Kružni tokovi i novi mostovi
Komunalni policajci preskupi
Policija sustiže ubice Luke Vraneša
Dobrotvori opet pomogli
Obećanja se ispunjavaju
Oprez pri kupovini đačke torbe!
Uz prvu jutarnju...
Niko ne sme da ubije reku jer time ubija svetu vodu - ubija život
Veliki župan Stefan Nemanja (1166-1196)
Kultura, umetnost
Sport: Odbojka, tenis, kajak, fudbal

RETROVIZOR

Voajeri

   Još uvek vest o ubistvu izaziva uznemirenje stanovnika Kraljeva iako su ubistva učestala! Znak je to, ne samo da su ljudi ostali radoznali, nego da još tuđi život u njihovim očima nešto znači. Ali...
   Ali, poslednje ubistvo koje se dogodilo u Kraljevo, dogodilo se u centru grada. Na ulici! Dogodilo se pred očima nekolicine sugrađana, a da ti isti sugrađani nisu smogli hrabrosti, ne samo da pokušaju da spasu ubijenog, već i ubice. Da je bilo više hrabrosti, a manje voajerstva, jedan sugrađanin bio bi još živ. Takođe, nekoliko naših sugrađana ne bi bili ubice!
   Pričao mi je prijatelj da je usred dana, u jednom pešačkom prolazu, u Beogradu, primetio grupu mladića koji su bejzbol palicama tukli nekoga pri čemu je pored njih prolazilo na stotine ljudi. Niko se nije umešao, osim onoga koji mi je to pričao. Moj prijatelj je prošao kako je prošao. Naravno da se nije pokajao. A kaže da o tome ne bi pričao da nije tog prokletog pitanja: Kakvi su ti ljudi koji su pored takve scene prolazili, a da ništa nisu preduzeli? I kako su takvima postali? Koja je to zla sila od njih napravila neme posmatrače?
   I još bezbroj pitanja postavio mi je moj prijatelj! Ne samo što sam ga saslušao. Pažljivo!
   Ne samo što mi je njegov gest bio prirodan, bar onoliko koliko mi je ponašanje ostalih bilo nerazumljivo, i to toliko nerazumljivo, da sam, ne samo od tada i ne retko, o tome razmišljao!
   Za odgovorom još uvek tragam, i pri tome se pitam: šta ako ga i pronađem? Šta će taj odgovor promeniti u mom odnosu prema ljudima?
D. Jovanović

KRALjEVO - Tranzitni deo Ibarske magistrale u Kraljevu, pored koje se nalaze hipermarketi, pumpe, auto placevi, nekoliko proizvodnih pogona već početkom 2012. godine mogao bi da dobije potpuno novi izgled, sa dva kružna toka na razmaku od jednog kilometra. Glavni cilj je dobijanje pristupnih saobraćajnica pomenutim objektima, ali i bezbedniji saobraćaj.

   Saobraćaj na deonici Ibarske magistrale na području Kraljeva, od kompleksa „Autotransporta“ do raskrsnice sa Ulicom vojvode Stepe, uskoro bi mogao da bude znatno rasterećen, a smanjenjem broja konfliktnih tačaka povećaće se bezbednost vozača. Naime, plan detaljne regulacije za to područje je završen, a trenutno je u toku javni uvid.
- Planirano je da se državni put M-5/ M-22 rekonstruiše u skladu sa idejnim rešenjem Saobraćajnog instituta CIP iz Beograda. Sa obe strane puta planirane su odvojene servisne saobraćajnice sa kojih će se obezbediti pristup parcelama i objektima, bez levih skretanja. Dve postojeće površinske raskrsnice transformisaće se u kružne raskrsnice - objašnjava Aleksandra Sretović direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva.
Plan je urađen tako da se na osnovu njega mogu izdvojiti površine javne namene, koje će zauzimati oko 6 hektara. Površina javne namene je rezervisana za Ibarsku magistralu sa servisnim saobraćajnicama i dve kružne raskrsnice, kao i prostor između te saobraćajnice i ostalog zemljišta.
- Bilo bi veoma dobro da ove godine izradimo projekat, a realne su šanse da se uskoro i proglasi javnim interesom. Čim plan bude objavljen u Službenom glasniku krenućemo sa eksproprijacijom zemljišta koja ne bi trebala da bude problem, jer postoji samo jedan mali deo koji treba da se eksproprioriše. Prošle godine sam imala jedan razgovor sa Zoranom Drobnjakom direktorom JP „Putevi Srbije”, koji je obećao da će država učestvovati sa polovinom potrebnih sredstava za izgradnju tih saobraćajnica - kaže direktorka Sretović. 
Nacrtom Plana detaljne regulacije za deo Ibarske magistrale obuhvaćeno je oko 33 hektara građevinskog zemljišta. Na tom prostoru nalazi se kompleks „Autotransporta“ , tri benzinske pumpe, hipermarketi, kao i dosta korisnika u servisno-magacinskoj zoni, koji se direktno priključuju na magistralni put M-5/M-22.
- Glavni razlog zbog čega se sve ovo radi je što grad Kraljevo u tom delu ima industrijsku i poslovnu zonu. Svi objekti sa leve i desne strane puta nemaju adekvatan saobraćajni pristup, a kružni tokovi koji će biti sagrađeni na sadašnjoj triangli, i ispred nadvožnjaka kod skretanja za „Autotransport”, promeniće puno toga. Postoji mišljenje da će kružni tokovi usporiti magistralni saobraćaj, ali svuda u svetu na važnijim saobraćajnicama postoje kružni tokovi i to normalno funkcioniše - govori direktorka Direkcije.
Osim površine predviđene za javne namene, planiran je i deo za servisno-magacinsku zonu (za koju je izgradnja definisana odgovarajućim urbanističkim parametrima), kao i za postojeće benzinske pumpe i šume, ukupne površine oko 27 hektara.

UKOLIKO SE DRŽAVA UKLJUČI, MOST U SKOPLJANSKOJ IDUĆE GODINE
Ideja o izgradnji dva nova mosta preko Ibra, jednog drumskog i jednog pešačkog u Kraljevu nije više samo ideja i čaršijska priča. U Program uređenja građevinskog zemljišta za ovu godinu, Direkcija za planiranje i izgradnju uvrstila je početak realizacije izgradnje drumskog mosta preko Ibra, dok se izgradnja pešačkog mosta planirana u narednom periodu.
U toku je izrada glavnih projekata za drumski most u Skopljanskoj i pristupne saobraćajnice. Posao je posle sprovedene javne nabavke poveren jednoj beogradskoj firmi i biće završen pre kraja godine.   Paralelno sa ovim krenuće se i sa eksproprijacijom zemljišta kako na levoj, tako i na desnoj obali Ibra.
- Ukoliko Republika odobri deo sredstava, iz budžeta biće takođe planiran deo, tako da izgradnja drumskog mosta koji će spojiti Skopljansku ulicu na levoj sa desnom obalom Ibra u prigradskom naselju Ribnici, tačnije Žičkom ulicom, mogla bi da počne naredne godine - kaže Aleksandra Sretović, direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju.
Prema zamisli urbanista, ovaj most trebalo bi da bude dugačak 70 m, i sa prilaznom saobraćajnicom od oko 100 m. U prvoj fazi, most će imati po jednu kolovoznu traku iz oba smera, s tim što je predviđeno da se kasnije dodaju još dve.
Obližnji pešački most, za koji postoji deo projektne dokumentacije, planiran je od takozvane gradske terase na Ibarskom keju, do Ribnice na desnoj obali. Njegova izgradnja koštala bi oko 2 miliona evra, za šta bi bilo neophodno učešće republičkih ili inostranih fondova.
Nenad Božović

KRALjEVO - Od ponedeljka, u gostima Umetničkoj školi u Kraljevu boravi nekoliko ruskih kulturnih poslenika, profesora i učenika Fakulteta primenjenih umetnosti Ruskog državnog profesionalno-pedagoškog univerziteta iz Jekaterinburga, kao „prethodnica“ privredno-kulturne delegacije iz Sverdlovske oblasti Ruske Federacije, čiju smo posetu Kraljevu i još nekolicini gradova Srbije najavili u prošlom broju Ibarskih. Naše goste zamolili smo da nam kažu nekoliko reči o prvim utiscima koje su stekli prilikom boravka u našem kraju.
Ala Kosterina, direktor profesionalno-pedagoškog fakulteta: 
- Beograd nas je iznenadio svojim sivilom, beživotnošću i bezličnošću. Ali što smo se više udaljavali od njega, sve je postajalo lepše i živopisnije, pred nama se ukazala prava Evropa - i prava Srbija.
Valentina Popova, studentkinja IV godine dizajna:
- Ne znam, nemam reči... Sva ta divota kod vas, od prirodnih lepota do manastira oduševila nas je. Možda čak napravim i celu kolekciju s pričom o vašim manastirima! Omladina vam je divna.
Galina Petrova, profesor filosofije:
- Odlično smo dočekani, i od naroda i od organizatora. Priroda je divna, videli smo mnogo srednjevekovnih manastira. U Gradcu su nas susrele jako ljubazne monahinje, videli smo njihovu ikonopisačku radionicu. Iznenadila nas je predusretljivost i ljubaznost monaštva. Naše manastirske kulture su slične, ali kod nas je monaštvo mnogo zatvorenije prema mirjanima. Ovde se ima utisak da narod i monaštvo dišu jednim plućima.
Profesori i učenici su odseli u internatu Šumarske škole. Juče pre podne su imali prijem kod gradonačelnika, a iz Kraljeva odlaze sutra.
D. Bunardžić

Komunalni policajci preskupi

KRALjEVO - Predviđeno je da Kraljevom patrolira 25 komunalnih policajaca, jer ih je toliko predviđeno prema broju stanovnika. Konkurs za prijem u komunalnu policiju u Kraljevu još uvek nije raspisan, iako je bio najavljen za maj ove godine.

