Ibarske novosti - dvobroj 24.XI 2000.

Uvod - Rodjendan!
Predsednik SO za Ibarske novosti
Nas invervju: JOVAN DJUROVIC, potpredsednik Skupstine opstine
Sanacija posledice pozara u JP "Ibarske novosti"
Uz 53. rodjendan "Ibarskih novosti"
Vreme slavlja
Filmska revija za "Ibarske novosti"
"Computer show" na kraljevacki nacin

UVOD - RODJENDAN!
     U ocekivanju jos jednog izbornog ciklusa kojim ce, definitivno, sve biti reseno i demokratija uvedena u ovu zemlju kao zvanicno politicko uredjenje o kojem mi jos uvek nemamo pojma, veseli spsko - crnogorski narod ce obeleziti i proslaviti jos jedan 29. novembar za koji vise niko zivi ne zna kakav je to i cega praznik. Jos masni od slavskog pecenja i kolaca obelezice i nasi sugradjani dan kada je u Jajcu stvorena tada nova, a sada vec neposstojeca Jugoslavija. Slaviti rodjenje necega sto je umrlo deluje malo morbidno i vise lici na parastos nego na rodjendan. A to sto ce se i toga dana zaoriti "Hej, Sloveni" i sto se Milosevic ponovo oglasava u politickom zivotu najbolje govori u kojoj je meri ova nova vlast demokratska. Dodamo li tome i cinjenicu da oni koji su izgubili na proslim izborima sada ponovo zauzimaju kljucne pozicije samo ide u prilog sve masovnijem ubedjenju da sa nama nesto nije u redu. Kao sto "svaka revolucija guta svoju decu" tako je i ova nasa munjevito smazala neke osvedocene borce za demokratiju, a na sceni su neki koji su bili najzesci protivnici i placenici protiv te iste demokratije. I to je zivot, da ne kazem Srbija.
U svemu tome, osim RTS - a, najteze su prosle i prolaze, na zalost, nase "Ibarske novosti". Bas nekako ovih dana obelezavamo i Dan nase spaljene kuce, pa bi to bio dobar razlog da se mnogo toga prigodnog kaze da vec mnogo toga primerenog tuznim okolnostima nije receno. Ali uzalud. Jer kuca koja bi trebalo da na najbolji moguci nacin proslavi svoj 54. rodjendan nalazi se pred sustinskim problemom svoga opstanka. I dzaba je sto se mnogi dobri ljudi trude da pomognu obnavljanju izgorele opreme kada za probleme novinara nema razumevanja bas tamo gde bi trebalo da ga bude u ogromnim kolicinama. Reklo bi se da su lokalni novinari obavili svoj deo posla i da im sada predstoji tiho odumiranje po kojekavim cumezima i golubarnicima u ocekivanju (ne)zasluzene penzije. Valjda je i to demokratija na kraljevacki nacin. Ali, nesto sto postoji 53 godine, u razlicitim zivotnim i politickim okolnostima, ne moze tek tako biti zanemareno i odbaceno. Tim pre sto je ovaj list, i pored svih problema koji su ga snalazili, uspeo da opstane, da se modernizuje i da ga sami novinari gotovo kompletno prave u svom neprimerenom dodeljenom im prostoru. To je uspeh, i to je za pohvalu, bez obzira sto bi mnogi voleli da nas, koji smo postali rec i slika nase stvarnosti, nema. A za to sto je nasa stvarnost takva kakva je, mi smo najmanje krivi. To sto se ne trudimo da tu sumornu sliku ulepsamo moze samo da nam sluzi na cast i dokaz je naseg profesionalnog odnosa prema novinarstvu i citaocima. Od pre petnaestak dana "Ibarske" se mogu citati i na internetu, cime je ovaj grad krupnim korakom iskoracio u svet, a nas list se nalazi pred citaocima na celoj zemljinoj kugli.
Zlobnika ima i uvek ce ih biti, ali postoje i vrednosti sa kojima se ne mogu igrati oni koji ne umeju da ih procene ili rade na ostvarivanju svojih politickih interesa po svaku cenu, pa makar ona zahtevala i najvece zrtve. A "Ibarske" su trajale 53 godine i trajace i dalje uz podrsku svih onih koji su odrastali i starili sa njima. Za divno cudo, cini se da one nikada nisu bile mladje i lepse. I zato, dok se neko drugi ne seti, neka im je srecan i ovaj rodjendan, a sta je bilo - ne povratilo se, kako to ovaj narod lepo kaze.

