Ibarske novosti - 10.XI 2000.

Uvod - Neka nova demokratija
Kada ce TV Kraljevo poceti sa emitovanjem
Gladju do ispunjenja zahteva
Prekomponovana postava DHSS
UPRKOS ZIVOTNOM KOSMARU Veroslav Stefanovic
Iseljenik ili emigrant

UVOD - NEKA NOVA DEMOKRATIJA
     Sta je za nas demokratija? Malo je onih koji bi na ovo pitanje mogli da odgovore, a da taj odgovor ne bude subjektivan. Zapravo, stos i jeste u tome sto je demokratija pojam koji svako moze da tumaci onako kako hoce i da bude u pravu. Narocito su u parvu oni koji su na vlasti, pa ovim pojmom mogu krstiti sta god hoce, cak i najgoru diktaturu, kao sto je to do nedavno bio slucaj. Ali, o demokratiji u kojoj smo do sada ziveli mnogo toga je receno, napisano i uslikano. Njene gorke i otuzne plodove jos dugo cemo grickati svojim krhkim podanickim zubicima istrosenim od tvrdoce svih onih blagodeti kojima smo prosto bili zasipani, sto pre, a sto posle roka. Ova nova demokratija jos nikako da zasija u svom punom i pravom sjaju. Naprotiv, stice se utisak da neko svesno pokusava da nam dokaze kako je narod samog sebe kaznio glasanjem za ove koji su sada na vlasti. Ne znam kako ali mislim da je trebalo napraviti nesto za pocetak sto bi jasno, brzo i uverljivo pokazalo razliku izmedju onih i ovih. Restrikcije struje nisu bas najbolji nacin da gradjani shvate svu lepotu ove i ovakve demokratije, ali, gotovo sa sigurnoscu, mogu da tvrdim da iza toga, kao i iza nekih drugih diverzija, stoje pipci svrgnutog diktatora i njegovih jos nepohapsenih slugu, cankoliza i rodbine. Ni ocekivana pomoc sa Divljeg zapada ne stize onako kontinuirano i izdasno kako smo ocekivali, pa je sve ociglednije da belosvetski humanisti, dobrotvori i majke Tereze imaju preca posla nego da se bave srpskom bedom i da vise nismo u zizi njihovog briznog hriscanskog interesovanja. Mnogo su agilniji bili za vreme bombardovanja. Ipak, napravljen je veliki pomak samim tim sto su nam iz vidokruga uklonjene mnoge gadne (ne)ljudske kreature nedostojne i kaveza u zooloskim vrtovima, a kamoli vlasti. Odrekao bih se jos stotinak kilovata struje samo da nikad vise moje oci ne vide Marjanovice, Markovice, Gajevicke i ostale dobro poznate njuske srpske menazerije, prema kojima, postujucu sva nacela civilizovanog ljudskog ponasanja, ne bi trebalo imati ni malo milosti. Istina o njihovom rasipnickom blesavljenju, koja tek sada izlazi na videlo, izaziva ponizenje, bes i gadjenje. Ti dripci su uzivali kao cezari dok je narod patio, gladovao i krvario. Zato bi ih trebalo dati narodu, ciju su krv popili, pa neka im narod sudi, a ne Haski tribunal. To je demokratija. Milanovic i Komrakov su sjajno prosli za sve ono sto su uradili, ali se iskreno nadam da je to samo uvod. Ne sme se nekaznjeno prelaziti preko zlocina najvecih izroda srpstva u ime nekakve tolerancije po demokratskim principima. Uostalom, sta ce demokratiji zlikovci? Da sire patriotsku zarazu? Zbog mraka u koji su nas gurnuli, Komrakov i njemu slicni, trebalo bi da budu bez razmisljanja baceni lavovima, hijenama i bodljikavim prasicima. Ili, prosto receno, bas u ime nove demokratije, i bas zbog nje, trebalo bi kazniti sve one ideologe i njihove poltrone koji su nas unazadili i uskratili nam deset godina normalnog zivota. Zamislimo samo sta bi bilo da su oni pobedili, kakva bi to demokratija bila i gde bi nam bio kraj? A sto se ove sadasnje, mislim demokratije, tice sacekajmo da dodje struja, mozda ce nam tada sve biti mnogo , mnogo jasnije. Bar se nadajmo, jer mi samo u nadi ne oskudevamo.