   Zakon o komunalnoj policiji je predvideo da lokalne samouprave zaposle određeni broj policajaca, a on će zavisiti od toga koliko stanovnika ima ta opština ili grad. Tako će postojati jedan komunalni policajac na 5.000 stanovnika. Kada broj stanovnika u Kraljevu podelimo sa predviđenom kvotom, dobićemo ukupno 25 čuvara, koji će danonoćno sprečavati i kažnjavati sve koji se recimo nepropisno parkiraju, koriste javne površine ili bacaju smeće na nedozvoljenim mestima.
   Formiranje Odeljenja komunalne policije, budžet Kraljeva će opteretiti za pomenuti broj od 25 policajaca. Ako uzmemo da je neto zarada komunalnog policajca oko 30.000, znači da bi bruto iznosila oko 50.000 dinara. Znači da će za 25 policajaca, iz gradske kase godišnje morati da se izdvaja 15 miliona dinara!
   U martu ove godine gradonačelnik Ljubiša Simović rekao je za naš nedeljnik da će komunalna policija biti namet na budžet u smislu davanja plata, ali da oni neće biti samo čistači grada, već će njihova pojava na ulicama grada doprineti određenim prihodima u isti taj budžet, i da će to predstavljati jednu vrstu zatvorenog procesa.
   Ljubiša Jovašević u to vreme zamenik gradonačelnika Kraljeva, pored brojnih primedbi na sam tekst zakona, izrazio je sumnju da će Kraljevo imati dovoljno sredstava za sopstveno funkcionisanje, a tek za troškove komunalne policije. Jovašević se tada zapitao, da li će visokoobrazovani čovek pristati da obavlja posao načelnika komunalne policije za platu od 40.000 dinara?
   - Kriterijumi za plate, kao i za zapošljavanje još uvek nisu utvrđeni. Znam sigurno da načelnik komunalne policije neće imati toliku platu, jer i sada načelnici odeljenja u gradskoj upravi primaju veću platu od 40.000 dinara - rekao je Jovašević.
   Komunalna policija počeće da radi od marta ili aprila naredne godine, u opštinama koje budu najažurnije, odnosno u drugim opštinama nekoliko meseci kasnije. Komunalni policajci će biti uniformisani i imaće svoja obeležja i vozila, moći će da legitimišu, privode ili primene silu u slučaju da se neko ponaša neadekvatno. Policija će se baviti komunalnom problematikom koja štiti građane, kao što je problem sa parkiranjem, bukom u kafićima, lomljenjem klupa u parku, vodom, kanalizacijom, deponijama, saobraćajnom signalizacijom i slično. Kandidati za pripadnike komunalne policije moraju da imaju najmanje srednju stručnu spremu, a načelnik komunalne policije visoko obrazovanje.
   Postoji mogućnost da višak zaposlenih iz lokalne samouprave pređe u komunalnu policiju, ali su, takođe, ta radna mesta otvorena i za mlade oba pola.
Nenad Božović

Radovi na Ribničkom mostu probili sve rokove

KRALjEVO - Zbog radova na rehabilitaciji i sanaciji mosta preko reke Ribnice na magistralnom putu M-5, deonica Ribnica-Beranovac, saobraćaj je i dalje obustavljen za sve kategorije vozila.
   Prvobitni rok za završetak sanacije mosta bio je 7. jul koji je probijen, pa je naredni rok za puštanje mosta u saobraćaj bio 25. jul, koji je takođe probijen. S obzirom da niko iz lokalne vlasti nema informacije o radovima koji nanose poprilične teškoće stanovnicima Beranovca, Ratine, Jovca, ne postoji tačan datum kada će most biti pušten u saobraćaj. JP „Putevi Srbija” angažovalo je pojedine firme za sanaciju mosta. saznali smo da se kao konačan datum završetka radova pominje polovina sledeće nedelje.
   Vozači se snalaze tako što idu alternativnim putnim pravcima preko Ratine i preko Mošinog Gaja.
Nenad Božović

Policija sustiže ubice Luke Vraneša

KRALjEVO - Pripadnici kraljevačke kriminalističke policije uhapsili su Dušana Kosanovića (24) i Dušana Dugandžića (23) iz Kraljeva zbog postojanja sumnje da su učestvovali u izvršenju teškog ubistva Luke Vraneša. Darku Stojanoviću (23), zbog istog krivičnog dela, već je određen pritvor do 30 dana. Policija i dalje traga za Andrijom Filićem (29) iz Kraljeva, koji se sumnjiče da su učestvovali u ubistvu.

   Luka Vraneš (40) iz Kraljeva umro je u ponedeljak ujutro na hirurgiji kraljevačkog zdravstenog centra od ubodnih rana koje je zadobio u Ulici Olge Jovičić. Vraneš je najverovatnije napadnut sa leđa i to u predelu leve strane tela uboden nekoliko puta tako da je dobar deo tih uboda pojedinačno mogao da bude fatalan. Priče Kraljevčana iz okolnih zgrada kažu da je nekolicina stanara čula u zoru prvo graju, a potom i zapomaganje  pokojnog Vraneša koji je napadače doslovce molio da mu poštede život! Naši izvori kažu da je policija dobila iskaz od jednog od stanara koji je čuvši larmu sa prozora video grupu od četiri ili pet muškaraca kako beže niz ulicu, ali i pokojnog Vraneša kako se tetura niz trotoar, a potom pada.
Sledećeg dana policija već hapsi jednog od učesnika u ubistvu, Darka Stojanovića (23). Novine u vezi ubistva Vraneša, prema nezvaničnim informacijama, govore da je sukob između napadača i žrtve započeo u lokalnoj diskoteci, u kojoj radi rođaka ubijenog. Nezvanični izvori kažu da su osumnjičeni iz grupe koja je ubila Vraneša bili nepristojni i grubi prema devojci, zbog čega je on reagovao. Po svemu sudeći, nakon što je napustio diskoteku, Vraneša su napadači pratili i sustigli ga u Ulici Olge Jovičić. Pošto je Vraneš uboden devet puta u grudi i leđa, sumnja se da je, osim Stojanovića, žrtvu još neko izbo nožem. Obdukcija je pokazala da je Vraneš izboden u predelu srca, a na njegovom telu su nađene i brojne povrede po glavi, najverovatnije nanete metalnom šipkom.
U sredu policija je uhapsila Dušana Kosanovića (24) drugog od četvorice napadača, a u četvrtak i Dušana Dugančića.

LUKA BIO POVUČENA OSOBA
O ubijenom Vranešu se malo toga zna. Nezvanično trgovao je auto delovima, ali niko nije mogao da nam potvrdi. Takođe, nezvanično se čulo da je živeo sam jer se razveo. Stan u Omladinskoj ulici gde je živeo bio je prazan prilikom ulaska policije.

STOJANOVIĆ BIO SKLON NASILJU
Kako nezvanično saznajemo, Darko Stojanović je pre tri godine sa još dvojicom momaka, učestvovao u torturi dvojice učenika Poljoprivredne škole u Kraljevu, koje su  tukli, sekli nožem po prstima i na kraju bacili u Zapadnu Moravu sa drvenog mosta kod „Magnohroma“. Presuda još uvek nije doneta, a sudski proces je i dalje u toku.

Tri nedelje protesta u Kraljevu

KRALjEVO - Funkcioneri i pristalice koalicije Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija, Srpska radikalna stranka, Puls Srbije Pokret - za Kraljevo protestovali su sinoć u Kraljevu 21. put za redom protiv prekrajanja izborne volje od strane Vlade Srbije.
   Oni su na trgu ispred Skupštine grada izveli jednu vrstu performansa, jer su prisutne pozvali da se posluže jednim od osam parčića pice nazvane „pica 8 izdajica“ na kojima su majonezom bila ispisana imena odbornika koji su promenili „političko mišljenje“. Autor ovog „recepta“ bio je Milorad Vujašanin Cujo.
   Protesti se na Trgu srpskih ratnika održavaju i zbog potpisivanja ugovora sa italijanskom firmom o izgradnji hidrocentrala na reci Ibar. Nakon protesta ispred Skupštine grada usledila je uobičajena protestna šetnja ulicama Kraljeva.
Nenad Božović

Dobrotvori opet pomogli

KRALjEVO - Istorijska i kulturna baština Srbije je od neprocenjive vrednosti. Na žalost sredstava za restauraciju ovih dobara su uvek minimalna od strane države tako da se pomoć u rekonstrukciji uglavnom bazira na donatorima. Na taj način je prikupljeno oko 7 hilada evra pa će meštani Sirče uskoro dobiti rekonstuisanu crkvu u svom selu. Na svečani način će na Sv. Iliju okupiti svoje parohane da se zahvale svima kako i priliči.

   Crkva Svetog Proroka Ilije u Sirči građena je od 1875-1877. Godine. Opslužuje 5 sela u ovom kraju. Usled mnogih dešavanja koja su zadesila ove krajeve obnavljana je tri puta 1903. Zatim pred drugi svetski rat i sedamdesetih godina prošlog veka. Značaj ove crkve je veliki jer se svako viđenije dešavanje događalo u porti. Donatorskim sredstvima od pre tri meseca se ponovo krenulo u njenu rekonstrukciju. Valtazar Marinković, predsednik Crkvenog odbora ističe da su ljudi bili vrlo zainteresovani da se prostor i crkva urede.
- Javljaju se ljudi, ovi naši odavde, ali i oni koji su otišli žive u Beogradu i dalje. Znate kako svakome je milo kada se vrati u svoje selo i vidi da je nešto lepo urađeno. Nije lako teška su vremena, nepoverenje u narodu svega ima! Ono što smo do sada uradili je bio veliki posao. Nadam se da ćemo uspeti da pribavimo još sredstava da se sve uredi. Zvonik nismo imali para da obnovimo, a trebao bi da bude i pod zaštitom, tako nam rekoše - kaže Marinković.
Dobrotvori i priložnici značaj ove crkve doživljavaju kao istorijski, ali i kao lični način da očuvaju ono što su njihovi koreni i budućnost mladih naraštaja u selu. Do sada se ovoj izuzetno lepoj akciji priključilo 470 donatora. Slobodan Đurović, član Crkvenog odbora, kaže da je u početku bilo problema zbog vremenskih neprilika.
- Počeli smo da radimo još je bilo hladno. Mada i mi smo ovde na selu, većina nas se bavi poljoprivredom, omele nas i kiše, loše vreme. Svega bilo po malo. Poslednjih mesec dana smo stvarno radili udarnički. Obećali smo narodu da na Sv. Proroka Iliju bude sve što je planirano i urađeno - rekao nam je Slobodan Đurović.
Da se sredstva namenski koriste potvrđuju radovi koji su do sada završeni. Crkva je dobila potpuno novi krov, fasadu, ulaznu kapiju i delimično ogradu.
- Prikupljeno je bilo oko 7 hiljada evra. To su velika sredstva, ali su i radovi bili veliki. Krov na crkvi je bio da se bezmalo uruši. Čini se ima posla. Radimo i mokri čvor, malu kapelu. Velika je obaveza nas koji smo u odboru uzeli odgovornost u svemu, ali je još veće zadovoljstvo kad ljudi dođu i vide da se radi i da će ovo biti jedan potpuno nov izgled porte i crkve. Sve što smo od sredstava prikupili, narod je imao priliku da vidi na oglasnim tablama gde smo istakli šta i kako radimo. Svima smo izdavali priznanice - kažu sagovornici.
Dvorište crkve je omiljeno mesto deci iz sela, ali se često okupljaju i meštani da odmore u hladovini ovog svetog mesta. Zbog same škole i broja dece kojim se može malo koje naselje pohvaliti ambicije crkvenog odbora su da nastave i sa realizacijom daljih ideja.
- Dobro je da nam je škola ovde uz crkvu. Vidite i sami da se deca rado igraju. To nas je navelo da dalje sa školom dogovaramo da predškolskom odeljenju zajednički organizujemo jednu, da kažem igraonicu sa rekvizitima. Naravno ukoliko obezbedimo još sredstava, ali i jedan letnjikovac gde bi se organizovala nastava i mi se okupljali, da ima višestruku namenu. Moram da kažem i da smo se malo i zadužili tako da neke poslove sada radimo na poček. Al naš narod je dobrotvor bio vazda! Moraćemo malo da zakukamo i kod države, da i oni pomognu. Zvonik moramo da obnovimo, oštećen je još od bombardovanja četresprve - objašnjavaju sagovornici.
Očekuju da će do slave na SV. Proroka Iliju uspeti da sve planirano završe. Posebna vrednost i biser jesu ikonostas koji će takođe biti restauriran, ali i zvonik koji je opomena istoriji i čast ljudima koji su još od bugarskih ratova bili na braniku onoga što danas imamo u Srbiji. Njih skoro dvesta duša je upisano na zidovima zvonika da ih generacije pamte.
Sonja Cvetković

