Projekat „Jabučar”
Krv je za pacijenta, a ne za ustanovu
Pasivni pušači najugroženiji
Ukosa parkiranja bi smanjila broj parking mesta
Šljivici za dedine potomke
Opustelo celo selo
Uz prvu jutarnju...
Od Knina do Kraljeva
Zdravlje dece i opasnosti iz životne sredine
Kultura, umetnost
Sport: Fudbal, odbojka, paraglajding, košarka

RETROVIZOR

Komunistički kapitalisti

   Posle, što oslobodilačkog, što građanskog rata, pobedu su odneli komunisti, odnosno oni koji su se tako predstavljali a u stvari bili komunistička karikatura. Takva im je i vladavina bila. Posle rata počeo je obračun sa ideološkim protivnicima. Najveći ideološki protivnici bili su seljaci (tradicionalno vezani za demokratiju, stare običaje i srpstvo), potom ostaci građanske klase (kapitaliste su, uglavnom, poubijali tokom rata) i sve ostale za koje su procenili da bi im smetali na putu ka sopstvenoj boljoj budućnosti, koju su oni nazivali jednostavno Bolja budućnost! Kao što je dobro poznato vladali su u ime radničke klase iliti proleterijata! I sve što su činili, činili su u to ime.
   U Kraljevu su, posle rata, streljali neistomišljenike na više lokacija. Neke od tih lokacija, pored Ibra i Poljoprivredne škole pokazivao mi je pesnik Branko V. Radičević. Takva mesta pokazivao mi je i u Čačku. Jedan moj drugar, profesor istorije, pričao mi je o mestima za streljanje, kojih ima podosta, kao i o načinu streljanja! Naveo je Halu sportova i Osnovnu školu Jovo Kursula. O ostalim mestima i načinu streljanja pričaćemo neki drugi put, sada još samo da kažem da je jasno da ta mesta nisu obeležena ni dan danas, a nisu jer su sada na vlasti deca komunizma, kreature karikature! Komunistički kapitalisti!
   Groblje streljanih od strane fašističkih zlikovaca, zapušteno je i pretstavlja sramotu i za Kraljevo i za Kraljevčane, ali ne i za decu komunističkih karikatura, jer to ih groblje podseća na grobove streljanih od strane njihovih očeva i deda!
D. Jovanović

Vlast obećavala nov stočni pijac, ali u Kraljevu se i dalje stoka prodaje u centru grada i po okolnim ulicama

KRALjEVO - Kada su svi mislili da se problemi u vezi sa radom postojeće kraljevačke stočne pijace u centru grada bliže kraju, nije bilo tako. Plan da stočna pijaca bude na lokaciji u Adranima funkcionisao je privremeno nekoliko meseci, a onda se stočna pijaca ponovo vratila na lokaciju gde je oduvek bila, a to je kraljevačka pijaca.

   Posle zabrane, a zatim i davanja privremene dozvole za njen rad od republičke inspekcije, tadašnja novouspostavljena gradska vlast (ZES, SPS-PUPS, PZK) u razgovoru sa predstavnicima nadležnih republičkih organa, postigla je konkretne dogovore za rešavanje ovog velikog problema. Prema postignutim dogovorima, u toku su intenzivne pripreme za izgradnju nove stočne pijace u Adranima sa regionalnim distributivnim centrom za promet stoke koji bi trebalo da doprinese bržem razvoju stočarstva i ukupne poljoprivrede ovog kraja.
To je tada potvrdio i sadašnji gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović, koji o aktivnostima i dinamici u realizaciji ovog značajnog projekta iznosi najvažnije detalje.
- Po Akcionom planu i protokolu koji je napravljen sa Poljoprivrednom školom, ušlo se u izradu Plana detaljne regulacije i projekta za taj deo - „Jabučar“ u Adranima - koji je jako povoljna lokacija za buduću stočnu pijacu. Posle toga sledi da, po Programu građevinskog zemljišta, gde je izdvojeno 20 miliona dinara za radove na toj novoj lokaciji, do jeseni 2009. godine dovršimo bar prvu fazu, kada će stočna pijaca moći da profunkcioniše, a da do kraja iste godine se dovrši i ceo projekat izgradnje distributivnog centra za promet stoke koji će biti regionalnog karaktera i moći da uđe u red takvih centara koji će opstati i nakon našeg ulaska u Evropsku uniju - rekao je Ljubiša Simović neposredno nakon postavljenja na mesto gradonačelnika Kraljeva.
Simović je tih dana izjavljivao kako su u toku i razgovori za otvaranje jednog centralnog otkupnog mesta i za voćarsku proizvodnju u našem kraju, jer je poznato da je na potezu od Kraljeva prema Čačku jedna vrsta voćarske proizvodnje, a od Kraljeva prema Kruševcu druga vrsta i voćarske, ali i povrtarske proizvodnje, koja takođe mora da nađe svoje mesto u takvom otkupno-distributivnom centru.
- Pošto nova vlast sve probleme gleda u „mreži“, taj projekat je tesno povezan i sa kargo transportom koji je predviđen nakon konverzije vojnog Aerodroma Lađevci u civilni sektor. Na taj način će se olakšati transport, podići nivo proizvodnje i povećati tržište za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo na ovom području. Dakle, ako se obezbede otkupna mesta za sve vrste proizvodnje, ako se obezbedi transport, ako se obezbede krediti za razvoj poljoprivrede i standardizovanje poljoprivrednih proizvoda, koje je neminovno, onda smo stvorili sve uslove i ambijent za rast poljoprivredne proizvodnje u čitavom ovom kraju - govorio je Simović.

I SIMOVIĆEVI PRETHODNICI SU ISTO GOVORILI
Nakon zabrane rada stočne pijace na prostoru JKP „Pijaca“ održan sastanak u Beogradu kojem su prisustvovali tadašnji gradonačelnik Kraljeva Miloš Babić, bivši direktor Pijace Miloš Rakić i glavni inspektor za veterinu Dušan Pajkić. Dozvola za rad pijace je dobijena u sklopu izgradnje nove stočne pijace, koja je trebalo da se nalazi u industrijskoj zoni Šeovac, površine 2 hektara.    Zemljište čiji je vlasnik Ministarstvo poljoprivrede potpuno odgovara nameni - stočnoj pijaci, a lokalna samouprava je uputila zahtev Ministarstvu, i čekalo se izdavanje rešenja. Izgradnja nove stočne pijace je trebala da počne odmah nakon odgovora Ministarstva poljoprivrede na zahtev grada Kraljeva o preuzimanju odgovornosti za uređenje parcele.
Planirano je bilo da se u budžet za 2009. godinu uvrsti stavka koja će se odnositi na izgradnju stočne pijace. Inače, bilo je planirano da čim se budu stvorili prvi uslovi za početak rada pijace, stočari svoju stoku teraju na ovu pijacu, koja će se uporedo završavati.
Nenad Božović.

KRALjEVO - Radarski centar Bešnjaja kod Kragujevca, koji pokriva i teritoriju Kraljeva, bukvalno je ostao bez protivgradnih raketa. Period odbrane od grada traje do oktobra, a pri prvom sledećem nevremenu, seljanima ostaje samo da se nadaju da im grad neće uništiti useve.
  
   Od 135 stanica koje pokrivaju Knić, Kraljevo, Kragujevac, Rekavac, Bešnjaju i Batočinu, čak 73 nemaju nijednu raketu. Ove godine radarski centar Bešnjaja dobio je svega 5 raketa po stanici, a prethodnih godina taj broj je bio i osam.
   - Ova godina je bila izuzetno nestabilna, tako da se pokazalo da dobijena količina raketa nije dovoljna. Na teritoriji Kraljeva bilo je ukupno 16 dana dejstvovanja, i ukupno je ispaljeno 176 protivgradnih raketa. Sezona protivgradne odbrane počela je 15. aprila, i trajaće do 15. oktobra. Postojeći prosek je jedna raketa po stanici, što praktično ne znači ništa, i ne može sprečiti da grad ugrozi useve - kaže Marija Prešić koordinatorka u radarskom centru Bešnjaja kod Kragujevca.
   Pre nekoliko meseci, Ministarstvo finansija odbilo je zahtev Hidrometeorološkog zavoda da im uplati 200 miliona dinara za kupovinu 7.000 raketa, jer, kako je objašnjeno, para u budžetu nema. Sada je, kažu u Zavodu, kasno za kupovinu raketa, a šteta od grada već je višestruko veća od sume koja je bila potrebna za kupovinu raketa. Lokalne samouprave najavljuju da će od Vlade tražiti pomoć, pa bi ona stara „ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji“, na kraju godine lako mogla da se pokaže kao tačna.

POMOĆ POLJOPRIVREDNICIMA U OTPLATI KREDITA
Zbog manjeg roda i rasta kursa evra, Ministarstvo poljoprivrede odlučilo je da pomogne poljoprivrednicima koji kasne u otplati kredita. Ako se glavnica i redovna kamata vrate do kraja godine, zatezna kamata neće se plaćati, poručuju iz Ministarstva poljoprivrede. Olakšica važi za poljoprivrednike koji su bankarski kredit uzeli uz pomoć Ministarstva od 2004. do 2007. godine.
Nenad Božović

Krv je za pacijenta, a ne za ustanovu

U 2009. godini za građane Kraljeva na osnovu intervencija u bolnicama potrošeno 1236 jedinica krvi, a ukupno je u prošloj godini u Kraljevu prikupljeno oko 800 jedinica

KRALjEVO - Institut za transfuziju krvi Srbije apelovao je pre mesec dana na građane da dobrovoljno daju krv, jer su se rezerve u jednom trenutku toliko smanjile, da ih je imalo samo za dva dana. To je bio znak da mobilni tim Instituta za transfuziju krvi krene da obilazi gradove i opštine u Srbiji i sakuplja jedinice krvi. Prošle nedelje posetili su i Kraljevo, gde je transfuziološki autobus dva dana bio smešten na Trgu srpskih ratnika, i sakupljeno je oko 110 jedinica krvi, što predstavlja izuzetnu količinu.
Ovu priliku iskoristili smo i da otklonimo neke nedoumice kuda ide krv prikupljena u Kraljevu. Naime, Dejan Pavlović predsednik dobrovoljnih davalaca krvi „Vodovod“ rekao je nedavno za „Ibarske“ da je odnos između krvi koja odlazi iz Kraljeva za Beograd i potreba Kraljevčana koji se leče u beogradskim klinikama 5:1. On smatra da Crveni krst iz Kraljeva koji organizuje akcije davanja krvi snosi kompletnu odgovornost za slučaj kada neki Kraljevčanin ne može da dobije krv jer je nema, zato što su oni organizatori.
Optužbe koje je Pavlović izneo na račun rada Crvenog krsta Kraljevo, demantovao je Institut za transfuziju krvi Srbije, smatrajaći da je veoma teško odgovoriti na neosnovane optužbe, koje predstavljaju jednu vrstu manipulacije nad ostalim dobrovoljnim davaocima krvi.
- Krv se daje za pacijenta, a ne za ustanovu. Najbolje je kada Kraljevo ima dovoljno krvi za svoje pacijente. Ali šta ćemo sa onim pacijentima koji se leče na beogradskim klinikama? Ako je u 2009. godini za građane Kraljeva na osnovu intervencija u bolnicama potrošeno 1236 jedinica krvi, a ukupno je u prošloj godini u Kraljevu na različitim akcijima Crvenog krsta i Transfuziološke službe iz Kraljeva prikupljeno oko 800 jedinica krvi, pitam se odakle je došlo tih 400 jedinica krvi koje su Kraljevčani primili na beogradskim klinikama! Ako su stanovnici Kovina prošle godine dobrovoljno dali 1200 jedinica krvi, a za lečenje njihovih sugrađana u beogradskim klinikama bilo potrebno 90 jedinica, onda su optužbe koje su potekle iz Kraljeva da se ne zna gde odlaze jedinice krvi koje Kraljevčani daju, jedno veliko neznanje onog ko je to izjavio - rekao je Goran Subotić iz Instituta za  transfuziju krvi Srbije.

