Rovovska borba u Skupštini
Rovovska borba u Skupštini (nastavak)
Dva miliona evra - ,,malo“ na našu krizu!
Autotransport ponovo počeo da prevozi putnike
Talenti u podrumu
Nemanjići (3)
Uz prvu jutarnju...
Čari odmora između časova
Ibarska postaje barska dolina!!!
Kultura, umetnost
Sport: Boks, fudbal, atletika, biciklizam

RETROVIZOR

Magareća klupa

     Normalno je što se magareće klupe još uvek sećamo. A da ona još uvek postoji, kao svojevrsna kazna za one najgore, podsetio nas je ministar za lokalnu samoupravu, jer se upravo iz nje i oglasio. Ne fermajući ni sud, niti bilo koga drugoga osim svoje koalicije, ministar iz magareće klupe dao je zeleno svetlo grupi građana da u Kraljevu preotme vlast od legalno izabrane koalicije SRS, DSS-NS i Pokreta za Kraljevo. Tako je ovaj ministar pokazao da 40 odbornika iz tuđe koalicije čini manjinu u odnosu na 30 odbornika iz protivničke koalicije.
   Da je u magarećoj klupi tesno da bi primila sve one koji su zaslužili da u njoj sede dokazuje i ministar za energetiku koji iz te iste klupe najavljuje kamen temeljac za hidroelektrane na reci Ibru, a da pri tome građane Kraljeva i Srbije niko nije ni pitao šta o tome misle. Dnevni državno proamerički list Politika piše: Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija Seći osnovale su juče zajedničko preduzeće Privredno društvo Ibarske hidroelektrane d.o.o. Kraljevo...
   Sedište pomenute firme biće, blago nama, u Kraljevu. Ima Kraljevčani da se upišaju od sreće! Daj Bože i da se još više unerede!
   No, kako izgleda, nasuprot magareće klupe, građani Kraljeva, kao ni aktuelna vlast, nisu raspoloženi da izgradnju ovakvih skalamerija, pozdrave. Naprotiv!
   Zbog svega toga je bratija iz magareće klupe odlučila da smeni lokalnu vlast u Kraljevu. Proces te vrste demokratizacije u toku je! Videćemo! Uz svoja tri jaka argumenta: Policija, Vojska i Amerika, možda bratija i uspe!
   Ali!
   Ali kako će narod da smene! Ili će možda da ga zamene!

Odbornici sukobljenih koalicija dežuraju i noću u „zauzetim“ skupštinskim kancelarijama. Gradonačelnik rekao da iza svega stoji namera da se na Stolovima skladišti nuklearni otpad i zatražio pomoć OEBS-a. Dok se političari svađaju, građani ispaštaju

KRALjEVO - Kraljevački „skupštinski cirkus“ kulminirao je sukobom odbornika za skupštinskom govornicom, kada je koalicija okupljena oko narodnjaka i radikala onemogućila rad Skupštine na kojoj je trebao da predsedava Milomir Šljivić iz SPO-a. Predstavnici koalicije ZES i SPS-PUPS i još 5 odbornika oko čijih mandata se polemiše u Kraljevu mesecima, napustili su salu i sednicu održali u restoranu gradske bolnice, gde su izabrali svoje izvršne organe.
Scena kakva u Kraljevu nije viđena još od 1996. godine, mnoge je podsetila na tadašnje događaje. Nekoliko desetina policajaca interventne brigade danonoćno se smenjuje ispred zgrade gradske uprave. Odbornici i čelnici proevropske i narodnjačko-radikalske koalicije u Kraljevu noći provode u zgradi Skupštine, sa tvrdnjama da su jedni i drugi legitimna vlast u gradu.
Kako je protekla nedelja na kraljevačkoj političkoj sceni?

DEO ČETVRTI - SREDA
U sredu su održane sednice koje su bile zakazane istog dana, u skoro isto vreme i u istoj skupštinskoj sali. Prvu sednicu zakazali su ZES i SPS-PUPS samo pola sata pre nego što je koalicija DSS-NS, SRS i PZK zakazala svoju sednicu. Kada je Milomir Šljivić predsedavajući na toj prvoj sednici krenuo sa predstavljanjem dnevnog reda, odbornik Pokreta za Kraljevo Ivan Damljanović izašao je za skupštinsku govornicu sa obraćanjem da su oni jedina legitimna vlast u Kraljevu, jer imaju većinu od 40 odbornika, i da prema tome nije moguće održati sednicu sa 30 odbornika. Nakon njega ustali su i ostali odbornici koalicije SRS, DSS-NS, PZK okupirali sto predsedavajućih gde su sedeli Milomir Šljivić (SPO) i Sreten Jovanović (SPS) nedozvoljavajući im da započnu sednicu. 
Zanimljivo je bilo da je u sali Skupštine u jednom trenutku bilo čak 83 odbornika od mogućih 70 koliko ih ima. Naime, pored 5 odbornika oko čijih mandata se i dalje spori pred Upravnim sudom i koje su zamenjeni novim odbornicima, bilo je prisutno i osmoro odbornika koje predvodi Branko Kaplarević i koji traže da im se na osnovu ukidanja blanko ostavki vrate mandati. Odbornici koalicije ZES, SPS-PUPS i još tih 13 odbornika nakon okupiranja skupštinske govornice, napustili su salu i sednicu održali u restoranu Z.C. Studenica.

DEO PRVI - PONEDELJAK
Ministarstvo za državnu upravu u međuvremenu je poslalo dopis da je „bioskopska sednica“ bila legitimna, ali vlast koju čini SRS, DSS-NS, PZK tvrde da zvaničnu odluku uopšte nisu dobili i najavili su sastanak sa predstavnicima ministarstva. Odbornici Koalicije za Evropsku Srbiju, Socijalističke partije Srbije i Partije ujedinjenih penzionera izabrali su Šljivića u bioskopu jer im nije bio omogućen ulaz u zgradu Skupštine, zbog spora oko mandata.

   Milomir Šljivić, koji je na funkciju predsednika Skupštine izabran 19. juna na sednici koju su u bioskopu „Kvart” održali opozicioni odbornici, ušao je u ponedeljak u ranim jutarnjim satima u zgradu Skupštine i preuzeo fotelju predsednika Skup-štine grada. Šljivić je tada rekao da je na osnovu odobrenja Ministarstva za državnu upravu dosadašnji pečat predsednika Skupštine Kraljeva oglašen nevažećim. On je izjavio da će za sredu sazvati sednicu gradskog parlamenta na kojoj će za gradonačelnika predložiti Ljubišu Simovića.
Predsednik Skupštine Tomislav Ilić, koga je izabrala koalicija Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije, Srpske radikalne stranke i Pokreta za Kraljevo, tog jutra nije ušao u zgradu Skupštine Kraljeva.

   - Kada sam tog jutra došao na posao, radnik obezbeđenja koji stoji na ulaznim vratima zgrade me je obavestio da je odbornik Milomir Šljivić, zabranio moj ulazak u zgradu - rekao je Ilić, i dodao da će „nadležnom sudu biti podnet zahtev za privremenu meru zbog ometanje poseda“.
Atmosfera u skupštinskoj zgradi je počela da se zakuvava, toliko da je bila na ivici incidenata, jer su članovi obe koalicije zauzeli kancelarije i najavili da će u njima dežurati.

MILOMIR ŠLJIVIĆ - SPO
- Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu odobrilo je izradu novog pečata Skupštine grada Kraljeva zbog toga što je onaj prethodni oglašen kao nevažeći. Nameravam da dolazim na posao a ukoliko budu promenili brave, onda će za to i odgovarati.

DEJAN MILOVIĆ - DSS
- Ajde da se zapitamo da li ministar Milan Marković po zakonu prvo daje rešenje o izradi drugog pečata, pa se tek onda donosi dopis ili pismo koji nema naslov, da li je to odluka ili mišljenje. Da li je novinarima neko s druge strane pokazao original dokument. Ne pečat crne boje, potpisan plavom olovkom, nego pečat plave boje poptisan plavom olovkom! Prema tome ako se bavimo zakonitošću, ajde da to bude precizno. Na osnovu čega ja nisam mogao da uđem u zgradu Skupštine?
Dimitrije Jovanović – SRS
- Od danas kada nije intervenisala policija prilikom zauzimanja prostorija predsednika i zamenika Skupštine, označava smrt pravnog sistema Srbije. Znači, nastupila je anarhija. Politički posmatrano ovo više nije uvod, već diktatura Demokratske stranke i satelita oko nje. Jasno je da oni nemaju nikakav pravni dokument, jer da ga imaju ne bi na ovaj način upadali u kancelarije.

DEO DRUGI - NOĆ IZMEĐU PONEDELJKA I UTORKA
Koalicija SRS, DSS i Pokret za Kraljevo angažovala je 14 radnika privatnog obezbeđenja iz Čačka, koji su u toku noći pokušali da uđu u zgradu Skupštine grada. U ovoj koaliciji tvrde da su hteli da „obezbede nesmetano funkcionisanje parlamenta“, u koji su u ponedeljak ušli funkcioneri koalicije „Zajedno za evropsku Srbiju“, SPS-PUPS i pet odbornika koji su napustili suparnički tabor, posle dopisa Ministarstva za državnu upravu da su oni legitimna vlast. Posle natezanja, uvreda i informativnih razgovora u policiji, koji će se završiti sa dve prekršajne prijave, pokušaj ulaska u Skupštinu je završen.

DEO TREĆI - UTORAK
Situacija u zgradi Skupštine grada Kraljeva tog jutra je bila mirna, nakon što je policija prethodne noći izbacila pripadnike privatnog obezbeđenja „Sigurnost“ iz Čačka koje je angažovao gradonačelnik Ljubiša Jovašević. Ozbiljan sukob nije izbio, a obe političke grupacije koje smatraju da imaju većinu, nastavile su da se međusobno optužuju za otimanje vlasti.
Pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Erac rekao je novinarima da je, posle upada u kancelarije pojedinih odbornika iz suprotnog političkog bloka, bezbednost bila narušena.
- Gradonačelnik je procenio da je ugrožena bezbednost imovine i lica i pozvao je obezbeđenje da zavede red u zgradi - rekao je Erac.
Prema rečima funkcionera koalicija ZES i SPS-PUPS, nešto pre ponoći u zgradi Skupštine su se pojavila „neuniformisana neidentifikovana lica koja su pokušala da ih isteraju iz kancelarija“.
- Policija se nije stavljala ni na čiju stranu, samo je udaljila osobe koje nisu ni odbornici, ni zaposleni u Skupštini, a bez ikakvog osnova su u zgradi bila posle ponoći - rekao je kandidat za gradonačelnika Ljubiša Simović (DS).

Rovovska borba u Skupštini (nastavak)

EPILOG
   Nakon napuštanja skupštinskih prostorija odbornika okupljenih oko ZES-a, odbornici vladajuće koalicije nastavili su zasedanje na kome su, između ostalog, verifikovali mandate novim odbornicima i usvojili Deklaraciju u kojoj pozivaju građane da se pridruže odbornicima u odbrani demokratije ugrožene od DS i njenih satelita, ali i pozivaju ministra Markovića da hitno dođe u Kraljevo i pomogne u rešavanju nastale situacije.
   Koalicija koju čine ZES, SPS-PUPS i više samostalnih odbornika koji su napustili radikale i narodnjake nakon napuštanja skupštinske sale, izabrala je u restoranu Zdravstvenog centra “Studenica” Ljubišu Simovića (DS) za gradonačelnika Kraljeva, a za njegovog zamenika Vukmana Rakočevića (G17).
   Grad tako sada ima dva gradonačelnika. Ljubišu Jovaševića, iza koga stoji radikalsko - narodnjačka koalicija koja se poziva na legitimne izborne rezultate od pre dve godine po kojima stranke koje je čine imaju većinu od 40 odbornika i Ljubišu Simovića iza koga stoji koalicija na čelu sa ZES-om koja tvrdi, pozivajući se na nedavne odluke Ustavnog i Upravnog suda i mišljenje resornog ministarstva, da u njihovim klupama sedi čak 42 odbornika.
   Kada i na koji način će se rešiti agonija kraljevačke Skupštine zbog koje najviše ispaštaju građani ostaje nam da vidimo. Možda su rešenje, kako rekoše neki građani, novi izbori. Ili se neko boji da ih raspiše? Kako god, tek u Kraljevu će leto biti vrelije nego u drugim gradovima.  