Obećanja se ispunjavaju

KRALjEVO - Meštani Sirče do jeseni se mogu nadati revitalizaciji puta kroz selo koji je u velikoj meri oštećen opterećenim tranzitom usled radova na Kamidžorskom mostu. Trenutno, teška mehanizacija radi na popunjavanju rupa, kanalisanju rubova, dok će finiš biti na jesen kada asfaltom ova deonica bude presvučena.
   Deonica kroz gusto naseljenu Sirču je najvećim delom oštećena usled tranzitnog saobraćaja koji se ovde mesecima odvijao zbog radova na Kamidžorskom mostu. Kao i što je obećano, sa malo kašnjenja put se od pre desetak dana i radi. Dopisom iz Puteva Srbije je zvaničnio stavljena tačka da li će posao biti odrađen. Sreten Jovanović, zamenik predsednika Skupštine Kraljeva je sa rasterećenjem rekao:
   - Ono što se mesecima dogovaralo, počelo je konačno da se obistinjuje. Meni je posebno drago, jer ono što je ministar Mrkonjić obećao, za one koji su sa nevericom odmahivali ipak isunjeno. Radove izvode Putevi Užice i moram da kažem da smo malo kasnili jer se tek nakon obilaska i procene terena ustanovilo da je ova deonica oštećena više nego što smo mislili.
   Sredstva koja su neophodna da bi put kroz Sirču bio završen su obezbeđena zahvaljujući najviše Ministarstvu za infrastrukturu i angažovanju gradskih menadžera, grad Kraljevo za ovu investiciju nije oštetio budžet.
    - Ne, kompletnu investiciju, obezbeđuje Ministarstvo odnosno, JP Putevi Srbije, koje nam je dopisom dostavilo kompletan plan izvođenja radova u dve faze. Rebalansom sa neophodnih 110 miliona, će biti potpuno zatvorena finansijska konstrukcija, na osnovu projektne dokumentacije. Ono što želim da istaknem jeste i da se od ponedeljka kreće i sa sanacijom klizišta u Oplanićima -  ističe Jovanović.
   Prva faza ovog značajnog posla je u punom jeku, jer mehanizacija već desetak dana radi na kanalisanju rubova puta, dok se krenulo i sa popunjavanjem udarnih rupa. Inače od 1970. godine od kada je napravljen ovde se povremeno samo krpio asfalt.
   - Konačno je bio red da se ovo uradi. Put su koristili svi kada je trebalo, samim tim se ispostavilo da je ovo dobra alternativa, koja nas je na žalost koštala puta kakav sada jeste. Iskreno se nadam da će rokovi biti ispoštovani, samim tim i meštani, ne samo Sirče već i sela koje ova deonica povezuje - kaže Milorad Bulatović, odbornik i meštanin Sirče.
   Da se ne desi po onoj narodnoj krpež-trpež, pravo lice ova deonica u dužini od 15-tak kilometra će dobiti na jesen kada će biti kompletno presvučena asfaltom. Pravac kroz Sirču je i omiljena destinacija ljubitelja prirode, naročito biciklista.
   Osim revitalizacije puta, sredstva će biti usmerena i na sanaciju klizišta u Oplanićima koja povezuju Popoviće, Grdicu, Sirču i Miločaj, zbog čega meštani imaju velikih problema da stignu do Kraljeva zbog obustavljenog saobraćaja. Ono što Sirčani žele jeste i kilometar i po puta do banje u Sirči. Kako nezvanišno saznajemo sredstva su i za tu namenu obezbeđena. Jedina falinka ovog projekta, jeste i dalje sam ulaz ka Sirči, tako da vozači autobusa i kamiona imaju velikih problema. No taj propust su naprvili projektanti znatno ranije kada je sedamdesetih put i rađen.
Sonja Cvetković

MATARUGE - Starosedeoci Mataruga tvrde da naziv njivovog sela u prevodu sa Turskog jezika znači da puta nema više. Sada bi mogli da razmisle i o promeni imena svog sela. Naime, ovih dana je završena asfaltna trasa dužine 500 metara koja će dopirati do poslednjih od 17 kuća u ovom delu Mataruga i koja će omogućiti lakši kontakt i vezu pre svega sa mataruškom Banjom za koju tvrde da je mnogo mlađa od mesta u kome oni žive.
   - Ovo je najbolji primer kako mesna zajednica i lokalna samouprava mogu doći do saradnje koja je od obostranog interesa. Mi smo izgradnju ovog puta stavili u program aktivnisti za ovu godinu i sa ponosom možemo reći da smo uspeli u nastojanjima. Lokalna samouprava i Direkcija za planiranje odvojili su 900.000 dinara da bi se realizovao ova zahvat. Lokalno stanovništvo je sakupilo 300 hiljada s tim što su oni obezbedili imovinsko - pravne odnose. Oni su i zaslužni za podasipanje i što sada put izgleda ovako kako jesete - kaže Dragoljub Baltić, predsednik Mesne zajednice Mataruge.
   U ovom delu Mataruga mesno stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom. Ovaj put će svakako uticati da mnogi od ovih stanovnika ostane na svojim imanjima. Možda će put učiniti da se pojedini vrate u svoje mesto.
   - Ovde sve uspeva pa se stanovništvo uglavnom bavi poljoprivrednom odnosno  voćarstvom. Dakle bićemo veoma srešni i zadovoljni ako se oni zadrže ovde jer ovo je najlepši deo Mataruga. pogodan i za stočarstvo, vinogradarstvo. Može lepo da se živi, a ne da kao do sada ljudi trče put Banje ili Kraljeva - dodaje Baltić.
   Iako je ovo tipičan poljoprivredni kraj, a od ratarstva i stočarstva se ne može baš lagodno živeti, meštani su u rekordnom roku sakupili novac za izgradnju puta. Kažu, nedopustivo je da u 21. veku budu odvojeni od sveta.
   Zaista, ovo je za svaku pohvalu i mi smo se ovom prilikom uverili koliko su ovi ljudi srećni zbog pola kilometara puta. Ovaj deo Mataruga je veoma složan i uporan kada su u pitanju rešavanja nekih ključnih problema. Sada je to bio put sutra će nešto drugo i tako redom.
   - Mi smo čitav ovaj put od skretanja od hotela „Termal“ sami uradili, a sada sa Direkcijom za planiranje i sastavili deo na kome je nedostajao asfalt. Ovakve primere treba svi da slede jer bez puteva, bez vode i struje nema života.
Ovo je, kažu bilo krajnje vreme da se tako nešto uradi. I na tome neće stati. Biće još akcija. A kad su ljudi složni tu nema nerešivih problema koji život znače.

BRŽE I NA UTAKMICU
   Stanovnici Mataruga su i veliki ljubitelji fudbala. Na ovom prostoru je dosta vrsnih bivših ali i sadašnjih igrača. Jedan od onih zbog kojih se sada gledaju utakmice FK Mataruge je i Slaviša Erović jedan od nastarijih fudbalera u ligi i kapiten ovog kluba. On je i u ovoj akciji pokazao kako se bori za - bolji život.
S. Petković

Oprez pri kupovini đačke torbe!

   Otkako je jednog mog učenika prvog razreda, iz čistog stojećeg položaja preturila đačka torba, često postavljam sebi pitanje zašto roditelji kupuju deci torbe koje skoro da su veće i od samih njih, a o težini prazne torbe da i ne govorim. Dobih danas odgovor na ovo moje pitanje, pa nije loše da ako i vi ovih dana planirate istu kupovinu pročitate redove koji slede.
   Zabluda je da učenici sada nose više knjiga nego što smo to činili mi pre 20 i kusur godina. U prilog tome podatak da još uvek čuvam svoje udžbenike, a i sećanje da su se nekada uglavnom koristile sveske od 80 i 60 listova dok je sada taj broj spao na 52, kao i nekadašnja praksa (koja je sada uglavnom iščezla) da se u posebnoj svesci izrađuje školski, a u posebnoj domaći rad. Zabluda je i to da deca danas moraju da nose u školu sve knjige jer ne postoji raspored časova kao nekada. Ako do toga i dođe, znači da tu nešto nije u redu.
   Školske torbe u kojima su udžbenici i sveske nekada stajali vertikalno, zamenili su sada rančevi - džakovi bez pregrada. Proizvođači se trude da istima dodaju što više detelja. Ti detalji se ne ogledaju u broju potrebnih pregrada već u količini metala i plastike. Krenuh u grad sa svojom sestrom i setrićima da izvršimo kupovinu. Uđosmo u knjižaricu na vrhu grada. Gužva. Prodavačica objašnjava. Svi gledaju u nju. Ne možemo od nje da dođemo do reči. Prodavačica poznaje svu pedagogiju i anatomiju, kao da je iste studirala. Nudi nam jedan od onih „obogaćenih rančeva za ispravljanje kičme“. Kaže da je taj baš za prvi razred. Dete stavilo na leđa - hoće prazan da ga preturi. Moja sestra traži manji i bez pratećih detalja. Ne vredi, ubeđuje nas ona i dalje, vadi one metalne šipke, objašnjava njihovu funkciju. Samo što nas ne bije što ne podržavamo njenu priču. Meni puče film pa rekoh: „Ili nam pokažite ako imate ono što tražimo ili nas isterajte iz radnje“. Ona druga prodavačica vide o čemu se radi, pa preuze inicijativu u mirnijem tonu. Ista mi beše poznata čini mi se iz neke od gradskih knjižara u kojima su radili školovani trgovci koji nisu ,,skakali narodu za oči“, već stručno i profesionalno nudili svu raspoloživu robu. Prisetih se onih starih vremena. Pronađe nam prodavačica baš to što tražimo, ali dete reče da mu se ne sviđa slika. Nije da sam protiv demokratije, ali takvo vreme došlo. Za to smo se valjda i borili. Odložismo kupovinu dok se izvrše potrebni dogovori.
   Umesto zaključka poruka roditeljima i mnogobrojnoj rodbini koji imaju đaka prvaka - ne podležite neukusnim uveravanjima novopečenih trgovaca koji pošto poto žele da vam uvale najskuplju robu. Kičmu vašeg deteta neće ispraviti gomila gvožđa i plastike u obliku đačke torbe, već redovna fizička aktivnost i bavljenje sportom.
Katarina D. Simović

