroka njegovog nastajanja ostaje nepoznat.
Dr sci. Milorad Đ. Panić

IZ ŽIVOTA IZBEGLIČKOG
Levo, desno nigde moga stana

   Veliki je broj izbeglica iz Hrvatske koji su u toj sada novoj državi izgubili stanarsko pravo koje su zaslužili svojim dugogodišnjim radom. Oni su od 1991. godine ostali bez stanova na koje im ta država osporava njihova prava. Mnogi od tih izbeglica ovde u Srbiji se seljakaju od stana do stana ili od kuće do kuće i plaćaju veoma skupe stanarine. Taman kad se malo prilagode i naviknu da žive u stanu, gazdi padne na pamet da im otkaže korišćenje. Takvi podstanari tada moraju da traže neki drugi stan.
   Zbog toga sam ovome tekstu dao naslov „Levo, desno, nigde moga stana“, a još nedostaje ono „Oj ulice, alaj si pijana!“ Takvi podstanari, iako nisu pijani, moraju lutati ulicama i tražiti nove gazde koji će ih primiti pod krov, kojim će opet morati plaćati „masne“ stanarine.
   Jedan od takvih je i Slobodan Bukarica (na slici), izbeglica iz Hrvatske, koji od 1995. godine živi u Kraljevu. S njim se ovde nalaze i supruga i dva sina. U ovih petnaest godina premeštali su se iz stana u stan već šest puta i plaćali skupe stanarine. Niko ih nije pitao imaju li ili nemaju novca. Sva je sreća u tome što je Slobodan vredan i pošten radnik, koji ne bira posao, već radi sve poslove koji se ponude.
   - Pre izvesnog vremena gazda kod kojeg sam stanovao mi je naredio da se odmah iselim i to bez ikakvog otkaznog roka, iako sam mu plaćao stanarinu 100 evra mesečno, a tako sam plaćao i prvim gazdama kod kojih sam stanovao. Mnogima sam se obraćao u Kraljevu, da mi pomognu pri rešavanju mog stambenog pitanja: povereniku Komesarijata za izbeglice, Opštinskoj stambenoj agenciji, Centru za socijalni rad, Danskom savetu za izbeglice i na kraju UNHCR-u. Oni mi već dugo obećavaju pomoć pri otkupu nekog seoskog domaćinstva, što bi ja najviše želeo, ali i to nekako sporo ide - požalio mi se Slobodan Bukurica.
   Tako mi je Slobodan ispričao svoje muke. Međutim, nije on jedini. Ima još mnogo takvih u Srbiji. Oni mogu da zaplaču, a ne da zapevaju: „Levo, desno, nigde moga stana, oj ulice, što će biti s nama?!“
Iliji Šekuljica

UZ PRVU JUTARNJU... - Uređuje Mirjana Anđić
Celulit

Leto je pred nama i veliki broj žena, da li pred letnju sezonu ili tokom cele godine, vodi borbu sa problemom celulita. Istraživanja pokazuju da čak 80 procenata ženske populacije širom sveta ima ovaj problem.
Šta mogu biti uzroci
   Među najbitnije spadaju: genetika, hormoni (posebno estrogen), psihološke prirode (hronični stres), nepravilna ishrana, telesna konstitucija, neadekvatna fizička aktivnost, pušenje.
Pravilna ishrana
   Standardnog tretmana ishranom protiv celulita nema, jer je svaki celulit priča za sebe. Dijetoterapija je individualna, ali postoje i neka opšta pravila. Namirnice koje se preporučuju su: nemasno meso i riba, sveži sirevi, voće i povrće, med. Treba izbegavati alkoholna i gazirana pića, masno meso i suhomesnate proizvode, konzerviranu hranu, suvo voće, slatkiše, visokokaloričnu hranu. Osnovni nutricionistički pristup za uklanjanje celulita svakako je uspostavljanje uravnotežene ishrane bogate vitaminima, mineralima i vlaknima. Hranu bi trebalo što manje soliti i konzumirati namirnice bogate A,E,C i K vitaminima koji poboljšavaju tonus kože i jačaju vene i kapilare.
   Početak bi bio u fizičkoj aktivnosti, ali u slučaju celulita ona je bitnija kao preventiva, što znači da se uglavnom odnosi na onih 20 procenata ženske populacije koje nemaju ovaj problem. Vežbe jačaju mišiće, zatežu kožu i potiskuju celulit niže. Rezultat je zategnuta koža i uporni celulit („pomorandžina kora“) na mišiću, što u mladosti nije tako primetno zbog elastičnosti kože. Problem postaje vidljiv kada koža počne da gubi čvrstinu.
   Dovoljan unos vode takođe spada u preventivne mere.
   Celulit je inkapsulirana masna ćelija i može biti mek ili tvrd. Mek je vidljiv golim okom, dok je tvrd karakterističan za one koji vežbaju.
   Pri izboru određenog tretmana potrebno je znati na koji način dotični tretman deluje na razbijanje kapsula. Početak terapije podrazumeva opuštanje kože koja je rezultat razbijanja i nestajanja celulita. Naknadno je najmanji problem uz pomoć preparata i tretmana zategnuti kožu.
SOS kućni tretmani:
   - dobar piling preparat u koje svrhe i palenta može biti od velike pomoći,
   - krema bi trebalo da sadrži kofein, citrusovo voće za tonus i retinol koji podstiče stvaranje kolagena.    Mogu se upotrebiti i naizmenično kreme sa ovim sastojcima:
   - infracrvena lampa i/ili folija za umotavanje,
   - ulja za masažu, među kojima se najčešće pominje bršljen.
   Kada je reč o „brzinskom“ tretmanu i prikrivanju celulita u „minut do dvanaest“, idealno je dan početi gimnastikom, zatim sledi tuširanje uz piling, pa nanošenje kreme uz upotrebu infracrvene lampe. Uveče izmasirati kritične tačke uljem, a pred spavanje, nakon tuširanja, opet naneti kremu i umotati se u foliju. Koža noću najlakše upija, a toplota će otvoriti pore.

Kapi za nos kao zavisnost

   Među mnogobrojnim zavisnostima sve je veći broj ljudi koji svakodnevno upotrebljavaju kapi za nos. Lekari upozoravaju da, ma koliko izgledalo da se radi o banalnom leku, lako dostupnom i bez recepta, upotreba nije bezopasna.
   Funkcija nosa je čišćenje, zagrevanje i vlaženje udahnutog vazduha. Najčešće bolesti nosa su sinusitis i rinitis. Otečena sluzokoža nosa razlog je otežanog disanja, a uzroci mogu biti bakterijske ili virusne upale, ili alergijske promene nosne sluzokože.
   Virusni rinitis, po pravilu, prolazi spontano. Kapi i sprejevi služe za smanjivanje prekomernog lučenja sekreta. Upotreba je ograničena na 5 do 7 dana. Dobri rezultati se postižu i inhalacijama nad parom, uz dodatak 4-5 kapi eteričnog ulja mentola ili eukaliptusa. Kod alergijskog rinitisa primenjuju se kapi ili sprejevi koji u svom sastavu imaju kortikosteroide sa lokalnim delovanjem. Za ove tegobe potrebno je obratiti se lekaru. Pravilna upotreba
   Često se kapi upotrebljavaju u stojećem položaju, što je potpuno pogrešno. Tada završavaju u grlu sa gorkim ukusom, umesto u sinusima. Treba ih upotrebljavati u ležećem položaju sa glavom okrenutom u levu ili desnu stranu, zavisno od nosnice u koju se ukapavaju. U tom položaju je potrebno ostati nekoliko minuta. Prevencija
   Potrebno je vlaženje nosa fiziološkim rastvorima koji stabilizuju i vlaže sluzokožu. Osim fizioloških kapi i sprejeva u tu svrhu mogu se koristiti i inhalacije, ali i hidratacije organizma (2-3 litra tečnosti dnevno). Ovo je posebno važno u prostorijama sa suvim vazduhom.

