Ibarske
novosti - 10.XI 2000.
Uvod
- Neka nova demokratija
Kada ce TV Kraljevo poceti sa emitovanjem
Gladju do ispunjenja zahteva
Prekomponovana postava DHSS
UPRKOS ZIVOTNOM KOSMARU Veroslav Stefanovic
Iseljenik ili emigrant
UVOD
- NEKA NOVA DEMOKRATIJA
Sta je za nas demokratija? Malo je onih
koji bi na ovo pitanje mogli da odgovore, a da taj odgovor ne bude
subjektivan. Zapravo, stos i jeste u tome sto je demokratija pojam
koji svako moze da tumaci onako kako hoce i da bude u pravu. Narocito
su u parvu oni koji su na vlasti, pa ovim pojmom mogu krstiti sta
god hoce, cak i najgoru diktaturu, kao sto je to do nedavno bio slucaj.
Ali, o demokratiji u kojoj smo do sada ziveli mnogo toga je receno,
napisano i uslikano. Njene gorke i otuzne plodove jos dugo cemo grickati
svojim krhkim podanickim zubicima istrosenim od tvrdoce svih onih
blagodeti kojima smo prosto bili zasipani, sto pre, a sto posle roka.
Ova nova demokratija jos nikako da zasija u svom punom i pravom sjaju.
Naprotiv, stice se utisak da neko svesno pokusava da nam dokaze kako
je narod samog sebe kaznio glasanjem za ove koji su sada na vlasti.
Ne znam kako ali mislim da je trebalo napraviti nesto za pocetak sto
bi jasno, brzo i uverljivo pokazalo razliku izmedju onih i ovih. Restrikcije
struje nisu bas najbolji nacin da gradjani shvate svu lepotu ove i
ovakve demokratije, ali, gotovo sa sigurnoscu, mogu da tvrdim da iza
toga, kao i iza nekih drugih diverzija, stoje pipci svrgnutog diktatora
i njegovih jos nepohapsenih slugu, cankoliza i rodbine. Ni ocekivana
pomoc sa Divljeg zapada ne stize onako kontinuirano i izdasno kako
smo ocekivali, pa je sve ociglednije da belosvetski humanisti, dobrotvori
i majke Tereze imaju preca posla nego da se bave srpskom bedom i da
vise nismo u zizi njihovog briznog hriscanskog interesovanja. Mnogo
su agilniji bili za vreme bombardovanja. Ipak, napravljen je veliki
pomak samim tim sto su nam iz vidokruga uklonjene mnoge gadne (ne)ljudske
kreature nedostojne i kaveza u zooloskim vrtovima, a kamoli vlasti.
Odrekao bih se jos stotinak kilovata struje samo da nikad vise moje
oci ne vide Marjanovice, Markovice, Gajevicke i ostale dobro poznate
njuske srpske menazerije, prema kojima, postujucu sva nacela civilizovanog
ljudskog ponasanja, ne bi trebalo imati ni malo milosti. Istina o
njihovom rasipnickom blesavljenju, koja tek sada izlazi na videlo,
izaziva ponizenje, bes i gadjenje. Ti dripci su uzivali kao cezari
dok je narod patio, gladovao i krvario. Zato bi ih trebalo dati narodu,
ciju su krv popili, pa neka im narod sudi, a ne Haski tribunal. To
je demokratija. Milanovic i Komrakov su sjajno prosli za sve ono sto
su uradili, ali se iskreno nadam da je to samo uvod. Ne sme se nekaznjeno
prelaziti preko zlocina najvecih izroda srpstva u ime nekakve tolerancije
po demokratskim principima. Uostalom, sta ce demokratiji zlikovci?
