Ibarske novosti - 17.XI 2000.

Uvod - Oni nas samo gledaju!
Naftna afera u Kraljevu
U Magnohromu potpisan Sporazum o resavanju svih spornih pitanja
Konferencija za novinare SPS u kafani
Novinarska prica - Amerikanka u Zici
Dijaspora ili rasejanje
Sa korzoa u vatrenu stihiju
Dr Dragan Arsic postavljen za VD direktora u Zdravstvenom centru Studenica

UVOD - ONI NAS SAMO GLEDAJU!
     Bez obzira na sve okolnosti i zvanicne izvestaje merodavnih organa o tome kako je doslo do pozara u "Ibarskim novostima" danas vise nema sanse da vecinu nasih sugradjana razuverite u ubedjenju da je taj piromanski cin smisljen i izveden svesno i namerno. To da nas je neko zapalio da bi nas konacno i zauvek ugasio do te mere se odomacilo u svesti gradjana da vise nikakva drugacija istina ne "pije vodu". O tome u cijoj je ludoj glavi mogla da se rodi takva sumanuta ideja, uzaludno je razmisljati. Poslednje cetiri godine ova informativna kuca je trn u oku mnogih "postovalaca" istinitog i objektivnog informisanja. Dakle, vise uopste i nije bitno da li je neko namerno ili slucajno upalio "Ibarske", bitno je suocenje sa saznanjem koliko ima onih koji bi to mogli da ucine, a ima ih mnogo. Sa druge strane, tek sada je mnogima postalo jasno koliko je ova informativna kuca postala sastavni deo Kraljeva i njegov zastitni znak. Bez televizije, radija i novina, koji rade pod okriljem JP "Ibarske novosti" Kraljevo prestaje da bude ono sto jeste i postaje naseobina bez identiteta, bez duse, bez vida, sluha i moci govora - mrtav grad. Naucili smo, valjda, pa nam zivot vise nije zivot ako se ne odvija po uhodanom sablonu, a taj sablon za vecinu Kraljevcana podrazumeva svakodnevno susretanje sa proizvodima sva tri nasa medija. Ali, sve ono sto se potom dogadjalo ukazuje ili na totalno nesnalazenje pojedinih ljudi ili bas na to da je sve ovo nekome bilo potrebno, ili mu je dobrodoslo, da ostavri nekakve svoje namere. Kao da je taj neko samo ovaj momenat cekao da zaposlene u "Ibarskim" raseli po gradu kao izbeglice. I umesto da budemo nagradjeni, pa i odlikovani, sto da ne, za sve sto smo za ovaj grad ucinili, dovedeni smo u situaciju da vegetiramo u prostorijama koje su davno napustene i u kojima nema ni osnovnih uslova za normalan rad. Naravno, kako to vec biva, mnogo je obecanja, a malo toga konkretnog, pa se opet stice utisak da sve ovo nekome odgovara ili da pojedinci nemaju volje da jednom za svagda definitivno rese problem smestaja sve tri redakcije. Ukoliko je neko zaista naumio da razbije "Ibarske", sto je vec dobrim delom ucinjeno, trebalo bi da zna da to nece ici tako lako. Kraljevcani su jos 1996. godine pokazali sta su sve u stanju da urade za svoje "Ibarske". Sigurno je da ce i sada pomoci da se bar deo opreme nadoknadi, ali sumnjam da ce bilo kome dozvoliti da se na bilo koji nacin ovajdi nedavnom paljevinom. Ali, zasto da ne ostane zabelezeno, za istoriju, da je Redakcija novina prva i pod hitno evakuisana zbog razlicitih okolnosti, ali sigurno ne zato sto je nekome narocito stalo do novina. Naprotiv. No, to je razlog vise da postojimo i da, na zadovoljstvo nasih citalaca obelezimo i 54. godinu izlazenja. To ce tako i biti. Medjutim, problematicna je televizija oko koje se bije teska bitka u novonastalim politicko- trzisnim okolnostima, kada ova sprava vise nije u funkciji politickog marketinga odredjenih stranaka i njihovih sefova i clanstva. Sto se zaposlenih tice, trebalo bi da znaju da samo jedinstveni mogu sacuvati sebe i svoju kucu. Gradjani ce im u tome pomoci na dobrobit svih nas. Haos koji nas okruzuje cini se da uzima sve vise maha pre nego sto sve u ovoj propaloj zemlji bude dovedeno u nekakav red. Zato se ne sme dozvoliti da u tom haosu nestane nesto sto predstavlja trajnu materijalnu i duhovnu vrednost ovoga grada i njegovih zitelja. Bas sada valja imati razuma i volje pa spreciti "cepanje" i "Ibarske" zadrzati pod istim krovom, na okupu i na istom zadatku. Preziveli smo rat, preziveli smo pozar, valjda cemo preziveti i nameru da nas ugase ili bar rasture. Ukoliko ne uspemo u tome onda nije ni trebalo da postojimo. Uglavnom, nek se zna da uz veliku zahvalnost pojedincima ova kuca zasluzuje mnogo vise paznje i brige, ali ne u smislu da neko svoju sapu spusti na nju. Bojim se da ta sapa ne bude prebijena. Jer, ne zaboravimo: ONI NAS SAMO GLEDAJU!