Upozorenje
   Kapi za nos mogu se koristiti najviše 5 do 7 dana. Moguće nuspojave kod preduge i nekontrolisane primene su: lupanje srca, nesanica, aritmija, nadražaj sluzokože, kijanje, suva sluzokoža pa čak i povišen pritisak, jer određena količina leka ipak dođe u probavni sistem. Najveći problem u neadekvatnoj primeni ovih lekova je moguća zavisnost sluzokože nosa o kapima. Nakon smanjenja otoka sluzokože i lakšeg disanja, posle prestanka delovanja kapi dolazi do sekundarnog širenja kapilara, zbog čega se ponovo događa pogoršanje stanja. Tada se ponovo poseže za kapima i ulazi u začarani krug iz kojeg je teško izaći bez lekarske pomoći. Odvikavanje može potrajati nedeljama i u toj fazi smanjuje se doza kapi koje sadrže lokalne dekongestive, u korist onih koji sadrže fiziološki rastvor.

NEDELJNI RECEPT
Špagete sa mesom

Potrebno:
500gr špageta
250gr mlevenog goveđeg mesa
200gr oljušćenog paradajza
100gr praške šunke
50gr pečuraka
½ glavice crnog luka
1 šargarepa, 1 celer, veza peršuna, kašičica origana
1dl crnog vina,
2 kašike ulja, so i biber po ukusu
Priprema:
Propržiti seckanu šunku na ulju. U drugoj posudi izdinstati iseckan crni luk, šargarepu i celer. Dodati proprženu šunku, meso, pečurke, so i biber i dinstati 10 minuta. Dodati vino, peršun, origano i paradajz. Kuvati na umerenoj temperaturi 20 minuta. Skuvati špagete i umešati u gotov preliv.

.

Zubni kamenac

   Zubni kamenac su tvrde naslage na površini zubnog korena ili krune. Nastaje mineralizacijom zubnog plaka.
Odmah po nicanju zuba, na njima dolazi do taloženja glikoproteina i lipida iz pljuvačke i stvaranja nevidljivih naslaga koje su čvrsto vezane za zub. Dentalni plak nastaje tako što ovu naslagu naseljavaju mikroorganizmi i neorganske materije. Dentalni plak je osnovni uzrok parodontopatije. Ako se dentalni plak u ovom stadijumu ne otkloni u njega se talože mineralne soli iz pljuvačke, otpale ćelije oralnog epitela, razne bakterije kao i ostaci hrane. Kada se ovaj talog mineralizuje nastaje zubni kamenac. On je beličasto-žućkaste boje osim kod pušača kod kojih se javljaju duvanske naslage koje obično prekrivaju čitavu površinu krunice zuba pa i kamenac koji tada ima žutu, mrku pa i crnu boju.
Stvaranje kamenca zavisi od:
1. Sastava pljuvačke - ona ima presudnu ulogu na brzinu stvaranja kamenca, s toga se kod osoba čija pljuvačka sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i dr. minerala intenzivnije stvara zubni kamenac.
2. Promena PH pljuvačke ako ona postane kisela nastaje i povećano taloženje minerala.
3. Oralne higijene
4. Stanja gde  je otežano fiziološko samočišćenje (malponirani zubi)
5. Uzrasta - obilnije se taloži kod starijih osoba, a smatra se da se do 9. godine života praktično i ne stvara.
Zubni kamenac se taloži u gingivalnoj trećini zuba (uz desni). Može biti prisutan oko svih zuba, ali najviše se stvara na unutrašnjoj površini donjih prednjih zuba kao i sa strane gornjih kutnjaka, što je u vezi sa blizinom otvora izvodnih kanala velikih pljuvačnih žlezda. On ne razara zub, ali nadražuje sluzokožu desni i na taj način izaziva zapaljenje. Desni obično nabubre, krvare, i na kraju počinju da se povlače, a prazan prostor prekriva se novim naslagama kamenca.
Taloženjem mineralnih soli u dentalni plak lokalizovan ispod desni nastaju subgingivalni konkrementi. Oni su tamne boje i čvrsto su vezani za podlogu tj. za koren zuba, lokalizovani su u parodontalnim džepovima. Oni se uklanjaju mnogo teže nego kamenac. Subgingivalni konkrementi su posledica parodontopatije dok je zubni kamenac uzrok.
Zubni kamenac  se mora redovno uklanjati. Najveći broj pacijenata mora dva puta godišnje da poseti stomatologa radi ultrazvučnog uklanjanja kamenca.

POBEDA SRPSKIH AVANTURISTA
Adventure race Tara 2010

TARA - U subotu 12. juna sedamnaest ekipa sa dvočlanim i četvoročlanim sastavom, vozeći planinski bicikl, kajak i trčeći po planini, tražilo je kontrolne tačke na prvoj avanturističkoj trci održanoj kod nas.
   Ovo su trke koje čine više disciplina i mogu da traju i više dana i noći. U ovoj trci je bilo tri discipline, vožnja planinskog bicikla, kajak i trčanje po šumi sa orijentiringom. Na stazi dugačkoj 50 km takmičare je čekalo 14 kontrolnih tačaka koje moraju da se pronađu i čekiraju. Na startu su svi dobili karte terena, a sa sobom je svaki tim morao da ima elektronsku opremu za čekiranje na kontrolnim tačkama, busolu, prvu pomoć, lampu i kacigu. Organizatori, Turistička organizacija Bajna Bašta, prodavnica Gora i Nacionalni park Tara, pobrinuli su se za  bezbednost na trci pa su obezbedili lekarsku ekipu kao i članove gorske službe spasavanja.
   Posle dva sata vožnje bicikla po planini prvi takmičari su se pojavili na obali Zaovinskog jezera gde je trebalo preveslati 5 km u kajaku.
   - Tu smo i sustigli ekipu koja je krenula pre nas 30-ak minuta (po jedna ekipa startovala je na svakih 5 minuta) i izbili na čelnu poziciju. Ovo je za mene bio i najlepši deo trke, veslanje po prelepom Zaovinskom jezeru povećava estetski doživljaj cele trke - priča Raško Simović kapiten dvočlane pobedničke ekipe ,,Serbia adventure team“, u čijem sastavu je bio i Aleksandar Bzdušok iz Zrenjanina.
   Nakon toga na redu je bio najnaporniji deo, trčanje odnosno treking po nepristupačnim terenima Tare.
   - Tara je predivna  i kada se čovek nađe u takvoj lepoti, svi napori postaju lakši. Ovo je super i nadam se da ću i ubuduće biti akter ovih trka - rekla je Marija Stamenković, psihoterapeut iz Beograda i član ekipe Zeleni zub koja je odnela takođe prvo mesto, ali u četvoročlanoj kategoriji.
   Koliko je bilo naporno govori podatak da su poslednji takmičari završili trku tek oko 20 časova. Naredna trka ovakvog tipa je u Mojkovcu 17. jula gde se očekuje veliki broj ekipa iz Evrope kao i ekipa sastavljena od pripadnika Vojske Srbije.
E. I.