Da sire patriotsku zarazu? Zbog mraka u koji su nas gurnuli, Komrakov
i njemu slicni, trebalo bi da budu bez razmisljanja baceni lavovima,
hijenama i bodljikavim prasicima. Ili, prosto receno, bas u ime nove
demokratije, i bas zbog nje, trebalo bi kazniti sve one ideologe i
njihove poltrone koji su nas unazadili i uskratili nam deset godina
normalnog zivota. Zamislimo samo sta bi bilo da su oni pobedili, kakva
bi to demokratija bila i gde bi nam bio kraj? A sto se ove sadasnje,
mislim demokratije, tice sacekajmo da dodje struja, mozda ce nam tada
sve biti mnogo , mnogo jasnije. Bar se nadajmo, jer mi samo u nadi
ne oskudevamo.
Ibarske novosti
- pise Dragan Bajovic
Kada ce RTV Kraljevo poceti sa emitovanjem?
Studijski
TV prostor nije mnogo ostecen, rekao je Branislav Terzic, tako da
je realno da se privede nameni u skladu sa protivpozarnim i elektro
propisima. Elektro-instalacija mora da se detaljno proveri i da se
urade projekti i zastite koje su od strane inspektora za protivpozarnu
zastitu preporucene. Tek kada se to zavrsi, TV Kraljevo bi mogla i
iz ovih prostora da nastavi emitovanje. Uz garanciju da su instalacije
dobre, dobili bismo i DESK preko koga smo i do sada dobijali agencijske
vesti i uredjivali informativni program. Tek kada sav taj prostor,
koji se nalazi na sestom spratu Doma drustvenih organizacija (DDO)
opremimo, onda cemo moci i da emitujemo program.
Kada ocekujete da bi to moglo biti?
Realno, u toku sledece nedelje i to ako stigne novac potreban za adaptaciju
i protivpozarnu zastitu.
Taj bi prostor bio privremen?
On je , u principu, uvek bio privremeni prostor. Istina, ovaj deo,
gde je TV studio, montaza, desk, nije ostecen pozarom, ali elektro
i instalacije za grejanje ne mogu da se koriste. To znaci da moraju
da se izgrade nove i, takodje, privremene. Mi vec imamo neke specifikacije
kada je u pitanju elektro-instalacija i znamo o kom se novcu radi,
a kada je u pitanju grejanje takva specifikacija nije uradjena. Tu
specifikaciju treba da uradi vlasnik zgrade (DDO). Javnosti je poznato
da je glavni studio Radio Kraljeva najvise stradao. On je potpuno
izgoreo. Poznato je takodje da je taj studio bio vrlo savremen i skup.
Kada ce radio poceti sa emitovanjem?
Za radio jos nije odredjena nova lokacija van DDO koja bi morala da
se osposobi za rad. Radio moze, ako prihvatimo da radimo u krajnje
improvizovanim uslovima, prakticno u ratnim uslovima, mozemo vrlo
brzo da se oglasimo u etru. Ali, ako hocemo prostor gde ce biti i
gradjevinskih radova, gluvih studijskih prostorija, obezbedjivanja
potpuno tehnickih uslova, onda to ne moze tako brzo da se uradi. Nismo
u ovom razgovoru rekli da Radio Kraljevo ima dva studija. Onaj glavni
je potpuno izgoreo, ali drugi, pomocni, sa znacajno skromnijom opremom,
je ostao skoro neostecen. Moze li se s tim preostalim uredjajima improvizovati
emitovanje. Mi od tog ostatka mozemo odmah da emitujemo, ali lokacija
odakle bismo emitotovali jos uvek nije odredjena.
