Vlada zaključila ko Kraljevom vlada
Novo Veće počelo sa radom
Obavezan upis dece u prvi razred
Klasteri lakši način do evropskih para
Negoduju zbog smetlišta
Vrnjački karneval
Uz prvu jutarnju...
Lepote malih trgova
Ibarska postaje barska dolina!!!
Kultura, umetnost
Sport: Boks, fudbal, atletika, biciklizam

RETROVIZOR

Cilj je doći do istine

   Marko Tulije Ciceron u spisu O krajnostima dobra i zla pored mnogo lepih i istinitih stvari kaže: Biti potpuno neupućen u naše pesnike, znak je krajnje duševne učmalosti ili izopačenog ukusa.
   Raspravljajući sa Epikurom on kaže: Naš je cilj doći do istine, a ne izobličiti nekoga kao protivnika. No, ovi citati možda su u stvari parafraze, jer, poodavno sam ovu knjigu dao na zajam, još u ona vremena kada su ove dve misli imale još onih koji su se njima oduševljavali. Onaj kome sam ovu knjigu pozajmio, možda mi je neće ni vratiti, što je više u duhu ovog vremena. Ali ne žalim se, samo konstatujem.
   To što su mnoge izdavačke kuće zatvorene, a mnogo novih zatvora izgrađeno, samo po sebi govori o duhu vremena u kome živimo, i o ljudima koje srećemo ili izbegavamo da susretnemo!
   Sve manje je čitalaca i sve manje je dobrih ljudi. A i oni koji su zaista dobri sve češće tu osobinu moraju da kriju. Dobrota se smatra za porok, dobar čovek je čovek sa manom! Pa i rasprave o ponašanju, bilo svojem, bilo drugih ljudi, utihle su. Ni budali ne smeš reći da je budala, niti lažovu da je lažov, lopovu da je lopov možeš reći samo uz dozvolu državnih organa. A naši državni organi i organizacije ne samo da lažu, nego o pesnicima ništa ni ne znaju, niti pak žele da znaju.
   Onaj ko je pomislio da državni organi brinu državne brige, pa da zbog toga nemaju vremena za pesnike, ili onaj ko je pomislio da zatovre grade za loše, a ne za dobre ljude, prevario se, takođe.
D. Jovanović

Nakon zaključka Vlade policija u petak ispraznila Skupštinu grada, a od ponedeljka Kraljevom ponovo upravlja koalicija okupljena oko Demokratske stranke dok narodnjačko-radikalska koalicija svako veče organizuje protestne šetnje gradom

KRALjEVO - Koalicija SRS, DSS, Nova Srbija i Pokret za Kraljevo, koja je u petak nakon zaključka Vlade Srbije i intervencije policije ostala bez vlasti svake večeri organizuje okupljanje ispred Skupštine grada optužujući Vladu za izbornu krađu i protestujući protiv gradnje brana na Ibru. S druge strane, čelnici grada izabrani od koalicije oko ZES-a kažu da gradska uprava normalno radi i da će oni nastaviti sa radom tamo gde su stali pre tri meseca.
   Kraljevo je počelo da liči na ono iz 1996. godine nakon što su u petak veče policijske snage opkolile Skupštinu grada i sprečili ulazak u zgradu predstavnika narodnjačke koalicije, a potom iz zgrade izveli odbornike ove koalicije koji su pre toga danonoćno boravili u gradskom Parlamentu čuvajući svoje kancelarije. Predstavnici koalicije ZES i SPS koji su takođe noćima čuvali svoje kancelarije izašli su iz zgrade pre toga izbegavajući mnogobrojne novinarske ekipe koje su pratile ove nemile događaje.
Da može doći do ovakvog scenarija naslućivalo se još u petak pre podne kada su predstavnici dotadašnje vlasti na konferenciji za novinare prezentovali medijima rešenje Upravnog suda na osnovu koga se odbacuje žalba koju su podneli šefovi odborničkih grupa DS, SPO, G17 Plus i SPS-PUPS izjavljenoj protiv rešenja Izborne komisije grada Kraljeva o dodeli mandata odbornika. Po tumačenju predsednika narodnjaka ovo rešenje nedvosmisleno pokazuje da su oni sve vreme bili u pravu i da su novoizabrani odbornici koji čine većinu od 40 u koaliciji SRS, NS, DSS i PK legitimni. Istovremeno su optužili državne organe da su namerno „krili“ ovo rešenje koje je Upravni sud doneo još 02.06.2010, a oni ga dobili tek nakon više od mesec dana, što je i izazvalo dotadašnje probleme na političkoj sceni grada Kraljeva.
Ubrzo nakon završene konferencije dotadašnji gradonačelnik Ljubiša Jovašević obavestio je prisutne novinare i saradnike da je upravo dobio vest da se policija sprema da u noći između subote i nedelje „zauzme“ zgradu gradske Skupštine. Međutim ova vest je bila dezinformacija, policija je svoju intervenciju započela još istog popodneva. To je bio povod da se predstavnici i simpatizeri narodnjačke koalicije okupe iste večeri na trgu ispred gradske Skupštine i krenu sa protestom i šetnjom gradskim ulicama. Najavili su da će okupljanja i šetnje organizovati svako veče sve do ispunjenja njihovih zahteva, priznavanja izbornih rezultata iz 2008. godine i raspisivanja referenduma o gradnji brana na Ibru. Do sada aktivno u protestima učestvuje oko 200 građana, mada se stiče utisak da se ovaj broj iz večeri u veče pomalo povećava.
Kraljevo sada svako veče liči na ono iz 1996. godine, a da li će se sve rešiti nekim novim LEX SPECIJALIS-om, kako predlažu iz narodnjačke koalicije, ili prosto samo od sebe, ostaje nam da vidimo.

VLADA OTELA NAŠE PARE
Kako nam je rekao Ljubiša Jovašević, narodnjačka koalicija očekuje i pomoć od Vlade Italije jer je upravo jedan od najvećih razloga za celu situaciju u gradu ugovor koji je italijanska kompanija Seći potpisala o izgradnji brana na Ibru.
- Stupili smo u kontakt sa gosp. Milošom Budinom koji je državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Italije, a takođe smo poslali pismo sa opisom svih događaja u grada i ambasadoru Italije, jer je jasno da je čitav splet ovih događaja rezultirao nakon odluke italijanske kompanije Seći da gradi brane na Ibru - rekao je Jovašević.
Jovašević je dalje istakao da oni ovog trenutka vode borbu sa Beogradom protiv prekrajanja izbornih rezultata i ugrožavanja ljudskih prava kojih ne bi ni bilo da nije problema sa Ibrom i Mediapanom i ponovo postavio pitanje da li je tačno da se vode pregovori o nuklearnom otpadu koji treba skladištiti u našoj okolini.
- Ovde u punom zamahu dolaze do izražaja elementi Makijavelističke politike. Vlada drži naše pare, ona ih je otela. To su pare od raznih poreza koje su u Beogradu i Dinkić ih usmerava tamo gde mu to odgovara da bi preko zajedničkih finansija stvarao svoju sopstvenu moć. Taj problem nije postojao od robovlasništva na ovamo pa ni u feudalizmu. Imali su maksimu „vazal mog vazala nije moj vazal“, niste imali strogu hijerarhiju dok ovog trenutka mi imamo potpunu podređenost ministarstvima u kojima sede ministri sumnjivih namera, odnosno rezultati njihovog rada su katastrofalni - kazao je Jovašević.

BORA ČORBA NA PROTESTIMA
Podršku zahtevima narodnjačke koalicije dao je i legendarni roker Bora Đorđević koji je u utorak govorio na mitingu ispred gradske Skupštine i sa okupljenima prošetao kraljevačkim ulicama.
- U svojoj istoriji Kraljevo je često menjalo ime, zvalo se Karanovac, pa Rankovićevo, pa onda Kraljevo. Izgleda da treba da se po meri ovih otimača zove Tadićevo, možda Dinkićevo, a najbolje Krkobabićevo - rekao je Bora.
- Kad sam pitao svoje kolege iz stranke šta se dešava u Kraljevu rekli su krađa, otimačina, buvlja pijaca. Na lokalnim izborima u Odžacima jedan glas je koštao 3 hiljade. U Aranđenovcu je devalvirao na hiljadu. Ovde kolko vidim 3 džaka koncentrata za 5 odbornika. Izgleda da glasovi devalviraju - u svom maniru govorio je Bora.
E.I.

Državni udar

   - Činjenica je da niko ne shvata da je vlada Borisa Tadića izvela državni udar u Srbiji koji se sastojao od više elemenata. Prvi elemenat je bio zabrana okupljanja na trgovima, drugi elemenat je bio Zakon o informisanju, treći elemenat je bio navodno reformisanje u sudstvu, četvrti elemenat koji se dogodio bio je na relacijama komunalnih taksi i republičkih taksi, peti elemenat je stav Ustavnog suda koji donosi političke odluke koje rezultiraju uzurpiranjem vlasti. Za to mora da odgovara Boris Tadić kao i ministar za lokalnu samoupravu koji je glavni krivac za sve ovo. I ne samo da da ostavku nego će morati krivično da odgovara. Nemojte da mislite da oni mogu da vladaju večno. Pogledajte izjave Borisa Tadića kada kaže: „Nikad neću dopustiti da se Srbija meša u stvari Crne Gore“. Dokad on to misli da vlada, šta taj čovek misli o sebi, da li on misli da će večno da živi i večno da vlada. Njegov mandat je ograničen na pet godina i može dvaput da bude izabran, a svakako posle ovog nikad više neće biti izabran - naglasio je doktor Ljubiša Jovašević.

Naprednjaci za nove izbore

   Na konferenciji za novinare održanoj u sredu predstavnici Srpske napredne stranke tvrde da Vlada ne primenjuje važeće zakonske odredbe kako bi obezbedila funkcionisanje lokalnih organa vlasti, kao i da je sadašnja i prethodna vlast nelegalna.
   - Jedino na zakonu zasnovano rešenje ove situacije je raspuštanje Skupštine, uvođenje Privremenog veća i raspisivanje novih lokalnih izbora - rekli su predstavnici naprednjaka.