Naftna afera u Kraljevu - pise P. Markovic
PRITVOR ZA PREPRODAVCE " HUMANITARNOG GORIVA"
     Istrazni sudija Okruznog suda u Kraljevu, mr Milija Kurcubic, odredio je proslog utorka pritvor od mesec dana ucesnicima "naftne afere" u Kraljevu. Pritvor je odredjen Ranku Marusicu, nacelniku Sluzbe drustvenih delatnosti Skupstine opstine Kraljevo, Rodoljubu Krcakovicu, cinovniku u ovoj sluzbi, Slavoljubu Jovanovicu, sluzbeniku Skupstine opstine Kraljevo, mr Slobodanu Ivanovicu, kontroloru Evropske unije za distribuciju goriva, i Milinku Mileticu, vozacu "Beopetrola".
Pomenuta lica su osumnjicena da su loz ulje u vrednosti oko 50.000 nemackih maraka istakali iz cisterni i prodavali privatnicima po nizim cenama, a da je u skole umesto humanitarne pomoci namenjenoj njihovom zagrevanju stigla voda sa obliznjih reka. Za ova krivicna dela koja se kvalifikuju kao zloupotreba sluzbenog polozaja zaprecena je kazna do 15 godina zatvora, rekao je Kurcubic novinarima.
Gorivo ce i dalje pristizati u Kraljevo.
Iako je otpravnik poslova Britanske ambasade gospodin Majkl Grejem izjavio u Kraljevu da je Evropska komisija suspendovala isporuke loz ulja Kraljevu, posle nestanka 45 tona tog goriva namenjenog *skolama za demokratiju*, u utorak je u Beogradu, na sastanku u republickoj Vladi da se ono nadoknadi na teret republicke Vlade, a ne na teret Opstine Kraljevo. Na taj nacin ce biti moguce da se predje na drugu fazu pomenutog humanitarnog projekta.
Pored dr Ljubise Jovasevica, predsednika SO Kraljevo, i predsednika opstinske Vlade Mileta Koricanca, dogovoru kod Nebojse Covica, prisustvovao je i gospodin Grejem.

U Magnohromu potpisan Sporazum o resavanju svih spornih pitanja - Pise Dragan Pavlovic
NOVA SKUPSTINA I REFERENDUM ZA VD DIREKTORA
     Proslog cetvrtka je postignut dogovor, a sutradan i potpisan Sporazum o resavanju svih spornih pitanja i izboru novih clanova Skupstine Preduzeca, kao i izjasnjavanju radnika na referendumu o poverenju VD direktora Industrije koji se se odrzati do kraja godine. Istovremeno, prekinut je strajk gladju u kojem je ucestvovalo 15 radnika, medju kojima i dve zene.