Ibarske novosti - pise Dragan Bajovic
Kada ce RTV Kraljevo poceti sa emitovanjem?
     Studijski TV prostor nije mnogo ostecen, rekao je Branislav Terzic, tako da je realno da se privede nameni u skladu sa protivpozarnim i elektro propisima. Elektro-instalacija mora da se detaljno proveri i da se urade projekti i zastite koje su od strane inspektora za protivpozarnu zastitu preporucene. Tek kada se to zavrsi, TV Kraljevo bi mogla i iz ovih prostora da nastavi emitovanje. Uz garanciju da su instalacije dobre, dobili bismo i DESK preko koga smo i do sada dobijali agencijske vesti i uredjivali informativni program. Tek kada sav taj prostor, koji se nalazi na sestom spratu Doma drustvenih organizacija (DDO) opremimo, onda cemo moci i da emitujemo program.
Kada ocekujete da bi to moglo biti?
Realno, u toku sledece nedelje i to ako stigne novac potreban za adaptaciju i protivpozarnu zastitu.
Taj bi prostor bio privremen?
On je , u principu, uvek bio privremeni prostor. Istina, ovaj deo, gde je TV studio, montaza, desk, nije ostecen pozarom, ali elektro i instalacije za grejanje ne mogu da se koriste. To znaci da moraju da se izgrade nove i, takodje, privremene. Mi vec imamo neke specifikacije kada je u pitanju elektro-instalacija i znamo o kom se novcu radi, a kada je u pitanju grejanje takva specifikacija nije uradjena. Tu specifikaciju treba da uradi vlasnik zgrade (DDO). Javnosti je poznato da je glavni studio Radio Kraljeva najvise stradao. On je potpuno izgoreo. Poznato je takodje da je taj studio bio vrlo savremen i skup.
Kada ce radio poceti sa emitovanjem?
Za radio jos nije odredjena nova lokacija van DDO koja bi morala da se osposobi za rad. Radio moze, ako prihvatimo da radimo u krajnje improvizovanim uslovima, prakticno u ratnim uslovima, mozemo vrlo brzo da se oglasimo u etru. Ali, ako hocemo prostor gde ce biti i gradjevinskih radova, gluvih studijskih prostorija, obezbedjivanja potpuno tehnickih uslova, onda to ne moze tako brzo da se uradi. Nismo u ovom razgovoru rekli da Radio Kraljevo ima dva studija. Onaj glavni je potpuno izgoreo, ali drugi, pomocni, sa znacajno skromnijom opremom, je ostao skoro neostecen. Moze li se s tim preostalim uredjajima improvizovati emitovanje. Mi od tog ostatka mozemo odmah da emitujemo, ali lokacija odakle bismo emitotovali jos uvek nije odredjena.