EKOLOGIJA
Brane otvorile rane

Sadašnja gradska vlast u Kraljevu donela je odluku da organizuje referendum o izgradnji hidroelekrana na Ibru, a opozicija se protivi referendumu i kaže da treba sačekati reč stručnjaka o uticaju na životnu sredinu

KRALjEVO - Koliko je ozbiljna republička vlast kada potpisala međunarodni ugovor, a da javnost na teritoriji gde bi se radovi izvodili gotovo ništa o tome nije znala? Sada je već jasno da je u pitanju političko-energetski sporazum Italije i Srbije, ali najpre da se podsetimo sleda događaja koji su povezani sa ovim pitanjem, od velikog značaja za naš grad.
Protokol o pripremi projekata za izgradnju deset hidroelektrana na Ibru, koji su krajem aprila potpisali čelnici Elektroprivrede Srbije i italijanske kompanije Seci još jednom je otvorio pitanje, kontroverznog, političko-energetskog sporazuma Italije i Srbije, kao i posledica takvog aranžmana po energetsku, ali i političku budućnost zemlje i našeg grada.
Dve kompanije bi, kako je najavljeno na ceremoniji potpisivanja, zajedničko preduzeće trebalo da formiraju za dva meseca. To se, ipak, neće desiti sve dok ne budu završene sve studije izvodljivosti koje se odnose na uticaj hidroelektrana na životnu sredinu, saznajemo od EPS-a. Pitamo se da li je dovoljno dva meseca da se sagleda takva tektonska promena u našoj sredini?
Kako prenosi magazin Ekonomist, zasad je izvesno da će u ovom zajedničkom preduzeću Italijani imati većinsko vlasništvo, odnosno najmanje 51 odsto kompanije. Dogovoreno je i da „Seci energija“ na sebe preuzme finansiranje, a EPS pripremu infrastrukture i „tehnička pitanja“.
Javnost se sa pravom pita zašto je sklopljen takav sporazum prema kome potpuno predajemo odlučivanje u zajedničkom preduzeću u ruke strane kompanije? Kako da takva krupna odluka bude u našim rukama? Ipak, javnost ima mogućnost da reaguje. Na koji način?
Najpre treba da bude urađena studija opravdanosti izvođenja samog projekta. Studija opravdanosti treba da analizira energetske i finansijske efekte. Posle toga investitor od gradskih službi treba da dobije urbanistički akt. Zatim, u gradskom odseku za zaštitu životne sredine ili u nadležnom ministarstvu, u zavisnosti od snage hidrocentrala, donosi se odluka o potrebi izrade studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, i to je upravo momenat u kome zakon nalaže uključivanje javnosti.
Iskustvo nas uči da je pravi uticaj javnosti na do sada realizovane projekte bio dosta jalov, neorganizovan i vrlo često štetan po samu javnost. Najčešće ipak javnost ne zna kada ni kako da sprovede svoj uticaj. Javnosti su do sada predočene samo činjenice da se oko ovog problema lome koplja lokalnih političara, a svađe i prepucavanja dve strane u lokalnoj samoupravi samo odbijaju ljude da mirne glave učestvuju u bilo kakvoj raspravi na ovu temu u ovako teškom kriznom trenutku.
Niz je problema na koje se ukazuje u javnosti. Stručnjaci najveći problem vide u tome što bi se struja iz obnovljivih izvora energije davala drugim državama, a da Srbija još nije napravila preciznu mapu sopstvenih potencijala. Zna se da postoji značajan hidroenergetski potencijal, ali nema preciznih podataka koliki je. Za sada se oslanjamo na studije koje su rađene još u drugoj polovini prošlog veka.
Sada se korišćenje obnovljivih izvora energije nameće kao imperativ. Procenjuje se, zapravo, da će Srbija 2020. godine 20 odsto ukupne potrošnje energije morati da pokrije iz obnovljivih, „zelenih“ izvora, budući da je potpisala Ugovor o energetskoj zajednici sa EU i prihvatila obavezu da primeni pravni okvir EU u ovom sektoru. Pitamo se odakle, ako sve obnovljive izvore damo u ruke stranih investitora?
Ovo su samo neka od pitanja koja su Ibarske uputila EPS-u još u januaru, a odgovorni i dalje ćute.
(Nastaviće se)

TABELA LIGE ULOVA
MRENA
1. Vujović Miroljub Vujke, 3kg i 700gr
2. Tomislav Kenedi Kovačević, 3kg i 154gr
KLEN
1. Živković Radivoje - Majo, 2kg i 250gr

UMETNOST - KULTURA

MILAN KIJEVČANIN - PRINC (49) VLASNIK ZAPANJUJUĆE KOLEKCIJE
„Princ“ longplejki

RAŠKA - Četrdesetdevetogodišnji Milan Kijevčanin - Princ iz Vlasova kod Raške kolekcionar je 16.000 nosača zvuka, koji zauzimaju čak tri sobe u njegovoj kući. Ovaj strastveni kolekcionar i ljubitelj dobre muzike svojim zanimljivim i ne baš jeftinim hobijem počeo je da se bavi od devete godine, kada je prve longplejke dobio na poklon od svog ujaka, a u pitanju su bili sastavi „Svit“, „Status kvo“ i „Slejd“. Potom je kao dečak nastavio da kupuje i naručuje muzička izdanja iz svih krajeva sveta, a iz dana u dan njegova kolekcija bila je sve bogatija.
   - Imam 5.000 longplejki, a pored toga i hiljadu „duplikata“, zatim oko 6.000 audio-kaseta, 2.000 kompakt-diskova, kao i 3.000 DVD-ova. Moja kolekcija bila bi veća, ali mnogo toga sam morao da prodam da bih uložio u dogradnju svoje kuće - ističe Milan, i napominje da u njegovom „hramu’ muzike ima svega, od roka, preko popa, džeza, bluza, panka, tradicionalne srpske muzike.
   U kući ovog kolekcionara, koji već pune četiri decenije gaji neizmernu ljubav prema nosačima zvuka, na visokim policama mogu se uočiti svi albumi Cepelina, Fausta, Lajbaha, Bitlsa, Kinga Krimsona, Erika Kleptona, Roberta Planta, Arsena Dedića, Partibrejkersa…
   - Kad sam postao punoletan počeo sam kao autostoper sa rancem na leđima da putujem na more i na izlete širom bivše SFRJ, tako da sam po robnim kućama i prodavnicama kupio mnoga izdanja, a u svojoj kolekciji imam i gramofonske ploče koje su izašle 1958. godine. Kada su prestale da se proizvode longplejke, kupovao sam i nabavljao audio-kasete, a potom, do dana današnjeg kompakt-diskove i DVD-ove. Doduše, mnogo toga sam dobio i od društva na poklon - iskren je Princ, i dodaje da u svojoj kolekciji ima i oko 3.000 domaćih i inostranih filmova.
   Za ovakvu kolekciju, prema njegovim rečima, čoveku je neophodno mnogo odricanja i ulaganja. Iako je posvećen svojoj porodici, Milan i dan danas svakodnevno putuje nabavljajući nova izdanja, a redovno vrši i razmenu sa kolekcionarima iz naše zemlje i inostranstva.
   - Živim u maloj sredini, pa ovde nemam mogućnost za adekvatnu razmenu i nabavku onoga što mi nedostaje u svojoj kolekciji. Oduvek su mi bile najzanimljivije muzičke grupe i solisti koji se ne nameću publici na veštački i neoriginalan način - kaže Milan Kijevčanin - Princ, i naglašava da će nosače zvuka sakupljati do kraja života.
N. Gajtanović


