A sad sve poništiti!
Novi - stari direktori dobili rešenja
Žetva loša, cena viša!
Komisija procenila - štete od „grada“ ogromne
Niti sa maštom pretočene u život
Vrganj kao biznis
Uz prvu jutarnju...
Ako vam je dobro, onda ništa
Održan Petrovdanski kup
Kultura, umetnost
Sport: Automobilizam, kajak, šah, vaterpolo

RETROVIZOR

Narod uvek preživi

   Ko je još vodio računa o narodu? On ima svoj način života, prava i obaveze. Sve je to ustaljeno odvajkada... Narod živi i veruje da će mu biti bolje. Uvek veruje... Osim toga, narodu je svejedno: on uvek preživi i ostaje.
   Šta ja hoću ovim citatom, ako se ne varam, iz knjige Slavomira Nastasijevića. Tako arhiepiskop Danilo govori budućem caru Dušanu.
   Prvo, iz razumljivih razloga srednjevekovni način života i razmišljanja daje pravo srpskom arhiepiskopu da izgovori reči koje su takve reči potvrđivale.
   Drugo, aktuelnost tih reči opravdavaju mišljenje i praksu današnjih, ne samo srpskih, vlastodržaca.
   Treće, mislim da se vreme u kome živimo i u kome vladaju ovi što vladaju, ovako kako vladaju, nije izmenilo, osim u jednom: i narod i vlastodršci znaju da ovakvu vlast narod neće moći da preživi. Mala je uteha, što ovakvu demokratiju ni vlastodršci neće preživeti. Samo što to oni ne znaju!    Oni to ne znaju, jer misleći da je zadovoljavanje svojih bolesnih prohteva cilj života, ne obazirući se na život drugih, ni na ono koje im tako nešto omogućava: Zemlju, vatru, vodu i vazduh! Sve što bolesni um može da smisli, oni bi to sebi da priušte, bez obzira na patnje onih koji im to proizvode, i umiranje sva četiri elementa od kojih se to proizvodi.
   Dakle, razlika je u tome što će oni nestati u lažnom obilju, a oni koji sve to proizvedoše, u bedi i gladi!
   Tamo gde smo se uputili i gde ćemo stići kao i svi pre nas, odgovaraće i jedni i drugi, jer posle nas neće ostati ničega!
D. Jovanović

Nova vladajuća većina poništila sve odluke koje su njihovi predhodnici doneli. Sadašnja opozicija pokušala da opstruiše rad Skupštine, ali jako obezbeđenje ih i bukvalno iznelo iz skupštinske sale

KRALjEVO - Izbacivanje odbornika opozicije iz skupštinske sale, psovke i zvižduci, ali i gađanje jajetom obeležili su prvu sednicu Gradske skupštine u Kraljevu. Skupštinsko obezbeđenje je na rukama iznelo iz sale Ivana Damljanovića šefa odborničke grupe Pokreta za Kraljevo zato što je pokušao da bez dozvole predsedavajućeg govori o stavovima opozicione koalicije koju čine Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija (NS), Srpska radikalna stranka i Pokret za Kraljevo.
Tokom razmatranja predloga dnevnog reda sednice iz skupštinske sale je izbačen i šef odborničke grupe NS Radomir Erac, a zatim je najglasniji odbornik opozicije, koji je iz skupštinske sale dovikivao parole protiv vladajuće koalicije, Srđan Knežević takođe iznet iz sale pošto je prethodno legao na pod.
Pre početka sednice odbornici opozicije su zviždaljkama i parolama protestovali u skupštinskoj sali, a zatim su, u znak nezadovoljstva zbog izbacivanja svojih kolega sa skupštinskog zasedanja, napustili Gradsku skupštinu.
- Ovo je diktatura i sve vodi novim izborima. Pozivam Vladu Srbije, koja nas je iz Skupštine poizbacivala uz pomoć policije, da raspiše hitno vanredne lokalne izbore u Kraljevu, jer samo tako može da se razreši ovaj politički galimatijas - kaže Tomislav Ilić, lider kraljevačkog odbora NS.
Njegov koalicioni kolega Vladimir Bogavac iz DSS bio je još radikalniji.
- Oni koji su nas izbacili iz sale osvojili su 30, a sada volšebno imaju 46 odbornika. Kakvu onda poruku šaljemo građanima, da država, kada joj treba, posle dve godine, može da promeni pravila igre. Ako su ona promenjena, hajde da izađemo u celoj državi na izbore po tim novim pravilima - rekao je Bogavac.
- Mi smo formalno-pravno morali da poništimo sve odluke, iako među njima ima i onih koje su dobre za grad i građane, poput odluke o smanjenju cene legalizacije, odluke o pomoći poljoprivrednicima i još nekoliko drugih, koje ćemo potvrditi vrlo brzo, već na sledećoj sednici - rekao je Milomir Šljivić, predsednik skupštine.
On je rekao da su incidenti koje je napravila opozicija neprijatni, ali da su sudske odluke potvrdile da koalicija ZES, SPS-PUPS, „Složno za Kraljevo“ ima većinu.
Inače, Kraljevo je jedini grad u Srbiji u kojem je od poslednjih lokalnih izbora maja 2008. godine već četvrti put promenjena vlast! Poslednja tri meseca trajalo je preganjanje među strankama ko ima skupštinsku većinu, pa je početkom jula Kraljevo imalo po dva funkcionera na svakom mestu, a svaki je zauzeo i po neki kabinet. Čini se da su u Kraljevu jedino nesmetano funkcionisale promene direktora, kao i zapošljavanje političkih kadrova, dece, rođaka, kumova... Za to vreme, život Kraljevčana odvija se negde drugde.

VELIKI ZAOSTATAK
Kraljevo sve više zaostaje za drugim gradovima Srbije, a i oni koji rade primaju sve manje plate. U januaru je prosečna plata Kraljevčana bila manja od srpskog proseka za 3.850 dinara, a u maju već za 5.900! Rebalans budžeta je sasvim izvestan, jer se puni manje od planiranog, a mnogi poslovi u gradu nisu
ni započeti.
E.I.

Pljušte tužbe

KRALjEVO - Zbog svega što se poslednjih meseci događa na političkoj sceni Kraljeva, posebno nakon asistiranja policije u Skupštini grada, opozicione stranke Pokret za Kraljevo, DSS, Nova Srbija i Srpska radikalna stranka, su najavile i podnošenje oko 90 tužbi i krivičnih prijava!
   Na spisku „optuženih“ nalaze se aktuelni gradonačelnik Simović, predsednik Gradske skupštine Milomir Šljivić, načelnik Raškog okruga Mateja Mijatović, predsednik Upravnog suda, načelnik Policijske uprave Bogoljub Živković, viši javni tužilac u Kraljevu i druge javne ličnosti, odbornici u gradskoj Skupštini, dok je od ministra za državnu upravu Milana Markovića zatražena - ostavka.
   Šetajući kraljevačkim ulicama, već trinaest večeri zaredom, pristalice, odbornici i čelnici opozicionih stranaka - Pokreta za Kraljevo dr Ljubiše Jovaševića, SRS, DSS i Nove Srbije protestuju zbog „prekrajanja“ narodne volje, ali i najavljene izgradnje 10 hidroelektrana na Ibru.
   Tako su i posle dvanaeste šetnje, demonstranti došetali i do centralnog gradskog trga gde je bila najavljena ceremonija svečanog otvaranja Osmog juniorskog prvenstva Evrope u kajaku na divljim vodama, koje se na Ibru održava od 20. do 25. jula. Zviždaljke, trubice i sirene proradile su baš kao devedesetih, pa su gosti gotovo bili ozareni misleći da je sve upućeno njima. Da su se prevarili, bar onim starijima, bilo je jasno kada je u prisustvu zvaničnika evropske i srpske kajakaške organizacije gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović trebao da svečano otvori ovo prvenstvo, opozicionari su pištaljkama i skandiranjem bučno protestovali. Zvaničan program je ipak priveden kraju na miran način, ali uz vidljivu zbunjenost i čuđenje gostiju 16 evropskih država, nakon čega su se i demonstranti razišli.

Hrvatski kajakaš posečen od razbijene flaše

   Iz bašte kafića Rene u Omladinskoj ulici, poletele su dve razbijene flaše u pravcu reprezentacije Hrvatske, pri čemu je jedan dečak iz ove ekipe dobio povredu - posekotinu desnog kuka. Nakon zbrinjavanja u „Hitnoj“ dečaku je sanirana rana i pušten je na dalji oporavak. Policija je brzo reagovala pa je vinovnik priveden. Iz Policijske uprave saznajemo da se radi o I.B. starom 29 godina, da je istom licu određen pritvor do 48 sati zbog osnovanje sumnje da je izvršio dva krivična dela, izazivanje nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti i nanošenje lake telesne povrede.
Sonja Cvetković

Novi - stari direktori dobili rešenja

KRALjEVO - Nakon sednice Skupštine grada, održane prošlog petka na kojoj je doneto niz odluka, gde se većina istih odnosi uglavnom na imenovanje menadžmenta u javnim preduzećima, početkom ove nedelje održan je sastanak sa direktorima, kojima su ujedno i uručena rešenja. Većina direktora su uglavnom prethodni kadar koji je do 15. aprila i bio na tim funkcijama, što se i očekivalo. Izmene sa imenovanjem novog rukovodstva pretrpeli su ipak Kulturni centar Ribnica, Istorijski arhiv, JKP Čistoća, Dom kulture Ušće.
      Ono što gradska vlast očekuje od svojih novopostavljenih rukovodioca u javnom sektoru jeste maksimalno angažovanje, čime bi nadoknadili prethodna tri meseca, jer se duboko sumnja u verodostojnost mnogih ugovora, primanje novih radnika u ovom sektoru.
   - Sve što se dešavalo u prethodna tri meseca je bilo van naše kontrole, zato je neophodno da odmah nakon preuzimanja dužnosti odmah snimite zatečeno stanje i proverite eventualne štetne poteze vaših prethodnika. Proverite i analizirajte sve ugovore koje su sklopili, i nastavite realizaciju svih onih projekata koji su u interesu građana i preispitajte svako zapošljavanje - rekao je gradonačelnik Ljubiša Simović, obraćajući se prisutnima.
   Da li je kadrovanje najbitnije, a izgleda da jeste, pokušao je pred novinarima da objasni i Vukomir Mitrović, pomoćnik gradonačelnika.
   - U pojedinim javnim preduzećima i ustanovama iza nelegalno biranih direktora ostala je pustoš i veliki broj nepotrebno upošljenih ljudi. Detalje o tome saopštićemo javnosti kada dobijemo vaše izveštaje - rekao je Mitrović.  
   Toplanu od sada vodi Dragan Arsenijević (G17), Direkciju za planiranje i izgradnju - Aleksandra Sretović (DS), Dečije odmaralište Goč - Katarina Vasiljević (DS), Puteve - Mirko Vuković (SPO), Vodovod - Marko Romčević (SPO), Čistoća - Dalibor Dimitrijević (DS), Narodni muzej Kraljevo - Dragan Drašković (SPO), Kulturni centar Ribnica - Aleksandra Kljajević (Složno za Kraljevo NP Maja Gojković), Pozorište - Vladan Slavković, Sportski centar Ibar - Zoran Milakić (DS), Turistička organizacija - Milan Mladenović, Istorijski arhiv Kraljevo - Vojimir Popović (Složno za Kraljevo NP Maja Gojković), Apotekarska ustanova Kraljevo - Miodrag Majstorović (DS), Dom kulture Ušće - Jelena Čingelić (DS) i Opštinska stambena agencija - Miodrag Mijović (G17).             
S. Cvetković