U kraljevackom Magnohromu - Pise Milan Pantovic
GLADJU DO ISPUNJENJA ZAHTEVA
Situacija u najvecem kraljevackom radnom kolektivu "Magnohromu, ni posle citavog niza sastanaka i zborova radnika, ne smiruje se. Najnovija vest iz ovog kolektiva glasi: clanovi Upravnog odbora Nezavisnog sindikata stupili su u utorak u strajk gladju, a naknadno im se pridruzio i dr Vladimir Simonovic koji je na duznost vd direktora izabran od strane Centralnog zbora zaposlenih. O razlozima za ovaj stajk gladju predstavnik Nezavisnog sindikata Radoica Savic za Ibarske novosti kaze: - Zbog toga sto vd direktora Zora Simovic, izabrana od strane Upravnog odbora, nije odgovorila na nas memorandum doneli smo odluku da stupimo u strajk gladju. Sustina za ovakav postupak je ono sto se od pocetka Nezavisni sindikat i radnici trude - da se Magnohrom odrzi u funkciji, da Magnohrom radi i da ne dodje do nekih nemira kao sto je doslo u nekim firmama u Srbiji. Smatramo da je ovaj strajk nacin da se i stari Upravni odbor i novi vd direktora Zora Simovic nateraju da se bez ikakvih prtisaka nesto vise od 5.000 radnika Magnohroma na referendumu izjasne za koju su soluciju. Tu bi se jasno videlo ko ima vecinu, a ko je nema. Strana koja ne bi dobila vecinu radnika obavezala bi se da se casno posle toga povuce. Odmah iza toga, smatramo, trebalo bi da se raspisu novi izbori na kojima bi se izabrala nova Skupstina koja bi, posle sprovedenog konkursa, izabrala i novog direktora Magnohroma. Ne vidimo nikakav razlog zasto vd direktora Zora Simovic, izabrana od strane starog i suspendovanog Upravnog odbora, ne prihvata nas zahtev - kaze predstavnik Nezavisnog sindikata Radoica Savic. U momentu zakljucenja lista (sreda u 12 sati) u Upravnoj zgradi Magnohroma strajkovali su gladju do ispunjenja zahteva za raspisivanje referenduma: Vladimir Krstic, Milos Jovicic, Radoica Savic, Dragan Arnautovic, Janko Jankovic, Slavisa Veskovic, Veselin Radonjic, Vladimir Vukomanovic, Mileva Terzic, Dragan Vukicevic, Slobodanka Milosevic i dr Vladimir Simonovic.

Konferencija za stampu osnazenog DHSS u Kraljevu - Pise Dragan Bajovic
PREKOMPONOVANA POSTAVA DHSS
Predsednik OO DHSS U Kraljevu prof. dr Predrag Stojanovic, ocigledno zadovoljan razvojem dogadjaja kada je njegova stranka u pitanju, na pocetku konferencije obrati se novinarima sledecim recima: "Imam neobicno zadovoljstvo da danas predstavim kraljevackoj javnosti prekomponovanu postavu OO DHSS u Kraljevo. Do te prekompozicije doslo je zbog jedne jako vazne i prijatne cinjenice za nas, a to je da je dr Srdjan Djordjevic (clan SPO od 1990.godine, jedno vreme i predsednik okruznog i opstinskog odbora te stranke), posle duzih pregovora, pristupio DHSS. Mi smo, zaista pocastvovani sto je jedan takav mlad covek, koji ima politicku zicu, koja je nesporna, odlucio da nastavi politicku karijeru u nasoj stranci. Ovih dana nama je pristupilo jos deset novih clanova, vrlo atratktivnih, vrlo uglednih mladih ljudi cija cemo imena prezentirati kada se zavrsi ovaj ciklus novih uclanjenja u DHSS." Opstinski odbor u Kraljevu sada ima dva potpredsednika (dr Zora Mijacic i dr Srdjan Djordjevic), a za mesto sekretara ponovo je imenovan Branko Ljubojevic. Novinarima se obratila i dr Zora Mijacic, jedan od potpredsednika DHSS u Kraljevu koja je izrekla svoje misljenje o trenutnoj politickoj situacije u SRJ. "Cinjenica je da su posle pobede DOS-a u Srbiji nasoj zemlji sirom otvorena vrata u celom svetu. No, kako je svaki diktatorski rezim tesko oboriti, tako se i ovaj bivsi rezim pokazao dosta zilavim. Mi se sada nalazimo u jednoj