NUKLEARNI OTPAD NA STOLOVIMA!!!
   Ljubiša Jovašević kaže das u pre par dana dobili informaciju, koja se kako kaže “na žalost potvrđuje” da iza svega ovoga ne stoje samo hidrocentrale na Ibru, već da neko sprema nešto daleko opasnije.
   - Postavljam pitanje ministarstvu ekologije: Da li je tačno da na Stolovima neko hoće da skladišti nuklearni otpad iz Francuske i Nemačke? - kaže Jovašević.

NOVE BRAVE
   Ljubiša Jovašević rekao je da je on jedini gradonačelnik u Kraljevu, i da je stigla odluka suda u kojoj se kaže da su Sreten Jovanović (SPS) i Milomir Šljivić (SPO) neovlašćeno ušli u kancelarije gradske uprave, zbog čega su promenjene sve brave na vratima skupštinskih sala i kancelarija.

GDE SU GRAĐANI?
   Možda najbolji primer kako stranačka prepucavanja utiču na život Kraljevčana pokazuje primer Slavice Marković. Ova Kraljevčanka, obolela od karcinoma i astme, kojoj je iz budžeta grada odobrena pomoć, ne može da je podigne zbog spora oko vlasti.
   - Gradonačelnik mi je odobrio pare, ali sada kažu da se ne zna ko sme ili može da udari pečat i potpis za isplatu. A lekovi su mi zaista potrebni - kaže Slavica, koja je jedno celo prepodne provela u prostorijama predsedništva.
   U samoj Skupštini najteže je bilo zaposlenima. Mnogi od njih su izbegavali da izdaju bilo kakve naloge, potpisuju dokumenta, overavaju ih.
   - Šta ako potpišem nešto što mi jedni narede, a dođu drugi i pozovu me na odgovornost - kaže jedna od službenica.

D E K L A R A C I J A
1. Skupština grada Kraljeva poziva građane da se pridruže odbornicima radi odbrane demokratije i demokratskih načela ugroženih od strane Demokratske stranke i njenih satelita.
2. Skupština grada Kraljeva poziva ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Milana Markovića, da hitno dođe u Kraljevo i prestane sa slanjem poluprivatnih pisama svojim partijskim prijateljima.
3. Skupština grada Kraljeva osuđuje ponašanje interventnog voda policije, koji dopušta da mu komanduje Ljubiša Simović u napadu na zgradu lokalne samouprave i da po nalogu Sretena Jovanovića vrši privođenje simpatizera koalicije na vlasti.
4. Istraga o korupciji i kupovini odbornika je u toku i Skupština grada Kraljeva očekuje pun izveštaj od nadležnih organa.
Gradonačelnik grada Kraljeva
Dr Ljubiša Jovašević

JOVAŠEVIĆ POZVAO OEBS
Siguran da je koalicija  na čijem je čelu u pravu, gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Jovašević uputio je  pisma ambasadoru OEBS-a u kome ga poziva da pošalje svoje predstavnike i pomogne u prevazilaženju nastale situacije, zatim republičkom zaštitniku građana Saši Jankoviću i ministru za lokalnu samoupravu Markoviću u kome ga još jednom poziva da dođe u Kraljevo i pomogne u rešavanju dvovlašća u gradu, jer je i on dobrim delom kriv za dramatičnu situaciju koja je nastala u Gradskoj upravi.

Njegovoj ekselenciji ambasadoru OEBS-a
Beograd
Vaša ekselencijo,

Sa žaljenjem konstatujem da moram da zatražim vašu pomoć protiv nasilja koje sprovodi nad izbornom voljom i rezultatima sa lokalnih izbora 2008. godine, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u dogovoru sa predstavnicima Demokratske stranke i interesnih grupa vezanih za područje grada Kraljeva.
Koalicija koja je formirala Skupštinsku većinu osvojila je 40 mandata od ukupno 70.
Zahvaljujući namerno malicioznim tumačenjima odluka Upravnih sudova i zloupotrebama mišljenja koje nije obavezujuće ministra Markovića, upućenog predstavnicima Demokratske stranke u Kraljevu, ugrožavaju se legalni odbornički mandati što rezultira prekrajanjem izbornih rezultata ugrožavajući demokratske standarde Evrope koje je vlada Srbije potvrdila prilikom prijema u Savet Evrope i ostale međunarodne institucije.
Iz tih razloga mi molimo da pošaljete vaše predstavnike koji bi se u ove navode uverili monitoringom.
Sveukupna dokumentacija stoji vam na raspolaganju.
Očekujemo vašu pomoć u prevazilaženju ove situacije nadajući se pritom da ćete svojim autoritetom primorati predstavnike Vlade Republike Srbije da poštuju zakone koje su sami predlagali Republičkom parlamentu.
Sž poštovanjem
Gradonačelnik Kraljeva
Prof. Ljubiša Jovašević dr sci.

MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU
Ministru Milanu Markoviću 

   Poštovani gospodine ministre,
Pošto ste izazvali svojim pismima, nepreciznošću i pogrešnim tumačenjem navedenih sudskih odluka, ne samo pravljenje falsifikata skupštinskog pečata, što je izašlo na videlo, već i uvođenje samovlašća Milomira Šljivića, pozvani ste da dođete u grad Kraljevo.
Vi ste to izbegli. Vaše činjenje i nečinjenje rezultiralo je uvođenju dvovlašća u grad Kraljevo i destabilizaciju Gradske uprave.
Obaveštavam Vas da sam se obratio ambasadoru OEBS-a u Beogradu, Komitetu za ljudska prava Saveta Evrope i Republičkom zaštitniku građana.
S poštovanjem, 
Gradonačelnik grada Kraljeva
Dr Ljubiša Jovašević 

REPUBLIČKI ZAŠTITNIK GRAĐANA
Gospodin Saša Janković

Poštovani gospodine,
Kao što Vam je već poznato, verovatno iz dostupnih medija, zahvaljujući pismima u kojima se iznose mišljenja na osnovu pogrešno interpretiranih presuda upravnih sudova, od strane ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodina Milana Markovića, našli smo se u poziciji dvovlašća gde se predstavnici stranaka koje predstavljaju većinu u Republičkom parlamentu ponašaju agresivno, vršeći uzurpaciju vlasti.
Dana 07.07.2010. godine, održana je paralelna „Skupština grada Kraljeva“ koju su činili predstavnici opozicionih stranaka, a koje je predvodio Milomir Šljivić.
Skupština je održana u prostorijama Zdravstvenog centra „Studenica“ kojom prilikom je kvorum postignut vraćanjem odbornika koji su prestali da budu odbornici u momentu kada su postavljeni na funkcije u upravnim i nadzornim odborima javnih komunalnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač grad Kraljevo.
Pored toga, da bi se kvorum osigurao grupa od 8 lica na čelu sa Brankom Kaplarevićem uvedena je u red odbornika i pored presude Okružnog suda u Kraljevu od 2009. godine, broj Už 7/09, kada su ti odbornički mandati oduzeti.
Samovlašćem Milomira Šljivića preuzeta su „ovlašćenja“ Upravnog i Ustavnog suda gde se svesno netačnim interpretacijama sudskih iskaza i u štampi iznetih stavova pristupilo uvođenju dvovlašća u grad Kraljevo, destabilizaciji Gradske uprave, zaposledanju službenih prostorija i onemogućavanju rada i funkcionisanja Gradske uprave.
Molim Vas da svojim uticajem pokušate da pomognete u razrešavanju ove situacije koja postaje krajnje dramatična.
Napominjem, da sam zatražio pomoć od ambasadora OEBS-a, a nameravam da zatražim pomoć i obavestim Komitet za ljudska prava Saveta Evrope.
Ukoliko želite dodatnu dokumentaciju i informacije, stojim Vam na raspolaganju.
S poštovanjem,
Gradonačelnik grada Kraljeva
Dr Ljubiša Jovašević

Nenad Božović

Dva miliona evra - ,,malo“ na našu krizu!

KRALjEVO - Štete koje su pričinjene voćarima u selima Bukovica, Roćevići i Dedevci je ogromna. U osamdeset odsto slučajeva nisu osigurali svoje voćne zasade, prevashodno jer niko nije želeo da ponudi osiguranje kvaliteta što bi u njihovom slučaju bila nadoknadiva šteta. Kod nekih komisija za procenu štete ni nakon dve nedelje nije došla.

   Da bi se ubrao kilogram kvalitetnih jabuka sa stabala bez berbe i svog rada voćari moraju unapred da obezbede 12 euro centi. Ono sa čime raspolažu, a to su zasadi od 5 do 15 hektara čak i u Srbiji, sa tim troškovima može pristojno da se živi, no protiv više sile nepogoda su nemoćni. U stihiji koja je trajala kratko njihov dalji trud je onemogućen. Predrag Perišić, voćar iz Bukovice je ogorčen na državu, sistem zaštite jer smatra da je sve ovo moglo da se izbegne.
- Nisam mogao da verujem. Pa zar svake godine ulažemo, sami od sebe zavisimo. Ne tražimo od države ništa, sami se organizujemo, mučimo radimo i gledamo u nebo, da ne bude grada! Ne mogu da shvatim da znaju svi da je ovde problem višegodišnji i da se ne reaguje. Ja ne znam ko je zadužen, da li nema para, da li mi treba to da plaćamo. Ja plaćam stavku na svom gazdinstvu za odvodnjavanje. Sitno je to, ali šta odvodnjavam kad ove godine plivamo u vodi? Ako nemaju rakete ili lansirne rampe, neka kažu, platićemo i to, ali ovako više stvarno je nepodno-šljivo - ogorčeno reaguje Peđa.
Peđa je jedan od onih mlađih ljudi koji je ostao na selu, posvetio se voćarstvu i jedan je od onih koji je nesebično mnogima podelio savete, pomogao. Zahvaljujući najviše njemu izvoz za Rusiju je otpočeo na njegovom imanju. Rane na voću, ali i u dušama ovih voćara zarastaće malo duže. Oštećenja koja su naneta biće nenadoknadiva šteta ne samo u ovoj godini već i za naredne jer su naročito mlađi zasadi poput dva zasada kod Peđe Perišića pretrpeli pravi tajfun.
- Ovo je četvrta godina u punom rodu, trebao je da mi donese bar 25 hiljada evra. Sada neću imati prinos ni naredne godine. Polomljene i oštećene grane moram da odstranim, orežem - kaže Peđa.
Pokazuje obolela mesta. I ako je prskao više puta, oporavak špalira je teško moguć, tako uz najidealnije uslove prihod može očekivati tek za dve godine, a do tada će morati da ulaže nova sredstva i gleda ka nebu. Najezda štetočina je takođe prisutna. Umeju da rade i to je činjenica, ali su i svesni da je u ovim uslovima raditi bilo koji posao pod otvorenim nebom čisto kockanje. Ogorčeni su na reakciju protivgradne odbrane i njegove kolege u poslu koji imaju nešto manje površine pod voćem, ali ipak dovoljne da od ovog posla žive. Mirkan Kostović, voćar iz Bukovice, kaže da „protiv gradna ne da nije dobro delovala, nije delovala uopšte!“
- Ne znam šta misle i da li uopšte misle na nas. Došli su neki dali da popunimo neke liste. Pa šta misle da voćaru koji je izgubio 20 hiljada evra ove godine, može da se ponudi 20 hiljada dinara. To nije pomoć - rezigniran je Kostović.
Njihove zamerke su upućene i na način osiguranja, te zbog toga, ove do skora špalire za primer nisu ni osigurali.
- Ja ne znam šta više treba da se dogodi, pa da neko reaguje. Ovo nije prva godina. Da li neko zna koliko ulažemo i koliko im ništa ne tražimo. Osiguranje na kvalitet niko nije hteo da nam uradi jer smo proglašeni visokorizičnim područjem od grada. Pa od čega da se osiguramo, od lopova - kaže Milanko Perišić, voćar iz Bukovice.
Sigurnu naplatu su imali kao i prethodne tri godine, jer je kompletan rod sa ovog terena trebao da bude plasiran na rusko tržište. Za voćare ovog kraja ta cifra nije ni malo naivna.
- Planom koji je sačinjen na osnovu prošlogodišnjeg roda je ugovoreno prometa za ovo voće oko 2 miliona evra za Rusiju. Izgleda da za ovaj grad i za Srbiju taj novac nije ništa. Pojedini zasadi su pretrpeli manje štete tako da uz najbolje uslove možda budemo uspeli da izvezemo svega 20 odsto od tog plana. Vizuelno vidite plodove na granama, oni su oštećeni, trunu i vremenom će da opadnu. Tu roda nema - na kraju će Predrag Perišić.
Iz Komisije za procenu štete su nam rekli da se tereni obilaze, ali zbog svih nepogoda koje su zadesile više lokacija u okolini Kraljeva i malog broja ljudstva nisu u situaciji da obiđu sve oštećene istovremeno, te da će podatke imati naredne nedelje. Sredstva  koja se usmeravaju na pomoć ovim ljudima nisu ni izbliza onome što su pretrpeli, ali ih valja usmeriti na raketne rampe jer ciklon oblaka konstantno ugrožava ovaj nebranjeni prostor. Sličnu situaciju ovog proleća i leta imaju i voćari  Valjeva. Ovi mladi domaćini imaju po četrdesetak godina. Planski su radili već dve decenije, kupovali zemlju, ulagali u zasade i onda kada od tog posla mogu da šire proizvodnju, pri tom su ozbiljni izvoznici, kada mnogi kubure sa viškom proizvodnje, njihova dobit nije nikome interesantna. Šta bi bilo da su obični foliranti koji žive na državnim jaslima? Svaka roba, nađe, izgleda svog potrošača!
Sonja Cvetković