Staro Kraljevo

KRALjEVO - U galeriji „Maržik“ otvorena je izložba „Kraljevo s početka XX veka“, autora i kolekcionara Milanka Jemuovića. Izložba se sastoji iz fotografija i razglednica Avram Ćirića Erdoglije, kao i iz dokumenata i časopisa iz perioda s kraja 19. i s početka 20. veka koji su vezani za Kraljevo. Izloženi su predmeti i stari fotografski aparati i druga tehnika kojom su se služili fotografi koji su savremenici Avram Ćirića Erdoglije. Desetak fotografija i razglednica čiji je autor Avram Ćirić Erdoglija  reprodukovano je na platnu i uvećano. Na otvaranju tekstove vezane za staro Kraljevo čitao je glumac Milomir Nedeljkoivć, a atmosferu čaršije pružili su članovi ansambla „Abrašević“ gradskim igrama.
Aleksandar Marić



ZA ČETRNAEST GODINA ODRŽANO 200 IZLOŽBI U RAŠKI
Agilni „Gradac“

RAŠKA - Od 1996. godine pa do danas, Centar za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ u Raški organizovao je 200 izlož-bi, na kojima su svoje stvaralaštvo predstavili slikari, vajari, karikaturisti i fotografi iz cele Srbije, kao i iz inostranstva.
   Tim povodom, obeležen je jubilej predstavljanjem postavke kataloga koji su štampani povodom svake izložbe održane u raščanskoj galeriji. Svečanosti povodom ovog jubileja prisustvovali su saradnici Centra za kulturu iz Kraljeva i Novog Pazara, uz čiju su saradnju realizovane pojedine izložbe.
N.G.



Neumoljivi glas

KRALjEVO - U galeriji KCK „Ribnica“ 18. juna održano je pesničko veče sa Milojem Dončićem, metohijskim pesnikom, koji privremeno živi u Nišu. On je govorio svoje nove pesme koje su nastale posle pesničke knjige „Glodar nad humkom“ koju je Dončić takođe predstavio u istom prostoru prošle godine.
   Dončić u svojoj poeziji reflektuje našu društvenu, političku, pa i globalnu stvarnost. Tako se prošli put kao tema pojavila žuta kuća, a sada i relacije u crkvenom životu i bolno pitanje Srebrenice, kao i mnogi drugi problemi i pitanja sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu. Zato  je Dončić ponovo podsetio na neke stvari koje možda i namerno zaboravljamo i neumoljivo stavlja svoje slušaoce pred scenografiju strašnog mesta i trena, na kakvom on vidi danas Srbiju i Srbe.
A.M.



NOVO IZDANJE IZ KNJIŽEVNE ZAOSTAVŠTINE ISMETA REBRONJE
Dela žive posle smrti

NOVI PAZAR - Zbirka stihova „Magnet i algebra“ Ismeta Rebronje (1942 - 2006), koju je objavio Centar za kulturu iz Bijelog Polja četvrta je od ukupno osam knjiga iz njegove književne zaostavštine koja je ugledala svetlost dana.
   Ovaj istaknuti književnik iz Novog Pazara je uoči smrti redigovao i pripremio svoje rukopise za objavljivanje, a do sada su iz štampe izašle i zbirka poezije „Sinje more“, knjiga priča „Pad Grčke“ i zbirka eseja „Sokratov pas“. U njegovoj književnoj zaostavštini ostala su još četiri neobjavljena dela. Reč je o dva romana - „Glava cara Nićifora“ i „Varoš sinova Abdulahovih“, zatim knjiga sećanja „Psi su najbolji ljudi“, kao i etimološki rečnik pod naslovom „Etimologikon“.
   Za života Ismet Rebronja kao pesnik, prozni pisac, antologičar i etimolog objavio je dvanaest knjiga, bio je zastupljen u više antologija i prevođen na strane jezike.
N.G.



NEMANJIĆI
Veliki župan Stefan Nemanja (1166-1196)

   Politička aktivnost Nemanjina, gotovo kroz ceo njegov život, uslovljena je borbom između Vizantije i Ugarske o prevlast u severnim delovima Balkanskog poluostrva. Zahvaljujući toj borbi, naročito posle smrti moćnog cara Manojla, uspelo je Nemanjinom držav-ničkom talentu da Srbiju razvije kao osetnog političkog činioca na Balkanskom poluostrvu i da joj da državni program među srpskim i srodnim slovenskim plemenima za čitav niz vekova. Od Nemanje počinje prava srpska država srednjeg veka; do njegove pojave mi smo imali samo istoriju plemena, lokalne pokrete i lične pokušaje, ali nismo imali prave državne misli i trajne državne tvorevine. On je, kako je to lepo istakao već njegov sin, Stefan Prvovenčani, „skupljač izgubljenih delova svog otačastva, a i obnovitelj.“
   Porodica Zavide, u vreme vladavine velikog župana Uroša 1. napušta Rašku i odlazi u Duklju, u zetsku oblast. Tamo se, u Ribnici, rodio najmlađi sin Zavidin, Stefan Nemanja koji biva kršten po rimokatoličkom obredu. A kako su u zemlji toj latinski jereji, to se po volji Božjoj udostoji da u hramu tom primi i latinsko krštenje. (Stefan Prvoven-čani)
   O njegovom detinjstvu i ranoj mladosati ne znamo ništa, možemo samo pretpostaviti da je  najveći deo vremena provodio u Ribnici, blizu velikih gradova Kotora i Dubrovnika. Možemo još pretpostaviti, na osnovu toga što je poticao iz imućnije porodice, da je živeo u kući od kamena sa šarenim prostirkama i platnenim ili pamučnim zavesama. Da je kuća bila osvetljena svećnjacima ili fenjerima i da je spavao na rasprostrtom krznu, slamarici ili perjanom dušeku, da je išao u lov i da je vežbao gađanje lukom i strelom, kao i balistom i mačem.
    U vreme svrgavanja župana Dese, Zavidina porodica se vraća u Rašku, gde je Nemanja ponovo kršten, sada po pravoslavnom obredu u crkvi sv. Petra i Pavla. Ovaj hram se nalazi na ušću reke Deževe u Rašku, na ulazu u današnji Novi Pazar, podignut je između 6. i 8. veka i najstariji je sačuvan spomenik od pre Nemanjića. Car Manojlo 1. godine 1163. za velikog župana Raške postavlja Tihomira (1163-1166) najstarijeg Zavidinog sina.
   Ovaj sveti i prepodobni otac naš Simon monah postade od roditelja blagočastivih, to jest Simeona, narečenog Nemanje, a majke Ane. A od njih se rodiše tri sina, Stefan kralj prvovenčani, Vukan veliki župan i Rastko, najmlađi sin među braćom i miljenik roditelja, koji ostavi oca svoga i majku i uteče u Svetu Goru Atonsku i tamo primi inoštvo ostavivši roditeljima žalost veliku. (Patrijarh Pajsije)
   Raška je tada bila siromašnija od Zete i njeno stanovništvo uglavnom se bavilo stočarstvom, ređe zemljoradnjom. Gradovi (trgovi, kako su ih tada nazivali) bili su skupine drvenih kuća, sa slamenim krovovima, razbacanih bez reda, nije bilo ni ulica, a umesto odbrambenih zidova postojale su utvrde od nabijene zemlje i kolja.
(Nastaviće se)

Kafana je moja sudbina

Srpske narodne kafanske izreke
A

A pio, a na mesec lajao!