Predsednik SO Kraljevo za Ibarske novosti - pise P. Markovic
NOVA VLAST - NOVI PROBLEMI
   Niz problema sa kojima se susrela nova opstinska vlast u Kraljevu bio je povod za razgovor sa kraljevackim gradonacelnikom dr Ljubisom Jovasevicem, koji je istovremeno i savezni poslanik.Shodno njegovim prvim izjavama da ce pre svega zagovarati i podrzavati javnost u radu, zamolili smo ga da nam "bez pardona" kaze nesto vise o problemima koji su bili vise predmet saopstenja, a manje sadrzaj iscrpnijih novinskih tekstova.
Prvi problem je bio svakako strajk u Magnohromu koji je zapocet u okviru Nezavisnog sindikata gde problem nije poceo da se resava na legalan nacain. Vremenom se dogodilo da su problemi ipak poceli da se resavaju legalno, a oni su izgubili samo vreme pokusavajuci da "revolucionarnim komitetima" smene direktore i postavljaju novo rukovodstvo. To u krajnjem slucaju nije bio problem Skupstine opstine Kraljevo, jer vlasnicki odnosi ukazuju na to da se radi o drustevenoj firmi,ne o drzavnoj, ne o privatnoj. Sta ce radnici u Magnohromu uraditi to je njihova stvar. Nama ostaje samo da sacekamo i vidimo, rekao je Jovasevic. Pozar u J.P.I. "Ibarske novosti", LJubisa Jovasevic je prokomentarisao na sledeci nacin: -Ocekujemo rezultate istrage. Na osnovu tih rezultata bice i adekvatne reakcije lokalne administracije, koja je inace i osnivac preduzeca "Ibarske novosti". Kraljevacki gradonacelnik je naveo probleme na relaciji Ministarstvo zdravlja i uprave Bolnice.On je pomenuo da je na Glavnom odboru Demokratske stranke Srbije ostro zamereno ministru Nadi Kostic postavljanje direktora po odredjenim zdravstvenim centrima, ali je izrazio i ocekivanje da ce i taj problem biti prevazidjen. -Lokalni problem je neprincipijelan i nezakonit strajk prosvetnih radnika kazao je Jovasevic za "Ibarske novosti". Ja sam dao saopstenje u kome sam molio prosvetne radnike da se vrate na posao, a bio sam prinudjen na to zbog zahteva mnogobrojnih roditelja. Ja zaista ne znam ko stoji iza te Unije sindikata, a logicno je postaviti pitanje da li ce organizatori strajka priznati svoju krivicu s obzirom na odluku Ministarstva da ce sva deca na teritoriji Kraljeva, ako do cetvrtka strajk ne prestane izgubiti skolsku godinu. U svakom slucaju lokalna administracija je spremna da zastiti i decu i roditelje koji imaju velike troskove zbog slanja dece u skolu, kazao je Jovasevic.
O naftnoj aferi
Govoreci za IN o naftnoj aferi, dr Jovasevic je rekao da je 45 tona nafte nestalo po njenom dopremanju u Kraljevo krajem aprila i pocetkom maja, a prvi izvestaji su bili u maju i junu mesecu. Prethodni predsednik opstine, kada je cuo o nestanku nafte, o mesanju nafte i vode, sproveo je privatnu istragu i tu dokumentaciju predao meni. Madjutim, kako je bila velika guzva prilikom primopredaje duznosti, dosli smo do toga da to tog trenutka zanemarimo. Prvoga novembra je dosao predstavnik Evropske komisije zajedno sa monitorom iz IMC-a i obavestio nas u vezi nestanka nafte. Kada je od njih najavljena istraga, ja sam pustio prijavu protiv N.N. lica tuzilastvu, odnosno zahtev lokalnoj policiji da sprovede istragu. Istraga je rezultirala hapsenjem onih koji su umesani u nestanak nafte, i, koliko je meni poznato, istraga ide u vise pravaca s obzirom da su na pomolu i neke druge afere.
Nedostak novca - rezultat pogubne desetogisnje vladavine
Imalo je i drugih problema. Jedan od nasledjenih je bio nedostatak plata osoblju u samoj oppstini za zadnja tri meseca.Oni su pokusali da strajkuju. Jednog ponedeljka nisu radili, ali su dobili obavestenje da po Zakonu o strajku jednostavno gube posao, ukoliko se na njega ne vrate, jer zakon ne priznaje strajk radnika organa uprave. Nasli smo neki kompromis.Radnici su se vratli na posao, deo dohotka je isplacen. Opstina je u vrlo nezavidnoj situaciji, jer jednostavno drugih sredstava nema. Ne mogu da ka`em da je kriva prethodna lokalna administracija, jer smo zadnjih deset godina ziveli kako smo ziveli. To je rezultat jedne pogubne desetogodisnje vladavine. Nadam se da cemo uspeti ove probleme da razresimo uz konsenzus svih koji participiraju u vlasti, a to je 1O stranaka i jedan sindikat, rekao je za IN kraljevacki gradonacelnik dr Ljubisa Jovasevic. Zamoljen na kraju da prokomentarise kako ce se potezi nove opstinske vlasti odraziti na predstojece republicke izbore, Jovasevic je rekao: -Ocekujem da ce se nasi potezi krajnje pozitivno odraziti na rezultate Demokratske opozicije Srbije, tim pre sto mi pokrecemo upravo resavanje onih problema koje smo i nasledili.

