Ulični buvljak
Autoprevoz sprečen da prevozi putnike u Kraljevu
Štrajk upozorenja u Toplani
Kartice za nov život
Belorusija šansa za kraljevačke privrednike
Mi sa vama, vi sa nama, biće tako godinama
Uz prvu jutarnju...
Zbogom Ušće
Kuda žuriš Ibar vodo, izjasni se!
Kultura, umetnost
Sport: Fudbal, biciklizam, odbojka

RETROVIZOR

Karanzanovac

   Vašar je veći prostor pod vedrim nebom gde se u utvrđene dane prodaje stoka i druga roba.  
  Srbija je vašar, doduše na sve manjem prostoru, na kome se prodaje politička roba. Nekad si mogao za sto evra da kupiš bilo kojeg političkog vola. Danas, zahvaljujući odredbama Vrhovnog vašarskog suda potrebno je više novca, radnih mesta ili drugih obećanja, s tim što je političke robe neuporedivo više.
   Naravno da demokratija podrazumeva slobodan promet robe, namirnica, pa i stoke. U tom smislu dometi odborničko robne trgovine daleko su veće od sloboda poslaničko robne trgovine.
   Ali, kako smo krupnim koracima krenuli u potpuno osvajanje sloboda nema sumnje da će se ove dve vrste robe, u svojim pravima, potpuno izjednačiti.
   Kraljevo je oduvek bilo poznato po vašarima, stočnim pijacama i trgovinama svake vrste. Uostalom, kako beleži hroničar, u jednom trenutku naselje je nosilo naziv Karanzanovac (ime je dobilo po tome što su se njegovi žitelji, da bi došli do para ili položaja, ili da bi se zaposlili, karali za novac).
   Sentimentalni, kakvi jesu, Kraljevčani će, shodno novim prodemokratskim pravilima zarađivanja para, dobijanja položaja ili zapošljavanja, promeniti ime grada u Karanzaevro.
   S obzirom da se demokratija razvija u nedogled i u nepovrat, nema sumnje da će, vašar zvani Srbija, sa svojim tradicionalno karanzaevropovačkim institucijama, robno odborničkom i robno poslaničkom robom, vrlo brzo ući u tokove Atlantskosmrtonosnih integracija i tako konačno zaslužiti jedno malo, humanitarno bombardovanje!
D. Jovanović

Sve više ulica u Kraljevu se pretvaraju u buvlje pijace. Da li nadležni na taj način kupuju socijalni mir?!

KRALjEVO - Iako se na javnim površinama, uz adekvatno odobrenje, mogu prodavati samo novine, knjige, ili recimo kokice, u Kraljevu ulični prodavci sa šarenolikom robom opsedaju trotoare svake malo prometnije ulice. Komunalna inspekcija koja kontroliše zauzeće javnih površina može da izrekne samo mandatne kazne, odnosno plaćanje na licu mesta, koje su poprilično niske, a nedeljno se napiše u proseku od 10 do 15 takvih kazni.

   Turoban period sankcija i nemaštine, u novije vreme i privatizacije, izrodio je armiju ljudi koji prodajom svega i svačega na ulici, pokušavaju da zarade za život. Na veoma prometnoj ulici u Kraljevu smo sreli jednog starijeg sugrađanina koji  je nekada bio činovnik zaposlen u državnoj službi. Kaže da je ostao bez posla, a sada radi kao kolporter, ali da pored prodaje štampe koristi priliku da proda i druge stvari, kako bi preživeo.
- Šta da radim, morao sam da se snađem. Istina je, gomilu novina moram da prodam za kakvu-takvu platu, ali bolje i ovako, nego nikako. I da vam kažem, sve je počelo od benzina i cigareta - ispričao nam je ovaj ulični prodavac.
Taman kada su svi pomislili da siva ekonomija ostaje u našoj prošlosti, ona ponovo doživljava svoju ekspanziju. Trotoari na ulicama kao što su Beogradska, Vojvode Putnika, Miloša Velikog ili Vojvode Stepe prepune su prodavaca, koje reklo bi se niko i ne dira, jer država zbog prevelikog propadanja firmi, ipak na ovaj način balansira i kupuje neku vrstu socijalnog mira.
Pre šest godina u jednoj zajedničkoj akciji gradskih inspektorata, republičke trži-šne inspekcije, i policije pokušalo se sa uklanjanjem uličnih prodavaca. Tako je u to vreme, u periodu od tri meseca recimo Beogradska ulica bila potpuno bez uličnih prodavaca.
- Akcija je bila dovedena dotle da smo uzimali podatke od tih prodavaca i pravili socijalnu kartu, i samo pet odsto tamo zatečenih je spadalo u kategoriju socijalno zašti-ćenog stanovništva. JKP „Pijaca” je htela da njima ponudi određeni broj tezgi da oni tamo pređu, ali su oni to odbili, verovatno zbog neke konkurencije - kaže Jasminka Jovanović, načelnica Odeljenja za inspekcijske poslove u Kraljevu, u čijoj nadležnosti je komunalna inspekcija.
   Načelnica Jovanović dodaje da sve dok Vlada ne bude odlučila da stane na put ovakvoj vrsti prodaje, kao što je to bio slučaj sa gorivom i cigaretama, uličnih prodavaca će biti svuda. Posmatrajući kaznene odredbe za prekršaje prodaje na javnim mastima, bez dozvole, su veoma niske, tako se prodavci uvek vraćaju na ulicu.
- Prosek komunalne inspekcije je oko 15 mandatnih kazni nedeljno. Prema odluci o komunalnom uređenju iz 1998. godine te novčane kazne su poprilično male. One se kreću od 2.500 dinara pa naviše. Međutim, zbog poprilično dugog prekršajnog procesa u sudovima, ta sankcija posle osam ili devet meseci postaje potpuno beznačajna - kaže Jasminka Jovanović.
Leti vreli asfalt, zimi ledenice, a u jesen košava koja vuče od Ibra i probija se kroz svaki prolaz, najveće su muke ovih prodavaca.
- Kao penzionisani radnik „Magnohroma” primam 4.000 dinara, jer su pogrešili u kadrovskoj službi, pa mi umesto VK, napisali da sam bio NK radnik. Sad se sudim, i dobiću ja to, ali do tada mora da se jede svaki dan - priča nam još jedan ulični prodavac.

PRESKOČILI ULIČNE, A KONTROLISALI PIJAČNE PRODAVCE?!
Više desetina zakupaca tezgi na kraljevačkoj pijaci prošle nedelje je nenajavljeno došlo u zgradu gradske uprave u Kraljevu žaleći se na kazne zbog neposedovanja fiskalnih kasa koje su im u kontroli izrekli republički inspektori. Zakupci tezgi kažu da su im inspektori izrekli kazne od po 50.000 dinara, dok ulične prodavce nisu ni pogledali. Mnogi od njih rekli su da će odjaviti radnje i sa pijace se preseliti na ulicu jer im je, kažu, jeftinije da ponekad plate kaznu nego zakup tezgi i obaveze na prijavljenu radnju pa još i da kupuju fiskalne kase.
Nenad Božović

Pitanja - primedbe - predlozi

Ibarske su pokrenule  akciju „Pitanja, primedbe, odgovori“. U svakom broju odgovaraćemo na pitanja nekog čitaoca kojeg zanimaju određeni zakonski akti ili pojašnjenja vezana za rad nekog javnog preduzeća ili gradske uprave. Čitaoci takođe mogu davati i sami primedbe na rad nekih organa, ali i predlagati kako da se određeni problemi reše. Možete nas kontaktirati mejlom redakcija@ibarske.net, telefonom na broj 327-555 ili poštom na adresu: Ibarske, Milana Toplice 1/15. 
   Za ovaj broj tražili smo ponovo odgovore na pitanja naših čitalaca iz Sirče koja su postavili Radovanu Markoviću, direktoru Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo.

Da li je poznato kada će početi presvlačenje asfaltnog puta Sirča - Oplanići?
- Direkcija je u skoro svakodnevnom kontaktu sa JP „Putevi Srbije” o tome kada će početi radovi na pomenutom putu. U razgovoru koji smo obavili sa njima ove nedelje, dobili smo informaciju da je direktor preduzeća „Užice put” dao nalog da u ponedeljak 5. jula počne sanacija puta Sirča - Oplanići - Grdica, kao i radovi na sanaciji klizišta. Međutim, navodno preduzeće „Užice put” još uvek nije potpisalo ugovor sa JP „Putevi Srbije”, ali smo dobili uveravanja da će u ponedeljak radovi početi.
   - Praktično, to znači da će put biti presvučen novim asfaltom, jer bi sve drugo bilo zamajavanje. Po mojoj oceni u toku ovog leta bi meštani ovih sela trebali da imaju novi asfalt, a ukoliko se to ne dogodi, lokalna vlast će zajedno sa meštanima vršiti pritisak na Ministarstvo za infrastrukturu, pa čak i ako bude trebalo blokiraćemo Ibarsku magistralu. Svi znamo kakav je put bio pre početka izgradnje Kamidžorskog mosta, i da nije bio namenjen vrsti saobraćaja koji je pola godine funkcionisao na tom putu, a većim delom je i finansiran sredstvima građana.
   Klizište koje se pojavilo u Popovićima je uticalo da deo tog puta uopšte nije u funkciji, i tamo se saobraćaj ne odvija. JP „Putevi Srbije“ je preuzelo odgovornost da i to klizište sanira. Završen projekat i na licu mesta je izvođaču radova obeležen deo koji treba da se sanira. Lokalna samouprava ima zadatak da pomogne izvođaču radova, i ostvari kontakt sa vlasnicima susednih parcela, kako ne bi došlo do smetnji u sanaciji klizišta.