UZ PRVU JUTARNJU... - Uređuje Mirjana Anđić
Poslednja grčka boginja

KRALjEVO - Prošlonedeljna bogata kulturna ponuda u našem gradu, čak četiri iste večeri, nije dovela u dilemu ljubitelje ne samo pisane reči, već umetnosti uopšte. Naprotiv. Zahvaljujući rafiniranim, pažljivo odabranim programima, kraljevačka Biblioteka ne oskudeva u vernoj publici.
   Ovoga puta Kraljevčani su imali zadovoljstvo da dožive delić duha Grčke promocijom autobiografskog dela Meline Merkuri „Rođena kao Grkinja“ i prezentovanjem dokumentarnog filma o životu slavne glumice, pevačice, političara, ministra kulture i ambasadora dobre volje, a sve to uz zvuke čuvene pesme „Deca Pireja“.
   Autobiografija Meline Merkuri „Rođena kao Grkinja“ pojavila se u izdanju beogradske izdavačke kuće „Plavi jahač“ koja već 15 godina neguje tzv. žensku književnost. Knjige o ženama, ili one koje su napisale žene. Delo, kao i izdavačku kuću, kraljevačkoj publici predstavile su Dragana Tipsarević, upravnica Biblioteke, Nataša Marković, direktorka Izdavačke kuće i književnica Ivana Hadži Popović.
   Dragana Tipsarević je istakla da mnogi Melinu s pravom nazivaju poslednjom grčkom boginjom, podsećajući istovremeno na Melininu zaslugu što je Evropa počela da proglašava neki grad godišnjom prestonicom kulture. Kao prva žena ministar kulture Grčke postavljena je na tu funkciju 1981. godine, a njen  predlog o Evropskim prestonicama kulture prihvatio je UNESKO 1985. godine kada je, u njenu čast, izabrana Atina.
   Autobiografija je „svedočenje žene i umetnice koja je živela i borila se u svetu muškaraca“. Nastala je u egzilu, u Americi i Parizu. Buran, zanimljiv život žene koja je ceo život posvetila umetnosti i borbi za  demokratiju i slobodu Grčke. Na vest da joj je grčka vojna hunta oduzela državljanstvo i zabranila povratak u zemlju, izgovorila je: „Rođena sam kao Grkinja i umreću kao Grkinja, a pukovnik Patakos rođen je i umreće kao fašista“.
   Ovo delo je prilika da se čitaoci upoznaju ne samo sa kulturnom, već i sa političkom istorijom Grčke. Poreklo iz porodice koja je dala najmlađeg člana grčkog Parlamenta kao i gradonačelnika Atine opredelilo je Melinu kao strasnog borca za slobodu. Kao ministar kulture vodila je borbu za vraćanje opljačkanog grčkog antičkog bogatstva koje se nalazi po muzejima širom sveta. Poznate su njene reči: „Treba svetu objasniti šta partenonski mermer znači za nas Grke. To je naš ponos, to su naše žrtve, to je najveći simbol plemenitosti i odavanja počasti demokratskoj filozofiji Grčke. To je naša ambicija, naše ime, naša reputacija, u njima je suština našeg helenstva... Nadam se da ću videti kako se partenonski mermer vraća u Atinu za mog života, ako on stigne kasnije, ja ću se ponovo roditi...“.
   Ovu pozorišnu i filmsku glumicu ljubitelji umetnosti pamte po filmu „Nikad nedeljom“ i pesmi „Deca Pireja“.
   U Atini se nalazi Fondacija i spomen kuća Meline Merkuri (1920 - 1994) u kojoj se prikazuju njeni filmovi uz zvuke njenih pesama. Dugogodišnji predsednik Fondacije bio je njen suprug, filmski reditelj Žil Desten, koji je zaveštao Fondaciji pola miliona evra iz kojih se svake godine dodeljuje Nagrada Melina Merkuri za najbolju mladu glumicu i Stipendija Melina Merkuri za grčke studente.
   Autobiografija „Rođena kao Grkinja“ prevedena je na 30 jezika i niz godina je bestseler.

VAGA - psihološki tip sujete

   Astrolozi kažu da su najveće vrline osoba rođenih u znaku Vage: izbegavanje sukoba, šarmantnost, pristojnost i društvenost. Slabosti koje joj se pripisuju su laka uvredljivost i licemerje. Dakle, i dobre i loše osobine Vage samo su različite strane jedne iste prirode.
Činjenica da se „Vaga lako vređa“ (Čarls Karter - „Enciklopedija psihološke astrologije“) otkriva da se iza njene šarmantnosti, pristojnosti i društvenosti krije sujeta. Zbog razvijene sujete takva osoba postaje nemoćna žrtva spoljnih uticaja koji je navode da postupa suprotno svojoj savesti. Da bi izbegla poniženje u očima sredine, ona će pokazati sklonost da se odrekne istine, da žrtvuje poštenje i da izda svoje prijateljstvo. Kao i Strelac, Ovan ili Lav, psihološki tip Vage pokrenut je potrebom za zadovoljenjem lične sujete (ponos), što znači da ima potrebu za podražavanjem uobražene predstave u umu o svojoj posebnoj vrednosti i veličini. Ali, za razliku od Ovna, Strelca i Lava, tip Vage odlikuje kukavičluk, što se kod njega manifestuje kroz sujetan strah od gubitka odobravanja sredine. Zbog sujete psihološki tip Vage nema lični stav, nego ima onaj stav kojim će steći odobravanje većine. On je, zahvaljujući sopstvenoj sujeti, rob trenutnog javnog mnjenja. Niko toliko ne laska prijateljima i niko se tako lako ne odriče tog prijateljstva pod pritiskom straha i povređene sujete, kao on. On često studira nešto što ga u suštini ne zanima, radi posao koji ne voli, jer ga za izbor fakulteta i posla rukovodi potreba da u svojoj sredini ostavi utisak posebne vrednosti i veličine. Sujeta ga navodi da pred drugim ljudima glumi i pozira, posebno na javnom mestu. Nesposobnost da bude iskren u odnosu sa drugom osobom prožima svaki oblik međusobnog udruživanja, od najjednostavnijeg prijateljstva, preko bračne ili poslovne veze, sve do političke stranke. Laskanje shvata kao pokazatelj odanosti, a dobronamernu kritiku kao gest neprijateljstva.
Glas zdrave savesti je ugušen i nadjačan glasom sujetnog ropskog povlađivanja mišljenju okruženja.

   Pravilno čuvanje namirnica počinje već u momemtu odabira i kupovine namirnica, koje treba da budu sveže. Na uvenulim ili oštećenim na bilo koji način, tkivo je oštećeno i na tim mestima obezbeđen je nesmetan prodor mikroorganizama.
   Ukoliko se namirnica ne priprema odmah, treba je odložiti u frižider ili na neko hladno mesto. Na taj način će se sačuvati minerali i vitamini.
   Preporučuje se kupovina manjih količina, samo ono što je potrebno za taj ili naredni dan, posebno ukoliko ne postoji odgovarajuće mesto za skladištenje.
   Pripremljenu, termički obrađenu hranu treba konzumirati neposredno posle pripreme.
   Sveže skuvanu hranu ne ostavljati duže od dva sata na sobnoj temperaturi.
   Podgrevanje hrane se ne preporučuje, ali ako se podgreva, to treba učiniti na visokoj temperaturi i servirati je neposredno posle podgrevanja.
   Zamrznute namirnice treba otapati tokom noći u frižideru jer se mikroorganizmi brzo razmnožavaju na sobnoj temperaturi. Ukoliko je temperatura dovoljno niska, njihovo razmnožavanje se usporava ili zaustavlja.
   Pripremljenu hranu treba u frižideru odvojiti od svežih namirnica, posebno meso i ribu.
   Za pripremu svežih namirnica koristiti poseban pribor. Noževe kojima se seče sveže meso ne treba koristiti za sečenje povrća, posebno onog koje će se koristiti za svežu salatu.
Za piće i pripremanje hrane koristiti higijenski i bakteriološki ispravnu vodu sa česme, ili  flaširanu.
   Na kraju - voditi računa o zdravstvenom stanju onih za koje se hrana priprema, kao i o sopstvenom.

NEDELJNI RECEPT
Leskovačka urnebes salata

Potrebno:
300gr ovčijeg sira
100gr majoneza
1-2 kašičice tucane paprike
1-2 ljute papričice
3-4 crvene paprike
2 čena belog luka

Priprema:
Crvenu papriku i ljute papričice ispeći i oljuštiti. Sir izdrobiti, a paprike i luk iseckati što sitnije, pa dobro izmešati ili umutiti sa ostalim sastojcima.