Novo Veće počelo sa radom

   U utorak je medijima predstavljeno novo Gradsko veće čiji članovi su Milica Zucović, Miloš Čolović, Miloš Vesković, Radovan Vukomanović, Danijela Miletić - Miladinović, Vladimir Krunić, Gordana Stojković, Dragan Marinković i Predrag Simović. Kako je na predstavljanju rekao novi-stari gradonačelnik Ljubiša Simović sada će za gradsko rukovodstvo i novu skupštinsku većinu biti glavni prioritet poništavanje svih odluka donetih u protekla tri meseca za vreme, kako je rekao, nelegalne i nelegitimne prethodne vlasti kao i promena svih direktora i upravnih odbora u javnim preduzećima i institucijama. Nakon tog predstavljanja odmah je održana i konferencija za novinare na kojoj je Predrag Simović objasnio zašto sudske odluke važe retroaktivno. Naime radi se o formulaciji da je Upravni sud u Beogradu novoizabranim odbornicima poništio mandate.
  - Kako poništaj stanje u pravnom smislu vraća retroaktivno na vreme pre nego što je taj akt donet, što se uči na prvoj godini pravnog fakulteta, znači da taj akt nikad nije ni postojao i da sve pravne posledice koje je proizvodio dok nije poništen takođe su ništavne. To znači da smo imali jednu vlast koja je od prvog dana bila nelegitimna - objasnio je Simović.
   Veće je juče održalo i prvu vanrednu sednicu u sklopu priprema za današnje zasedanje Skupštine grada.
E.I.

Francuzi investiraju u Maglič

KRALjEVO - Žerar Šarije dolazi u Kraljevo od 1997. godine. Kako kaže pomoćnik gradonačelnika opštine Sen Foa, zavoleo je ove predele na prvi pogled, kada bude u penziji, verovatnio će njegovi boravci biti duži. Posetom koja traje tokom ove nedelje obilazi prirodne resurse koje će predočiti svojim sunarodnicima. Lopatnica i etno domaćinstva biće na mapi turističkih poslenika iz Liona.

   Vekovno istorijska povezanost Francuske i Kraljeva, datira još od udaje Jelene Anžujske za kralja Uroša Nemanjića, koji je u njenu čast dolinu podno Magliča, zasadio jorgovanima, imaće za posledicu  restauraciju ovog srednjevekovnog grada.
- Mogu da kažem da se ovde osećam kao kod kuće. Imam puno prijatelja i svaki put se radujem ponovnom susretu sa njima. Danas sam ovde došao sa jednim pismom ujedinjenih gradova Francuske, kojim želimo da kroz Projekat 3 vratimo prostor Maglič, ali ne samo Maglič već i manastirske konake i konačišta koja mogu biti atraktivna i u turističkom smislu - naglasio je gosp. Šarije.
Prijateljski odnosi gradova Liona i Kraljeva bi u narednom periodu trebalo da budu na ovaj način krunisani novom saradnjom. Ovoga puta u pitanju je zajedničko delovanje na realizaciji projekta koji podrazumeva rekonstrukciju srednjevekovnog grada Maglića.
- Ono što mene posebno raduje, da jedan od bisera kulturne istorije grada Kraljeva, a to je srednjevekovni grad Maglič koji je sa profesionalne i stručne strane konzerviran odnosno zaštićen, ali na drugi način nije dovoljno ni eksploatisan i ovo je jedan fantastičan način da se ova kulturna baština na pravi način pokaže - rekao je Ljubiša Simović zahvaljujući na poseti i ponudi gosta iz Liona. 
Žerar Šarije, pomoćnik gradonačelnika Lionske opštine Sent Foa, je naglasio da bi bilo poželjno da se do 20. septembra prikupi neophodna dokumentacija u okviru realizacije ovog projekta, kako bi radovi mogli da počnu što pre.
- Evropa nam kaže, ako hoćete finansijsku pomoć ako Kraljevo želi novac neophodno je proširiti projekat koji neće obuhvatiti samo Maglič, već i puteve srpskih manastira, dolinu Ibar, takmičenje kajaka i razvijati ono što mi nazivamo turizam dočeka - rekao je Šarije.
Cilj realizacije ovog projekta bi bio ojačavanje lokalnih kapaciteta, poboljšanje životnog standarda stanovništva i zaštita životne sredine. Za sve ovo je neophodno izdvojiti između 100 i 300 hiljada evra, koje će obezbediti EU. Nosilac projekta bi bio grad Kraljevo, a rok za izvođenje radova je od 12 do 15 meseci. Na istom prijemu gost je pozvao gradonačelnika Kraljeva da sa svojim saradnicima uzvrati posetu Lionu oktobra meseca,  gde bi zvanično gradovi bili zbratimljeni. Naime, Lion je, svake druge godine domaćin zbratimljenim gradovima Evrope. Osim Kraljevčana ovu privilegiju imaju i gradovi iz Nemačke i Engleske sa kojima već duže vremena gosti imaju izuzetno dobru saradnju na svim poljima. Saradnja je kroz kulturnu baštinu izrođena na osnovu sličnih projekata, oživela zaboravljene prostore i postavila na turističke mape turoperatera. Ovu šansu svakako treba iskoristiti jer osim uređenja Magliča, na osnovu dobro sprovedenog partnerskog projekta pruža nam se mogućnost i za neke nove projekte.
Sonja Cvetković

Zajednički do lepše i sigurnije Ribnice

KRALjEVO - Reka Ribnica, može doneti nove probleme meštanima Mošinog Gaja. Nakon poslednjih kiša kada je nivo reke poplavio domaćinstva korito se produbilo i može nastaviti da guta zemljište u privatnom posedu. Stanovnici ovog naselja spremni su i da uzmu učešće u sufinansiraju ukoliko bude neophodno.

   Reka Ribnica svojim tokom nije ni široka, ni duga. No svoje ćudi ispoljava sa otapanjem snega sa viših brda i  svakom jačom kišom. Ovde je nekada postojao i most, doduše pešački, ali ga je stihija nemilice odnela. Meštani Mošinog Gaja strepe da ih ne zadesi slična sudbina koju su imali njihovi sugrađani u okolnim selima. Jovan Jovanović kaže da je ova reka, reka života za meštane.
- Ma slušaj lepa, život nam daje, ali podivlja ponekad. Od kada je počela da menja tok, ukopala korito, pa ovde može i Ibar da stane. Nosi sve što joj dođe u talasu. Čupala i ovo drveće iz korena. Pravo da ti kažem strepimo - dodao je Jovanović.
Od prošle godine korito je promenilo svoj tok tako da je odnelo nebranjeni nasip. Ova dužina od nekih 200 metara može naneti štete u 50 kuća, jer stariji stanovnici pamte da je zbog sličnih problema veliki deo naselja bio pod vodom.
- U više navrata se izlivala, ali je jednom poplavila sve, gotovo dole do mosta. Problem je što sada nosi i zemljište. Ono je ovde peskovito i očas ga voda odnese. Ovde na ivici je već do ograde dvorišta. Moramo ovo da rešimno - tvrdi Obren Timotijević.
Davnih sedamdesetih kako tvrde planom je bilo predviđeno da se Ribnica ukroti, no do danas je urađen donji tok reke, tako da se nadaju da će gradska vlast uspeti da izmađe sredstva pri čemu su i oni spremni da učestvuju. Maksi Jašović potrđuje da su probali i sami da se organizuju, da vrate korito rekoše da ne smemo. Država mora da se pita, valjda ovi iz vodoprivrede, ko je vlasnik, inače možemo imati posla i sa zakonom. A hoćemo da učestvujemo, parama, ljudstvom, radom, kako god i čime raspolažemo. Pa rešavamo valjda sebi problem.
Na kraju su još jednom naglasili da strepe od jeseni i da bi valjalo da se iskoristi lepo vreme dok je reka manja. Ovih dana će uputiti zahtev gradu, očekujući da će uz sredstva koja i oni sakupe uspeti da odbrane domaćinstva. Stanovnici Mošinog Gaja napominju i da imaju mrežno rešenu vodu i kanalizaciju, tako da svaka nova poplava može ugroziti i ove sisteme. Složnost i odlučnost ovih ljudi navodi  da je sve moguće rešiti ako imaju prave sagovornike u prepoznavanju sveopšteg dobra. Koliko je sredstava neophodno izdvojiti za ovu namenu nezahvalno je proceniti bez nadzora i ocene nadležnih. No u zadnje vreme smo se valjda prizvali pameti da je preventiva jeftinija od lelenja, čak i u slučaju viška voda.
Sonja Cvetković

PITANJA - PRIMEDBE - PREDLOZI
Obavezan upis dece u prvi razred

   Ovih dana redakciji Ibarskih obratio se jedan roditelj koji se našao pred velikom dilemom da li ili ne da svoje dete upiše u prvi razred. Dok je školski psiholog predložio odlaganje polaska u školu iz Odeljenja za društvene delatnosti, isti roditelj je dobio pismeno obaveštenje  da je „bez obzira na nalaz i mišljenje školskog psihologa u obavezi da upiše dete u prvi razred školske 2010/2011. godine“. Šta nalaže Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao i to šta se u ovom trenutku dešava u osnovnim školama po pitanju uključivanja sve dece u redovan obrazovno - vaspitni sistem?
   U prvi razred osnovne škole upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. Uz potrebnu dokumentaciju između ostalog roditelj dostavlja i uverenje o pohađanom pripremnom pred-školskom programu, što znači da bi se dete upisalo u prvi razred potrebno je da je prethodno pohađalo pripremni predškolski program.
   Ispitivanje deteta upisanog u školu vrše psiholog i pedagog škole na maternjem jeziku, primenom standardnih postupaka i instrumenata. Ispitivanje dece sa motornim i čulnim smetnjama vrši se uz primenu oblika ispitivanja na koje dete može optimalno da odgovori. U postupku ispitivanja deteta upisanog u školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana (u daljem tekstu IOP) ili dodatnom podrškom za obrazovanje. Ovim zakonom definisan je i postupak upisa dece u školu za učenike sa smetnjama u razvoju.
   Zakonom je definisana i procedura prevremenog upisa dece od šest do šest i po godina. U posebnom stavu se navodi da  proveru spremnosti deteta vrši psiholog i da na osnovu miš-ljenja psihologa može da se preporuči upis deteta u prvi razred ili odlaganje upisa. Postavlja se pitanje kako tumačiti ovaj stav zakona, kao deo zakona koji se odnosi samo na decu od šest do šest i po godina ili kao stav koji se odnosi na svu decu koja se upisuju u prvi razred, obzirom da se već u nastavku teksta kaže da se u prvi razred može upisati dete starije od sedam i po godina ako zbog bolesti i drugih razloga nije upisano u prvi razred. Ostaje nejasno koji su to drugi razlozi, pa je dilema i to da li se predlog školskog psihologa s početka priče može svrstati pod te druge razloge ako bi nekim slučajem došlo do spora.
   Zakon nalaže i lokalnoj samoupravi da vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje, odnosno staratelje o deci koja su stasala za upis i koja su upisana u školu. Ostaje diskutabilno da li je način obaveštavanja roditelja putem medija validan ako bi se kojim slučajem roditelj ne upisanog deteta i jedinica lokalne samouprave našli u sporu kod nadležnog suda, mada ovakvi sporovi nisu uobičajeni, ali nisu ni nemogući.
   Obzirom na zakonske obaveze škole i učitelji su se našli pred teškim zadatkom kada su u pitanju učenici kojima je potrebna posebna podrška. Po završetku nastavne godine školski timovi obučeni su za izradu i primenu IOP-a i zadatak svih je da isti implementiraju već od nastupajuće školske godine. Neophodan uslov za primenu IOP-a je saglasnost roditelja, a sam roditelj je i deo tima za izradu istog. Ovim dokumentom definišu se ciljevi vaspitno obrazovnog rada, dnevni raspored aktivnosti, individualni program po predmetima...  Da li je IOP moguće sprovesti u našim uslovima rada pokazaće vreme.
   Možda onaj čitalac s početka ovog teksta nije dobio konkretan odgovor, sa ove naše druge strane. Jedino sigurno neće pogrešiti, kada je zakon u pitanju, ako postupi po obaveštenju nadležnog organa. Za bilo koju drugu odluku može da važi ona  narodna ,,Čitajte između redova!“.
E.I.