MILILITAR KRVI KOŠTA 8 DINARA
Prošle godine u Srbiji je sakupljeno ukupno 70.000 jedinica krvi, od čega je oko 500 dato privatnim klinikama.    - Mi ne prodajemo krv, već korisnicima, bez obzira na to da li su oni iz privatnih ili državnih ustanova, kroz cenu zapravo naplaćujemo samo troškove obrade krvi. Zaista, u ovom slučaju nema moralne dileme, sve je to u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Krv koju izdajemo, pošto smo je prethodno obradili i za koju garantujemo najvažniju stvar - da je bezbedna - fakturišemo po cenovniku koji je donela država - kaže Goran Subotić iz Instituta za transfuziju krvi.
Ključni razlog zašto se krv uzeta od dobrovoljnih davalaca na ovaj način distribuira jeste što je Institut za transfuziju krvi, tzv. indirektni budžetski korisnik. Dakle, iz budžeta dobija novac namenjen preradi krvi i krvnih produkata, a sredstava, koja naplate posle fakturisanja izdatih količina prerađene krvi, koriste se za plate zaposlenih, kupovinu testova i reagenasa, aparata, ali i za organizovanje mobilnih timova koji širom Srbije prikupljaju krv.
Nenad Božović

Saopštenje za javnost koalicije DSS, NS, SRS i PK

   U saopštenju za javnost, grupa građana koja sebe naziva Složno za Kraljevo, prethodnu vlast imenuje nelegitimnom, a Pokret za Kraljevo nepostojećim!  Pri svemu tome ova grupa, nastala na krađi mandata (videti  Presudu Okružnog suda u Kraljevu i rešenje Upravnog suda u Kraljevu), govori o svojoj (lopovskoj) nameri da obelodani marifetluke, prethodne joj vlasti. Naravno, lopov nikako ne može sebe opravdati drugačije nego da drugoga proglasi lopovom. To svako pametan zna osim onih koji to nisu, a nisu oni koji su ukrali mandate, prodali sebe i kupili radna mesta za ćerke, sinove, snaje... (isplata je počela u Kulturnom centru, kako će se nastaviti videćemo, a da će se nastaviti nije sporno), pri čemu, svojom glupošću, u krađu uvlače i one koje ne bi smelo da guraju u pokvarenjaštvo!
   Dobro je da turizam Kraljeva ne zastupa samo jedan konj, i dobro je što će ga sada zastupati više konja, ali nije dobro što to neće biti konji sa četiri noge!
   Gradom šetaju pokradeni i, naravno, pokušavaju da građanima skrenu pažnju na krađu mandata i odbornika,  da imenuju lopove i da skrenu pažnju na štetan ugovor o građenju elektrana na Ibru, sa svim posledicama tog ugovora!
   Poznato je već koliko je Branko Kaplarević radio za dobrobit svojih građana (ko ne veruje može da pita sve one građane od kojih je Kaplarević pozajmljivao, a nije vraćao novac, sve im pomažući da se tog tereta oslobode)!
   Može biti da će se broj šetača svesti na toliko da svi mogu stati u jednu čezu! Ali, svi lopovi iz ZESA, Složno za Kraljevo i Narodne partije, neće moći da stanu u jedan zatvor! A u zatvor će morati, kao i svi lopovi, jer, kako i sami kažu: Jer zakoni se moraju poštovati i to je narodna volja!
Legalna većina Gradske skupštine Kraljeva

ISTRAŽUJEMO: KAKO SE POŠTUJE NOVI ZAKON O ZABRANI PUŠENJA
Pasivni pušači najugroženiji

Inspektori za sada samo upozoravaju, a uskoro će krenuti sa kažnjavanjem svih koji ne poštuju Zakon

KRALjEVO - Novi Zakon o zabrani pušenja koji je usvojen u maju ove godine predvideo je kazne koje se kreću od 5 hiljada do milion dinara. Međutim, kako saznajemo, inspektori za sada samo upozoravaju ustanove da poštuju zabranu pušenja na javnim mestima, a od jeseni će krenuti sa kažnjavanjem.
Brojna istraživanja i kontrola zdravlja stanovnika pokazala su da je u Srbiji broj pušača smanjen u odnosu na raniji period, a lekari i stručnjaci tvrde da su tome doprinele medijski propraćene kampanje za borbu protiv pušenja, kao i odlučnost i želja „klijenta“ za odvikavanje. Međutim, budžet građana odavno stoji isti, dok su se cene cigareta u tom periodu povećavale, tako da bismo želju naših sugrađana za odvikavanjem od pušenja, možda mogli povezati upravo sa ovom činjenicom. Ipak, i kada spojimo cene cigareta i kampanje za odvikavanje od pušenja, ipak u Srbiji su više od trećine odraslih, aktivni pušači.
Zdravstveni centar „Studenica” iz Kraljeva može predstavljati najbolji reper za poštovanje Zakona o zabrani pušenja. U ovoj ustanovi zaposleno je 1.700 radnika, a na teritoriji koju pokriva živi oko 150.000 stanovnika.
- Zabrana pušenje se sprovodi na svim odeljenjima, izuzev psihijatrijskog odeljenja gde će biti izdvojena posebna prostorija za pacijente, ali ne i za osoblje. Sam zakon kao novina u pravosuđu nije doneo ništa novo za našu ustanovu, jer se zabrana pušenja kod nas sprovodi već nekoliko godina. Obaveza našeg menadžmenta je da na vidnim mestima istakne nalepnice da je pušenje zabranjeno - kaže Dragan Arsić direktor Z.C. „Studenica“.
Kraljevački zdravstveni centar unazad par godina sprovodi internu kontrolu među svojim osobljem. Šef te komisije za kontrolu konzumiranja cigareta je dr Dragiša Kostić.
- Na osnovu dosadašnjih iskustava i činjenica koje sam uočio na terenu, veoma je teško boriti se protiv pušenja. Ni u jednom segmentu zdravstevnog centra nisam naišao na jednu čistu situaciju, odnosno da radnici poštuju propise o zabrani pušenja. Do pre deset godina u Srbiji  se ništa nije poštovalo, tako da ipak mislim da je mali period prošao od tada koji bi uticao da se svest građana promeni. Kao primer naveo bih SAD, gde je u krugu od 600 metara oko svake bolnice zabranjeno pušenje - kaže Kostić.
U inspekcijskim službama u Kraljevu kažu da je njihov posao u prvih šest meseci od donošenja Zakona o zabrani pušenja na javnim mestima, da ustanove obaveštavaju da moraju istaći nalepnice o zabrani pušenja u svojim prostorijama, a da će već od novembra ove godine sankcionisati i najmanje kršenje zakona. Inspektorima će biti dovoljan dokaz i da se recimo primete ostaci cigareta u pepeljarama, a kazne za one koji budu uhvaćeni kako puše na javnom mestu kreću se i do milion dinara.

KONZUMIRANJE CIGARETA U RESTORANU HOLA BOLNICE?!
Nije mogla da nam promakne slika u kojoj ambulantni pacijenti i njihovi posetioci puše duvan u holu hiruruškog bloka u kojem se nalazi nekoliko lokala, ipak pokazuje da ona stara izreka „dok nekog ne udariš po džepu...“ je daleko vrednije od tzv. menjanja svesti.
- Upoznat sam s tim da je u mlečnom restoranu, i to ovih dana dok sam bio na odmoru bilo konzumiranja cigareta, a i ranije se to dešavalo, iako stoji znak o zabrani pušenja. Odmah sam poslodavcu poslao opomenu o otkazu ugovora - rekao je direktor Arsić.
Nenad Božović

Ukosa parkiranja bi smanjila broj parking mesta

Urbanisti u gradskim službama nisu se ni trudili da razmotre situaciju parkiranja u obliku tzv. riblje kosti, jer znajući da, ukoliko se takvo parkiralište projektuje, ono može biti samo sa jedne strane ulice

KRALjEVO - Nedovoljno mesta za parkiranje u ulicama koje prolaze kroz sam centar Kraljeva, uticalo je da urbanističke službe pribegnu metodu tzv. podužnog parkiranja u pre svega jednosmernim ulicama, jer je to najekonomičnije rešenje. S druge strane kosa parkirališta su daleko jednostavnija za vozače, ali bi bitno uticala na smanjenje broja parking mesta.

   Vođeni tom činjenicom, urbanisti koji rade u gradskim službama nisu se ni trudili da razmotre situaciju parkiranja u obliku tzv. riblje kosti, jer znajući da, ukoliko se takvo parkiralište projektuje, ono može biti samo sa jedne strane ulice, i automatski takav plan nije mogao doći u razmatranje u vozilima prebukiranom Kraljevu.
- Slažem se da je koso parkiranje daleko komfornije u odnosu na problematično podužno. Moje lično mišljenje, koje u ovom trenutku nije relevantno, jeste da je bolje raditi koso parkiranje. Imam informaciju da je dat predlog da se ukinu dvostrana parkiranje u Cara Lazara i Cara Dušana. Ukoliko bi se prihvatio, to bi uticalo da dobijemo komotniju ulicu za vožnju i duplo manje parking mesta, objašnjava Dušan Sretović iz kraljevačke Direkcije.
Primer komotnih trotoara predstavljaju rekonstrukcije centralnih gradskih ulica od Hajduk Veljkove preko Cara Lazara i dalje, doneo je komfor pešacima koji ovuda nisu mogli da prođu zbog parkiranih vozila, ali i glavobolje vozačima, jer je broj parking mesta smanjen za petinu.
Mirko Vuković direktor JKP „Putevi“ iz Kraljeva kaže da ukosa parkiranja nisu izvodljiva, jer širine jednosmernih ulica koje su najopterećenije i koje prolaze kroz sam centar grada, ne dozvoljavaju da se projektuje ukoso parkiranje.
- Podužno parkiranje jeste problematično za vozače, ali u istom trenutku i jedino izvodljivo, s obzirom da nema dovoljno parking mesta. Mislim da bi se projektovanjem kosih parkirališta skoro izgubila i jedna strana trotoara, tako da bi recimo invalidska ili dečja kolica teško prolazila na toj strani ulice gde bi bilo ukoso parkiranje - kaže Vuković.
Ulica cara Dušana će nakon završetka rekonstrukcije polovinom oktobra, biti skoro identična Ulici cara Lazara, tako da su u ovom trenutku mali izgledi da se dobiju ukosa parkiranja.