U
kraljevackom Magnohromu - Pise Milan Pantovic
GLADJU DO ISPUNJENJA ZAHTEVA
Situacija u najvecem kraljevackom radnom kolektivu "Magnohromu, ni
posle citavog niza sastanaka i zborova radnika, ne smiruje se. Najnovija
vest iz ovog kolektiva glasi: clanovi Upravnog odbora Nezavisnog sindikata
stupili su u utorak u strajk gladju, a naknadno im se pridruzio i
dr Vladimir Simonovic koji je na duznost vd direktora izabran od strane
Centralnog zbora zaposlenih. O razlozima za ovaj stajk gladju predstavnik
Nezavisnog sindikata Radoica Savic za Ibarske novosti kaze: - Zbog
toga sto vd direktora Zora Simovic, izabrana od strane Upravnog odbora,
nije odgovorila na nas memorandum doneli smo odluku da stupimo u strajk
gladju. Sustina za ovakav postupak je ono sto se od pocetka Nezavisni
sindikat i radnici trude - da se Magnohrom odrzi u funkciji, da Magnohrom
radi i da ne dodje do nekih nemira kao sto je doslo u nekim firmama
u Srbiji. Smatramo da je ovaj strajk nacin da se i stari Upravni odbor
i novi vd direktora Zora Simovic nateraju da se bez ikakvih prtisaka
nesto vise od 5.000 radnika Magnohroma na referendumu izjasne za koju
su soluciju. Tu bi se jasno videlo ko ima vecinu, a ko je nema. Strana
koja ne bi dobila vecinu radnika obavezala bi se da se casno posle
toga povuce. Odmah iza toga, smatramo, trebalo bi da se raspisu novi
izbori na kojima bi se izabrala nova Skupstina koja bi, posle sprovedenog
konkursa, izabrala i novog direktora Magnohroma. Ne vidimo nikakav
razlog zasto vd direktora Zora Simovic, izabrana od strane starog
i suspendovanog Upravnog odbora, ne prihvata nas zahtev - kaze predstavnik
Nezavisnog sindikata Radoica Savic. U momentu zakljucenja lista (sreda
u 12 sati) u Upravnoj zgradi Magnohroma strajkovali su gladju do ispunjenja
zahteva za raspisivanje referenduma: Vladimir Krstic, Milos Jovicic,
Radoica Savic, Dragan Arnautovic, Janko Jankovic, Slavisa Veskovic,
Veselin Radonjic, Vladimir Vukomanovic, Mileva Terzic, Dragan Vukicevic,
Slobodanka Milosevic i dr Vladimir Simonovic.
Konferencija
za stampu osnazenog DHSS u Kraljevu - Pise Dragan Bajovic
PREKOMPONOVANA POSTAVA DHSS
Predsednik OO DHSS U Kraljevu prof. dr Predrag Stojanovic, ocigledno
zadovoljan razvojem dogadjaja kada je njegova stranka u pitanju, na
pocetku konferencije obrati se novinarima sledecim recima: "Imam neobicno
zadovoljstvo da danas predstavim kraljevackoj javnosti prekomponovanu
postavu OO DHSS u Kraljevo. Do te prekompozicije doslo je zbog jedne
jako vazne i prijatne cinjenice za nas, a to je da je dr Srdjan Djordjevic
(clan SPO od 1990.godine, jedno vreme i predsednik okruznog i opstinskog
odbora te stranke), posle duzih pregovora, pristupio DHSS. Mi smo,
zaista pocastvovani sto je jedan takav mlad covek, koji ima politicku
zicu, koja je nesporna, odlucio da nastavi politicku karijeru u nasoj
stranci. Ovih dana nama je pristupilo jos deset novih clanova, vrlo
atratktivnih, vrlo uglednih mladih ljudi cija cemo imena prezentirati
kada se zavrsi ovaj ciklus novih uclanjenja u DHSS." Opstinski odbor
u Kraljevu sada ima dva potpredsednika (dr Zora Mijacic i dr Srdjan
Djordjevic), a za mesto sekretara ponovo je imenovan Branko Ljubojevic.
Novinarima se obratila i dr Zora Mijacic, jedan od potpredsednika
DHSS u Kraljevu koja je izrekla svoje misljenje o trenutnoj politickoj
situacije u SRJ. "Cinjenica je da su posle pobede DOS-a u Srbiji nasoj
zemlji sirom otvorena vrata u celom svetu. No, kako je svaki diktatorski
rezim tesko oboriti, tako se i ovaj bivsi rezim pokazao dosta zilavim.