Klasteri lakši način do evropskih para

KRALjEVO - U sredu je u prostorijama Regionalne privredne komore Kraljevo održana radionica na temu ,,Šta su to strateški klasteri i njihov značaj za razvoj ekonomije“. Predavač o ovoj značajnoj temi bila je Genoveva Hristov koordinator projekta SECEP. Ovaj projekat podržava Evropska unija, dok logističku pomoć pružaju Regionalna privredna komora i Regionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj.

   Sam pojam klastera ustaljen je u Evropi od 1990. godine, od kada se intenzivnije krenulo u projekat koji bi omogućio državama u Evropi da budu konkurentnije na tržištu koje uslovno pravi globalizacija.
- Tržište Azije je jedno od značajnih potencijala Evrope i to je ono čemu se već duže vreme teži, jer su zemlje EU svesne da svoje proizvode koje smo kroz Grantove klasirali u deset kategorija, lakše plasirati na ovaj način. Činjenice govore da je Amerika uslovno rečeno napravila određenu destabilizaciju i jakih kompanija, pri čemu je bila ugrožena i mala privreda, poljoprivreda, a tu govorimo generalno o ekonomiji jedne zemlje - kaže Genoveva Hristov, koordinator projekta SECEP.
Za razliku od evropskih zemalja poput Italije, Austrije, Nemačke, Engleske, sve više i Francuske, u kojima su klasteri dobili na značaju jer objedinjeno strateški definisani pokazatelji govore da se jugoistočna Evropa tek prilagođava novom načinu poslovanja. Prezentacija je organizovana u težnji da otkloni mnoge nedoumice oko organizovanja i funkcionisanja klastera, a istovremeno podstakne aktivnosti na interesnom povezivanju, pri čemu je ključni cilj projekta SECEP da podrži razvoj tržišne ekonomije unapređenjem međunarodne konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Strateški gledano u buduće ovaj projekat će imati dva pravca.
- EU finansira projekat. Prva faza jeste da regionima, ono što je važno da napomenemo, i njihovim članovima u određenim asocijacima, privrednim subjektima pomognemo kako da se tržišno orjentišu. Logistički gledano to podrazumeva edukaciju, učenje u programima koje omogućuju konkurentnost u predstavljanju proizvoda, marketinškoj promociji, organizovanju i poseti, predstavljanju na sajmovima. Druga faza jeste, da od 2012. godine što realno očekujem oni koji budu spremni imaju i mogućnost da konkurišu kod određenih fondova, kako bi na taj način dobili i finansijsku podršku u ovim poslovima - ističe sagovornica.
Primer dobre organizovanosti klastera jeste u regijama Italije koje funkcionišu kroz ove projekte pri čemu samo jedan klaster ima oko dve hiljade učesnika. Na ovaj način lakše prodaju piće, hranu, suvenire i sve ono što je strateški potencijal te oblasti. U više navrata u Srbiji je bilo pokušaja organizovanja klastera, no nisu dali rezultate shodno očekivanjima. Da li će u buduće biti pomaka najviše će zavisiti očigledno od strateški dugoročnih projekata i povlačenja sredstava od fondova EU. U toj priči ne treba zaboraviti na činjenicu da ipak moramo biti spremni potpunom dokumentacijom koja sadrži realne pokazatelje naših potencijala, gde će biti uključena primarna proizvodnja, mala preduzeća i zanatlije, a to sve možemo prodati realno kroz turizam. Guča je jedan od primera da se može.
Sonja Cvetković

Pšenica sa gorčinom

Otkup 70.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda za potrebe robnih rezervi, po ceni od 12 dinara za kilogram, počeo je u utorak, 13. jula, preko Produktne berze u Novom Sadu, saopštila je ta berza. Ostatak roda pod znakom pitanja. Cena dobijena zbog protesta ratara u Vojvodini. Realno sve ispod 15 dinara gubitak za seljaka.

   Ovih dana ratari u Srbiji su otpočeli sa žetvom hlebnog žita. Ono što je godinama evidentno jeste niska otkupna cena. Direktor Direkcije republičkih robnih rezervi Goran Tasić rekao je da je Vlada Srbije donela odluku da interventno otkupi 70.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 12 dinara za kilogram.
- Pšenica će biti otkupljivana od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u individualnom sektoru, navodi se u saopštenju i dodaje da će otkup trajati svakog radnog dana od 8.00 do 15.30, dok ne bude otkupljena predviđena količina - rekao je Tasić.
Minimalna količina koju može prodati jedno gazdinstvo je 20 tona, a maksimalna 100. Da bi se obezbedila ravnomerna teritorijalna zastupljenost pri otkupu pšenice, svaki okrug će dobiti kvotu koja će biti na raspolaganju za prodaju potencijalnim prodavcima. Prema njegovim rečima, iz budžeta je obezbeđeno 840 miliona dinara za otkup.
Tasić je takođe rekao da će interventni otkup biti ravnomerno raspoređen po celoj Srbiji, kao i da će se isplata obaviti u rekordnom roku od 15 dana. Kroz naturalnu razmenu po povoljnim paritetima nabaviće se dodatnih 50.000 tona pšenice, tako da će se ukupno iz ovogodišnjeg roda uskladištiti količina oko 120.000 tona merkantilne pšenice. Šta će biti sa ostatkom roda odlučiće ratari, ali verovatno i žitomlinska industrija.
U okolini Kraljeva žetva je u punom jeku. Do sada je skinuto oko 50 odsto žitarica, ali se očekuje manji rod i pored toga što se pod ovom kulturom već godinama unazad seje oko pet hiljada hektara u našem kraju. Treba naglasiti da je pšenica, tritakale, ječam i ovas u našim atarima uglavnom prisutan radi stočarske proizvodnje, a ne prerade u hlebno brašno. Zainteresovani poljoprivrednici koji imaju višak pšenice mogu je na isti način prodati.
Sonja Cvetković

MEŠTANI IZ PODGOLIJSKIH SELA
Negoduju zbog smetlišta

RAŠKA - Na obroncima Golije, duž cele trase puta Kruševica - Ugljari svakog dana, prema rečima ovdašnjih stanovnika, „uporno stiže“ smeće, koje kvari sliku ovog predivnog prirodnog ambijenta. Otuda, u poslednje vreme i negodovanje meštana iz podgolijskih sela.
   -  Ovo je bio izuzetno čist kraj. Pojedinci su, nažalost, očito shvatili da je ovo mesto za otpad i smeće koje čak i u traktorskim prikolicama doteruju iz Raške, Brvenika, Brvenice i Gradca, tako da je ovo postalo mesto za smetlišta - kaže Milivoje Živković iz podgolijskog sela Binići.
   Prema njegovim rečima, gomile smeća nemarni pojedinci redovno bacaju i u vodeni tok reke Brvenice, koja izvire u neposrednoj blizini manastira Gradac.
N.G.

Meštani uredili igralište

UŠĆE - U iščekivanju dobijanja upotrebne dozvole za rad novoizgrađene fiskulturne sale u Ušću grupa entuzijasta je rešila da pomogne novoformiranom košarkaškom klubu, pa je uredila košarkaško igralište u kompleksu dvorišta osnovne škole „Milun Ivanović“ u Ušću.
   Ova akcija bi bila uobičajena da se radi o nekim lepšim prošlim vremenima. Danas je retkost videti par dobronamernih pojedinaca koji zajednički i s ljubavlju organizuju i sprovode akciju od zajedničkog interesa. Raduje što su se akciji odazvali i mladi, a vrlo duhoviti dečaci i pokazali veteranima da za nas, ipak, ima nade. Da ne zaboravimo, na ovom asfaltu rađali su se i NBA igrači, prvotimci prvoligaških klubova, ali i profesori, vrhunski bankari, doktori i mnoge pozitivne ličnosti svakodnevnog života. Akcija bi bila potpuna ako bi se i akteri i organizatori tekućeg turnira u malom fudbalu priključili dobroj nameri i sredili fudbalski teren, što su i najavili.Mestu, koje polako umire i iz kojega odlaze učeni mladi ljudi potrebno je malo sveže krvi, pa i u nedostatku većih i ovako male akcije su od neprocenjive vrednosti jer pokazuju da je put od  hrabrih i slatkih kafanskih priča do realizacije moguć. Jedan čovek može dosta, svi ljudi mogu sve.
Goran Miletić

Vrnjački karneval

VRNjAČKA BANjA - Ovogodišnji šesti po redu Međunarodni vrnjački karneval održaće se od 11. do 18. jula. Prema rečima Gorana Karavesovića iz Turističke organizacije Vrnjačka Banja, koja je i organizator, program će i ove godine biti bogat i sadržajan, ali će proteći sa trostruko smanjenim sredstvima iz opštinskog budžeta. Karneval počinje kod popularnog „Vrapca“ na vrnjačkoj promenadi, a otvorio ga je Mirislav Ilić svojim koncertom. Tokom karnevala muziciraće nekoliko poznatih bendova i pevača, 14. jula kreće dečija, a 17. jula velika Međunarodna povorka.
   - Biće i pozorišnih predstava za decu i odrasle, nastupiće kulturno umetnička društva iz Banje i okoline, na programu će se naći 20 dečijih i preko 30 karnevalskih grupa za odrasle. Posetioci će uživati u programu artista, žandara, pop i rok grupa. U toku karnevala održaće se i festival zabavne muzike „Vrnjačka Banja 2010“ uz učešće estradnih zvezda Bojana Marovića, Dade Topića, Kornelija Kovača. U hotelu „Aleksandar“ biće dečji maskenbal, a obezbeđene su i nagrade. Pozivamo sve koji žele da dođu u Vrnjačku Banju da uživaju u karnevalskim čarima - rekao nam je tim povodom Goran Karavesović.
Dragan Ivanović