Preosetljivost zuba

   Preosetljivost zuba (hipersenzitivni dentin) je patološko stanje kod kojeg je eksponirani dentin (tkivo zuba koje se nalazi ispod gleđi u čijem je središtu zubna pulpa) vitalnog zuba osetljiv na mehaničke, osmotske, hemijske ili termičke nadražaje. Nadražajem dolazi do pomeranja dentinske tečnosti unutar i upolje (kroz kanaliće koji se pružaju od pulpe kroz dentin) čime dolazi do prenošenja nadražaja na nervne završetke zubne pulpe i javlja se bol. Hipersenzitivan dentin je jedna od najčešćih tegoba na koje se žale pacijenti pri dolasku kod stomatologa.
   Uzroci nastanka hipersenzitivnog dentina su mnogobrojni.
   Nepravilna tehnika pranja zuba suviše tvrdim četkiccama može veoma lako da ošteti gleđ zuba i na taj način izloži spoljašnjim uticajima izuzetno osetljiv dentin.
   Gubitak gleđi zbog dejstva sila žvakanja i parafunkcija, ili zbog erozija izazvanih kiselom hranom. Povlačenje desni sa vratova zuba kao jedan od simptoma oboljenja potpornog aparata zuba - parodontopatije.
   Škripanje zubima ili prekomerno stiskanje zuba dovodi do stvaranja izuzetno belike sile koja razlažući se na svoje komponente, praktično izbija delove gleđi sa najslabijih mesta, što su vratovi zuba i tako izaziva pojačanu osetljivost ovih delova.
   Bol koji se pri tome stvara može da varira od blago neprijatnog osećaja do izuzetno jakog, oštrog i probadajućeg bola koji nastaje pri najmanjem nadražaju. Važno je napomeniti da prekomerna osetljivost može biti i simptom nekog ozbiljnog oboljenja zuba, tako da je potrebno obavezno posetiti stomatologa da bi se utvrdio uzrok nastanka osetljivosti i odredila terapija.
   Hipersenzibilnost se može smanjiti upotrebom specijalnih pasta za smanjenje osetljivosti zuba. Takođe, savetuje se izbegavanje kisele hrane i izbegavanje svakodnevne upotrebe specijalnih pasta sa abrazivnim dejstvom.
   Treba izbegavati upotrebu tvrde zubne četkice, a pre svega potrebno je primeniti pravilnu tehniku pranja zuba (izbegavati energično trljanje zuba horizontalnim pokretima). Moguće je smanjiti osetljivost premazivanjem osetljivih površina preparatima za desenzibilizaciju i postavljanjem ispuna od kompozitnih materijala ukoliko je osetljiva površina zuba velika.

EKOLOGIJA
Niko ne sme da ubije reku jer time ubija svetu vodu - ubija život

„Svet nije loše mesto zbog ljudi koji čine zlo,
već zbog dobrih ljudi koji ništa ne čine!“
A. Ajnštajn

   Samo tri odsto građana Srbije smatra da su ekološki problemi među najvećima sa kojima se trenutno suočava naša zemlja. Za razliku od pitanja zaštite životne sredine, koja za građane nemaju veliki značaj, 25 odsto njih korupciju i kriminal vide kao najveći problem, dok se njih 22 odsto izjasnilo da su to nezaposlenost i pitanja životnog standarda. (Istraživanje CESID-a koje je sprovedeno u 22 mesta u Srbiji sa 1668 ispitanika)
Građani kao najgori segment ekoloških problema izdvajaju stanje deponija, odnosno uklanjanje čvrstog otpada. Visoko na listi problema u državi nalazi se pitanje industrijskog otpada i zagađenja vazduha, dok na lokalu ispitanici imaju drugačiju percepciju, kvalitet vode za piće i uopšte stanje vodotokova predstavljaju najveće probleme sa kojima se susreću.
Na pitanje „Ko zagađuje” najveći procenat, 27 odsto građana smatra da sami građani svojim bahatim ponašanjem najviše zagađuju na lokalnom nivou, dok na državnom, kao glavnog krivca, više od polovine građana vidi industriju.
Ohrabruje činjenica da je većina građana na hipotetičko pitanje da li bi se odrekli ubrzanog industrijskog razvoja zbog ekologije, odgovorilo pozitivno. Procenat od 23 odsto građana smatra da je upoznato sa ekološkim temama, a tek je svaki deseti građanin spreman na konkretnu akciju.
Odakle takvi rezultati koji su poražavajući i katastrofalni. Istina, sa našim građanima dugo niko nije radio. Nije ukazivano na probleme životne sredine, niti je sistem edukacije afirmisao ova veoma važna pitanja. Pitanje životne sredine uvek je ostavljano za neka bolja vremena.
U međuvremenu, korupciju i kriminal, nezaposlenost i pitanja životnog standarda nadrasli su sve ekološke probleme. Ovako kombinovani sa strahom, pretnjama i prinudama uz kontrolisani pritisak građani su doživeli sindrom „kuvane  žabe“.
Zašto se baš nama sve ovo dešava?
U nezrelom društvu, u kojem većina ljudi vrlo retko uopšte ima prilike iskusiti šta znači osetiti se istinski dobro sa samima sobom, valja se zapitati imamo li iole samopoštovanja? Da li je naše ponašanje više produkt straha, prinude ili pretnji nego razmišljanja i zrelosti građana?
Nikada ne smemo biti slabi i uplašeni, jer slabost privlači agresiju i nasilnike. A upravo oni, agresivci koriste naše slabosti.
Strah je primarna emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje. Strah je jedan od najefikasnijih i naravno najnehumanijih načina upravljanja ljudima i drugim živim bićima. Strah je osećaj depersonalizacije i urušavanja sopstvene ličnosti.
Prinuda je nedozvoljeni čin kojim jedno lice prisiljava drugo da izjavi svoju volju u određenom pravcu. Kod prinude nije reč o pogrešnoj predstavi usled koje je izjavljena volja, već o izjavi volje koja je učinjena usled određenog pritiska. Pritisak se može učiniti upotrebom fizičke prinude ili izazivanjem straha kod prinuđenog.
Kod pretnje se pritisak vrši psihičkim putem - izazivanjem straha od buduće opasnosti koja će se desiti samom ugovorniku, njegovoj imovini ili bliskim licima ukoliko ne zaključi određeni ugovor. Na primer ugovor o radu.
Pretnja predstavlja nedopušten akt; ona je nedopuštena kad predstavlja krivično delo, kad je protivna drugim propisima i uopšte dobrim običajima.
Nikada ne smemo biti slabi, slabost privlači agresiju i nasilnike. Prvo što eliminiše slabost je sloga, sabornost, zajedništvo.
   „Ako postojiš, dišeš. Ako dišeš, govoriš. Ako govoriš, pitaš. Ako pitaš, misliš. Ako misliš, tražiš!“
Onaj ko nema hrabrosti naglas se zauzeti za svoja prava, ne može zaslužiti poštovanje drugih. Imamo pravo na život u civilizovanom okruženju u kome se poštuju naša prava. I naše reke imaju pravo na život.
„Ibar vodo bistra ponosna, na koga si tako prkosna?“

Dimitrije Jovanović: NEMANJIĆI (5)
Veliki župan Stefan Nemanja (1166-1196)

   Na saboru u Rasu godine 1196. veliki župan Nemanja povlači se sa trona i svu vlast predaje svome srednjem sinu Stefanu. Knez Miroslav, Nemanjin brat, vladao je Zahumljem do 1190. godine. Stracimir, drugi Nemanjin brat, upravljao je predelima oko Zapadne Morave. On je ktitor manastira Gradca na Moravi. Stariji sin Vukan upravljao je Zetom i Trebinjem prema odluci sabora u Rasu 1196. godine, pre toga dobio je oblasti Toplice i Hvosno. Najmlađi sin Rastko upravljao je od 1190. godine Zahumljem do odlaska na Svetu Goru.
   Kao monah Simeon Nemanja je u prvo vreme boravio u Studenici, a potom na poziv najmlađeg sina Sava stiže u Vatoped 2. novembra 1197. godine. I dođe u Svetu Goru ka Svetoj Bogorodici Vatopedskoj, vodeći sa sobom 300 odabranih slugu, osim drugih. (Domentijan) Otac i sin pomogli su sve svetogorske manastire. Na Svetoj Gori podigli su, od ostataka grčkog manastira Hilandara koji je bio podignut oko 985. godine srpski manastir (čija je crkva posvećena Vavedenju presvete Bogorodice) Hilandar, u čemu ih je izdašno pomogao Stefan Nemanjić.
   Stefan Nemanja je umro u prisustvu svoga sina Save 13. februara 1199. godine.
   A kad pade noć, svi se oprostiše i blagosloviše u njega, pa otidoše u ćelije da vrše službe i da malo otpočinu. A ja ostadoh, i jednoga jereja ostavih sa sobom, i otidosmo kod njega svu tu noć. Kad bi ponoć, utiša se blaženi starac, i više mi ne progovori. Kad bi vreme za jutrenje i započe crkveno pojanje, namah se prosvetle lice blaženome starcu, i, podigav ruke k nebu, reče: „Hvalite Boga va svjatih jego, hvalite jego na utvrždeniji sili jego (Ps. 150, 2)„. A ja mu rekoh: „Oče, koga vide kad tako govoriš?“ A on, pogledav na me, reče mi: „Hvalite jego na silah jego, hvalite jego po množestvu veličestvija jego!“ I, to rekav, odmah ispusti prebožanstveni duh svoj i usnu u Gospodu“.  (Sv. Sava, Žitije Svetog Simeona)
   Posle nekoliko godina Sava je telo, koje je bilo očuvano i u grobu, preneo u manastir Studenicu. Tu se sveto miro pojavilo više puta, pa je Simeon dobio epitet Mirotočivi. A posle više isceljenja, Simeon je proglašen za svetitelja. Kao Sveti Simeon postao je zaštitnik srpske države i njenih vladara, a pred Bogom i država i sav srpski narod dobili su svog zastupnika i zašitnika.