Autoprevoz sprečen da prevozi putnike u Kraljevu

Do raspisivanja tendera, gradski prevoz trebao da obavlja čačanski „Autoprevoz“, ali radnici „Autotransporta“, sa kojim je grad raskinuo ugovor o prevozu, fizički napali Čačane i dalje stopirali prevoz putnika

KRALjEVO - Gradsko veće Kraljeva jednoglasno je usvojilo da se raskine ugovor o prevozu putnika na teritoriji Kraljeva sa firmom „Autotransport“. Odlučeno je da se formira komisija koja će stupiti u kontakt sa drugim prevoznicima iz Kraljeva i okolnih gradova kako bi građani imali minimum prevoza. Gradonačelnik Kraljeva rekao je da će se prilikom zaključivanja ugovora o prevozu putnika u Kraljevu, tim firmama dati predlog da zaposle pojedine radnike „Autotransporta“.
   Zbog hitne primene Zakona o komunalnim delatnostima, uzrokovane štrajkom radnika Autotransporta i raskidom ugovora sa ovim prevozničkim preduzećem, lokalna samouprava je prinuđena da obezbedi prevoz putnika, odnosno da angažuje pojedine firme koje bi to radile, dok se ne raspiše tender za jednog ili više prevoznika na teritoriji Kraljeva.
   - Grad Kraljevo će se oglasiti i u drugim okolnim gradovima, kako bi se što više ponuđača prijavilo za vršenje usluga prevoza putnika na teritoriji Kraljeva. Paralelno s tenderom koji će se raspisati, teče i postupak javnog oglašavanja radi redovnog prevoza putnika u Kraljevu, a Odsek za saobraćaj će utvrditi da li će biti potrebno redukovati neke autobuske linije - kaže Zoran Tucaković iz Skupštinskih poslova Kraljeva. 
Ljubiša Jovašević, gradonačelnik Kraljeva,  rekao je da će se prilikom zaključivanja ugovora o prevozu putnika u Kraljevu, tim firmama dati predlog da se pobrinu za pojedine radnike Autotransporta.
   - Autotransport nije imao mogućnost da nastavi delatnost za koju je ugovorom bio vezan sa gradom. S obzirom na takvu situaciju, i pored naše želje da se pomogne tim radnicima koji imaju svoja potraživanja od strane poslodavca, nismo više u mogućnosti da tolerišemo ovakvu vrstu nesposobnosti Autotransporta. Moraćemo da se oslonimo na druge firme koje se bave prevozom, tako da se već vrše pregovori oko desetak preduzeća kako bi parcijalno preuzeli određene linije u Kraljevu. Ugovori koje budemo napravili sa njima biće vremenski ogranićeni dok ne budemo raspisali tender za prevoz putnika na teritoriji Kraljeva - objašnjava Jovašević.
   Gradonačelnik je napomenuo da Autotransport duguje gradu oko 40 miliona dinara zbog neplaćanja naknade za gradsko građevinsko zemljište sa kamatama na ime toga, a da je dug grada prema ovoj firmi svega 200.000 dinara koji će vrlo brzo biti izmiren.
- One firme koje se budu odazvale gradskoj upravi na zahtev za prevoz putnika, biće na adekvatan način tretirane, ukoliko budu aplicirale na osnovu tendera za prevoz putnika - kaže Jovašević.
   Nagađa se, a nešto slično je i Tomislav Ilić predsednik gradske Skupštine nagovestio kada su pre dva meseca štrajkovali radnici ATP-a, da bi ozbiljni prevoznik putnika u Kraljevu mogao biti neko iz Čačka?! Možemo zaključiti da se tu prvenstveno mislilo na izraelsku firmu „Kavim“ koja je vlasnik nekadašnjeg „Autoprevoza - Čačak“ i koji u svom voznom parku imaju popriličan broj autobusa.
   Prema rečima štrajkačkog odbora, iza svega stoji namera „Autotransporta” da autobusku stanicu u Kraljevu iznajmi Čačanima, a potom i kompletan prevoz prepusti njihovom prevozniku.
   - Šta mislite zašto smo tra-žili reviziju ugovora o privatizaciji i zašto, uostalom, tražimo hitan raskid tog ugovora? Zašto nas interesuje gde su otišle pare koje je rukovodstvo uzelo za zemlju koja je prodata za izgradnju megamarketa, a mi nismo primili plate šest meseci, staž nije uplaćivan? Mi, koji smo počeli štrajk, odustati nećemo - kaže Nenad Kovačević, član štrajkačkog odbora.
Kraljevčani u međuvremenu žestoko plaćaju sukobe u gradskom prevozniku. Samo na najkraćim gradskim relacijama u divljim linijskim taksijima za svaku vožnju plaća se 40 dinara.

INCIDENT U MATARUŠKOJ BANJI
   Grad Kraljevo u dogovoru sa „Kavimom” firmom koja je kupila „Autoprevoz”, dogovorio je da ovaj čačanski prevoznik sa svojih deset autobusa pokriva najvažnije linije u Kraljevu svakog dana od 5 do 22 časa, dok se ne okonča tender za izbor novog prevoznika.
   Međutim, juče ujutro kada su prvi autobusi „Autoprevoza” krenuli sa radom došlo je do fizičkog obračuna sa radnicima „Autotransporta”. Incident se dogodio u Mataruškoj Banji kada je jedna grupa radnika ušla u autobus i pocepala karte i cenovnik, i sve ono što je potrebno da bi funkcionisao prevoz putnika. Na autobuskoj stanici u Kraljevu je došlo do verbalnog sukoba predstavnika “Autoprevoza” i radnika koji štrajkuju. U jednom delu grada, automobilima je preprečen prolaz autobusa, a obrazloženje za sve ove sukobe bio je da u vreme kada je „Autoprevoz” štrajkovao radnici „Autotransporta“ su bili solidarni sa njima, i da im zbog toga neće dozvoliti da voze u Kraljevu.
   „Kavim” je voljan da preuzme jedan broj radnika „Autotransporta” ukoliko na tenderu bude dobio da prevozi putnike na teritoriji Kraljeva, jer gubitkom linija „Autotransport” praktično prestaje da posluje. 
   U postupku privatizacije koja je okončana 26.04.2007. god. „Autoprevoz“ a.d. Čačak je postao akcionarsko društvo čiji je većinski vlasnik „Kavim public transportation international (2002) ltd“ iz Izraela.
Nenad Božović

Pažnja, padaju bandere!!!

   Nesvakidašnji događaj desio se prošle subote u Hajduk Veljkovoj ulici. Naime, da li zbog niskog telefonskog stuba, ili nepropisnog tovara na kamionu, tek nepažljivi vozač kamiona je zakačio telefonski kabl kamionskom dizalicom i povukao banderu koja je prvo pala na kiosk Palma taksija pa zatim na kiosk Sofista, da bi na kraju završila na autobuskom stajalištu ispred Doma društvenih. Da li zbog štrajka Autotransporta, ili samo sreće, izbegnuta je veća nesreća jer na stajalištu nije bilo nikoga. Bandera je pričinila manju materijalnu štetu na kioscima, ali su radnice Sofista i Palma taksija pretrpele ogroman strah.
   Interesantno je da ovaj slučaj niko nije prijavio dok policija nije slučajno naišla i videla oborenu banderu.
E. I.

Preko Kraljeva i Srbije u Rusiju

Privrednici Turske voljni da investiraju u ekološki čista postrojenja na teritoriji Kraljeva jer im to otvara vrata na rusko tržište

KRALjEVO - Turci su zainteresovani da investiraju u region Kraljeva, a to se pre svega odnosi na moguće otvaranje elektronskih postrojenja, a samim tim i zapošljavanje određenog broja radnika. Uskoro se očekuje sastanak kraljevačke delegacije i turskih preduzetnika u Novom Pazaru. Sastanak je iniciran poslednjim boravkom gradonačelnika Kraljeva u Istanbulu.
Prošle nedelje, u isto vreme kada je i delegacija Srbije predvođena predsednikom Borisom Tadićem učestvovala u Istanbulu na samitu predsednika država ili vlada zemalja jugoistočne Evrope, i Ljubiša Jovašević gradonačelnik Kraljeva bio je u Istanbulu gde se susreo sa turskim privrednicima. Razgovor je prvenstveno bio usmeren ka investicijama koje se odnose na otvaranje postrojenja u kojima bi radilo što više radnika iz kraljevačkog regiona, a da s druge strane sve to bude ekološki prihvatljivo, a zbog toga se i razgovaralo o elektronici.
- Nama je najvažnije da nam stanovništvo bude uposleno, da ekološki program bude prihvatljiv, da to bude nešto trajno. Da ti proizvodi nose našu etiketu proizvodnje, što bi Turcima bilo posebno interesantno, jer poslednji slučaj kada je preko 3.000 turskih kamiona vraćeno sa ruske granice, izazvao je jednu vrstu sukoba na državnom nivou, i upravu tu mi vidimo našu šansu. Očekujem da se za dve do tri nedelje pojave turski partneri, a već sledeće nedelje sastaćemo se u Novom Pazaru sa njihovim predstavnicima, koji su sada zapravo građani Srbije - kaže Jovašević.
- Fascinantno je da u Turskoj dominira proizvodnja kaučuka i uopšte proizvodi od plastike kao što su recimo baštenske garniture. Racimo proizvodnja nakita, koji više nije onaj turski koji mi imamo urezan u glavama, već vrhunski nakit, koji bi kvalitetom postideo i čuvene evropske zlatare. Nas najviše zanima elektronika, preko koje bi se Turci pojavili na ruskom tržištu, a mi uposlili što više sugrađana - objašnjava gradonačelnik. 
Na pitanje kako će se izboriti sa centralizovanim sistemom u Srbiji, koji predstavlja kočnicu mnogim investicijama, Jovašević kaže da će se boriti sa dobrim lokalcijama na teritoriji Kraljeva.
- Bez obzira na animozitete koji očigledno postoje između resornog ministra i mene lično, ne verujem da će to ministarstvo smeti da odbije ulazak onih koji hoće da se pojave kao investitori. Naravno, mi očekujemo i pozitivne zakonske propise države, želimo da imamo imovinu kako bi pristupili tim poslovima - navodi gradonačelnik Kraljeva.

I DELEGACIJA NOVOG PAZARA U ISTANBULU
Gradonačelnik Novog Pazara takođe je bio sa delegacijom Kraljeva na poslovnom sastanku u Istanbulu, a to predstavlja možda i najvažniju kariku za saradnju Kraljeva i turskih kompanija, upravo zbog neposredne blizine ova dva grada. Turska želi da investira u izgradnju autoputa kroz Sandžak. Gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović saopštio je da će turske kompanije investirati u infrastrukturu grada koja je trenutno u lošem stanju.
Nenad Božović

Kraljevo ozbiljan partner

KRALjEVO - Međunarodna agencija za kreditni rejting Mudiz dodelila je kreditni rejting Kraljevu, ali i Novom Sadu i Valjevu. Kako je rečeno na dodeljivanju rejtinga, posebno je značajno što se rejting dodeljuje u vremenu krize.
   To je prvi put u Srbiji da se dodeljuje kreditni rejting za gradove, a kako je saopšteno na prezentaciji, to je stabilan rejting.
   - Rejtinzi se zasnivaju na činjenici da je realizacija budžeta u ovim gradovima dosta dobra, kao i da je izloženost direktnom zaduživanju ograničena - kazao je predstavnik agencije Mudiz na svečanoj dodeli rejtinga.
   Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Slobodan Ilić je kazao da se dodeljivanjem rejtinga ekonomski ambijent čini manje rizičnim i transparentnijim, što znači i investiciono privlačnijim. Prema njegovim rečima, dodeljivanje kreditnih
N.B.

ODOBRENO OSAM KREDITA ZA PROJEKTE U OPŠTINI RAŠKA
Krediti za preduzetnike

RAŠKA - U okviru konkursa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Fonda za razvoj Republike Srbije i Nacionalne agencije za regionalni razvoj, raščanskim preduzetnicima i pravnim licima odobreno je osam kredita ukupne vrednosti 12,6 miliona dinara.
   Preduzetnicima početnicima iz ove opštine odobreno je šest projekata za čije finansiranje je obezbeđeno 7,6 miliona dinara, a za pokretanje sopstvenog biznisa odobrena su dva kredita čija je vrednost pet miliona dinara.
N. G.