VOZILA OKO 40.000, A PARKING MESTA OKO 500
Potencijalna mesta za gradnju garaža i višeetažnih parkinga su parking iza Skupštine grada, kod mosta na Ibru na prostoru pijace, kod autobuske stanice i na gradskom keju kod Kluba tehnike. Međutim, u gradskoj kasi nema novca za gradnju garaža. Nezvanično se pominje mogućnost da ovaj posao bude poveren nekom kao koncesija, premda ima i onih koji se zalažu za izdvajanje „Parking servisa“ iz JKP „Čistoće“ i formiranje novog javnog preduzeća.
N. Božović

KRALjEVO - Mlaznice koje su lopovi u maju skinuli sa fontane na Trgu Svetog Save, koštaju blizu 500.000 dinara, a grad Kraljevo nema taj novac. Iako, su sigurnosne kamere iz muzeja uz čiju zgradu se nalazi Fontana snimile kradljivce kako odvijaju i skidaju mlaznice, policija ni posle tri meseca nije uhvatila počinioce.

   Kada se pre par godina u javnosti pojavila informacija da će iz fontane na Trgu Svetog Save, u zavisnosti od doba dana, uz pomoć specijalne rasvete, teći raznobojni mlazevi vode i sve to uz raznovrstan repertoar klasične muzike kao recimo u Barseloni ili Rimu, svi su sa nestrpljenjem isčekivali taj momenat. Međutim, od tog sna koji je trebao da košta 50.000 evra, dobili smo skromnu, daleko jeftiniju fontanu, proporcionalnu načinu življenja Kraljevčana.
Ali, kao dokaz da ne umemo, nećemo ili možda ne možemo da cenimo nikakve vrednosti, govori činjenica da su posle samo jednog leta uživanja prolaznika u mlazevima fontane koji su dosezali i do dva metra, lopovi skinuli većinu mlaznica, a da se pri tom niko nije ni osvrnuo.
- Pri samom projektovanju fontane, sistem mlaznica je napravljen tako da bude komplikovan za demontažu. Međutim, ove godine na početku proleća lopovi su pronašli način da ih skinu i odnesu. U pitanju su mesingane mlaznice koje su niklovane spolja, a kupovina mlaznica koštaće oko pola miliona dinara, koje grad Kraljevo trenutno nema. Očekivali smo da će policija reagovati, jer smo imali snimke sa sigurnosnih kamera muzeja, ali nikakvu informaciju koja je upotrebljiva nismo dobili - kaže Dušan Sretović iz Direkcije za planiranje i izgradnju.
Kako kaže Sretović mlaznice su ipak naručene, ali ostaje da se napravi nekakva finansijska konstrukcija, kako bi se u rebalansu budžeta izdvojio novac za njihovu kupovinu. Plan je da kada se budu postavile te mlaznice, fontana bude pokrivena i zaključana u jesenjem i zimskom period kada ne radi, a onda na proleće i leto bude otkrivena kako bi bacala mlazeve. Na naše pitanje, šta ako se ponovo ukradu, Sretović kaže da je ipak veoma teže skinuti mlaznice kada fontana radi, nego što je to bio slučaj u periodu kada su ih lopovi skinuli, jer fontana tada nije radila.
Nenad Božović

Šljivici za dedine potomke

KRALjEVO - Zaviša Šćepović, svoju očevinu iskoristio je maksimalno. Ljubav prema selu i svom nasleđu je godinama iz hobija eksploatisao na razne načine. Rad u prosveti je upotpunio uzgajanjem pečuraka, tovom bikova, ovčarstvom. Kada je dobio unuka prvenca, Vuka, želeo je da priču uozbilji špalirima šljiva. Tako je počeo pre 11 godina.
   - Moji su imali zasade šljiva, deda, otac. Nisu to bili zasadi kao ovi danas. Ostavili oni meni, želim i ja svojim unucima da ostavim nešto, na  čemu će da se diče. Ja sam hobista, sve ovo rađeno da kažem, školskim primerom i uspelo - kaže Zaviša.
Ovi voćnjaci na nešto više od hektara su dodeljeni i unuci Milici i najmlađem Luki. Sa ponosom ih može ostaviti jer izgledaju baš kao kod pravih stručnjaka, tako da nam priča igleda nestvarno. Grozdovi u šljiviku, jedri, modri. Svako zrno roda zdravo i krupno. Rod kao malo gde u ovoj godini kada voćarima ništa ne ide na ruku.
   - Samo da berba dobro prođe. Oko nas grmi i oblači. U voćnjaku sam zasadio sve četiri čačanske i stenlej, koja je opet američka. Zadovoljan sam - sa puno ljubavi govori naš sagovornik.
Prolazimo kroz šljivik, kao pod konac. Grane polegle od roda, pravi načičkani, plavi grozdići. Milicu uslikavamo pored jednog. Sva važna a čini nam se i ponosna na svog deku spremno pozira. Pitamo je šta sa ovim šljivicima, jer je jedan, njen.
   - Pa ne znam, volim ovde, za sada pomažem deki. Volim selo, ne znam da li ću učiti nešto vezano za selo. Volim umetnost - govori pomalo stidljivo sa smeškom.
Hobi može postati i unosan posao pa je ovih dana uz pomoć berača prve količine rane, rodne Zaviša Šćepović, već isporučio, no organizacija otkupa nam je uvek slaba strana. Problem koji nikako da nestane iz države Srbije.
   - Sve je nekako, kako da vam kažem neorganizovano. Jedan dan nema dovoljno ambalaže, jedan dan hladnjača puna. Nije to uređeno kako treba. Cenom sam zadovoljan - kaže Zaviša.
Pored ovih zasada planirao je i jedan dunjar, no nikako da i ovu priču privede kraju, zbog omaške Instituta iz Čačka. Umesto dunja, kupio „dunjke“!     Po onoj narodnoj iver ne pada daleko od klade, najstariji  unuk Vuk, uliva prilično poverenja, kaže nije razmišljao šta će dalje sa svojim imetkom, ali je za sada tu da pomogne dedi.
- Ne znam za sada. Kada dođe vreme videćemo. Dolazim kao pomoć, ali i zato što volim - govori Vuk ne prestajući da ubira krupne plodove.    Zaviša skromno kaže da sve ovo ne bi postigao da nije imao podršku porodice, naročito sina Milana i ćerke Mile. Ono šljiva, što ne preda ide u rakiju. Do sada proizveo oko 5.000 litara, ali ni grama nije prodao, jer je valja pokloniti prijateljima, koji se u ovom domu mogu često zateći.
To što penzionerske dane, naš domaćin, sa svojom decom i prijateljima koji često navrate, troši na selu smatra svojom dodatnom snagom jer se ne oseća staro. Pomaže i fudbalskom klubu, jer mladima treba uvek podrška. Jedinu zamerku u Tavniku i otežavajuću okolnost za sve koji žive u ovom selu, vidi u čestoj nestašici vode. Ostaje nada da će valjda u skorije vreme neko malo povesti računa i o tome.
Sonja Cvetković

U BINIĆIMA KOD MANASTIRA GRADAC OSTALI SAMO STARCI
Opustelo celo selo

Postojala mogućnost otvaranja zadruga za otkup zdrave ekološke hrane

RAŠKA - Selo Biniće, poviše manastira Gradac, opustelo je, a put do njega je propao i zarastao u šiblje. U potrazi za lagodnijim životom, meštani su otišli u urbanije sredine, ostavivši samo starce i napuštene domove.
-  I stranci dolaze da vide ovu svetinju i lepotu, a ovdašnji ljudi pobegoše iz ovih predivnih krajeva. Izgradnja puta započeta je još 1957. godine, kada je ručno „pokaldrmljen“, a danas izgleda gore nego što je bio pre više od pedeset godina kada je prokopan. Asfaltirana je samo deonica do Kruševice. Mi smo totalno zapostavljeni od lokalne vlasti i pastorče smo opštine Raška  - ističe Milivoje Živković, ugledni meštanin Binića.
Svojevremeno je autobus dolazio šest puta dnevno u ovo gradačko selo, ali ta vremena su prošla i meštani sada muku muče za prevoz. Najveći problem meštanima iz Binića je, kako kažu, kada moraju sići po namirnice, ili se mora do lekara, do trideset kilometara udaljene Raške.
-  Nekad je ovde školsko dvorište ispunjavala dečja graja, a onda je škola zatvorena još pre osamnaest godina, jer više nije bilo đaka. Potom je zatvorena i seoska prodavnica u kojoj smo  se snabdevali neophodnim životnim namirnicama - kaže Radivoje Andrijanić, i dodaje da je žalosno da ovo predivno gradačko selo nema omladine.
Inače, do pre dve decenije, duž čitavog puta u ovom kraju tiskali su se vredni proizvođači krompira, mlečnih proizvoda, mesa, kupine i maline. Jer, put koji vodi u Biniće izlazi na tromeđu opština Raška, Kraljevo i Ivanjica, kao ključna spona mnogih golijskih sela i zaselaka.
-  Postojala je mogućnost otvaranja zadruga za otkup šumskih plodova i zdrave ekološke hrane, jer Binići su pitomi kraj prepun prirodnih lepota, izvora čiste pijaće vode, borovih i hrastovih šuma, velikih poljoprivrednih kapaciteta… Na žalost, šansa za sve to je bespovratno propuštena, jer starci i kad bi hteli, više nisu kadri za takve poduhvate  - naglašava Milivoje Živković.
N. Gajtanović

KRALjEVO - Reka Morava polako postaje sigurno utočište za ljubitelje splavarenja. Splavovi kućne izrade - većinom kombinacija kamionskih guma i dasaka, ali i onih pravih plovila spustili su se niz Moravu, na Drugoj regati.