Nas invervju: JOVAN DJUROVIC, potpredsednik SO - Pise M. Pantovic
RAVNOMERAN RAZVOJ OPSTINE
     Nedavno izabrana opstinska vlast vec na pocetku svoga mandata susrela se sa nizom problema. O teskom stanju u kome se nalazi nasa Opstina, njeno stanovnistvo i o perspektivama izlaska iz ove situacije razgovarali smo sa Jovanom Djurovicem, potpredsednikom opstine u novom sazivu. oGospodine potpredsednice, Vase vidjenje nase situacije i sta se cini da bi se ona poboljsala. Ovaj momenat karakterise dramaticno siromastvo nasih gradjana. Privreda je u kolapsu pa je socijalno stanje postalo nepodnosljivo. Plate i penzije su niske i neredovne a nezaposlenost velika. Da bi se ovo stanje prevazislo bavimo se konkretnim humanitarnim i razvojnim projektima, posebno ovim prvim, jer njihova realizacija ne trazi veca finansijska sredstva. oKoliko Vam u tome znaci Vasa funkcija koordinatora G-17 plus za Raski okrug? - Biti u ekspertskoj mrezi G17 plus znaci niti dobro organizovan i isto tako dobro obavesten. Bio sam u prilici da ucestvujem na realaizaciji znacajnih projekata koje je ova organizacija pokrenula: "Energija za demokratiju", "Asfalt za demokratiju", "Skole za demokratiju Srbije", obezbedjenje stipendija norveske vlade za najbolje studente nase opstine i drugo.
Svet zeli da nam pomogne
Sta su Vasi utisci iz razgovora sa stranim predstavnicima. - Svet pozdravlja demokratske promene koje su se kod nas dogodile i iskreno zeli da nam pomogne. Ta pomoc gotovo da nije ogranicena nekim iznosima koje su oni zacrtali, vec vise zavisi od nasih sposobnosti da na savremen i strucan nacin definisemo nase potrebe. Svakako ona zavisi i od toga koliko smo u stanju da humanitarne potrebe realizujemo organizovano i posteno, jer oni ne zele, kako bi se kod nas reklo, da "sipaju u suplju vrecu".
Kakva se pomoc nagovestava i da li je nesto od pomoci vec stiglo? - Ocekuje se nastavak projekta Evropske unije "Energija za demokratiju" i "Skole za demokratiju Srbije". Francuska interesna sekcija je najavila pomoc pre svega u lekovima, sanitetskom materijalu, hrani. Nedavno smo imali posetu predstavnika Ministarstva inostranih poslova Danske. Zainteresovani su da nam pomognu u opremi za nasa komunalna preduzeca i elektrodistributivni sistem i drugo. Od vlade Kraljevine Norveske vec smo dobili pomoc od 184 tone mazuta za nasu "Toplanu". Namere su da se pomogne nasem stanovnistvu da sto lakse provedu predstojecu zimu. Ovde je problem sto zima dolazi brzo i sigurno a procedura za dobijanje pomoci trazi odredjeno vreme.