Odlični đaci će dobiti knjige

VRNjAČKA BANjA - Na poslednjoj održanoj sednici Opštinskog veća, na početku je članovima predstavljen predlog ugovora, koji će biti upućen Vrnjačkoj radio televiziji u kome su definisani uslovi informisanja javnosti o aktivnostima u opštini Vrnjačka Banja, a predlog odeljenja za planiranje i izgradnju donet je zaključak o proširenju broja mesta na javnoj površini za prodaju knjiga i ručnih radova. Veće je odobrilo i finansijska sredstva od po 20 hiljada dinara organizatorima turnira u Podunavcima i Gračacu, dok će se do kraja ove godine iznosom od 78 hiljada dinara finansirati Regionalna kancelarija za ruralni razvoj. Odlični učenici OŠ „Popinski borci“ nisu pred kraj školske godine dobili knjige o čemu su članovi veća raspravljali na ovoj sednici. Kuloarske priče po Banji demantovao je predsednik opštine Zoran Seizović rekavši da su u opštini o ovom problemu čuli od roditelja. On smatra da sporni iznos od 85 hiljada dinara nije ni trebao biti razmatran, obzirom da je opština i ranije, a kamoli sada mnogo učinila kada je školstvo i predškolska ustanova „Radost“ u pitanju.
   - Utvrdili smo da je ovaj problem prisutan samo u OŠ „Popinski borci“ dok su sve druge opštinske škole rešile ovo pitanje. Prvi put nam se to desilo i smatram da je neprimereno komentarisati kuloarske priče. Mi ćemo ubrzo saznati koji to učenici nisu dobili knjige. Pomenuta škola kao najveća po površini dobija iz opštinskog budžeta 47 odsto finansijskih sredstava, a ostale tri škole dobijaju 53 odsto. Dakle ne radi se o nedostatku sredstava nego o načinu njihovog trošenja. Preduzećemo neophodne mere da sva deca iz ove škole dobiju knjige - rekao je tim povodom na sednici predsednik opštine Vrnjačka Banja Zoran Seizović.
Dragan Ivanović

UZ PRVU JUTARNJU... - Uređuje Mirjana Anđić
Apolitičari o politici

   Kraljevački dani teku... Takvi kakvi su a, ponajviše, politički.
   Ove strane ne pripadaju politici, ali kud god krenusmo - ugledasmo trenutnu sliku našeg grada. Rasterećeni bilo kakve stranačke pripadnosti, potražismo u sparno podnevno doba prolaznike, one koji se izjasniše kao apolitični. Upravo njih, sa pitanjem - koliko su, iako politički neopredeljeni, u toku sa aktuelnim dešavanjima, zašto protesti, šta je rešenje....
   Uzavrelo političko leto potpuno odslikava atmosferske nam prilike - od sunca, preko kiše i grada, do grmljavine...i sve tako u krug. Taman pomislimo - smirismo se i vratismo normalnim tokovima, kad tamo, a ono:
Svetislav M. (66), poljoprivrednik: „Nemam ti ja, dete, pojma. Ovo je ludnica. Posle Miloševića nisam bio član nikakve partije. Ovi današnji samo isto ime nose, drugo ništa. Znam da je sad nekakva borba između DS-a i DSS-a. Neka budu koji bilo, samo da imamo mir i da se okrenemo radu. Ako sam dobro razumeo, DS je kupila neke odbornike DSS-a. Ako je istina, to je naša sramota.“
Nemanja M. (26), student: „Znam da je bio Jovašević gradonačelnik. Sada nemam pojma ni ko je gradonačelnik, ni koja je stranka na vlasti. Ne izlazim na proteste, a valjda ih organizuju ovi što nisu u vlasti jer smatraju da su pokradeni. Možda je rešenje u prevremenim izborima.“
Branko M. (55), ekonomski tehničar: „Politički neopredeljen. Izlaziću na proteste radi odbrane svojih građanskih prava i izborne volje građana Kraljeva. Ovo što manifestuje republička Vlada i prekraja izbornu volju građana treba da probudi reakciju svakog časnog građanina, bez obzira o kojoj se partiji radi. Izborna volja građana je neprikosnovena do sledećih izbora i ni jedna instanca ne može prisvojiti sebi pravo da tu volju prekraja, a posebno ne - kupovinom odbornika. Pa zbog potkupljivih odbornika znači menjaćemo vlast svakih mesec dana.“
B.Z. (39), hemijski tehničar: „Narod je totalno neobavešten. Kakva vlast, takav i narod. Ljudi ulaze u stranke iz ličnih razloga. Nisu u pravu ni jedni, ni drugi. Stranke treba da iznedre neke nove, sposobne, stručne ljude, koji će da pokrenu industriju i ekonomiju Kraljeva. To će da izvadi grad iz ovog mrtvila. Treba iskoristiti i sportiste ovog grada, tipa Divac, Krstić... radi populacije sporta i ljudskih vrednosti.“
Dušan S. (58), ekonomista: „Apolitičan. Pravno ne znam koja je strana u pravu. Treba da se u Kraljevu pojave predstavnici sudstva, ministarstva, i da kažu koja partija treba da bude na vlasti, ali i da nam objasne zbog čega. Obe strane tvrde da su u pravu i građani su dovedeni u zabludu jer se, normalno, ne razumeju u pravo. Ružna je slika kupovine odbornika, a posebno slučaj onog koji se čak nije ni postideo izjavivši javno na televiziji da se, nezadovoljan ponudom, ponovo vratio bivšoj partiji.“

UMESTO ZAKLJUČKA:
Da li je to naša Srbija i dalje na postumatusu demokratije?
Dal‘ su nam za promenu pre svega svesti (u pozitivnu, demokratsku u pravom smislu) opet, kao uostalom za mnogo šta, krivi ti Turci, pa će nam biti neophodno još narednih 500 godina...

Lav (muškarac) - psihološki tip želje za moć

Psihološke osobine znaka lava uzrokovane su njegovom željom za moć. Njegove i najbezazlenije akcije su izraz manifestacije svesne ili sasvim podsvesne želje za uticajem, koja je sama sebi cilj. Astrolozi kažu da ga odlikuje: volja za moć i organizaciju uprave nad ljudima i prostorima, samosavlađivanje, jak upliv na ljude, vladanje...Čovek volje i poretka, superioran. Ne snalazi se kao podređen jer su mu tada sposobnosti zarobljene. „Njegove najveće mane su: netolerantnost, uobraženost, bombastičnost i suviše kruto mišljenje. Prirodni je vođa i oseća da je njegovo mesto u životu vezano za autoritet i organizaciju.“ (Nikola Ogrizović - „Astrologija“). Živi iznad svojih mogućnosti, komanduje, sa ukućanima je ljubazan samo ako pristanu da ga slušaju. U prilikama za nesputano izražavanje (sukob, tuča i rat) njihova želja za moć će otkriti destruktivan, nasilan i razarajući karakter, iako će u svakodnevnom životu otkrivati srdačan duh, koji je samo drugo lice iste želje za uticajem nad drugim ljudima. „I ako su u biti ljubazni, nisu preterano osetljivi na osećanja drugih i zato mogu da budu brutalno iskreni i netaktični, jer su pre svega preokupirani sami sobom“ (Linda Gudmen - „Sunčevi znaci Linde Gudmen“). „Lav voli da štiti i ubeđen je da tako ispoljava svoju plemenitost. Istina je malo drugačija. On štiti zato što voli da kontroliše“ (Hana Hart - „Muškarac na dlanu“).
   Lav se ženi „ispod svog nivoa“. On mora i na taj način da stekne podanika nad kojim je superiorniji.
Eventualni poraz samo predstavlja izazov za novu borbu, još srčaniju i odlučniju. Nepopravljivi optimizam i pozitivna osećanja odlikuju ga čak i u trenucima najbizarnijeg nasilja nad svojim žrtvama. Njegovo najveće iskušenje je u tome što nije svestan prave prirode svoje temeljne pokretačke snage, pa je proglašava vrlinom. Neobuzdana želja za moć pretvara psihološki tip Lava u megalomana, a to je patološko stanje osobe koju odlikuje manija veličine, bogatstva, genijalnosti i svemoći. Pritajeno, ili u nekom stepenu otvoreno, megaloman teži da sebe vidi ili prikaže kao „gospodara sveta“ koji je iznad svih.

   Lubenica, ili bostan, pripada porodici bundeva. Poreklom je iz tropskih oblasti Afrike. U sastavu ploda procentualno ima najviše vode - čak 90%. Nutricionisti podsećaju da se konzumiranjem lubenice postiže čišćenje organizma i poboljšava funkcija bubrega, zglobova i kičme. Čišćenje lubenicom omogućava i oslobađanje od viška soli u svim delovima organizma, gde se ona skuplja zbog zdravstvenih razloga ili prekomerne upotrebe. Dobro pročišćava creva, krvne sudove od masnih naslaga, pomaže normalizaciju mikroflore i izbacivanje peska iz bubrega.
   Velika količina vode koju sadrži čini je jednom od najpoželjnijih namirnica u jelovniku onih koji žele da smršaju. Daje osećaj sitosti, a ima nisku kalorijsku vrednost. Često se upotrebljava za detoksikacijske procese organizma. Osim vode u njoj se nalaze i vitamini A i C, beta-karoten, likopen, gvožđe, cink, kalijum... Sadržaj gvožđa je isti kao u spanaću, pa je dobra i za one koji imaju anemiju. Stručnjaci kažu da je, osim paradajza, lubenica jedan od najvećih izvora likopena - prirodnog crvenog pigmenta u biljkama koji ima antioksidacijsko i antikancerogeno delovanje. Likopen je dobar i u sprečavanju srčanih oboljenja i nekih oblika raka (prostate, testisa, raka kože, dojke i materice).
   Sadržajem vitamina C  omogućava normalno funkcionisanje organizma i bolju apsorpciju gvožđa. Vitamin A i beta-karoten zastupljeni su u značajnoj količini, a korisni su za očuvanje vida, normalan rad srca, jačanje imuniteta, sprečavanje pojave raka, prevremeno starenje i pojavu bora. Brojna naučna istraživanja potvrdila su da je lubenica (zbog visokog sadržaja vitamina C i beta karotena) izuzetno delotvorna u prevenciji bolesti srca i raznih hroničnih upalnih stanja. Zdrave supstance, kao što je likopen i beta karoten, pouzdano deluju kao prirodne bioaktivne supstance, a isto svojstvo ima citrulin. Naučnici kažu da se konzumiranjem lubenice citrulin pretvara u aminokiselinu arginin, a poznato je da one vrlo povoljno deluju na srce i cirkulaciju i povećavaju imunološki odgovor organizma.
Voće ili povrće?
   Da li je lubenica voće ili povrće, nikada nije zvanično potvrđeno. Povrće je zbog načina na koji se sadi, bere... a zbog ukusa je više voće.
Dijabetičari, oprez!
   Nema mnogo kalorija, ali ima visok glikemijski indeks, tako da šećer brzo stiže u krv. Jedna voćna jedinica je 190 grama, tj. jedno tanje parče dijabetičar sme da pojede dnevno.