    Druženje je otpočelo još veče pre starta kod Jevđovića u Mrčajevcima. Buđenje uz kafu na Moravi, za mnoge je pravi doživljaj, a za domaćine zadovoljstvo. Milomir Jevđović i prošle i ove godine svoj Etno prostor ustupio je za dobrobit svih.  
Na raznim plovilima bilo je oko hiljadu ljudi. Zaglušujuću buku stvarale su brodske sirene, pištaljke, trube. Došli najviše radi druženja, ljubavi prema vodi, ali kako kažu najviše zahvaljujući dugogodišnjem prijateljstvu sa „Lađevačkim gusarima“.
- Spremni smo kao i svuda. Dok smo živi obećali smo našim prijateljima iz Lađevaca dolazićemo na njihovu regatu, baš kao i oni kod nas - kažu iz ekipe iz Prijepolja.
- Bez nas nema ni jednog skupa na vodi. Gde su pravi ljubitelji vode, druženja, tu smo i mi. Ne propuštamo da se viđamo, ma tu su svi mi, gusari, Crnogorci... Nazdravlje u to ime - kažu najveseliji Šapčani.
Predajom zastave kapetanu ovogodišnje regate, Ivanu Vasiljkoviću iz Kruševca, fešta je mogla da optočne. Topovskom „grmljavinom“ splavari su krenuli niz reku. Nije nam poznato kako su prošli oni kojima je kapetan splava davao uputstvo, desno kontra, leva napred, bar smo čuli sa okolnih čamaca, ali smo veštim rukama naših veslača Boška i Žike izbegavali sudare! Ko razume, shvatiće. Bilo je kupanja, igre na plovilima, skakanja u vodu, nazdravljanja, baš onako kako je kome i odgovaralo.
Nakon tri sata prvo pristanište u Obrvi. Ogladneo narod nema šta. Za dobar gulaš na suvom se pobrinula ekipa Kotlenik prometa, koja se dobro držala i na vodi. Doduše nisu puno izbegavali sprudove, valjda da im doživljaj duže traje! Sagovornici uglavnom zadovoljni splavarenjem, ali i odmorom.
Nazad u čamce pa dalje niz Moravu. Rekoše Julu za gulaš više ne menjaju. Nakon 22 kilometra polako stižemo ka cilju. Ne odustaju, neki i dalje skaču u vodu, da li što su stigli do cilja ili im žao što je kraj nisu nam rekli, neki poput kolege Gorana kažu da im ovo prvo ovogodišnje krštenje u Moravi. Kako god, na kraju lepo, svi zadovoljni neki samo malo više umorni. Kapetan ekipe „Heksaveta“ ima zamerke na momke ,,Ma tri devojke u čamcu, a oni se samo prskaju, kamo im malo romantike da ih lepše osvoje?“
Glavni „krivci“ regate na Moravi Ekološki pokret „Gusari“ iz Lađevaca mogli su da odahnu jer je sve proteklo kako treba.
- Zahvalnost dugujemo gradu Kraljevu, Ministarstvu za regionalni razvoj i turizam, Kotlenik prometu i svim volonterima koji su pomogli, da sve protekne kako treba - kaže Živadin Đoković i obećaje da će naredne biti još više učesnika regate.
Na žalost Kraljevčana je bilo malo, što je prava šteta, jer kako rekoše Šapčani, Kruševljani, Zrenjaninci, Kragujevčani, Prijepoljčani, ali i gosti iz Bajine Bašte, Sremske Mitrovice, Beograda, privilegiju da imaju dve reke i dva ovakva druženja nema puno gradova u Evropi, a kamoli u Srbiji. Priroda nam je dala puno toga, no ne i dar da je iskoristimo. Mnogi vape za ovakvim predelima. Zašto onda ne bi na turističkim mapama ponudili vikend splavarenja. Ulaganja nisu velika, a svi bi u ovoj priči bili zadovoljni, baš kao i ovog vikenda na Moravi. Naredne godine, splavari Kraljeva, Čačka i okoline, budite spremniji!
Sonja Cvetković

UZ PRVU JUTARNJU... - Uređuje Mirjana Anđić
Izlaganje sunčevom zračenju

   Iako smo početkom letnje sezone pisali o sunčevom zračenju, nije nikako na odmet podvući još jednom najbitnije, ovoga puta uz mišljenje našeg stručnjaka, doktora Zorana Joksimovića, specijaliste dermatovenerologa.

   KOJE SU POJAVE NAJIZRAŽENIJE USLED AKUTNOG IZLAGANJA KOŽE SUNČEVOM ZRAČENJU?
- reakcije pojave crvenila i opekotina od sunca,
- tamnjenje kože,
- zadebljanja kože,
- kao i korisna dejstva akutnog izlaganja sunčevom zračenju, a to su sinteza vitamina D i lako zagrevanje kože.
Usled hroničnog, kumulativnog dejstva UV zračenja dolazi do pojave:
- karcinoma kože,
- fotostarenja kože,
- solarnog lentiga (pigmentacija nastala pod dejstvom sunca) i
- aktinične keratoze (poremećaj orožavanja kože pod dejstvom sunca).
Nešto o fotosenzitivnosti
Usled UV zračenja kod nekih osoba može da se javi idiopatska preosetljivost na UV zračenje, tj. fotosenzitivnost.
U posebnu grupu spadaju dermatoze koje nastaju kao posledica fotosenzitivnosti izazvane lekovima koji dovode do fototoksične reakcije (psoralen, tetraciklini, griseofulvin, naproksen...) ili do fotoalergijske reakcije (sulfonamidi, benzodiazepini, triciklični antidepresivi...)
Prirodne zaštite kože od sunčevog zračenja su:
- stratum corneum epiderma (rožasti sloj kože),
- sadržaj melanina,
- urokanična kiselina,
- beta karoten.

VRSTE PREPARATA ZA ZAŠTITU OD SUNČEVOG ZRAČENJA
Topijske preparate za zaštitu od sunčevog zračenja podelili smo na:
- hemijske ili organske (derivati antralina, benzofenona, kamfora, cinamata, paraaminobenzoata...),
- fizičke ili neorganske (cink oksid, titanijum dioksid, kaolin....).
Stepen zaštite antisolarnim kremovima izražen je SPF-om čija brojčana vrednost označava koliko se puta više zaštićena koža može izložiti suncu, nego nezaštićena, sa istim efektom.
Topikalna sredstva se stavljaju 30-60 minuta pre izlaganja suncu, 2g/cm² i obnavljaju se posle 3-4 sata, tj. posle kupanja ili znojenja. Ali, danas postoje i preparati koji sadrže i kompleksne polimerne sisteme (akrilate i metakrilat polimere), pa se ne moraju nanositi više puta u toku dana, jer se apsorbuju na kožu.

OD ČEGA ZAVISI IZBOR PREPARATA?
Na izbor preparata utiče fototip kože (najosetljiviji je fototip I i II), preosetljivost na UV zračenje, suva klima, tip aktivnosti, drugi lekovi...
U sistemsku zaštitu od UV zračenja spada beta karoten koga ima u šargarepi, paradajzu, paprici, kao i hlorokvin koji se vezuje za epiderm i apsorbuje UVA zrake, uz imunomodulatorski efekat.

ŠTA BI BILE OSNOVNE MERE I POSTUPCI ZA ZAŠTITU OD SUNČEVOG ZRAČENJA?
Izbegavati izlaganje suncu od 10 do 15 časova, koristiti zaštitnu odeću, šešire i naočare za sunce, nanositi preparate za zaštitu od sunca, izbegavati preterano sunčanje i kontinuirana zdravstvena edukacija - zaključuje dr Joksimović.

Strelac - psihološki tip oholosti

   Najveća vrlina Strelca u odnosu na ostale horoskopske znake jeste njegov slobodarski duh. Međutim, njegov vapaj za rušenjem spoljnih granica slobode jeste izraz unutrašnjeg ropstva duha. Psihološki tip Strelca  rob je sopstvenog oholog, velikog Ega. Suočavanje njegovog razuma sa realnim potrebama života, svako pozivanje na odgovornost, predstavlja atak na njegov veliki Ego, gušenje ličnosti i uskraćivanje slobode, pa  mu nisu uopšte strana pitanja tipa: „Zašto moram da idem na posao svakoga dana? Zašto moram da ležem svake večeri da spavam? Zašto sam napravljen kao rob....?“
Strelac ne robuje mišljenju većine. Naprotiv. Potpuno je nezainteresovan za mišljenje većine. Njihova ogromna ljubav prema životu sprečava ih da uvaže ili primete osećanja drugih. Veliki, oholi Ego navodi Strelca da živi nesvestan potreba drugih ljudi, da živi bezobzirno kao da je jedini na svetu. Ne prepoznaje potrebe drugih ljudi, već odgovara na trenutne hirove sopstvenog Ja. Jedino ga neposredan i blizak odnos sa drugim ljudima navodi na saosećanje i altruizam. I tada će pokušati „akciju“ da obogati unošenjem svog velikog Ega, prepuštanjem sopstvenim trenutnim hirovima, što će rezultirati izvesnom deformacijom plana koji mu je naložio zdrav razum.
Zbog karaktera svog velikog Ja, psihološki tip Strelca doživljava najveći stres kada treba da se povinuje disciplini, bez obzira na njenu razumnu opravdanost (ustajanje svakog jutra uvek u isto vreme i, radi odmornog buđenja, leganje svake večeri u isto vreme). Pravila i disciplinu on prirodno želi da prekrši i da time pokaže „slobodarski“ duh svog velikog, oholog Ega. Astrolog Maja Lončarić kaže za psihološki tip Strelca da je „neharmoničan“.

   Maskenbal, „Maskharat“, Bal pod maskama ili kako god, tek druženje u vili „Magdala“ započeto prošle godine, nastavlja zapo-četu tradiciju.
   Po ideji i u organizaciji Hadži Milene Marije Magdalene, slikarke i kreatorke koja punih 39 godina živi i radi na relaciji Kraljevo-Nemačka, protekle subote okupila se vesela družina raznih profesija iz raznih krajeva Srbije, a i šire: Vršac, Požega, Užice, Leskovac, Niš, Holandija, Nemačka.
   Pitamo gospođu Kovačević o cilju ove manifestacije.
   - Cilj je da naš grad oživi tradiciju prekinutu pre 100 godina, da okupimo umetnike, ali i sve ljude koji imaju pozitivnu energiju, željne druženja, razmene različitih ideja i kreacija.
   Uz prisećanje na nedavnu izložbu u „Kvartu“ sa maskama kao inspiracijom, pitamo - zašto baš maske?
   - Volim maske. To je deo mene. U njima ima filozofije, možemo biti prikriveni, ili ne. I u životu postoje situacije kada smo „pod maskama“, ili bez njih.
   Ovo je drugi put. Da li će ovaj performans prerasti u tradicionalnu godišnju manifestaciju, da li postoje planovi da se izađe, možda, i na trgove našeg grada, van okvira vile „Magdala“?
   - Održavaće se svake godine, svake prve subote u avgustu, a plan jeste i veći broj gostiju, pa će to možda i zahtevati baš to što ste pitali - izlazak na ulice, pa čak i duže trajanje od jedne noći.
   Broj gostiju - pedesetak. A u vili „Magdala“ nema šta nema, uključujući pravu pozornicu. Učešće Teatra „Sunce“, zvuci brazilske muzike i ples kapuera...  kolorit, svetlucanje kostima, iluzija nečega „s’ onu stranu“ i pretvaranje celovečernje kiše u sunčeve zrake...i pretvaranje sivila u boje duge...
   Odlazimo oko ponoći, kada je upravo pristizala nova grupa gostiju iz Niša.
   Za kraj, poruka?
   - Vrata su otvorena svim ljubiteljima ovakve vrste druženja, zabave i bilo bi nam drago da iz godine u godinu bude sve više gostiju i sve bogatiji program.