Kartice za nov život

Milašin i Radašin su  potpisali donorske kartice Zdravstvenom centru „Studenica“

KRALjEVO - Reditelj i glumac Radoš Bajić i glumac, Milorad Mandić Manda su u subotu u prisustvu  ministra zdravlja prof. dr Tomice Milosavljevića  potpisali donorske kartice i priključili se Nacionalnoj kampanji Ministarstva zdravlja  „Produži život“ kao podrške programa transplatacije u Zdravstvenom centru „Studenica“ u Kraljevu. Istovremeno ministar je prisustvovao i snimanju epizoda serije „Selo gori a baba se češlja“ koji se u istom prostoru snima već tri nedelje.

   Nacionalna kampanja Ministarstva zdravlja „Produži život“ ima za cilj podizanje svesti građana Srbije o transplataciji i donatorstvu organa, kako bi se povećao broj donora i smanjila dužina čekanja na organe za transplataciju. To znači i nadu da će veći broj pacijenata, kojima transplatacija predstavlja jedini vid lešenja, biti operisani na vreme i njihovi životi spašeni.
- To je fiziča i psihička promena kod organizma. Ljudi treba da shvate da postoji momenat kada medicina ne može da pomogne i da su donori jedino rešenje - kaže ministar Milosavljević.
- Savremena medicina, hirurška tehnika i članovi našeg tima koji su na edukaciji proveli širom sveta daje nam za pravo da transplataciju možemo da uradimo u našim centrima na radost naših pacijenata koji čekaju organe - istakao je Milosavljević.
Za posetu ministara delom je zaslužna i ekipe serijala „Selo gori, a baba se češlja“ koja se snima u Zdravstvenom centru, jer su odlučili da potpišu donorske kartice.  Glavni  akteri ovog serijala ne gledaju kako kažu samo kao čin humanosti današnji gest već i kao realnost da nekome produže život. Milašin i Radašin, likovi iz ove popularne serije su na filmskoj traci, ali i u životu odlučili da zaveštaju svoje organe.  Reditelj i jedan od glavnih glumaca u seriji Radoš Bajić rekao je da je potpis na donorsku karticu u ravni najznačajnijih potpisa u njegovom životu, a to su bili potpisi prilikom ženidbe i rođenja dece.
- Ne želim da se izdvajam od stotine, sada već i hiljade drugih ljudi koji su potpisali donorske kartice, ali mi imamo obavezu javne reči i propagiranja težnji ka humanosti, toleranciji i čovekoljublju - kazao je Bajić.
Potrebe pacijenata za ovakvim načinom lečenja su brojne, tako da se narednih meseci planira još sveobuhvatnija kampanja o programu transplatacije. Pored kampanje, lekari primenjuju i nove metode tih operativnih zahvata. U  budućem periodu jedan od regionalnih centara za uzimanje i transplataciju biće i ZC Studenica. Transplataciju prati i problem malog broja donatora. U Srbiji oko 1.500 pacijenata čeka neki novi program. U kraljevu je na hemodijalizi 108 pacijenata, a njih 30 je na listi čekanja da bi im se transplatacijom obezbedio dalji život. Sa druge strane broj donorskih kartica u Srbiji je oko 30 hiljada dok je u Kraljevu stotinak, pa su i čelnici bolnice zaveštali svoje organe. Svest ljudi u pogledu doniranja se menja, što je dobro. Podaci govore da smo 2008. godine imali 10 doniranja, 2009. je 26 pacijenata dobilo donirane organe, dok je u prva 4 meseca ove godine ovom intervencijom spašeno 12 pacijenata. Životni scenario za razliku od filmskog vrlo često zna da bude suroviji. Svedoci te konstatacije je sve veći broj pacijenata čiji sat svakodnevno iskucava sa rizikom trajanja.
Sonja Cvetković

Belorusija šansa za kraljevačke privrednike

Delegacija iz Belorusije posetila Kraljevo i najavila saradnju sa našim privrednicima

KRALjEVO - Nacionalna izložba Belorusije „BelarusExpo“, održana je u beogradskom „Belekspocentru“ protekle nedelje i predstavila je  srpskom tržištu 95 beloruskih kompanija, naučnih institucija, javnih preduzeća i instituta iz oblasti industrije i tehnologije. Otvaranju izložbe su prisustvali ministri trgovine Srbije i Belorusije, Slobodan Milosavljević i Valentin Čekanov, kao i predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije Vasilij Romanov i predsednik PKS Miloš Bugarin, koji su u Minsku potpisali Sporazum o formiranju poslovnog saveta dveju zemalja. Tim povodom Kraljevo je posetio i gosp. Adamenko Dmitrijevič, predsednik Regionalne komore Grodno.
   Svi do sada potpisani dokumenti o ekonomskoj saradnji Srbije i Belorusije, uključujući Sporazum o slobodnoj trgovini, imaju za cilj da se poveća obim spoljnotrgovinske robne razmene sa 60 na 200 miliona dolara godišnje. Obzirom da se radi o vrlo velikom tržištu regionalne komore su dobile svoje partnere. Regionalna privredna komora Kraljevo je dobila Regiju Grodno. Ova regija je jedna od 6 u Belorusiji i ima vrlo razvijene privredne grane, dobru bazu sirovina, pri čemu prednjači drvna, jer je oblast cele države bogata šumama. Mladomir Novaković, predsednik RPK Kraljevo ističe da je svaki poče-tak ostvarivanja saradnje „dobar način komunikacije i budućih poslova. Slobodan protok roba bi trebao da olakša transfer na obostranu korist, jer ovo tržište kao i tržišta Istoka su svakako interesantna za nas“.
   U toku trajanja izložbe predviđeni su bilateralni susreti menadžera svih regija, te je poseta našem gradu otvorila vrata saradnje i naših privrednika u Belorusiji. Gost je tokom jednodnevne posete obišao preduzeća koja su perjanice kraljevačke privrede Radijator Inženjering, Amigu i Trgomen Pv. Gosp. Dmitrijevič nakon posete nije krio zadovoljstvo, ali ni iznenađenje onim što je zatekao u ovim firmama.
   - Prijatno sam iznenađen onim što sam danas video. Naročito u proizvodnim pogonima. Nije beznačajno napomenuti da sam iznenađen  visokom tehnologijom, svim standardima, ali najvažnije i tržištem odnosno gde sve geografski ova preduzeća izvoze. To je podatak koji je svakako za nas vrlo bitan i kao garant kvaliteta koji imate. Siguran sam da ćemo uspostaviti dobru saradnju i pozivam vaše privrednike da uzvrate posetu. Sve što nosim kao utiske ću preneti članovima moje Komore, ali i na sastanku privrednog i ekonomskog vrha - rekao je gosp. Dmitrijevič.
   Ekonomska manifestacija Belorusije u Beogradu usledila je posle veoma uspešne prošlogodišnje nacionalne izložbe Srbije u Minsku, tokom koje su se beloruskom tržištu predstavile 62 kompanije iz naše zemlje. Belorusija je zemlja izuzetno bogata prirodnim resursima, pri čemu se vodilo računa o javnom interesu države, tako da je privatizacija obišla državni i društveni sektor. Garant svih poslova bukvalno je država. Zbog svog razvoja trenutni akcenat jeste građevinarstvo. Osim BK Grupe, na žalost na ovom tržištu, u toj oblasti nema naših građevinaca. Uz malu podršku države, naši neimari bi imali posla u narednih desetak godina, jer je Belorusija pravo gradilište.
   Gosti su istakli da je ovo dobar početak i da prostora ima u svim oblastima. Imajući u vidu van carinske barijere i problem naših privrednika prilikom uvoza sirovina i mašina, možda je ovo prilika da se intenzivnije pozabavimo tržištem na kome možemo biti konkurentni. Interesantan je i podatak da kilogram naše maline ili šljive košta i desetak puta više, pod uslovom da posedujemo njihove standarde.
Sonja Cvetković

Cena tranzicije u poljoprivredi

   Tranziciona recesija u poljoprivredi u osnovi je opredeljena pogoršanim ekonomskim položajem poljoprivrede, sa dominantnim negativnim uticajem pariteta cena. Agrarna politika u okviru scenarija nepristupanja Evropskoj uniji ne obezbeđuje, sem u Sloveniji i Češkoj, porast poljoprivredne proizvodnje i dohotka poljoprivrede u petogodišnjoj projekciji. Stoga se za zemlje jugo-istočne Evrope u tranziciji kao imperativ razvoja poljoprivrede „nameće“ izgradnja agrarne politike. U tom smislu je primer poljoprivrede Slovenije više nego indikativan, posebno u operacionalizaciji agrarne politike i naglašavanju značaja relativnog ekonomskog polo-žaja i tempa ekspanzije tehničko-tehnološkog progresa za razvoj savremene poljoprivrede evropskog razvojnog tipa.
  Za razliku od Slovenije, naša država je više nego otvorena. Tako smo uvozili i ono što uspeva kod nas, pasulj iz Kirgistana, mlad krompir iz Izraela, šargarepa iz Nemačke, crni luk iz Austrije neki su od proizvoda koji su od početka ove godine uvezeni u Srbiju. Iako ovdašnji poljoprivrednici tokom godine i sami uzgajaju povrće, proizvodnja očigledno nije dovoljna. Iako je Srbija zemlja hrane, za razliku od ostalih zemalja koje se povrćarstvom bave cele godine ovde se u nedostatku plastenika to obavlja na sezonskom nivou zbog čega domaći proizvođači ovdašnjem tržištu prvo povrće ne mogu da ponude pre maja, a to se ne uklapa sa potrošačkim navikama koje smo stekli poslednjih nekoliko godina. Naime, sa otvaranjem velikih trgovinskih lanaca, potrošači su navikli da u svako doba godine mogu da pazare papriku, paradajz, karfiol, patlidžan, tikvice, zelenu salatu i slično.
   Kako domaća ponuda ovih vrsta povrća u zimskom periodu ne postoji, uvoznicima se otvaraju vrata, da dok te kulture kod nas ne pristignu, naprave dobar biznis i traženu robu nabave iz drugih zemlja. U tom poslu na ruku im svakako idu razni sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima kako sa Evropskom unijom, tako i sa Turskom, Belorusijom i Rusijom, ili zemljama CEFTA sporazuma. No ni ovi budući partneri nisu naivni, jer da bi svoje proizvode tamo plasirali naši proizvođači moraju posedovati njihove standarde, a to opet košta. Kako god naši poljoprivrednici na kraljevačkoj pijaci na zadatu temu reaguju različito. Većini EU ne znači ništa, jer je tržište za njih ono što uspeju odmah nakon prodaje i da naplate.
  Miloš Milovanović, po-moćnik ministra poljoprivrede, na prošlonedeljnoj konferenciji pridruživanja EU, je rekao da se domaći proizvođači štite pre svega kroz carine, odnosno kroz takozvanu ad valorem carinu i kroz sezonsku carinu koja se uvodi kada kod nas krene sezona prodaje. On dodaje da država, već dugi niz godina subvencioniše podizanje savremenih i modernih zasada, prvenstveno voća, koji su vrlo konkurentni i koji kao takvi mogu da izdrže nalete robe iz inostranstva. 
   - Kada  na domaćem tržištu nemaju dovoljnu ponudu u kontinuitetu, trgovinski lanci pribegavaju uvozu - kaže Milovanović.
   Put za prevazilaženje ove situacije je organizovanje domaćih proizvođača u različite forme (zadruge, asocijacije i sl.), kako bi tržištu mogli da ponude dovoljne količine proizvoda adekvatnog kvaliteta i cena, i ono što je najčešći problem - u kontinuitetu. Stručnjaci iz ove oblasti, međutim, ističu da to nije dovoljno. Jer, kako kažu, da bismo prestali da robu nabavljamo iz belog sveta, potrebno je da država utiče i na promenu kultura koje treba da se uzgajaju, kako bi proizvodnja bila prilagođena tražnji. Ove godine, zbog vremenskih neprilika, prinos i rod je već desetkovan, tako da će zemlja seljaka, biti zavisnik od uvoza, bez obzira na sezonu. Sa druge strane kilogram malina na pijaci nije isto tretiran i od strane hladnjačara, tako da oni koji imaju količinu će biti opet oštećeni! Dok ne budemo imali planski razvoj, poljoprivrednici će se dovijati kao i do sada, keš i kolica.
Sonja Cvetković