Kako skratiti proceduru? - Da bismo efikasno realizovali humanitarne programe upravo smo formirali humanitarni tim u opstini sa zadatkom da savremenom komunikacijom sa svetom obezbedi blagovremenu i sto vecu pomoc nasim gradjanima. Tim sacinjavaju predstavnici javnih komunalnih preduzeca, elektrodistribucije, skola, zdravstvenih ustanova i drugi. Jednom recju radi se o strucnjacima koji ce pred donatore iznositi jasne i odredjene zahteve o nasim potrebama i o svemu izradjivati potrebnu dokumentaciju koja se od nas zahteva. oKakvi su izgledi za pokretanje razvoja, oporavka privrede i slicno? - Za realizovanje razvojnih programa potrebna su znacajna finansijska sredstva koja se, obzirom na katastrofalnu ekonomsku situaciju u kojoj se Srbija nalazi vec godinama, ne mogu obezbediti iz domacih izvora. Promene do kojih je kod nas doslo stvaraju pretpostavke da nas razvoj bude snazno podrzan kapitalom iz inostranstva. Ono u sta svet zeli najpre da ulozi kapital jeste obnova i modernizacija infrastrukture, pre svega ulaganja u izgradnju magistralne mreze puteva, pruga, gasovoda, elektroenergetskog sistema, telekomunikacione mreze. Investicije u infrastrukturu predstavljaju neophodnu komponentu buduceg privrednog razvoja Srbije. Jasno je da ce realizacija ovih projekata potstaci proizvodnju gradjevinskih materijala, celicne kontrukcije, aktiviranje gradjevinske operative i tako dalje. Ocekuje se da u infrastrukurne projekte nacionalnog, regionalnog i lokalnog znacaja bude ulozeno preko 6 milijardi americkih dolara preko donacija i zajmova evropskih banaka.
Interesovanje za strana ulaganja
Kakvi su izgledi da ozivi privredna saradnja sa svetom? - Postoji jasan nagovestaj da stranci pocnu da se ukljucuju u razvoj ovog regiona. Kraljevo ima industrijsku tradiciju iz oblasti vatrostalne, masinske, drvno-preradjivacke inustrije i td. s tim sto se ocekuje da se kod nas izvrsi, izmedju ostalog, i transformacija drustvene svojine. Zato se ocekuje da ce izborom nove Skupstine Srbije biti donet paket kljucnih sistemskih zakona koji ce biti usaglaseni sa zakonodavstvom Evropske unije. Ovi zakoni bi stvorili i sigurnost za ulazak stranog kapitala u nasu zemlju. Do tada razumljivo je sto su strani ulagaci oprezni. Postoji i interesovanje nasih ljudi koji zive i rade u inostranstvu i koji bi zeleli da uloze sredstva u razvoj ovog kraja.
Da li strani svet ima dovoljno podataka o nama, o nasim resursima? - Mi smo svojevremeno izradili i postavili zvanicnu prezentaciju opstine Kraljevo na Internetu, koja sadrzi veliki broj podataka izmedju ostalog i o nasim privrednim potencijalima. Svakako da cemo unositi i nove podatke koje budemo smatrali vaznim. Imamo posebne planove za poboljsanje komunikacije sa dijasporom koja potice iz nase Opstine.
Brzi razvoj seoskih podrucja
Da li ce buduci razvoj koji planirate smanjiti migracije selo-grad? - Nasi planovi predvidjaju ravnomeran razvoj i gradskog i seoskog podrucja. Velike su perspektive u razvoju sela jer se ocekuje da u tim sredimama, sem razvoja primarne proizvodnje, dodje i do stvaranja kapaciteta za preradu cime bi se stanovnistvo ne samo zadrzalo na selu vec bi se mogao ocekivati i povratak dela stanovnistva i to na cisto ekonomskim osnovama. Preduslov za ovo je da se u tim sredinama uredi infrastruktura: snabdevanje strujom, vodosnabdevanje, putevi, telefoni, da se regulisu vodotoci, reke i drugi problemi kako bi zivot u selu bio podjednako lep kao u gradu. Ovakav pristup razvoju bi resio i problem uscanskog podrucja koje je, mora se priznati, do sada bilo dosta zanemarivano. Smatram da je to proslost, jer ovaj kraj ima svoje prirodne potencijale koje treba iskoristiti u svrhu razvoja sredine i uposljavanja lokalnog stanovnistva.
Otvoren je sirok front delovanja kako bi nasa opstina sto pre resila niz nagomilanih problema. - Moglo bi se tako reci. Ali, mora se znati da je nasa opstina, kao uostalom i cela nasa zemlja, bila izdvojena iz evropskih tokova. Nesto odnosom medjunarodne zajednice, a vecim delom pogresnom politikom koja je vodjena. Zbog toga se sada cine pocetni koraci na uspostavljanju pravicnog i pravednog odnosa izmedju medjunarodne zajednice i nas. Kazem pocetni koraci, jer jos uvek sve poluge vlasti nisu u rukama demokratskih snaga. Ali, ocekujem da ce naredni izbori ozvaniciti i na nivou Srbije volju naroda koji se na proteklom izborima jasno opredelio za demokratiju. Zato su svi ovi nasi kontakti sa svetom, a oni su skoro svakodnevni, stvaranje preduslova da sutra, kada se propisima osigura ulazak stranog kapitala, poslovi budu uradjeni brze i kvalitetnije. A onda cemo biti u prilici da mobilisemo nase stanovnistvo na programima razvoja opstine uz pomoc sveta. Tada ce saradnja sa svetskim firmama i institucijama na koriscenju ekonomskih, ljudskih i privrednih resursa ovog podrucja biti pravi izazov za nase kadrove. Obzirom da programi o kojima smo govorili pokrecu uposljavanje stanovnistva ocekujem da ce biti najsire podrzani - rekao je u razgovoru za nas list Jovan Djurovic, potpredsednik Skupstine opstine i koordinator G17 plus za Raski okrug.