veoma kompleksnoj situaciji i, umesto da zivimo u jednoj demokratskoj atmosferi nastaloj posle pobede demokratske opozicije, mi se trenutno nalazimo u periodu tranzicije gde, istovremeno, imamo i elemente stare vlasti i prve ukorenjene nove vlasti. Sve to, naravno, stvara, jednu dosta konfuznu situaciju. Medjutim, narod s pravom ocekuje brz preobrazaj normlano zbog toga sto je dugo ziveo u izolaciji i siromastvu. Ipak, kod naroda dolazi do nedoumice sto se do tih pozitivnih promena ne moze brze doci. Zato zelim da ovom prilikom uzrazim jedno glavno pravilo demokratije - SVAKOJ NOVOJ VLADI TREBA DATI 100 DANA da pokaze sta zna i ume. Nasa nova Vlada za ovih mesec dana vec je pokazala da veoma dobro usmerava i vodi svoju spoljnu politiku: SRJ je usla u UN, a to istovremeno predstavlja uluzak u Evropsku i Svetsku banku i druge institucije vazne za oporavak ove napacene zemlje. Sto se tice nase lokalne vlasti DHSS ce se, u okviru DOS-a, zalagati da se postuje proncip odgovornosti, jer odgovornost predstavlja temelj pravne drzave. DHSS ce, takodje, inistirati na racionalnosti sto znaci da ce od nove lokalne vlasti da se prihvati svaka ideja koja je na dobrobit naroda bez obzira s cije strane ta ideja dolazila. Na kraju, kao lekar, zelim da israzim posebnu zahvlanost grckom spasilackom timu koji pruza veliku pomoc nasem stanovnistvu." Dr Stojanovic je dodao da gospodin Milan Milutinovic, aktuelni predsednik Republike Srbije, nikako ne moze da ostane na mestu na kome jeste i zalozio se i za predsednicke, a ne samo za parlamentarne izbore u Srbiji krajem decembra 2000. On je predlozio da kandidat za predsednika Srbija bude dr Vladan Batic obrazlazuci to cinjenicom da je gospodin Batic uvek bio opozicionar i da mu niko, pa cak ni njegovi najveci protivnici, ne moze optuziti da se u svom politickom radu ikada uprljao. Ukoliko ne dodje i do smene Milana Milutinuvica, nastavio je Stojanovic, "bojim se da ce DOS izgubiti na kredibilitety, jer se promenemoraju voditi i personalnom sadrzaju." Dr prava Srcan Djordjevic, doskorasnji clan SPO, a jedno vreme i predsednik kraljevackog odbora te stranke, koji je nedavno doktorirao u Banjaluci, na ovoj konferenciji je ukratko je pojasnio razloge svog, kako se izrazio, uslovno receno, politickog transfera. "Ti razlozi, rekao je Djordjevic, visestruki. Prvi medju njima je taj sto smatram da su predznaci programske orijentacije DHSS . Takodje, izrazito monarhisticko opredeljenje ove stranke za mene je apsolutno prihvatljivo. Jedan od najvaznijih razloga je da je ova partija apsolutno nekompromitovana, kako u lokalu, tako i na vrhu. Predsednik DHSS dr Vladan Batic nikada se nije priblizavao rezimu Slobodana Milosevica, niti je ikada, sto bi nas narod rekao, surovao sa bivsim predsednikom SRJ. Naravno, za DHSS sam se opredelio i zato sto sam zadovovoljan postojecom kadrovskom strukturom u Kraljevu, konkretno sa profesorom dr Predragom Stojanovicem za koga smatram da je ucinio mnogo toga za ovaj grad." Potom su usledila novinarska pitanja. Odgovorni urednik Ibarskih novosti Ivan Rajovic, prihvatajuci sve ono sto je o dr Stojanovicu rekao dr Djordjevic,upitao je sta ce DHSS preduzeti povodom nedavnog pozara u Ibarskim novostima. -Ja sam vec, rekao je Stojanovic, iz Nemacke dobio potvrdu da ce kroz nekoliko dana na aerodrom u Skoplju stici kompletan TV studio, TV predajnik i link. Osim toga, siguran sam da ce ovde, za redakciju lista Ibarske novosti stici joc nekoliko kompjutera. TV studio dolazi iz Berlinske RTV. U pregovorima sam da u Kraljevo stigne i radijski studio.