U kraljevackom Magnohromu 9. novembra postignut je dogovor izmedju aktuelnog rukovodstva Preduzeca i predstavnika Nezavisnog sindikata oko svih spornih pitanja.Dan kasnije tekst Sporazuma su poptpisali v.d. direktora Preduzeca mr Zora Simovic, predsednik Skupstine Branimir Vujovic, predsednik Nezavisnog sindikata Blagodar Milenkovic, predsednik Samostalnog sindikata Milisav Obrenovic i predsednik Kriznog staba Dragomir Majstorovic.
Vec 13.novembra krenule su izborne aktivnosti DJa izbor 36 novih clanova Skupstine.Novina u izbornom posupku je obavezno prisustvo na zborovima radnika u svim organizacionim celinama predstavnika oba sindikata kao kontrolora izbornih aktivnosti.
U medjuvremenu je na paritetnoj osnovi konstituisan i Upravni odbor , koji cine tri dosadasnja clana ovog organa: Mihajlo Petrovic, Radomir Skovric i Radoslav Pantovic, kao i tri kooptirana clana na perdlog Nezavisnog sindikata: Milorad Tasic, Milomir Senicic i Dragomir Majstorovic.Za predsednika , koji ce ovu funkciju obavljati do izbora novog Upravnog odbora, imenovan je Milomir Senicic. Predkandidacioni zborovi trebalo bi da se odrze do 2O. novembra, dok je rok za odrzavanje kandidacionih zborova 4.decembar.Datum za prvi krug tajnog glasanja za clanove Skupstine i referendum za ukazivanje poverenja za v.d. direktora Magnohroma mr Zori Simovic ili dr Vladimiru Simonovicu je 14.decembar.Ako zatreba drugi krug tajnog glasanja i eventualno ponovno glasanje na pojedinim mestima za referendum obavice se 21. decembra , a do 1. januara 2OO1.godine bice konstituisana i nova Skupstina Preduzeca

Konferencija za novinare SPS u kafani - Pise Predrag Markovic
PREKOMPONOVANA POSTAVA DHSS
Predstavnici novoosnovanog Odbora za zastitu Statuta SPS-a,Dragan Dugalic, Nenad Vuksanovic i Misko Ugrenovic, u ime sesnaest njegovih clanova proslog utorka su pred novinarima izneli niz kritika na racun rukovodstva ove partijske organizacije ciji predsednik je Milos Nesovic, direktor Telekoma. Oni su optuzili rukovodstvo da su na svoju ruku predlagali kandidate za Peti kongres SPS-a i da nisu imali dovoljnu vecinu na zasedanju Opstinskog odbora kada su odluke donosene. Takodje su tvrdili da je clanstvo u SPS-u Kraljevo glasalo za predlog da Mihajlo Markovic bude predsednik Organizacionog odbora Kongresa, kao i jedan od kandidata za predsednika stranke, a da je iz Kraljeva poslat predlog, koji su videli u strucnoj sluzbi OO SPS-a prema kome je za predsednika SPS-a predlozen Aleksa Jokic, a za generalnog sekretara Milos Nesovic.
Dragan Dugalic, nekadasnji predsednik Okruznog odbora SPS-a za Raski okrug nazvao je ovo kadrovanje "valjevskom podvalom", istakavsi da je Nesovic bio Jokicev zamenik i u Pristinskom okrugu, kao i u Telekomu, dodavsi da Kraljevo ne bi trebalo da dozvoli da bude zrtva ove podvale. Za razliku od onih koji zele da na Petom Kongresu SPS-a naprave samo kozmeticke prepravke, mi zelimo da se vratimo izvornom programu Socijalisticke partije Srbije i nacelima socijalne jednakosti, rekli su clanovi ovog odbora naglasavajuci da ne zagovaraju nejedinstvo u stranci. Zanimljivo je da je konferencija za novinare, koja je najpre bila zakazana u prostorijama lokalnog SPS-a, posle zabrane izrecene njenim organizatorima, odrzana u restoranu Hotela "Turist.