Godinu dana protivzakonitog rada

KRALjEVO - Ovih dana Osnovni sud u Kraljevu doneo je presudu, kojom se poništavaju odluke PU „Olga Jovičić Rita“ u Kraljevu o izboru kandidata na konkursu za vaspitače od 28.10.2009. godine. Ova ustanova nije iskoristila pravo žalbe.
   Za one koji su propustili ovu priču, koja je mesecima zaokupljala javnost, kratak rezime. PU „Olga Jovičić Rita“ u Kraljevu krajem avgusta raspisala je konkurs za prijem četrdesetak vaspitača.
   Raško Simović, vaspitač iz Kraljeva, koji se navodno nije odazvao na proveru psiho-fizičkih sposobnosti koju vrši Nacionalna služba za zapošljavanje, pokrenuo je sudski spor pošto od organa upravljanja vrtića nije uspeo da dobije dokaz da je na istu pozvan, a da se nije odazvao. Prigovor je uložio i prosvetnoj inspekciji Gradske uprave. U izveštaju koji je dobio, inspektor Gradske uprave, ga obaveštava još početkom ove godine da je u postupku izbora vaspitača prekršen zakon i da je vd direktorki naloženo da radni odnos vaspitača uskladi sa zakonom. U ovom nalazu nije odgovoreno da li je ili nije ovaj učesnik konkursa pozvan na proveru psiho - fizičkih sposobnosti. Navedeni propust utvrdio je nadležni sud. U presudi se navodi „da je tužilac prilikom podnošenja dokumentacije dostavio svoju adresu, broj fiksnog i mobilnog telefona, ali nikakvo obaveštenje, niti poziv od nadležne službe nije dobio“.
   Tuženi, PU „Olga Jovičić Rita“ u Kraljevu, se obavezuje da izvrši ponovni izbor po konkursu od 26.08.2009. godine. Time je potvrđeno da je Predškolska ustanova u Kraljevu početkom ove školske godine izvršila protivzakoniti prijem četrdesetak vaspitača. Obzirom da je većina bila primljena za rad na određeno vreme njima je radni odnos već istekao, a ostaje sporan prijem 6 vaspitača koji su primljeni na neodređeno vreme.
   Dragana Mitić, tadašnja vd direktora, ni do isteka svog mandata nije postupila po nalazu inspektora Gradske uprave, iako je za to rok bio 15 dana, tj. još početkom ove godine. Nova vd direktora vrtića ima stoga težak zadatak da rasplete ovih dana priču u koju uopšte nije bila uključena, ali kao trenutno odgovorno lice mora da sprovede sudsku presudu.
   Izgleda da smo na samom kraju ove priče. A možda smo tek i na njenom početku? Da li će jedan od kandidata u ovom konkursu, sa petnaestogodišnjim čekanjem za ovaj posao, već na ponovljenom izboru platiti ceh što je javno progovorio o situaciji u PU u Kraljevu, čitajte u nekom od narednih brojeva.
Katarina Simović

U NEDELJU ODRŽAN ,,VESELI SPUST”
Poslednji bal rečnih plovila !!!

KRALjEVO - U nedelju je na Ibru održana tradicionalna sportsko - rekreatvna manifestacija ,,Veseli sput” na kojoj je učestvovalo nekoliko desetina plovila svih vrsta.
Startovalo se ispod srednjevekovnog grada Maglića, prvo stajalište bilo je u Bogutovcu a stanica za okrepljenje i ,,gospodski” ručak bila je kao i svake godine Mataruška Banja.

Splavare i čamdžije već brine šta će se događati sledeće godine u ovo vreme. Možda će ovio biti i poslednje kormilarenje na ovaj način i na istoj stazi ako se ostvare planovi da se na Ibru izgradi niz hidrocentrala.
A do tada pamtiće se ovogodišnji nastup koji istina nije bio masovan ali i planirati nova maršruta u slučaju prepreka na Ibru.

AUTOTRANSPORT PONOVO VOZI
Nakon raskida privatizacije Autotransport ponovo počeo da prevozi putnike

KRALjEVO - Štrajkački odbor Autotransporta uz podršku svojih kolega koji su pre dve nedelje obustavili putnički saobraćaj od ponedeljka su krenuli sa prevozom putnika. Pedeset autobusa ovog transportnog preduzeća obnovilo je i međugraske linije. Raskid ugovora sa većinskim vlasnikom, overila je i Agencija za privatizaciju prošlog petka, što je  ohrabrilo  štrajkače da će uspeti da reše svoje probleme.
   Radnici Autotransporta su ohrabreni raskidom privatizacije koja je u petak verifikona u Agenciji za privatizaciju, obećali su  građanima Kraljeva, da će bez obzira na svoje probleme pokušati da osposobe vozila i vrate se na linije prevoza. Gradski, prigradski i međugradski saobraćaj je od ponedeljka u funkciji. Nenad Kovačević, predsednik sindikata „Nezavisnost“ ističe da je radnicima vrlo teško.
   - Mi smo bez obzira na sve poteškoće ipak odlučili da pokrenemo autobuse, zbog nas, zbog građana, zbog svojih prava. Činjenica je da nam je problem, prvo i osnovno ono zbog čega smo ušli u ovu priču, naše zarade.
   Autotransport je imao do 2012. godine potpisan Ugovor sa gradom o prevozu putnika. Linije koje su do početka stupanja u štrajk imali nisu u mnogome izmenjene, s tim što je prioritet bio osposobiti saobraćaj ka okolnim selima čiji su stanovnici imali najviše problema.
   - Ja se u ime svojih kolega, još jednom izvinjavam našim sugrađanima, ali verujte da više nismo mogli da izdr-žimo bez primanja, bez egzistencije. Znate koliko naših radnika živi u mraku već mesecima, jer im je zbog neplaćenih računa isključena struja - ističe Kovačević.
   Putnici su odahnuli, priznaćemo lepa je slika videti ih ponovo u ovim vozilima. Obzirom da su korisnici mesečnih karata bili ošteće-ni u vreme štrajka, doneta je odluka po kojoj se korišćenje iste produžava.
   - Znamo da mnogi naši putnici nisu mogli da koriste mesečne karte, tako da smo se dogovorili da ih produžimo za isto vreme koje nismo radili - kaže naš sagovornik.
   Ugovor o raskidu privatizacije podrazumeva dalji postupak. Radnici ovog prevoznika su svesni da bez rada nema zarada, očekujući brzo postavljenje zastupnika kapitala, Upravnog odbora, ali se nadaju da će sa viših istanci dobiti prvu pomoć.
   - Imamo obećanja od nekih viših institucija da će nam pomoći. Nadam se da će to obećanje da ispune. Najteže je trenutno obezbediti gorivo, ulje, dobavljačima se duguje. Mi sa naše strane obećavamo da ćemo tehnički i radom našim korisnicima obezbediti siguran i adekvatan prevoz, kakav zaslužuju - kaže Kovačević.
   Revizija koja je nedavno rađena u Autotransportu  pokazuje pravo stanje teškog položaja zaposlenih. Nelikvidnost i ne-poštovanje Ugovora o investiranju su bili do- voljan razlog za raskid sa doskorašnjim većinskim vlasnicima. Amortizacija i gorivo koštaju, za šta treba obezbediti sredstva unapred. Ovim dobav-ljačima se prilično para i duguje, te ukoliko zaista ne budu dobili podršku iz gradske i republičke vlasti, radnici su samo polovično dobili svoju bitku. Bez para se ipak ne živi. Sudeći prema vrućem političkom letu na kraljevačkoj sceni ni sami radnici nisu sigurni u šta i kome više da veruju.        
Sonja Cvetković

O TROŠKU OPŠTINE VRNJAČKA BANJA NA MORU ĆE LETOVATI 300 OSNOVACA
Velika briga za decu i omladinu

VRNjAČKA BANjA - Zahvaljujući odluci SO Vrnjačka Banja na crnogorskom primorju letovaće 300 učenika koji su ove godine završili četvrti razred osnovnih škola sa područja vrnjačke opštine. Prema rečima zamenika predsednika ove opštine, Vojislava Vujića, ovo nije jedina aktivnost u nizu pomoći SO koja vredi tri miliona dinara.
   - Opština je izdvojila više od 20 miliona dinara i za druge vrste pomoći, za organizacije kulturno zabavnih i sportskih manifestacija, pomoć osnovnim školama za organizacije takmičenja i druge planirane aktivnosti - istakao je Vujić.
Dragan Ivanović

ODRŽANA IZBORNA SKUPŠTINA VRNJAČKOG CRVENOG KRSTA
Većinu delegata čine žene

VRNjAČKA BANjA - U radu izborne Skupštine organizacije Crvenog krsta u Vrnjačkoj Banji učestvovalo je 29 delegata od kojih većinu čine pripadnice lepšeh pola, devet njih su mlađe od  25 godina. Za novog predsednika ove organizacije izabran je dr Svetolik Saša Nikolić, poptpredsednik je Mića Miodragović. Na ovoj Skup-štini je podnet izveštaj o proteklom radu u kome je pred-njačilo davalaštvo krvi. Tim povodom je predsednik Odbora dobrovoljnih davalaca krvi Bane Čeperković podneo izve-štaj i napomenuo da je u akcijama prikupljeno 710 jedinica krvi, što se ocenjuje kao izuzetan rezultat. Raduje i činjenica da se sve veći broj mladih uključuje u akcije, a prošle godine je po prvi put krv dalo 103 humanista.
   - Ovogodišnji plan je oko hiljadu jedinica krvi i veruje se da će se taj broj ostvariti. Volonteri vrnjačkog Crvenog krsta redovno obilaze i pomažu ugroženim starim licima na terenu, kupuju im i odnose lekove, mere pritisak i šećer u krvi, dele pakete sa raznim potrepštinama, naravno u granicama mogućnosti - dodao nam je na kraju potpredsednik ove vrnjačke opštinske organizacije Mića Miodragović.
Dragan Ivanović