Ajde, živeli, dugo nazdravljali, sve što ne popili - ženi odnosili!

Ajde, plati, nisi pop, nego pijanac!

Ako budalu pustiš u kafanu, sve će pare popiti!

Ako danas sve popiješ, sutra ćeš kelnera da okumiš!

Ako ne znaš zbog čega piješ, znaćeš zbog čega povraćaš!

Ako je daleko sunce, nije kafana!

Ako se napiješ  pitaju: Ko te je nagovorio? Ako ostaneš trezan kažu: znali smo da si lud, ali nismo znali i da si glup!



Sećanja jednog konobara 4

   Dakle, moj drug Mrsoje pričao mi kako je čuveni konobar Žika Bazić radio od jutra do sutra. Nikako da se umori i nikako da mu bu-de dosta para, ni one što zaradi a ni one što zaradi. Umeo je dinar da uzme i tamo gde ga nema, da ga ispod lava izvuče ako treba i pride pis mačko da mu reče! Pariz je oduvek bio kafana u koju su svraćali gosti kad odlaze u vojsku, kad prodaju volove ili kad idu u sud. Seljaci, dakle. Tri puta u godini svrste, naruče gulaš i tri kila hleba i sat vremena gustiraju uz hladnu vodu! E, takvi su bili prava poslastica za Žiku. Čim ih ugleda, odmah kod kuvarice:
-Žule, tri čorbe, onako guste da na gulaš liče! Zna Žule kako treba, nije joj prvina. Čim bude gotovo migne Žiki da se izmakne pa vikne:
-Tri gulaša, molim! Žika dotrči, odnese gostima, naplati i kad završi smenu, preda pazar a razliku strpa u džep. Trajalo to neko vreme. Ali jedne večeri, kad je polazio kući Žuja, koja nikako da dobije neki dinar od zajedničkog posla, upita:
-A bogati Žiko, šta kažu gosti za onaj gulaš? Žika trepnu jedared i sa nevinim smeškom, a da se ne čuje mnogo daleko, reče:
-Kažu: ko skuva ovaj gulaš slatko bi ga jebali!
Šah sam naučio da igram kao klinac i vremenom sam postao prilično dobar u toj drvenoj igri. Kolege sam derao kad u kafani nije bi-lo gostiju, ili kad ih je bilo tek dvoje-troje! Jednom prilikom, kada sam pri-metio jednog starijeg gospodina poodmaklih godina u društvu takođe starije gos-pođe, kako zainteresovano posmatra igru, počeo sam da gubim, partiju za partijom. Kad sam namignuo kolegi, on ustade i pođe prema šan-ku. Ja nezainteresovano po-čeh da prikupljam figure da bi ih stavio u kutiju. U tom trenutku stariji gospodin predloži, finim, beogradskim akcentom, sa neke nedostupne visine za nas konobare, da odigramo partiju -dve. Pristadoh i lako izgubih prvu, a potom i drugu partiju, posle koje gospodin sa finim akcentom beogradskog gospodina predloži  da igramo u viski. Džentlmenski prihvatih i izgubih još jednu partiju. Potom smo igrali u dupli viski i ciga-rete, za nas i za kolegu konobara, kako je predložio nasmešeni gospodin sa finim beogradskim akcentom. Kako i pretpostavljate, fini gospodin sa beogradskim akcentom nije pobedio ni jednu partiju od desetak koliko smo potom odigrali. Viski nikada nije bio jeftin, a cigarete su tada, devedesetih, koštale platu ipo!
Kada smo završili fini gospodin sa kiselim osmehom na licu, dok je fina gospođa sa sleđenim pogledom merila svoga životnog sapatnika, upita: -Kako to da kada nismo igrali u viski i cigarete sam ja pobeđivao, a potom samo jednu partiju, i to kada smo igrali u jedan viski? I kako to da tako dobro igrate posle toliko popijenog viskija?
Ustajući, fina starija gospođa sa sleđenim pogledom, zareža: -Tako što si alav i glup!
Potom vrlo fini gospodin, vrlo brzo izlete za gospođom, a ja rekoh kolegi: -Da je znao samo stari fini gospodin kako ni nama nije bilo lako da pijemo čaj sa tri kocke leda, ne bi se toliko ljutio!
-Da, da, mnogo fini ljudi ovi Beograđani, dao Bog da što češće svrate!- nasmeši se kolega.
Goran Bošković


Kafanče

Da li živimo u ludnici ili u kafančini osnovno je, ne samo filozofsko, već i praktično pitanje. Obično, da kažemo! Filozofski odgovor ostavljam filozofima, prakti-čna praktičarima, a ja bih odgovorio kao običan učesnik u lumpovanju koje smo priredi-li u kafančini koja se zove Novi svetski poredak.
Samo ono što je ogromno, napadno, galamdžijsko, od medija predimenzionirano i izvikano, to se i događa, sve drugo je dekadentno, bezvredno, minimalno i nedostojno dvadesetprvog veka!
Preostaje da se u toj kafančini pronađe mesto u kome se sva ta galama, sav taj glamur neće ni čuti, ni videti, gde su kafedžije zaboravile da uključe TV Tijanića ili TV Bećko-vićku i prinesu štampu! Neko mestašce, kafanica u ovoj kafančini, koja miriše na suv bosiljak.
U svoj ovoj frci život je postao neartikulisano urlanje i iživljavanje, kako u umetnosti, tako i u nauci, na sahranama tako, ni na svadbama nije drugačije. Kad utihnu pijana urlanja na slavama, moći ćemo opet da se pomolimo Bogu, pred kandilom, a da niko to ne mora videti.
Možda nećemo poseći svako drvo, pa ćemo, pored neke reke, na kojoj neće biti hidrocentrala ni žaba, moći u tišini i po neki stih, nekome da pročitamo, a da pri tome ne zavredimo šamarčinu!
Pomolimo se Bogu da naša deca mogu bezbrižno otići na neku igranku i biti sigurni da će se vratiti nedrogirani i živi.
Evo ja ću prvi: Pomozi nam Bože, i nama i našoj deci pomozi, ako već nije kasno!
D. Jovanović