RADIO VRNJAČKA BANJA PROSLAVIO JUBILEJ 31 GODINU EMITOVANJA PROGRAMA
Mi sa vama, vi sa nama, biće tako godinama

VRNjAČKA BANjA - Emitovanje eksperimentalnog programa Radio Vrnjačke Banje počelo je 2. juna 1969. godine u dvosatnom terminu, a cilj je bio informisanje Vrnjčana i njihovih gostiju o aktuelnim dešavanjima i to na srednjim talasima. Zatim je celodnevni program emitovan preko predajnika Radio Čačka i kao i danas slušan je u celoj Srbiji.
   - Imali smo kvalitetne novinare, tonce, voditelje. Posebnu pažnju mladih plenio je večernji program začinjen dobrom muzikom. kontaktima sa slušaocima. Emitovali smo i emisiju „Trstenička hronika“ sa informacijama iz trsteničke opštine, dakle taj program se vremenom dopunjavao novim sadržajima, dobijali smo pisma podrške i to nam je bilo drago, ali i obaveza da i dalje radimo još kvalitetnije - kaže tim povodom direktor JP Vrnjačka Radio Televizija, u čijem su sastavu i Vrnjačke novine, Dragan Marković-Best inače novinar voditelj duže vremena na radiju.
   - Šaroliki program skrojen za svačiji ukus dopunjavamo danas direktnim uključenjima naših reportera sa ulica ili sa zanimljivih skupova u Banji. Imamo i solidan marketing međutim kriza pogađa i medije, narod nema para, nekada je bilo pozdrava i želja preko celog dana, reklama takođe, ima i sada, ali u manjem obimu. Sa predajnika na Goču sluša nas cela Srbija nadam se da će tako biti i dalje - kaže Marković.
   Na skromnoj svečanosti tim povodom osim zaposlenih obeležavanju ovog jubileja prisustvovali su čelni ljudi opštine Vrnjačka Banja, bivši novinari, ton majstori, penzioneri, kao i njihove kolege iz drugih medijskih kuća sa kojima ovo javno preduzeće godinama uspešno sarađuje. Program i dalje traje uz nezaobilaznu špicu čije reči izgovara voditeljka Slavka Milisavljević - „Mi sa vama,vi sa nama, biće tako godinama“, pa neka im je srećan jubilej.       
Dragan Ivanović

UZ PRVU JUTARNJU... - Uređuje Mirjana Anđić
Ravan stomak

   Kada je reč o fizičkom izgledu, san većine žena  je ravan stomak. Nutricionisti širom sveta bave se ovom problematikom, i evo nekih saveta. Njihove preporuke uključuju u letnju ishranu pet osnovnih namirnica koje mogu doprineti, koliko-toliko, rešavanju ovog problema.
Zeleni čaj
0 kalorija
   Snažni antioksidansi u zelenom čaju ubrzavaju metabolizam. Istraživanja japanskih stručnjaka pokazuju da su osobe koje su svakodnevno konzumirale ovaj čaj imale značajno manji indeks telesne mase i uži struk, nego osobe iz kontrolne grupe.
Kefir
Po šoljici:
174 kalorije
2gr masnoće
14gr proteina
3gr vlakana
   Proteini iz kefira izazivaju osećaj sitosti, a probiotici u njemu mogu ubrzati gubitak kalorija. Britanski naučnici su ustanovili da ovi aktivni organizmi podstiču razgradnju molekula masnoće u telu.
Avokado
Po jednom plodu:
322 kalorije
29gr masnoće (4gr zasićene, 20gr monozasićene)
13gr vlakana
4gr proteina
   Ovaj plod je pun zdravih masti, kao i maslinovo ulje, a one se povezuju sa nižim LDL holesterolom i gubitkom težine. Najnovija istraživanja sprovedena u Engleskoj pokazuju da je dijeta mediteranskog tipa koja uključuje zdrave masti, efektnija od one koja ih potpuno izbegava.
Jaja
Po jednom razmućenom jajetu:
102 kalorije
7gr masnoće (2gr zasićenih)
7gr proteina
   Britansko istraživanje je pokazalo da će ljudi koji povećaju unos proteina u ishrani dnevno sagoreti 71 kaloriju više. Pokrenite metabolizam doručkom koji sadrži jaje.
Grejpfrut
Po jednom plodu:
104 kalorije
4gr vlakana
2gr proteina
   Jedan grejp dnevno pomoći će balansiranoj ishrani i gubitku kilograma. Njegove kiseline usporavaju probavu što omogućava duži osećaj sitosti i zadovoljstva. Pun je C vitamina koji snižava holesterol, a time i rizik od bolesti krvnih sudova i nekih oblika tumora.

Blizanci - psihološki tip koristoljubivosti

   Za razliku od Vage, Strelca, Ovna i Lava, psihološki tipovi Blizanaca, Device i Raka nisu opterećeni umnim predstavama o svojoj veličini (nisu sujetni), već svojim osećanjima (sebični su). Umesto ponosa, odlikuje ih ropstvo emotivnim doživljajima: potreba za osećanjem voljenosti, posedovanja, pripadanja, pa i opijajućim osećanjima koja postižu alkoholom, meditacijom, zloupotrebom muzike i sl. Tip Blizanaca je uspeo da u velikoj meri sačuva zdrav razum i samim tim sposobnost volje da postupa u skladu sa realnim potrebama života. Njegova sebičnost je egocentrična, racionalna koristoljubivost. Ako hrli ka sebičnom užitku, on će svesno da hrli. Neće pod pritiskom savesti ili sujete zavaravati sebe da je na pravom putu, ako na tom putu nije. Možda će neko vreme zbog toga da ga muči savest, ali on će onda svesno uzeti alkohol i piti ga sve dok glas sopstvene savesti ne ućutka. Odsustvo emotivnog zanosa, kojim inače umiruje svoju nemirnu savest, čini ga nervoznim i formira potrebu da se bavi tračarenjem, jer se u mraku tuđih slabosti i gluposti, koje svojim zdravim razumom vrlo lako prepoznaje, sam oseća uzvišenije i pravednije nego u svetlu sopstvene savesti.
Kod Blizanaca odbrambeni mehanizmi, ako se tako uopšte mogu nazvati, krajnje su iskreni i pragmatični. Oni nisu tip koji će pasti na laskanje ili opterećivanje krivicom. Njima ne može da se manipuliše kakvom ideologijom ili religijom. Njima može da se manipuliše jedino preko njihovih sebičnih interesa.
Postoji jedno suštinsko pitanje koje je jedino tabuizirano kod Blizanaca, a to je pitanje suštinskog smisla bivstvovanja. Sebičnost kao smisao života nikada ne može da ispuni ono što obećava. Ma kako osećanja kojima sebično srce čezne bila snažna, dugotrajna ili uzvišena, ona nikada ne mogu da zadovolje žeđ duše. Ipak, ona su samo osećanja, a ne bit. Ona mogu samo da uguše svest o unutrašnjem nezadovoljstvu, ali ne i da ga otklone. Osoba koja je uzela tabletu protiv bola, iskreno ne oseća bol. Ali osećaji kao i osećanja nisu relevantni pokazatelji našeg stvarnog stanja, bez obzira koliko su iskreni. Kao što tableta uklanja neprijatan simptom, a ne sam uzrok-bolest, tako i emotivni užici ne uklanjaju duhovni problem. U dubini duše nezadovoljstvo i dalje ostaje. Promeniti svoja osećanja nije isto što i promeniti sebe. Da bi čovek postao istinski srećan, a ne samo osećao sreću, njemu treba promena onoga što jeste, a ne onoga što oseća. Osećati sreću i biti srećan - nije isto.

   Veoma bitna zaštita od sunčevih zraka su zaštitne naočare koje filtriraju ultravioletnu B (UVB) i ultravioletnu A (UVA) svetlost. Zdravstveni stručnjaci  ih nazivaju i „zaštitnim losionom za oči“.
Zaštitne naočare imaju dve osnovne funkcije. One smanjuju količinu sunčeve svetlosti i štite oko i okolne strukture od štetnog ultravioletnog zračenja.
Važno je da:
-  odgovarajuće naočare blokiraju 99-100% UV zračenja; kako staklena, tako i plastična sočiva mogu biti obložena tako da sprečavaju 100% UV zračenje. ova informacija treba da bude naznačena na deklaraciji;
-  boja ili zatamnjenost sočiva nisu povezani sa mogućnostima blokiranja jer je UV zaštitni sloj bezbojan; ne znači da tamno staklo automatski obezbeđuje bolju zaštitu; izbor boje spada u ličnu odluku; zelena i siva sočiva prouzrokuju minimalno menjanje boja i verovatno su najbolja za svestranu upotrebu; braon omogućavaju veliki kontrast i dubinu percepcije, ali menjaju pravu boju objekata i okoline; mnogi skijaši najviše vole plava sočiva koja obezbeđuju najbolji kontrast u sumaglici i na snegu;
-  visoka cena naočara češće znači modni trend, nego dobru UV zaštitu;
-  što se izbora oblika tiče, stilisti preporučuju suprotan oblik, ali srazmernu veličinu u odnosu na lice.