ŠKOLA CRTANJA I SLIKANJA KOJA RADI U OKVIRU KLU „RAŠKA ŠKOLA“
Talenti u podrumu

RAŠKA - Opština Raška dodeljuje godišnje iz budžeta mizernih 30.000 dinara klubu likovnih umetnika „Raš-ka škola“, pod čijim okriljem radi škola crtanja i slikanja, a koju pohađaju najtalentovanija deca u ovom kraju. Uz to, talentovani likovnjaci rade u podrumskom memljivom prostoru, bez dnevne svetlosti.
   - Opština Raška obećala nam je godi-šnje uvredljivih 50.000 dinara, a potom nam je dala 30.000 dinara. Klub likovnih umetnika „Raška škola“ ima 50 članova, od čega su oko 40 fakultetski obrazovani. Međutim, sva ostala udruženja na području naše opštine imaju mnogo više sredstava od nas, a mi, pored svega, nemamo čak ni adekvatne prostorije za rad. Kod nas nema dece opštinara, tako da možemo i da „trunemo“ u ovom podrumu, to nikoga od nadležnih u opštinskoj upravi ne dotiče - kaže s primetnom gorčinom Goran Trajković, akademski slikar i profesor u školi crtanja i slikanja u Raški, koja radi u okviru KLU „Raška škola“.
   Inače, polaznici ove škole nedavno su učestvovali na 12. Balkanskoj smotri mladih autora stripa u Leskovcu, gde su posle autora iz Beograda imali najbrojniju „ekipu“, a bili su najmasovniji po broju ženskih autora. Na ovoj smotri osim učesnika iz Srbije, učešće su uzeli i crtači iz Makedonije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Grčke…
   Takođe, u prostorijama kluba likovnih umetnika „Raška škola“ u toku je izložba svih polaznika koji su uspešno završili školsku godinu u školi crtanja i slikanja, i kojima su uručene diplome za postignuti uspeh.
   - To je izložba raznovrsne tematike, na kojoj su zastupljene mnoge slikarske tehnike, poput crteža, grafike, akvarela i ulja na platnu, gde su moji polaznici predstavili svoje radove, a neki od njih su već i dobitnici značajnih nagrada i priznanja, jer su učestvovali na brojnim kolektivnim izložbama - ističe profesor Trajković.
   Prema njegovim rečima, početkom septembra će uslediti izložba Katarine Milićević, Tee Terzić i Sandre Ninić, tri najbolje mlade slikarke iz prethodne školske godine. Takođe, u septembru, u beogradskom SKC-u raščanski talenti iz ove uspešne škole uzeće učešće na jesenjem salonu stripa, a potom će uslediti jesenja izložba slikara, koji su proistekli iz ove škole.
   Međutim, da škola crtanja i slikanja pod vođstvom profesora Trajkovića ne posustaje u svojim aktivnostima, pokazuje i činjenica da su nedavno objavili novi, treći broj stripa „Ras comicc“ čiji su autori profesor Trajković, zatim iskusni crtači, kao i polaznici iz ove škole, koja već pet godina uspešno radi u okviru kluba likovnih umetnika „Raška škola“.
   - Osim polaznika koji pohađaju nastavu crtanja i slikanja, pre dve godine preovladalo je veliko interesovanje i za strip, jer strip je danas postao retkost u Srbiji. U novom broju stripa „Ras comicc“ prikazane su   akcione i klasične teme iz života - objašnjava Trajković, i napominje da su u ovoj veoma uspešnoj školi polaznici raspoređeni u četiri grupe, gde su u prve dve grupe predškolci i školarci do četvrtog razreda osnovne škole, u trećoj grupi su stariji učenici, a četvrta grupa je rezervisana za polaznike starijeg uzrasta.
N. Gajtanović

DIMITRIJE JOVANOVIĆ:
Nemanjići (3)

VELIKI ŽUPAN STEFAN NEMANjA (1166-1196)
Posle 1171. godine, kada je došlo do rata između Venecije i Vizantije, Nemanja menja svoj odnos prema Vizantiji i približava se nemačkom caru Fridrihu 1. Barbarosi. Ali kada na vlast u Ugarskoj dođe Bela 3. (1172-1196) vizantijski šti-ćenik, Nemanja ostaje sam protiv cara Manojla 1. koji se uputio u Srbiju. Ne mogavši da se suprotstavi caru on se povuče u planine, da bi malo potom gologlav, bos i golih ruku do lakata, sa konopcem oko vrata i mačem koji je predao caru, ušao u vizantijski logor i caru dao mač da radi sa njim šta hoće. Car je bio zadivljen Nemanjinom pojavom, a i procenio je da mu je bolje da Nemanju zadrži na prestolu, ali ga je prethodno odveo u Carigrad u kome je Nemanja hodao iza carskih kočija iza-zvavši pogrde od građana. U Carigradu nije boravio dugo. A živeo je u manastiru Sv. Bogorodice Dobrotvorke zbog čega je iz zahvalnosti prema Bogorodici, u svojoj zadužbini Studenici sagradio crkvu Sv. Bogorodice.
   Imao je tada Nemanja 60 godina, dva sina i tri ćerke. Sa ženom Anom molio se Nemanja Bogu za još jednog sina „I potom zače bogoljubiva Ana u svojoj utrobi, i rodi po Božjoj volji sina, dobro iznikli izdanak od dobroga korena, u kome roditelji njegovi primivši bogosvetlu radost, blagodariše dobrotvora svoga, koji ne previde moljenja njihova.“ (Domentijan)
   Kada je car Manojlo 1. umro (1180.), ne osećajući se više obaveznim, Nemanja je 1183. godine osvojio gradove: Danj, Drivast, Skadar, Sard, Ulcinj, Ber, Kotor. Nakon ovih uspeha za vrlo kratko vreme Nemanja je osvojio Zetu (Duklju). Rat je završen mirom, posle rata Nemanja dobija pravo trgovanja sa Dubrovnikom i Splitom. U novom ratu protiv Vizantije župan Nemanja je zauzeo Niš, Svrljig, Ravni i Konželj u dolini Timoka. Godine 1189. kroz Srbiju su prošli Krstaši na svom pohodu ka Jerusalimu. Sa vođom Krstaša nemačkim carem Fridrihom 1. Barbarosom veliki župan se sreo u Nišu. Krstaška vojska lepo je dočekana i snabdevena hranom i ostalim potrebama. Car Fridrih prvi ovog imena, idući s vojskom protiv azijskih Turaka i prolazeći kroz Srbiju, stigao je u Niš. Tu mu je izašao u susret Nemanja s velikom svojom svitom noseći caru mnogo kraljevskih darova. Car ga je ljubazno primio, pa pošto su vodili pregovore o raznim stvarima, i on je njega kraljevski darovao i potvrdio u državi Srbiji. (Orbin)
   Koristeći ovaj rat veliki župan Nemanja zauzeo je vizantijske gradove Pernik, Zemun kod Velbužda, Velbužd, Žitomitsk, Stobi, Skoplje, Prizren i Gornji i Donji Polog. Kako do sukoba Vizantije i Krstaša nije došlo, 1190. godine dolazi do sukoba cara Isaka 2. i Nemanje na Moravi. U tom sukobu Srbi su bili poraženi do nogu, a prestonica velikog župana u Toplici biva potpuno razrušena. Ali ishod pregovora bio je takav da je Srbija dobila potpunu samostalnost, a Nemanjin sin Stefan trebalo je da se oženi sinovicom cara Isaka 2. Evdokijom, inače ćerkom budućeg cara Aleksija 3. Anđela (1195-1203). Neke teritorije koje je ranije zauzeo Nemanja je vratio Vizantiji, ali u srpskoj državi našli su se, pored Zete i Pilota, celo Kosovo i Metohija, osim Prizrena, zatim sve župe uz levu obalu Južne i Velike Morave.
   Mirom zaključenim posle bitke na Moravi (1190) Vizantija je priznala Srbiji sve pomenute oblasti i župe, a samim tim i nove državne granice. Srpska država je tada i stvarno izvojevala političku samostalnost. Veliki župan je postao suvereni vladar.
   Tada je Nemanjina država obuhvatala na severu oblast između Zapadne i Velike Morave, na istoku Zagrlatu, Dubočicu i oblast oko Vranja, na jugu Kosovo i Lab, Hvosno i Gornji i Donji Pilot, prostor od Prizrena do Skadra, na zapadu Zetu, Trebinje i Hum. Od tada Srbija je velika i jaka država i na nju se moralo ozbiljno računati.
   U upravljanju državom veliki srpski župani, a možda i udeoni kneževi, oslanjali su se na svoj jednostavan ali efikasan upravni aparat. Najistaknutiji njegovi predstavnici bili su kaznac i tepčija. Kaznac se brinuo o državnim finansijama, dok je tepčija vodio računa o vladarevim zemljišnim posedima, a u unutrašnjosti zemlje značajno mesto imali su župani.
   Najistaknutije vojne starešine nazivale su se vojvode, niži vojni zapovednici bili su desetnici, petidesetnici, satnici i tisućnici. Najmnogobrojniji ljudi u vojsci bili su vojnici, a kasnije vlasteličići. Vojnu službu dugovali su i svi pripadnici vlastelinskog staleža. Svi oni bili su dužni da se o sopstvenom trošku opreme za rat. Osnovne karakteristike srpske vojske toga vremena bile su hrabrost i borbenost, ali i ta da su se nerado borili u tuđim zemljama. Naoružanje je bilo veoma raznovrsno, tako su pešadijske jedinice naoružane kopljima i dugim štitovima, a za borbu na većim rastojanjima koristio se luk sa strelama i praćka sa kamenim ili metalnim projektilima. Srbi su koristili strele premazane otrovom od lišća i korenja biljke nalepe. Za borbu iz bliza najčešće se koristi mač, a u borbi protiv oklopnika okovane bojne palice sa metalnim perima i žlebovima. Srpski vojnici su pored štitova nosili i razne vrste oklopa i šlemova raznih oblika. Pored oklopa za ljude postojali su i oklopi za zaštitu bojnih konja. Utvrđenja su napadana raznim bacačkim spravama koje su izbacivale tešku đulad, korišćeni su i drveni tornjevi, a za provaljivanje vratnica na utvrđenjima služili su ovnovi (grede čiji je vrh bio okovan gvožđem).

UZ PRVU JUTARNJU... - Uređuje Mirjana Anđić
Knjiga pod miškom

   Leto. Sezona godišnjih odmora i, uglavnom, zatišja raznih dešavanja, posebno onih vezanih za kulturu.
   Srećom, svako pravilo ima i izuzetke. Ovoga puta mislimo na kraljevačku Biblioteku „Stefan Prvovenčani“. Pored redovnih promocija knjiga, izložbi, radionica... izdavačka delatnost ne jenjava, o čemu je bilo reči u prethodnom broju.
   Zatičemo sve tri čitaonice ispunjene gotovo do poslednjeg mesta, a pred ispitne rokove traži se i „mesto više“ tako da su tokom juna, po rečima zaposlenih, korišćeni dodatni stolovi i stolice. I to je najmanji problem. Važan  je podatak da ne manjka literatura. Kao i knjige, na pozajmnom odeljenju po istom principu mogu se iznajmiti CD-i klasične, popularne i dečje muzike. Sa 9500 članova, sa 300 do 400 korisnika koji dnevno posete pozajmna odeljenja, sve ove poklonike pisane reči obradovaće reči Dragane Tipsarević, upravnice Biblioteke, da će i tokom letnjeg perioda radno vreme biti od 8 do 20 časova.
   Skloni često da pravdamo nedostatkom vremena druženje sa knjigom, pitamo naše sugrađane da li, i šta vole da čitaju:
Ljubiša Đoković, lekar:
   - Uvek sam sa knjigom. Doduše, zbog prirode posla, najčešće je to stručna literatura, a u slobodno vreme najradije čitam istorijska dela. Kao najomiljenijeg izdvojio bih Baranina.
Saša Raković (26), saobraćajni tehničar:
   - Volim da čitam i zato sam dugogodišnji član biblioteke. Uvek iznajmim 3 knjige, 2 za sebe i jednu za majku. Omiljeni pisci su mi Dostojevski, Hese, Bukovski, Kapor.
Radmila Stojković  (67), penzioner:
   - Uvek sam puno čitala, a sada, u penziji, imam i više vremena. Razmenjujem knjige sa prijateljicama, a i lično imam bogatu biblioteku. Suprug je bio profesor, pa imamo dosta knjiga iz psihologije i filozofije. Neko deli literaturu na „laku“ i „tešku“. Ja nemam takve kriterijume, pa mi ni omiljeni Frojd i From ne spadaju u „tešku literaturu“. Tačno je da volim da ih razumem na pravi način, pa provedem više vremena čitajući takva dela, nego beletristiku.
Vesna Milovanović (39), službenik:
   - Za dobru knjigu uvek nađem slobodno vreme. Posao, porodica, kućne obaveze...ali radije čitam nego što gledam televiziju. Upravo sam pročitala Draškovićevog „Dr Arona“, dopao mi se. Sada ću potražiti „Lovac na zmajeve“ jer mi je svi preporučuju.
Lidija Pavlović (27), dipl. pravnik:
   - Volim knjigu. Rado čitam dela Paola Koelja, Isidore Bjelice, Ljiljane Habjanović, Hoseinija. Pitate me u pravom trenutku, jer upravo hoću da obnovim članstvo u biblioteci da bih bila u toku sa aktuelnim dešavanjima i promocijama književnih dela.

