Ibarske
novosti - 17.XI 2000.
Uvod
- Oni nas samo gledaju!
Naftna afera u Kraljevu
U Magnohromu potpisan Sporazum o resavanju svih spornih
pitanja
Konferencija za novinare SPS u kafani
Novinarska prica - Amerikanka u Zici
Dijaspora ili rasejanje
Sa korzoa u vatrenu stihiju
Dr Dragan Arsic postavljen za VD direktora u Zdravstvenom
centru Studenica
UVOD
- ONI
NAS SAMO GLEDAJU!
Bez obzira na sve okolnosti i zvanicne
izvestaje merodavnih organa o tome kako je doslo do pozara u "Ibarskim
novostima" danas vise nema sanse da vecinu nasih sugradjana razuverite
u ubedjenju da je taj piromanski cin smisljen i izveden svesno i namerno.
To da nas je neko zapalio da bi nas konacno i zauvek ugasio do te
mere se odomacilo u svesti gradjana da vise nikakva drugacija istina
ne "pije vodu". O tome u cijoj je ludoj glavi mogla da se rodi takva
sumanuta ideja, uzaludno je razmisljati. Poslednje cetiri godine ova
informativna kuca je trn u oku mnogih "postovalaca" istinitog i objektivnog
informisanja. Dakle, vise uopste i nije bitno da li je neko namerno
ili slucajno upalio "Ibarske", bitno je suocenje sa saznanjem koliko
ima onih koji bi to mogli da ucine, a ima ih mnogo. Sa druge strane,
tek sada je mnogima postalo jasno koliko je ova informativna kuca
postala sastavni deo Kraljeva i njegov zastitni znak. Bez televizije,
radija i novina, koji rade pod okriljem JP "Ibarske novosti" Kraljevo
prestaje da bude ono sto jeste i postaje naseobina bez identiteta,
bez duse, bez vida, sluha i moci govora - mrtav grad. Naucili smo,
valjda, pa nam zivot vise nije zivot ako se ne odvija po uhodanom
sablonu, a taj sablon za vecinu Kraljevcana podrazumeva svakodnevno
susretanje sa proizvodima sva tri nasa medija. Ali, sve ono sto se
potom dogadjalo ukazuje ili na totalno nesnalazenje pojedinih ljudi
ili bas na to da je sve ovo nekome bilo potrebno, ili mu je dobrodoslo,
da ostavri nekakve svoje namere. Kao da je taj neko samo ovaj momenat
cekao da zaposlene u "Ibarskim" raseli po gradu kao izbeglice. I umesto
da budemo nagradjeni, pa i odlikovani, sto da ne, za sve sto smo za
ovaj grad ucinili, dovedeni smo u situaciju da vegetiramo u prostorijama
koje su davno napustene i u kojima nema ni osnovnih uslova za normalan
rad. Naravno, kako to vec biva, mnogo je obecanja, a malo toga konkretnog,
pa se opet stice utisak da sve ovo nekome odgovara ili da pojedinci
nemaju volje da jednom za svagda definitivno rese problem smestaja
sve tri redakcije. Ukoliko je neko zaista naumio da razbije "Ibarske",
sto je vec dobrim delom ucinjeno, trebalo bi da zna da to nece ici
tako lako. Kraljevcani su jos 1996. godine pokazali sta su sve u stanju
da urade za svoje "Ibarske". Sigurno je da ce i sada pomoci da se
bar deo opreme nadoknadi, ali sumnjam da ce bilo kome dozvoliti da
se na bilo koji nacin ovajdi nedavnom paljevinom. Ali, zasto da ne
ostane zabelezeno, za istoriju, da je Redakcija novina prva i pod
hitno evakuisana zbog razlicitih okolnosti, ali sigurno ne zato sto
je nekome narocito stalo do novina. Naprotiv. No, to je razlog vise
da postojimo i da, na zadovoljstvo nasih citalaca obelezimo i 54.