Za sanaciju posledice pozara u JP ,,Ibarske novosti" - pise M. Pantovic
PRIJATELJI SALJU POMOC
     Na vest o pozaru koji je u prostorijama JP Ibarske novosti izbio 1. novembra pricinivsi znatne materijalne stete ovoj informativnoj kuci pomoc je pocela da pristize sa svih strana. Citaoci lista Ibarske novosti, slusaoci Radio Kraljeva i gledaoci Televizije Kraljevo pocinili su, na ziro - racun 41800-743-0-16 da uplacuju sredstva namenjena saniranju posledica pozara. Medju prvima ( kao prilikom prikupljanja sredstava za saniranje predajnika unistenog u NATO bombardovanju) bio je doajen kraljevackog novinarstva Voja Blagojevic. Uz njega svoj doprinos dali su i Aleksandar Djordjevic iz Trbusana, Asimi Sinan iz Kraljeva i drugi brojni Kraljevcani. Nije, naravno, izostala ni pomoc od privatnih i drustvenih preduzerca i ustanova iz Kraljeva i drugih gradova. Uz njih pomoc su, izmedju ostalih, uputili Visa tehnicka skola Krusevac, Gerontoloski centar Mataruska Banja, JP RTV Trstenik, Fudbalski klub "Cajka" iz Stubla kao i Kulturnoumetnicko drustvo "Abrasevic" Kraljevo. Uz vec uplacen iznos pomoci u KUD "Abrasevic" odlucili su da prirede humanitarni koncert sa koga ce sav prihod biti uplacen JP "Ibarske novosti". Naravno da je u jednom ovakvom clanku nemoguce pobrojati sve one koji su, onoliko koliko im mogucnosti dozvoljavaju, uplatiti novcana sredstva za saniranje posledica pozara. Ali, evidencija o svakoj pomoci se vodi i nadamo se da cemo uskoro biti u situaciji da se, na adekvatan nacin, svima zahvalimo. Kao i brojnim nevladinim i humanitarnim organizacijama sa kojima su vec uspostavljeni kontakti i od kojih se ocekuje da ce uskoro i znacajnije pomoci da se sto bezbolnije saniraju posledice nedavnog pozara.

Uz godisnjicu lista - pise Milan Pantovic
OPSTAJAO I TRAJAO
     Pola veka u zivotu coveka znace podobre godine, a pola veka (i nesto malo preko toga) u zivotu jednog lista znace i vise od toga. Znace (ili bi, barem, trebalo da znace) ugled, cast, dostojanstvo, osiguran materijal polozaj i sve ono sto zrelom i postenom gradjaninu pripada. A ove "Ibarske novosti" koje imate u rukama, dragi citaoci, bile su, jesu i, nadam se, bice gradjanin ovog grada... U vreme "Ozna sve dozna" kad tadasnji" odgovorni drugovi" razmisljali o pokretanju gradskog lista, uz tada usvojeno ime "29. novembar" (preteca danasnjih "Ibarskih novosti") razmisljali i o prostorijama za malobrojnu ekipu novinara. Dodelili im tada prostorije u centru grada jer na sednici tadasnjeg svemocnog Komiteta zakljucili da je "list i sadasnjost u buducnost grada". Od tada pa do dana ovih (sa manjim prekidima) ovaj list zivi svoj zivot. Citali ga ljudi na proplancima Radocela, Rudna, u bespucima nekadasnjih srezova kad list "pokrivao" prostore danasnjeg Raskog okruga, listali ga u Beogradu, NJujorku, Moskvi, Londonu, Sidneju... svuga gde vetrovi zivota odnosili nase sugradjane. Potpisivali ga brojni direktori i jos brojnijiurednici - a list trajao. Dolazili i odlazili sekretari razno-raznih komiteta, ideoloskih i ostalih komisija, smenjivali se predsednici opstina - list trajao i opstajao. Hvaljen i kudjen, uzdizan i srozavan, postovan i nipodastavan list bio i ostao hronicar vremena. Pocesto razbarusen i buntovan list bio nerazdvojni deo grada, zivota i istorije njegove. Napisali u njemu prve redove kasnije cuvana pera jugoslovenskog novinarstva, danas svetski priznati slikari prve crteze u njemu objavili, ljudske sudbine defilovale na stranicama njegovim, zivot se prelamao u dve-tri novinarske slajfne. U listu u kome novinari-ni do dana danasnjeg-nisu naucili zivotnu lekciju kako sa malo para da ishrane i sebe i porodice. U danu ovom kada obelezavamo godisnjicu izlaska lista treba o svemu tome reci. Zarad vremena prohujalog, zarad "armije" novinara koji su prosli kroz redakciju(mnogi, nazalost, zauvek sisli sa zivotne scene), zarad pokusaja ranijih (da li ranijih?) da list ovaj zauvek sklopi stranice, zarad onih koji ce o vremenima ovim da pisu knjige i kojima ce "Ibarske novosti" (kao i mnogima pre njih ) biti "izvor" podataka. Jer, ponovimo, list opstajao - i trajao.