Novinarska prica - Pise Bojana Milosavljevic
AMERIKANKA U ZICI
     Koracima od sedam milja ulazimo u mnoge svetske organizacije i institucije. Fali nam jos samo Medjunarodni monetarni fond i, eventualno, Francuska akademija nauka. Mozda, doduse, jos i Legija stranaca. Sve je stvarno divno pocelo : nova vlast trci u zagrljaj sveta, a mi je, bogami, jedva sustizemo, sve se spoticuci u mraku koji obavija - postrevolucionarnu- Srbiju. Ne znam da li cemo, kao njena deca, biti skuvani i pojedeni, ali da cemo zavrsavati polomljenih ruku i nogu u rupcagama, otvorenim sahtama i zaglavljenim liftovima - u to nema sumnje. Ukoliko dalekovodi uskoro ne prorade pod punim naponom.
Samo ih gledam i - trpim . Najvise me ovih dana, dragi moji, zabavlja ona izborna kradja u Americi. Svetski zandarm demokratije ima -elektore-, mikro-cipove i druga cuda, ali i moralne probleme, vece nego u mnogim drzavama, kojima su se uvek silom nametali, pravdajuci tu osionost svojim - vitalnim - interesima. Tako, eto, i posle toliko dana od izbora moraju rucno (sto bi mi rekli - peske ) da broje predsednicke glasove. Bagera smo se mi prvi setili.
Sa osecanjem trijumfa prisecam se jedne americke novinarke koju sam jednog dana u martu vodala po Kraljevu i okolini, jer je u Srbiju dosla po zadatku svog uticajnog -Vasington posta -, da obidje kosovske izbeglice, a Kraljevo se tu pojavilo kao zanimljivo i zbog one otimacine TV predajnika. Ne mogu da gresim dusu, kakvih ima- ova strankinja je dosla bez predubedjenja o nama Srbima kao zverima (moguce i zato sto se u svojoj redakciji bavila pitanjima ekonomije ). Izbeglice u Mataruskoj Banji primile su je kao legitimnog neprijatelja, njenog prevodioca - vrlo ravnodusno, a mene, naopako, kao Vuka Brankovica, posebno jer sam se njima, koji su i tada slepo verovali samo RTS-u, predstavila kao - novinar iz Kraljeva. Izdrzala sam zbog toga njihove prezrive poglede (-Znaci, ti si opozicija- ).
Bio je to od samog pocetka susret visokog rizika ove grupe nevoljnika sa , mislili su, vinovnikom njihove patnje, plus domaci izdajnici (prevodilac, sofer i ja ). Svaki dalji razgovor prekinut je posle mahinalnog, a za njih provokativnog, pitanja Amerikanke : -Ko vas je bombardovao? - Onako povredjeni i uzrujani (-Cuj ti nju, kako se pravi luda, pa ne zna- ) naglo su se zatvorili u svoj oklop od cemera i beznadja. Amerikanka je, medjutim, ostala prisebna cak i kada su joj istrgli blokce u koje je citav dan pomno zapisivala (posle su joj ga, doduse, vratili ). Na pitanje da li je razocarana, razborito je odgovorila da je, naprotiv, zadovoljna jer je makar videla iskrene emocije tih nesrecnih ljudi.
Taj dan je bio pun obrta, a tako je tekao i razgovor sa strankinjom. Govorila je o svojoj zemlji otvoreno i razlozno, ponekad vrlo kriticki. Posebno je bio zanimljiv detalj kojim je pokusala da nam docara onaj xinovski americki korak u prosperitet, a ispricala ga je kao anegdotu : jedan njen pariski kolega otisao je na odmor u NJujork i u jednoj prodavnici skoro pao u nesvest pred rafovima u kojima je stajalo bar 150 vrsta djuseva. Poenta je bila u tome da je covek iz bogate zemlje dosao u jos bogatiju, ali prica na prisutne nije ostavila nikakav utisak. Manastir Zica bio je pravi odgovor na pitanje : sta je vece u opstem sistemu vrednost - djusevi u stotinama varijanti ili identitet meren vekovima?