godinu izlazenja. To ce tako i biti. Medjutim, problematicna je televizija
oko koje se bije teska bitka u novonastalim politicko- trzisnim okolnostima,
kada ova sprava vise nije u funkciji politickog marketinga odredjenih
stranaka i njihovih sefova i clanstva. Sto se zaposlenih tice, trebalo
bi da znaju da samo jedinstveni mogu sacuvati sebe i svoju kucu. Gradjani
ce im u tome pomoci na dobrobit svih nas. Haos koji nas okruzuje cini
se da uzima sve vise maha pre nego sto sve u ovoj propaloj zemlji
bude dovedeno u nekakav red. Zato se ne sme dozvoliti da u tom haosu
nestane nesto sto predstavlja trajnu materijalnu i duhovnu vrednost
ovoga grada i njegovih zitelja. Bas sada valja imati razuma i volje
pa spreciti "cepanje" i "Ibarske" zadrzati pod istim krovom, na okupu
i na istom zadatku. Preziveli smo rat, preziveli smo pozar, valjda
cemo preziveti i nameru da nas ugase ili bar rasture. Ukoliko ne uspemo
u tome onda nije ni trebalo da postojimo. Uglavnom, nek se zna da
uz veliku zahvalnost pojedincima ova kuca zasluzuje mnogo vise paznje
i brige, ali ne u smislu da neko svoju sapu spusti na nju. Bojim se
da ta sapa ne bude prebijena. Jer, ne zaboravimo: ONI NAS SAMO GLEDAJU!
Naftna afera u
Kraljevu - pise P. Markovic
PRITVOR ZA PREPRODAVCE " HUMANITARNOG GORIVA"
Istrazni sudija Okruznog suda u Kraljevu,
mr Milija Kurcubic, odredio je proslog utorka pritvor od mesec dana
ucesnicima "naftne afere" u Kraljevu. Pritvor je odredjen Ranku Marusicu,
nacelniku Sluzbe drustvenih delatnosti Skupstine opstine Kraljevo,
Rodoljubu Krcakovicu, cinovniku u ovoj sluzbi, Slavoljubu Jovanovicu,
sluzbeniku Skupstine opstine Kraljevo, mr Slobodanu Ivanovicu, kontroloru
Evropske unije za distribuciju goriva, i Milinku Mileticu, vozacu
"Beopetrola".
Pomenuta lica su osumnjicena da su loz ulje u vrednosti oko 50.000
nemackih maraka istakali iz cisterni i prodavali privatnicima po nizim
cenama, a da je u skole umesto humanitarne pomoci namenjenoj njihovom
zagrevanju stigla voda sa obliznjih reka. Za ova krivicna dela koja
se kvalifikuju kao zloupotreba sluzbenog polozaja zaprecena je kazna
do 15 godina zatvora, rekao je Kurcubic novinarima.
Gorivo ce i dalje pristizati u Kraljevo.
Iako je otpravnik poslova Britanske ambasade gospodin Majkl Grejem
izjavio u Kraljevu da je Evropska komisija suspendovala isporuke loz
ulja Kraljevu, posle nestanka 45 tona tog goriva namenjenog *skolama
za demokratiju*, u utorak je u Beogradu, na sastanku u republickoj
Vladi da se ono nadoknadi na teret republicke Vlade, a ne na teret
Opstine Kraljevo. Na taj nacin ce biti moguce da se predje na drugu
fazu pomenutog humanitarnog projekta.
Pored dr Ljubise Jovasevica, predsednika SO Kraljevo, i predsednika
opstinske Vlade Mileta Koricanca, dogovoru kod Nebojse Covica, prisustvovao
je i gospodin Grejem.
U
Magnohromu potpisan Sporazum o resavanju svih spornih pitanja - Pise
Dragan Pavlovic
NOVA SKUPSTINA I REFERENDUM ZA VD DIREKTORA
Proslog cetvrtka je postignut dogovor,
a sutradan i potpisan Sporazum o resavanju svih spornih pitanja i
izboru novih clanova Skupstine Preduzeca, kao i izjasnjavanju radnika
na referendumu o poverenju VD direktora Industrije koji se se odrzati
do kraja godine. Istovremeno, prekinut je strajk gladju u kojem je
ucestvovalo 15 radnika, medju kojima i dve zene.