Propala ulica

KRALjEVO - U utorak 20. jula u bezmalo samom centru grada, na prometnoj raskrsnici kod Narodnog muzeja došlo je do urušavanja puta. Od radnika JKP Putevi saznajemo da je do urušavanja najverovatnije došlo zbog podzemnih voda koje su ostavile krater dubine 4 i širine 2.5 metra. Da li postoji opasnost od daljih odrona niko od nadležnih nije imao precizniji odgovor. Ekipe su odmah izašle na teren i počele sanaciju. Prema rečima očevidaca koji su bili na licu mesta sve se odigralo jako brzo i to u trenutku dok se odvijao gust saobracaj. Na svu sreću nije došlo do ozbiljnijih posledica, osim što se saobraćaj na ovoj kraljevačkoj raskrsnici odvijao uz naizmenično propuštanje vozila.
Sonja Cvetković

Žetva loša, cena viša!

KRALjEVO -  Ovogodišnja žetva, kažu stručnjaci, sigurno će biti upamćena kao jedna od najlošijih u poslednjih nekoliko decenija. U kraljevačkom kraju žetaoci ovaj posao privode kraju. Prve procene „hlebnog žita, manje nego lane“.

   Kako trenutno stvari stoje, loš kvalitet zrna, mala hektolitarska težina, polegla pšenica kroz koju je prerastao korov i dosta primesa zelene mase u požnjevenom zrnu, samo su neke od pokazatelja čemu da se nadamo. Prema navodima Odbora za agrar privredne komore, do sada rod je skinut sa više od polovine površina uz prosečan prinos od samo 3,8 tona po hektaru, što je 20 odsto manji prosečan prinos nego prošle godine. U selima okoline Kraljeva posao se privodi kraju. Dragan Pavlović iz Obrve kaže da je prinos manji.
- Po onome što smo požnjeli to je oko tri tone. Manje nego lane! Jedino što ne računamo rad, ulaganja su ogromna. Ovo što smo požnjeli uglavnom ćemo u stočnu hranu, mada kako stoje stvari ni tu, obzirom na cenu mesa i mleka neće biti neke vajde - govori Dragan.
Hektolitarska težina između 58 i 76, pa tako ima žita sa hektolitrom manjim od 74 što je minimum po JUS standardu i spada u stočnu hranu. Prosečni pokazatelji će biti još gori kada na red za žetvu dođu parcele gde je dugo ležala voda. Jednu takvu je žeo naš domaćin Mića Lišanin, više povrtar nego ratar.
- Slušaj loše je… mada ova njiva je plavljena tri puta, tako da se pitam odakle i ovo napunjenih džakova. Greota jer je mnogo uloženo, malo vraćeno. Da se skine sa njive mora. Svu agrotehniku sam primenio, al džaba jer ovde uz Moravu plavi i tako stalno - kaže Lišanin.
Pri oskudnom rodu, ratari se bore za svako zrno, a kombajneri se suočavaju s velikim problemima zbog trave koja je prorasla pšenicu tako da neka pšenična polja više liče na livade. Sve to usporava žetvu, a dovodi i do kvarova na mašinama. U kraljevačkom kraju od 6 hiljada hektara pod strninom do sada je žetva obavljena na preko 60 odsto. Andrija Jeremić ima svojih parcela više, ali je vršio i uslugu, tako da je najbolje informisan koliki je prinos.
- Veći deo roda je već površen uz prinos oko 2.5 do 3 tone po hektaru. U celoj priči jedino je dobro što je vreme lepo, a zrno suvo. Ništa drugo ne valja. Žito je proraslo, a hektolitar tek oko 70. Kad se razduže za sve što su uzeli od repromaterijala, teško da će nešto i ostati - navodi on.
Većina ljudi kombajneriste plaćaju novcem jer im se ne isplati da žetvu plaćaju niskom cenom pšenice, ako kasnije za svoje potrebe moraju da je kupuju. Ista priča, ponavlja se na žalost svake godine.
Sonja Cvetković

Rusi uskoro u Kraljevu

KRALjEVO - U periodu od 05. do 15. avgusta 2010. godine Srbiju će, u organizaciji Udruženja za unapređenje rusko-srpske ekonomske saradnje (URSES) i podršku ambasade Ruske federacije, te Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda i Slovenskog društva iz Kraljeva, posetiti delegacija Udruženja vojnih veterana „Arsenal“ iz Jekaterinburga, administrativnog centra Sverdlovske oblasti Ruske federacije.
   URSES i „Arsenal“ već godinama rade na uspostavljanju i jačanju privrednih, kulturnih i duhovnih veza i saradnje između ruskog i srpskog naroda.
   Poseta Kraljevu planirana je za 12. avgust. U sastavu delegacije, pored pomenutih udruženja, biće privrednici, umetnici i novinarska ekipa iz Rusije, kao i predstavnici ambasade Ruske Federacije u Beogradu. To će biti jedinstvena prilika da vlasti grada Kraljeva u neposrednim razgovorima sa gostima dogovore svestranu privrednu i svaku drugu saradnju sa Jekaterinburgom. Predstavnici URSES-a, „Arsenala“, Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda i Slovenskog društva takođe planiraju da tom prilikom gradskim vlastima predlože bratimljenje Kraljeva i Jekaterinburga.
   Određeni koraci u tom pravcu su već učinjeni. Prvo, pokretanjem postupka za bratimljenje  Umetničke škole iz Kraljeva sa Srednjom i Višom školom primenjenih umetnosti iz Jekaterinburga iz koje, kao svojevrsna prethodnica one privredne, u Kraljevo sledeće nedelje dolazi delegacija profesora i učenika, a zatim - inicijativom Slovenskog društva za otvaranje Ruskog doma u gradu. Ovu inicijativu, zvanično pokrenutu pre više od tri meseca, pored već pomenutih, podržalo je još petnaestak kraljevačkih sportskih, kulturnih i umetničkih udruženja. Inicijativu Slovenskog društva podržala je i ruska ambasada, nađene su odgovarajuće prostorije i čeka se još samo na odobrenje novih gradskih vlasti.
   U svakom slučaju, gosti iz Rusije će obići kulturno-istorijske spomenike i turističke lokacije na području grada Kraljeva (Žiča, Studenica, Mataruška Banja), snimiti filmski materijal o našem kraju, koji će potom biti predstavljan na ruskim televizijama, i obaviti niz razgovora s kraljevačkim privrednicima, umetnicima, novinarima i turističkim radnicima. Kraljevačka publika će takođe imati priliku da još jednom čuje muziku na tradicionalnim ruskim instrumentima u izvođenju Jevgenija Buntova.
D. Bunardžić

Komisija procenila - štete od „grada“ ogromne

KRALjEVO - Grad koji je oštetio preko 400 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta je napravio ogromne štete u više sela kraljevačkog kraja. Komisija je uradila procenu štete na terenu, tako da sada predstoji posao iznalaženja sredstava u tu namenu koja nisu mala, imajući u vidu ograničenja gradskog budžeta. Vlada Srbije bi trebala da ugroženim područjima pomogne.
   Pre mesec dana,  grad je pričinio ogromne štete na širem području grada. Najviše su stradale i najveće površine pod zasadima voća na području Roćevića, Bukovice, Dedevaca, Vrdila, Samaila i u Lascu. Treba napomenuti da se radi o intenzivnoj proizvodnji za koju je ove godine i dogovoren izvoz najviše na rusko tržište te su štete dvostruke. Kraljevo shodno svom budžetu neće imati sredstva za isplatu pa će shodno odluci Vlade zatražiti pomoć od države.
   - Gradsko veće je dobilo izveštaj, na osnovu kojeg smo konstatovali da su to ogromna sredstva. Ono što ovih dana radimo jeste zahtev na adrese Vlade Srbije, Minstarstva poljoprivrede i resor za elementarne nepogode. Tako da se nadamo da će odgovor biti pozitivan - kaže Milan Vesković, član Gradskog veća.
   Obzirom da se radi o vrlo skupoj višegodišnjoj proizvodnji, gubici po hektaru voćnog zasada u punoj eksploataciji iznose sa realnom izvoznom cenom i do 20 hiljada evra. Veliki broj voćara nije osigurao svoje parcele pa je problem teže rešiti. Komisiji za procenu štete od elementarnih nepogoda se obratilo 309 domaćinstava, tako da su neophodna ogromna sredstva.
   - U ovom trenutku to su sredstva koja gradski budžet nema jer je u tu namenu neophodno izdvojiti 236 miliona dinara -  ističe Vesković.
   Na osnovu pregleda terena, procene strelaca protivgradne zaštite, meštana i izjave hidrometeorologa sa centra Bošnjaja grad je 20. juna zahvatio površinu od oko 400 hektara, što čini 12% obradivog poljoprivrednog zemljišta na našem području. Priča se tu ne završava jer čak i ukoliko sredstva iz državne kase budu ekspresno prosleđena, voćari će imati gubitke i narednih godina. Naime osim na plodovima, primetno je i mnogo oštećenja na granama, novom potencijalnom rodu  i kori voćnih zasada, čime se smanjuje rod na bar još dve godine.
Sonja Cvetković

Za paljenje strništa sledi kazna!