   Zaštitne naočare su neophodne čak i kada je oblačno. Oblaci mogu da zaklone zrake, ali nisu prepreka UV zracima. Neophodne su i onima koji nose kontaktna sočiva sa UV zaštitom. Visokokvalitetna sočiva štite samo površinu koju pokrivaju, a zaštita je potrebna čitavoj površini oka.
Doktor Džon Dongo, vodeći oftalmolog Univerzitetske bolnice (UCH) u Ibadanu, koji je i predsednik državne Oftalmološke asocijacije, kaže: „Nošenje naočara je potpuna zaštita, posebno na mestima sa jakom refleksijom, kao što su obale mora ili predeli prekriveni snegom. Trenutno najviše pažnje posvećujemo ispitivanju polaroidnih i ostalih posebnih sočiva za specifične svrhe. Uvek podstičemo ljude da nose zaštitne naočare, posebno one koji putuju iz tropskih u regije umerene klime.“

NEDELJNI RECEPT
Pica

   Kao podloga za picu koristi se obično hlebno testo od klasičnog brašna tip 500. Testo se pravi od brašna, svežeg ili suvog kvasca, mlake vode, soli, šećera i maslinovog ulja. Nakon mešenja, testo se ostavlja najmanje 3-4 sata da odstoji, i onda se razvija oklagijom na debljinu od 0,5-1cm. Na pripremljenu podlogu ređaju se ostali sastojci: paradajz sos, svež paradajz, sir (najbolje mocarela), šunka, šampinjoni. Mnogi sastojci se na picu stavljaju nakon pečenja, kako bi sačuvali ukus i formu (pršuta, jaja, masline, parmezan, začini itd). Takođe, neke namirnice se spremaju posebno i dodaju na gotovu picu, kao npr. razne vrste povrća i plodovi mora. Kada je sve spremno, pica se stavlja u maksimalno zagrejanu rernu, kako bi testo odmah počelo da se peče i kako ne bi upilo sastojke koji su na njemu. Kada se sir rastopi i testo promeni boju, pica je gotova.

Zubni kamenac 2

   Zubni kamenac ima dvostruko štetno dejstvo na nastanak i razvitak parodontopatije: mehanički pritiska desni, a stvara i retenciona mesta za skupljanje dentalnog plaka i onemogućava adekvatno održavanje oralne higijene. Sve ovo vodi daljem produbljivanju upale desni i razvitka parodontopatije. Kod osoba koje već imaju razvijenu parodontopatiju i prisutne parodontalne džepove minerali se talože i u dentalnom plaku koji se nakuplja u džepovima. Oni imaju izuzetno štetno dejstvo na celokupno potporno tkivo zuba, ubrzavaju tok parodontopatije i vode bržem rasklaćenju zuba i njegovom gubitku. Zbog svega ovoga neophodno je blagovremeno uklanjati zubni kamenac i sprečiti njegovo štetno dejstvo.
   Jednom kada je formiran zubni kamenac, osoba nije u mogućnosti da ga samostalno ukloni u kućnim uslovima, već je neophodna poseta stomatologu.
   Danas četkica i zubna pasta nisu dovoljno sredstvo za održavanje zdravlja zuba iako ih velika većina koristi kao jedino sredstvo. Vizuelni utisak da smo odstranili sav plak četkanjem ne znači da smo time odstranili i sve bakterije sa površine zuba.
   Kod četkanja zuba bitna je tehnika i trajanje o čemu će vam detaljnije znati reći vaš stomatolog. Osim četkanja vrlo je bitno koristiti zubni konac ili svilu. Njime čistimo prostore između zuba u koje se zavuku čestice hrane koje četkicom nikako ne možemo izvući. Danas na tržištu postoje i posebne, tzv. interdentalne četkice za čišćenje međuzubnih prostora.
  O mehaničkom čišćenju jezika i profesionalnom čišćenju kamenca kao bitnim segmentima oralne higijene, govorićemo u narednom broju.

UŠĆANSKI OSNOVCI
Zbogom Ušće

UŠĆE - U toku prošle nedelje u osnovnim školama u Ušću i Studenici svršeni osnovci polagali su prijemne ispite iz srpskog jezika i matematike.
   Kao i ranijih godina, rezultati su veoma dobri tako da su vrata svršenim ušćanskim osnovcima otvorena u svim srednjim školama, ali na-žalost van Ušća jer će mnogi morati da se odsele sa svojim roditeljima ili da plaćaju stanove i velike putne troškove.
   Prema rečima dežurnih nastavnika, nešto lošiji rezultati su ostvareni iz matematike, ali kompletna slika ovogodišnjeg prijemnog ispi-ta je zadovoljavajuća i nije bilo nikakvih većih primedbi ni od učenika ni od Ministarstva prosvete.
   Najbolje rezultate ostvario je Filip Dimitrijević sa 37 poena dok su drugo odnosno treće mesto osvojili Marica Bošković i Stefan Košanin sa po 34 poena.
   Treba istaći da je ove godine pet učenika dobilo Vukovu diplomu, a to su Marica Boš-ković iz Potkovačice kao i Filip Dimitrijević, Stefan Košanin, Valentina Županjac i Ana Glavčić iz Ušća.
   Posle prijemnog u razgovorima svršenih osnovaca glavna tema je bila budućnost ovih mladih ljudi koji u glas kažu: „Zbogom zamrlo Ušće i okolino bez srednje škole i bilo kakve perspektive!“
   Na kraju šta sve ovome treba dodati osim poželeti srećan put ušćanskoj mladosti u Kraljevo, Kragujevac, Beograd...
Slavoljub Mladenović

EKOLOGIJA
Kuda žuriš Ibar vodo, izjasni se!

Kao što smo i najavili, Ibarske će pokušati da analiziraju do sada iznete činjenice vezane za opravdanost projekta izgradnje hidroelektrana na Ibru. Takođe ćemo pokušati da damo i odgovore na neka od pitanja koja smo još pre šest meseci postavili EPS-u, a na koja i dalje ne dobijamo odgovore

KRALjEVO - Tokom nedavne posete italijanske privredne delegacije Srbiji, promovisana je i konačna Studija izvodljivosti za ibarske hidrocentrale. Zajednički projekat EPS-a i Sećija, koji su podržale vlade obe zemlje, vredan je 285 miliona evra, a predviđa gradnju deset malih hidroelektrana na Ibru. Grad Kraljevo, na čijem području treba da se grade hidroelektrane, nezadovoljan je projektom.
U institutu „Jaroslav Černi“ koji je izradio studiju izvodljivosti (mora se naglasiti da ova studija ne razmatra detaljne ekološke aspekte) ističu da je reč o kaskadnim, protočnim hidroelektranama bez promene vodnog režima Ibra.
- Zbog toga mi nećemo imati negativnih uticaja na postojeće vodosnabdevanje Kraljeva.  Imaćemo čak i pozitivne efekte i povećanje ribljeg fonda zbog mrestilišta koje je uključeno u investiciju, a stvaraju se i uslovi - rekao je Dejan Divac Institut „Jaroslav Černi“.
Iz EPS-a uveravaju da će taj posao kako u izgradnji tako i korišćenju hidroelektrana otvoriti značajan broj radnih mesta. Javnosti je pak prilikom prezentacije projekta od strane Seći energije rečeno da su u pitanju visoko automatizovana postrojenja što uz primenu kompjuterske tehnologije jedva upošljava nekoliko radnika po brani.
- Pre svega to su benefiti za domaću industriju koja će biti uposlena, benefiti za lokalno stanovništvo i lokalnu privredu i očekujemo velike pozitivne efekte u zaštiti životne sredine - rekao je Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a.
Zna se ipak, da će izgradnja biti poverena stranom partneru, zbog čega su se domaće firme jasno pobunile (Amiga Kraljevo) ističući da mogu i same da izvedu ove, ne tako komplikovane građevinske poduhvate.
Posle obećanih podsticajnih mera italijanske vlade u EPS- u kažu da im je taj projekat postao prioritet, jer je isplativ i da će posle otplate investicije sa Sećijem zajednički odlučiti o daljem plasmanu električne energije. Pitamo se ko će da odlučuje u možda tada, već dve privatne firme verovatno obe sa većinskim multinacionalnim kapitalom.
Studija izvodljivosti predviđa gradnju malih hidroelektrana na Ibru snage 103 megavata, uklopljene u postojeći prirodni i istorijski ambijent reke i priobalja. Nacrti koji su prikazani na prezentacijama za malo pa vređaju kulturno istorijsko nasleđe ove doline vekova. No to se da popraviti, ali kako ako se narod radije sluđuje nego pita.
- Kraljevo negoduje jer dobija zamuljenu reku, dobija stručnjake koji pričaju da je to dobro, dobija strane investitore koji će zaposliti samo 17 radnika, investitore koji će koristiti branu pet godina, a koja će se isplatiti za 18 meseci - izjavio je gospodin dr Ljubiša Jovašević, gradonačelnik Kraljeva.
Seći energija i Elektroprivreda Srbije najavljuju da će uskoro formirati zajedničko preduzeće za gradnju hidroelektrana na Ibru. A ako zaista i požure, kao što obećavaju, planirano je da gradnja počne 2012, i da se svake godine izgrade po dve hidroelektrane.  Prema toj dinamici za pet godina 2017. godine elektrane će biti potpuno završene. Njihovom eksploatacijom potrebno je otplatiti učešće Srbije.    Pitamo se koliko dugo ćemo da vraćamo taj dug, ako se projektuje da ćemo 2020. godine imati obavezu učešća 20% energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj energetskoj proizvodnji. Da li ćemo ikada preuzeti obaveze u Evropskoj uniji?
A država je preuzela neke krupne međunarodne obaveze. Skupo će nas koštati emisija ugljendioksida koji nastaje koriš-ćenjem fosilnih goriva i neupotrebljavanjem obnovljivih izvora energije.
Iako opštinama uz Ibar, gde će biti hidroelektrane, pripada deo resursne rente, lokalna vlast u Kraljevu i dalje je protiv gradnje dok se narod ne izjasni. A što da ne pitamo narod, možda je prerano, možda je nedovoljno informisan? Činjenice su zaista toliko kontradiktorne, a i sam postupak ugovaranja je obavijen velom tajne, pa šta onda da mislimo?
Italijanski partner smatra da je posao na Ibru velika razvojna šasa za obe kompanije.
Kao da se zaboravlja činjenica da će uskoro doći trenutak i da EPS bude prodat. Čijoj kompaniji otvaramo razvojne šanse.
Srbija je zemlja žedna investicija, ipak to ne opravdava bilo koga da po realizaciji investicionih projekata za tim projektima ostane pustoš.
E.I.
(nastaviće se)

UMETNOST - KULTURA

KULTURNO-UMETNIČKO DRUŠTVO „BRVENICA“ KOD RAŠKE
Prepoznatljivi po svom repertoaru