RAK - psihološki tip sebične sentimentalnosti

   Za razliku od Device koja potrebu za reformom svog karaktera zavarava promenama u svom ponašanju, tip Raka sebe zavarava promenom na nivou osećanja.
   Kreirajući kod sebe osećanja koja nisu adekvatna stvarnosti, tip Raka gubi kontakt sa realnošću i formira predstave o dešavanjima u skladu sa svojim lažnim optimizmom. Takva životna filozofija spušta ga na nivo deteta kome se mašta meša sa realnošću i koji živi u svom imaginarnom svetu. Iz straha da ne ugrozi svoja prijatna osećanja koja su mu suštinski važna, on pokazuje nespremnost da se suoči sa sopstvenom životnom odgovornošću.
   Umesto oslanjanja na osećanja, Rak treba da probudi zakržljale snage zdravog razuma da bi shvatio da pozitivna osećanja nisu kriterijum ispravnog i dobrog. Treba da shvati da izbegavanjem negativnih misli i osećanja i izazivanjem kod sebe osećanja ljubavi, on neće uspeti da iskoreni zlo iz svog srca i da tako ostvari pravu ljubav. Izbegavajući misli i osećanja adekvatna životnoj realnosti, on samo uklanja povod za manifestaciju stvarnog sadržaja svog bića. Osećanja treba da budu adekvatna stvarnosti, a ako bežimo od stvarnosti u nameri da sami učinimo svoja osećanja prijatnim, postajemo nezreli za bilo kakav stres, koji će nas kad-tad prisilno suočiti sa stvarnim sadržajem naše duše i dovesti u stanje teške depresije. Sebičnost prirodno dovodi do razočaranja u život, jer život nije tu da bi nas zadovoljio i ispunio, već da bismo mi njega učinili ispunjenim i osmišljenim. Oslobađanjem od nerazumnog optimizma i skidanjem tabua sa pojma samopreispitivanja, ovaj psihološki tip pripravlja put za oslobađanje od sebe samog. U suprotnom, on pripravlja put u duševnu bolest (manično-depresivnu psihozu). Popustljiv je, ima dobru moć zapažanja, posvećen domu, od velike pomoći, zaštitnik.

   Kremasti sladoled od čokolade i dalje je najveći favorit i dece i odraslih, iako ima najviše kalorija (143 u 55 grama). Istovremeno i nutricionisti ga najviše cene jer sadrži značajnu količinu antioksidansa i vitamina E, a zbog sadržaja čokolade deluje i antidepresivno. I ostali kremasti sladoledi od lešnika, oraha i sl. mogu da zamene obične obroke, podižu psiho-fizički tonus nakon sportskih treninga, ili dopunjavaju lagani ručak.
   Voćni sladoledi imaju manje kalorija (77 u 55 grama), pa su preporučljiviji onima koji su na dijeti.
   Novi ukusi začinskog bilja, začina, ali i cveća, pravi su hit u Italiji, pa je sve više ljubitelja ukusa eukaliptusa, cimeta, đumbira, ljubičice... Tu su još i mešavine slatko-slanih sastojaka. Uživa se u kremastim sladoledima od čokolade sa šafranom, limuna sa bosiljkom, jagode sa vinom, jogurta sa aloe verom, ali i onima od sira, kikirikija, smokava i lubenica. U napuljskoj poslastičarnici „Antika galetaria Mateo“ prodaju sladolede sa ukusom riblje čorbe, kruške i krompira ili, neverovatno ali istinito, bakalara sa čokoladom i feferonom.
   Otklonjene su nedoumice da sladoled treba posluživati samo kao desert. Od kada postoje kremasti sladoledi bogati belančevinama, mastima i ugljenim hidratima, savršena su zamena za ručak ili dopuna doručku. Što se tiče kalorija, mnogo ih je manje nego u ostalim poslasticama. Još jedna važna napomena nutricionista - sladoled je idealna hrana za sve one koji leti gube apetit, jer nadoknađuje neophodne hranljive materije.

NEDELJNI RECEPT
Palačinke sa bananom i čokoladom

Potrebno:
200gr brašna
1 jaje
5dl mleka
25gr rastopljenog putera
2 kašike šećera, malo soli,
1 kašika ruma banane, mleko, crna čokolada

Priprema:
Pomešati brašno, so i šećer, napraviti udubljenje i staviti jaje. Promešati varjačom, pa dodati rastopljen puter. Dodati rum i mleko da se zamesi mekano testo. Snažno umutiti da se dobije glatko testo. Dolivati mleko sve vreme mešajući testo. Ostaviti najmanje 1 sat da odstoji pre prženja. Rastopiti čokoladu sa malo ruma i mleka. Na svaku  palačinku staviti po pola banane i 50gr čokoladnog preliva. Servirati uz kuglu sladoleda.

Profesionalno čišćenje zuba

   Nakon pranja zuba trebalo bi iščetkati i jezik kako bi se sa njegove površine odstranili svi ostaci hrane i bakterija koje mogu dovesti do gore opisanih stanja i bolesti. Osim ovih postupaka utemeljenih na mehaničkom principu, kao dodatna sredstva koriste se i različiti antiseptički rastvori (vodice za usta) pomoću kojih se smanjuje količina bakterija u ustima i time doprinosi poboljšanju higijene.    Svi navedeni postupci su ono što sami možete da učinite za održavanje higijene usne šupljine i što spada u okvir lične higijene. No u modernoj praksi beć duže vreme je prisutan pojam profesionalnog čišćenja zuba.
   Ipak i kad je higijena usne šupljine adekvatna, postoji potreba za profesionalnim čišćenjem zuba.
   Naime vrlo često pigmentacije iz hrane i pića zaostaju na površini zuba i predstavljaju ne samo estetski nedostatak već i bitan uzročni faktor u nastanku već spomenutih patoloških procesa. Najčešće pigmentacije nalazimo kod pušača i ljudi koji piju mnogo obojenih napitaka poput kafe i čaja. Iste se vrlo teško odstranjuju četkicom ili se uopšte ne mogu odstraniti. Pojavljuju se kao tamnosmeđe mrlje na površini zuba, obično intenzivnije uz zubno meso.
   Profesionalno mehaničko čišćenje podrazumeva selektivno odstranjenje zubnog plaka sa svih zubnih površina pri čemu se posebna važnost pridaje onim površinama koje pacijent obično zanemari prilikom čišćenja. To su najčešće međuzubni prostori i jezične površine donjih sekutića i očnjaka. Sam tretman se sprovodi malim rotirajućim četkicama i gumicama. U nastojanju da se pronađe način kako bi se u što kraćem vremenu obavilo što kvalitetnije čišćenje koje je ujedno i ugodno za pacijenta i neškodljiv za njegove zube, danas se u savremenoj stomatološkoj praksi kao rešenje pojavljuje aparat za peskiranje zuba - AIR FLOW.

Čari odmora između časova

   Organizovanjem nastave u školi obuhvaćeni su i školski odmori - vreme i njihova dužina između časova. Odmorima se učenicima omogućuje, posle nastave, kretanje na svežem vazduhu te se tako prikupljaju nove snage i motivacija za učešće u nastavi.
   Odmori između časova, veliki odmor...! Kakva radost zbog događanja koja nastaju kada se kroči u dvorište! Upoznavanje sa drugovima i drugaricama, kratki razgovori - i onda ustreptale igre, trčanje, obilje pokreta... A tek veliko iznenađenje i nagoveštaji novih, neočekivanih doživljaja - i pojava učitelja - ili učiteljice - koji blagim uticajima uvodi svoje đake u zajedničku igru - učitelj đacima pokazuje dotle nepoznate igre, plesove, razbrajalice... Deca blistaju od radosti i duboke sreće i već su zapamtili: endele bendele cicka de agus bagus dobal de ikus pikus olom tolom bok. Razbrajalice su bile reči bez sopstvenog značenja, ali su, u skupu, imale veliku ulogu jer se njima određivalo ko će da žmuri, ko će da započne igru, da ošuga onoga koga pristigne - a tome jedino može da pomogne ono: „Ključ-katanac, ko me pipne - moj magarac!“ što se izgovara sa ukrštenim prstićima desne ruke.
   Pevale su se prelepe melodije sa razgovetnim tekstovima i plesom - ali plesom svih učesnika te grupe koji su se držali za ruke i tako formirali nadasve divan venac; stihovi su sadržavali jasnu priču koja je sa melodijom uz nju ostavljala nezaboravan utisak: „Sava valja drvlje i kamenje, čuj Janka Srbijanka, drvlje i kamenje“, „Na kamen sela Marjanka Marjanka, na kamen sela Marjanka“. Pevale su se i hrvatske melodije: „Ide majka s kolodvora, dija dija de“, usklađene sa plesom.
   Igrale su se igre koje su zahtevale od učesnika takmičarski duh i nastojanje da se udovolji pravilima igre: „Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, čuvaj, mijo, rep, nemoj biti slep“. „Elečkinje, barjačkinje!“, „Pošto, seko, mleko?“.
   Jasna sadržina tekstova, nezaboravno lepe melodije i ples uvek su stvarale novo divljenje i želju da se opet čuju. A onda zvono objavljuje nove doživljaje za klupama - divan, dragi učitelj uvodi decu u nova saznanja. Svi su radosni, beskrajno, iskreno.
   Sve aktivnosti za vreme odmora - igre, ples - imale su jasan podsticajni uticaj: od učenika je pravilima igre nenametljivo zahtevano prihvatanje pravila i potčinjavanje njima. Pravila su imala motivaciono delovanje i predstavljala su ogroman, ali i nenametljiv uticaj na ličnost svakog učenika, disciplinovala su njegov duh, razvijala kreativnost i pružala svakom učesniku mogućnost da na najbolji mogućni način formira sebe i postigne što veće učinke uz očuvanu punu kooperativnost.
   A zatim je nastupilo nešto kao amputacija: zamrle su i nestale razbrajalice, nekadašnjih igara, melodija i plesova više nema.
   Školska dvorišta su bez dinamike koja je bila osnovno obeležje đačkog života malih učenika.
   Za sada se ne može reći kako sadašnji učenici osećaju svoj školski život, ali je sasvim sigurno da se on u pojedinim segmentima vrlo razlikuje od školskog života kakav su svojevremeno imali njihovi vršnjaci.
Dr sci. Milorad Đ. Panić

KRALjEVO - Kada radne organizacije zapadnu u krizu sve se promeni. Naročito raspoloženje zaposlenih. Prilazi firmi obično zarastu u korov. U Magnohromu, tačnije u Fabrici elektro termičkih proizvoda, to nije slučaj zahvaljujući vrednom radniku obezbeđenja.

   Zaharije Glišović, radnik obezbeđenja u Magnohromu, tačnije Fabrici elektrotermičkih proizvoda već duže vreme zavređuje veliku pažnju. Pored toga što besprekorno obavlja svoj posao svako- dnevno  prione i na sređivanju životne sredine. Sa kosom u rukama krene u borbu sa velikim rastinjem i tako čini prilaze svom kolektivu lepim za oko na zadovoljstvo pre svega onih koji u njemu rade. - Moj je zadatak da uređujem parkovske površine. To radim i kod kuće i to mi pričinjava zadovoljstvo. Vidite mnogi mogu da pomisle da Magnohrom ne radi da je zatvoren, ali ovakav izgled govori da se ovde uveliko radi, da se realizuje proizvodnja - kaže Zaharije Glišović, radnik službe obezbeđenja FETP.
   Zaharije je veliki optimista i nije dozvolio da korov ispred fabrike za buduće kupce i saradnike bude pokazatelj da je firma na izdisaju. Vizuelni efekat je itekako značajan. - Ja kao jedinka potpomažem da izgled i unutar kruga i oko njega odaje utisak da je ovo domaćinska kuća, da se odvija posao i da firma profitira - dodaje Zaharije.
   Ovaj dodatni posao radi iz ljubavi, iz ubeđenja, a ne zbog nečijeg naređenja. Ja ovo radim sa velikom ljubavlju. Niko me ne tera ne iz razloga što direktor hoće već zato što smatram da je to moja dužnost. Uostalom ja sam prvi u kontaktu sa ljudima koji dolaze sa strane u firmu. Dok budem u fabrici trudiću se da ispunim i svoje i želje radnika Magnohroma - rekao je na kraju Zaharije.
   Pohvale stižu sa svih strana. Pažnju privlači šimšir koji ima savršen geometrijski oblik, trava na kojoj bi pozavideli i na Vimbldonu, a tu su i ruže. Pažnju će uskoro privlačiti i ovaj bokor budućih žutih ruža kojima je ispisano ime firme. Takav je Zaharije. Zrači pozitivnom energijom i vraća veru da sve može biti bolje.
Tekst i fotke: S. Petković

EKOLOGIJA
Ibarska postaje barska dolina!!!