    Jedan od odvajkada usađenih problema u našem narodu je ukorenjeno mišljenje da je „spaljivanje žetvenih ostataka„ korisna mera. Međutim nije tako. Sa druge strane ova ne baš popularna mera obrade zemljišta je zakonski i kažnjiva.
   Nakon skidanja strnina, nije nepoznanica da nam oranice gore. Ova mera jedino pozitivno što sadrži u sebi je uništavanje semena korova, međutim, unište se samo semena korova na površini zemlje, a sva ostala ostanu sposobna za klijanje. Kada pokušate da objasnite vlasniku parcele da to više ne radi jer je štetno, on odmahne glavom, i kaže vam kako je to radio i njegov deda još pre 100 godina, a njiva je ostala ista i tu je kraj priče.
- Sa naučnog gledišta samo spaljivanje žetvenih ostataka je višestruko štetno. Na stranu to što  se i okolina zagađuje dimom i pepelom, što se uništava i flora i mikroflora zemljišta. Najveća šteta međutim nastaje usled gubitka organske materije. Problem je sve ozbiljniji ako se ova mera ponavlja iz godine u godinu, pogotovo na zemljištima siromašnim organskom materijom i na onim koja se ne đubre stajnjakom ili drugim organskim đubrivima (poput zelenišnog). Spaljivanjem ćemo izazvati i smanjenje sadržaja humusa, a time će se smanjiti količina hrane za biljkama korisne mikroorganizme. Ono što moramo naglasiti da je ova mera Zakonom o poljoprivrednom zemljištu i kažnjiva - kaže Nenad Nešović, iz Poljoprivredne stručne službe Ibar u Kraljevu.
   Stoga, poenta je vraćati zemljištu hranjive materije u vidu organskih đubriva. Čista sreća da nam se generalno nije mnogo spustila plodnost zemljišta zbog činjenice da se koriste mineralna đubriva, kojima smo donekle amortizovali štetno dejstvo uklanjanja organske materije i paljenja žetvenih ostataka, ali samo donekle. Zaoravanjem žetvenih ostataka uz kombinovanu primenu sa mineralnim đubrivom utiče se na značajno povećanje prinosa, povećava se pristupačnost pojedinih elemenata u zemljištu, povećava se sadržaj humusa, što je izuzetno važno za zemljište, a time i njegova opšta plodnost.
- Žetveni ostaci mogu se iskoristiti i kao značajan izvor toplotne energije, pa ih je suludo spaljivati na njivi kad već mogu da služe za ogrev domaćinstva, ili staklenika, ili... poput kočanki, kukuruzovine, stabljika suncokreta... Energija dobijena na ovaj način nije ni malo zanemarljiva, i poredi se sa sagorevanjem više kubika drveta, te je i ovaj način iskorišćavanja žetvenih ostataka znatno vredniji od njegovog pukog spaljivanja u polju. Obrađivanje strništa je prva operacija u pripremi oranice za sledeći usev, i od njenog pravilnog izvođenja zavisi uspeh ostalih agrotehničkih mera.
   Ona utiče na očuvanje zemljišne vlage, borbu protiv korova, i podvrgava žetvene ostatke mineralizaciji. Zemljište u doba žetve je dosta sabijeno i isušeno u površinskom horizontu, dok su dublji slojevi vlažniji. Zaoravanjem strništa sačuvaćete najveći deo te dubinske vlage u zemljištu što je jako korisno. U cemu je fazon?! Zaoravanjem strništa ćete preseći kapilaritet i stvorićete jedan izolacioni sloj koji će sprečiti isparavanje vode (usled letnjih vrućina), ali istovremeno će on biti dovoljno rastresit da primi eventualne padavine. Zadržana vlaga će omogućiti povoljne uslove za klijanje korova što je odlično, jer ih posle letnja obrada koja ubrzo sledi posle zaoravanja strništa lako sredi-uništi, a možete i površinu ako hoćete prskati herbicidima, ili izvaljate rebrastim valjcima, i očas posla ste se rešili ogromne rezerve korovskog semena. Takođe, i mikroorganizmi bolje vrše mineralizaciju i razlaganje žetvenih ostataka u prisustvu vlage. Deo vegetativnih izdanaka višegodišnjih korova koji su izrasli na površinu Sunce će izložiti dehidrataciji, i nepovratnom sušenju. Bitno je ne paliti žetvene ostatke, ali ako ne balirate slamu, dubina zaoravanja mora biti malo veća uz dopunu azotnih mineralnih đubriva, kako bi se smanjio odnos C:N, i ubrzala mineralizacija, jer mikroorganizmi vežu privremeno azot zbog razgradnje, ali on posle opet postane dostupan. Što se vremena obrade strništa tiče, moram naglasiti da je najbolje da se ona obavi neposredno po žetvi strnina po mogućstvu odmah. Ostavljanjem nezaoranog strništa gubi se vlaga, a to će vam za posledicu imati povećani vučni otpor-samim tim više utrošenog goriva. Za obradu strništa najćešće se koriste plugovi strnjikaši. Dubina zaoravanja na našim zemljištima je obično oko 12-15cm.
- Ovom prilikom želim da podsetim poljoprivrednike da se obrate Poljioprivrednoj stručnoj službi Ibar i radi Konkursa koji će trajati do 1. avgusta, a odnosi se na analizu zemljišta i kalcifikaciju, odnosno dobijanja krečnjaka za popravku zemljišta. Ako kažem da je po hektaru taj iznos 7.200 dinara onda ova mera priznaćete nije ni malo jeftina, tako da ovu subvenciju od strane Ministarstva svakako treba iskoristiti - zaključuje Nešović.
Sonja Cvetković

Niti sa maštom pretočene u život

KRALjEVO  - Od vune, lana, pamuka i konoplje tkali su se odevni predmeti i ostale tkanine neophodne svakom domaćinstvu. Prema veštini i mašti tkalje, nizale su se šare i boje, stvarnost i snovi. Tragovi ovog umeća mogu se pronaći još u doba praistorije i vezuje se podjednako za sve narode, pri čemu je smatrano da je to veština kojom se nije mogla podičiti svaka žena. Danas se ovim zanatom malo žena bavi.
   Davno je u našim selima prestao da se čuje zvuk razboja i čunka koji proleće kroz niti, na kome su majke i bake tkale devojačku spremu. Na našim prostorima tkački zanat bio je živ negde do sredine prošlog veka, a onda je polako odlazio u zaborav. Na nešto moderniji način današnje tkalje u radionicama, u kojima se starim tehnikama izrađuju različite tkanine, pokušavaju da ga sačuvaju od zaborava. Svetlana Bogdanić je jedna od njih.
   - Nije slučajno, volela sam ručne radove, tako da je vremenom došlo samo od sebe. U prvom momentu to je bio hobi, a onda sam počela da povezujem ono što znam i ono što volim da bih sve to spojila u celinu i pretvorila u zanimanje koje me vuče do krajnjih granica i do onoga što me zaista ispunjava, a to je život među nitima - kaže Svetlana.
   Devedesetih godina zbog nemilih događaja u Sarajevu, vraća se sa svojom porodicom u rodni Miločaj gde veterinarski poziv zamenjuje poljoprivrednim radovima i narodnim umotvorinama. Umesto klasičnih ćilima, krpara i prostirki, htela je kako kaže da ovim materijalima modernizuje tkanje.
   - Tkanje ljude nekako podseća na siromašnu mladost i detinjstvo, jer su devojke uz svoje bake i majke morale da se muče, da rade... Osetila sam potrebu da na neki način i edukujem, kako bih ženama pa i muškarcima koji imaju decu približila ovaj zanat i njegove mogućnosti - objašnjava Svetlana. 
   Da je uspela u tome govore i fotografije i nekoliko odevnih predmeta sa Fashion week-a u Sarajevu. Ideja ima puno, mada se uglavnom prepusti mašti. Tkanje na razboju je spor posao, tako da za tkanicu od dva metra treba odvojiti jedan dobar radni dan.
   - Tkanje može da bude i izvor zarade, ali i omiljena i kreativna zabava. Ujedno, može da bude i aktivnost koja bodri, rehabilituje, osnažuje i daje nadu, pre svega ženama kojima hobi prerasta u posao. I u tkanju i u podučavanju pronašla sam fantastičnu formulu, što je rezultiralo uspešnim radom svih ovih prethodnih godina. Kada sam počela da tkam, nisam naslućivala da bez tkanja neću moći. Mada kod nas je taj posao minimalno plaćen, pa valjda zbog toga mnogi i odustaju - priča naša sagovornica
   Ovi materijali su završavali, kao pončo ili šal i van granica Srbije. Žene iz Norveške su za tim odevnim predmetima vrlo zainteresovane. Svetlana je tržišno mala radionica da bi svoje umeće ponudila dalje, tako da razmišlja da udružie žene ovog kraja.
   - Što se tiče izlaska na strano tržište, moram da kažem da nam za to treba podrška, ali i znanje. Ne želim da eksperimentišem u tom pravcu, ali svaka pomoć nam je dobrodošla, utoliko pre što ručno rađena garderoba pristaje mladima, starima i ljudima van naše granice. Znam da u ovom kraju postoji mnogo vrednih žena koje izrađuju ručne predmete. Probaćemo - samouverena je Bogdanićka.
   Svetlana radni dan počinje u bašti i štali jer od tkanja na žalost ne može da živi njena porodica. Za razliku od naših ukusa gde su radnje preplavljene robom sa istoka sumljivih marki, šanel jakna od ovog materijala je vrlo cenjena u Evropi. U tkanju koristi kvalitetnu domaću vunu, fina italijanska prediva,  kudelju, stvarajući gube - rustične šare skladnih boja, koje nisu uvek folklorne.
   - Sigurno da tkanje treba prilagoditi današnjim uslovima i načinu odevanja. Etno uklopljen sa današnjim trendovima ne mora da izgubi ništa od „srpskog“ i kao takav može da se predstavi i van granica naše zemlje - naglašava Svetlana. 
   Podrška u njenom nastojanju da unapredi ovaj posao jeste porodica. U  ostvarenju planova pomoći će i ćerka koja studira primenjenu umetnost, tako da ukoliko skorije negde prepoznate robnu marku Bogdanić, znajte da je početak bio na ovom razboju u Miločaju.
Sonja Cvetković

Planinari iz Liona na našim planinama

KRALjEVO - U okviru saradnje Grada Kraljeva i Grada Liona, opštine Sent Foa, grupa od 7 planinara, ljubitelja prirode iz Liona boravila je u poseti Kraljevu od 11. do 17.07.2010. Tom prilikom oni su bili gosti P.S.K „Železničar“.
   Klub je tim povodom za goste iz Francuske organizovao obilazak manastira, planina  i ostalih turističkih atrakcija u okolini Kraljeva. Obiđeni su: Gledićke planine, Čemerno, Radočelo, Stolovi, Goč i Troglav. Pored toga gostima su pokazani i manastiri Žiča, Studenica, Gornja i Donja isposnica Svetog Save, Kalenić i Gradac, kao i srednjevekovni grad Maglič.
U delegaciji iz Liona bio je i gradonačelnik opštine Sent Foa, gospodin Žerar Šarije.
   Ostvareni su značajni kontakti i dogovorena buduća saradnja. Tako će 2011. god. biti organizovana uzvratna poseta planinara  P.S.K „Železničar“ Lionu, uz učešće na njihovoj tradicionalnoj planinarskoj akciji „Putevima Sent Žaka“. 
Pored kluba u organizaciji posete su učestvovali i pomogli je i Grad Kraljevo, Z.C. „Studenica“ na čelu sa dr Draganom Arsićem, domaćini iz Ušća i sela Ravanica i Rudno.