RAŠKA – Kulturno-umetničko društvo „Brvenica“ koje postoji skoro tri decenije ne posustaje u svojim aktivnostima, pošto u prikazu narodnog stvaralaštva sa područja raškog kraja intenzivno ima nastupe širom Srbije i Republike Srpske, a za svoj rad dobilo je pregršt nagrada i priznanja. 
   Ovo društvo je osnovano februara 1981. godine, mada su njegove aktivnosti počele odmah posle drugog svetskog rata, kada su preko osnovne škole, učitelja i mesne zajednice Brvenica redovno organizovani nastupi u folkloru. Za 29 godina koliko postoji, aktivisti KUD „Brvenica“ imali su bezbroj nastupa širom Srbije, i u inostranstvu.
   -  Mi smo kao kulturno-umetničko društvo oduvek bili prepoznatljivi po svom repertoaru, po zvucima frule, harmonike, gajdi, izvođenju izvornih narodnih pesama, prikazu narodnog stvarala-štva i običaja sa područja Raške, jer želimo da sačuvamo našu tradiciju - kaže Milan Veselinović, dugogodišnji predsednik ovog kulturno-umetničkog društva.
   U okviru KUD „Brvenica“ postoji i dramska sekcija, a njeni članovi su do sada odigrali mnogo predstava na osnovu dela Branislava Nušića, Janka Veselinovića i Petra Kočića. Pre dve godine kulturno-umetničko dru-štvo „Brvenica“ proširilo je svoju delatnost, jer je počelo da se bavi i izdavaštvom. U saradnji sa Omladinskim savezom iz Raške objavili su zbirku stihova svog istaknutog člana Milivoja Micka Mitrovića.
   Između ostalog, KUD „Brvenica“ je i organizator tradicionalnog Sabora narodnog pevanja „Žubor Brvenice“, koji se svake godine, u proleće, održava u domu kulture, u Brvenici, a na kome učešće uzmu mnogi solisti i pevačke grupe iz naše zemlje. Ovo kulturno-umetničko društvo koje uspešno deluje i čuva naše tradicionalne vrednosti, sledeće godine obeležiće trideset godina neprekidnog rada i 65 godina narodnog stvaralaštva u ovoj mesnoj zajednici.
N.Gajtanović


Izložba Miloša Mamule

KRALjEVO - Izložba slika akademskog slikara iz Beograda Miloša Mamule biće otvorena  u galeriji ULU „V. Maržik“ u subotu 03. jula u 20.00 časova. Radovi ovog autora poznati su našoj publici sa izložbe „Novoprimljeni članovi Udruženja“, kao i Novogodišnje izložbe članova.
E.I.



Knjige iz vreline

KRALjEVO - Uprkos uobičajenim letnjim pauzama i nesnosnim vrelinama, izdavačka delatnost Narodne biblioteke Stefan Prvovenčani radi punom parom. Nedavno je iz štampe izašao novi broj časopisa Povelja i pesničke knjige Filipa Žakotea U zimskoj svetlosti i Vladimira Stojnića Fotoalbum. Ovih dana odštampana su još četiri dela domaćih autora.
   Reč je o pesničkim knjigama Rajka Lukača Zapisi iz podzemnog prolaza, Petra Miloradovića Poslednja večera, Milovana Marčetića Iza zatvorenih očiju i eseističkom ostvarenju Dragice S. Ivanović Osvešćeni zaborav.
   Tokom leta biće odštampani zbornik radova posvećen delu prošlogodišnjeg dobitnika Žičke hrisovulje Bratislava Milanovića i nova pesnička dela Tanje Kragujević, Ivana Negrišorca, Srbe Ignjatovića... U pripremi je i knjiga pesama o Kraljevu, čiji su autori stvaraoci iz grada na Ibru.                               
A. M.



Dimitrije Jovanović: NEMANJIĆI
Veliki župan Stefan Nemanja (1166-1196)

Približavanje Vizantiji

   U podeli vlasti među braćom Nemanja je dobio na upravu oblasti Toplice, Ibra, Rasine sve do Morave što je krajnji istok srpskih oblasti. A kad ču bogoljubivi car Manojlo iz Konstantinova grada o izvrsnoj čistoti i smernosti i krasoti ovoga nezlobivog, približiv se niševskoj strani, želeći ga videti, posla po nj da dođe na viđenje. (Stefan Prvovenčani) Bilo je to 1158. ili 1162. godine. Car Manojlo poklonio je Nemanji oblast oko Dubočice i obdario ga vladalačkim dostojanstvom (carskim sanom), što je dovelo do približavanja Nemanje Vizantiji. I, zadiviv se mudrosti ovoga junoše, odlikova ga carskim dostojanstvom i različitim darovima. (Stefan Prvovenčani) Nemanja nije poštovao vrhovnu vlast svoga brata i bio je samostalan u odnosu na njega, tako je ne tražeći saglasnost ni svoje braće, ni velikog župana, što je trebalo da učini, Nemanja podigao manastir Sv. Nikole kod Kuršumlije, a na ušću Kosanice u Toplicu i crkvu posvećenu Bogorodici, što je izazvalo braću da ga pozovu na odgovornost. Odgovor Nemanjin, kako svedoči Stefan Prvovenčani glasio je: Braćo moja draga, kako smo jednorodni, neka ne bude na gnev ovo delo moje, koje počeh u Gospodu i dovrših ga. Ja ga svrših, pa, ako je dobro, neka je meni, a ako je zlo, neka opet  bude meni. Posle toga braća su se razišla i nesloga među njima se produbila. Na presto Raške ponovo je došao Desa, ali na kratko, jer ga car Manojlo ponovo zarobljava i odvodi u  Carigrad.
U toku novog ugarsko-vizantijskog sukoba koji je počeo 1166. godine, veliki župan Tihomir biva na vizantijskoj strani zbog čega izbija pobuna. Pobuna je ugušena, a Tihomir hvata Nemanju kao jednog od učesnika pobune i zatoči ga u pećinu kod Rasa. Uhvatiše ga i svezaše ga, položiše mu na ruke i noge železne okove, i sa njime njegove izabrane sluge. (Domentijan) Iz zatočeništva Nemanja se izbavio, kako kaže Stefan Prvovenčani: I ovoga opet, zbog krotosti i pravde, i divne smernosti, i zbog svih dobrih običaja, Vladika premilostivi rukom svojom krepkom i mišicom visokom izvede iz kamenite pećine, i uvede ga na presto otačastva njegova i podiže ga za gospodara velikoga svemu svetu. Njegova braća su našla podršku u caru Manojlu koji im je dao vojsku: A oni nadajući se na svoju silu, sabraše množinu naroda: Grke, Fruge, Turke i mnogu silu drugih naroda, i tako žureči se sa mnogom silom, uđoše u zemlju Svetoga do mesta zvanoga Pantina. (Domentijan). Tu vojsku porazio je Nemanja učestvujući i sam u bici u kojoj je poginuo Tihomir i veliki broj drugih. Nemanja se braći Stracimiru i Miroslavu nije svetio. Posle te bitke proglasio se velikim županom Raške.
(Nastaviće se)

Kafana je moja sudbina

Srpske narodne kafanske izreke
A

Ajde, ljudi, šta ste se okupili kao da ste sve popili!

Ajd sad u zdravlje, meni crnom i žalosnom,
gde odoh iz kafane kući.

Ajde, Jovo, napij se nanovo!

Ako hoćeš siguran pogodak ne idi u kladionicu, idi u kafanu!

Ako imaš brata, neguj pijanca u njemu!

Ako imaš rakiju, lako ćeš doći do čašice!

Ako nisi popio, neće ti ni sipati!

Ako su sve kafane zatvorene, neće do veka!

Ako Bog da ni konobar neće zatezati!

Ako si dobio unuče, kupi još jedno!


Sećanja jednog konobara 5

 S obzirom da sam rođen u selu, dosta je teško razumeti moje ponašanje. Da bi se razumelo zbog čega nisam poslušao savet svoga oca izrečen u mom ranom detinjstvu: Ne laži, ne kradi i ne čini drugome ono što ne želiš da tebi čine, mora se imati na umu da sam rano napustio selo, a uz to i počeo da radim kao konobar! U gradu je savet moga oca bezvredan, a konobarima se ne sme ni pripomenuti. Ova moja sećanja, ako budem morao da ih filujem, preći će u memoare, što nikako ne bih mogao da prihvatim, jer toliko krupno, iako sam konobar, ne bih želeo da lažem, a nemam ni političkih ambicija. Zbog toga će ova priča biti čisto faktografska.
A bilo je ovako: U kafani Ratar, na Higijenskom zavodu, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, vrlo čest gost bio je dr Ljubo, zubar, sa nadimkom Švajcarac. Jedan vrlo fini i još vrlije uglađeni gospodin (po tadašnjoj modi drug), uz to vrlo uvažavan s obzirom da je u tim vremenima “dr” bilo dovoljno, i ne samo za uvažavanje i poštovanje.
Ali! Ali, posle treće čašice, ili neke više, ne mogu svega da se setim, dosta vina, konjaka i pršute, imao je običaj da ustane i, ne plativši račun, uzdignute glave i uspravnog hoda napusti kafanu, bez pomisli o podmirenju duga. Kada je bivao do-bro raspoložen, imao je običaj da mi došapne: Bog će ti platiti, sinko, taj nikome ne ostaje dužan!
Oprem malo, neće Bog da plati, nije on ni jeo ni pio, platićeš mi doktore, i to poskupo, samo ti to još ne znaš! – pomislio bih ja uz očaravajući osmeh i raši- rene ruke. Naravno, konobarska pomisao se ne krši. Jednoga dana naš doktor i dama svetle kose, u separeu, uz prigušeno svetlo, obnavljaju piće i jelovnik gos-podina doktora. Posle nekog vremena, malo iza ponoći,  oglašava se dr: Garson, račun, molio bih!
Joj, sokole, došlo doba da se svode računi! – mislim i sabiram, a ne oduzimam. Bio je to sjajan račun, po konobarskoj meri. Ali, ja ne bih bio pravi konobar kada bih se samo time zadovoljio, zato šarmantno nasmešen rekoh: - Vi gospodine doktore, molim Vas, nemojte ostavljati bakšiš, postalo mi je neprijatno da uzimam Vaše napojnice!
Jasno je da je povrh računa sa šlagom pala i napojnica dostojna društva dame sa svetlom kosom i doktorske titule, naravno. Za razliku od ta-tinog saveta, ja sam u gradu kao konobar izučio jednu maksimu koja je primerena vremenu i ljudima ovdašnjim:
Svakom svoje, a konobaru bar tri puta više, pa makar i sa cvetom na tacni!
Goran Bošković

K V A K A

Velika čarlama 2

A šta sad? Pa dobro, da pokušamo!
Ispred prodavnice u rodnom selu, nikoga! Sedam na panjić i naručujem pivo.
- A jel hladno? - pita prodavačica. - Hladno, ko zmija! - kažem.
Gledam u devojče i mislim da li mogu da poznam čija je! Na koju li familiju liči? Ali ne vredi! Zaboravilo se! - Izvini, curo, a zašto nema nikoga ispred prodavnice? De su se deli moji seljaci?
- A, retko ko dolazi na pivo! I uopšte! Dođu, kupe potrepštine, i nazad, kući! - Dođu, kupe potrepštine i odu kući!? Čekaj, bre, jesam li ja to promašio selo, ili šta je u pitanju? Znaš li, bog te kalaiso, da ovde pivo nikad nije stizalo da se ohladi. Toliko brzo smo ga ispijali! I sad, tek tako, dođu, kupe i pravac kući! Tu nešto ne štima! Nego deder, zovni ti meni mog ispisnika i školskog druga.
Pričeknem tako sat-dva, popijem gajbu piva, i vidim da ništa nije kao što je bilo. A nešto mi šapuće da nikad ni biti neće! Kako god da posmatraš stvari, svi putevi vode prema domu svome. Bicikl kotrlja nadu da će se jednom, u skoroj budućnosti, radosnije prema kući kotrljati.  Sada je ovako, a bolja budućnost ne dolazi ni lako ni brzo.
Nekim kučićima pobegnem, neke išutiram i tako stižem kući sa samo jednom pocepanom nogavicom. Izveštile se džukele, ne pitaj. A i ove kućne džukele počeše da laju i urliču ko da sam Amerikanac ne daj Bože, a ne domaći. Tresnem vratima i uvalim se na tvrdu postelju.