NEDELJNI RECEPT
Piškota torta

Potrebno:
3 manja pakovanja piškota
1 puding od vanile
1 puding od jagoda
Mleko
250gr margarina
200gr šećera u prahu
2 vanilin šećera
300gr jagoda
2 kašike gustina

Priprema:

   Puding iz kesice (jagoda) sipati u odgovarajuću činiju i sjediniti ga sa 1 kašikom gustina, a onda ga skuvati po uputstvu sa kesice i ostaviti da se ohladi. Isto uraditi i sa pudingom od vanile.
Margarin, šećer u prahu i vanile izmiksati, a onda podeliti i jednu polovinu staviti u ohlađeni puding od jagode, a drugu polovinu u puding od vanile. Kalup obložiti rastegljivom folijom, a onda složiti poškote na dno i sa strane. Naizmenično sipati filove kašikom, pa staviti red jagoda isečenih na krugove, pa red piškota. Opet naizmenično sipati filove, jagode i piškote, ukupno 3 puta. Na vrh staviti piškote, blago pritisnuti, prekriti rastegljivom folijom i ostaviti preko noći u frižideru. Sutradan okrenuti kalup na tacnu, skinuti ga, a onda i rastegljivu foliju. Ukrasiti po želji.

Karijes mlečnih zuba

Karijes je infektivno oboljenje izazvano specifičnom bakterijskom infekcijom. karijes je naj-češće patološko oboljenje usne duplje. Nažalost, karijes mlečnih zuba se javlja veoma rano, i to kao posledica loših navika, neadekvatne ishrane, određenih teškoća u održavanju oralne higijene i neobaveštenosti roditelja o značaju mlečnih zuba i mogućnostima za očuvanje njihovog zdravlja.    Karijes često zahvata veći broj mlečnih zuba i brzo se širi zbog određenih anatomsko histoloških karakteristika tih zuba. Mlečni zubi su prekriveni znatno tanjim slojem gleđi (retko prelazi 1mm) koja je pri tom i slabije mineralizovana. Ispod takve gleđi je dentin sa širokim dentinskim kanalićima i manjom sposobnošću stvaranja tercijalnog dentina. Sve to doprinosi bržem širenju i češćoj pojavi komplikacija karijesa mlečnih zuba.
Cirkularni karijes je najteži oblik karijesa mlečnih zuba. Poznat je još i kao sindrom bebi-dečije flašice. U našoj zemlji cirkularni karijes je prisutan u 8% dece predškolskog uzrasta. Karakteristična lokacija cirkularnog karijesa je u vratu zuba. Ova pojava se objašnjava razlikama u kvalitetu mineralizacije mlečnih zuba pre i posle rođenja. Vratni deo se mineralizuje po rođenju, kada su mogući brojni negativni uticaji na proces mineralizacije.    Ishrana odojčeta i malog deteta ima odlučujuću ulogu u pojavi cirkularnog karijesa. Karakteristike ishrane u ovom periodu su tečna, zaslađena i kašasta hrana, česti dnevni i noćni obroci. U ovom periodu se formiraju loše navike u ishrani deteta koje mogu biti od izuzetnog značaja za pojavu karijesa. Posebno loša navika je da se dete uspavljuje i hrani u snu bočicom sa cuclom. Naročito je loša navika da dete spava sa cuclom u ustima ili da dugotrajno drži u ustima vlašicu sa cuclom tokom dana..

SEĆANJE NA ŽRTVE „OLUJE“ (2)
Od Knina do Kraljeva

   8. avgust 1995. godine (utorak)   
...Putujemo, putujemo, putujemo. Bolje reći milimo metar po metar u pretrpanim vozilima i na konjskim kolima koja vuku već iznemogli konji. Donosim odluku da prestanem da beležim događaje po danima, jer događaji se rađaju i „potiru i dan“, i mesec i godinu...

18. avgust 1995. godine (trinaesti dan putovanja)
...Stigli smo na granicu između Republike Srpske i Republike Srbije. Nekoliko kilometara od Loznice smo. Na graničnom prelazu detaljna kontrola. Srdačno nas dočekuju predstavnici i Crvenog krsta i Komesarijata za izbeglice kao i tamošnji meštani. Čekala nas je hrana, piše, kolači, nešto odeće i obuće. Tu je i improvizovana ambulanta sa lekarima i lekovima. Dobijamo od službe Komesarijata za izbeglice uput da se javimo u Kraljevo...   
...Noćimo tu. Ujutru druga vest: u Kraljevu više nema mesta, pa se upućujemo u prihvatni centar Leskovac...    ...U tom našem iščekivanju gde ćemo , šta ćemo, kuda ćemo krenuti iz Vlasotinaca stiže poziv od Tihomira Nikića iz Kraljeva, inače gastarbajtera u Austriji, da se nas devetoro smestimo u njegovu kuću u Kraljevu. Tihomir javlja da je on, kada je čuo za ovaj naš egzodus, otpustio stanare koji su se nalazili u njegovoj kući i da možemo da napustimo privatni centar u Vlasotincu i doputovati u Kraljevo u njegovu kuću...
...I tako. Kako prvog septembra 1995. godine stigosmo u meni nepoznati grad Kraljevo, ne znajući tada koliko ćemo u njemu ostati...
...Tako kuća Tihomira Nikića toga prvog septembra 1995. godine postade mali mini-kolektivni centar za dvanaest prognanika iz Ervenika i Biovičinog sela, tamo iz opštine Knin, iz tada već nestale Republike Srpske Krajine, u Republici Hrvatskoj...
Ilija Šekuljica

Ni posle petnaest godina izbegli Srbi iz Hrvatske ne mogu da ostvare mnoga svoja prava

   Problemi sa kojima se suočavaju izbegli Srbi iz Hrvatske i posle petnaest godina su veliki i teško mogu da se reše. Oduzeta su im stanarska prava, teško ide sa konvalidacijom radnog staža, mnogima nisu isplaćene dospele penzije koje duguju penzionerima za period od 1991. do 1995. godine. Slabo ide i sa obnovom njihove imovine, ne rešavaju se infrastrukturni problemi u sredinama povratka. Ne rešava se učešće izbeglih i prognanih Srba u tranziciji i privatizaciji, pronalaženja nestalih lica i suđenja za ratne zločine. Mnogima nije vraćeno ni poljoprivredno zemljište. Pristup individualnim pravima u zemlji porekla za sve izbeglice bez diskriminacije od suštinske je važnosti i samo na taj način može da ispuni svoje obaveze i doprinese stabilizaciji u regionu.
   Srbija ostaje posvećena Sarajevskom procesu uz punu međunarodnu podršku UNHCR-a, OEBS-a i Evropske komisije, ali sa strane Republike Hrvatske i pored njihovih stalnih obećanja, nikako ili sporo ta svoja obećanja i ispunjavaju.
   Iz razgovora sa većinom izbeglih Srba iz Hrvatske koji žive u Kraljevu i okolnim mestima može se zaključiti da se suočavaju sa problemima koje smo naveli u ovom tekstu. Kažu da su se nadali da će krenuti na bolje nakon posete predsednika Hrvatske Ive Josipovića Srbiji, ali nakon obeležavanja petnaestogodišnjice egzodusa Srba, a i načina na koji su Hrati proslavili svoj „praznik  pobjede“ ne izgleda da će se nešto promeniti na bolje. Živi bili, pa videli.
Ilija Šekuljica

EKOLOGIJA
Zdravlje dece i opasnosti iz životne sredine

   Najveći proizvođač struje u Srbiji državi godišnje plaća 12 miliona evra ekološke nadoknade (zbog deponovanja pepela). Na probleme deponovanja pepela TENT-a godinama ukazuju meštani Obrenovca i okolnih sela ukazujući pritom na povećan broj oboljevanja dece od bronhitisa i plućne astme, kao i na štetu koju trpe zbog zagađenosti njiva, voćnjaka i povrtnjaka.     

KRALjEVO - Koliko možemo verovati obećanjima EPS-a, da će savesno i odgovorno pribaviti dokumenaciju o uticaju izgradnje hidroelektrana u dolini Ibra na životnu sredinu i zdravlje ljudi? Dobar primer „loše prakse“ je uticaj koji termoelektrana „Nikola Tesla“ u Obrenovcu ima na meštane i okruženje, a i njima su obećavali da neće biti uticaja na životnu sredinu, no ispostavilo se da im je samo bitna ekonomska opravdanost.

   Pristup zdravoj vodi i dobrim sanitarnim uslovima, povrede u saobraćaju, zagađenje vazduha iz životne sredine i ambijentalnog vazduha, opasne hemikalije iz životne sredine i dečiji rad i rizici koje on nosi - prioriteti su Evropskog regiona kada je reč o zdravlju dece. Upravo među njima leže rizici odgovorni za trećinu bolesti koje se javljaju kod beba i mladih do 19 godina.
U Beogradu i drugim gradovima se često mogu videti majke koje sa decom šetaju uz saobraćajnice. Ipak, manje je poznato da povećana koncentracija opasnih gasova, nastala kao produkt sagorevanja „olovnog benzina“ koji izbacuju automobilski motori, pogubno deluje na razvoj nervnog sistema i inteligencije kod dece.
Deca nisu „mali ljudi“ jer su, u odnosu na odrasle, mnogo osetljiviji na štetna delovanja iz životne sredine, ističu stručnjaci. Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije iz 2000. godine, čak 43 odsto oštećenja zdravlja dece uzrasta do pet godina ima uzroke u životnoj sredini.
Nažalost, i dalje se puši u blizini dece, deca se guše od duvanskog i dima iz šporeta i peći na čvrsta goriva. Loš kvalitet ambijentalnog vazduha (onog kod kuće, u školi, vrtićima) uzrok je od 1,1 do 6,6 odsto smrtnosti dece uzrasta do četiri godine, na godišnjem nivou, u Evro B regionu, gde pripada i naša zemlja.
Projektom koji se bavio uticajem pepelišta termoelektrane „Obrenovac B“ u Obrenovcu, na životnu okolinu dobijeni su poražavajući rezultati. Naime, ustanovljeno je da dete koje živi u selu Grabovcu, kod pepelišta, u odnosu na dete koje živi u drugom obrenovačkom selu, Draževcu, ima 2,9 puta veći relativni rizik da se obrati lekaru zbog pištanja u grudima, 2,4 puta od astme, dok je šest puta veći relativni rizik da će, ako oboli od astme, to biti težak oblik bolesti sa stalnim uzimanjem lekova.
Svi znamo da postoje značajni uticaji iz životne sredine na zdravlje  i svi se kunemo da nam je zdravlje dece nešto najvažnije u životu. Ipak u praksi se gotovo ništa ne preduzima. Kao prvi korak je neophodno da se prate pokazatelji koji omogućavaju da se proceni koliki je negativni uticaj životne sredine na zdravlje dece i ljudi upošte. Ti pokazatelji se, po metodologiji Svetske zdravstvene organizacije, kod nas se nažalost još ne prate. Ko li treba da upali svetlo?
E.I.