UMETNOST - KULTURA

PROMOCIJA KNJIGE
Spomenica junacima parohije sirčanske

   Crkva u Sirči, 2. avgusta, svoju hramovnu slavu Sv. Proroka Iliju obeležiće na dostojanstven i prikladan način. Sveta arhijerejska liturgija biće služena u  8 sati, a posle nje  biće obavljeno sečenje slavskog kolača. U okviru obeležavanja hramovne i seoske slave biće osvećena spomen-zvonara i predstavljeno fototipsko izdanje „Spomenica izginulih, pomrlih i nestalih junaka parohije sirčanske od 1912 - 1920. godine“, koju je pripremio Istorijski arhiv u Kraljevu, povodom obeležavanja 50 godina postojanja i rada.                       
   Novčanim prilozima i trudom sirčanskih parohijana, uz veliko angažovanje sveštenika i crkvenog Odbora, ove godine je kompletno rekonstruisana dotrajala krovna konstrukcija na crkvi, urađena je nova fasada zgrade, uređena je crkvena porta i postavljena česma. Na spomen - zvonari obnovljena su slova na mermernim pločama, na kojima su ispisana imena poginulih vojnika u oslobodilačkim ratovima od 1912. pa do 1918. godine, koji su rođeni na teritoriji sirčanske parohije.
   Naime, posle balkanskih ratova i Prvog svetskog rata žitelji sirčanske parohije su se dogovorili da popišu imena svih vojnika koji su izginuli u  ovim ratovima od 1912. pa do 1918. godine, kako bi upisali  njihova imena  na  spomen-zvonari koja će biti podignuta u crkvenoj porti. Ključnu ulogu imao je učitelj sirčanske škole i učesnik oslobodilačkih ratova Dragomir Milanović. Podatke koje je prikupio odnosili su se na godinu i mesto rođenja, vojnu jedinicu u kojoj je vojnik bio raspoređen i na mesto i vreme gde je vojnik poginuo. Milanović je upisivao i imena rođaka poginulog vojnika (otac, majka, brat) sa iznosom dobrovoljnog priloga za izgradnju ovog spomenika.
   Spomen-zvonara je završena sredinom 1926. godine, a osvećenje i otkrivanje spomenika obavljeno je na Petrovdan 12. jula iste godine u prisustvu velikog broja ljudi iz celog sreza žičkog. Na spomen pločama su ispisana imena 197 vojnika  koji su svoje živote položili na braniku  otadžbine. Nažalost, mnogi od njih nisu stigli da ostvare potomstvo, pa su na ovaj način otrgnuti od zaborava.
   Spomenica koju je svojom rukom pedantno ispisao učitelj Milanović sa podacima, ne samo o izginulim vojnicima, već i o ljudima koji su projektovali i izgradili ovu spomen-zvonaru, bila je jedini pisani trag o ovom spomeniku. Čuvana  je u crkvi sirčanskoj i u porodici učitelja Milanovića.
   Ceneći da Spomenica ima veliku vrednost kao originalni i veoma vredan dokumenat iz tog perioda, Istorijski arhiv Kraljevo je povodom 50-godišnjice svoga osnivanja i rada priredio fototipsko izdanje ove knjige.
  Zainteresovanim žiteljima Sirče, Oplanića, Popovića, Trgovišta i Šumarica, a i široj javnosti omogućeno je da  lično poseduju ovu Spomenicu koja će ih uvek podsećati na pretke izginule u ovim ratovima.
   Knjiga će biti predstavljena 2. avgusta  u porti crkve u Sirči, u 10 sati. Crkvena opština i  Istorijski arhiv Kraljevo pozivaju meštane i sve zainteresovane da  svojim prisustvom uveličaju ovaj događaj.
Istorijski arhiv Kraljevo


PRVI DEO „RAŠKIH DUHOVNIH SVEČANOSTI“
Slikari u Gradcu

RAŠKA -  U neposrednoj blizini manastira Gradac danas se završava Međunarodna likovna kolonija „Jelena Anžujska“, na kojoj su ove godine osim srpskih umetnika Branka Miljuša, Vesne Milunović, Ostoja Balkanskog, Danice Baste i Borislava Vulevića, učešće uzeli i slikari Karla Storč i Aleksandro Vudtiun iz Meksika, Galina Todorova iz Bugarske i Matei Enrik iz Rumunije.
   U ambijentu poznatog manastira devet umetnika je slikalo i stvaralo umetnička dela od 23. jula, kada je i počela ova značajna kulturna manifestacija. Inače, početak ovogodišnje kolonije, koja predstavlja prvi deo tradicionalne kulturne manifestacije „Raške duhovne svečanosti“, obeležen je otvaranjem izložbe srpskog vajara Ljubiše Mančića.
   Radovi devet umetnika nastali na koloniji u Gradcu biće predstavljeni u raščanskoj galeriji Centra za kulturu, uoči početka drugog dela „Raških duhovnih svečanosti“, koje se ove godine održavaju od 14. do 19. avgusta.
N.G.



Retrospektiva Miloša Bajića

KRALjEVO - U galeriji Narodnog muzeja u ponedeljak je otvorena retrospektivna izložba jednog od naših značajnih slikara 20. veka Miloša Bajića. Izloženo je 40 slika i 15 crteža ovog umetnika, čiji je rad obeležilo životno iskustvo u logoru Mathauzen za vreme Drugog svetskog rata. Ovom izložbom kraljevački muzej nastavlja sa proslavom 60 godina postojanja i rada.
Aleksandar Marić



NA DRŽAVNOM UNIVERZITETU U NOVOM PAZARU
Još 120 mesta za brucoše

NOVI PAZAR - Na državnom univerzitetu u Novom Pazaru ostalo je još 120 slobodnih mesta za septembarski upisni rok, od kojih je 40 predviđeno za brucoše na budžetu i 80 mesta za samofinansirajuće studente.
   Na departmanu za matematičke, fizičke i informatičke nauke može da se upiše još 56 brucoša, na departmanu za tehničko-tehnološke nauke ukupno 52, dok je na departmanu za biohemijske i medicinske nauke ostalo 12 slobodnih mesta.
N. G.

Kafana je moja sudbina

Srpske narodne kafanske izreke
B

Bezazlen kao konobar pred  dobrim platišom.

Bez društva nema dobrog pijenja!

Bez ljubitelja kapljice na svetu bi mnogo tužno bilo.

Bez mere se piti ne počinje.

Bezobrazan ko trezvenjak u društvu pijanaca.

Bez para ni u crkvu, a kamoli u kafanu.

Bez rakije nema razgovora.

Bekelji se ko kelner pred dobru napojnicu.

Besposlen ko kelner u praznoj kafani.

Bilo je pića da za vrat sipaš!


Sećanja jednog konobara 9

Šezdesetih godina prošlog veka pored manastira Studenica postojala je kamena zgrada koja je trebalo da bude nešto kao dom kulture. Nakon bezbroj (za ono vreme uobičajenih) političkih sedeljki i većanja, ta zgrada postade motel. Desetak stolova, “bubnjara”, poljski WC, dve sobe na spratu, pozadi obavezni svinjac i kokošinjac... Sve to dodeli se na upravljanje (po partijskoj, a možda i po nekoj drugoj liniji) izvesnom Bori Šmakiću i njegovoj ženi Živki koja beše zadužena za hranu, ako neki namernik svrati. Jednog dana naiđe grupa stranaca na ručak. Boro, koji je jedva savladao i naš jezik, istrča pred njih pa nekim (samo njemu znanim) jezikom, čudnovatom mimikom, malo rukama, malo nogama, pokuša da ih uputi šta da popiju. Taj nemušti govor u mnogome podseća na mumlanje naših sadašnjih političara, koji otvaraju usta: čuješ neki glas, ali ništa ne razumeš.
   Ali, Boro nekako razumede da su ljudi gladni, te dreknu: “Živka, de, povataj one kokoške, naiš'o pun autobus stranaca, svi gladni k'o vukovi!” A Živka, koja beše iza zgrade, upita: “Boga ti, Boro, pa kad će to da stigne?” Boro, večito gladan za “šuškama”, viknu: “Peci, Žile, i ne pričaj mnogo! Sad ću ja da ih napojim rakijom i vinom, pa dok se ponapijaju, stići će i hrana! A posle će Boro da ih prikolje i odere, znaš da nam trebaju pare!” Ovo prikolje i odere u kelnerskom žargonu mislim da ne treba objašnjavati. Ali, ne lezi vraže, u grupi beše jedan koji je pomalo razumeo srpski, pa priđe i reče: “Gospodin, mi jesmo stranac, ali nas neće kolje i dere!” Snalažljivi Boro umilno zacvrkuta: “Ne vas, gospodine, kokoši da prikoljem i oderem, kokoši! Pa 'de bi ja vama to uradio?” I prihvati stranac da se kod Bora kokoši deru, kao što mi danas verujemo ovim “našima” sve u vezi Evrope i Kosova. To veče obilno se pilo i jelo, svako zapeva neku svoju pesmu... U neko doba odoše stranci pjani i siti, a bogami i odrani. Gleda ih Boro, klanja se, pa kad isprati poslednjeg, reče: “Živka, držder ove pare i stavi u slamaricu, odrasmo ih mi dobro!”

Pa se pitamo zašto sankcije, bombardovanje, rezolucija, Hag… Zapamtili stranci Borovo dranje!
_______________

U istom motelu, ali četiri decenije kasnije dogodi se slučaj, na koji me podseti moj drug Mrsoje.
  Turistička organizacija “Putnik” iz Beograda često je imala organizovane ture za Kopaonik, uz obilaženje manastira kraj Ibarske magistrale, pa sve do Kosova. Usput se, naravno, svraćalo na ručak. Najčešće je to bio hotel u Studenici, s obzirom da je na 50-ak metara i manastir Studenica, pa tako “Putnik” rezervisa ručak za 150 osoba u zakazano vreme i određen meni. Tačno u podne dođe vodič - nasmejana i vesela dama, nadasve simpatična. Širi dama ruke prema Mrsoju, upravniku hotela, i reče: “Mi došli, žurimo, molim Vas što pre da ručamo, pa da putujemo”. Nas pet konobara navalimo, lete kolica puna jela, neko nešto i popije... Za tili čas sve poslužimo, pošto je hrana spremljena na vreme. Ispratimo ih, pa sednemo da popijemo kafu. Tek što sedosmo, eto ih novi gosti, beše ih oko dvesta. Vodič grupe neki Brka; narogušeno pogleda po sali, po gomilama sudova, čaša i flaša na stolovima, zakoluta očima i suknu na Mrsoja: “Mi smo imali zakazan ručak! Šta je ovo?! Nemamo vremena za bacanje. Na šta ovo liči?” Samo prekaljeni ugostiteljski vuk, kakav je Mrsoje zaista bio, mogao je da izađe iz ove situacije. Da pojasnim: Dama (vodič prve grupe) nije imala rezervaciju, pa je iskoristila svoj nesporni šarm i lepotu, obezbedivši tako ručak svojoj grupi, po principu: kad izvijem svoje veđe, biće ručak obezbeđen. I tako, iznosimo mi u znoju lica svoga kobasice, pljeskavice, šnicle, bilo šta, samo da gosti ne ostaju gladni. Bilo je i pića na račun kuće, tako da gosti nisu otišli nezadovoljni, već uz razdragani smeh, pošto su razumeli šta se prethodno dogodilo.
   Događaje iz ove dve priče deli 40 godina. Ali, liče jedna na drugu, manje zbog načina mog pripovedanja, više zbog našeg mentaliteta i posebnog načina rešavanja svakog problema.
Goran Bošković

K V A K A

Znamo mi to jel da

Znam ja! Nisam ni ja kroz život prošao zatvorenih očiju i sisajući vesla. Nemoj ti da mi pričaš! Nisi pričao ni kad je trebalo! Ćutao si! Okretao glavu! Skretao pogled! Pravio se da me ne vidiš! Prilagođavao si glas trenutnoj situaciji na terenu, a i inače, za svaki slučaj!