U kraljevackom Magnohromu 9. novembra postignut je dogovor izmedju
aktuelnog rukovodstva Preduzeca i predstavnika Nezavisnog sindikata
oko svih spornih pitanja.Dan kasnije tekst Sporazuma su poptpisali
v.d. direktora Preduzeca mr Zora Simovic, predsednik Skupstine Branimir
Vujovic, predsednik Nezavisnog sindikata Blagodar Milenkovic, predsednik
Samostalnog sindikata Milisav Obrenovic i predsednik Kriznog staba
Dragomir Majstorovic.
Vec 13.novembra krenule su izborne aktivnosti DJa izbor 36 novih clanova
Skupstine.Novina u izbornom posupku je obavezno prisustvo na zborovima
radnika u svim organizacionim celinama predstavnika oba sindikata
kao kontrolora izbornih aktivnosti.
U medjuvremenu je na paritetnoj osnovi konstituisan i Upravni odbor
, koji cine tri dosadasnja clana ovog organa: Mihajlo Petrovic, Radomir
Skovric i Radoslav Pantovic, kao i tri kooptirana clana na perdlog
Nezavisnog sindikata: Milorad Tasic, Milomir Senicic i Dragomir Majstorovic.Za
predsednika , koji ce ovu funkciju obavljati do izbora novog Upravnog
odbora, imenovan je Milomir Senicic. Predkandidacioni zborovi trebalo
bi da se odrze do 2O. novembra, dok je rok za odrzavanje kandidacionih
zborova 4.decembar.Datum za prvi krug tajnog glasanja za clanove Skupstine
i referendum za ukazivanje poverenja za v.d. direktora Magnohroma
mr Zori Simovic ili dr Vladimiru Simonovicu je 14.decembar.Ako zatreba
drugi krug tajnog glasanja i eventualno ponovno glasanje na pojedinim
mestima za referendum obavice se 21. decembra , a do 1. januara 2OO1.godine
bice konstituisana i nova Skupstina Preduzeca
Konferencija
za novinare SPS u kafani - Pise Predrag Markovic
PREKOMPONOVANA POSTAVA DHSS
Predstavnici novoosnovanog Odbora za zastitu Statuta SPS-a,Dragan
Dugalic, Nenad Vuksanovic i Misko Ugrenovic, u ime sesnaest njegovih
clanova proslog utorka su pred novinarima izneli niz kritika na racun
rukovodstva ove partijske organizacije ciji predsednik je Milos Nesovic,
direktor Telekoma. Oni su optuzili rukovodstvo da su na svoju ruku
predlagali kandidate za Peti kongres SPS-a i da nisu imali dovoljnu
vecinu na zasedanju Opstinskog odbora kada su odluke donosene. Takodje
su tvrdili da je clanstvo u SPS-u Kraljevo glasalo za predlog da Mihajlo
Markovic bude predsednik Organizacionog odbora Kongresa, kao i jedan
od kandidata za predsednika stranke, a da je iz Kraljeva poslat predlog,
koji su videli u strucnoj sluzbi OO SPS-a prema kome je za predsednika
SPS-a predlozen Aleksa Jokic, a za generalnog sekretara Milos Nesovic.
Dragan Dugalic, nekadasnji predsednik Okruznog odbora SPS-a za Raski
okrug nazvao je ovo kadrovanje "valjevskom podvalom", istakavsi da
je Nesovic bio Jokicev zamenik i u Pristinskom okrugu, kao i u Telekomu,
dodavsi da Kraljevo ne bi trebalo da dozvoli da bude zrtva ove podvale.
Za razliku od onih koji zele da na Petom Kongresu SPS-a naprave samo
kozmeticke prepravke, mi zelimo da se vratimo izvornom programu Socijalisticke
partije Srbije i nacelima socijalne jednakosti, rekli su clanovi ovog
odbora naglasavajuci da ne zagovaraju nejedinstvo u stranci. Zanimljivo
je da je konferencija za novinare, koja je najpre bila zakazana u
prostorijama lokalnog SPS-a, posle zabrane izrecene njenim organizatorima,
odrzana u restoranu Hotela "Turist.