A onda, strašne čuo sam glasove:         
Dužan si za vodu, lopovčino! Mnogo si dužan! I da odmah platiš, inače vodu ćemo da ti isključimo! Pa posle u govnima plivaj, govnaru! Do guše! Baš nas briga!
Ukrao si, lopovčino! Ukrao si od onih preplašenih što dobrovoljno plaćaju, reponjo! Misliš da oni imaju, some prepotopski! Da njima preti-če! A? Ovo ti je zadnja opomena, kretenu! Inače, koliko da imaš na umu, bezumniče, počeli smo sa isključenjima! Ti si sledeći!
Barabo, za čišćenje si dužan tri ipo godine, nekoliko dana i šest sati! Pod hitno da platiš, inače đubre ima da te zatrpa da ti se ni oči ne vide, đubre jedno! Znamo mi takve čistunce, nakazo! Hteo bi da mi za tebe platimo, đubretaru! Imaš li ti imalo mozga, tupanderu! Ceo grad zbog tebe trpi, siledžijo! Ali mi više nećemo trpeti ni tebe, ni ostalu đubrad, đubre jedno štrokavo!
Au, slepče jedan! Znaš li koliko si dužan za struju, robijašu!? Ne znaš, a? Nisi odavde, je li? E, pa, mnogo si dužan, gluvaću! Preterao si, kilonjo! Ako imaš sa čim, razmisli, tupanderu! Stavi cev pištolja na čelo, samoubico, pa razmisli šta struja ovom napaćenom narodu znači, neprijatelju demokratski!
Misliš da se struja pravi od vazduha, naivčino!? Znaš li ti, budalino, koliko radnika živi od plate, platice tako reći, u ovoj siromašnoj firmi, folirantu!? Mnogo radnika dirinči da bi ti imao svetlo, ćoravko! Zato da si odma otrčao na šalter da platiš, neplatišo! Inače, ni Dnevnik nećeš moći da gledaš, ponavljaču! Ni ko je dobio lovu u Velikom bratu, samo ti nećeš znati, neznalico! Nećeš saznati ni za koga da glasaš ološu! Struju ćemo da ti isključimo, na robiju ćemo da te pošaljemo, robijašu!
Opomenuli smo te da telefon nisi platio, gluvaću! Odavno! Zato smo te isključi-li! Sad možeš sam sa sobom da se svađaš, mutavko! Kako ćeš sad da se hvališ kako te državni organi prisluškuju, uvlakaču! Nego, da si platio, inače dobićeš prst u oko, nož u leđa, palicu po glavi, glavonjo!
Otkad nisi platio porez, porezniče!? Crnjane crni, nemoj da ti mi u goste dolazimo! I crno ispod nokta ćemo ti uzeti! I sto, i stolice, i ono ispod i ono iznad stolica, pa sedi na podu ko Šiptar, Arnautine!
Državu bi da srušiš, anarhisto! I legalnu, narodnom voljom i narodnim glasovima izabranu vlast, neznalice! Ko će pred svetom da te brani, nemoćniče!?
Dimitrije Jovanović

Beda je kad nemaš da prehraniš sebe,
kad po kući leže razvaljene stvari,
kad te očaj plavi i srce ti zebe,
a noćna ti mora postanu poštari.

Al’ od takve bede
ima beda veća: to je kada dušu
zanavek izdušiš, kad telo postane
deponija smeća, i u svome smradu
počneš da se gušiš.

Tebi, svesna bedo, ovu pesmu pišem,
pogružen nad voljnim bezobličjem tvojim.
Od zadaha tvoga ne mogu da dišem,
od tvog ništavila po hladu se znojim.

I to, što si jadna,
mizerija prava, što si savest svoju
đavolu prodala, i dupe stavila
tamo gde je glava - na tome ti, bedo,
neizmerno hvala!

Hvala, bedo, jer si upravo tim činom
napravila oštru granicu međ’ nama.
Nesvesno si, bedo, vlastitim zločinom
zapalila sveću nevinim žrtvama.
Ali, zalud sve je...

Ti si samo beda koja tuđom mukom
svoju muku blaži. Ostaje ti samo
da, prepuna jeda, sebi istovetne
bedinje potražiš.

Zoran Tucaković

Bože mili, čuda!
Bože mili, strave!
Snašle su nas, evo,
velike poplave.
Poplave droge,
poplave korupcije,
poplave laganja,
poplave prostitucije,
poplave dizanja cena,
poplave skakanja kursa,
poplave štrajkova
vozača autobusa!!!

Ilija Šekuljica

SPORT
HALA SPORTOVA U KRALJEVU SE PO KO ZNA KOJI PUT RENOVIRA
Macolama do dimenzija!!!

KRALjEVO - Hala sportova po ko zna koji put menja svoj izgled. To su očigledno poslednji trzaji kada je u pitanju sada već ,,stara dama" na kraljevačkom keju. Ovih dana počela je još jedna adaptacija. Ovoga puta pored doterivanja parketa treba proširiti prostor oko terena. Rade čekići i macole a sve u cilju da se iza uzdužnih i poprečnih linija dobije prostor koji bi za dva metra udaljio teren od gledališta. Žarko Krivokapić, direktor Sportskog centra u Kraljevu, svakodnevno nadgleda ono šta se radi u Hali sportova.
- Radovi su počeli pre desetak dana, a završetak planiramo za kraj avgusta kada se očekuje početak priprema naših klubova. Adaptacija hale je potrebna jer je po pravilima KS Srbije teren drugačije postavljen. Ono što je srećna okolnost po nas je što se njegovi gabariti ne šire, ali moramo obezbediti prostor od dva metra sa svih strana. Što se ostalog dela tiče sve ostaje po starom.
Hoće li takve promene biti „overene“ id strane nadležnih komisija u Košarkaškom savezu?
- Mi se trudimo da ovo odradimo maksimalno tako da će naša hala zadovoljiti sve uslove kao i sve evropske. Nećemo morati da smanjujemo broj sedišta tako da gabarit ostale isti. Naravno sve te izmene verifikovaće neko iz Saveza.
Mora li teren da ispunjava nove dimenzije, 30x16 metara?
- Teren nije otišao na predviđene dimenzije. To se nije sada desilo, a šta će biti kasnije i kakve ćemo korake preduzimati videćemo. Sigurno je da će svi naši klubovi imati optimalne uslove i igraće u Kraljevu kao domaćini - rekao je na kraju Krivokapić.
Dakle, sve smo dalji od izgradnje nove hale i od uslova koje treba ispuniti da se u Kraljevu odgleda po koja utakmica na evropskom nivou. Odbojkaši Ribnice su, tu skoro, svoje mečeve u CEV kupu igrali u Vrnjačkoj Banji. Ne samo zbog terena za igru već i nedostatka adekvatnih prostorija, svlačionica, toaleta, posebih ulaza za igrače i publiku i još koješta. I posle ovih promena biće isti problem. „Sreća“ je da naši klubovi u prošloj sezoni nisu ispunili uslove za nastupe u Evropu.

TROJKA SVE DALJA,NAPAD SVE KRAĆI
Do sada je napad u košarci trajao 24 sekunde. Tako će biti i dalje osim što će u poslednja dva minuta susreta vreme za napad biti samo 14 sekunde.
- Treba resetovati semafore u hali za merenje dve vrste napada. Novina je i reket ispod koša koji će ubuduće biti pravougaonog oblika, a trojka će se šutirati sa udaljenosti 6,75 umesto dosadšnjih 6,25 metara.

DVE SKUPŠTINE, A JEDNA HALA
Trenutno je u Kraljevu političko rasulo. Dve Skupštine jedna poziciona druga opoziciona rade u dve „hale“. Prva u sali SO Kraljevo druga u bioskopu KVART, a u sportu - cirkus. O njemu niko i ne razmišlja. Za mlade je, po nima, dovoljna i jedna hala. Šta znaju deca.

BEZ PROMENA
Hala je bila sličnog izgleda i pre više od tri decenije. Tada je Krivokapić bio košarkaš Sloge, a neko drugi direktor Sportskog centra. Sada je on u prilici da ispravi propuste iz prošlosti. No, vremena su se promenila, a para za sport niotkud.

.
Tekst i snimci: S. Petković



PITALI SMO SUGRAĐANE
Srbija na svetskom prvenstvu - uspeh ili fijasko?

Vanja Jovanović - novinar
Sada navijam za Holandiju

Žao mi je što se nismo kvalifikovali za osminu finala. To je i bila neka realnost, uostalom savladali smo Nemačku posle tri decenije. Istorijski uspeh ali smo nažalost posustali sa Australijom. Žalosno jer bi u drugom krugu, sigurna sam, pobedili Ameriku i ko zna, gde bi nam bio kraj. Mislim da je selektor stvorio odličnu  atmosferu izgradio pravi odnos sa igračima koji ga na kraju nisu  razočarali. Kada nema Srbije moj favorit je Holandija.

Mile Vuletić - fudbalski trener
Domet - odlazak u Afriku

Sam odlazak na Svetsko prvenstvo je veliki uspeh i rezultat vredan pažnje. Po meni naš domet je, kada smo već otišli, plasman među deset najboljih reprezentacija. Nismo odigrali na nivou kakav treba da bude na svetskoj smotri. proradio je balkanski mentalitet kao i nekoliko puta pre toga. Ne ulazimo u mečeve takmičarski već očekujemo da je dovoljno to što smo izašli na teren. Sudijskih grešaka je bilo i biće, ali to ne sme biti opravdanje. Moji favoriti su Argentina, Španija i Brazil.

Rade Drašković - konobar
Antić ne priznaje greške

Ništa od bombastih izjava i obećanja da ćemo u Južnoj Africi pokazati kako se igra fudbal. Epilog svega toga je oproštaj od drugog kruga iako smo bili u grupi koju ni sami ne bi izabrali.
Ganu i Australiju očigledno nismo ozbiljno shvatili,a svetla tačka bila je pobeda nad Nemcima. Bila je to pobeda, pokazalo se, bez značaja. Jedino smo prekinuli neugodnu tradiciju. Selektor Antić sigurno neće da prizna greške, ali nema sumnje da je on veliki krivac za ovakav ishod. Sada navijam za Argentinu jer igraju lepršav fudbal pun lepih poteza, ali i golova.