NEDELJNI RECEPT
Zvezda od lubenice

Potrebno:
1 lubenica prosečne težine
1 šlag
½ čaše borovnica
100gr jagoda
½ čaše malina
šećer u prahu

Priprema:
Iseći lubenicu u obliku zvezde, srca, ili već bilo kom. Najbolje je to uraditi pomoću kalupa odgovarajućeg oblika. Očistiti zvezdu od semenki i ostaviti da se višak vode ocedi. Postaviti je zatim na podlogu za serviranje,  podnožje zvezde uokviriti šlagom i poređati po njemu borovnice. Vrh premazati šlagom i posuti prah šećerom, a zatim poređati jagode, maline i borovnice.

Zubobolja

   Zubobolje, dentolgija, odontalgija je bol koji potiče od zuba ili tkiva koja ga okružuju.
Sigurno ste bar jednom u životu osetili da vas boli zub, a mnogi su verovatno imali i neprospavanu noć zbog toga. Jedan od najučestalijih razloga posete stomatologu je upravo zubobolja. Da barem približno razumemo zašto se to događa. Potrebno je da razjasnimo građu zuba.
Zub se sastoji od dela vidljivog u usnoj šupljini, kojeg nazivamo kruna zuba i dela koji nije vidljiv, koji je smešten u koštanoj čašici (alveoli), a naziva se koren zuba. Kruna zuba je prekrivena sa zubnom gleđi koja je najtvrđe tkivo u ljudskom organizmu. Ispod gleđi nalazi se desni, koji zauzima unutrašnjost kune i korena zuba i oblaže srednji deo zuba, pulpu, u kojoj je smešten živac. Pulpa je bogato snabdevena krvlju  i mnogobrojnim nervnim vlaknima, koja ulaze kroz apeksni otvor (vrh zuba) zajedno sa krvnim sudovima, što objašnjava vezu osetljivosti na svaki nadražaj.
U koštanim čašicama zub je učvršćen zubnim tkivom koji predstavlja posebnu funkcionalnu celinu, pružajući potporu zubima, a nazivamo ga parodont.
Bol zuba možemo podeliti u zavisnosti od konkretnog tkiva koje je obolelo na:
1. dentinska bol
2. pulparna bol
3. periapikalna bol
4. parodontalna bol
5. reflektovana bol

Dentinska bol - Dentin predstavlja zubno tkivo koje zbog svoje građe može registrovati nadražaje. U normalnim uslovima dentin je prekriven sa slojem gleđi, koja ga štiti od spoljnih nadražaja. Izvesna oboljenja i stanja mogu dovesti do oštećenja gleđi, eksponiranja dentina i nastanka bola.
Najčešći uzroci eksponiranja dentina i pojave bola su:
1. karijes zuba
2. nekariozne lezije (defekti),
3. povlačenje desni
4. povrede zuba.
Simptomi: bol koja se javlja isključivo na nadražaje (toplo, hladno, slatko...) i prestaje sa prestankom nadražaja.
Terapija: uklanjanje uzroka i zaštita pulpe zuba i postavljanje ispuna tj. plombe.
Prognoza: ukoliko pravovremena terapija izostane dolazi do daljeg napredovanja promena i mogućnosti ugrožavanja zubne pulpe.

Nastaviće se...

Lepote malih trgova

   Kasno letnje popodne. Trg se nalazi severno od centra grada, na uzvisini sa koje se vidi južni deo gradskog jezgra. Pojavi se neočekivano - kratka ulica u blagoj krivini i usponu vodi do njega. Nekoliko klupa, prelepe zgrade sjedinjuju se sa njim i čine jedinstvo lepote koja se iznova doživljava kada mu se pristupi i sa drugih strana. Na njemu je nekoliko plinskih svetiljki - pale se i njihovo svetlo u skladu je sa večernjim sjajem svetiljki u delu grada u nizini. Poneko stablo, nisko rastinje - a lepota susreta sa njim u punoći svojoj doživljaja se kada god se tu prispe. Puna lepota, ničim umanjena ili oslabljena ma kako čestim dolaskom na taj prekrasni mali trg. On je uvek savršeno lep, sve komponente lepote njegove slivene su u vrhunsku, prelepu, savršenu celinu.
   I tako uvek, u svakom trenutku njegovog postojanja na uzvisini... U tkivo njegove nezaboravne lepote spadaju vidici, zgrade i ono što ga okružuje - pojedinosti, njihove veze.
   Kraljevo nema male trgove. A oni se mogu uklopiti u ambijentalnu celinu savremenih zgrada, uokvireni niskim rastinjem, prošarani cvetnim zasadima, sa nekoliko klupa - usklađenih sa pratećim pojedinostima. Značajnu ulogu u stvaranju osnove za doživljaj lepote trga ima rasveta - sve pojedinosti uređenja trga primenjuju se da budu motiv okupljanja i zadržavanja.
   Ovakav trg može se uklopiti i u malim ulicama, sa eventualnim proširenjem završnog dela ulice. Postavljanjem ploč-nika, žardinjera sa cvećem dopuniće se prijatnost boravka na trgu; mogućnosti za ovakav doživljaj više zavise od ideje projektanata nego od troškova izvođenja.
   Trgovi su uvek bili obeležje epoha, gradski društveni centri imali su značaj središta nauke, kulture, razvoja i prenošenja naučnih saznanja i uticaja, takođe umetničkih i političkih. Već u prvim vremenima udovoljavanje potrebi za okupljanjem postavljalo je pred graditelje zahtev da trg bude veliki, prostran - i reprezentativnog izgleda. Može se reći da je nastajanje trgova u skladu sa razvojem društva i njegovim opštim i posebnim obeležjima. A mali trgovi predstavljaju poseban entitet - nije potrebno da mali trg sadrži krupne saobraćajne linije, da utiče na sva polja i prostore ispoljavanja obeležja društva u celini ili/i u pojedinostima. I baš i zbog tih svojih obeležja on je specifičan ukras - i to i treba da bude.
Dr sci. Milorad Đ. Panić

KRALjEVO - U Kraljevačkoj kasarni „Ribnica“ 12. jula održana je vojna svečanost povodom Dana Druge brigade Kopnene vojske, koji se obeležava u znak sećanja na isti dan 1805. godine kada su srpski ustanici oslobodili tadašnji Karanovac, današnje Kraljevo. Svečanosti su prisustvovali: komandant kopnene vojske, general-potpukovnik Ljubiša Diković, predstavnici lokalnih samouprava Raškog i Pomoravskog okruga, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Policijske uprave Kraljevo, žandarmerije, škola i fakulteta… Pored general-potpukovnika Dikovića, praznik pripadnicima Druge brigade čestitao je i načelnik Raškog upravnog okruga Mateja Mijatović. Komandant Druge brigade KoV, brigadni general Dušan Stojanović, naglasio je da pripadnici jedinice svoju ulogu izvršavaju profesionalno, što se pre svega odnosi na izvršavanje dodeljenih misija, obezbeđenje administrativne Linije prema KiM i profesionalizaciju u okviru koje je od početka 2010. godine zaposleno više od 400 lica.    Ovom prilikom dodeljene su i plakete najboljim jedinicama i pojedincima. Priznanje za najbolju četu-bateriju dobila je Prva tenkovska četa 26. bataljona. Na kraju svečanosti izveden je svečani defile, održan je taktičko-tehnički zbor naoružanja i vojne opreme, a u kulturno-umetničkom programu su učestvovali plesni klub „Spektar“ iz Kraljeva, KUD „Abrašević“ iz Kraljeva i „Sandžak“ iz Novog Pazara i glumac Mile Nedeljković.
Mirjana Anđić

EKOLOGIJA
Za evropsku Srbiju, ali sutra

   Svaka delatnost koja utiče na naše okruženje, način života i buduće generacije predstavlja pitanje koje se tiče svih nas. A da bi došli do što preciznijih odgovora, moramo se interesovati, pitati i tražiti odgovore na mnoga potpitanja koja su u osnovi problema.
   Nažalost da je svako pitanje naše budućnosti u ovako brzom, surovom globalizovanom svetu na kraju ekološko pitanje potvrdilo se i kod nas. Svi smo željni prosperiteta, a kako on izgleda, ko te pita. Ostaje samo mučno osećanje da se ne pitaš više za bilo šta i budeš ignorisan od onih koji su došli na krilaticama „transparento i ekspertski“. Nama ostaju pitanja bez odgovora koja su upućena nadležnima i sada ih upućujemo javnosti, mislećoj javnosti koja sa pravom brine i od koje se očekuje da iz te faze zabrinutosti preže u fazu delanja.
   Prema Zakonu o dostupnosti informacija o javnom značaju građanima bi trebalo da bude dostupan Ugovor između italijanskog konzorcijuma Seći energija i našeg EPS-a?
   Takođe uspostavljeno je novo privredno društvo Ibarske elektrane, na sajtu Agencije za privredne registre nije moguće naći takvo privredno društvo. Kako to?
   Da li neko iz vlasti koja usvaja zakone, čita, a ne daj bože i primenjuje zakone koje usvaja. Da podsetim da je jedna od ključnih konvencija koja reguliše pitanja učešća javnosti u donošenju odluka vezano za životnu sredinu Arhuska konvencija. Republika Srbija je postala Strana Konvencije 31. jula 2009.
   Arhuska konvencija je jedan od dokumenata u međunarodnopravnoj zaštiti životne sredine. U odredbe Arhuske konvencije ugrađena su dva međunarodna procesa: (1) proces izgradnje međunarodnih pravnih normi u oblasti životne sredine, koje su univerzalnog karaktera i od značaja za sve države sveta, i (2) proces oblikovanja regionalnih aktivnosti i normi. Za razliku od drugih međunarodnih ugovora koji mahom utvrđuju međusobne obaveze i prava strana ugovornica/potpisnica, Arhuska konvencija se najvećim delom bavi i formuliše obaveze i prava strana ugovornica prema javnosti. U Arhuskoj konvenciji se prvi put pravo svake osobe da živi u životnoj sredini koja odgovara njenom zdavlju i blagostanju stavlja u korpus osnovnih ljudskih prava.
   - Konvencija obavezuje države članice da učine dostupnim informacije od značaja za životnu sredinu, omogući predstavnicima javnosti da učestvuju u donošenju odluka i obezbedi im adekvatnu pravnu zaštitu u slučaju nepoštovanja ovih prava.
   - Konvencija postulira pravo čoveka na adekvatnu životnu sredinu, da živi u sredini koja je povoljna i osigurava zdravlje.
   - Konvencija obavezuje da se životna sredina čuva i unapređuje u interesu sadašnjih i budućih generacija.
   - Konvencija obavezuje da se građanima obezbedi pravo na pristup informacijama, na učešće u donošenju odluka i da se oni zaštite pred nadležnim državim organima, a naročito pred organima pravosuđa.
   - Odredbama Konvencije teži se ukidanju državnog monopola u oblasti životne sredine tako što se građanima i nevladinim organizacijama omogućava pristup informacijama i aktivno učešće u različitim procedurama od značaja za životnu sredinu i time ih dovodi u poziciju partnera u ovim procesima.
   - U Arhuskoj konvenciji ljudska prava se neposredno vezuju za životnu sredinu. Ljudska prava koja su definisana i garantovana drugim međunarodnim ugovorima, u Konvenciji se direktno vezuju za životnu sredinu i nastoji se na aktivnom učešću građana u politici životne sredine (informacije, učešće u donošenju odluka i zaštita pred nadležnim državnim organima, a naročito organima uprave i pravosuđa).
   Ko pita, a ko odgovara?
E.I.