Novinarska
prica - Pise Bojana Milosavljevic
AMERIKANKA U ZICI
Koracima od sedam milja ulazimo u mnoge
svetske organizacije i institucije. Fali nam jos samo Medjunarodni
monetarni fond i, eventualno, Francuska akademija nauka. Mozda, doduse,
jos i Legija stranaca. Sve je stvarno divno pocelo : nova vlast trci
u zagrljaj sveta, a mi je, bogami, jedva sustizemo, sve se spoticuci
u mraku koji obavija - postrevolucionarnu- Srbiju. Ne znam da li cemo,
kao njena deca, biti skuvani i pojedeni, ali da cemo zavrsavati polomljenih
ruku i nogu u rupcagama, otvorenim sahtama i zaglavljenim liftovima
- u to nema sumnje. Ukoliko dalekovodi uskoro ne prorade pod punim
naponom.
Samo ih gledam i - trpim . Najvise me ovih dana, dragi moji, zabavlja
ona izborna kradja u Americi. Svetski zandarm demokratije ima -elektore-,
mikro-cipove i druga cuda, ali i moralne probleme, vece nego u mnogim
drzavama, kojima su se uvek silom nametali, pravdajuci tu osionost
svojim - vitalnim - interesima. Tako, eto, i posle toliko dana od
izbora moraju rucno (sto bi mi rekli - peske ) da broje predsednicke
glasove. Bagera smo se mi prvi setili.
Sa osecanjem trijumfa prisecam se jedne americke novinarke koju sam
jednog dana u martu vodala po Kraljevu i okolini, jer je u Srbiju
dosla po zadatku svog uticajnog -Vasington posta -, da obidje kosovske
izbeglice, a Kraljevo se tu pojavilo kao zanimljivo i zbog one otimacine
TV predajnika. Ne mogu da gresim dusu, kakvih ima- ova strankinja
je dosla bez predubedjenja o nama Srbima kao zverima (moguce i zato
sto se u svojoj redakciji bavila pitanjima ekonomije ). Izbeglice
u Mataruskoj Banji primile su je kao legitimnog neprijatelja, njenog
prevodioca - vrlo ravnodusno, a mene, naopako, kao Vuka Brankovica,
posebno jer sam se njima, koji su i tada slepo verovali samo RTS-u,
predstavila kao - novinar iz Kraljeva. Izdrzala sam zbog toga njihove
prezrive poglede (-Znaci, ti si opozicija- ).
Bio je to od samog pocetka susret visokog rizika ove grupe nevoljnika
sa , mislili su, vinovnikom njihove patnje, plus domaci izdajnici
(prevodilac, sofer i ja ). Svaki dalji razgovor prekinut je posle
mahinalnog, a za njih provokativnog, pitanja Amerikanke : -Ko vas
je bombardovao? - Onako povredjeni i uzrujani (-Cuj ti nju, kako se
pravi luda, pa ne zna- ) naglo su se zatvorili u svoj oklop od cemera
i beznadja. Amerikanka je, medjutim, ostala prisebna cak i kada su
joj istrgli blokce u koje je citav dan pomno zapisivala (posle su
joj ga, doduse, vratili ). Na pitanje da li je razocarana, razborito
je odgovorila da je, naprotiv, zadovoljna jer je makar videla iskrene
emocije tih nesrecnih ljudi.
Taj dan je bio pun obrta, a tako je tekao i razgovor sa strankinjom.
Govorila je o svojoj zemlji otvoreno i razlozno, ponekad vrlo kriticki.
Posebno je bio zanimljiv detalj kojim je pokusala da nam docara onaj
xinovski americki korak u prosperitet, a ispricala ga je kao anegdotu
: jedan njen pariski kolega otisao je na odmor u NJujork i u jednoj
prodavnici skoro pao u nesvest pred rafovima u kojima je stajalo bar
150 vrsta djuseva. Poenta je bila u tome da je covek iz bogate zemlje
dosao u jos bogatiju, ali prica na prisutne nije ostavila nikakav
utisak. Manastir Zica bio je pravi odgovor na pitanje : sta je vece
u opstem sistemu vrednost - djusevi u stotinama varijanti ili identitet
meren vekovima?