Aco Nikolić - TVmontažer
Selektor nije kriv

Španija i Holandija će voditi glavnu reč u završnici ovog Svetskog prvenstva u Južnoj Africi. Ovu fudbalsku feštu obeležile su sudije svojim greškama. Tako su uticali na rezultate nekih utakmica.
Englezima poništen čist gol, mreža Meksika zatresla se posle ofsajda, nama nije sviran kazneni udarac. Ali i to je sastavni deo fudbala. Da smo pobedili Australiju sve bi bilo drugačije ovako krivica se svaljuje na selektora koji sigurno nije želeo da se sve ovako završi. Ni zbog svog renomea, ali ni zbog nas koji smo pomno pratili dešavanja.

Branko Milinković - penzioner
Posle neuspeha kriv selektor

Mislim da je veliki neuspeh naš ošproštaj od osmine finala na Svetskom prvenstvu. Kada ekipa ne postigne željeni rezultat kriv je trener ako pobedi zaslužni su igrači.
Selektor Antić nije ispunio zadatak na pravi način. Nama su nedostajali golovi, a on je Mrđu držao na klupi. Najbolji golgeter Srbije morao je u igru, bar pet minuta!!! Pobeda u slaboj grupi nad jakom Nemačkom slaba je uteha. Posle svega nema interesovanja za dalje gledanje Mondijala. Ipak, moj favorit je Brazil.
S. Petković



NAGRADE ZA NAJUSPEŠNIJE
Oni su obeležili prošlu sezonu

Sednicom Izvršnog odbora FS Raškog okruga stavljena je tačka na sezonu 2009/2010. u svim ligama ovog Saveza. Tom prilikom usvojen je i izveštaj sa nedavno održane Skupštine Saveza i verifikovane sve tada donete odluke. Ovom prilikom izvršen je reizbor Komesara za takmičenje i njegovog kolege za bezbednost. Tako će Dragan Dimitrijević i Goran Bačkulja i u sledećem jednogodišnjem mandatu obavljati dužnost za koje su do sada dobili dobre ocene. priznanja su dobili i oni najbolji. Sudija broj jedan u okružnoj ligi Nikola Nikolić (Borac - Adrani), Aleksandar Vukosavljević prvoplasirani sudija i najuspešniji trener Goran Ivanović (FK Tutin).
S. Petković



BICIKLIZAM, PRVENSTVO SRBIJE
Dvotočkaši ulepšali veliki jubilej

KRALjEVO - Biciklisti Metalca  su postigli odlične rezultate proteklog vikenda u Subotici na državnom prvenstvu u biciklizmu.  U vožnji na hronometar u kategoriji mlađih kadeta Darko Devedžić je osvojio titulu prvaka, baš kao i Miloš Borisavljević kod kadeta i Jelena Erić, iako puno mlađa, u juniorskoj konkurenciji. U konkurenciji Elit Milanko Petrović je na hronometar osvojio srebro i bronzu i tako izborio mesto u reprezentaciji Srbije za predstojeće Evropsko prvenstvo. Devedžić i Borisavljević ponovili su solidnu vožnju i u drumskoj trci, a zadovoljavajući plasman ostvarili su Lazar Erić i Miloš Stojanović.
- U konkurenciji do 23 godine starosti Milanko Petrović je osvojio bronzanu medalju, a njegovu vožnju prisutni su ocenili kao najbolju i najhrabriju na celom prvenstvu - kaže Radiša Čubrić, trener BK Metalac. U ekipnoj konkurenciji Ekipa Metalca je vicešampion Srbije u mlađim kadetima i kadetima dok je u konkurenciji seniora  ekipa Metalca osvojila treće mesto.  
- Da napomenem da je i pored teške  finansiske situacije ekipa Metalca učestvovala u brojnom sastavu u svim kategorijama i zajedno sa Partizanom i Borcem iz Čačka proglašena za najuspešnije ekipe na ovom prvenstvu - dodao je Čubruć uz napomenu da BK Metalac ove godine slavi jubilej - 60 godina postojanja kluba.
S. Petković



KAKO RADI NOVOOSNOVANI OK KRALJEVO
Imperativ kluba ženska ekipa

KRALjEVO - Odbojkaški klub Kraljevo osnovan je krajem prošle godine. Trener Nenad Džamić vredno radi sa devojkama iz seniorskog pogona, ali i sa juniorkama i talentovanim pionirkama. Otuda i veliki planovi za narednu sezonu.   - OK Kraljevo formiran je pre sedam meseci. Nastao je bukvalno cepanjem OK Ekonomac odakle je došlo dosta dece baš kao i iz ostalih klubova. Ambicije su nam da se najpre takmičimo u Međuregionalnoj ligi i lično smatram da već sada imamo kvalitet da se posle jedne sezone dokopamo višeg ranga Druge lige. Prijavićemo se za takmičenje i u juniorskoj ligi jer imamo zaista dobre igrače u ovom uzrastu. Tu su i pionirke i pioniri.
   Najviše vremena OK Kraljevo provodi u Čibukovcu, tamošnjoj osnovnoj školi u renoviranoj fiskulturnoj sali. Termini su bolna tačka većine klubova, ali kada ga ima treba se dobro organizovati.
  - Radićemo jul i avgust, a to iziskuje i angažovanje još kojeg trenera. U letnjim mesecima imaćemo više prilika da se razmahnemo kada su sale u Kraljevu u pitanju. Sada treniramo najčešće u ,,Čibukovačkim partizanima“ ali očekuje da ćemo se udomiti u Hali sportova, zatim u Gimnaziji i na kraju u OŠ ,,Jovo Kursula".
Ovaj novoosnovani klub registrovan je kao odbojkaški. Dakle moguće je igrati na dva fronta - muški i ženski.    Ipak, pažnja će biti usredređena:
- Klub je registrovan kao odbojkaški klub, ali tu su sada mahom devojke koje su počele u Ekonomcu gde sam bio trener. Ima i novih igračica. U principu baziramo se na uspeh u ženskoj konkurenciji - rekao je na kraju trener Džamić.
Tekst i foto: S. Petković



Košarkaš među pilotima

KRALjEVO - Bivši košarkaš Marko Peković sa uspehom se bavi -paraglajderskom. U klubiu EOL nastupa i osvaja značajna priznanja na takmičenjima. Jedno od tih je i osvojeno prvo mesto na takmičenju u Kosovskoj Mitrovici pod pokroviteljstvom  Paraglajding kluba „Sokolica".
- Paraglajdingom se bavim već deset godina. Igrao sam košarku i uporedo rekreativno leteo paraglajderom. To me je najpre privlačilo, a potom i činilo srećnim. Sada sam se potpuno posvetio ovom sportu. Radiću dosta i rezultati sigurno neće izostati.
Pehar koji je osvojio na takmičenju u Kosovskoj Mitrovici je drugi po redu.
- Prvi sam dobio 2004. godine za treće mesto u takmičenju prelet. Na ovom takmičenju učestvovalo je 30 pilota iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i naravno Srbije. Mnogi nisu došli zbog najave metereologa da vremenski uslovi neće odgovarati za takmičenje.
Ovaj uspeh kao da je dao krila Marku Pekoviću.
- Naravno da ću se truditi da i dalje na takmičenjima postižem dobre rezultate. Naravno, sve će zavisiti i o mojih privatnih obaveza. Inače, precizno   sletanje je moja specijalnost. Već u septembru je u Kraljevu na programu je državno prvenstvo gde se očekuje dolazak i učestvovanje pedesetak pilota iz cele Srbije. Biće to jaka konkurencija.

Zoran Petrović: ZA OVAJ SPORT NIKAD NIJE KASNO
Među letačima ima i onih koji su bili aktivni u drugim sportovima. - Paraglajding nije vezan za godine. Kada sportisti prestanu sa aktivnim bavljenjem u svojim disciplinama mogu se priključiti treninzima u EOL-u. Mi ih prihvatamo tako da u našim redovima imamo pored košarkaša i odbojkaša, kajakaša, aikido majstora... Važno je da na vreme počnu sa treninzima - kaže šampion u ovom sportu Zoran Petrović.
S. P.



FUDBALSKI KLUB SLOGA POČEO SA PRIPREMAMA
Prvoligaš na srpskoligaškom zapadu

KRALjEVO - Fudbaleri Sloge počeli su pripreme za narednu takmičarsku sezonu. Za razliku od prošlogodišnje prozivke za Prvu ligu ovo je bio početak priprema za prvenstvo u Srpskoj ligi.
- Imali smo dobre planove za prošlu sezonu, ali nam se nisu ostvarili iz dosta razloga. Finiš prvenstva nam nije išao na ruku zbog rezultata koji nisu bili realni na nekoliko utakmica, ali idemo dalje. Naše ambicije nisu presahle. I u Srpskoj ligi odmah ćemo pokušati da se domognemo višeg ranga pa ako uspemo biće dobro ako ne neće biti tragedija - rekao je okupljenim igračima i novinarima Miroslav Karapandžić, predsedik FK Sloga.
Biće sigurno teško fudbalerima Sloge iako je reč o Srpskoj ligi. U ovom rangu su kvalitetne ekipe, a neke od njih nikako da dođu na red da osvoje prvo mesto  i pređu u viši rang. Uz to Sloga će u ovom prvenstvu imati mladu ekipu sastavljenu od do sada uspešnih omladinaca. Njihovo iskustvo u mečevima sa Partizanom, Crvenom zvezdom, OFK Beogradom, Teleoptikom  biće od kapitalnog značaja.
- Šansu će dobiti mladi igrači ponikli u našim mlađim selekcijama. Dakle, ubuduće ćemo se oslanjati na sopstveni kadar, Već u nedelju ćemo imati jednu probnu utakmicu, a onda ide serija mečeva, po dva u toku sedmice. Tako ćemo najbolje videti sa kakvim igračkim fondom raspolažemo - kaže Igor Tufegdžić, mladi trener Sloge koji je već jednom, pred ulazak u Prvu ligu uspešno vodio „beli brod“ kroz prvenstvo u Srpskoj ligi.
Naravno, razmišlja se i o nekim pojačanjima. Na kojim pozicijama nedostaju igrači znače se kada se vidi hoće li neko od sada ključnih igrača otići iz kluba. Jedan od najiskusnijih je svakako Rašo Babić. On će najverovatnije i u narednom prvenstvu predvoditi ovaj mladi sastav. Neuspeh u prošloj sezoni se ne može lako zaboraviti.
- Nismo ostvarili ono što smo želeli, a to je opstanak u Prvoj ligi. Nema sumnje, biće teška naredna sezona jer su u ligi dobre i kvaligtetne ekipe koje takođe sa puno optimizma ulaze u novo prvenstvo. Mi imamo kvalitet i nadam se da ćemo prikazati igre iako nema lakih protivnika - tvrdi Babić.
Sastav uprave kluba, kako je rečeno ostaje nepromenjen. I to uliva nadu da Sloga ima na umu što skoriji povratak tamo gde joj je i mesto.

MEĐU MLADIMA NEMA NAJISKUSNIJIH
Na prozivci nije bilo onih igrača koji su u većem delu prvenstvene sezone bili starteri i najveći oslonac. Ovoga puta izostali su najiskusniji: Urošević, Pelivanović, Rađenović, Pavlović, Spasojević, Mijailović, Perić...
S. P.