Mi se sada nalazimo u jednoj veoma kompleksnoj situaciji i, umesto
da zivimo u jednoj demokratskoj atmosferi nastaloj posle pobede demokratske
opozicije, mi se trenutno nalazimo u periodu tranzicije gde, istovremeno,
imamo i elemente stare vlasti i prve ukorenjene nove vlasti. Sve to,
naravno, stvara, jednu dosta konfuznu situaciju. Medjutim, narod s
pravom ocekuje brz preobrazaj normlano zbog toga sto je dugo ziveo
u izolaciji i siromastvu. Ipak, kod naroda dolazi do nedoumice sto
se do tih pozitivnih promena ne moze brze doci. Zato zelim da ovom
prilikom uzrazim jedno glavno pravilo demokratije - SVAKOJ NOVOJ VLADI
TREBA DATI 100 DANA da pokaze sta zna i ume. Nasa nova Vlada za ovih
mesec dana vec je pokazala da veoma dobro usmerava i vodi svoju spoljnu
politiku: SRJ je usla u UN, a to istovremeno predstavlja uluzak u
Evropsku i Svetsku banku i druge institucije vazne za oporavak ove
napacene zemlje. Sto se tice nase lokalne vlasti DHSS ce se, u okviru
DOS-a, zalagati da se postuje proncip odgovornosti, jer odgovornost
predstavlja temelj pravne drzave. DHSS ce, takodje, inistirati na
racionalnosti sto znaci da ce od nove lokalne vlasti da se prihvati
svaka ideja koja je na dobrobit naroda bez obzira s cije strane ta
ideja dolazila. Na kraju, kao lekar, zelim da israzim posebnu zahvlanost
grckom spasilackom timu koji pruza veliku pomoc nasem stanovnistvu."
Dr Stojanovic je dodao da gospodin Milan Milutinovic, aktuelni predsednik
Republike Srbije, nikako ne moze da ostane na mestu na kome jeste
i zalozio se i za predsednicke, a ne samo za parlamentarne izbore
u Srbiji krajem decembra 2000. On je predlozio da kandidat za predsednika
Srbija bude dr Vladan Batic obrazlazuci to cinjenicom da je gospodin
Batic uvek bio opozicionar i da mu niko, pa cak ni njegovi najveci
protivnici, ne moze optuziti da se u svom politickom radu ikada uprljao.
Ukoliko ne dodje i do smene Milana Milutinuvica, nastavio je Stojanovic,
"bojim se da ce DOS izgubiti na kredibilitety, jer se promenemoraju
voditi i personalnom sadrzaju." Dr prava Srcan Djordjevic, doskorasnji
clan SPO, a jedno vreme i predsednik kraljevackog odbora te stranke,
koji je nedavno doktorirao u Banjaluci, na ovoj konferenciji je ukratko
je pojasnio razloge svog, kako se izrazio, uslovno receno, politickog
transfera. "Ti razlozi, rekao je Djordjevic, visestruki. Prvi medju
njima je taj sto smatram da su predznaci programske orijentacije DHSS
. Takodje, izrazito monarhisticko opredeljenje ove stranke za mene
je apsolutno prihvatljivo. Jedan od najvaznijih razloga je da je ova
partija apsolutno nekompromitovana, kako u lokalu, tako i na vrhu.
Predsednik DHSS dr Vladan Batic nikada se nije priblizavao rezimu
Slobodana Milosevica, niti je ikada, sto bi nas narod rekao, surovao
sa bivsim predsednikom SRJ. Naravno, za DHSS sam se opredelio i zato
sto sam zadovovoljan postojecom kadrovskom strukturom u Kraljevu,
konkretno sa profesorom dr Predragom Stojanovicem za koga smatram
da je ucinio mnogo toga za ovaj grad." Potom su usledila novinarska
pitanja. Odgovorni urednik Ibarskih novosti Ivan Rajovic, prihvatajuci
sve ono sto je o dr Stojanovicu rekao dr Djordjevic,upitao je sta
ce DHSS preduzeti povodom nedavnog pozara u Ibarskim novostima. -Ja
sam vec, rekao je Stojanovic, iz Nemacke dobio potvrdu da ce kroz
nekoliko dana na aerodrom u Skoplju stici kompletan TV studio, TV
predajnik i link. Osim toga, siguran sam da ce ovde, za redakciju
lista Ibarske novosti stici joc nekoliko kompjutera. TV studio dolazi
iz Berlinske RTV. U pregovorima sam da u Kraljevo stigne i radijski
studio.