Uz 53. rodjendan "Ibarskih novosti" - pise Dragan Bajovic
NIKAD GORI USLOVI
     U pozaru koji je izbio 1. novembra ove godine prostorije lista "Ibarske novosti" (dve kancelarije na petom spratu Doma drustvenih ) samo su oprljene. Ipak, Stab za saniranje posledica pozara koji predvodi predsednik IO SO Kraljevo Mile Koricanac i u kojem, uzgred, nema nijednog novinara ili urednika koji radi u ovom listu, postarao se da urgentno iseli nasu redakciju u nepodesne prostorije GP "Kablar" koje godinama nisu koriscene, pa, prema tome ni krecene, u kojima nema grejanja, mokrog cvora i koje se ne ciste. Ostala dva mladja medija JP "Ibarske novosti", radio i televizija, ostala su u zgradi Doma drustvenih (radio, doduse, u vrlo skromnim, ali svakako boljim uslovima od ovih u kojima rade novinari IN). Pred kraj prosle nedelje, predsednik SO Kraljevo dr Ljubisa Jovasevic pokusao je da resi problem nase redakcije. Dogovoreno je bilo da Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljeva pomenute dve kancelarije dovede u red kako bismo se vratili u njih. Medjutim, direktor Doma drustvenih je mastore koji su dosli da "snime" situaciju udaljio iz zgrade. Kome nije u interesu da JP "Ibarske novosti" bude na jednom mestu jos nije utvrdjeno. Uzgred, ni clanovi Staba nisu u Domu drustvenih. Oni sede u zgradi SO Kraljevo valjda zbog bolje i brze koordinacije sa predsednikom tog tela. Bilo kako bilo, "Ibarske novosti" i u ovim uslovima izlaze. Ovaj dvoboj, 2468/69, kao i sest prethodnih brojeva, pripremljen je i, kako se to u novinarskom i graficarskom zargonu kaze, prelomljen na kompjuterima koje smo nedavno dobili od Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva i Austrijske ambasade (uz veliki zalaganje tadasnjeg potpredsednika SO Kraljevo prof. dr Predraga Stojanovica). To, zapravo, znaci da smo na taj nacin prepolovili troskove stampe, jer sada nasi saradnici u Stampariji "Slovo" dobijaju gotove novine. Njihovo je samo da ih odstampaju.

Srpska kuhinja ponovo radi - pise Bojana Milosavljevic
VREME SLAVLJA
     Sezona srpskih domacinskih slava je bas dobra prilika da se medjusobno izgrlimo i izljubimo, dozovemo pameti i smireno probistrimo politiku. Toliko je mnogo povoda za ovakve teme, koje zivot znace svakom Srbinu. Vec nas podobro pocinje da davi ovaj jedinstven i demokratski informativni prostor u Srbiji, anarhicno nezavisan od svega i svakoga.
Vrlo me poslednjih dana, dragi moji, intrigira famozni spisak osoba bliskih bivsem rezimu i nepozeljnih u zemljama EU, a posebno to kako je sa njega medju prvima skinuta drugarica Gorica Gajevic. Njoj i ostalima su "ziranti" bili, otprilike, ovi iz DOS-a iako se oko toga redom prave ludi.Mislim da je nova vlast drugarici Goci u izuzetne zasluge upisala dva dobra poteza : prvi - izgleda da je bas ona ubedila svoga gazdu da raspise one, za njega kobne, izbore ( koje je, garantovala je, trebalo da dobije sa 1O3,4 posto ), a drugi - kad vec nije bilo tako - morala je, sirota, da demonu izadje na oci i saopsti mu strasnu istinu ; na sta se ognjeni zmaj trgao, probudio, silno pomamio, bljunuo vatru i gadjao je zveckom ( po drugoj verziji - patofnom, a po trecoj, takodje vrlo pouzdanoj i krajnje dramaticnoj - "zoljom"). Kad, jadna, nije vec tu pala na braniku otaxbine (kao ni sa svih onih silnih mostova koje je u cast gazdine ratne pobede po Srbiji otvarala i svestala ) zasluzila je da se i njoj podigne carinska rampa.