Nove knjige:
UPRKOS ZIVOTNOM KOSMARU Veroslav Stefanovic:
Sam zivot,
Narodna biblioteka „Radoslav Vesnic", Edicija Povelja, Kraljevo, 2000
Posle osam godina cutanja Veroslav Stefanovic nas daruje novom knjigom. Tako duga pauza bi mogla da navede na pomisao o kakvom kreativnom vakuumu, a oprezniji ce pomisliti na potpunu usredsredjenost pesnikovu, i predanost. Sa zadovoljstvom otkrivamo: knjiga Sam zivot svedoci o ovom drugom. I ne samo to. Odlucno i promisljeno Stefanovic izmesta svoju poetiku iz onog preovladjujuceg redukcionizma, koji korene ima (a gde drugde) u Popinoj poeziji, i smireno se menja. Pritom su glavne stilske odlike ovog pevanja i dalje lako prepoznatljive. Precizne i uobrucene pesnicke slike, i kad se istrgnu iz tkiva pesme, deluju sveze i uzbudljivo. A preplet vise slika u tekstu i njihova elipticna dimenzija ukazuju na pesnikov napor za celinom domasaja. Kljucno poeticko pomeranje ocitava se u otmeno datoj narativnosti i proplamsajima verizma. Ovaj zahvat u postupku je vrlo dragocen. Imam na umu, svakako, isposcenost redukcionizma u srpskoj poeziji. Ocaravajucih rezultata, posle Pope, tu gotovo i nema. Naracija pesniku daje vecu slobodu i mogucnost tematske raznorodnosti, sve do uzimanja iz svakodnevice i presnog zivota. Na tematskom planu, dakle, ovo pevanje se siroko ali balansirano grana, a svilena nit i od ranije znanog Stefanovicevog panteizma provucena je kroz vecinu pesama, dajuci umeksanu notu gustom lirskom govoru. U takvim okvirima, pesnicki subjekt razmatra neke od kljucnih tacaka naseg decenijskog posrtanja. Ne nudeci odgovore, svedoci o unutarnjim promenama osetljivog i beskrajno ranjivog bica. Molski registar bola i neverice jednaci se sa popisom dramaticnih kretanja unutar kolektiviteta. Dostignuta razudjenost omogucuje u takvom prozimanju visestruku zapitanost i zacudjenost nad zivotom koji je oznacen i kao beskisno leto. I nasa zurba da zahvatimo sto vise zivota, liseni prave sinteze i duhovnog uporista, vezuje nas za niz besramnih poraza. A nevinost koju imaju tek deca i priroda ne dotice nas, nas tako rano odbegle od detinjstva. Analiza pesama bi nas uvela u slozenu simboliku Stefanovicevih slika, koje na stabilnim i podatnim temeljima tvore jedan moguci otisak ruralne Srbije, potom otisak unezverenog i zbunjenog pojedinca, zbunjenog koliko spoljasnjim nadrazajima, toliko i onim nevidljivim potragama i pretragama duse. Postoji most, neki univerzalni most koji ce nas sastaviti, koji nas spaja u jedno, i sa smislom, ali taj most je, paradoksalno, ispod reke, ispod dehumanizovanog zivota, u nama, ako smo spremni na zapazanja i tegobnost prihvatanja oznacenog, kazuje pesnicki subjekt u pesmi „Zapazanje". Zapazanje je tek blesak, tek tren, te je nuzno iznova i iznova sameravati, da bismo dostigli punocu i odoleli visoj naredbi u kojoj se topi grad. Proteklih godina gradovi su i bukvalno bili topljeni. I sela, i pejzazi, tako nametljivi u tekstu. Sta drugo moze tekst nego da ih upamti, i ocuva, u neprekidnom dualizmu, gde stvarnost uvek je jaca. Stefanovic pamti i cuva, svestan vrednosti nepatvorenog nasledja, i iskonske odanosti Zemlji. Krug pesama sa takvim motivima ublazava onu oporiju gradju iscupanu iz drugacije, mozda virtuelne, svakodnevice. Zbunjen si poreklom, kaze pesnik u pesmi „Lik", i u poenti pruza jednu od mogucnosti, tegobnu, znajuci da nam katarza neizbezno sledi. Umesto da nam se zivot namece, moramo se mi nametnuti njemu. Blagost i neiskljucivost pesnickog subjekta cine da i pokoji iskaz s apodikticnim tonom, ili nedovoljno uzglobljen, ne dozivimo kao hrapavost ili ogresenje o logiku i primarni naboj pesnicke slike. Zahvalne za citatnu analizu, te slike najvecma stvarnosti prilaze (ipak, i pored svih centrifugalnih sila koje je razvejavaju) kao Hramu, jer je pesnicki subjekt svestan da samo sabornost u Ideji Opstanka moze odista da nas spasi. Zato i lamentira (u pesmi „Visoravan", jednoj od najboljih u knjizi): Koliko je vojske prislo istoriji / Umesto hramovima. Ako je ovo vreme kraj istorije, onda smo zasluzili bolju istoriju. Pitanje novog pocetka nece se sigurno otvoriti nasem odgovoru. A pocetak moze da bude, i jeste, u poeziji. I ona, a i mi sami, imamo istoriji sta da zamerimo. A moguce zamerke ovog prikazivaca knjizi Sam zivot bile bi namenjene mestimicnoj rasprsenosti pojedinih tekstova, i ne uvek do kraja sprovedenoj tematskoj liniji. Zamerke su moguce, ali su one, sledstveno, upucene i samom zivotu, stvarnom, koji nam rasprsenosti iskljucivo i nudi. Stefanovic zivotu i svetu nudi duboku pesnicku misao. Njegove se pesme najcesce zavrsavaju poentom, kao misaonom sublimacijom, ali nisu opterecene bremenom apstrakcije. Jos jedan vazan iskorak u novo. Isticuci iz kosmara egzistencije, ova poezija je, kosmaru uprkos, stisani razgovor sa svetom, svet u ovoj lirici ima sanse da postane bolji, nista mu ona ne uskracuje, ne zakida, potvrdjujuci u punoj meri pripadnistvo najvitalnijoj struji modernog srpskog pesnistva. I na samom kraju ovog prikaza, koji nije pisan da bude kakav dajxestirani vodic kroz kapilarne rukavce Stefanoviceve poezije, tek jedna usputna preporuka buducim antologicarima. Izdvajam sledece pesme: „Pamcenje", „U otisku jesenje smrti", „Visoravan", „Volja za noc", „Zapazanje", „Lik". Neko ce dakako izdvojiti druge pesme iz ove knjige koja sluzi na cast izdavacu i zasluzuje dostojnu recepciju.