Mnogi mediji su prošle subote pompezno objavili potpisivanje ugovora o osnivanju preduzeća „Ibarske elektrane“, ali niko nije jasno rekao kakvu korist će od toga imati Kraljevo i Srbija

KRALjEVO - Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija SEĆI Energija potpisale su u subotu 3. jula ugovor o osnivanju zajedničkog privrednog društva „Ibarske elektrane“.  U nedelju ujutro krenuli su splavovi niz Ibar na 21. veseli spust, možda poslednji koji pamti ova reka.
   Ovoga puta osnovano je novo privredno društvo „Ibarske elektrane“, a osnivači su se potrudili da obrate pažnju na „društveno odgovorno poslovanje“ i „korist lokalnoj zajednici“. Krenula su i obećanja.
   Ibarske već više od pola godine, pokreću i postavljaju pitanje ko će koristiti energiju, da li će negativan uticaj na životnu sredinu biti i poguban, šta lokalno stanovništvo ima od poklona Ibarske doline Italijanima (a izgleda i još nekom domaćem preduzeću)?
   Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković kaže da od ugovora očekuje pozitivne komercijalne efekte (za koga?) i ističe da se prilikom dogovaranja posla vodilo računa o ulaganju u obnovljive izvore energije, kao i o zaštiti životne sredine. Kaže, ali ne poziva se na dokumentaciju ili nekakve razrađene planove. Kao da tek nešto kaže, da zamaže oči.
   - Uz to, društvena odgovornost se ogleda i u tome što ovaj projekat donosi dobrobit lokalnoj zajednici kroz razne vrste počev od taksi, angažovanja lokalnih preduzeća u pogledu izgradnje i zapošljavanja lokalnog stanovništva u procesu izgradnje, ali i kasnije tokom eksploatacije - rekao je Marković.   

Prilikom potpisivanja ugovora nije bilo predstavnika Kraljeva.
   Italijanska kompanija imaće 51 odsto udela u zajedničkoj kompaniji, a EPS preostalih 49 odsto. Odluku o daljem plasmanu struje donosiće zajedno, objasnio je Gaetano Macaferi, predsednik grupe „Macaferi“. Sada zvuči sve bajno i zajedno radimo, lepo se slažemo. A Privredno društvo, da nisu možda Kraljevčani akcionari?
- Energija koja će biti proizvedena biće raspoloživa i dostupna i Republici Srbiji, ali i potrebama celog ovog tržišta. Slažemo se sa našim partnerom u pogledu zaštite životne sredine i poštovanja specifičnosti lokalnog okruženja u koje treba investirati i uvereni smo da će ovaj projekat značiti i dalji razvoj regiona - istakao je Macaferi.
   I samo da se zna ovo je samo početak. Postoji i nekakav ugovor da se sva plemenita, i tako tražena skupa energija iz obnovljivih izvora da Italijanima.
  Ministar energetike Petar Škundrić kaže da je današnji ugovor 20 odsto dogovorenih investicija iz oblasti energetike sa vladom Italije.    Energija vetra je takođe postala vlasništvo italijanskih firmi. Na Čestobrodici se već gradi farma vetrogeneratora.
Da li je ovo cena da nam Italijani duvaju u leđa u procesu približavanja EU?!

A kako su građani prokomentarisali ovu vest ?
- Izvinite što pitam, a da ne postoji neka već potpisana dokumentacija i o nuklearnoj elektrani?   
- Kako li izgleda okupacija, kad je ovakva demokratizacija?   
- Dalje nećeš moći, zvaću decu. Decoo, ooo deco.

- Doline Podibra i Pomoravlja će sa ovim branama izgubiti mogućnost navodnjavanja i održive proizvodnje zdrave hrane - JEDINE privredne šanse tog regiona.
- Kraljevo praktično ostaje bez pijaće vode. Ibar, prepolovljen branom Gazivode sada se usporava toliko da to praktično postaje običan fekalijski kanal.
- Bez zdrave hrane i pitke vode ne može biti ni razvoja turizma. Tako će propasti Kopaonik jer će morati da se slično kao i u Crnu Goru pijaća voda vozi iz Aranđelovca, jer neće moći ni iz Vrnjaca, koji će isto biti zagađeni vodom Ibra.
- Inače u ugovoru postoji MATERIJALNA GREŠKA. Cena struje iskazuje u obračunu FCO brana, a u studiji rentabilnosti se uzima kao da je bruto cena u Italiji. Tako je ispušten sav trošak prenosa i troškovi gubitaka, što znači da je EPS oštećen za najmanje polovinu para. Takođe nije jasno ko je vlasnik proizvedene struje Kraljevo, Država Srbija, EPS ili Italijani.
- Ugovor je inače tajna i ne može se legalno dobiti na uvid.
   - Ako to naprave, biće organizovan spust Ibrom, al na biciklama. Voda će se smanjiti jako, tako da se može očekivati spuštanje biciklama po fekalijama iz gradskih kanalizacija.O tome treba pisati, to demantovati činjenicama, a ne ovako mucketati na mala vrata, pa ako im prođe, prošlo je. Jedna brana na Ibru već postoji, na Kosovu i Metohiji je. Pretnja ogromna šta bi se desilo sa Kraljevom da neka budala napravi na toj brani diverziju? O tome treba razmišljati. Da li će biti riba u tom Ibru, šta će biti sa faunom, navodnjavanjem, kanalizacijama itd. O tome predlagaoci ćute ko mule. Pričaju lepote, da sakriju brljotine. Nema problema ako se napravi ozbiljna studija  i o tome građani kažu svoju na referendumu. Bez toga, jok!
Ekipa Ibarskih

   Klub sportskih ribolovaca  „Đurđevdan“ iz Mataruške Banje je u subotu 03.07.2010. g. organizovao svoj tradicionalni Kup na takmičarskoj stazi u Žiči.
   Pecalo se u boksu, a učestvovalo je 25 ekipa iz  cele Srbije: Jagodine, Paraćina, Kragujevca, Trstenika, Ćićevca, Varvarina, Batočine, Užica, Arilja, Čačka, Novog Pazara, Baljevca, Ušća, Adrana, Kraljeva i domaćina. Prelep dan za druženje, pecanje, susret drugara i prijatelja po stilu života. Posle pecanja na žičkom ribnjaku druženje je nastavljeno u restoranu Jugoslavija u Banji. Proglašeni su i pobednici Kupa i to:
   1. Đurđevdan, Mataruška Banja (mlada postava)
   2. Plovak, Arilje
   3. Kostreš, Ćićevac
   Događaj koji je zasenio sve ostale je svakako čin bratimljenja ribolovačkih klubova: domaćina Đurđevdana iz Mataruške Banje i kluba Timok iz Negotina. Dobra muzika, bogat ručak i već poslovična gostoljubivost doma-ćina pokazali su visok nivo entuzijazma ovih ljudi koji su se svojski potrudili da dostojno reprezentuju naš grad. Nadamo se da će i neko dobronameran iz struktura vlasti da se seti i pomogne ovakve događaje, a koji su nekako u senci borbe oko vlasti u našem gradu.
   Na svečanom ručku, spontano, za istim stolom našle su se ekipe iz sliva reke Ibar i u prijateljskom i otvorenom razgovoru zajednički je konstatovano da su vode u pomenutom slivu nedovoljno pokrivene ribočuvarskom službom, odnosno da se situacija promenom korisnika nije popravila. Mnogi krivolovci su potisnuli iskrene zaljubljenike u ovaj sport javno se eksponiraju hvaleći se ulovima, pa razvoj situacije vređa sve časne ribolovce sa uredno kupljenim dozvolama. Naravno, treba vremena i strpljenja da stvari dođu na svoje, pa APELUJEMO na kompetentne da preduzmu sve mere u svojoj nadležnosti i situaciju preokrenu u korist onoga što treba da ostavimo svojim potomcima.
   U ovim aktivnostima imaće predane saradnike u ribolovcima iz bar 25 gradova naše rodne koja nas moli da joj pomognemo.
G.M.

   Posle napornog radnog dana naš vrli i vredni baštovan Ljubinko Vukosavljević Vuksa uzeo je svoj štap takmičarac u ruke i zaposeo uobičajeno mesto ispod svoje bašte. Namera mu je bila da se malo odmori „psihički“ i da upeca malo sitnih ribica (kauglera, odnosno platica po naški) za večeru. Tanka glistica na udici 20 prosto je mamila ribice koje su jedne za drugom uletale u Vuksinu čuvarku. Sve ovo bi bilo uobičajeno i dosadno da se na udicu nije zaleteo jedan ogroman gospodin klen. Reakcije ova dva aktera bile su munjevite, ali suprotnih smerova. Klen je hteo na jednu stranu, ali ga je pribrani Vuksa izbacio na obalu na svoje zadovoljstvo. Ulov je odmah izmeren, 36 cm i 1100 g, i uslikan za Ligu ulova RSGK. Naravno, poznato je da je uhvaćen i veći klen, ali postavlja se pitanje šta je jači ulov, jer se radi o najlonu 0,10, udici 20 i plovku 0,25 g. Na ovakav pribor prava je umetnost prevariti ovakav trofej, pa smo sigurni da ulov treba da konkuriše za naj ulov. Za Vuksu zasigurno znamo da će na istom mestu da čeka i dedu ovog ulovljenog gospodina u čemu će da mu se pridruži i njegov kolega, baštovan Boja, pa je Liga verovatno vrlo neizvesna. Pozrav kolegama iz Kraljeva.
G.M.



TABELA LIGE ULOVA
MRENA
1. Vujović Miroljub Vujke, 3kg i 700gr
2. Tomislav Kenedi Kovačević, 3kg i 154gr
KLEN
1. Živković Radivoje - Majo, 2kg i 250gr
2. Ljubinko Vukosavljević Vuksa, 1kg i 100gr

UMETNOST - KULTURA

Muhić o večnom u čoveku

KRALjEVO - U Kulturnom centru „Ribnica“ je predstavljena knjiga Ferida Muhića „Potomci bogova“ u kojoj je Muhić obradio i dao svoj filosovski i kritički stav o delu i ličnostima filosofa predsokratovskog perioda. On je povodom promocije održao predavanje koje se odnosilo na ovu temu i pitanja pojma onog večnog koje se pojavljuje u bićima koji opitom znaju samo na vremensko, smrtno i oslanjajući se na to da uzor mora biti jednak posledici i obratno dokazao da u čoveku postoji pojam i predstava o večnosti jer je i sam potomak večnog i apsolutnog. Muhić je još govorio o svetu koji se pretvara u tor u kome smo svi zarobljeni i osuđenici na smrt, ukoliko se ne uzme u obzir klica večnosti, ideja večnog postojanja i ne živi po merilima višeg i vrlinskog. Muhić se tako dohvatio i savremenih tema i globalizicije, karakterišući je kao proces koji ima svog autora, globalizatora, i pokusne miševe, glabalizovane. On objašnjava da u takvom procesu moraju da se menjaju samo globalizovani, da globalizator ostaje ne promenjen i da za njega ne važi parola globalizacije „misli globalno deluj lokalno“ već obrnuta formula.
   Knjiga „Potomci bogova“ je prva u nizu knjiga koja se bavi raspravama o filosofima i pravcima u ovoj disciplini. Za njom slede knjige „Filozofi utešitelji“, „Filozofi akseti“, „Filozofi vodiči“ i „Filozofi iz naše ulice“. 
A.M.