NA PODRUČJU RAŠKE NAJEZDA PEČURAKA U ŠUMAMA I NA PROPLANCIMA
Vrganj kao biznis

Narednih dana očekuje se pad cena zbog veoma bogate ponude

RAŠKA -  Šume i proplanci na području opštine Raška su pod „opsadom“ berača pečurki, koje ovog leta imaju veoma bogat rod. Velika vlaga i visoke temperature su poslednjih dana pravi raj za gljive, posebno za vrganj i lisičarku, koji u ovom kraju niču na svakom koraku, naročito po brdima i u hrastovim šumama. Mnogi meštani po čitav dan provode u šumama berući ove gljive koje imaju zavidne cene u otkupnim stanicama za šumske plodove u Raški. Nakupci dolaze, međutim, i sa teritorija drugih opština.
-  Kilogram svežih vrganja prodajem po ceni od 200 dinara, dok za kilogram sušenih vlasnici otkupnih stanica plaćaju 1.000 dinara, a kilogram lisičarki vredi 100 dinara. Dnevno mogu da uberem i do deset kilograma svežih vrganja, kao i do tri kilograma lisičarki - kaže Nikola Stefanović iz Beoca, kod Raške, napominjući da se narednih dana može očekivati pad cena zbog veoma bogate ponude.
Osim za prodaju, meštani gljive sakupljaju i za sopstvenu ishranu. Posebno je vrganj u sušenom stanju, kako kažu, odličan prilog čorbama i supama. Prema njihovim rečima, ima vrganja koji su teški i do jednog kilograma. Mnogi berači iz grada su na više dana, ili nedelja iznajmili vikendice na seoskim područjima, gde beru, čiste i suše pečurke.
- Ne pamtim da je u poslednjih desetak godina ovde bilo više vrganja. Najviše ih nalazim u hrastovim šumama. Od pet kilograma kvalitetnih svežih vrganja dobijem kilogram osušenih - tvrdi Biljana Pokimica iz Raške, koja svakog dana posle rada u trgovačkoj firmi odlazi sa ćerkom kod svojih roditelja na selo da bere pečurke, od kojih je, kako kaže, do sada zaradila lepe pare.
N. Gajtanović

S pesmom niz Ibar

Krcat bazen

RAŠKA - Vreli julski dani „mobilisali“ su mnoge žitelje iz Raške oblasti i okoline da odmor i lepo druženje provode na gradskom bazenu u Raški, koji je mnogima ove godine zbog besparice zamenio letovanje na moru.

Bazen olimpijskih dimenzija jedino je mesto gde žitelji ove i drugih varoši podno Kopaonika mogu da se rashlade, okupaju, lepo odmore i razonode. Bazen ovih dana ugosti i po nekoliko stotina kupača koji dolaze iz Novog Pazara, Jošaničke Banje, Baljevca na Ibru, Leposavića, Leška, Zvečana, Kosovske Mitrovice…
Da bi sigurnost kupača bila na što većem nivou, angažovana je i spasilačka ekipa, kao i jedno lice iz policije u civilu koje takođe brine o sigurnosti, ali i o ponašanju posetilaca.
N. Gajtanović

UZ PRVU JUTARNJU... - Uređuje Mirjana Anđić
Ministar kaže

      Ministar trgovine Slobodan Milosavljević izjavi ovih dana da će 2010. biti ekonomski bolja od prethodne, kao i da će se životni standard građana poboljšati.
   Blago nama! Ili - kako kome.
   - Prosečne plate u 2010. kretaće se od 320 do 330 evra - ministar kaže.
   Isprazna statistika.
   „Istinitost“ ove statistike najbolje osećaju građani koji ( kako ko) jedu kupus...ili meso...ili, čisto statistički gledano, kupus sa mesom.
   - Verujem da će do kraja godine biti ostvaren realni rast kupovne moći za 2 do 3 odsto - ministar kaže.
   Dakle, naš ministar „veruje“. A narod k’o narod...slabo više veruje.
   Malo digresije. Šta još upade u oči? Politički nam funkcioneri, pa čak i predsednik državni, sve češće u govorima upotrebljavaju baš ovu reč - „verujem“. Ako govorimo o značenjskom, šta je ovde suština? Pa narod bi da je njihov vođ „siguran“, da „zna“, da „tvrdi pod moralnom odgovornošću“, da se poziva na konsekvence u obećanom i učinjenom, kao i u suprotnom - obećanom, a neispunjenom. Nije nam najjasnije kako se baš ta reč – „verujem“, jedna od tri najlepšeg, najblagoslovenijeg značenja: LjUBAV, VERA, NADA, infiltrira do te mere u leksikon naših političkih vođa, da postade gotovo poštapalica...do te mere da gotovo izgubi svaku vezu sa sopstvenim denotativnim značenjem. Neprikladno srpskom mentalitetu, tradiciji, „sluhu“ našem. Neprikladno srpskim političarima. Nalazimo takve i slične reči, fraze... u manirima američkih predsednika. Deluju vrlo teatralno, bombasto, atraktivno...Deluju vrlo prikladno...ali američkim političarima i Amerikancima.
   Dodade ministar i da su istraživanja za prošlu godinu pokazala pad trgovinske marže sa 24,30 odsto u 2006. na 16,81 u prošloj godini, što je omogućilo da se Srbija svrsta među evropske zemlje sa najjeftinijom hranom i pićem.
   Isprazna statistika.
   A kao zaključak, citiramo reči predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Gorana Papovića:
   - Ovi podaci koje je izneo ministar, zvuče kao da oni koji su izneli te podatke žive u jednoj, a potrošači u drugoj državi.

DEVICA - Psihološki tip samopravednosti

   Devicu odlikuje skup karakternih vrlina: urednost, čistoća, vrednoća... Astrolog Linda Gudmen kaže da Device imaju „duboko ukorenjenu posesivnost i poštuju pravila discipline koja ne razumeju, jer je za njih prirodno da se bez protivljenja povinuju sudbini“. Devicu odlikuje neodgovornost uma, a u ponašanju ona samo deluje kao da je odgovorna, zato što je opterećena krivicom. U pravilima koje slepo poštuje ona traži satisfakciju svoje nečiste savesti. Ona će se pokajati što je nešto ružno učinila ili rekla, ali se neće pokajati što je takva u srcu, jer nije svesna da se iza njenih loših postupaka (koje uistinu retko pokazuje) kriju loši motivi za koje joj treba pokajanje. Kada su slabosti samo potisnute, one nisu zamenjene vrlinama, pa to Devicu čini hladnom i bez kreativnosti.
   „Device su prilično komplikovane i protivrečne jer u sebi stalno nose tragove zaplašenosti i nedostatka samopouzdanja, zbog čega su vrlo samokritične i teške prema sebi. Zabrinute su zbog stvari koje nisu pravi razlog za brigu. Imaju visoke lične standarde. Od sebe, a ponekad i od drugih, mnogo očekuju. Njihove mane nisu velike, ali nerviraju one sa kojima žive jer ih opterećuju nepotrebnom brižnošću i zahtevima.“ (Društvo astrologa „Upoznajte astrologiju i sebe“).
   Prevelika kritičnost, pedanterija, džangrizavost, preskromnost, potiskivanje emocija, brižnost i sklonost mešanja u tuđ život. Psihološki tip Device pedantno vodi računa o sebi, svojoj ishrani i zdravlju, ali ne iz ljubavi prema zdravlju, već iz straha od bolesti. Oni su istančani i preterano savesni u čišćenju, jelu, radu i ljubavi. On se kupa više nego četiri čoveka zajedno.
Ne voli da priča mnogo, uglavnom samo posmatra. Ona je obučena neupadljivo.
   Psihološki tip Device odlikuju izražena sebičnost (škrtost i posesivnost). Kada se sretne sa osobom u čijem ekstravertnom ponašanju prepozna sopstvene potisnute i nepriznate motive ponašanja, ona je sklona izlivima prezira prema toj osobi. Njeno licemerstvo kod nje aktivira farisejsku netrpeljivost, prezir i gađenje prema prljavima, prosjacima, bogaljima i otvoreno nemoralnim osobama. „Iako nema nikakvih simpatija prema prosjacima i uličarima, neizmerno je velikodušna kada je neki njen prijatelj u nevolji. Devica koja je gotovo škrta kada su u pitanju lične potrebe, učiniće šarmantan gest finansijske pomoći prema onima koji to zaista zaslužuju ili ljudima koje zaista voli. Ali, nikada je nećete videte kako nepažljivo rasipa novac, jer je trošenje uvek razljuti. Mrze preteranu sentimentalnost, prljavštinu, vulgarnost, neurednost i dokonost. Samodisciplina je deo njihove prave prirode“ (Linda Gudmen – „Sunčevi znaci Linde Gudmen“).
   Devica se odriče odgovornosti da sopstvenim razumom preispituje ispravnost smisla svojih motiva i postupaka, jer bi je to suočilo sa sopstvenom ispraznošću, pa tu odgovornost prebacuje na pravila ponašanja koja slepo drži i na autoritete koje slepo sluša. Takav mehanizam Devicu pretvara u autoritarnu ličnost koja ima potrebu za autoritetima koji će da misle i odlučuju umesto nje same, kao i za dežurnim krivcima koji će da budu krivi umesto nje same.