RIBOLOV

Iz RSGK

KRALjEVO - U nedelju 11.07.2010. na takmičarskoj stazi Žiča odrđano je IV kolo Lige RSGK u disciplini pecanje na plovak-slobodno. Lepo, sunčano julsko popodne nagoveštavalo je uspešan takmičarski dan što se i ostvarilo. Postignuti su sledeći rezultati i plasmani:
1. „Đurđevdan“ Mataruška  Banja, 11 sekt. poena, 30920 g
2. „Studenica“ Ušće  12 sekt. poena, 30960 g
3. „Lav-Lopatnica“ Kraljevo, 12 sekt. poena, 29040 g
4. „Magnohrom“ Kraljevo, 17 sekt. poena, 23440 g
5. „Žiča“ Žiča, 23 sekt. poena, 17340 g
   Tabela posle IV kola izgleda ovako:
1. „Đurđevdan“ Mataruška  Banja
2. „Lav-Lopatnica“ Kraljevo
3. „Studenica“ Ušće
4. „Magnohrom“ Kraljevo
5. „Žiča“ Žiča
   Majstor staze IV kola Lige bio je Košanin Nebojša „Studenica“ Ušće sa ulovljenih 11710g u sektoru A,
Sektor B : Miletić Goran, „Studenica“ Ušće, 5960 g
Sektor C: Glavonjić Ognjen, „Studenica“ Ušće, 6140 g,
Sektor D: Gajović Miloš,  „Đurđevdan“ Mataruška Banja, 8490 g
Sektor E: Anđelković Đorđe, „Đurđevdan“ Mataruška Banja, 8320 g.

   Takmičar Glavonjić Ognjen „Studenica“ Ušće zadržao je I mesto u pojedinačnoj konkurenciji Lige.
Takmičarska komisija RSGK najavila je završno peto kolo Lige 25.07.2010.g. na takmičarskoj stazi na Knićkom jezeru.
Goran Miletić


TABELA LIGE ULOVA
MRENA
1. Vujović Miroljub Vujke, 3kg i 700gr
2. Tomislav Kenedi Kovačević, 3kg i 154gr
KLEN
1. Živković Radivoje - Majo, 2kg i 250gr
2. Ljubinko Vukosavljević Vuksa, 1kg i 100gr

UMETNOST - KULTURA

Teatar „Sunce“ u Gornjoj Trepči

KRALjEVO - U okviru kulturnog leta koje organizuje banja Gornja Trepča kraljevački teatar „Sunce“ izveo je predstavu „Kakaljinka“. U ovoj komičnoj, zanimljivoj, a u nekim trenucima i tragikomičnoj postavci nastupili su, nama već poznati, glumci Neco, Ješo, Nada, Žikica, Sime, a zajedno sa njima i mlade snage ovog teatra, kao i sam autor i reditelj predstave Zoran Savković Džeri. Ovo je prvi nastup naših sugrađana u atomskoj banji Gornja Trepča, a planirano je još gostovanja u toku predstojećih letnjih meseci.
Aleksandar Marić


Nova usluga biblioteke

KRALjEVO - Na konferenciji za novinare održanoj u utorak kraljevačka biblioteka je predstavila nove sadržaje koje pruža svojim korisnicima. Na trećem spratu biblioteke otvorena su radna mesta za samoučenje i samousavršavanje znanja engleskog i francuskog jezika. Tim povodom gost biblioteke bio je Žerar Šerije, zadužen za kulturu u optšini Sen Foa koja je zajdno sa američkom ambasadom finansijski potpomogla ovaj projekat. Biblioteka ovom uslugom od sredstava nudi računar sa opremom za samostalno učenje jezika, najsavremenije multimedijalne udžbenike, fond knjiga na francuskom i engleskom jeziku, kao i stručnu pomoć oko pokretanja programa. Za vaše učenje biblioteka je otvorena od 8 do 20 časova radnim danima, a subotom od 9 do 14 časova.
Aleksandar Marić



Smotra arheološkog filma

KRALjEVO - U utorak su u galeriji muzeja počele projekcije dokumentarnih filmova sa ovogodišnje Smotre arheološkog filma u organizaciji Narodnog muzeja Kraljevo, Zavoda za zaštitu spomenika Kraljevo, Pravoslavnog duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Žič-ki“ i Narodnog muzeja iz Beograda.  U utorak na programu su bili filmovi „Otkrivanje Keopsa“ francuski film iz 2008. i „Etrurski ratnici“ italijanski film iz 2009. U sredu su bili filmovi „Ind riznica kultura“ nemački film iz 2008. i „Oslikane grobnice Tarkvinije“ italijanski film iz 2008. U četvrtak  „Tajna kulture Inda“ i „Červeteri, Nekropola Banditača“, večeras „Dolina zlatnih šlemova“ i „Seutes Besmrtni, tajne tračkog kralja“ i sutra „Bekstvo iz Vavilona“ i „Sudbina divova“. Sve projekcije su u 20 časova.            
Aleksandar Marić



Mozaik, freska, zgrafito, vitraž

KRALjEVO - U utorak je u galeriji Narodnog muzeja otvorena izložba profesora i studenata polaznika slikarske radionice na odseku primenjeno zidno slikarstvo na FPU pod nazivom „Mozaik, freska, zgrafito, vitraž“. Izloženo je 54 rada u selekciji umetničkog saradnika Dragana Popovića, među kojima su zastupljena dela rađena u svim pomenutim tehnikama. Izloženi radovi su, u okviru ove radionice, nastali u prethodne tri godine.
Aleksandar Marić

Kafana je moja sudbina

Srpske narodne kafanske izreke
B

Badava treznog sa ljudima mešati!

Badava je dobro piće, kad je rđavo pijenje.

Badava pivopiji dobro vino davati!

Baza ko pijanac u potrazi za kućom!

Baje ko pijanac bez kinte pred kafanom!

Baldisao od posla, kovarnuo se rakijom.

Barata ko konobar punim poslužavnikom.

Barut nije omirisao, ali rakiju iz kazana jeste!

Baci nešto na zub, ali sipaj i u grlo!

Baciš pijanog na glavu, on na glavi dubi!

Beganova majka ne plače, a bekrijina davno digla ruke.

Bežao od pića, stigla ga šljivova grana.


Sećanja jednog konobara 7

Skoro da nema viđenog i pravog Kraljevčanina koji nije bar jednom seo u čuvenu Lazovića kafanu, kod sadašnje “Male pijace”. Šezdesetih godina prošlog veka prijatnom boravku u ovoj kafani doprinosili su novi zeleni stolnjaci, sveže olajisan patos i muzika sa starog “Tesla” radija. Bilo je maltene pitanje prestiža da se tu sedne, mezete ćevapčići i ispija hladan špricer, slično kao danas kod “Lepog Bora”.
Batica, poznati kelner, uvek prijatan i pedantan, oduševljavao je goste za stolom praveći im špricer. Radio je to majstorski: podigne sifon sa sodom, pa iz visa pušta mlaz pravo u čašu (kao što to danas, recimo, radi Nedić iz Asa).
Jednog dana centrira naš Batica sodu u čašu, kad li se sa vrata prolomi kao grom: - Konobar!!! Okrete se Batica, i ugleda dva nova mlada gosta. Bili su to Miko Đerka (sa rezervnim nadimkom Miko Konj) i Dele (koji i dan-danas ispija špricere u kafani kod pokojnog Mika Drinkinca). Kako nisu imali para za nešto ozbiljnije, a ipak hteli da budu viđeni na popularnom mestu (pa nek dušmani razmišljaju koliko su para tu ostavili), odlučiše da poruče najjeftinije piće.
- Donesi, bre, konobar, štuc ladne vode i dve kocke šećera! - ponovo dreknu Miko sa dva nadimka. Batica ljutito priđe njihovom stolu, zagleda okolo kao da strepi da ga neki gospodin sa strane ne čuje, pa će Miku na uvo: - Slušaj ti, nemoj da se dereš, nisam ja u grad dolazio zbog takvih! Da sam hteo da pojim volove, ostao bih na selu!!! - reče, i okrenu se pobednički.
Ta čuvena Baticina misao može se i danas čuti po kraljevačkim kafanama.