Iguman Gerasim udostojio je goscu divnom i sazetom besedom o nama
opstepoznatom. Slusala je u cudu. Pred freskom Svetih vraceva, zastitnika
srpskih lekara, govornik je nacinio psiholosku pauzu : -Kada je vasa
zemlja, gospodjo, slavila 1976. godine dva veka postojanja to je tada
ceo svet morao da zna. A Srbi su, eno, pogledajte, jos u 12. veku
imali medicinare koji su upotrebljavali skalpel. - Amerikanka se osmehnula
samoironicno i dugo je klimala glavom, nad tom i tolikom starinom
merenom vekovima (jer je u njenoj prosperitetnoj domovini, na primer,
moja pisaca masina - biserica- cista antika, a da bi covek bio ponosan
na svoje korene - sve zavisi od ugla posmatranja ).
Ne znam sta je posle svega napisala u izvestaju iz Srbije za svoj
mocni "Vasington post". Ako, slucajno, poentu nije shvatila
u Zici, onda sigurno jeste 5. oktobra u Beogradu. I, mada je bila
vrlo dobronamerna, ja se osvetoljubivo radujem sto su njeni sunarodnici
i dan danas zapetljani u te svoje izborne glasove i corave kutije,
a, najzad, i pred njihovom (Belom) kucom igra mecka.
Pismo iz Otave, Kanada - pise: dr
Milorad Kovacevic
DIJASPORA ILI RASEJANJE
Dijaspora je grcka rec koja znaci rasejavanje, rasprsavanje, a koristi
se da oznaci pripadnike nekog naroda ili verske zajednice rasejane
izvan postojbine. Stari i Novi Zavet govore o dijaspori Jevreja posle
izgona iz Vavilona, i o dijaspori Jevreja Hriscana izvan Palestine
u vreme apostola. Rasejavanje je najcesce pod prinudom, zbog gladi,
suse, ratova, politickih progona, genocida, ali isto tako iz radoznalosti,
ocekivanja boljih mogucnosti, perspektive. Dvadesti vek koji slavimo
kao vek progresa, tehnickih dostignuca i civilizacijskih pomaka neslucenih
razmera, video je vise rasejanih naroda nego i jedan vek pre njega:
Jevreji, Jermeni, Grci, Poljaci, Madjari, Rusi, Ukrajinci. Da ne govorimo
o Indijcima, Kinezima, Vijetnamcima, Cileancima. Broj Srba u rasejanju
nije zanemarljiv. Prvo su se Srbi iz Austro-Ugarske rasprsili po Evropi,
Severnoj i Juznoj Americi. Potom su na red dosli Australija i Novi
Zeland. Ekonomska saradnja sa nesvrstanim zemljama donela je talas
rasejavanja po zemljama Afrike i Azije. Otvaranje prema Evropi je
rasejalo nekoliko generacija dobrih majstora, ali isto tako zubara
i lekara. Raspad Jugoslavije je rasejao mnoge mlade ljude po Mediteranu,
Africi i Dalekom istoku. Najvise je ipak otislo u Evropu, Ameriku
i Kanadu. Interesantan je odnos srpske drzave i njene dijaspore. Podrazumeva
se da su Srbi u dijaspori imucniji od onih u matici, pa se od njih
ocekuje da ekonomski pomazu maticu, bilo kroz razne dobrotvorne akcije,
ili zajmove i investicije. Secam se devedesetih godina i cuvenog Zajma
za obnovu Srbije. U Cikagu, u jugoslovenskom konzulatu na Micigen
aveniji, nasiljudi su znali da cekaju i po nekoliko sati da upisu
zajam. Siguran sam da bi i danasnja vlast mogla relativno lako da
"ubere" nekoliko stotina miliona dolara za obnovu napacene domovine.
Za uzvrat Srbi u rasejanju osim licnog zadovoljstva da su pomogli
otaxbinu ne dobijaju nista vise. Uskraceno nam je cak i pravo glasanja
bez obzira sto smo zadrzali drzavljanstvo i bliske veze sa zavicajem.