K V A K A

Velika čarlama 1

A bilo je ovako!
Gde god da se okreneš nigde kinte!
Da pronađeš jedanaest tačnih ne bi ti pomogo ni Šerlok Holms, državna lutrija stegla kesu ni kintu ne možeš iz nje da iščupaš, pa ti vidi sad! Pajtosi zaglavili pod papuče i od njih više vajde nema. Kad ih vidiš kako pokunjeno šetaju pored svojih kokošaka, koje su napokon dočekale svojih pet minuta, smuče ti se i oni, i one, i sam se sebi smučiš.
Ej, bre! Onaki dasovani! A sad? Sad šetaju kokoške po čaršiji. I u poslastičarnicu ih vode. Šatro, vreme je da se smire. Da dečicu pogledaju!
Jebote!
Dakle, ostao si sam samcijat na vetrometini na kojoj se ledi krv i pucaju živci!
Ona tvoja ti probija glavu ka-ko su se svi opametili i domu svome povratili, toliko glasno kokodače da ne možeš da izdržiš! Njeni se raskokodakali po komšiluku kako im se zet-prišupko povratio kući iz kafane, i toliko se još oseća na džibru da po ceo dan luftiraju kuću. A vala dosta mu je i bilo, i njemu došo crni petak, kukuriču da sve odjekuje.
Kokoška se toliko okuražila da pokušava da uspostavi dijalog.
- Mili, sad kad si opet postao čovek, da tako kažemo, mogli bismo da odemo do kumova, zaboravili smo kako nam kumčići izgledaju. Mogli bismo, znaš...
Kad sam je pogledao očima Kraljevića Marka umukla je i, na moju veliku radost, pohitaše joj suze niz debelo lice, te se i ja, bar na kratko osetih čovekom ko nekad. Skočih i pravac kafana.
Ali badava sam se radovao! Već posle prvog stepenika ukapiram da nemam ni kinte, a nema ni kafane gde nisam iskoristio sve moguće kredite, sa i bez kamate! Dakle, šetnja, drugar!
Bežim van grada, da me ne vide kako ko budala šetam trezan i pored kafana prolazim ko da sam, daleko bilo, bolestan! Duboko udišem vazduh i..
Probudim se u hitnoj pomoći.
- Šta ste upiljili u mene ko da sam čudovište iz Loh Ne...
- Slušaj, matori, pronašli su te skoro mrtvog  u livačetu pored grada i mi već dva sata pokušavamo da te povratimo i koliko toliko oživimo!
- Ma nemojte? Mator je vama mozak! Vidim, okupili ste se oko mene u tolikom broju da ne mogu da dišem. Nego iš tamo, barabe nijedne, tražite neku budalu pa se na njoj vežbajte! Maaarš!
Krenem da ustanem i da pobegnem od ovih ludaka kad oni skočiše na mene.
- Ne mrdaj, nećemo da te nosimo na duši, ionako svaki dan povika na nas kao da mi ubijamo ljude, a ne smrt!
Odgurnem napasnike i štura. Veći broj kretena na jednom mestu nisam video još od one utakmice... Ali nije važno, neću da se podsećam na ta slavna vremena.
Nego, majke mu ga, sad moram kroz grad do kuće, a sa ovog mesta nikako ne mogu da pro-đem kroz neku ulicu a da sam još kreditno sposoban. Mora se skroz okolo. Mnogo daleko! Ali i koji moj žurim, kao da idem negde gde će mi se obradovati kad me vide. Ma, hajde!
Uđem u zgradu pa u podrum. Prebiram po starudijama kad odjednom štap. Ribolovački. Skinem sa njega paučinu koja se za ovih nekoliko decenija dobro navatala, i kažem sebi:
- Ako ti ovo ne pomogne, ne znam šta će! Nego, kupuj crviće i pravac Morava!
Koliko da skinem odgovornost sa vrata, okrenem drugare da ih obavestim o svojoj odluci!
- Za tebe i takve kakav si ti, golanferu nijedan, on više nije kod kuće! - šište one kokoške!
- Niste valjda izbacili pa-puče napolje, mogli ste da povredite jadnike! - vičem ogorče-no u slušalicu i samo što ne zap-lačem...
Ali vreme je da ukapiraš da si ostao sam na ovom jebenom svetu! Pa da se prema situaciji i pona-šaš!
Dok kokoška hrče a matori debili vire ispod dronjaka, ispijam kafu i izlazim u jutarnju maglu.
Bicikl ko svaki stari bicikl. Jauče, ali kotrlja. Bože, koliko samo napora treba da bi se pedale pokrenule! I tako, riknjavanje do Morave. A tamo!
Tamo, naravno, Morava teče onim istim koritom, kao i pre tridesetak godina. Samo i ona je malo omatorila, primećujem u svom bolu. Usporila! Brzaci joj nisu brzi kao nekad, ni virovi duboki i opasni. Propitomila se! Ko zna šta je sve i ona jadnica propatila za ovih tridesetak godina otkako se nismo sreli! Priča ona, ali prošlo je vreme naših razgovora, vreme kad smo se razumeli! Sad samo čujem huku talasa, i ništa više! Neću da slušam, došao sam da pecam!
Sasvim rutinski, bez uživanja i bez napora, za samo jedan sat upecao sam par kilograma i...
I nikad nisam bio na većem gubitku. Niti mi Morava nešto znači, niti je pecanje ono što je nekad bilo.
Ni pogled na ostrvo ljubavi nije pogled onaj, a i od čežnje one daleko je! Dakle, omatorilo se...
Ribe vraćam Moravi, a uz ribe i štap. Gotovo je!
Dimitrije Jovanović

Nad Kraljevom
dve skupštine stoje,
svaka ima
odbornike svoje.

Kraljevo nam
vredi za dva grada,
pa se zato
pravi dupla vlada.

Za prelazak
pade grdna lova,
po sistemu
spojenih sudova.

Zaposle ti
najbližu rodbinu -
zato ljudi
za mandate ginu!

Nekom pare,
nekom zaposlenje,
da se vidi
moral i poštenje!

Odbornička
to je prava sreća:
probiraju
javna preduzeća!

Odborničke
to su slatke muke:
il' posao,
il' novac na ruke!

Nad Kraljevom
pravi se racija,
a nad krađom -
legalizacija.
Zoran Tucaković

Nikakvo Sutra te više ne čeka,
a Juče ne povrati.
Ni ženska ruka, nežna i meka,
tebi se neće dati.

Nije ti dato da svome potomku
ćubicu pomiluješ,
da se ogledneš u detinjem oku,
očinstvom obraduješ.

Jedina sreća što tebi je data,
pod đonom što krši vrat,
jeste da vavek se dižeš iz blata,
kao zgažena vlat,

da se kroz bezljuđe tmornom
nigdinom
potucaš svojim putem,
dok te ne pričeste, umesto vinom,
vrčem punim kukute.

28. 6. 2009.
Dragan Bunardžić

SPORT
NENAD KRSTIĆ NA PRIJEMU U GRADSKOJ SKUPŠTINI
Medalje uvek obaveza

KRALjEVO - Nenad Krstić bio je gost vodećih ljudi u svom gradu Kraljevu. U gradu na Ibru sport je odavno najbolja privredna grana, a u isto vreme i zamorče. Ima majstora, ali nema hale u kojoj bi igrali. I tema razgovora je upravo nedostatak sportske hale i terena za igru. Novinare je pored toga interesovalo kako je centar ,,Orlova" proveo sezonu u Americi gde je njegov klub Oklahoma Tander bio veliko iznenađenje u svojoj drugoj prvenstvenoj sezoni.
  - Niko nije očekivao od nas jer smo posle takozvane test sezone napravili pravi bum u konferenciji Pacifik. Bili smo definitivno najveće iznenađenje NBA lige. Imali smo par kikseva posle kojih smo morali da se zadovoljimo osmim mestom. To je značilo da nam u doigravanju Lejkersi budu protivnici od kojih smo izgubili, a oni ulaze u samu završnicu, finalnu seriju koja je pri kraju. Bez obzira na sve ogroman uspeh smo postigli u prošloj sezoni. 