Palac, kažiprst i srednji prst nisi smeo da sastaviš ni kad spavaš! Ni da se počešeš sa njima nisi smeo, a kamoli, daleko bilo, da se prekrstiš! Ni na filmu nisi smeo to da gledaš! A tek kako si deci delio šamare kad bi tri prokažena prsta sastavila! Samo ih je slučaj spasao da im sva tri ne odsečeš! Za Svetog Savu govorio si da je baraba, a svoju istoriju nisi znao ni koliko je u udžbenicima pisalo! A malo je pisalo! I koješta!

Znaš i ti! Ništa ti od ovoga nije nepoznato! Podsećam te koliko da ne zaboraviš! Zaboravu si sklon i zbog toga sada nećeš da ćutiš. Pričaš i kad te neko pita, a naročito kad te niko ništa ne pita. A uglavnom ne pita!

Ni glavu, ni pogled više ne skrećeš. Krstiš se i desnom i levom rukom. Ništa drugo ni ne radiš. Zglobovi ti na palcu, kažiprstu i srednjem prstu pomodreli od stiskanja. Ne razdvajaš ih ni kad spavaš. I o Svetom Savi ponešto si naučio. Istorijske feljtone počeo si da čitaš. Čudom ne možeš da se načudiš šta sve tu ne piše! Kako izgleda, istorija ti i nije bilo kako je u udžbenicima pisalo. Ni nalik!

Znamo mi to! Jel da!

I to što trčiš iz stranke u stranku, iz poslaničkog kluba u poslanički klub, prevrćeš očima i kuneš se u jedinog Stvoritelja da si rođeni demokrata i da si demogratski gledao još iz kolevke ali da su te mangupi nasankali i navukli na tanak led; nije ništa novo, i nije ti prvi put! Kad te vidim kako opet zauzimaš stare pozicije u novom dresu, pomislim, možda si ti, burazeru, u pravu!

Možda i treba ćutati kad je opasno pričati! Pogled skretati! Palac, kažiprst i srednji prst valja znati kada je podobno razdvajati, a kada sastaviti! Sveti Sava može biti i baraba, ako se drugačije ne naredi! Ni istorija nije u kamenu uklesana da ne može da se menja! Stvarno, možda si ti u pravu!

Samo... Mislim, jebeš život, ako si ti u pravu!

Jer... Jer, burazeru, kako je krenulo, opet ćeš morati da se vraćaš na staro! Znamo mi i to da ti neće biti teško da istoriju zaboraviš, i da je i kao izborni predmet izbegavaš, a trima sastavljenim prstima neće ti biti teško i četvrti da priključiš.

Već si počeo da iz petnih žila vičeš: Živela Amerika i ostale američke države! Opet si pohrlio u nečije dupe da se uvlačiš. Pa dobro, umeš ti to! Ali šta ako te i iz ovog dupeta izbaci jedan gromoglasni i smrdljivi prdež!

Hoćeš li opet sve ispočetka?
Dimitrije Jovanović

Andrej Voznesenski–Leonid Filatov...

Truju zeca...                       Vekovima –
Demokrate, komunisti, Na Floridi,                         
Sejšelima, Truju zeca!
Truju zeca!                   
Vonja cijan.
Cijanisti! Ko se prvi
Usudio? – Ja bih hulji presudio!
Truju zeca!
Zec je bio mlad i neiskusan. Iskočio je na poljanu, zaslepljujuće beo, kao... kao gaćice sv. Jelene Karleuše. Beži, Zeko!...
Sevaju blicevi.                            
Škrguće vilica.
Vuk je strašan,                            
kao kasapnica.
Ko od njega                    
još ne streca?
Truju zeca! Morfinista,
parajlija, cinik, Pileće grudi
i šape na piletini. On je sramota tvoja,
civilizacijo! Truju zeca!
Vuku je bilo blizu četrdeset. Bio je beznade-žno siv, kao mantil opštinskog činovnika. Pazi, Zeko!...
Truju zeca!
Još kako temeljno! U štampi, u bioskopu,
na radiju, eno, U basnama, u pozorištu,
na ekranu – stalno Truju zeca! To je
gledati ogavno! Truju ga bombama
i trotilom, Besposlicom,
inflacijom,
retorikom gnjilom!
Truju zeca!
Sećam se svojih fotoportreta na stranicama pariskog „Figaro-a“. Samozadovoljna faca, sa zečjom šubarom na glavi. Izvini, Zeko!...
P.S. U sneg, sustao, kao proštac pada. Poluanđeo. Polukrmenadla.
...via Dragan Bunardžić

SPORT
U ARGENTINI U FINALU SVETSKE LIGE BRILJIRALI KRALJEVČANI
Dečaci sa Ibra iskovali bronzu

Kraljevčani Vlado Petković i Nikola Kovačević (27) doneli su veliku radost ljubiteljima odbojke  u Srbiji. U meču za treću poziciju na finalsnom turniru Svetske lige odigranom u Kordobi oni su posle odlične igre kompletne ekipe u finišu doneli pobedu. Kod rezultata 14:12 reprezentativci Srbije su dobro primili servis Petković pronašao Kovačevića, a ovaj pronalazi put kroz blok Kube.
Inače ova dvojica odbojkaša igraju zajedno od 12 godine. prošli su sve selekcije u Ribnici i sa 18 godina pristupili su Crvenoj zvezdi. Posle četiri godine putevi se razilaze. Vlado odlazi na tri godine u podgoričku Budućnost sa kojom osvaja  tri prvenstva i dva Kupa Crne Gore, a Nikolu put vodi put Italije u Peruđu. Posle toga Petković odlazi u Koreju, a Kovačević je bio uspešan u Larisi i Arisu.
U reprezentaciji su već šest sezona koliko staža imaju i u Svetskoj ligi. U ovogodišnjoj su u Interkontinentalnoj ligi osvojili drugo mesto u grupi iza Italije i kao najbolje plasirana reprezentacija na toj poziciji (9 pobeda i 4 poraza) izborili plasman na Fajna siks.
Pred odlazak nisu mnogo obećavali. Sada imaju razloga za priču. Sve ostalo je poznato. Na grudima ekipe Srbije bronza za koju su se zasluženo izborili sa odličnim Kubancima.

STATISTIČKI DRUGI
U konačnoj listi najuspe-šnijih odbojkaša obojica na svojim pozicijama zauzimaju drugo mesto. Vlado u konkurenciji tehničara a Nikola kod primača servisa.
S. Petković


TENIS - KRALJEVO DOBILO JOŠ JEDNOG PRVOLIGAŠA
I beli sport u eliti

KRALjEVO - Teniski klub Kraljevo novi je član Prve lige Srbije. Na prvoligaški pijedestal teniiseri iz grada na Ibru stigli su preko turnira koji je održan u Kragujevcu. Pre početka gotovo da niko nije davao šanse ovoj ekipi. - Klubovi su bili podeljeni u dve grupe. Mi smo bili zajedno sa ekipama iz Kragujevca Radničkim i Pumom. Za ovu priliku svi učesnici su se pojačali pa je tako Radnički imao igrače iz Beograda, a Puma je klub bivšeg selektora Dejana Petrovića. I on je kupio veliki broj dobrih igrača - kaže trener Dejan Vukićević.
   Kraljevu je bilo najvažnije da se u prvom meču dobije Radnički. To im je pošlo za rukom i ostvarena je pobeda od 6:1 pa je drugi susret sa Pumom bio više revijalnog karaktera. I u rukovodstvu kluba veliko zadovoljstvo zbog uspeha koji je najveći u istiriji kluba dugoj 25 godina. - Velika je naša odgovornost u godini jubileja da se što bolje organizujemo i da u Prvoj ligi ne provedemo samo jednu sezonu, da budemo slučajni prolaznici. Mi smo sa ekipom uradili maksimum, a sada je itekako potrebna i finansijska potpora grada Kraljeva. Naravno moraćemo da se pojačamo sa dva - tri tenisera da bi bili ravnopravan takmac prvoligašima - planira Radmilo Todorović, sekretar Kluba.
   Sada će uslediti i jaki treninzi kako na otvorenom tako i zimus u balonu. U nadi da će do tada biti završeni svi neophodni radovi. Luka Ilić je perjanica ekipe, a tu su takođe uspešni Predrag Petronijević, Aleksandar Tufegdžić, Dejan Ratković, Dejan Sretenović, Filip Prodanović, Nebojša Milević.
S. P.



KAJAK - JUNIORSKO PRVENSTVO EVROPE
Bukari izmakla bronza za sekundu i po

Prvi dan - Maglić
Loš start naših reprezentativaca
KRALjEVO - Kraj staze na Magliću u blizini srednjevekovnog grada održane su prvog dana četiri trke, tri u muškoj i jedna u ženskoj konkurenciji. Na dobro pripremljenoj stazi dominirali su predstavnici Češke, Francuske, Nemačke kod muškaraca dok je prvo mesto kod devojaka pripalo Švajcarkinji Matis Melkani. Od reprezentativaca Srbije niko nije ostvario plasman u sami vrh.
   U kanuu C1 prvi je bio Vladimir Slanina (Češka), u disciplini K1 Bjorn Birtel (Nemačka), kod devojaka K1 Matis Melani  Švajcarska), a u C2 Luks  Rufis (Francuska).

Drugi dan - Maglić
Česi uspešni u timskoj vožnji
Ibar je drugog dana nadmetanja na juniorskom porvenstvu Evrope bio poprište vožnji u ekipnoj konkurenciji. Najviše uspeha imale su ekipe reprezentacije Češke koje su osvojili dve zlatne medalje. Do sada su inkasirali tri najsjajnija odličja jer je prvog dana u pojedinačnoj konkurenciji Vladimir Slanina bio prvi u kajaku jednosedu. U ekipnom Češkoj su pripala prva mesta u kanuu jednosedu i dvosedu gde su se jedini pojavili na stazi. Reprezentativci Srbije su u K1 bili deseti, a devojke su zauzele šesto mesto.
Kajak K1 Francuska, kajak K1 (devojke) Nemačka, kanu C2 Češka, kanu C2  Češka

Treći dan - Buk Grmčić  
Takmičarke
Srbije nisu stigle na cilj
Takmičenje je nastavljeno na stazi buk Grmčić kod Ušća. Reprezentativac Srbije član KK Ibar iz Kraljeva pravi je tragičar trećeg dana nadmetanja na juniorskom prvenstvu Evrope. U trci u kategoriji C1 sjajno preveslao stazu, a do trećeg mesta delila ga je sekunda i po. Pobedio je Francuz Luj Lapoan. U disciplini K1 slavio je Čeh Rihard Hala. U dosciplini K1 u ženskoj konkurenciji takmičarke Srbije Ivana Ilić i Milica Vukomanović nisu spele da završe trku. 