UMETNOST - KULTURA

BANJSKI AMFITEATAR DOBIO IME DANILA BATE STOJKOVIĆA
Otkriven portret u reljefu

VRNjAČKA BANjA - Manifestacija „Dani Danila Bate Stojkovića“ održani su od 10. do 12. avgusta ove godine. Na dan njegovog rođenja 11. avgusta otkriven je njegov portret u reljefu, rad umetnika Dragiše Obradovića u banjskom amfiteatru koji će ubuduće nositi ime našeg poznatog i proslavljenog glumca. U amfiteatru je prikazan i dokumentarni film „Danilo Bata Stojković u Vrnjačkoj Banji - istinski i strasno“ Milana Nikodijevića, inače direktora Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.
   Na postavljenim video bimovima na banjskoj promenadi, posetioci su uživali u ciklusu Batinih filmova „Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, zatim „Podzemlje“, „Balkan Ekspres“, „Varljivo leto 68“. Goste su služili Milorad Mandić-Manda, Dragan Nikolić i Nenad Okanović u kostimima Ilije Čvorovića, lika koji je Bata maestralno igrao u filmu „Balkanski špijun“.
Dragan Ivanović



U VRNJAČKOM ZAMKU KULTURE „BELIMARKOVIĆ“ NOVA IZLOŽBA
Belgijska grafika u znak prijateljstva

VRNjAČKA BANjA - U galeriji zamka kulture „Belimarković“ otvorena je izložba zbirka Belgijske grafike iz Narodnog Muzeja u Beogradu autora Dragane Kovačić. Ovo je jedan od primera plemenite misije grafičke umetnosti, da zahvaljujući pristupačnoj ceni, relativno brzo i lako prelazi kako granice društvenih slojeva tako i ove prostore. Tako postaje sredstvo uspostavljanja međunarodnih komunikacija i širenja kulturnih veza.
   - Tokom pedesetih godina dvadesetog veka, kabinetu grafike Narodnog muzeja su kao znak prijateljstva između Belgije i Srbije, sukcesivno poklanjana dela značajnih umetnika koji su obeležili modernu belgijsku umetnost - rekla je na otvaranju ove izložbe direktor vrnjačkog Kulturnog centra Jelena Borović -Dimić i dodala da ljubitelji ove vrste umetnosti izložbu mogu posetiti svakodnevno do 9. septembra ove godine.
Dragan Ivanović



Dimitrije Jovanović: NEMANjIĆI (5)
Stefan Prvovenčani (1196-1228)

   I sećajući se časnog života slavnih mojih roditelja, kako lepotu, kako vladanje narodom, kako slavu i bogatstvo ka ništeljublju uskoro Božja ljubav k sebi privuče, pomislih u sebi da me udostoji Vladika moj Isus Hristos da budem poklonik tu u presvete Vladičice naše Bogorodice, i da bude neugašeno svetlo u hramu njenom i kraj groba časnog i blagovernog starca, gospodina mi svetoga Simeona monaha.
   I ovaj kao podvižnik i čedoljubivi i slatki starac, gospodin mi sveti Simeon, ako sam i nedostojan da se nazovem njegovim sinom, blagoslovi me izvrsnije od ostale moje braće, kao što blagoslovi Isak Jakova, sina svoga, svakim blagoslovom. I poče me učiti da se potrudim na svako blago delo u državi mojoj, i da milosrdan budem narodu hrišćanskom koji mi predade, i zapovedi mi o crkvama da se brinem i o monasima koji u njima služe i ni u kojem običaju da ne budem zazoran od Vladike svih i Gospoda.
   Tako je mimo običaja, kako svedoči Stefan Prvovenčani u Žitiju Svetog Simeona, Stefan Nemanja presto ostavio ne najstarijem sinu Vukanu, već mlađem Stefanu, što je izazvalo sukob među braćom. Uz složene spoljnopolitičke prilike i razdor između braće Srbija je ušla u veoma težak period. Udeoni knez Vukan je uz sve počasti pružio gostoprimstvo Evdokiji na njenom putu iz Srbije ka Carigradu, kada se Stefan Nemanjić od nje razveo 1200. godine. Iako ga je i papa Inoćentije 3. (1198-1216) oslovljavao kao predrag nam u Hristu sina Vukana, svetloga kralja Duklje i Dalmacije, u samoj Zeti njegovom kraljevskom titulom nisu bile obuhvaćene sve srpske zemlje. Zbog toga je Vukan od pape zatražio kraljevsku titulu za sve srpske zemlje. Papa nije bio raspoložen da mu tu želju i ispuni, naime bio je zainteresovaniji da je da Stefanu Nemanjiću. Međutim, od toga ga je odgovorio ugarski kralj Emerik. U leto 1202. Vukan je uz pomoć ugarskog kralja zbacio Stefana i sebe proglasio velikim županom. Odmah zatim je opet zatražio krunu od pape, ali iako je ovog puta papa bio raspoložen da mu udovolji, rat između Ugarske i Bugarske (1203) koji je opustošio Srbiju i bacio zemlju u haos, onemogućio je papu da ispuni Vukanovu želju. Ali, zato je dao povoda Stefanu Nemanjiću da započne novu borbu sa Vukanom i povrati presto.

Kafana je moja sudbina

Srpske narodne kafanske izreke
B

Bio zdrav i veso, u grlo istreso, ako ne mogo, ja ti pomogo.

Bio je jedanput u valjarici, dva puta u vodenici i tri puta u kafanici.

Bio je strah i trepet, u koju god kafanu da je kročila njegova noga.

Bio je srećne ruke, a uz to i kelner!

Bira ko pijanac kafanu.

Bira ko kelner goste.

Bistar ko loza.

Biti između četiri kafanska zida.

Biti između dva gluva kelnera.

Biti kao vinska boca i pampur.

Biti na svome mestu - u kafani.

Biti pod gasom, a sa dobrim glasom.

Sećanja jednog konobara 11

   Sedim sa Vladom i Mikijem u kafani Kod Cana, pijuckamo pivo i mezimo najveće ćevape u okolini, pa posle trećeg piva počnemo da pričamo viceve i dogodovštine. Ja, kao i obično, pun viceva, pričam li pričam, a oni se ubijaju od smeha. U jednom trenutku pita me Miki (alias Šomi, kako ga Vaske zove): - Boga ti, je l’ te neko izradio u kafani? Je l’ se našao pop nad popom?
- Jeste, kažem ja, - i te kako! I počnem da se sećam…
   U Studenici, u hotelu, pre otprilike trideset godina, dođe jedan par na večeru. Gospoda, nema šta, vidi se odmah. Mi konobari se inače retko kad prevarimo u proceni. Poručuju specijalitet kuće – pastrmku, dobro vino (tada je to bila tikveška “smederevka”, buteljka od 0,7), zatim palačinke, pa kafu, a ja ih gledam onako zaljubljene i srećne kako cvrkuću, pa u sebi pomislim: ako ovde ne padne neki dinar, neće nigde. Razmišljam kako da iskoristim njihovu omamljenost i zaljubljenost, i skujem plan. O planu, izgrađenom na kelnerskoj ideji, ne bih javno, zbog lošeg uticaja na mlađe kolege, a ko zna – možda i gazda Lepi pročita pa izvuče neku pouku. Tek, iz razmišljanja prekide me poziv: “Konobar, naplati!” Priđem stolu sa već skrojenim planom za harač, kao što planiraju i deru ovi na vlasti, a deru, Boga mi, više no svi konobari zajedno. Izvadim olovku i papir (tada nije bilo Dinkićevih fiskalnih računa), pa počnem: “Imali ste…”.
   - Stani, reče zaljubljeni, – piši prvo za sebe 500 dinara!
   Pogledam ga zbunjeno, pa pomislih da nema smisla da ga “oderem” kad me ovoliko častio, gde ću više od toga! - Hvala lepo, gospodine – zahvalim uljudno, i nastavim tačno u paru da sabiram. – Vaš račun je 1.950 dinara, rekoh sav zadovoljan, zamišljajući oreol iznad svoje glave.
- E, sad odbij onih 500 dinara – reče mi hladno, izvadi novac i izbroja 1.450 dinara. Dade mi tu sumu, podsmešljivo i uz blagi naklon, uze dragu pod ruku i “dosoli”:
   - Hvala, veoma ste ljubazni! Promrmljah mu nešto kao “laku noć”, “neka je sa srećom”, ne sećam se baš najbolje. Ali se odlično sećam šta sam mu pomislio.
   Kasnije sam saznao da taj gospodin drži neki restoran u Raški, pa je verovatno tamo završio ove škole, to mi je bilo jasno, ali mi ne bi jasno što to znanje primeni baš na meni.
   Ispričam ovo, pa se slatko ismejemo sva trojica. Šomi (alias Miki) pita ima li još nešto, da l’ me još neko izradi? “Ima, kako da nema, svake pete godine me poneko izradi”, kažem ja, i otpočnem novu priču.
   U Turistu, onom starom, osamdesetih godina, dođemo Milanko i ja u smenu, kad tamo sve puno. Osamdeset gostiju sedi, neka sportska ekipa, a Jeremija i Sidžo lete po sali kao komete i primaju porudžbine za piće i hranu. Po pravilu, trebalo je da Milanku i meni prepuste da odradimo grupu, ali kako, kada su te grupe “meke” za nas konobare. Tu je lova! Gde je lova, zna i Dinkić, pa zato ne prepušta posao nikome. Pregovaram sa Sidžom da nam ustupe posao, a on kaže da može, ali da im isplatimo po 20 ondašnjih dinara za svakog gosta. Milanko presabira u glavi naše mogućnosti, pa u jednom trenutku klimnu glavom, i mi ih isplatismo.
Kada svi završiše sa večerom, zove vođa grupe i reče:
   - Molim Vas, da platimo! Donesite kartu pića i jelovnik, pa sedite da zajedno sračunamo.
  Vidimo mi da ovaj zna znanje. Ma, ne promače mu ni čaša kisele vode, sve je čovek zabeležio! Znao je tačno i koliko je komada hleba bilo! Ostasmo Milanko i ja grbavi, al’ donesosmo odluku da nam sutra Sidžo i Jeremija vrate onih 20 dinara po glavi. Sutradan, na naš zahtev za vraćanje novca, Sidžo izgovori antologijsku rečenicu:
   - Kada bi se petkom pazarilo na pijaci, a subotom vraćalo ko se zajebao u petak, jači bi pijac bio u subotu! Momci, nema ništa od vraćanja!
Konobari našeg vremena i danas pamte ovu Sidžovu rečenicu.
Goran Bošković