Nove
knjige:
UPRKOS ZIVOTNOM KOSMARU Veroslav Stefanovic:
Sam zivot,
Narodna biblioteka „Radoslav Vesnic", Edicija Povelja, Kraljevo, 2000
Posle osam godina cutanja Veroslav Stefanovic nas daruje novom knjigom.
Tako duga pauza bi mogla da navede na pomisao o kakvom kreativnom
vakuumu, a oprezniji ce pomisliti na potpunu usredsredjenost pesnikovu,
i predanost. Sa zadovoljstvom otkrivamo: knjiga Sam zivot svedoci
o ovom drugom. I ne samo to. Odlucno i promisljeno Stefanovic izmesta
svoju poetiku iz onog preovladjujuceg redukcionizma, koji korene ima
(a gde drugde) u Popinoj poeziji, i smireno se menja. Pritom su glavne
stilske odlike ovog pevanja i dalje lako prepoznatljive. Precizne
i uobrucene pesnicke slike, i kad se istrgnu iz tkiva pesme, deluju
sveze i uzbudljivo. A preplet vise slika u tekstu i njihova elipticna
dimenzija ukazuju na pesnikov napor za celinom domasaja. Kljucno poeticko
pomeranje ocitava se u otmeno datoj narativnosti i proplamsajima verizma.
Ovaj zahvat u postupku je vrlo dragocen. Imam na umu, svakako, isposcenost
redukcionizma u srpskoj poeziji. Ocaravajucih rezultata, posle Pope,
tu gotovo i nema. Naracija pesniku daje vecu slobodu i mogucnost tematske
raznorodnosti, sve do uzimanja iz svakodnevice i presnog zivota. Na
tematskom planu, dakle, ovo pevanje se siroko ali balansirano grana,
a svilena nit i od ranije znanog Stefanovicevog panteizma provucena
je kroz vecinu pesama, dajuci umeksanu notu gustom lirskom govoru.
U takvim okvirima, pesnicki subjekt razmatra neke od kljucnih tacaka
naseg decenijskog posrtanja. Ne nudeci odgovore, svedoci o unutarnjim
promenama osetljivog i beskrajno ranjivog bica. Molski registar bola
i neverice jednaci se sa popisom dramaticnih kretanja unutar kolektiviteta.
Dostignuta razudjenost omogucuje u takvom prozimanju visestruku zapitanost
i zacudjenost nad zivotom koji je oznacen i kao beskisno leto. I nasa
zurba da zahvatimo sto vise zivota, liseni prave sinteze i duhovnog
uporista, vezuje nas za niz besramnih poraza. A nevinost koju imaju
tek deca i priroda ne dotice nas, nas tako rano odbegle od detinjstva.