   Mnogi ne haju za visoke temperature, ali nije na odmet podsetiti se šta kažu stručnjaci. Ovoga puta, mišljenja stručnjaka koja je preneo BBC.

Faktori rizika
Jedna od najvećih opasnosti vrelog talasa je povećana opasnost od dehidracija: gubitak vode, a sa njom i veoma važnih kalijuma i natrijuma koji imaju vitalnu ulogu u funkcionisanju organa kao što su bubrezi, mozak i srce. To može dovesti do stanja konfuzije, letargije, problema sa disanjem, pulsom, krvnim pritiskom...
   U normalnim uslovima znojenje preko kože omogućava hlađenje organizma. Međutim, na izuzetno visokim temperaturama ili kada se preopteretimo, ovaj „sistem“ može da zakaže tako da telesna temperatura dostiže i opasne granice.

Temperature i reakcije:
20 C  - osećaj prijatnosti, puls normalan
25 C -  blago znojenje 30 C  -  nelagodnost, ugrožena koncentracija, umereno znojenje
38 - 41 C -  iscrpljenost, jako znojenje, ubrzan rad srca, umor, mučnina 45 C - toplotni udar - prestanak znojenja, vrela i suva koža, nesvestica, mnogi organi pod rizikom i, kao najgora moguća posledica, smrt.

Saveti
    Piti dosta tečnosti, da bi se nadoknadila izgubljena. Najbolje je da to bude voda koju treba ispijati u malim gutljajima. Prosečno, osoba teška 58kg treba da pije 8 čaša vode dnevno. Kao opšte pravilo, na svakih 0,9kg telesne težine, treba piti 28,4ml vode. Kada su visoke temperature, količinu treba povećati. Ako neko misli da je hladno pivo upravo ono što lekari preporučuju, svakako je u zabludi jer alkohol ima dehidrirajuće dejstvo. Najzahvalniji su  voda i voćni sokovi.
Što se ishrane tiče, treba izbegavati vruću, tešku hranu. Konzumirati hladnu hranu, posebno salate i voće sa visokim sadržajem vode.    Kloniti se direktnog sunca, posebno u periodu od 11 do 15 časova.
Za one koji vežbaju, nikakve intenzivne vežbe nisu dobrodošle u periodu izuzetno visokih temperatura. Oni koji ipak ne odustaju, treba to da čine pre izlaska sunca, ili uveče. Ako osetite nedostatak vazduha ili ubrzan rad srca, treba prestati sa aktivnostima koje su u toku i rashladiti telo, najbolje tuširanjem dovoljno hladnom vodom. Ako osetite vrtoglavicu, odmor je obavezan.
   Nosite laganu, udobnu, najbolje pamučnu odeću, jer se znoj na taj način najlakše oslobađa. Tamna, „teška“ odeća privlači sunčeve zrake. Dobro će doći i šeširi širokih oboda i zaštitne naočare.
Ako je spoljna temperatura slična ili niža od one u prostorijama, svi prozori i unutrašnja vrata treba da budu širom otvoreni. Tako se omogućava prirodna ventilacija. Prozori i vrata tokom noći treba da budu otvoreni na bezbedan način. Možete upotrebiti ventilatore ili klima uređaje, ali ne zaboravite da isključite nepotrebno osvetljenje i električne uređaje jer oni proizvode toplotu.
   Populacija pod posebnim rizikom su deca mlađa od 4 godine, stariji od 65, oni sa prekomernom težinom i hronični bolesnici. Bebe su posebno osetljive na visoke temperature jer njihove znojne žlezde nisu dovoljno razvijene. Bitno je ne oblačiti im suviše odeće, ali ih i ne izlagati direktnim sunčevim zracima.

NEDELJNI RECEPT
Zapečena jaja sa rendanim krompirom

Potrebno: 50gr putera
0,3dl maslinovog ulja
2 glavice vlašca,
1 čen belog luka
4 jajeta
150gr pavlake
100 gr rendanog grijera
4 krompira srednje veličine
malo soli

Priprema:
Luk oljuštiti i iseckati. Beli luk izgnječiti. Krompir oljuštiti, krupno izrendati, iscediti sav višak vode i rasporediti na krpu da se prosuši. Zagrejati 25gr putera i izdinstati vlašac i beli luk. Umutiti jaja i u njih dodati izdinstani luk. Umešati pavlaku, rendani sir i posoliti po ukusu. Dodati rendani krompir i promešati. Preostalim puterom namazati vatrostalnu posudu, sipati pripremljenu mešavinu i peći u zagrejanoj rerni na 210 stepeni oko pola sata (da porumeni).

Zubobolja (2)

Pulparna bol - Kao najvitalniji, centralni deo zuba, zubna pulpa (zubni živac) je ostalim zubnim tkivima dobro zaštićena i izolovana.    Uzroci zapaljenja zubnog živca su:
a) mikroorganizmi koji potiču iz duboke karijesne lezije, dubokog parodontalnog džepa
b) termički i hemijski nadražaji
c ) povrede zuba.   

Simptomi: bol koji je spontan, oštar, sevajući, dugotrajan i dodatno provociran hladnim.
Prognoza: ukoliko se ne reaguje stanje može da se pogorša i pređe u gnojnu upalu pulpe (mada oboljenje može od starta da ima gnojni karakter).   
Simptomi gnojnog pulpita su još izraženiji:
- jak, pulsirajući bol sa veoma kratkim bezbolnim intervalima, - bol se širi u istu polovinu lica i vilice tako da pacijent ne može precizirati koji ga zub boli,
- bol se pojačava u toku noći (pri savijanju i ležanju) tako da pacijenti obično traže lekarsku pomoć u ranim jutarnim satima posle teško provedene noći.

Terapija: endodontska terapija kanala korena od strane stomatologa.

Samopomoć: hladni oblozi smanjuju bol kod gnojnog pulpita.
Parodontalna bol - može nastati usled traume parodonta stranim telom (uklješteni ostaci hrane, loše krunice), kao i aktivacijom inače parodontalnih džepova (resorpcija kosti oko zuba).
Ovaj bol je konstantan i pacijent može da ga lokalizuje, pojačava se prilikom ugriza, pa pacijent ima utisak da je zub duži.
Reflektovana bol predstavlja bol koji se oseća u zubu i okolnim tkivima, a uzrokovan je promenama na udaljenim tkivima.

EKOLOGIJA
Ako vam je dobro, onda ništa

   Učešće ljudi u javnom životu zajednice smatra se jednom od osnovnih preduslova za uspostavljanje potpune demokratije i važnim obeležjem kvaliteta života. Posledice, od javnosti skrivenih, ugovora o izgradnji elektrana na Ibru i poklona energetskog potencijala Ibra Italiji, ostaviće nesagledive posledice u našoj široj sredini.
   Zbog čega se javnost u Kraljevu ponaša kao zombi, kada se lome politikantska koplja, na trgovima i skupštinama? Čak i da nisu ovako važna pitanja na dnevnom redu, pitanje svih pitanja je zlata vredno-izgubljeno vreme. Kada će kod nas vreme dobiti kategoriju neobnovljivog resursa i kada ćemo shvatiti „da život nema reprizu“?
Imamo pravo na svoj život i pravo da budućim generacijama ostavimo bar onoliko prilika koje smo mi nasledili od svojih predaka. Kako stvari stoje jedino možemo izvršiti pritisak na donosioce odnosa, kao zainteresovana javnost.
   „Javnost“ znači jedno ili više fizičkih ili pravnih lica i, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udruženja, organizacije ili grupe.
„Zainteresovana javnost“ znači javnost koja je ugrožena ili će verovatno biti ugrožena ili ima interes u donošenju odluka koje se tiču u našem slučaju životne sredine. Za potrebe ove definicije, nevladine organizacije koje promovišu zaštitu životne sredine i koje zadovoljavaju uslove propisane nacionalnim zakonodavstvom biće smatrane zainteresovanim.
   Dva su osnovna pitanja koja se mogu postaviti u svakom demokratskom sistemu, a to je - ko treba da vlada i kako ta vlast treba da izgleda u praksi?
U većini demokratskih zemalja na snazi je reprezentativni sistem vlasti, u kome elitna grupa vrši vlast nad ostatkom stanovništva. Pitanje koliko dobro elita vlada kroz reprezentativni sistem predstavlja predmet sporenja. Mnogobrojni kritičari smatraju reprezentativni sistem opasnim za demokratiju. Moćni i bogati u takvom sistemu odlučivanja imaju znatno veće mogućnosti od onih kojima nedostaju resursi, znanje i sposobnosti. Takođe, smatra se da je reprezentativni sistem podložan različitim vrstama zloupotreba, pre svega u situacijama kada lični interesi grupe na vlasti počnu da pretežu nad interesima zajednice . Da li smo svedoci upravo takve situacije?

Ne bojim se od vražijega kota,
Neka ga je ka na gori lista,
No se bojim od zla domaćega.

Građanska participacija vredna je jer razvija ljudske sposobnosti, odgovornost i ideju zajedništva. To praktično znači da kroz direktno učešće ljudi dobijaju mogućnost da razviju svoje potencijale. Pored toga, direktna participacija može biti i edukativna, u smislu da se demokratija može naučiti jedino kroz praksu. Što pojedinac više učestvuje, to više razvija veštinu „građanstva“.
   Učešće jednog, dalje podstiče druge da učestvuju u procesu, čime se demokratija razvija. Participacija je i način da se nauči da se razmišlja o opštem interesu, da se uvaže potrebe drugih, što je ujedno i potencijalno rešenje socijalnog konflikta i način postizanja konsenzusa. Nerazvijene demokratije, korumpirane zajednice, opterećene nezaposlenošću i strahom za egzistenciju primer su nedovoljnog učešća građana u procesu donošenja odluka.