K V A K A

Pravedni MMM u raljama života

Od prvog dana ponovnog imenovanja na istu funkciju, MMM je pokazao odlučnost da svoju viziju, ranije vešto prikrivanu usled nepovoljnih okolnosti, ovog puta i realizuje. Pozvao je predstavnike svih medija, i saopštio: - Moje ministarstvo je rešeno da stvari istera na čis-tac! Maksimalno ćemo suzbiti  poguban stranački uticaj i praksu da  filijale stranaka odlučuju umesto organa ove države. Postavićemo osnov za reformu pravosuđa u skladu sa pozitivnim propisima EU. Za nas je zaštita prava i interesa građana u jedinicama lokalne samouprave i celoj državi na prvome mestu.
  Stručna javnost je zdušno pozdravila ministrov nastup. Građani su se krstili i zahvaljivali Bogu, jer poodavno nisu imali priliku da čuju takve reči od nekog predstavnika vlasti. Osokoljen jednoglasnom podrškom, ministar je zaređao od jedne do druge televizijske kuće, nameran da ohrabri sve poštovaoce prava. Po njegovom liku se videlo da se posla ozbiljno prihvatio: ubledelo lice, veliki podočnjaci, odelo visi kao na strašilu... Na drugoj strani, zdrav sjaj u krupnim očima i vedro čelo svedočili su o svesti da cilj i smisao opravdavaju uložene napore. MMM je blistao, grejan nekom unutrašnjom vatrom i ozaren suncem Pravde i Poštenja.
   Svestan je bio MMM sa kojim se alama uhvatio u koštac. Najgore su bile aždaje iz njegovog stranačkog okruženja. Kad one suknu vatru, od čoveka ostane samo malo pepela. Kako takve ubediti da podrže izmene zakona kojima se ograničava njihova apsolutna moć? Pokuša MMM izokola, pozivajući se na evropsko zakonodavstvo. Dočekaše ga narogušeno, sa opominjućom parom iz nozdrva. Ministar proguta knedlu, i prošapta nešto o javnom interesu. Ovo je već izazvalo gromoglasan smeh aždaja, a potom i njihovu iskrenu začuđenost nad ministrovom neobaveštenošću. Jer, odavno je utvrđeno da su aždajski interesi najdozvoljeniji, najpravedniji, najnarodniji i najcelishodniji, a poz- nat je i način na koji se drugi interesi usklađuju sa vrhovnim interesom aždaja.
  - Dobro, znam ja to, ali zbog javnosti bi bilo dobro da mi iskažete punu podršku – promuca ministar, dok mu se hladni znoj slivao niz kičmu. – U praksi će sve biti kao i do sada, čak i bolje za vaše... pardon, NAŠE interese. Produbićemo postojeće rupe u zakonodavstvu, pa će u te rupčage da upada svako ko nam ne misli dobro.
  - A da li u tim rupčagama možemo i mi da skršimo vrat? – upita ministra Velika Až-daja. - Taman posla! Za pontonske mostove preko rupčaga biće zaduženi sudovi, a ja ću da ih blagovremeno obaveštavam ka-da se mostovi postavljaju, a kad se sklanjaju! Podrazumeva se da tajming Vi određujete!
  - Dobro, ako je tako... Ti znaš da bi te svaka greška skupo, preskupo koštala – opasno tihim glasom Velika Aždaja okonča razgovor. Ministar napusti prostoriju unatraške, klanjajući se do zemlje. Hladni znoj tekao je i dalje, jedino je zbog dubokih naklona svaki čas menjao tok svog slivanja, tako da su i ministrov tur i potiljak glave ošišane na nularicu bili dobrano natopljeni ovom telesnom izlučevinom.
   Proredi naš ministar svoje javne nastupe. Tamo gde se (vrlo retko) pojavljivao, isticao je maksimalnu podršku svoje stranke za ciljeve i brzinu proklamovanih reformi.  Ako bi sagovornik ukazao na obećanje o  “suzbijanju pogubnog stranačkog uticaja”, odgovarao je da se upravo i jedino njegova stranka iskreno i bez ostatka za to zalaže. Ako bi ga mlađahni i neobavešteni voditelj emisije  podsetio da je i ranije bio na čelu ministarstva, upravo u vreme podnošenja predloga zakona za čije je odredbe utvrđeno da nisu saglasne Ustavu, MMM je pomirljivo saopštavao da je njegovo ministarstvo izradilo nacrt novog zakona, a da za izmene važećeg zakona nije bilo dovoljno političkog sluha, izuzev u slučaju njegove besprekorne stranke. Ako bi mu “protivnička” strana na okruglom stolu, upriličenom u javnom servisu građana Srbije, spočitala zbog nepristojne naklonosti jednoj stranci, ministar bi dostojanstveno zaćutao, prepuštajući voditelju da se obračuna sa spočitavaocem, na unapred dogovoreni način.
I tako... Organi države su, istina, donosili nekakve odluke, ali je njihov tekst pisan u centrali Centralne Evropske Stranke (CES). Na taj način ispunilo se ministrovo obećanje o suzbijanju uticaja filijala stranaka. Reforma pravosuđa izvršena je dosledno, i temeljno – četvrti stepen srodstva nije uziman u obzir prilikom predlaganja i izbora kandidata, a oni prethodni stepeni bili su ujedno i uslovi za izbor. Bliski stepen srodstva pojačao je osećanje zajedništva i monolitnosti, što je pozitivno odjeknulo u narodu, toliko da je u jednom periodu sve ječalo. Utvrđeno je da građanima pripadaju mandati, a da nazivi izbornih lista služe samo za lepši izgled glasačkih listića. Tako su građani stekli mogućnost da privremenog korisnika svog mandata, po potrebi o kojoj ih je obaveštavao glas razuma sa TV-ekrana, upute na drugu izbornu listu, a novac dobijen od transfera vraćao se narodu posredstvom tako izabranih tranzitnih kandidata.
  Nekadašnje ministrovo bledilo zamenio je bronzani ten stečen u više mondenskih letovališta. Mršavost je ustupila mesto elegantnoj popunjenosti, a takvu eleganciju pratila su i probrana markirana odela. Kako je u jednom trenutku postojala opasnost da, pored države, i odela počnu da pucaju po šavovima, nesebičnu kolegijalnu pomoć pružio je ministar zdravlja. Obezbedio je svom kolegi, uz puno razumevanje zdravstvenih osiguranika, par tretmana u najpoznatijoj svetskoj klinici za eliminaciju suvišne masnoće i telesnih naslaga, i lifting lica. Podočnjaci su bili ružna prošlost, zdrav izgled objektivna sadašnjost, a produžena mladost svetla budućnost našeg MMM. Stvar se jedino iskomplikovala kod presađivanja kose, toliko da više nije bilo potrebe za šišanjem na nularicu – sijala se ministrova ćela i danju i noću. Tu je opet priskočio ministar zdravlja, donoseći uredbu po kojoj su građani bili obavezni da se šišaju do glave, pošto je utvrđeno da se virus pekinezerskog gripa širi preko vlasi kose. U slučaju da građanin odbije šišanje, bio bi primoran da primi vakcinu od koje su trajno otpadale sve dlake sa tela.
  Postignuto jedinstvo građana delovalo je efektno. Od obaveze uklanjanja kose sa glave bio je oslobođen jedino poznati kolumnista poznatog nedeljnika, s obzirom da je nadležna zdravstvena komisija utvrdila da je imun na pekinezerski grip, kao i na druge oblike napada na svoj fizički i duhovni integritet.
Zoran Tucaković

Bratija

Svud stratišta,
ali nikom ništa –
ta bratija
sve je grlatija!

Molba

Neka bude potop,
nek ne bude spas,
uslišite molbu –
lišite nas vas!
Zoran Tucaković

SPORT
FINIŠ KAMPA KOŠARKAŠKIH SUDIJA
Do vrha, radom i odricanjem

KRALjEVO - U gradu na Ibru završena je treća smena kampa košarkaških sudija Srbije. Do sada je prodefilovalo šezdesetak delilaca pravde igre pod koševima koji su imali prilike da im predavači budu međunarodni arbitri koji su pomno pratili rad i na terenu. Predavanjem je ovaj treći kvartal kampa za mlade sudije zaključio internacionalac iz Beograda Milan Mažić.
  - Kamp protiče veoma dobro, dobili smo odlične uslove u pravoj košarkaškoj sredini. Sve što smo zamislili to smo i ostvarili i na terenu i na predavanjima. Dakle, imamo uslova da pružimo znanje svim polaznicima pre svega u kraljevačkoj hali sportova gde najviše i provodimo vremena.
 Ima li među polaznicima kampa onih koji će jednoga dana dostići maksimum u ovoj branži?
 - Svakako da ima, jer ja s ponosom tvrdim da su srpske sudije najbolje u Evropi. Vidite da svi oni sude sve bitne utakmice na kontinentalnim i međukontinentalnim prvenstvima. Ta harizma koju imaju srpske vrhunske sudije prenosi se i na deljenje pravde u svim našim ligama. Naravno i mladi treba da znaju da se mora dosta ulagati, ali i odricati da bi se dospelo do vrha. Za sada rade veoma dobro i očekujemo dosta od njih.
 Gde je bio glavni akcenat?
 - Glavni akcenat je na praktičnom radu na terenu. Ove godine tu je i sitnica u vezi promene u Pravilima košarkaške igre koju pokušavamo da što više približimo mladim sudijama da budu spremne u narednoj sezoni. Sve to pokušavamo da predočimo sudijama u popodnevnim satima kada je na programu rad u hali sportova uz vođenje utakmica mlađih kategorija. Sve to snimamo, a potom slede analize.
 Preporuka mladim sudijama?
 - Rad, rad i samo rad jer jedino tako može da se postane vrhunski domet.
 Do završetka kampa ostaje još jedna smena koja će trajati do 15. avgusta.