Analiza pesama bi nas uvela u slozenu simboliku Stefanovicevih slika,
koje na stabilnim i podatnim temeljima tvore jedan moguci otisak ruralne
Srbije, potom otisak unezverenog i zbunjenog pojedinca, zbunjenog
koliko spoljasnjim nadrazajima, toliko i onim nevidljivim potragama
i pretragama duse. Postoji most, neki univerzalni most koji ce nas
sastaviti, koji nas spaja u jedno, i sa smislom, ali taj most je,
paradoksalno, ispod reke, ispod dehumanizovanog zivota, u nama, ako
smo spremni na zapazanja i tegobnost prihvatanja oznacenog, kazuje
pesnicki subjekt u pesmi „Zapazanje". Zapazanje je tek blesak, tek
tren, te je nuzno iznova i iznova sameravati, da bismo dostigli punocu
i odoleli visoj naredbi u kojoj se topi grad. Proteklih godina gradovi
su i bukvalno bili topljeni. I sela, i pejzazi, tako nametljivi u
tekstu. Sta drugo moze tekst nego da ih upamti, i ocuva, u neprekidnom
dualizmu, gde stvarnost uvek je jaca. Stefanovic pamti i cuva, svestan
vrednosti nepatvorenog nasledja, i iskonske odanosti Zemlji. Krug
pesama sa takvim motivima ublazava onu oporiju gradju iscupanu iz
drugacije, mozda virtuelne, svakodnevice. Zbunjen si poreklom, kaze
pesnik u pesmi „Lik", i u poenti pruza jednu od mogucnosti, tegobnu,
znajuci da nam katarza neizbezno sledi. Umesto da nam se zivot namece,
moramo se mi nametnuti njemu. Blagost i neiskljucivost pesnickog subjekta
cine da i pokoji iskaz s apodikticnim tonom, ili nedovoljno uzglobljen,
ne dozivimo kao hrapavost ili ogresenje o logiku i primarni naboj
pesnicke slike. Zahvalne za citatnu analizu, te slike najvecma stvarnosti
prilaze (ipak, i pored svih centrifugalnih sila koje je razvejavaju)
kao Hramu, jer je pesnicki subjekt svestan da samo sabornost u Ideji
Opstanka moze odista da nas spasi. Zato i lamentira (u pesmi „Visoravan",
jednoj od najboljih u knjizi): Koliko je vojske prislo istoriji /
Umesto hramovima. Ako je ovo vreme kraj istorije, onda smo zasluzili
bolju istoriju. Pitanje novog pocetka nece se sigurno otvoriti nasem
odgovoru. A pocetak moze da bude, i jeste, u poeziji. I ona, a i mi
sami, imamo istoriji sta da zamerimo. A moguce zamerke ovog prikazivaca
knjizi Sam zivot bile bi namenjene mestimicnoj rasprsenosti pojedinih
tekstova, i ne uvek do kraja sprovedenoj tematskoj liniji. Zamerke
su moguce, ali su one, sledstveno, upucene i samom zivotu, stvarnom,
koji nam rasprsenosti iskljucivo i nudi. Stefanovic zivotu i svetu
nudi duboku pesnicku misao. Njegove se pesme najcesce zavrsavaju poentom,
kao misaonom sublimacijom, ali nisu opterecene bremenom apstrakcije.
Jos jedan vazan iskorak u novo. Isticuci iz kosmara egzistencije,
ova poezija je, kosmaru uprkos, stisani razgovor sa svetom, svet u
ovoj lirici ima sanse da postane bolji, nista mu ona ne uskracuje,
ne zakida, potvrdjujuci u punoj meri pripadnistvo najvitalnijoj struji
modernog srpskog pesnistva. I na samom kraju ovog prikaza, koji nije
pisan da bude kakav dajxestirani vodic kroz kapilarne rukavce Stefanoviceve
poezije, tek jedna usputna preporuka buducim antologicarima. Izdvajam
sledece pesme: „Pamcenje", „U otisku jesenje smrti", „Visoravan",
„Volja za noc", „Zapazanje", „Lik". Neko ce dakako izdvojiti druge
pesme iz ove knjige koja sluzi na cast izdavacu i zasluzuje dostojnu
recepciju.
Pismo iz Otave, Kanada - pise: dr Milorad Kovacevic
ISELJENIK ILI EMIGRANT
Iseljenik i useljenik su nase reci za emigrant i imigrant. One se,
medjutim, nekako vise odnose na fizicku zamenu zivotnog prostora -
iseljenik iz Jugoslavije, useljenik u Kanadu, nego na psihicku i socijalnu
promenu i adaptaciju iseljenika. Iseljenik je vise ekoloski izraz
nego socioloski, zato je bezazleniji. Interesantno je da stari emigranti,
oni koji su otisli pre Drugog svetskog rata ili neposredno posle,
za sebe kazu da su emigrirali, i sebe zovu emigrantima a ne iseljenicima.