Iguman Gerasim udostojio je goscu divnom i sazetom besedom o nama opstepoznatom. Slusala je u cudu. Pred freskom Svetih vraceva, zastitnika srpskih lekara, govornik je nacinio psiholosku pauzu : -Kada je vasa zemlja, gospodjo, slavila 1976. godine dva veka postojanja to je tada ceo svet morao da zna. A Srbi su, eno, pogledajte, jos u 12. veku imali medicinare koji su upotrebljavali skalpel. - Amerikanka se osmehnula samoironicno i dugo je klimala glavom, nad tom i tolikom starinom merenom vekovima (jer je u njenoj prosperitetnoj domovini, na primer, moja pisaca masina - biserica- cista antika, a da bi covek bio ponosan na svoje korene - sve zavisi od ugla posmatranja ).
Ne znam sta je posle svega napisala u izvestaju iz Srbije za svoj mocni "Vasington post". Ako, slucajno, poentu nije shvatila u Zici, onda sigurno jeste 5. oktobra u Beogradu. I, mada je bila vrlo dobronamerna, ja se osvetoljubivo radujem sto su njeni sunarodnici i dan danas zapetljani u te svoje izborne glasove i corave kutije, a, najzad, i pred njihovom (Belom) kucom igra mecka.

Pismo iz Otave, Kanada - pise: dr Milorad Kovacevic
DIJASPORA ILI RASEJANJE
Dijaspora je grcka rec koja znaci rasejavanje, rasprsavanje, a koristi se da oznaci pripadnike nekog naroda ili verske zajednice rasejane izvan postojbine. Stari i Novi Zavet govore o dijaspori Jevreja posle izgona iz Vavilona, i o dijaspori Jevreja Hriscana izvan Palestine u vreme apostola. Rasejavanje je najcesce pod prinudom, zbog gladi, suse, ratova, politickih progona, genocida, ali isto tako iz radoznalosti, ocekivanja boljih mogucnosti, perspektive. Dvadesti vek koji slavimo kao vek progresa, tehnickih dostignuca i civilizacijskih pomaka neslucenih razmera, video je vise rasejanih naroda nego i jedan vek pre njega: Jevreji, Jermeni, Grci, Poljaci, Madjari, Rusi, Ukrajinci. Da ne govorimo o Indijcima, Kinezima, Vijetnamcima, Cileancima. Broj Srba u rasejanju nije zanemarljiv. Prvo su se Srbi iz Austro-Ugarske rasprsili po Evropi, Severnoj i Juznoj Americi. Potom su na red dosli Australija i Novi Zeland. Ekonomska saradnja sa nesvrstanim zemljama donela je talas rasejavanja po zemljama Afrike i Azije. Otvaranje prema Evropi je rasejalo nekoliko generacija dobrih majstora, ali isto tako zubara i lekara. Raspad Jugoslavije je rasejao mnoge mlade ljude po Mediteranu, Africi i Dalekom istoku. Najvise je ipak otislo u Evropu, Ameriku i Kanadu. Interesantan je odnos srpske drzave i njene dijaspore. Podrazumeva se da su Srbi u dijaspori imucniji od onih u matici, pa se od njih ocekuje da ekonomski pomazu maticu, bilo kroz razne dobrotvorne akcije, ili zajmove i investicije. Secam se devedesetih godina i cuvenog Zajma za obnovu Srbije. U Cikagu, u jugoslovenskom konzulatu na Micigen aveniji, nasiljudi su znali da cekaju i po nekoliko sati da upisu zajam. Siguran sam da bi i danasnja vlast mogla relativno lako da "ubere" nekoliko stotina miliona dolara za obnovu napacene domovine. Za uzvrat Srbi u rasejanju osim licnog zadovoljstva da su pomogli otaxbinu ne dobijaju nista vise. Uskraceno nam je cak i pravo glasanja bez obzira sto smo zadrzali drzavljanstvo i bliske veze sa zavicajem. Ovih dana cak i Amerikanci racunaju na glasove svoje dijaspore ne bi li nekako okoncali svoje izbore. Nedavno sam ucestvovao na jednoj strucnoj konferenciji ovde u Otavi. Sedeli smo za okruglim stolovima na unapred dodeljenim mestima. (Kasnije sam