Miloš Mamula u „Maržiku“

KRALjEVO - U galeriji „Maržik“ je otvorena izložba slika Miloša Mamule mladog beogradskog slikara koji je svoje slikarstvo usavršio na Akademiji lepih umetnosti u Pragu. Izloženo je dvadesetak slika ujednačene poetike. Miloš Mamula je rođen 1978. godine i učestvovao je na više grupnih izložbi, a ovo mu je druga samostalna izložba. Izložbu je otvorio Ivan Milunović, akademski slikar i predsednik Udruženja.   
Aleksandar Marić



Šesta kraljevačka likovna kolonija

KRALjEVO - Na šestoj Kraljevačkoj likovnoj koloniji održanoj u Sijaćem polju u Baštovanskoj ulici broj 51  učestvovalo je 20 slikara članova ULU „Vladislav Maržik“. Organizator i domaćin kolonije bio je Žika Veljović iz „Hendikep centra“. Kao i prethodne kolonije i ova je bila humanitarnog karaktera i sve slike su likovni stvaraoci okupljeni na ovoj smotri poklonili. Na koloniji je pored kraljevačkih autora bilo stvaralaca iz Vrnjačke Banje i Raške.
Aleksandar Marić

Kafana je moja sudbina

Srpske narodne kafanske izreke
A

Ako me piješ, pij me iz meraka, jer ja pravim od zeca junaka – poručuje rakijica svaka.

Ako pijanac nije jači od sebe, nije ni od koga!

Ako ćeš da se osvetiš Turčinu, moli Boga da počne piti rakiju, ako ćeš da se osvetiš Srbinu, moli Boga da prestane piti.

Al’ je lepo, sine majčin, drugi rade, ja pijančim!

Alaj moja čašico od stakla, kol’ko si mi cura ti primakla!

Alal majci koja te rodila, i rakijom ljutom napojila!

Ala sam ga natpio, sve jednu rakiju za drugom srk, srk, a on samo ponekad pivo, gut, gut!

Al’ je slast piti čast!

Anđeo u licu, rakija u srcu


Sećanja jednog konobara 6

U našem narodu, još od pamtiveka, vlada mišljenje da bez mita ne može da se završi nikakav posao. Ne može ni kvaran zub da se izvadi, a kamoli da se završi (kako se danas moderno kaže) neki biznis. E, ovu priču posvećujem Rašu Terziću, nekadašnjem ugostitelju, koji je i danas poznat po tome što je prodavao najbolje pečenje u gradu, u kafani Ratar na Higijenskom zavodu. 

A bilo je ovako.
U Rataru najčešći, a bogami i najžešći gosti behu trgovački putnici jedne velike firme, koja je sedamdesetih godina proš-log veka izuzetno dobro radila. Ne prođe ni dan, a da bar 5-6 stolova ne zauzmu predstavnici ovog giganta. Pa kad se još doda da svaki od ovih trgovačkih putnika dovede 3-4 gosta (žednih i gladnih ne pitaj!) - na stolovima se puši vruće pečenje, zaliva se hladnim pivom, i sve to traje do ponoći... Cehovi - boli glava!
Rašo zadovoljno trlja ruke, gladi brkove i smeška se. Ali, dočuje to direktor te velike firme (recimo da se zvala “Stoteks”, ili tako nekako, već je davno pojedena i popijena, ali ne od strane radnika), a čini mi se da se direktor zvao Mišo... I naredi direktor Mišo svojim trgovačkim putnicima da, zbog visine računa, promene kafanu.
Tako i bude. Gazda Rašo nemade kud. Poče da se dovija kako zna i ume. I uradi sledeće: Pozove direktora Miša na večeru, i ovaj (naravno) dođe u pratnji supruge. Sad - ko je koga pratio, manje je važno. Gazda Rašo lično donosi pečenje za njihov sto, a povrh toga i pršutu, sir, kajmak, vruću proju... Spreman je bio Rašo na sve, ne bi li umolio Miša da promeni odluku. Ali, ovaj ne popušta. Guta pečenje, ali ne popušta!
Tek, oko ponoći sve dolazi na svoje mesto. Mišo popio podosta vina, pa poče da hvali pečenje i pršutu.
- Je li, bogati, Rašo, gde nalaziš ovako dobru pršutu, pita uz zalogaj, a naredne zalogaje guta očima. Guta i supruga, onako, “damski”, pa sve trepće i uspija ustima.
Šapuće mu Rašo nešto na uvce, a odmah zatim trči ka kuhinji.
- Mali, zovnu me Rašo (a ja vidim da se nešto krupno zakačilo na udicu), - drži ovo i nosi u gepek bele lade! - reče, i dade mi 2-3 dugačke pršute zavijene u hartiju, onako, na poklon.
Ispratismo i poslednjeg gosta nakon nekog vremena, kad - zazvoni telefon! Javi se gazda Rašo lično i personalno. Raspravlja nešto sa sagovornikom do u tančine, a izbuljio se k’o da će šlog da ga strefi! Pogleda prekorno u mene, sav smrk-nut - ma, ubija me pogledom! Guta me k’o Oskar Bonavena!
Otegoh ja, pa da završim priču. Šta se desilo? Zbog čega cela frka? Umesto u belu ladu, ja stavio pršutu u belog pezejca !!! A pezejac vlasništvo čuvenog Gaja iz “Mlekare”! Naravno, pršu-tu Gajo nije vratio. A i što bi? Zaista je bila izvanredna: dovoljno suva, dovoljno slasna, dovoljno mirisna...
Trgovački putnici su ponovo počeli da dolaze, praveći s početka manje cehove... A onda, jovo-nanovo,  po starom, sa pršutom ili bez nje, svejedno! Doduše, sve nekako bolje ide sa pršutom...
Goran Bošković

K V A K A

Velika čarlama 3

A potom grmnu glas glasniji od svih glasnih glasova:
Zaveži, burazeru, dok još možeš! Zar ne vidiš da se sve beleži i sluša! Misliš li da su oni tek tako osvojili vlast, pa će sad od tvoje galame da se uplaše, galamdžijo!
Snizi ton kretenu!
Šta si se zaleteo na govornice, pa laješ li laješ, lajavče! Zar ne vidiš pametne ljude, budalino!
Šapuću, glasnogovorniče! Nisi ti najpametniji, tupavko!
Pametnije od tebe su nadgovorili, mutavko! Glasnije su nadvikali, seratoru!
I jače isprebijali, snagatoru!
Zar stvarno misliš da će tvoji bolji da budu, kad se vlasti dočepaju, vlastodršče! Pogledaj im u oči i vidi kolike su, slepče!
Tebe su napred isturili, žandari da ti re-bra prebijaju, naivčino! Oni sede i uputstva pišu kako da im vlast osvojiš, osvajaču!
Naivan si kao šlogirani som ako ne vidiš gde si i sa kime si, smetenjače!
Narodnih pesama nema, narodnjače! Lagali su te da je narod ispevao pesme, pesniče!
Narod ore, seje i porez plaća, podaniče! Narod zapeva samo na svadbi i sahrani, narikačo!
Narod peva pesme koje su mu ispevali i igra igre koje mu sviraju, igračino!
Zar ne vidiš kako, koliki i koliko drpišu, naivčino! Dok ti laješ, oni mažnjavaju, lajavče!
Pogledaj kolike su im kuće, beskućniče! I misliš tebe će da glasaju glasaču!
Neće, somino! Glasaće njih, kao i dosad što su, veselniče!
Oni za bolje ni ne znaju, sveznalico! Bolje je čuvati kutiju pobedniku, nego biti na listi pobeđenog, račundžijo!
Lepše se živi sa dva nego sa jednim bubregom, bogalju!
Zato, zaveži, burazeru, dok još možeš.
Samo što je najglasniji glas među svim glasovima završio, ja sam počeo da urlam. Osvestio sam se u bolnici, sav u belom, uvezan ko paket.
Ludara, jebote! Ko li me smesti, da li ona moja, ili oni njeni?
A možda su me se i petooktobraši setili, mamicu im demokratsku! Ali, videćemo.
A možda i nećemo!
. . . . . . . . . . .
Znači, lud! Možda malo juče i malo sutra, danas sigurno nisam. Doduše, ko zna koliko njih leži ovde a da ništa nisu luđi od onih što se foliraju po svojim i tuđim posteljama. Nego, da razmislim malčice i vidim šta ću. Prvo, da se primirim i porazgledam uokolo.
Dimitrije Jovanović

Ne znam kako je došao do broja mog fiksnog telefona kolega novinar iz Hrvatske, zapravo iz Gospića, K.P. Bio je jedno vreme glavni i odgovorni urednik Radio Gospića, a kasnije dopisnik Radio Zagreba. Tek, pre neki dan zazvoni telefon. Digoh slušalicu.
- Halo, je li to Ilija?  
- Da, recite mi sa kim razgovaram?
- Ja sam tvoj kolega iz Gospića. Želio bih da se vidimo. Kada bi ti mogao doći ovdje, gdje smo dugo godina radili novinarske poslove?
- Pa, možemo da se sastanemo tamo polovicom kombajna.
- Ilija, pričam s tobom ozbiljno, a ti kao da se šegačiš! Šta ti znači to “polovicom kombajna”?
- Pa - polovicom mjeseca kombajna!
- Koji ti je to mjesec?
- To je sedmi mjesec u godini. Ovdje u Srbiji zovu ga jul.
- Da, ali ovdje u Hrvatskoj je to mjesec srpanj. Ta nisi, valjda, zaboravio?
- Pa, sjećam se da se tamo za sedmi mjesec pisalo i govorilo srpanj, ali ja živim ovdje u Srbiji već 15 godina. U toliko vremena se dosta napredovalo, a i tehnologija je poboljšana. Sada više niko ne žanje žito srpom, nego kombajnom. Zato sam ja mislio da su u Hrvatskoj promenjena imena mjeseci u godini!
Ilija Šekuljica

SPORT
BOKSERSKI ŠAMPIONI U KRALJEVU
Veče legendi plemenite veštine

KRALjEVO - U Kraljevu je organizovano veče bokserskih šampiona. Onih koji su u poslednje četiri decenije harali jugoslovenskim i srpskim ringovima i bili strah i trepet na svetskim i evropskim prvenstvima. Domaćin okupljanja bio je Vojislav Janićijević - Janez.
- Nama je ovo navika da se dva tri puta godišnje skupljamo pod imenom ,,Veče šampiona“. Rekao bih da je prikladnije „zaboravljenih" jer niko o nama ne vodi računa. Družimo se, proveselimo i podsetimo na dane kad smo bili neko i nešto u ringu.
Naravno reči je bilo i o neuspehu srpskog boksa na godinama unazad održanim takmičenjima.
- Boks nije na visokom rejtingu. Mi sve uradimo kako treba do isteka juniorskog staža, a onda se nešto čudno događa. Evo sada na prvenstvu Evrope svi naši predstavnici su izbačeni u prvom kolu. Ja mislim da je u pitanju struka. Jer braća Kačar, Vujković, Vujin, Ristić i da ne nabrajam dalje nisu imali četiri nego, takođe, dve ruke. Ali imali su za učitelje prav majstore. Toga sada, nažalost, izgleda da nema.
Omladina se ne interesuje za plemeniyu veštinu.
- Klinci sada nemaju mnogo interesovanja za boks. Više bole tenis, fudbal ali kada bi se pravilno vaspitali i uputili u tajne ove veštine i kada bi osetili znoj na ringu onda bi to bila druga priča.
Svi ovi gosti bili su sutradan učesnici Veselog spusta. Vujković, Labudović, Petković, Jovanović, Simić, Ristić, Ašanin, Kostić... Tako je to godinama.

ZLATNI MOMCI
Da su prisutni bokserski šampioni odlučili da ove večeri pokažu sve svoje osvojene medalje i pehare sa raznih takmičenja za prevoz bi morali da angažuju prevozna sredstva velike nosivosti. Tu bi naravno bilo najviše zlata i srebra, a ne bi nedostajalo ni bronze.