Što je čovjek? Ka slabo živinče
Strah đivotu kalja obraz često;
Slabostima smo za zemlju privezani.
Takva zajednica nema perspektivu, naročito u takmičenju u liberalnom kapitalizmu koji nam je nametnut, sa liderima koji nisu dorasli da vode zemlju u pravcu prosperiteta. Da li želimo takvu zajednicu, u kojoj ćemo biti građani drugog reda u svojoj sredini, gde je
Niko srećan, a niko dovoljan,
Niko miran, a niko spokojan;
Sve se čovjek bruka sa čovjekom.

Beograđani su se izborili za Zvezdarski parkić, pazi parkić! A mi?
Da li je ovo Kraljevo u kome želimo da živimo. Uključi se,  preuzmi odgovornost za svoju budućnost. Ako vam je dobro, onda ništa.
E.I.

RIBOLOV
Održan Petrovdanski kup

 KRALjEVO - Prošle nedelje, 18. jul 2010, po prekrasnom i sunčanom danu održan je Petrovdanski kup, Adrani. Ljubitelji sportskog ribolova, a prijatelji Ekološkog ribolovačkog društva „Plovak“ iz Adrana okupili su se na pozivnom Kupu na takmičarskoj stazi iznad Adranske rivijere. Pecalo se na plovak, u boksu štafetno na sedamnaest takmičarskih mesta.

   Posle tradicionalnog svadbarskog kupusa proglašeni su pobednici Kupa, pa je prelazni pehar iz ruku Bakija iz Ušća otišao Rakcu u Novi Pazar vođi pobedničkog tima „Raška“, druga je bila „Bukulja“ iz Aranđelovca, a treća Krdžina „Pirana“ iz Kraljeva. Napomenimo da su Desko, Pile, Rako, Beljak i ostali odlični domaćini i da za organizaciju Kupa zaslužuju čistu desetku.
Goran Miletić


TABELA LIGE ULOVA
MRENA
1. Vujović Miroljub Vujke, 3kg i 700gr
2. Tomislav Kenedi Kovačević, 3kg i 154gr
KLEN
1. Živković Radivoje - Majo, 2kg i 250gr
2. Ljubinko Vukosavljević Vuksa, 1kg i 100gr

UMETNOST - KULTURA

Međunarodna povorka u centru pažnje

VRNjAČKA BANjA - Na čuvenoj banjskoj Promenadi održan je ovogodišnji šesti po redu Međunarodni „Vrnjački karneval“. Učestvovalo je preko 60 grupa iz zemlje i inostranstva, a manifestaciju je pratilo prema podacima vrnjačke Turističke organizacije preko 200 hiljada gledalaca. Karneval je na platou kod popularnog „Vrapca“ otvorio koncertom Miroslav Ilić, publika je uživala u njegovim hitovima i pozdravljala čestim aplauzima. Drugog dana svoj nastup imala su kulturno umetnička društva iz Vrnjačke Banje i Trstenika. Dečija povorka krenula je 14. jula, a 17. jula ona glavna Međunarodna karnevalska povorka sa preko 50 grupa što je bio i centralni događaj ove manifestacije.
   - Nadam se da je svim učesnicima, ali i gledaocima bilo lepo, mislim da smo uprkos krizi položili ispit za ovakva značajna događanja. Ovaj karneval nije kao Egzit ili Guča, gde onaj ko voli tu vrstu muzike nema šta da traži. Naprotiv svi uzrasti su uživali u svom delu programa. Veoma posećene osim koncerata bile su i izložbe, pozorišne predstave, plesne grupe, rok sastavi oduševoli su gledaoce. Održan je i festival narodne muzike „Vrnjačka Banja 2010“. Najveće atrakcije ovogodišnjeg karnevala bile su prelepe devojke sa venecijanskim kostimima. I ovoga puta pokrovitelj manifestacije bila je SO Vrnjačka Banja. Svoj udeo u svemu tome imali su i naši sponzori, svima se srdačno zahvaljujem na pomoći i prisustvu, a naravno posebno medijima koji su pomno pratili karnevalska dešavanja - rekao je direktor Turističke organizacije u Vrnjačkoj Banji Dane Stanojčić.
Dragan Ivanović


Pobedila Dijana Janković

VRNjAČKA BANjA - U okviru šestog po redu vrnjačkog karnevala održan je i festival zabavne muzike „Vrnjačka Banja 2010“. Na svom prvom javnom nastupu na festivalu odlukom žirija i publike ubedljivo je pobedila Dijana Janković, inače sestra od strica naše čuvene teniserke Jelene Janković. Posle trijumfa rekla nam je da je presrećna, ali i iznenađena ovom pobedom. Snimiće kaže još koju pesmu, a možda i ceo album. Drugo mesto na festivalu osvojila je Slađana Ivanišević, nagradu za najboljeg kantautora festivala i nagradu publike dobila je sve popularnija pop pevačica Dunja Ilić, nagradu za hit godine osvojio je Ivan Gavrilović, a specijalnu nagradu ovog festivala osvojila je grupa „Bjuti kvins“. Pre zatvaranja festivala Vrnjčani i njihovi gosti uživali su u koncertu Bojana Marovića. Dragan Ivanović



Crteži i slike Jelene Miljković

KRALjEVO - U galeriji „Maržik“ je u utorak otvorena izložba crteža i slika Jelene Miljković, mlade kraljevačke slikarke. Izloženo je dvadesetak slika i isto toliko crteža koji su motivski ujednačeni, jer  koristi cvet kao osnovni motiv izloženih radova.
   - Jelena koristi cvet kao metaforu promene i prolaznosti. Ovaj ciklus je odraz izraženog senzibiliteta autorke koja oseća i razmišlja o varljivoj dimenziji estetike u procesu trajanja i njene neumitne transformacije. Ona nema za cilj da objašnjava i pripoveda veću potrebu da iskaže svoju misao i emociju - rekao je Čedomir Bačkulja, istoričar umetnosti koji prati ovu postavku.
Jelena Miljković je diplomirala 2009. na FLU u Beogradu, na slikarskom odseku, u klasi profesora Gordana Nikolića. Živi i radi u Kraljevu. Izložba traje do 26. jula.
Aleksandar Marić



Dimitrije Jovanović: NEMANjIĆI (4)

VELIKI ŽUPAN STEFAN NEMANjA (1166 - 1196)

   Vođenje ratova iziskivalo je velika materijalna sredstva koja su vladar i vlastela obezbeđivali uglavnom ubiranjem propisanih dažbina i izvršavanjem obaveza zavisnog stanovništva u korist vladara i feudalaca. Zavisno stanovništvo bili su zemljoradnici, stočari Vlasi, zanatlije i ljudi posebnih zanimanja. U vreme Stefana Nemanje obaveze zavi-snog stanovništva prema Zakonu Svetog Simeona i Svetoga Save, bile su tačno određene. Najveći deo stanovništva sačinjavali su meropsi (zemljoradnici). Njima bliski, po obavezama, bili su sokalnici i otroci, kao i zanatlije na manastirskim posedima. Celokupno stanovništvo grada i njegove okoline učestvovalo je u gradozidaniju. Zemljoradnici su bili dužni da vladaru  ili državi godišnje daju utvrđenu količinu žitarica (soće). Pored soće zavisno stanovništvo davalo je i hranu  vladaru, njegovoj pratnji i svima kojima je to pravo pripadalo kada negde zakonače, uz šta je išla i hrana za konje (pozob).
   Zavisno stanovništvo izvršavalo je i mnogobrojne obaveze prema feudalnim gospodarima. Meropsi su bili seljaci koji su bili trajno vezani za zemlju koju obrađuju, odnosno, za vlasnika zemlje, i nisu samovlasno smeli da napuste zemlju koju obrađuju. Pored pojedinačnog rada postojali su i zajednički poslovi: bedbe, zamanica i zgon. Zavisni ljudi posebnih zanimanja (pčelari, lovci, mlinari...) bili su oslobođeni poljoprivrednih radova. Stočari, Vlasi imali su obaveze davanja velikog desetka od stoke i malog desetka uz obavljanje nekih drugih poslova za gospodara.
   Posebnu brigu ispoljavao je Nemanja prema pravoslavnoj crkvi. Zatočen u Rasu od svoje braće, zavetovao se Svetom Đorđu, i kada se oslobodio na vrhu obližnjeg brda podigao je manastir Đurđevi Stupovi. Zatim na reci Studenici sagradio je hram posvećen Bogorodici Dobrotvorki (Studenica). Njegov biograf Sveti Sava kaže:
   Ovaj naš manastir, kao što znate, kako je ovo mesto bilo pusto, beše lovište zverova. I došav u lov, gospodin naš i samodržac, vladalac sve srpske zemlje, Stefan Nemanja, lovljaše ovde, i svide mu se da ovde, u ovom pustom kraju, sagradi ovaj manastir na pokoj i umnoženje čina monaškog. Jer neka je znano svima nama i drugim, da Bog koji upravlja ljude na bolje, ne hoteći ljudske pogibli, postavi ovoga preblaženog, u istinu, gospodina nam i oca za samo držnoga gospodina, nazvana Stefan Nemanja, da vlada svom srpskom zemljom. (Sv. Sava, Žitije Svetog Simeona)
   Nemanja je osnovao, obnovio ili pomogao mnoge crkve u svojoj zemlji i izvan nje. Osnovao je manastir Sveti Nikola na Ibru, zatim crkve Svete Bogorodice na reci Bistrici, i ženski manastir posvećen Bogorodici u Rasu. Obnovio je manastir Svetih Arhanđela u Skoplju i Svetog Pantelejmona u Nišu. Slao je bogate darove u Jerusa-lim, Velikoj crkvi (patrijaršiji) i crkvi Svetog Jovana Preteče, zatim Svetom Teodosiju u Pustinji, Svetom Dimi-triju u Solunu...
   Kada je u Srbiji počela da se širi jeres (bogumili) Nemanja je sazvao veliki državni sabor, na kome je jeres osuđena, pa je na njih poslata vojska koja jedne popali, druge raznim kaznama kazni, treće progna iz države svoje, a domove njihove i sve imanje sakupiv, razda prokaženima i ubogim.

Kafana je moja sudbina

Srpske narodne kafanske izreke
B

Beže kao beli miševi pred dobrom ispičuturom!

Beži ko dekintiran pijanac od
konobara!

Beži koliko ga noge nose i rakija vodi.

Beži od vola napred, od magarca
natrag, a od trezvenjaka na sve strane!

Beži od čoveka koji sve zna, i
od onog kome svako piće pasuje!