shvatio da nas je organizator rasporedio prema imenima a ne prezimenima.) Za mojim stolom smo sedeli jedan Majls (Miles), Milton, Milena i ja - Milorad. Milena se preziva Zelenbaba tako da zakljucim da je nasa. U pauzi joj se obratim na srpskom, ona mi odgovori sa naporom. Predjemo odmah na engleski. Jeste, kaze, srpski je bio jezik njenog ranog detinjstva, pre skole, u malom rudarskom gradu na severu Kvebeka. Otac i baka su govorili srpski, mama francuski, a u skoli je ucila engleski. Samo jednom je bila u Teslicu, rodnom mestu svog oca. U toku razgovora priblizi nam se Majls, i na cistom srpskom jeziku kaze da nije mogao odoleti a da nam se ne pridruzi. NJegovo prezime se pise Corac, Kanadjani ga citaju Korak, a u stvari on je Mile Corak, rodjen i odrastao u Kanadi. Roditelji su dosli sa Korduna u Sadberi u Ontariju, i tu radili u rudniku. Mile kaze da je svom lepom imenu morao da doda 's' da Francuzi ne bi mislili da je zensko. I Milena i Mile su prve generacije Srba rodjene u rasejanju. Milena nema decu, Mile-Majls ima, ali buduci da je ozenjen Kanadjankom engleskog porekla, srpski se niti uci niti govori. Druga generacija je vec asimilirana. Srpsko rasejanje tu prestaje, najcesce. Gubitak je obostran, matica gubi potencijalno znacajnu podrsku, a potomci rasejanih Srba postaju mutanti sa izbrisanom informacijom o sopstvenom poreklu.
(autor je doktor matematike iz Kraljeva koji vec petnaest godina zivi u Otavi i radi u tamosnjem Drzavnom zavodu za statistiku)

LJUDI I DOGADJAJI - pise: Jovan Slijepcevic
Pozar, koji je 1. novembra zahvatio prostorije JP Ibarske novosti na petom i sestom spratu Doma drustvenih organizacija, prouzrokovao je ogromnu materijalnu stetu, kako na objektu,tako i na tehnickim uredjajima ove medijske kuce. Zahvaljujuci hrabrosti i prisebnosti, u vatrenoj stihiji se, medju ostalim kolegama, nasao i Nebojsa Stojanovic, asistent TV - snimatelja, koji je pokusavajuci da spase deo opreme televizijskih ekipa snimatelja, rizikovao i sopstveni zivot
NEBOJSA STOJANOVIC, ASISTENT SNIMATELJA TV KRALJEVO
Sa korzoa u vatrenu stihiju
Delatnost TV - snimatelja i njihovih asistenata jeste spoj upotrebe digitalnih tehnickih sredstava i znanja, zapisivanje odgovarajucih video snimaka, kao i njihovo stavljanje na raspolaganje uzoj i siroj drustvenoj zajednici.
Medjutim, sta uciniti u situaciji kada plamen zahvati veliki deo tehnicke opreme, preteci da ugrozi i samo postojanje snimateljskih TV - ekipa? U takvoj situaciji nedavno se nasao i junak nase price. Skromni ne govore o svojim zaslugama - kaze stara izreka. A upravo tako postupio je Nebojsa Stojanovic. asistent snimateljaTV Kraljevo, koji o ovom dogadjaju ne voli bas puno da govori. Zahvaljujuci pre svega prisebnosti, Stojanovic je te veceri svesno uleteo u opasnost, pokusavajuci da iz vatrene stihije spase deo tehnicke opreme.
- Te veceri, izasao sam malo ranije u setnju gradom - kaze Stojanovic i nastavlja: - Kako je sitna kisa pocela da polako natapa grad, odlucio sam da posetim svoje kolege koje su bile na svom radnom zadatku. Dosavsi do Doma drustvenih, primetio sam da je zgrada bila u potpunom mraku, a pomisao da je i nasa medijska kuca pala pod restrikcije i nije me toliko uzbudila. U isti mah, osetio sam miris paljevine i skrenuo pogled ka suprotnoj strani zgrade. Zaprepastio sam se kada sam video da je od svetlosti pozara, park iza Doma drustvenih sijao kao u sred dana.