DRAGOMIR VUJKOVIĆ
- Mi se često okupljamo jer Kraljevo je puno puta bilo doma-ćin velikih takmičenja. Ovakva okupljanja mogu biti i magnet za mlade da i ubuduće imamo dobre asove. Da opet asove čekamo na Surčinu posle osvojenih medalja. Ja sam recimo u Americi pobedio pet mečeva i malo jem ko o tome pričao ali moj meč sa Kubancem Teofilom Stivensonom na Svetskom prvenstvu u Beogradu svi pominju. Tada sam predao meč jer sam povredio oko. Bilo je to zlatno doba našeg boksa. Bio sam u proteklom periodu predsednik FK Bačka u Subotici koju sam omasovio mladim igračima i nadam se da ću tako nešto uspeti i u boksu.

BRATISLAV RISTIĆ
Jedan od prisutnih osvajača medalja je i Bratioslav Ristić koji će biti naredni domaćin u svom Prokuplju. Višestruki je vicešampion sveta i evrope, tri puta osvajač ,,Zlatne rukavice", Trofeja „Oslobođenje Beograda", prvak Balkana i Mediteranskih igara.
- Boks je bio popularan između sedamdesetih do osmadesetih godina. Kasnije je Kik boks pokvario boks jer se više plaća i odvukao na tu stranu više zainteresovanih.
Rado se seća mečeva sa Ribakovim na Svetskom prvenstvu, Rusevskim i Bahtijarevićem za Zlatnu rukavicu, sa Bugarima, Kubancima. Imao je 530 mečeva.

LJUBIŠA SIMIĆ
- Ima dosta toga što bih izdvojio a šlag na torti je titula prvaka Evrope. Devet puta sam bio prvak Jugoslavije, tu su i titule Balkana i Mediterana. Nadam se da će ubuduće biti više interesovanja za boks.
S. Petković



FUDBAL - SLOGA POČELA KONTROLKAMA
Remi sa prvoligašem

KRALjEVO - Fudbaleri Sloge među prvima su počeli pripreme za  nastupajuću sezonu. Za sada su u prvom planu mladi igrači, a uskoro se mogu očekivata i prva adekvatna pojačanja. Prvu probu Slogaši su odradili na Zlatiboru sa prvoligašem Spartakom iz Subotice. Ovaj susret završen je nepopularnim rezultatom - 0:0.
   Utakmica je poslužila obojici trenera da isprobaju sve raspoložive igrače. Provera će tek biti u narednom periodu. Juče su fudbaleri kraljevačkog srpskoligaša, opet na Zlatiboru, za protivnika imali crnogorskog prvoligaša Budućnost iz Podgorice a u nedelju u planu je susret sa Javorom u Ivanjici. U toku naredne sedmice očekuje se da protivnici Sloge budu Borac iz Čačka i Radnički iz Kragujevca.
S. P.



Traži se dvotočkaš za hronometar

Radiša Čubrić, selektor seniorske reprezentacije Srbije pozvao je na pripreme za šampionat Evrope za vozače do 23 godine i juniore u Ankari 17. i 18. jula, četvoricu biciklista i treniraće u Kraljevu i okolini. Na spisku su Gabor Kasa (Spartak, Subotica), Milanko Petrović (Metalac, Kraljevo), Jovan Rajković (Železničar MBN, Niš) i Jovan Zekavica (Partizan).
- Savez nema dovoljno sredstava i u zavisnosti od finansija, odrediću i broj putnika za Ankaru. Voleo bih da bude novca, ali i da nađem bicikl za hronometar Milanku Petroviću, kako bi učestvovao u borbi protiv štoperice na EŠ, jer sam siguran da bi bio među boljima u ovoj disciplini. Nažalost, nismo u prilici da odlučujemo kao stručnjaci, već kao računovođe, jer sve zavisi od dubine  kase - kaže selektor Radiša Čubrić (na slici u sredini).
S. Petković



VATERPOLO - POČINJE PRVENSTVO DRUGE LIGE
Paraćin kući, Goč na strani

Narednog vikenda počinje nova drugoligaška vaterpolo sezona. Ekipa Kraljeva predvođena novim trenerom Bojanom Novoselcem  biće sastavljena od mladih igrača poniklih u mlađim kategorijama ovog kluba na Ibarskom keju. Na gradskom bazenu u subotu u prvom kolu PVK „Kraljevo" dočekuje Paraćin u 19.30 časova, a već u nedelju na programu je komšijski derbi. Ekipu Kraljeva u Vrnjačkoj Banji dočekuje tim Goča.
Kraljevački vaterpolisti su u više navrata bili pobednici drugoligaškog takmičenja, a od nastupa u Prvoj ligi odustajali su zbog nedostaka zatvorenog bazena.
S. Petković



USPEH KRALJEVAČKE ATLETIČARKE
Na red čeka i granica snova

KRALjEVO - Andrijana Nešić, članica AK Kraljevo već duže vreme beleži odlične rezultate. Njena specijalnost je skok u vis. Poslednje takmičenje na kome je nastupila je prvenstvo Srbije za juniore. Sa nadmetanja se vratila sa srebrnom medaljom i skokom od 165 cm. - Osvojila sam prvo mesto jer mi je prvo izmaklo „za dlaku”. Imala sam istu visinu kao i pobednica s tim što sam imala pokušaj više. Presudila je u tom trenutku nedostatak sreće, ali i netreniranje jer sam dosta vremena provodila spremajući prijemni za medicinu - kaže Andrijana.
Na sledećem takmičenju, obećava ova mlada skakačica u vis, biće sigurno bolje. Rasterećenije će ući u takmičenje i uzeti zalet posle kojeg se nada da će nadmašiti svoj lični rekord koji iznosi 169 cm. Hoće li medicina biti prepreka za dobre rezultate: - Bilo šta da se desi i bilo koliko da je teško ostaću verna atletici. Uostalom to je moja prva ljubav. Osam godina treniram atletiku ona mi je u krvi i neću se lako odreći svih onih lepih trenutaka koje ona nudi - pojašnjava Andrijana.
Ove godine nema Balkanskog prvenstva zbog poznate krize u Grčkoj, ali na atletskom meniju su domaća takmičenja. - Imaćemo dva  juniorska kupa i finale, zatim seniorsko prvenstvo Srbije, a to je za dve nedelje. Moguće je da se vratim na staru disciplinu prepone - priželjkuje Andrijana koja je prvu zlatnu medalju osvojila upravo u ovoj atletskoj disciplini.
Inače najveći uspesi ove mlade atletičarke su treće mesto na Balkanijadi, prvo mesto na seniorskom i juniorskom prvenstvu države, a jedino nedostaje zlato na juniorskom prvenstvu. Sada je to bilo srebro, a posle njega normalan sled je zlato. I na kraju može li se očekivati skok preko 170 cm.
- Nadam se da će konačno biti skok preko te visine koja je za sada granica snova - rekla je na kraju Andrijana Nešić, devojka koja je do sada uglavnom ispunjavala svoje snove u „,kraljici sportova”. Na redu je medicina. Dobar zalet i - to je to.
Tekst i foto: S. Petković



MLADI ASOVI NA DELU
Selekcije za budućnost fudbala

MATARUŠKA BANjA - Fudbalski savez opštine Kraljevo organizovao je selekciju mladih igrača koji će biti okosnice klubova koji se takmiče u ligama za kategorije mlađih kategorija.
 - To su dečaci rođeni 96. i 97. godine iz takmičarskih pogona naših klubova, ali i iz okoline. Mi smo tu da vidimo i procenimo ko bi od njih mogao da se uključi i igra u kvalitetnoj ligi Srbije, a ko u ligi zapadne regije. Mnogo dece je i odsutno, ali opet ćemo odraditi ovakvu selekciju - kaže koordinator rada sa mlađim selekcijama u FK Sloga Nego Tomović.
Prisutno je bilo tridesetak talentovanih dečaka koji su na igrakištu FK Ibar pokazali šta znaju sa loptom. Reč je o mladim fudbalerima o kojima će se tek čuti. Viđeni su na delu, a ostaje da se ispuni plan i da se provere i pogledaju ostali dečaci. A takvih ima šezdesetak.
Selektivnih utakmica će biti i dalje i pozivani će biti igrači za godinu dve mlađi od ovih koji su u nedelju špartali terenom u Mataruškoj Banji.
Darko Luković, trener pionirskog pogona Sloge je jedan od fudbalskih učitelja kome su povereni ovi klinci.
- Ovaj meč je organizovan da bi videli sa kojom decom idemo u naredna prvenstva odnosno koja će biti nosioci igre u kvalitetnim ligama Srbije. Ovi dečaci rođeni 96. godine nisu bili na ovakvim selekcimjama do sada jer su radili u školama fudbala pa nismo baš imali uvida u njihove mogiućnosti - objašnjava Luković.
Treneri će nadamo se naptraviti pravu selekciju. Uostalom kao i do sada, jer treba podsetiti mlađe selekcije Sloge u sve tri kategorije Kvalitetne lige Srbije beleže solidne rezultate. Neka tako bude i posle ovog okupljanja talentovanih dečaka.

RODITELJI DEO KOLORITA
Na ovakvim selekcijama neizbežan deo fudbalskog mozaika su i roditelji. Sa pažnjom prate svaki pokret ovih budućih asova, imaju i svoje mišljenje, ali i poštuju sve ono što od njihovih sinova traže njihovi treneri.
Tekst i snimci S. P.



KK SLOGA DOBILA POJAČANJE
Prva lasta Gavran(ović)

KRALjEVO - Košarkaški klub Sloga predstavio je svoje prvo pojačanje. To je Filip Gavranović, krilni centar koji je u prethodnoj sezoni bio član Slavije iz Sarajeva.
Prvo pojačanje kraljevačkog prvoligaša Filip Gavranović (1986.) je sa mlađim selekcijama Beovuka osvojio niz titula i izborio mesto u omladinskoj reprezentaciji tadašnje Srbije i Crne Gore. Ovaj rođeni Beograđanin je do sada igrao za Napredak iz Kruševca, niški Ergonom i sarajevsku Slaviju. Odatle pravac Sloga.
- Sloga je klub sa velikom tradicijom i vernim navijačima. To je magnet za svakog igrača željnog dokazivanja. Kao mlad igrač sa selekcijama sam imao puno uspeha i nadam se da će tako biti i u Slogi - rekao je Gavranović, okupljenim novinarima.
Uprava Sloge namerava da dovede još nekoliko novih igrača iako se računa da većina prvotimaca iz pret-hodne sezone ostane u klubu. Odmor traje do agusta, a onda sledi početak rada u Hali sportova koja bi do tada trebala da se prilagodi novim košarkaškim pravilima.
- Trudimo se da do tada sastavimo što bolju ekipu za naredno prvenstvo. Gavranović je prvi od jačih novajlija koje imamo u planu. Uz bazu mladih iz našeg pogona, iskusnih igrača koje očekujemo i ,,starosedelaca" bićemo opet jaki - kaže Radoslav Komadinić, predsednik kluba.
Uporedo sa angažovanjem novih igrača, u Slogi se radi na finansijskoj konsolidaciji, a u Upravi se nadaju uspešnoj predstojećoj sezoni i afirmaciji većeg broja mladih košarkaša iz pogona, sada jedinog kraljevačkog prvoligaša.

KUSMUKOVIM STAZAMA
Najzaslužniji za dolazak Gavranovića u Slogu je Bojan Kusmuk, trener Sloge koji je u prošloj sezoni vodio sarajevsku Slaviju i najbolje poznaje mogućnosti svog bivšeg i budućeg prvotimca.
S. Petković



KRALJEVAČKI RUKOMET NA CENI
Danka i Stefana u dresu reprezentacije

Danka Stefapović i Stefana Ristić pozvane su na sedmodnevne pripreme kadetske reprezentacije Srbije koje će početi sutra u Lukovskoj Banji. Ove dve talentovane rukometašice su već imale priliku da se iskazu u nacionalnoj selekciji za 94. i 95. godište, a ovo će biti prava prilika jer će konkurencija za najbolji sastav biti jača nego ikada ranije.
   - Predstoji nam velika borba za dokazivanjem. Imale smo napornu sezonu u drugoligaškoj konkurenciji, svojili smo četvrto mesto uz zaista mukotrpan rad u klubu. Nadamo se da ćemo na najbolji način reprezentovati i klub i grad - kažu u glas Danka i Stefana.
   Ove godine na akciji državnog tima bila je Dejana Komatović (1996.), sada je poziv upućen njenim starijim koleginicama i to je nabolji dokaza kvalitetnog i kontinuiranog rada u RK METALAC.
S. P.