Ono što te poslednjih godina često prati i zbog čega svi strepimo su povrede. Kakva je sada situacija?
  - Na povrede uvek treba gledati kao na sastavni deo sporta. Ja sam imao tu nesreću da su povrede moj „verni" pratilac. Na sreću one nisu bile takve da bih bio odvojen od terena na duže vreme. Hvala bogu sada sam dobro i čekam početak priprema sa reprezentacijom.

Velika stvar za našu košarku je srebrna medalja u Poljskoj na Evropskom prvenstvu. Da li su tako postavljeni novi standardi i na Svetsko prvenstvo?  - Srbija je Srbija pa su zato i očekivanja velika bez obzira u kom sastavu mi otišli i zaigrali na bilo kom pervenstvu posebno Svetskoj smotri. Kao i do sada uostalom. Videćemo, mi smo sami sebe izbacili u prvi plan kod ljudi uspehom ne samo na prošlom prvenstvu Evrope. Tako je to i od ranije. Za mladu reprezentaciju ne mora da znači da će uspeh biti ako se osvoji medalja. Uspeh je u takvoj situaciji i plasman ispod te crte - za medalje. 

Pratiš li Svetsko prvenstvo u fudbalu?
  - Pratim našu reprezentaciju i prvo sam kao i većina bio razočaran Međutim, meč sa Nemcima je pokazao koliko vrede vrede ovi momci i da je kiks sa Ganom bio samo slab dan na Svetskom prvenstvu. A onda su to potvrdili sa Australijom. Pokazali su karatkter onda kada je to bilo najbitnije na ključnim utakmicama sa jakim rivalima.

DOBAR POTEZ MAŠINCA
Jedan si od momaka koji je ponikao u Mašincu koji je ovih dana ustupio prvoligaški rang i sišao u Prvu srpsku ligu.  - Čuo sam pre neki dan da su ustupili rang Slobodi iz Užica i da će u narednoj sezoni igrati u Srpskoj ligi. Ja to gledam sa pozitivne strane. Ja sam krenuo iz Srpske lige i bilo je inspirativno jer sam bio mlad kao i moji saigrači. Tako neka bude i sada jer koliko znam Mašinac ima plejadu talentovanih momaka. Opet treba gledati na drugi način, jer Užice se polako budi kao košarkaški centar u Srbiji, a to mnogo znači da posle Kraljeva, Valjeva, Kragujevca, Čačka imamo još jedan uspešan centar.
Tekst i snimci: S. Petković



DŽUDO - KVALIFIKACIJA ZA PRVU LIGU SRBIJE
,,Partizan” nije uspeo, Milica u reprezentaciji

Džudisti kraljevačkog Partizana nisu uspeli da se kvalifikuju u Prvu ligu Srbije. U tromeču sa ekipama Niša i Jagodine pretrpeli su poraze, a u konačnom obračunu nišlije su savladale Jagodince sa 8:6 i tako se plasirali u viši rang takmičenja u ovom borilačkom sportu. Treba istaći da je džudo klub Partizan nastupio sa svojim borcima, a da su ostale dve ekipe za ovu priliku imale pojačanja iz drugih gradova. Ali i pored toga o pobedniku su odlučivale nijanse.
Nekako u isto vreme članica ovog kluba Milica Arsić bila je na sedmodnevnim pripremama kadetske reprezentacije koja na Vlasinskom jezeru priprema za Balkanski kup koji je na programu u avgustu.
S. P.



KONFERENCIJA KLUBOVA OKRUŽNE LIGE
I predsednik sumnja u regularnost!!!

KRALjEVO - Delegati klubova koji se nadmeću u Okružnoj ligi izvršili su analizu završene sezone i doneli zaključak da je sve bilo na visokom nivou. Istina predsednik FS raškog okruga Miroslav Karapandžić izrazio je sumnju u regularnost nekih utakmica u poslednja tri kol, ali se prešlo preko toga uz konstataciju da je prošla sezona bila, ipak, znatno korektnija od prethodnih.
Na sastanku su bili prisutni i predstavnici novih članova lige raškog okruga: Grdice, prvaka MF lige i Mladosti iz Oplanića povratnika iz Zone Morava. Iz lige su zbog lošeg plasmana otišli u niži rang Kraljevo Hajduk, Napredak i Jedinstvo. U narednoj sezoni Okružna liga će opet brojati 16 umesto do sada 18 klubova. Dobra ocena data je Komesarima za bezbednost, suđenje i takmičenje u Okružnoj ligi.
   - Prevenstvo je bilo izuzetno naporno, klubovi su to teško izdržali jer su imali i četiri vanredna kola u polusezoni. Imajući u vidu tešku materijalnu situaciju u samim klubovima postupao sam blaže kada su u pitanju kazne i nadam se da sam dobro postupio. Imao sam dobru, obostranu, saradnju sa svim klubovima kojima bih se ovom prilikom i zahvalio na tome - kaže Dragan Dimitrijević, komesar za takmičenje FS raškog okruga.
   Predsednik konferencije klubova Okružne lige Miroslav Topalović (FK Goč) na predlog ostalih delegate obavljaće ovu funkciju još godinu dana. Na kraju Konferencije usvojen je kalendar takmičenja za jesenji deo prvenstva. Izvučeni i parovi prvog kola u kome će se sastati: Rudar - Braća Vuklović, Radnik - Radnički, Budućnost (K) - Morava (S), Karađorđe - Grdica, Ibar - Borac (A), Proleter Lasta - Mataruge, Goč - Borac (V), Mladost (O) - Magnohrom). Prvenstvena sezona počinje 21. odnosno 22. avgusta, a završava se 14. novembra uz dva među kola.

KOMPLIKOVANO!!!
Na Konferenciji je predloženo da na kraju naredne sezone iz Međuopštinske lige u Okružnu pređu dva prvoplasirana kluba. Međutim ukoliko iz Zone u okrug ispadne klub sa područja koje pokriva Raški okrug onda drugoplasirani klub iz MFL ne bi upao direktno već bi igrao kvalifikacije sa prvim iznad crte zone ispadanja iz Okruga.
S. Petković