Pismo iz Otave, Kanada - pise: dr Milorad Kovacevic
ISELJENIK ILI EMIGRANT
Iseljenik i useljenik su nase reci za emigrant i imigrant. One se, medjutim, nekako vise odnose na fizicku zamenu zivotnog prostora - iseljenik iz Jugoslavije, useljenik u Kanadu, nego na psihicku i socijalnu promenu i adaptaciju iseljenika. Iseljenik je vise ekoloski izraz nego socioloski, zato je bezazleniji. Interesantno je da stari emigranti, oni koji su otisli pre Drugog svetskog rata ili neposredno posle, za sebe kazu da su emigrirali, i sebe zovu emigrantima a ne iseljenicima. Nova emigracija, pogotovu poslednji talas iz osamdesetih i devedesetih, nikada nece reci da su emigrirali vec iskljucivo da su se iselili. Rec emigracija je godinama upotrebljavana sa epitetom neprijateljska, tako da i dalje u svesti posleratnih generacija ima negativno znacenje. Svaki emigrant ima svoju pricu. I mada su te price razlicite, emigranti se svrstavaju u dve velike grupe: one koje su pobegli od necega i one koje je zelja za novim i nepoznatim odvela u svet. LJudi beze zbog ratova, siromastva, politike, dugova, zakona, samoce. U drugoj grupi su uglavnom studenti, naucnici, pisci i avanturisti, istrazivaci i umetnici raznih vrsta. Normalno je da ova podela nije ni iskljuciva niti jedina, a razlozi odlaska su uvek komplikovaniji nego sto izgledaju. Zajednicka karakteristika svih emigranata je snazna zelja za prezivljavanjem i uspehom. Zato su emigranti najcesce bioloski, socijalno i ekonomski najvitalniji deo drustva, i zato su tipicne emigrantske zemlje (Amerika, Kanada, Izrael) vrlo visoko rangirane po kvalitetu zivota i ekonomskom blagostanju. Sreo sam mnoge emigrante, i nase i druge. Svi, pre ili kasnije, ostvare svoje emigrantske ambicije: sagrade velike kuce, otvore sopstvene biznise, zarade milione, iskoluju decu, objave knjige ili snime film, udju u uxbenike ili obidju svet vise puta. Medjutim, uprkos uspesnosti, retki su srecni emigranti. Vecina je tuzna, emotivno nekompletna, a to sto im nedostaje nisu u stanju da objasne. Mnogi u dusi nose idealizovane slike rodnog kraja i ljudi iz detinjstva i mladosti, pamte mesta, slikovito pricaju o davnim mirisima i bojama, idealizuju situacije i relacije sa davno zaboravljenim prijateljima i rodjacima. Zato su setno nostalgicni i stalno planiraju povratak. Kod mnogih je prisutan -slonovski- sindrom - zavrsiti zivotni ciklus u rodnom mestu. I svi se cesto preispituju da li je bilo bolje da se nisu iselili. Cesto pricam staru kinesku pricu prevedenu i prilagodjenu nasim ljudima: Jednog dana pred sodaxijsku radnju iz velikog auta strane registracije izadje gospodin u sesiru i pridje stolu sa sarenim carsavom i dominama gde lokalni penzioner sedi, pije kafu sa ratlukom i malom kiselom vodom i cita Politiku. Posle duzeg gledanja i prisecanja najbolji drugovi iz mladosti se prepoznaju, izgrle, i pocnu da pricaju. Penzionerova prica je jednostavna, u istom je stanu kao i nekada, jedino sada bez roditelja, stekao je penziju u istoj fabrici gde je i nekada radio, malu penziju ali dovoljnu za kafu i Politiku. Gospodinova prica je uzbudljiva: -Ako se secas kamionom sam stigao do mora-. -I onda?- nestrpljiv je penzioner. -Kao slepi putnik sam brodom stigao do NJujorka...- -I onda?- -Nekoliko godina sam radio kao lucki radnik u luci...- -I onda, sta je onda bilo?- -Onda sam ustedeo za vozacki ispit-. -Sta posle?- -Postanem taksista...- -I onda?- -Ustedim dovoljno i kupim auto...- - I onda?- -Posle deset godina ustedim dovoljno za nekoliko automobila...- -I onda?- -...zaposlim druge da rade sa mnom...- -Sta je onda bilo?- -...Sada zaradjujem dovoljno, tako da mogu da budem ovde, igram domine s tobom i citam novine-. -Pa ja to sve vreme radim-, kaze zbunjeni penzioner.
(autor je doktor matematike iz Kraljeva koji vec petnaest godina zivi u Otavi i radi u tamosnjem Drzavnom zavodu za statistiku)