* * *
Nekako u isto vreme u Adranima, u dvorištu kod Marinković Živote, izvesni Dele iz Guberevca otvori kafanu. Preuredio je kuću u kojoj niko nije živeo, počeo da toči rakiju i pravi salatu sa sirom. Gosti se od dima ne vide, svi nešto galame, niko nikog ne čuje. Beše tu učitelj Veljo, nastavnik istorije i geografije Bane Gužvić, zatim pola Marinkovića, Bogićevići, Plešinci, Lazovići... Počesto je svraćao i moj kum Mišo Ćukavac. Voleo je da popije duplu šljivovicu sa mojim ocem, Blagojem Bugarinom (kako su ga svi zvali). A moj otac je voleo, čim popije, da se zakači, ne gledajući sa kim i zbog čega.
Tog dana moj stari se zakači sa nastavnikom Gužvićem. Ne znam oko čega, tek - sutradan na času istorije puče meni kečina ko vrata! ’Ajd’ što mi dade iz istorije (ona nije toliko ni bitna, pošto se stalno menja), nego mi zakuca keca i iz geografije, a nju sam uvek znao bar za trojku. Dade mi tako čovek dva keca, i sav veseo, kao da je izabran za odbornika kraljevačke skupštine, reče mi: - Pozdravi oca puno, i reci mu kakvog đaka ima u školi!
Ni to mu nije bilo dosta, nego podrugljivo dodade: - Mora da si bistar na oca!
Ta kafana nije dugo radila, nikada je nisam ni voleo, a ako ništa drugo - ono zbog istorije i geografije.
Goran Bošković

K V A K A

Petrović i Pavlović

– Ono što nas najbolje preporučuje u očima svih poštenih birača jesu ostvareni rezultati! – reče Petrović, izbeči oči nabravši čelo i visooooko diže prst. – Svaki točkić, svaki zamajac u našoj Upravi radi besprekorno, počev od komunalnih službi. Ta pogledajte, molim Vas, oko sebe! – nastavi on ushićeno, teatralno odmahnuvši rukom. – Nijedan papirić, nijedan pikavac na ulicama nećete naći! – reče Petrović, okliznu se na koru od banane, zamaha rukama kao da će poleteti i pade na dupe.
Pavlović poseže da mu pomogne, ali Petrović se već udaljio nekoliko koraka, nastavljajući svoje izlaganje:
– Problem kanalizacije i odvoda otpadnih voda rešili smo na opšte zadovoljstvo! Gradsko jezgro je uređeno tako da nam i  najlepše svetske metropole mogu pozavideti! Vidite li ovaj drvored sa mladim, vitim brezama i one žardinjere sa prekrasnim, šarenim cvećem?
– Điha-điha! Oho-ho! – zapljeska Pavlović.
– Pločnik po kome upravo hodimo izrađen je od najkvalitetnijeg, ružičastog mermera! — reče Petrović, spotače se o izbočinu na trotoaru i pljas! licem u lokvu, pri čemu mu ispade veštačka vilica a nekoliko zuba iz nje se otkotrljaše kao klikeri.
Pavlović zatrepta, a Petrović skoči na noge, vrati zubalo u usta, škljocnu preostalim zubima i produži dalje:
– Ašvaltirali šmo na štotine kilometara najmodernijih auto-puteva! Ošlobodili šmo državu balašta međunarodne blokade i otvorili našu žemlju prema švetu!
– Ko-ko-ko! Ku-ku-riii-kuuuu! – reče Pavlović.
– Naše rukovodštvo je nežamenjivo upravo žato što šmo švi mladi, lepi i pametni! Naš ništa ne može ižnenaditi! – reče Petrović, saplete se o sebe i tresnu bradom o pločnik, a veštačka vilica mu izlete iz usta, udari u beton i razbi se u paramparčad.
Pavlović pomože posrnulom i ugruvanom Petroviću da ustane, Petrović se osloni na Pavlovića, koji produži zanimljivo izlaganje, i tako zajedno nastaviše putem popločanim uspesima. Jebem li ga da li u pravcu Evrope, Turske ili Sejšela – danas nisam čitao novine.
Dragan Bunardžić

Ne znam kako je došao do broja mog fiksnog telefona kolega novinar iz Hrvatske, zapravo iz Gospića, K.P. Bio je jedno vreme glavni i odgovorni urednik Radio Gospića, a kasnije dopisnik Radio Zagreba. Tek, pre neki dan zazvoni telefon. Digoh slušalicu.
- Halo, je li to Ilija?  
- Da, recite mi sa kim razgovaram?
- Ja sam tvoj kolega iz Gospića. Želio bih da se vidimo. Kada bi ti mogao doći ovdje, gdje smo dugo godina radili novinarske poslove?
- Pa, možemo da se sastanemo tamo polovicom kombajna.
- Ilija, pričam s tobom ozbiljno, a ti kao da se šegačiš! Šta ti znači to “polovicom kombajna”?
- Pa - polovicom mjeseca kombajna!
- Koji ti je to mjesec?
- To je sedmi mjesec u godini. Ovdje u Srbiji zovu ga jul.
- Da, ali ovdje u Hrvatskoj je to mjesec srpanj. Ta nisi, valjda, zaboravio?
- Pa, sjećam se da se tamo za sedmi mjesec pisalo i govorilo srpanj, ali ja živim ovdje u Srbiji već 15 godina. U toliko vremena se dosta napredovalo, a i tehnologija je poboljšana. Sada više niko ne žanje žito srpom, nego kombajnom. Zato sam ja mislio da su u Hrvatskoj promenjena imena mjeseci u godini!
Ilija Šekuljica

SPORT
MILICA ARSIĆ USPEŠNA U DVA SPORTA
Uspešna u bacanju kugle i protivnika

KRALjEVO - Milica Arsić učenica Elektro-saobraćajno tehničke škole „Nikola Tesla” u gradu na Ibru već je skrenula pažnju kraljevačke javnosti uspesima na atletskim  stadionima. U atletskom klubu „Kraljevo” pod budnim okom trenera Predraga Cvijovića, ova 16-to godišnja devojka znatno je doprinela afirmaciji ovog kluba odličnim rezultatima u bacanju kugle na brojnim domaćim takmičenjima.
- Atletiku treniram četiri godine, a džudo tek šesnaest meseci. Oba sporta su mi draga. U atletici sam tri godine bila sportista grada Kraljeva posle konstantno dobrih rezultata na gotovo svim takmičenjima u mlađim kategorijama - kaže Milica Arsić.
Ipak, bavljenje atletikom nije u potpunosti zadovoljilo njene sportske ambicije. Za samo godinu dana rada u džudo klubu „Partizan” uspela je da se nametne, osvoji titulu juniorskog prvaka države i izbori mesto u reprezentaciji Srbije.
- U džudou koji sam počela da treniram zbog sebe i ne planirajući da se takmičim  ostvarila sam između ostalog plasman za Balkansko prvenstvo  koje će se održati od 13. do 15. avgusta u Kikindi - dodaje Milica.
Vreme radi za ovu našu vrednu Kraljevčanku koja raskošni talenat pokazuje i u atletici i u džudou. Ljubav prema sportu daje joj snagu i inspiraciju za svakodnevne višečasovne treninge na terenu Atletskog stadiona i u sali ispod tribina istog sportskog objekta. O Milici Arsić će se, nema sumnje,  tek govoriti i pisati jer uz ovako predano treniranje rezultati će svakako biti vrhunski.

PREPORUKA
Volim sport i preporučila bi svim devojčicama i dečacima da se njime bave. Redovno treniram ova dva sporta, ali sam često i na plivanju, vozim bicikl, trčim... U atletici bacam disk, kuglu, koplje, a treninge imam tri puta dnevno.

SNAGA
- U atletici treninzima stičem snagu  za džudo, a ova borilačka veština mi pomaže da steknem još veći stimulans za atletiku. Sve je uzajamno povezano.
S. Petković



KAJAK - KRALJEVO DOMAĆIN EVROPSKOG PRVENSTVA
Start na Grmčiću i Magliću

Kraljevo se priprema za organizaciju juniorskog prvenstva Evrope u kajaku. Organizacioni odbor prvenstva zasedao je u ponedeljak u Mataruškoj Banji kako bi se što spremnije dočekala naredna nedelja u kojoj je Šampionat Starog kontinenta. Svečano otvaranje biće u utorak 20. jula na Trgu srpskih ratnika, a takmičenja će se potom odvijati na stazi Buk Grmčić i kod Magliča. Na najvećoj sportskoj manifestaciji čiji je domaćin naš grad nastupiće takmičari iz cele Evrope. U sastavu reprezentacije Srbije su i članovi Kajak kluba Ibar, a sve ovo biće uvod za seniorsko prvenstvo Evrope koje će se održati, takođe u Kraljevu, naredne godine.
S. P.



ODBOJKA - VELIKI USPEH SRPSKE REPREZENTACIJE, PLASMAN NA FAJNAL FOR U ARGENTINI
I Kraljevčani krčili put za Kordobu

KRALjEVO - Odbojkašima Srbije nisu davane velike šanse za plasman na završni turnir Svetske lige. Jaka grupa u kojoj su osim ,,orlova“ bili Francuzi, Italijani i Kinezi ulivala je veliko strahopoštovanje na startu. Međutim, kako je takmičenje odmicalo rasli su i apetiti. Posle dve pobede nad ekipom Kine na svom terenu (u Novom Sadu i Beogradu) usledila su četiri prejaka gostovanja. Najpre kod Francuza, a potom i Italijana. Podmlađena ekipa nije imala respekta ni milosti za znatno iskusnije rivale i sa dva gostovanja imala je neverovatan skor - tri pobede i poraz od Italijana.
- Nismo se u prvi mah nadali da ćemo uspešno završiti ova dva gostovanja u Francuskoj i Italiji. Ipak, dve pobede na našem terenu sa Kinezima bile su dobar zalet za jake rivale. Nismo se opterećivali njihovim poznatim imenima. poštovali smo ih, ali želeli smo da pokažemo da možemo i više i bolje - rekao je Vlado Petković, mozak ove reprezentacije, organizator igre.
Svi su dali maksimum. Ipak, još jedan Kraljevčanin zavređuje itekako veliku pažnju. Nikola Kovačević, primač servisa koji je odigrao maestralno.
- Nismo imali tremu jer i mi imamo velikog iskustva. Već nekoliko sezona igramo ovu Svetsku ligu i navikli smo se na ,,običaje" koji vladaju u njoj, a to je konstantna igra sa malo grešaka koju smo demonstrirali tokom velikog broja utakmica.  Od prijema zavisi i dobra organizacija napada i atak na protivničku stranu. Mi smo to u većem delu imali i otuda i ovakav ishod odlazak na Fajnal for - kaže Nikola koji je pored odlično obavljenog posla na svom radnom mestu primača servisa bio neuhvatljiv u napadu i neprelazan u bloku.
Ipak, jedna dečak će svakako pamtiti ovo izdanje Svetske lige. To je Uroš Kovačević, rođeni Nikolin brat. Posle briljantnih mečeva u pionirskoj, kadetskoj i juniorskoj konkurenciji dobio je priznanje pozivom za seniorski pogon.
- Mojoj sreći nema kraja. Našao sam se na širem spisku, a ubrzo zatim i na najužem u mečevima sa Kinom ovde i na njihovom terenu. Čak sam i ulazio u igru i menjao na poziciji primača mog brata Nikolu. Posle ovog uspeha ja ću biti na raspolaganju u juniorskoj reprezentaciji za kvalifikacije za Evropsko prvenmstvo koje ćemo sigurno uspećno završiti - oduševljen je mladi Uroš.
Ne treba posle velikog uspeha zaboraviti ni Željka Bulatovića, dugogodišnjeg pomoćnika selektora Igora Kolakovića.
- Ovi momci su čudo. Svetska liga je jedno takmičenje od kojeg se može i zaraditi i uigrati ekipa za događaje koji slede, kao što su Evropsko i Svetsko prvenstvo. Pokazali su da su dostojne zamene za asove koji su dugo donosili mnoštvo medalja i radosti celoj naciji - kaže Bulatović.
Odlazak u Kordobu na početku takmičenja po grupama u Svetskoj ligi možda je bio preveliki zalogaj. Sada posle odličnih igara i savršenog skora devet pobeda i samo tri poraza apetiti polako, ali sigurno rastu. No, u Argentini su sve same odbojkaške velesile. Srbija je u grupi sa Brazilom i domaćinom Argentinom, a u drugoj grupi su Italija, Kuba i Rusija. Nadajmo se najboljem.