Ovih dana cak i Amerikanci racunaju na glasove svoje dijaspore ne
bi li nekako okoncali svoje izbore. Nedavno sam ucestvovao na jednoj
strucnoj konferenciji ovde u Otavi. Sedeli smo za okruglim stolovima
na unapred dodeljenim mestima. (Kasnije sam shvatio da nas je organizator
rasporedio prema imenima a ne prezimenima.) Za mojim stolom smo sedeli
jedan Majls (Miles), Milton, Milena i ja - Milorad. Milena se preziva
Zelenbaba tako da zakljucim da je nasa. U pauzi joj se obratim na
srpskom, ona mi odgovori sa naporom. Predjemo odmah na engleski. Jeste,
kaze, srpski je bio jezik njenog ranog detinjstva, pre skole, u malom
rudarskom gradu na severu Kvebeka. Otac i baka su govorili srpski,
mama francuski, a u skoli je ucila engleski. Samo jednom je bila u
Teslicu, rodnom mestu svog oca. U toku razgovora priblizi nam se Majls,
i na cistom srpskom jeziku kaze da nije mogao odoleti a da nam se
ne pridruzi. NJegovo prezime se pise Corac, Kanadjani ga citaju Korak,
a u stvari on je Mile Corak, rodjen i odrastao u Kanadi. Roditelji
su dosli sa Korduna u Sadberi u Ontariju, i tu radili u rudniku. Mile
kaze da je svom lepom imenu morao da doda 's' da Francuzi ne bi mislili
da je zensko. I Milena i Mile su prve generacije Srba rodjene u rasejanju.
Milena nema decu, Mile-Majls ima, ali buduci da je ozenjen Kanadjankom
engleskog porekla, srpski se niti uci niti govori. Druga generacija
je vec asimilirana. Srpsko rasejanje tu prestaje, najcesce. Gubitak
je obostran, matica gubi potencijalno znacajnu podrsku, a potomci
rasejanih Srba postaju mutanti sa izbrisanom informacijom o sopstvenom
poreklu.
(autor je doktor matematike iz Kraljeva koji vec petnaest godina
zivi u Otavi i radi u tamosnjem Drzavnom zavodu za statistiku)
LJUDI
I DOGADJAJI - pise: Jovan Slijepcevic
Pozar, koji je 1. novembra zahvatio prostorije JP Ibarske novosti
na petom i sestom spratu Doma drustvenih organizacija, prouzrokovao
je ogromnu materijalnu stetu, kako na objektu,tako i na tehnickim
uredjajima ove medijske kuce. Zahvaljujuci hrabrosti i prisebnosti,
u vatrenoj stihiji se, medju ostalim kolegama, nasao i Nebojsa Stojanovic,
asistent TV - snimatelja, koji je pokusavajuci da spase deo opreme
televizijskih ekipa snimatelja, rizikovao i sopstveni zivot
NEBOJSA STOJANOVIC, ASISTENT SNIMATELJA TV
KRALJEVO
Sa korzoa u vatrenu stihiju
Delatnost TV - snimatelja i njihovih asistenata jeste spoj upotrebe
digitalnih tehnickih sredstava i znanja, zapisivanje odgovarajucih
video snimaka, kao i njihovo stavljanje na raspolaganje uzoj i siroj
drustvenoj zajednici.
Medjutim, sta uciniti u situaciji kada plamen zahvati veliki deo tehnicke
opreme, preteci da ugrozi i samo postojanje snimateljskih TV - ekipa?
U takvoj situaciji nedavno se nasao i junak nase price. Skromni ne
govore o svojim zaslugama - kaze stara izreka. A upravo tako postupio
je Nebojsa Stojanovic. asistent snimateljaTV Kraljevo, koji o ovom
dogadjaju ne voli bas puno da govori. Zahvaljujuci pre svega prisebnosti,
Stojanovic je te veceri svesno uleteo u opasnost, pokusavajuci da
iz vatrene stihije spase deo tehnicke opreme.
- Te veceri, izasao sam malo ranije u setnju gradom - kaze Stojanovic
i nastavlja: - Kako je sitna kisa pocela da polako natapa grad, odlucio
sam da posetim svoje kolege koje su bile na svom radnom zadatku. Dosavsi
do Doma drustvenih, primetio sam da je zgrada bila u potpunom mraku,
a pomisao da je i nasa medijska kuca pala pod restrikcije i nije me
toliko uzbudila. U isti mah, osetio sam miris paljevine i skrenuo
pogled ka suprotnoj strani zgrade. Zaprepastio sam se kada sam video
da je od svetlosti pozara, park iza Doma drustvenih sijao kao u sred
dana.