Četvrti dan - Buk Grmčić
Francuzi bez premca
Poslednjeg dana prvenstva vožene su timske trke u muškoj konkurenciji u kajaku 3hK1 i kanuu 3hC1 i kajak K1 u  ženskoj konkurenciji. Kod muškaraca najuspešniji su bili Francuski takmičari, a kod devojaka reprezentativke Italije.

POHVALE ORGANIZATORIMA
U centru grada u nedelju je organizovano zatvaranje juniorskog prvenstva Evrope. Učesnike je, kao i na otvaranju, pozdravio gradon-čelnik Ljubiša Simović koji je i delio medalje sa Mirkom Nišovićem, predsednikom Kajakaškoj saveza Srbije i Brankom Lovrićem, sekretarom kajakaške asocijacije Evrope. Inače, organizator prvenstva je Kajakaški savez Srbije uz svesrdnu pomoć klubova domaćina KK Ibar - Kraljevo i KK Studenica - Ušće. Bili su uspešni, a očekuje se da će biti dobri domaćini i naredne godine kada se na buku Grmčić održava Evropsko prvenstvo za seniore.
S. Petković



KRALJEVČANIN NA SVESTKOM PRVENSTVU U FUDBALU
Sve fantastika osim rezultata

KRALjEVO - Ljubiša Vujović sportski direktor FK Sloga, predsednik FSO Kraljevo bio je u delegaciji Fudbalskog saveza Srbije na Svetskom prvenstvu u fudbalu koje je nedavno završeno u Južnoj Africi. Na Crnom kontinentu je po prvi put organizovana ova svetska fudbalska smotra. A put dug.
- Krenuli smo 12. iz Beograda preko Minhena za Johanesburg. Bili smo smešteni 70 kilometara od Johanesburga u vili Paradizo, a odatle smo otišli u Port Elizabet gde smo ostali četiri dana.  Bila je to zvanična delegacija FS Srbije. Po trojica delegata putovalo je iz šest fudbalskih regiona. Troškove je snosio FS Srbije.
Mnogi su se pribojavali za bezbednost učesnika Mundijala od igrača, novinara, raznih delegacija i gledalaca. Međutim...
- Svi nosimo lepe uspomene. Nismo doživeli nikakvu neprijatnost. Bilo nas je 18 iz FS Srbije, zatim iz agencije ,,Plavi, plavi", pa sponzori, a na mečeve smo išli sa tri autobusa. Nismo doživeli nikakvu neprijatnost jer smo imali određene maršrute kojih smo se pridržavali. Čak smo obišli sve restorane, lokale, bili u muzeju Nelson Mendela, uživali na safariju. Sve je bilo odlično organizovano. Ovo svakako ne bih doživeo nikada - iskren je Vujović.
Johanesburg je prelep grad, Pretorija univerziteski centar, a najznačajniji objekat je hotel ,,Elizabet" koji je nazvan po imenu žene nekadašnjeg guvernera, inače Indijke, koja nikada nije došla da poseti taj grad. U centru pažnje bili su ipak mečevi naše selekcije.
- Najpre smo odgledali utakmicu sa Ganom koju smo izgubili posle nesrećnog kaznenog udarca, radovali se kao mala deca sa fudbalerima posle pobede nad favorizovanim Nemcima, a onda nas je dotukao poraz od Australije. Teško smo to preživeli baš kao i naši fudbaleri - kazuje Vujović koji se sa delegacijom FS Srbije vratio kući posle tri utakmice u grupi u kojoj se nalazila i reprezentacija naše zemlje.

SUDIJE U CENTRU PAŽNJE
Mi smo nezasluženo ispali, isključenje Lukovića prestrogo, lepa pobeda sa Nemačkom a onda poraz od Australije kada sam stekao utisak ,,ako im damo jedan gol daćemo još pet". Ali nije se dogodilo, videli ste i onu grešku sudije posle igranja rukom protivničkog igrača. A mi smo za isti prekršaj bili rigorozno kažnjeni.

STADIONI, SRBI I VUVUZELE
Prelepi stadioni koje Evropa nema. Sve što smo videli je doživljaj. Velika kolonija Srba ima ih između 15 do 20 hiljada. Mi smo doprineli da ih za tih desetak dana bude više. lepo smo se družili, često su nas posećivali. Vuvuzele su posebna priča. Taj instrumet nam je razorio nervni sistem na prvoj utakmici. Posle smo se navikli, a kao uspomenu na to gorko iskustvo kupio sam desetak i podelio mojim prijateljima.
S. Petković



U FK SLOGA RUKOVODSTVO POMNO PRATI PRIPREME ZA SRPSKU LIGU
Želja - brzi povratak među prvoligaše

KRALjEVO - Rukovodstvo Sloge zadovoljno je kako se odvijaju pripreme za srpskoligašku prvenstvenu sezonu. Naravno, niko nije bio zadovoljan nepovoljnim ishodom i silaskom u niži stepen takmičenja, ali to je već ružna prošlost. Igrački kadar je gotovo prepolovljen. Od starijih igrača ostao je jednino Babić. Otišli su oni najiskusniji koji nažalost nisu krunisali svoje iskustvo u borbi za opstanak. Sada igračke palice polako preuzimaju mladi igrači koji se već nekoliko sezona kale u Kvalitetnoj ligi Srbije za mlađe kategorije.
- Izuzetno sam zadovoljan onim što sam za ovih mesec dana gledao na treninzima i utakmicama. Radi se dobro i treba očekivati solidno uigranu ekipu kojoj po mom mišljenju nedostaju dve - tri iskusna igrača - kaže Zoran Milašinović, alfa i omega Sloge.
Nema sumnje da je preko potreban jedan komandant odbrane, zatim vezni igrač i naravno strelac. Da li su to načuli mladi igrači Sloge ili je sklop igračkih okolnosti tek na utakmici sa Petrovcem sa mora postignuta su čak četiri gola. Do ovog susreta skor datih i primljenih golova bio je 2:5 na tri utakmice. Sada je već pozitivan.
Kako nezvaničko saznajemo neki od igrača koji su bili okosnice ekipe Sloge već najavljuju povratak u Slogu.
- Sa svima ćemo razgovarati, ali nećemo im dozvoliti da njihova razmišljanja traju u nedogled jer nama su potrebni igrači koji su treningu, a oni već podosta kaskaju za ovim mladićima koji izgaraju i po dva puta dnevno na treninzima - rekao je na kraju Milašinović, koji ne krije želju da se Sloga na ekspresan način vrati u Prvu ligu.

OTIŠLI
Rađenović, Perić, Urošević, Pavlović, Pelivanović, Mijailović, Spasojević, Trnavac ne pojavljuju se na treninzima. Pojedinci traže klubove, a neki su još uvek tu, ali van ekipe. U međuvremenu otišli su Opančina (Radnički - KG), Nikačević (FAP,) a Gojković je na putu u Borac iz Čačka.

DOŠLI
Na dve poslednje utakmice u dresu Sloge pojavili su se najpre Darko Drinić, a zatim i Momir Desnica. Obojica su došli iz klubova sa područja Vojvodine. Prvi konkuriše za radno mesto golgetera, a drugi će pojačati odbrambeni bedem.

PRIJATELJSKE UTAKMICE KRALJEVAČKOG SRPSKOLIGAŠA
Stigla kazna za promašaje
Sloga - Polet (Lj) 1:1

KRALjEVO - Strelci; 1:0 Vlašić u 51, 1:1 Vasiljević u 90. Gradski stadion. Gledalaca 200. Sudija: Marko Tiodorović (Kraljevo). Žuti kartoni: Stevanović, Ignjović, Živković, Vasiljević (Polet)
Sloga: Divac, Vasilić, Miletić, Rovčanin, Vlašić, Babić, Gobeljić, Vukadinović, Drinić,Đorđević, Memedović. Igrali su još: Kilibarda, Vulić, Anđelković, Milovanović, Komnenović, Radović, Mladenović
Polet(Lj): Kuzmanović, Vićović, Stevanović, Ignjović,  Nikolić, Maksimović, Veselinović, Grujić, Kuljjanin, Živković, Pavlović. Igrali su još: Bojović, Veljović, Spasojević, Ružičić, Pejica, Milovanović, Milosavljević, Vasiljević, Kuveljić, Čvorić
Posle dužeg ispitivanja snaga Sloga je imala prvi udarac ka golu gostiju u 17. Minutu kada je šutirao Vasilić, a zatim i dva minuta kasnije kada je opalio Đorđević. Domaćini su poveli golom Vlašića. Izveo je slobpodan udarac sa 18 metara i pogodio levi gornji ugao. Posle toga dva puta u stoprocentnoj prilici za pogodak bio je Radović i jednom Anđelković. Kazna je stigla u poslednjem minutu kada je Vasiljević iskoristio nesporazum u Sloginoj odbrani i zatresao mrežu Divca.

Beli bolji od Superligaša
Sloga - Petrovac na moru 4:0

KRALjEVO - Strelci: 1:0 Janićijević u 19, 2:0 Vukadinović u 56. 3:0 Kilibarda u 87. (jedanaesterac). 4:0 Anđelković u 90. Žuti kartoni: Novović, Rotković (Petrovac)
Sloga: Božović, Vasilić, Miletić, Vukadinović, Vlašić, Desnica, Gobeljić, Rovčanin, Drinić, Janićijević, Memedović. Igrali su još: Antonijević, Kilibarda, Milovanović, Radović, Vulić, Grujičić, Mladenović, Anđelković Petrovac: Velimirović, Žarković, Graovac, Mihajlović, Novović, Čarapić, Maglenski, Radović, Kacić, Rotković, Milić. Igrali su još: Brajić, Vučković, Marković, Ljunić, Simić
Srpskoligaš Sloga je očitala lekciju Petrovcu crnogorskom Superligašu. Po prvi put gledaoci su bili svedoci prave goleade mladog tima belih. Poveli su domaćini kada je jednu dubinsku asistenciju Janićijević pretvorio u pogodak. Potom su se ređale prilike, ali su domaćini bili neprecizni. U nastavku na sličan način u listu strelaca se upisuje Vukadinović, a u 75. minutu Rotkovićev šut sa bele tačke zaustavio je odlični Božović. Tri minuta pre kraja Kilibarda je povisio rezultat iz kaznenog udarca. Konačan rezultat postavio je plavokosi Anđelković u poslednjem minutu meča.
S. Petković