Nasa savezna vlada konacno se "ustimovala" kao violinski orkestar.Tako se stekao onaj legitiman uslov sveta za pomoc Srbiji, mada se, kako vidimo, ti silni milioni dolara vrlo sporo "konvertuju"u lekove i plate prosvetarima.Ministar policije Zoran Zivkovic, zvani Hogar strasni, jos uvek sanja da postane kalif umesto kalifa, tj. jaci od sefa srpske tajne policije. Ne znam zasto ovaj jos nije pao i sa sobom odvukao biseg despota, kad nekadasnji niski gradonacelnik bas ima sve najvaznije atribute za tako visoku i specijalnu funkciju, kao na primer - ostar pogled i nabusitu facu.Doduse i - visu komercijalnu skolu.
Drugi kadrovski "biser"u saveznoj vladi je ministar vojni s titulom lekara.Bilo je vec vreme da se nasi doktori pravilno uposle, kad ionako nemaju cime da lece bolestan narod.Ovde je, ipak, u pitanju dosledna primena "nacionalnog kljuca" na federalnom nivou, posto imamo svega 2 - 3 stotine hiljada punoletnih, odnosno za rukovodjenje sposobnih, Crnogoraca, a samo nesto manje ministarskih fotelja, pa su onda i moguci takvi paradoksi kakav je - hirurg u zvanju ministra odbrane.
Vrh sadasnje vlasti otima se oko Nove drzavne televizije, a za sto bolju "startnu poziciju" pred 23. decembar.Misle, valjda, da smo jos uvek onako ludi kao pre.Ne uzbudjuje me taj rat rogova u vreci, ni to ko ce u RTS-u sedeti u tripartitnim direktorijumima i kolegijumima.Sa ovima iz Nove RTS, kao i bez njih, pobedice onaj koji bude dobio Kostunicinu licencu, jer se njemu jos i moze verovati.Prvi je od srpskih politicara imao smelosti da obeca "dajem rec". Na svoju inauguraciju dosao je u pratnji zivotne saputnice i patrijarha, kao svog duhovnog oca.Jesmo li tako nesto skorije videli? Jedina zasluga onoga sto se oznacava sa DOS je sto su pravilno oslusnuli zelje naroda i premerili dubinu nase apatije, pa su napravili dobitnu kombinaciju sa Vojislavom Kostunicom, koji je, ustvari, jedan usamljeni vitez, sledbenik sopstvenog osecaja za pravdu. Uz to, on makar pise cirilicom i ume pravilno da se prekrsti.Sada vec pocinje da mu se zamera sto je postao "prvi u gradu"(prihvacen u svetu), ali ce, po kazni zbog srpske zavisti, biti potonji " u selu " ( medju svojim koalicionim kolegama ).
Srpska "kuhinja" radi punom parom i usled toga rastu apetiti Zorana Djindjica, koji je do sada obavljao vaznu, mada neformalnu, misiju za novouspostavljenu srpsku vlast.Da li ce postati republicki premijer? Mogao bi da proba sam, da izmeri licni i politicki rejting kod ovog naroda. I to, bez obzira na one neverovatne glasine da je jednom trazio bombardovanje svoje zemlje, jer je to suvise monstruozno da bi bilo shvatljivo umu.I oko ovoga treba stvari isterati na cistac.Evo, na primer, nudim celu platu za audio ili video dokaz te njegove zlocinacke " izjave". Osecam se, naime, saucesnikom, jer sam jednom, dragi moji, u svem svom ocaju glasala cak i za njega (svideo mi se mnogo ondasnji slogan demokrata "Posteno" i cak sam ga zalepila na novcanik, pa posle, u tom smislu, upozorila starijeg sina koji se dobro razume u novcane tokove ). Kazem vam - ne bih, posle svega, volela da ispadnem mecka Bozana, a volela bih da imam neoboriv motiv da nekog takvog, ako je mome narodu prizivao zlo, konacno zadavim golim rukama.