PREDSTAVLJAMO VAM NOVOG OKRUŽNOG LIGAŠA
Grdičani u pravom društvu

KRALjEVO - Fudbaleri Grdice novi su članovi Okružne lige. Zasluženo jer su se puleni trenera Nenada Čekanovića od šestog kola pa sve do samog kraja nalazili na čelu tabele. Povratak u Okružnu ligu bio je samo sled dobrog rada u klubu kako trenera I igrača tako i onih koji su zaduženi za organizaciju ovog uzornog fudbalskog kolektiva. Jedan od njih je predsednik Ivan Radujević:
- Bilo je potrebno mnogo truda i odricanja da napravimo ovaj uspeh. To smo želeli od samog starta prvenstva u MF ligi. Bili smo uzorni domaćini na našem terenu i nailazili na odličan prijem kod ostalih klubova. Istina nismo imali podršku ostalih uspešnih privrednika iz Grdice, ali dok budemo mogli ovako ići će nekako.
Grdica ima šest selekcija. Pored prvog tima seniora, tu su oni najmlađi pioniri, kadeti i omladinci, a uz njih aktivna je ekipa veterana i ženski tim. Sve to treba izdržati, napominju u klubu. Omladinski pogon je bio glavni kandidat za ulaz u ligu zapadne Srbije što samo može da raduje trenera Grdice Čekanovića:
- Ovaj uspeh je došao u godini fudbala i Grdica je došla u ligu kojoj i pripada. U Okrugu nam je mesto, a ubuduće ćemo se oslanjati na naše igrače iz mlađih kategorija koji će uz ove iskusnije da nadgrade svoj nesporni talenat.
U poslednjem kolu Grdičani su po prvi put remizirali u prvenstvu. Slučaj je hteo da to bude sa glavnim konkurentom Ribnicom iz Jovca. Sada se svi okreću narednoj sezoni.
- Dugo smo bili na prvoj poziciji i naš prolaz u viši rang je više nego zaslužen. Fudbaleri iz Jovca su bili u susretima sa nama u prednosti, ali smo mi sa ostalim protivnicima bili u velikom plusu. U narednom prvenstvu očekujem plasman oko pete pozicije na tabeli. Solidno za početak - kaže kapiten Radetić.
U prvom kolu Okružne lige novajlija Grdica odlazi u goste kod Ibra u Mataruškoj Banji.
S. Petković



POČELE SU PRIPREME KRALJEVAČKIH PLIVAČA I VATERPOLISTA
Gužva na gradskom bazenu

KRALjEVO - Za školu plivanja kod mladih vlada veliko interesovanje, a ljubitelji vaterpola sa nestrpljenjem čekaju 10. jul kada će krenuti takmičenje u Drugoj ligi.
  Plivači i vaterpolisti počeli su pre sedam dana sa pripremama za nastupajuća takmičenja. Sve aktivnosti obavljaju se u okviru Plivačko - vaterpolo kluba Kraljevo. Velika pažnja posvećuje se i ovoga leta školi sportskog plivanja i obuci neplivača. Interesovanje je ovih dana bilo veliko. - Za školu plivanja i obuku neplivača vlada veliko interesovanje. Od pre petnaestak dana kada smo otvorili sezonu broj se povećava što iziskuje i formiranje novih termina pored postojećih. Termine smo, inače obezbedili za ovaj mesec, ali i za jul - kaže Momčilo Đorđević, generalni sekretar PVK Kraljevo
  Naravno vaterpolisti su ipak u centru pažnje. Oni su proteklih sezona donosili veliku radost ljubiteljima ovog sporta. Sada su u Drugoj ligi u grupi Centar. I oni su sa pripremama počeli kao i plivači. Novi trener Bojan Novoselac sveža je krv i sa mladim sastavom pokušaće prodor u sami vrh. - Treninzi su počeli pre sedam dana, a ligu će sačinjavati pored Kraljeva, Rabotnički koji igra van konkurencije, Rasina iz Kruševca, Goč iz Vrnjačke Banje i Paraćin. Za razliku od prošle godine u sastavu prvog tima su uglavnom igrači iz Kraljeva – ističe Novoselac, trener PVK Kraljevo.
  Takmičarska sezona počinje 10. jula i trajaće mesec dana. Posle toga počeće susreti za konačan plasman sa najbolje plasiranim ekipama iz severne grupe. Do sada vaterpolisti su imali dosta uspeha i stizali su do fajnal fora. Nema sumnje da će i sada biti tako.
S. Petković



U SLICI I REČI
,,Vuvuzele” kraj pruge

KRALjEVO - Momci iz naselja Divlje polje od samom početka redovno prate utakmice sa Svetskog prvenstva u fudbalu. Tik uz prugu u blizini Magnohroma u improvizovanom parku. Pred svaku utakmicu počinje okupljanje onih najvernijih gledalaca koji pristižu sa raznih strana: preko koloseka po kojima vozovi veoma retko prolaze, ulicom i raznim prevoznim sredstvima. Zauzimaju se mesta kraj TV ekrana koji sa starom logo antenom emituje savršenu sliku. Počinje i navijanje, naročito, kada igraju naši. Srbija odnosno ,,orlovi” kojima su u prvoj utakmici na startu prvenstva od Gane potkresana krila odlučujući meč bio je sa zahuktalom Nemačkom  repreze-ntacijom. Svako na svoj način preživljavao je ono što se dešavalo na terenu. Onda je usledio meč sa Australijom koja i pored pobede nad „orlovima“ nije otišla u osminu finala.
   - Verovao sam u naše fudbalere i pored startnog poraza od Gane. Možda smo ih i potcenili, ali u meču sa Nemcima pokazali smo pravo lice. Ali overa nije stigla u meču sa Australijom – kaže pomalo utučen Nenad Kolenčević. - Bio sam baš razočaran posle prve utakmice sa Ganom. Na sreću zaigrali smo angažovanije sa Nemcima, ali na nesreću to nas nije odvelo u osminu finala - dodaje Boban Vidosavljević.
   Dakle, ne idemo dalje. Lopta jeste okrugla, ali od srpskih fudbalera i uz ovakve navijače očekivao se dalji prodor ka vrhu svetske fudbalske piramide. ,,Kenguri” su eto nadskočili „orlove”.
Tekst i foto: S. Petković



BICIKLIZAM
Marko treći kroz Srbiju, mladi uspešni u Ligi

KRALjEVO - Biciklistička sezona je u punom jeku, a kruna svega je Međunarodna trka kroz Srbiju koja je završena u nedelju. Za ,,A” selekciju reprezentacije Srbije nastupio je član Metalca Marko Stanković i njegov doprinos je ogroman što je naš reprezentativac Esad Hasanović u generalnom plasmanu osvojio treće mesto. Na dva etapna cilja član ,,B” selekcije Milanko Petrović je osvojio drugo mesto, a na trci su još u konkurenciji 119 vozača iz 17 evropskih zemalja nastupili i biciklisti Metalca Aleksandar Milivojević i Vladimir Vulićević. U petoj trci za Ligu Srbije održanoj u Kruševcu druga mesta u svojim kategorijama osvojili su Darko Devedžić i Miloš Borisavljević, treća Jelena Erić i Marko Polumirac a Miloš Stojanović je bio četvrti. U trci mauntin biciklizma Ivan Jovanović je u Soko Banji osvojio prvo mesto.
I pored sjajnog talenta kraljevačkih biciklista, po rečima trenera Radiše Čubrića, brojni su problemi za sport koji je proslavio ovaj grad. Zato BK Metalac očekuje značajniju finansijsku podršku.
S. P.



KOŠARKA - ŽENE
Kraljevo u elitnoj ligi ?!

KRALjEVO - Još uvek se ne zna hoće li se ženski košarkaški klub Kraljevo u narednoj sezoni takmičiti u Prvoj ,,a” ili Prvoj ,,B” ligi.
Sve će zavisiti od toga hoće li Jugobanat iz Banatskog Karlovca  nastupiti u najvišem rangu i koji bi klub njegovim odustajanjem zauzeo to mesto u elitnoj ligi. Takvom epilogu nadaju se u kraljevačkom timu koji je osvojio treće mesto u predhodnom prvenstvu Prve ,,B” lige. Konačnu odluku doneće Direktorijum prvoligaša 5. jula kada će biti obavljeno žrebanje za narednu takmičarsku sezonu u obe pomenute lige.
Ako Kraljevo prođe dalje na scenu stupa uprava kluba jer Prva liga ima znatno više prohteva.
S. P.