Sećanja jednog konobara 8

Kada bi nekadašnja sala Evropa (zgrada današnjeg hotela Turist) mogla da ispriča i vrati uspomene na dešavanja iz šezdesetih godina prošlog veka, današ-nje generacije (čiji su očevi i majke tada bili deca) ne bi verovale kako se divno provodilo i uživalo u tadašnjem Kraljevu! Ali, zahvaljujući sećanjima pojedinih aktera tih priča, danas sedamdesetogodišnjaka, u prilici smo da makar naslutimo duh toga vremena. U sali hotela Evropa svirala se divna muzika. Najčešće evergrin, a kako je vreme prolazilo, plesovi su  se smenjivali sa tango muzikom. Momci su skupljali hrabrost uz konjak i vino, pa - u lov na devojke! A devojaka koliko hoćeš, doduše ne kao danas, sedam na jednog muškarca (Bože, gde li su mojih šest?), ali sasvim dovoljno da svi zaplešu zagrljeni, lepi i srećni.
   Svrale, Šišta, Bajo, Miko, Rajče, Vojo, Dačo, Pero kasapin, Giša Amerikanac i društvo nisu propuštali priliku da pokažu svoje umeće u igri i zavođenju mladih devojaka. Naročito se isticao Giša, kome je i posvećena ova priča. Onako naočit, lepo vaspitan momak, nekadašnji bokser BK Metalac, umeo je da zaigra tango kao da je rođen u Španiji, a ne pored Ibra. Za boks kažu da je plemenita veština, a za boksere da su emotivci, osećajne duše (pa, zar Beneš nije pisao lepe pesme, zar Vujković nije lepo pevao, a setimo se Dabižljevića: kad nokautira protivnika, on zaplače). Takav je bio i naš Giša Amerikanac. Ko o njemu može da kaže jednu ružnu reč? Voleo je Giša Kraljevo, voleo je Ibar, Turist, bioskop, Kraljevčane ... svaku kafanu u gradu, i svaki deo grada. Ali, život ga odvede u daleku Ameriku. I tamo se Giša snašao! Što kaže naš narod: “Skućio se, odomaćio, zaradio i bio srećan!” Samo njegova duša zna čega je sve morao da se odrekne zarad dolara. Jedanaest meseci Giša radi, i živi za jedan mesec u godini kada treba da dođe u Kraljevo. Raduje se dolasku, više nego iko! Porodica u Americi, a on u svom Kraljevu, sa svojim prijateljima...
   Drago, Mare, Pešić I, Pešić II, Gogi, Bocika, Mašo, Baki, Lepi Boro, Kenac, Simo, Vrki, Cale... Ma ima ih koliko hoćeš! Jedva čekaju da Giša dođe, da se opuste i popiju, provesele i ispričaju. Sedeljke su najčešće bile kod Lepog Bora, a ponekad i kod Maša u podrumu, u kafančetu kod Rada. Giša je posebno voleo da sedne kod starog dobrog druga Mika Drinkinca. Naročito se radovao susretu sa njim. A Miko je bio u srcima svih gore pomenutih. Njegovu borbu za život u Grčkoj svi su proživljavali kao da im je rod najrođeniji. Sedeli su pored telefona čekajući vesti o Miku, voljni da pomognu koliko mogu. Ipak, Mikovo srce nije izdržalo. Imao je najbolju negu, najbolje lekare... Nije pomoglo. Ni čovek koji bi dao sve na svetu da se Miko izvuče, koji je zaista potegao sve veze na svetu, nije mogao da ga spase. Bog je tako hteo! A hteo je Bog i da se naš Giša vrati u Ameriku sa suzama u očima, pošto je ispratio druga sa kojim je mnogo toga proživeo. Vazda se iz Kraljeva tužan vraćao, a ove godine odlazi najtužniji.
Srećan ti put u Ameriku, Giša, i što pre nam se vrati! Čekamo te!!!
Goran Bošković

K V A K A

Jalovljenje

Deda uze maljicu i našeg bika poče udarati u blizini jaja. Kao da se ništa ne događa, životinja je gledala negde u daljinu, kao da će iz nje doći olakšanje i uteha.
- Vidiš unuče, Šaronja je sada upristojen i doveden nameni koju sam mu odredio! - reče deda i ode da opere ruke.
Kada sam naučio da čitam, pročitao sam da je reč bila o ujalovljavanju, štrojenju ili  škopljenju, koje je činjeno tako da se čeljade ili životinja ne može ploditi odstranjivanjem ili umrtvljavanjem onih delova polnih organa potrebnih za oplo-đenje. Kada se jalovi ovan ili jarac, uvrću mu se mošnice s jajima, to se tada zove uvrtanje. Kako neki tvrde,  čovek ima dva para jaja. Tako kada se jalovi čovek za potrebe obavljanja volovskog posla, obavezno se štroji gornji par jaja!
Tako su radili komunisti.
Sećam se da sam čitao knjige uštrojenih pisaca, pesme uštrojenih pesnika, novine uštrojenih novinara. Slušao sam govore uštrojenih govornika, rasprave uštrojenih akademika, šapat uštrojenih komšija i jalovljenih komunista...
Drugačijih je malo bilo i upoznavao sam ih retko i s vremena na vreme. Oni su me učili da je jalovljenje privremeno, bar kada se tiče gornjeg para jaja! Pričali su, ali su pazili da ne budu uštrojeni. Snalazili su se metaforama i drugim pomoćnim sredstvima, jer štrojači su bili mnogobrojni i opasni. Nisu uštrojili samo onoga kojega nisu pronašli ili onoga ko je imao jajanca, dakle prilično bezopasnog primerka!
Kad je došla demokratija, štrojenje je ponovo ušlo u modu i stoga je omasovljeno i usavršeno, kao i tehnike štrojenja. I gazda se promenio, samo su oni što štroje ostali naše gore list. I, da vidiš, ne rade to nimalo amaterski, kao da celoga života ništa nisu radili nego štrojili. Valjda su zanat naučili od onih iz Evrope što su njih uštrojili!
-Niti dozvoli da te uštroje, niti sebi dozvoli da štrojač budeš! - govorio je deda! Tako je i bilo!
Tu, pre nekoliko dana, jedan građevinac uštrojitelj, obeća javno, da će kastriranje izvršiti nad jednom televizijskom stanicom. I obećanje ispuni!
Ali!
Ali, ja još uvek verujem da se bar ona gornja jaja mogu oporaviti i upravo zbog toga pišem i ovo, i koješta drugo.
A šta biva kada gornja jaja poodrastu, već je više puta viđeno, ali kao nauk nije poslužilo ni štrojiteljima niti uštrojenima.
Dimitrije Jovanović

(Prepev pesme “Putnik na uranku” Branka Radičevića)
 
Tama dolom, tama gorom,
naokolo sve počiva,
pa i narod pred umorom
teške snove svoje sniva.

Ostali bez glasa petli.
Samo jedan što se čuje,
al ne peva kad zasvetli,
nego kada mrak caruje.

Bele zore notkuda,
ne vidi se noći kraj.
Nema pravde, nema suda,
ni života nema – znaj!

Svi čekamo da nam svane,
da prestane noćna tmina,
i da sunce opet grane,
da zapeva sa visina:

“Ja sam sunce, što razgonim
puste noći silne tame;
zauvek ću da uklonim
senku što je pala na me.

Oj, ti zemljo, koja imaš
dobre ljude, dobre pesme:
Što svakoga skota primaš
da ti radi što se ne sme?

Oj, narode, nisi stado
koje slepi pastir vodi –
što na klanje ideš rado,
mesto da se oslobodiš?

Srbadijo, zdrava da si!
Budi opet lepa, jaka!
Neka večno tebe krasi
hrabro srce u junaka!”
Zoran Tucaković

Bilo nekom pravo, ili krivo -
imaćemo sednicu pod šljivom!

Baš je lepo, jutrom i popodne,
Pod granama voćke blagorodne.

Na drvo će, po ličnome htenju,
govornici da se redom penju.

Ko veštinu za pentranje nema,
može baška u hladu da drema.

Ako ptica na grančicu sleti,
to će sabor ovaj da posveti.

Biće srećan i odbornik svaki
kad sa grane ptica ga pokaki!
Zoran Tucaković

SPORT
PROBLEMI MLADIH KRALJEVAČKIH AUTOMOBILISTA
Na brda sa kolima i - sponzorima

Dvojica momaka iz Kraljeva bave se jednim neobičnim sportom za ovdašnje prilike. To je automibilizam i to onaj brdski. Razlike ima. I po uslovima u kojima se obavlja takmičenje i koristi koja može da proistekne iz ove discipline.

- Vozim brdske trke najviše zbog dobrog finansijskog razloga. Bavim se tri sezone a do sada sam u ovoj sezoni vozio samo jednu trku jer mi auto nije bio spreman za napore koje donose brdske staze.
-Biće bolje na sledećim trkama?
-Čekaju nas još tri trke u sezoni sve za prvenstvo Srbije. Imamo vremena da se na autu otklone te ,,dečje bolesti" pa ćemo videti kao će se odvijati situacija. Vozim Jugo 55, to popularka klasa Jugo mali N.
- Gde se voze brdske trke?
- Ove trke voze se Širom Srbije. Ja sam vozio kod nas Goč i Vrnjačka Banja, Soko Banja, dve sezone a zatim i brdske trke u Petrovcu na Mlavi i Kopaoniku. Bio sam sedmi na Gou ali sam pred sam kraj trke morao da odustanem, i peti u Petrovcu na Mlavi što je baš solidan plasman. Do kraja sezone očekuju nas trke u Sjenici, Iriškom Vencu i Pirotu..
- Koliko košta vozača jedan ovako naporan i delikatan sport?
- Naše učešće na trkama uglavnom zavise od sponzora jer bez para se ne može. Samo odlzak i učešće na trci iziskuje izdatak od 250 do 300 eura. Tu se ne računa ono što se uloži u ispravnost motora.
Bojan Milanović, vozi u obe varijante, brdskoj i kružnoj trci:
- Za razliku od Darka učestvujem u obe. Ja auto sport pratim već osam godina i želeo sam da jednog dana i sam probam šta i koliko mogu. Video sam odmah da mi to ide dobro. Vozim i kružne i brdske trke. Kružne su zanimljivije ali ja učestvujem na obe. Nemam  baš neke uspehe na kružnim ali imamo u brdskim. Tako sam u Petrovcu bio treći .
Koliko vremena su u auto spotu?
- Peta sezona u auto sportu i zadovoljan sam. Posebno je dobro druženje, vidmo se na takmičenjima razmenjujemo iskustva. Inače vozim Jugo 55 mali N. Za nešto više nema se para. Vozim za Veliku nagradu Kraljeva
- Šta može da se očekuje do kraja sezone?
- U ovoj godini nemam šta da očekujem. Nijednu trku nisam završio pa je i dobar plasman nemoguć. Može se desiti neki pehar u krugu ali u generalnom ništa. Gde će se voziti kružne trke još se nezna znače se verovatno dan dva pre početka - rekao je na kraju Bojan Milanović.