Hrabro i odlucno, Stojanovic je utrcao u zgradu i pokusao da dopre do petog sprata, sto je sa naporom i ucinio. Od ljutog dima u unutrasnjosti se nista nije moglo videti, ali je on, kao u magnovenju, uspeo da spazi vatrogasca koji je uporno nastojao da razvali vrata njegove kancelarije.
- Zatim sam otkljucao vrata a gust oblak dima srucio se pravo na nas dvojicu. Vremena za razmisljanje nije bilo. Poceo sam da puzim po kancelariji, uzimajuci pritom tehnicke uredjaje koji su mi se nasli nadohvat ruke. Uspeo sam da iznesem digitalni video rikorder, dve video kamere, radio - aparat, kao i kofere sa snimateljskom opremom, koje sam ostavio na najbezbednije mesto u tom trenutku - suprotno krilo zgrade. Kako je negde u isto vreme vatrogasna brigada pocela da se suprostavlja vatrenoj stihiji, Stojanovic se kroz dim i vatru ponovo vratio u svoju kancelariju:
- Pokusao sam da spasem jos nesto od preostale opreme, ali me je u tom trenutku zapljusnuo veliki mlaz vode, koji je na trenutak ipak uspeo da delimicno rasturi dim. Dohvatio sam protiv pozarni aparat i poceo da gasim plamene jezicke koji su nadirali u prostoriju. Kada sam i to uspeo da privedem kraju, dim i isparenja pojacali su dejstvo, na spratu se vise nije moglo izdrzati, pa sam se povukao. Nema sumnje da su radnici ove kraljevacke medijske kuce, koji su se te veceri zatekli na radnom mestu i pokusali da spasu deo tehnicke opreme, zasluzili svaku pohvalu.
Narocito zbog saznanja da medju radnicima JP Ibarske novosti postoje mladi i ambiciozni ljudi koji su u stanju da urade zadivljujuce stvari.

Dr Dragan Arsic postavljen za VD direktora u Zdravstvenom centru Studenica
MNOGO DUGOVA I NESTASICA LEKOVA
Odlukom republickog Ministarstva za zadravstvo, pocetkom ove nedelje doktor Dragan ARSIC, decji hirurg, postavljen je za vrsioca duznosti direktora Zdravstvenog centra (ZC) Studenica u Kraljevu.
Dr Arsic, u prvom susretu sa novinarima u svojstvu direktora ove zdravstvene ustanove, rekao je da je tamo zatekao mnogo dugova i zabrinjavajucu nestasicu sanitetskog materijala i lekova. On je dodao da je priliv sredstava u Fond zdravstvenog osiguranja dosta los i da su problemi ogromni.
-Prioritet u radu bice saradnja sa Ministarstvom i sa svim drugim relevantnim faktorima kako bi ZC sto bolje funcionisao. Ono sto je bitno i na cemu cemo insistirati je da licni dohoci budu isplacivani na vreme, naglasio je dr Arsic. On je, takodje, istakao, da ce prioritet biti i investicije, koje se odnose, pre svega, na tehnicki prijem Internisticke bolnice koja je uglavnom zavrsena. Preostali su samo neki detalji vezani za Odeljenja neurologije i psihijatrije, kao i izgradnja, odnosno opremanje prostora za instaliranje skenera koji je ZC dobio od nemacke Vlade.
Iako je snabdevenost zabrinjavajuca, jer vec duze vreme nedostaju penicilin i insulin, ima nagovestaja da ce, zahvaljujuci donatorima, situacija biti poboljsana.
-Ovu priliku bih iskoristio da zamolim sve nase saradnike, a pre svega NIS ENERGOGAS koji nam je za neki neplaceni dug od pre dve godine blokirao racun, kao i neke druge dobavljace, da imaju malo razumevanja, rekao je dr Arsic, i dodao da je pomoc potrebna svima, ali je zdravstvo ipak najprioritenija kategorija.