Filmska revija za "Ibarske novosti" - pise: Zorica Cerovina Nikodijevic
FILMOVI ZA OPORAVAK
Televizija Kraljevo je jedina lokalna televizija koja je belezila sva znacajnija zbivanja na domacoj filmskoj sceni. I Radio Kraljevo je na svoj nacin imao filmske price, i pratio aktivnosti ovdasnjeg Siti centra sa kojim Javno preduzece Ibarske novosti vec godinama razvija dobre poslovne odnose. Povod vise za visok rejting RTV KV u domacem filmskom svetu je korektan odnos prema distributerima i bioskopskim prikazivacima, pa na toj relaciji nikada nije postojao problem piraterije - ovo je zakljucak ucesnika ove akcije.
S obzirom na probleme sa kojima se suocila nasa kuca posle pozara 1. novembra a postujuci njen znacaj, na inicijativu direktora Situ centra i nekadasnjeg direktora "Ibarskih novosti" Zorana Nikolica, pokrenuta je humanitarna - filmska akcija ciji ce prihod biti namenjen saniranju posledica pozara. Na sastanku u Radio Beogradu, dogovoreno je da 1. decembra projekcijom domaceg filma Mehanizam u bioskopu Ibar pocne velika revija najnovijih svetskih filmskim hitova. Distributeri ce se, prema recima Nine Lukic iz First Produkcions-a hitova odreci svog dela prihoda od prodatih ulaznica u korist RTV KV Radisa Zimonjic, predsednik UO Poslovnog udruzenja bioskopskih prikazivaca Jugoslavije nagovestio je da ce prihod od jednog bioskopskog dana u decembru, na nivou cele zemlje biti namenjen oporavku nase kuce, a ucesce u toj akciji u ime FFS u Vrnjackoj Banji najavio je njegov direktor, Milan Nikodijevic.
Radoslav Zelenovic, direktor JU konoteke i privatno vezan za Kraljevo uplatice na humanitarni racun jednonedeljni prihod bioskopa u Muzeju kinoteke, a paket antologijskih filmova poklonice za emitovanje Televiciji Kraljevo.
Jovan Arezina, v. d. direktora Radio Beograda, jedan od organizatora ove akcije i novinar koji je karijeru poceo u Radio Kraljevu, obecao je i veliku medijsku podrsku citavoj akciji kao i tehnicku pomoc preko nedavno ozivljene poslovne zajednice Udruzenih Radio stanica Srbije.

"Computer show" na kraljevacki nacin - pise Jovan Slijepcevic
U ORGANIZACIJI "SOFT PROJEKTA"
Tradicionalni "Computer show", koji je u organizaciji kraljevackog "Soft projekta" 16, 17 i 18. novembra odrzan u sali h otela "Turist", bio je jedinstvena prilika da preko pet hiljada posetilaca upozna, razgleda i nabavi najnovije modele PC racunara, matricnih, laserskih i ink stampaca, kao i veci deo komunikacione opreme.
Na ovom sajmu multimedija, organizovane su i Internet prezentacije, koje su u najvecem broju budile paznju Kraljevcana, a "Computer show 2000." je, pored poznatih javnih licnosti nase zemlje, posetio i Milan Milicic, voditelj emisije "High tech" na TV "Pink", koji je tom prilikom najavio da ce jedno izdanje svoje emisije, posvetiti ovoj nesvakidasnjoj prezentaciji. Zadovoljan obimom ponudjene kopjuterske opreme, Milicic je konstatovao da bi takvu manifestaciju pozeleo i veliki broj beogradskih "surfera". Prema recima direktora "Soft projekta", gospodina Zorana Seizovica, za ovu kucu najvaznije je dalje pracenje svetskih trendova u ovoj oblasti. Seizovic je, izrazavajuci svoje zadovoljstvo zbog velike posecenosti sajma, konstatovao da ce "Soft projekt" i ubuduce da vati odredjene pogodnosti svojim kupcima i korisnicima usluga ovog renomiranog preduzeca.
"Computer show" je ove godine svojim posetiocima po promotivnim cenama ponudio veliki izbor PC racunara, stampaca, plotera, skenera, faks - modema, mrezne i komunikacione opreme, zatim uredjaja za elektricnu zastitu, potrosnog materijala, ali i najnovije Internet prezentacije. Na ovoj prezentaciji sveta racunara, bili su prisutni i predstavnici mnogih uglednih firmi iz Srbije koje se bave ovom oblascu a zajednicki stav svih je da kraljevacki "Soft projekt" treba da nastavi na daljem usavrsavanju svojih prodajnih usluga, kako bi ova manifestacija iduce godine bila jos vise popularizovana. Kraljevackom "Soft projektu" zelimo da unapredi svoj rad, pre svega na zadovoljstvo svojih korisnika, ali i siroke mreze saradnika ove firme.
Do sledeceg "Computer show-a", 2001. godine.