KRALJEVČANI
Darko Veljković, Mladen Obrenović, Đorđe Ristić, Marko Barlov, Marko Dugalić, Nenad Mijaljević, Andrija Todorović, Bojan Milanović.

,,DOKTOR” DALIBOR
- Svaki vozač ili posada moraju imati i dobrog tjunera, mehaničara.
- Mehaničar i tjuner majstor za otklanjanje kvarova je Dalibor Milošević iz Šumarica. On je najzaslužniji zato što imamo ispravne motore. Uvek je sa nama i on nam je desna ruka. Većina od nas ne bi vozila bez njegove pomoći.
S. Petković


KAJAK – JUNIORSKO PRVENSTVO EVROPE
Bez Srba u vrhu

KRALjEVO – Kraj staze na Magliću u blizini srednjevekovnog grada održane su prvog dana četiri trke, tri u muškoj i jedna u ženskoj konkurenciji. Na dobro pripremljenoj stazi dominirali su predstavnici Češke, Francuske, Nemačke kod muškaraca dok je prvo mesto kod devojaka pripalo Švajcarkinji Matis Melkani. Od reprezentativaca Srbije niko nije ostvario plasman u sami vrh.

KANU C1
1. Vladimir Slanina (Češka)
2. Antonm Hales (Češka)
3. Lui Lapoin (Francuska)

Kajak K1
1. Bjorn Birtel (Nemačka)
2. Viktor Duis  (Francuska)
3. Kventi Hostins (Francuska)

Kajak K1 (devojke)
1. Matis Melani  Švajcarska)
2. Svelja Beršvajgert (Nemačka)
3. Hosten Nion (Francuska)

Kanu C2
1. Luks – Ruis (Francuska)
2. Sušanek – Jilek (Češka)
3. Enriko – Majnardi (Italija)

Drugog dana na programu su bile iste discipline, ali u ekipnoj konkureciji i na istoj stazi. Danas je dan odmora, a takmičenje se nastavlja na čuvenoj stazi Buk Grmčić kraj Ušća.
S. P.



NOVOSTI IZ OK RIBNICA
Trener na mestu tehničara

KRALjEVO - U odbojkaškom klubu Ribnica dugogodišnjem stabilnom prvoligašu ovih dana je bila ključala atmosfera. Mnogo posla imali su ljudi iz administracije kluba pre svih Milisav - Mile Kolarević, novopostavljeni sportski menadžer.

- Odlaskom tehničara Alekse Brđovića u Mladi radnik i Uroša Kovačevića na Bled učinilo je da napravimo nekakve pomake u ekipi. Tako će do sada tim menadžer Miloš Zekavica obavljati dva zadatka u klubu. Igraće na mestu organizatora igre zajedno sa Predragom Bićaninom koji je produžio ugovora na još dve godine, a obavljaće i ulogu pomoćnog trenera - kaže Kolarević.
Za mesto tehničara konkurisaće talentovani Nikola Veljović, iz juniorskog pogona. Odsustvo Uroša Kovačevića, najboljeg mladog igrača Evrope je veliki gubitak, ali rukovodstvo kraljevačkog prvoligaša je na njegovo mesto dovela Danila Pejovića dosada igrača Smedereva.
- U međuvremenu ugovore su potpisali, odnosno produžili vernost klubu primači Ivan Borovnjak i Petar Kolarević baš kao i libero Vladimir Jović. Očekuje se i dolazak Darka Tomića iz Jagodine. I mesta korektora su popunjena - dodaje Kolarević.
I dalje će prva perjanica biti odlični Nemanja Božić, koji se pokazao kao pravi as na ovom mestu iako je do dolaska u Ribnicu igrao na mestu primača. Iz omladinskog tima na ovom mestu okušaće se i mlađani Branislav Radović.
Nimalo ružičasta situacija trenutno je na mestu srednjeg blokera. Istina veću minutažu će svakako dobiti Slobodan Milovanović, koji je produžio ugovor sa Ribnicom, a iz drugoligaša Gračaca stiže Srećko Lisinac (1992.) koji se nalazi na spisku juniorske reprezentacije.
- Bilo bi dobro za ekipu da standardni srednji bloker Vladan Aleksić ostane u klubu i to nam je trenutna preokupacija jer je ostalo mesta za razgovor i dogovor na obostrano zadovoljstvo. Žao nam je što je iz kluba otišao Milan Mijalković koji će najverovatnije igrati u Sloveniji - kaže, sa setom Kolarević.
S.P.



ŠAHOVSKI KLUB SLOGA AMIGA BEZ POTREBNIH SREDSTAVA
Besparica pa to ti je

KRALjEVO - Kraljevački šahovski prvoligaš Sloga Amiga ove godine po šesti put učestvuje na državnom prvenstvu koje se od 21. do 31. avgusta održava u hotelu ,,Zvezda" u Vrnjačkoj Banji.
- Bićemo u društvu sa još jedanaest klubova Srbije koji su jako kvalitetne ekipe. Ako bi tražili favorita bez razmišljanja bih rekao da su to Beograd Beopublikum, Vodovod Kragujevac i Novosadski šahovski klub DDOR. Svi ostali boriće se za mesto pod suncem odnosno trudiće se da izbore opstanak - kaže Aleksandar Semić, predsednik ŠK Sloga Amiga.
Osim Sloge Amiga i tri pomenute ekipe na prvenstvu Srbije igraće: Radnički - Kragujevac, Lasta  - Beograd, Niš, ŠK Sv. Nikolaj  - Valjevo, Spartak - Subotica, Stara Pazova, Planum Turs - Beograd, ŠK Smederevo.
Za rezultate vredne pažnje potrebna su i adekvatna sredstva. Ali ono što grad daje nije dovoljno i čak je podcenjivački za renome kakav imaju šahisti.
- Sloga Amiga je poluprofesionalni tim sastavljen od igrača koji predstavljaju šahovski krem. Svaki igrač košta. Recimo za jedno prvenstvo potrebno je 2.500 evra za jednog igrača, a mi smo do sada dobili 166.000 dinara. Odmah da kažem da u ostalim klubovima igrači dobijaju duplo više - dodaje Semić koji je itekako zaslužan za dolazak vrsnih igrača u Kraljevo za „male pare".
U kraljevačkom prvoligašu su uvek bili od reči i ispunjavali su dogobore s početka sezone. Tako je Sloga uvek bila šahovska meka u kojoj su nastupala i takva imena kao što su Branko Damljanović, Bojan Vučković, Dejan Pikula, Mišo Pavlović, Borki Predojević. Svi oni sada nastupaju u favorizovanim klubovima koji pretenduju za titulu prvaka.
Za Slogu će na prvenstvu u Vrnjačkoj Banji nastupiti: velemajstori Konstantin Sakajev, Dragan Paunović, Dušan Rajković, intermajstori Zoran i Goran Arsović, Ivan Marinković, Fide majstor Ivan Šarenac, i majstorski kandodati Srđan Spasojević, Milan Seratlić i Aleksandar Semić.

BLIZANCI
Sloga je valjda jedini klub na svetu (u svim sportovima) koja u svom sastavu ima dva para blizanaca. To su Goran i Zoran Arsović i Ivan i David Šarenac. Ova dvojica potonjih trenutno ,,treniraju" za prvenstvo države na igrajući juniorskom šampionatu Srbije.
S. Petković



VATERPOLO - JOŠ JEDNA POBEDA KRALJEVČANA
Serija uspešno nastavljena

KRALjEVO - Vaterpolisti Kraljeva nastavljaju pobedničku seriju u Drugoj ligi Srbije. Ovoga puta je na Gradskom  bazenu savladana Rasina iz Kruševca sa 12 : 7, a najefikasniji  u pobedničom timu  bio je Filipović sa 4 postignuta gola. Dan pre Kraljevo je poraženo od Feniksa ekipe iz Skoplja koja se u ligi takmiči van konkurencije (7:12). Kraljevčani sa maksimalnim učinkom dočekuju narednu utakmicu koju u subotu igraju u Paraćinu. U Kraljevu je pobedu zabeležio samo Rabotnički iz Skoplja koji se u ovoj ligi, međutim, takmiči van konkurencije. 

Kraljevo - Rasina 12:7
(3:2, 3:2, 4:1, 2:2)
Kraljevo, Gradski bazen. Gledalaca 300. Sudije: Jovančević (Vrnjačka Banja), Stanojević (Jagodina)
Kraljevo: Micić, Filipović 4, Stanišić, Srećković, Pantović, Bodružić 2, Genčević 2, M. Čabrilo, Bošnjak, Baltić 1, J. Čubrilo, Kačević, Milinković 3 (trener: Bojan Novoselac)
Rasina: Duvnjak, Punoševac 1, Krstić, Milutinović 1, Stefanović, Maksimović, Zbiljić, Trajković, Rosić 3, Petrović 1, Lazarević 1, Trifunović, Mijatović, Đurđević (trener: Nikola Bradarić

Kraljevo - Feniks 7:12 
(2:2, 1:3, 1:5, 3:2)
Kraljevo. Gradski bazen. Gledalaca 300. Sudije: Ivanka Raković (Beograd), Jovančević (Vrnjačka Banja)
Kraljevo: N. Kaljević, Vučetić, Stanišić, Srećković, Pantović, Bodružić, Genčević, Knežević, M. Čabrilo, Bošnjak, Baltić, J. Čabrilo, Erdoglija, P. Kaljević (trener: Bojan Novoselac)
Feniks: Nedanovski, Manaskov, Dimovski, Milanović, Sinadinovski, Stojčev, Balev, Pulejkovski, Tasevski, Arsovski, Janevski (trener: Stevan Nonković).                                        
S. Petković