Nova emigracija, pogotovu poslednji talas iz osamdesetih i devedesetih,
nikada nece reci da su emigrirali vec iskljucivo da su se iselili.
Rec emigracija je godinama upotrebljavana sa epitetom neprijateljska,
tako da i dalje u svesti posleratnih generacija ima negativno znacenje.
Svaki emigrant ima svoju pricu. I mada su te price razlicite, emigranti
se svrstavaju u dve velike grupe: one koje su pobegli od necega i
one koje je zelja za novim i nepoznatim odvela u svet. LJudi beze
zbog ratova, siromastva, politike, dugova, zakona, samoce. U drugoj
grupi su uglavnom studenti, naucnici, pisci i avanturisti, istrazivaci
i umetnici raznih vrsta. Normalno je da ova podela nije ni iskljuciva
niti jedina, a razlozi odlaska su uvek komplikovaniji nego sto izgledaju.
Zajednicka karakteristika svih emigranata je snazna zelja za prezivljavanjem
i uspehom. Zato su emigranti najcesce bioloski, socijalno i ekonomski
najvitalniji deo drustva, i zato su tipicne emigrantske zemlje (Amerika,
Kanada, Izrael) vrlo visoko rangirane po kvalitetu zivota i ekonomskom
blagostanju. Sreo sam mnoge emigrante, i nase i druge. Svi, pre ili
kasnije, ostvare svoje emigrantske ambicije: sagrade velike kuce,
otvore sopstvene biznise, zarade milione, iskoluju decu, objave knjige
ili snime film, udju u uxbenike ili obidju svet vise puta. Medjutim,
uprkos uspesnosti, retki su srecni emigranti. Vecina je tuzna, emotivno
nekompletna, a to sto im nedostaje nisu u stanju da objasne. Mnogi
u dusi nose idealizovane slike rodnog kraja i ljudi iz detinjstva
i mladosti, pamte mesta, slikovito pricaju o davnim mirisima i bojama,
idealizuju situacije i relacije sa davno zaboravljenim prijateljima
i rodjacima. Zato su setno nostalgicni i stalno planiraju povratak.
Kod mnogih je prisutan -slonovski- sindrom - zavrsiti zivotni ciklus
u rodnom mestu. I svi se cesto preispituju da li je bilo bolje da
se nisu iselili. Cesto pricam staru kinesku pricu prevedenu i prilagodjenu
nasim ljudima: Jednog dana pred sodaxijsku radnju iz velikog auta
strane registracije izadje gospodin u sesiru i pridje stolu sa sarenim
carsavom i dominama gde lokalni penzioner sedi, pije kafu sa ratlukom
i malom kiselom vodom i cita Politiku. Posle duzeg gledanja i prisecanja
najbolji drugovi iz mladosti se prepoznaju, izgrle, i pocnu da pricaju.
Penzionerova prica je jednostavna, u istom je stanu kao i nekada,
jedino sada bez roditelja, stekao je penziju u istoj fabrici gde je
i nekada radio, malu penziju ali dovoljnu za kafu i Politiku. Gospodinova
prica je uzbudljiva: -Ako se secas kamionom sam stigao do mora-. -I
onda?- nestrpljiv je penzioner. -Kao slepi putnik sam brodom stigao
do NJujorka...- -I onda?- -Nekoliko godina sam radio kao lucki radnik
u luci...- -I onda, sta je onda bilo?- -Onda sam ustedeo za vozacki
ispit-. -Sta posle?- -Postanem taksista...- -I onda?- -Ustedim dovoljno
i kupim auto...- - I onda?- -Posle deset godina ustedim dovoljno za
nekoliko automobila...- -I onda?- -...zaposlim druge da rade sa mnom...-
-Sta je onda bilo?- -...Sada zaradjujem dovoljno, tako da mogu da
budem ovde, igram domine s tobom i citam novine-. -Pa ja to sve vreme
radim-, kaze zbunjeni penzioner.
(autor je doktor matematike iz Kraljeva koji vec petnaest godina
zivi u Otavi i radi u tamosnjem Drzavnom zavodu za statistiku)
|