PREDAVAČI
Do sada predavači su bili Milivoje Jovčić, Željko Jovanović, Saša Maričić, Dragan Nešković, Milan Mažić, Tihomir Bubalo, Branko Lozanov, zatim trener Miki Vuković, kond. trener Vladimir Adamović, očekuje se dolazak Tomislava Jovančića, a sve to kontrolišu i oblikuju Dragoslav Ljuca, direktor i Vladimir Vesković, koordinator košarkaškog kampa.
Tekst i foto: S. Petković



TURNIR U BIČ VOLEJU
Najuspešniji par Daničić - Gojković

Na terenu kraj Mirine česme u Karađorđevoj ulici završen je tradicionalni turnir u bič voleju ,,Ženeva 2010“.
Za ovogodišnje takmičenje odbojke na pesku, prijavljeno je 16 parova koji su kroz bodovnu trku u četiri grupe pokazali svo znanje i umeće igre na mreži.
Na kraju prvo mesto i pobednički pehar pripao je ekipi koju su sačinjavali Miroslav Daničić i Dalibor Gojković. Drugo mesto osvojio je par Ivan Simović - Milan Ljubičić (bili su drugi i na prošlogodišnjem takmičenju), a treći Nikola Nikolić - Nenad Ristić.
Zadatak je i ove godine poveren omladincima sa Ženeve koji su i ovoga puta pokazali da im nema ravna u organizaciji ove letnje sportske manifestacije. Ovoga puta glavni sponzor bio je grad Kraljevo pa momci sa Ibra očekuju i konkretniju pomoć oko izgradnje još nekog terena za igru na ovoj atraktivnoj lokaciji kraj Mirine česme.
S. P.



Let iznad Raške

Rezultati se boduju i za svetsku rang-listu

RAŠKA - Posle sedmodnevnog, atraktivnog i veoma uzbudljivog nadmetanja 60 paraglajdera iz deset zemalja na otvorenom prvenstvu „Raška open 2010“, prvo mesto u muškoj konkurenciji, u preciznom sletanju osvojio je Daniel Aleks iz Rumunije, drugo mesto pripalo je Dušanu Đorđeviću iz niškog Dinamika, dok je Dušan Oroš iz Slovenije zauzeo treću poziciju.
U konkurenciji žena, najuspešnija je bila Monika Ciurea iz Rumunije, ispred Sanje Ristić iz valjevskog Fanatika i Makedonke Martine Miševske, takmičarke skopskog Vertiga. Inače, na ovogodišnjem otvorenom prvenstvu učestvovali su i paraglajderi iz Poljske, Rusije, Mađarske, Ukrajine, Bugarske i Bosne i Hercegovine. Takmičarima su poletišta bila padine Kopaonika - Jadovnik, Kokorovac i Čejetinska česma, a ciljna odredišta u Raški, Baljevcu i Novom Pazaru. Rezultati sa „Raška open 2010“ boduju se i za svetsku rang-listu.
-  Letovi su nam bili dugi i do 60 kilometara, a vremenski uslovi za letenje bili su odlični. Takođe, teren i atmosfera bili su  idealni - kaže Marko Miletić, član paraglajding kluba Golija iz Raške.
Inače, na ovogodišnjem otvorenom prvenstvu učešće su uzeli najbolji svetski takmičari, a na zadovoljstvo domaćina - paraglajding kluba Golija iz Raške, majstore plavih visina pratio je i veliki broj ljubitelja ovog atraktivnog i uzbudljivog sporta, koji je u ovim krajevima postao veoma popularan u poslednjih nekoliko godina.
Istovremeno, održano je i državno prvenstvo na kome je trijumfovao Dušan Đorđević, član paraglajding kluba Dinamik iz Niša, drugo mesto zauzeo je Željko Ovuka iz beogradskog Aresa, dok je treća pozicija pripala Predragu Dudiću, takmičaru Golije iz Raške.
N. Gajtanović



FUDBAL - PRIJATELJSKA UTAKMICA
Generalka srpskoligašu

Sloga - Metalac (GM) 2:1

Strelci: 1:0 Babić u 14. 2:0 Radović u 81. 2:1. Lukić u 90. Gradski stadion. Gledalaca 200. Sudija: Svetislav Marušić (Kraljevo). Žuti kartoni: Rovčanin (Sloga), crveni karton: Brežančić (Metalac)
Sloga: Divac, Vasilić, Gojković, Vukadinović, Desnica, Babić, Gobeljić, Rovčanin, Drinić, Janićijević, Radović. Igrali su još: Vlašić, Memedović, Miletić Metalac (GM): Bogunović, Ademović, Brežančić, Pavlović, Otašević, Rakočević, Krnjinac, Lukić, Simović, Krasić, Betolingar. Ighrali su još: Nikolić, Zoranović, Stanojlović, Ivanović

Bila je to uspešna generalna proba pred početak prvenstva za kraljevačkog Srpskoligaša i Superligaša iz Gornjeg Milanovca. Susret je odigran u teškim uslovima na dobro vodom natopljenom terenu pa je sreća da se niko od igrača nije povredio. Igralo se fer i korektno, a prvi su dve prilike propustili domaćini, ali Radović i Drinić nisu bili najprecizniji. Sloga je povela kada je posle slobodnog udarca Gojkovića najviši u skoku u protivničkom šesnaestercu bio Babić i glavom sproveo loptu u mrežu.
U drugom poluvremenu gosti igraju otvorenije, provode dosta vremena na polovini Kraljevčana, ali do novog vođstva, ipak, stižu puleni trenera Tufegdžića. Asistent je bio Vasilić, a strelac brzonogi Radović. U finišu puno uzbuđenja. Najpre je u 89. minutu dosuđen kazneni udarac za Slogu kada je na nepropisan način zaustavljen Radović. Vlašićev udaraca sa bele tačke odbranio je golman Bogunović. U poslednjem minutu gosti su uspeli da postignu počasni pogodak, a strelac je bio Lukić.
S. Petković



KOŠARKA - SLOGA POČELA PRIPREME
Mladost i iskustvo - recept za gornji dom

KRALjEVO - Košarkaši kraljevačke Sloge su posle višemesečne pauze zasukali rukave i krenuli sa pripremama za nastupajuću sezonu. Ovoga puta u boj kreće samo jedna prvoligaška ekipa iz grada na Ibru. Bojan Kusmuk novi trener kraljevačkih belih imao je dosta vremena, od kada je preuzeo ekipu, da vidi čime raspolaže i za čim treba juriti do početka prvenstva.
- Nakon uvodnog dela u maju i junu kada smo na neki način osmatrali situaciju da vidimo sa kojim igračima raspolažemo od igrača koji su izneli prošlo prvevnstvo. U međuvremenu, osim tih igrača potpisani su ugovori sa još par momaka i tako je napravljena selekcija sa kojom ćemo početi rad. Na raspolaganju imamo osam nedelja koliko je ostalo do početka prvenstva  To su mladi igrači sa kojima će sarađivati oni iskusni, a očekujemo još neka pojačanja da bi konačno bili kompletirani - raportira Kusmuk.
Pripreme su počele na Atletskom stadionu. U zavisnosti od materijalne situacije u klubu planiraće se dalji rad, Hoće li se ići van Kraljeva?
- Kompletne pripreme ćemo odraditi na našim terenima u Kraljevu. Takva je situacija, ali ćemo se truditi da organizujemo petnaestak kontrolnih utakmica. Vremena ima dosta i ono nam je saveznik da možemo dobro da uigramo ekipu. Imamo i neke pozive van granica Srbije, prijatelji zovu. Naravno, u ovom vremenu ništa ne može da se planira ni za dva dana. A pred nama je više od dva meseca - kaže Kusmuk.
Kusmuk je ponikao u Slogi, ostavio je odličan utisak kao igrač i klub se sada revanšira postavljanjem za trenera. To je i normalan niz u jednoj sportskoj karijeri. Ima li treme?
- Nema jer posle 30 godina bavljenja ovim sportom mislim da sam stekao samopouzdanje. Uostalom i moj nekadašnji saigrač Miloš Mijajlović je pored mene kao pomoćni trener pa je daleko lakše. Ja očekujem da će sve biti normalno, kao što je bilo i u igračkim danima - rekao je na kraju Bojan Kusmuk koji je na prvom okupljanju imao petnaestak igrača.

NOVAJLIJE
- Ugovore su potpisali Filip Gavranović, Stefan Jović iz Niša, a na pragu potpisa je Miroslav Čubrilo. Vedran Borovčanin je ostao u klubu, a očekuje se da iskusni Nikola Razić stavi potpis za narednu sezonu. Košarkaši iz Kraljeva su svakodnevno u kontaktu sa klubom i mislim da tu neće biti problema.

ČEKA SE SAŠA
U klubu očekuju da najbolji igrač u taboru Sloge u prošlom prvenstvu plej Saša Đorđević produži saradnju. To bi, kažu u klubu, bio pun pogodak i možda i najveće pojačanje za narednu sezonu.
S. Petković



RUKOMETNI SRPSKOLIGAŠ IZ KRALJEVA POČEO PRIPREME
U Prvu ligu pod vedrim nebom

KRALjEVO - Muški tim kraljevačkog Rukometnog kluba Metalac počeo je pripreme za nastupajuću sezonu u Srpskoj ligi. Na okupu dvadesetak igrača željnih dokazivanja i dostojnih izazova koji slede kroz ligaško nadmetanje.
- Trenutno se radi na postizanju trkačke snage i to bi trebalo da traje dve nedelje. Zatim bi se krenulo u rad sa loptom na našem stadionu, otvorenom terenu kod Zelengore. Tu ćemo brusiti formu i nadam se da ćemo spremno dočekati početak prvenstva - kaže Marko Pribaković, trener Metalca koji je na kormilu zamenio Milutina Markovića.
Među igračima u Borićima primećena su i nova imena, novajlije koje su se priključile igračima koji su izneli teret prvenstva u prošloj sezoni.
- To je uglavnom ekipa od prošle godine sada još više podmlađena igračima iz juniorskog pogona. Tu su i dva povratnika, dva iskusnija igrača koji će ovoj ekipi dati ono što je potrebno da napokon uđemo u viši rang takmičenja. To su Zoran Milovanović i Branko Bikić. Oni su povratnici u naš klub, stariji su i od mene i svojevremeno bili su mi i uzori. Nema sumnje da će tako nastaviti i sa ovom generacijom i dorpineti da budemo najbolji tim u ligi - dodaje Pribaković.
Ljudi iz uprave Metalca nisu na vreme uplatili kotizaciju - dug prema RS Srbije i to je uslovilo kaznu zbog koje kraljevački Srpskoligaš nije prešao u viši rang. Svoje utakmice u ulozi domaćina Metalac će i dalje igrati na svom otvorenom terenu, pod vedrim nebom, nadajući se da će jesen biti duga i blaga.

BESKUĆNICI
Metalac je zbog nedostatka sportske hale u nekoliko navrata gubio pravo da se nađe u višem rangu pa su silom prilika odlazile ekipe slabijeg kvaliteta, ali sa krovom nad glavom. Ženski pogon je stabilni drugoligaš i moraće kao domaćin da obezbedi halu. Do sada su najčešće igrale u Atenici i Vrnjačkoj Banji.
S. Petković