Hrabro i odlucno, Stojanovic je utrcao u zgradu i pokusao da dopre
do petog sprata, sto je sa naporom i ucinio. Od ljutog dima u unutrasnjosti
se nista nije moglo videti, ali je on, kao u magnovenju, uspeo da
spazi vatrogasca koji je uporno nastojao da razvali vrata njegove
kancelarije.
- Zatim sam otkljucao vrata a gust oblak dima srucio se pravo na nas
dvojicu. Vremena za razmisljanje nije bilo. Poceo sam da puzim po
kancelariji, uzimajuci pritom tehnicke uredjaje koji su mi se nasli
nadohvat ruke. Uspeo sam da iznesem digitalni video rikorder, dve
video kamere, radio - aparat, kao i kofere sa snimateljskom opremom,
koje sam ostavio na najbezbednije mesto u tom trenutku - suprotno
krilo zgrade. Kako je negde u isto vreme vatrogasna brigada pocela
da se suprostavlja vatrenoj stihiji, Stojanovic se kroz dim i vatru
ponovo vratio u svoju kancelariju:
- Pokusao sam da spasem jos nesto od preostale opreme, ali me je u
tom trenutku zapljusnuo veliki mlaz vode, koji je na trenutak ipak
uspeo da delimicno rasturi dim. Dohvatio sam protiv pozarni aparat
i poceo da gasim plamene jezicke koji su nadirali u prostoriju. Kada
sam i to uspeo da privedem kraju, dim i isparenja pojacali su dejstvo,
na spratu se vise nije moglo izdrzati, pa sam se povukao. Nema sumnje
da su radnici ove kraljevacke medijske kuce, koji su se te veceri
zatekli na radnom mestu i pokusali da spasu deo tehnicke opreme, zasluzili
svaku pohvalu.
Narocito zbog saznanja da medju radnicima JP Ibarske novosti postoje
mladi i ambiciozni ljudi koji su u stanju da urade zadivljujuce stvari.
Dr
Dragan Arsic postavljen za VD direktora u Zdravstvenom centru Studenica
MNOGO DUGOVA I NESTASICA LEKOVA
Odlukom republickog Ministarstva za zadravstvo, pocetkom ove nedelje
doktor Dragan ARSIC, decji hirurg, postavljen je za vrsioca duznosti
direktora Zdravstvenog centra (ZC) Studenica u Kraljevu.
Dr Arsic, u prvom susretu sa novinarima u svojstvu direktora ove zdravstvene
ustanove, rekao je da je tamo zatekao mnogo dugova i zabrinjavajucu
nestasicu sanitetskog materijala i lekova. On je dodao da je priliv
sredstava u Fond zdravstvenog osiguranja dosta los i da su problemi
ogromni.
-Prioritet u radu bice saradnja sa Ministarstvom i sa svim drugim
relevantnim faktorima kako bi ZC sto bolje funcionisao. Ono sto je
bitno i na cemu cemo insistirati je da licni dohoci budu isplacivani
na vreme, naglasio je dr Arsic. On je, takodje, istakao, da ce prioritet
biti i investicije, koje se odnose, pre svega, na tehnicki prijem
Internisticke bolnice koja je uglavnom zavrsena. Preostali su samo
neki detalji vezani za Odeljenja neurologije i psihijatrije, kao i
izgradnja, odnosno opremanje prostora za instaliranje skenera koji
je ZC dobio od nemacke Vlade.
Iako je snabdevenost zabrinjavajuca, jer vec duze vreme nedostaju
penicilin i insulin, ima nagovestaja da ce, zahvaljujuci donatorima,
situacija biti poboljsana.
-Ovu priliku bih iskoristio da zamolim sve nase saradnike, a pre svega
NIS ENERGOGAS koji nam je za neki neplaceni dug od pre dve godine
blokirao racun, kao i neke druge dobavljace, da imaju malo razumevanja,
rekao je dr Arsic, i dodao da je pomoc potrebna svima, ali je zdravstvo
ipak najprioritenija kategorija.
|