VLADO PRVI TEHNIČAR SVETSKE LIGE
Svetska odbojkaška federacija FIVB pedantno vodi svako nadmetanje kroz nepogrešivu statistiku. po njoj je Vlado Petković prvi tehničar Svetske lige, ispred legendarnog Vermilja (Italija) i Rezendea (Brazil). Nikola Kovačević je u samom vrhu u rubrikama primača servisa i blokera.

PUT OKO SVETA ZA PEDESET DANA
U toku odigravanja utakmica po grupama reprezentativci Srbije prevalili su dugačak put koji se meri hiljadama kilometara, sve to za šest vikenda. Posle odlaska u Argentinu, tačnije Kordobu put će biti ravan dužini polutara.
Inače finale Svetske lige trajaće od 21. do 25. jula. prvi meč Srbija u grupi igra sa Argentinom.
S. Petković



OFK „VLADA DIMITRIJEVIĆ“ IZ RAŠKE NIJE OBEZBEDIO SREDSTVA
Turnir u Baskiji - pusti san

RAŠKA – Zbog besparice, Omladinski fudbalski klub „Vlada Dimitrijević“ iz Raške nije otputovao u Baskiju, na veliki međunarodni turnir koji se održava od 11. do 17. jula, a na koji je bio pozvan ovaj mladi sportski kolektiv, u kome se trenutno stručno usavršava i fudbalsko znanje stiče oko 150 talentovanih dečaka iz Raške oblasti.
- Još početkom ove godine dobili smo poziv da naše generacije rođene 1998. i 1999. godine učestvuju na turniru u Baskiji, međutim, nismo uspeli da obezbedimo neophodna finansijska sredstva. Glavni problem nam je bio prevoz, ostala sredstva mi bismo podmirili. Obraćali smo se opštini Raška da nam izađe u susret, ali nažalost nije mogla da nam pomogne, jer je i opštinska uprava u finansijskim problemima - kaže Nedeljko Dimitrijević, predsednik OFK „Vlada Dimitrijević“.    Pioniri ovog kluba minulu sezonu završili su u „zlatnoj sredini“ Druge lige Srbije, dok su petlići prvenstvo okončali u gornjem delu tabele Lige Raškog okruga. Da dobri rezultati u ovom sportskom kolektivu ne izostaju, govori i činjenica da su na Mini-maksi ligi Srbije mališani rođeni 2001. godine osvojili prvo mesto, dok su dečaci rođeni 1998. i 1999. godine zauzeli drugo, odnosno četvrto mesto.
Upravo, ovih dana u memorijalnom sportskom centru „Vladimir Dimitrijević“ intenzivno se pripremaju sve kategorije ovog mladog fudbalskog kolektiva za start nove sezone, koja počinje u avgustu, kao i za memorijalni turnir „Vladimir Dimitrijević“ u oktobru.    - Ove godine na turniru će nastupiti Crvena zvezda, Partizan, Napredak i Borac iz Čačka, a imamo nagoveštaje da će učešće uzeti i Vojvodina. Takođe, očekujemo i jedan tim iz inostranstva. Još nismo sigurni da li će biti iz Grčke, Bosne i Hercegovine, ili iz Crne Gore - naglašava Dimitrijević.
N. Gajtanović



UPRAVA FK NOVI PAZAR IMENOVALA NOVOG ŠEFA STRUČNOG ŠTABA
Saša Štrbac kormilar po drugi put

NOVI PAZAR - Mladi fudbalski stručnjak Saša Štrbac imenovan je za novog šefa stručnog štaba FK Novi Pazar. On je bio i prvi na spisku želja uprave kluba. Štrbac, koji je veliki miljenik ovdašnjih navijača, već je predvodio Novopazarce, i to u prvih devet kola minule sezone kada su „plavi“ bili u samom vrhu tabele Prve lige Srbije.
   Osim Novog Pazara, Saša Štrbac je bio strateg Obilića, a bio je angažovan i kao pomoćni trener Stanislavu Karasiju u banjalučkom Borcu, Zvezdari i BASK-u, dok je jedno vreme proveo sa Karasijem i u Ukrajini. Štrbac je protekle jeseni podneo ostavku na kormilo Novog Pazara zato što su mu se, kako je tada rekao, pojedini ljudi iz uprave počeli mešati u posao, naročito oko sastavljanja tima.
   Posle imenovanja novog upravnog odbora FK Novi Pazar na čijem je čelu ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić i izbora stratega Saše Štrpca, iz kluba su jasno poručili da će osnovni cilj novopazarskog prvoligaša u narednoj sezoni, koja počinje u avgustu, biti plasman u Jelen Superligu. Upravni odbor kluba najavio je i poboljšanje infrastrukture na gradskom stadionu u Novom Pazaru.
N. Gajtanović



JOŠ JEDAN ODBOJKAŠKI KLUB U KRALJEVU
Tehničar - novo ime u gradu na Ibru

KRALjEVO - OK tehničar je još jedan novoregistrovani klub u Kraljevu. Zeleno svetlo za nesmetan rad dato je od strane  Ministarstva za sport 7. januara. U novoosnovanom klubu već ima čedrdesetak odbojkaša koji su već bili članovi Gimnazijalca ili nekih drugih klubova.
- Imamo tri starosne selekcije. Najmlađa od prvog do petog razreda i radi u Gimnaziji, a ostale starije selekcije treniraju u Čibukovačkim partizanima i staroj tehničkoj školi. Imamo dosta termina s tim što jedna grupa trenira u Okaniku u Mataruškoj Banji. Za sada nije loše - kaže Dragan Đorđević, osnivač kluba
Ovi dečaci već imaju određenog iskustva. Nastupali su u opštinskoj ligi u dresu Gimnazijalca. I sa novim klubom nastaviće i dalje da se takmiče u istoj ligi potkovani ranijim iskustvom i novim znanjem stečenim u Tehničaru.
U klubu postoji samo muški pogon a u Mataruškoj Banji, rekoše nam u klubu, radi i nekoliko devojica koje vole odbojku. A baš u Okaniku je održan i prvi turnir koji je organizovao novi klub:
- Turnir je bio povodom osnivanja kluba i tu smo pozvali sve naše prijatelje. Pored naše dve ekipe, igrali su Ribnica, Četvrti kraljevački bataljon i dve ekipe iz Aleksandrovca i Ivanjice. Sve je bilo podeljeno u dve grupe, a prvo mesto pripalo je Ivanjici. Ovaj turnir će biti tradicionalan - obećava Đorđević.
Za koji dan je još jedno iskušenje za odbojkaške trenere.
- Počinje kamp u Mitrovom Polju koji se po četvrti put održava i gde očekujemo stotinak talentovane dece. Radićemo do 21. jula. Biće odbojkaša i odbojkašica iz Gimnazijalca, potom iz Velike Plane, a doći će i odbojkaši Ribnice. Ko želi da vidi kako to izgleda neka dođe 17. jula kada će biti u poseti prijatelji kampa, odbojkaški radnici i roditelji.

STEFAN UZ SELEKTORA
- Radimo već pet mesecia, a za mene je velika stvar da radim uz trenera juniorske reprezentacije Srbije.  Imamo dosta talentovanih igrača i nadam se da će neko od njih biti igrač u Ribnici - kaže Stefan Paunović koji će uz Sašu Daiševića biti velika pomoć prvom treneru Đorđeviću. 
Tekst i foto: S. Petković



BIVŠI SRPSKOLIGAŠ POČEO PRIPREME
Na prozivci sve sama deca

KRALjEVO - Na igralištu kod Ložionice bivši srpskoligaš Metalac započeo je pripreme za nastupajuće prvenstvo u Zoni Morava. Na okupu dvadesetak uglavnom mladih igrača koji će biti u kombinaciji za prvu tim.
Po završetku prvenstvene sezone u Srpskoj ligi kada je kraljevački Metalac spakovao kofere i prešao u niži rang takmičenja klub su napustili pojedini standardni prvotimci.  Oni će potražiti novu sredinu a šansku će dobiti mladi igrači uglavnom oni koji su prve fudbalske korake napravili u ovom klubu. - Danas krećemo sa petnaest novih igrača na koje računamo pred početak priprema za prvenstvo u Zoni. Naravno, to nije gotov spisak jer prelazni rok je u toku i traje do kraja avgusta. Dakle, mogu se očekivati nova imena koja će pojačati našu ekipu - kaže trener Dejan Popović.
Do kraja priprema koje će se obavljati u Kraljevu sigurno će biti novih igrača. Možda se neko i predomisli iz dosadašnjeg sastava koji je igrao u Srpskoj ligi. Može li sa adekvatnim pojačanjima Metalac na ekspresan način da ostvari povratak u viši stepen?
- Nećemo po svaku cenu juriti povratak, ali želimo da napravimo dobru ekipu koja bi bila kadra da napravi takav uspeh i obraduje mnoge simpatizere kojima je teško pao ovaj silazak na stepenicu niže - dodaje Popović. Ovih dana čuju se razne kalkulacije oko istupanja pojedinih klubova iz najviših stepena takmičenja. Ako tako bude svaka sledeća liga moći će da se renovira klubovima koji su prešli i niži stepen. U Metalcu na to ne razmišljaju:
- Ja zaista ništa ne znam o tome. To nije moj deo posla mada bih želeo da se tako nešto desi i mi ostanemo srpskoligaši - kaže Popović.
S. P.