Ibarske novosti - 8.XII 2000.

Uvod - Suspenzija "Plavih"
Komentar s povodom
Vise vekova nego briznih vladara
Kadrovske promene u Javnim preduzecima i ustanovama
Sednica IO SO - "Gore - dole"
Suspendovani policajci optuzuju komandu
Za infrastrukturu Kraljeva 800 000 maraka
Rat i secanja (5)
Strogo poverljivo (Top Secret)

UVOD - SUSPENZIJA "PLAVIH" - Pise Ivan Rajovic
      Onoga dana kada je bagerom okoncano natezanje oko izbornih rezultata precutno sam se zakleo sebi da sto zbog gadjenja, a sto zbog poznatog srpskog inata, vise necu pomenuti oteranog najveceg diktatora i njegove najblize i malo dalje saucesnike u ruzenju i maltretiranju sirokih srpskih narodnih masa. Ali, nije proslo ni dva meseca od najznacajnijeg dogadjaja u novijoj istoriji Srbije , a vec se oseca da nam strahovito nedostaje ta dobro poznata fizionomija, ta milozvucna glasina kojom nas je, uz cvetic u kosi njegove drugarice supruge, godinama kurazio da istrajemo u bedi zbog koje su mnogi svrsili u kontejnerima, na grobljima i po dusevnim bolnicama iliti dilkarnicama. Zahvaljujuci svojoj izdrzljivosti i moci prilagodjavanja veliki broj Srba i pripadnika ostalih naroda, narodnosti, konfesija i terorisatickih grupa, imace priliku da ovo onostrano iskustvo spozna sa zadrskom u, toliko prizeljkivanoj, demokratiji koja neminovno stize i na ove nase ojadjene prostore. Ali, to nije sve, gledano tek iz ovog ugla, iz ove bedne perspektive ocajnika, spisak nedela poslednjeg, najveceg, najgoreg, evropskog diktatora je toliki i takav da nema kazne koja bi adekvatno mogla da nadomesti pocinjeni zlocin. I pored toga, cini se, bivsi vrhovni komandant je naprasno gurnut pod tepih, zaboravljen i zanemaren kao da ga nikada nje ni bilo, kao da nam nije naneo vise zla nego Turci, Nemci i ostala osvajacka gamad zajedno. Zapravo, hocu da kazem da je trebalo da prodje izvesno vreme pa da shvatimo kakav smo sok preziveli i u kakvim smo uslovima vegetirali. Sada kada ga nema vecina tradicionalno zaboravnog srpskog naroda oseca neizmernu rupu u dusi, nesagledivu prazninu za vodjom kji je bio uzrocnik svih zala koja su nas snalazila i objekat pljuvanja koje nam je olaksavalo zivot i smanjivalo bes i napetost. Ali, eto, dogodi se da za kratko vreme jedan broj nasih elitnih politicara napusti politicku arenu pa daleko od ociju i usiju javnosti krckaju pare zaradjene na narodnoj krvi i muci. Grozno, posten covek vise nema na vidiku dezurnog krivca, vise nema koga da pljune onako socno i sa neizmernim gadjenjem i zadovoljstvom, vise nema kome da skrese sve po spisku, a da ga to nista ne kosta i da mu, bar na trenutak, ne stvori iluziju o tome kako zivi u zemlji gde moze da bleji koliko hoce, a da to nikoga ne zanima, cak je i pozeljno jer to narod oslobadja preterane napetosti i smiruje ga. A tako smireni narod dohvati se bagera i bi sta bi. Sada je u modi slogan "Upotrebi ga". Nije vazno na sta se konkretno ova poruka odnosi, trebalo bi je ispostovati i upotrebiti ga, ko sta ima i ko sta misli da bi trebalo.
     Kao proizvod ili posledicu svega pomenutog danas u nasem gradu imamo veoma izrazen bes i ogorcenje policajaca kojima ne pada na pamet da neopremeljeni, i po ko zna koji put svesno zrtvovani, gube glave u obracunu sa siptarskim do vestackih vilica naoruzanim manijacima. Ne znam da li su to isti oni plavi momci s kojima, bar u ovom gradu, nismo nikada imali previse problema , mada je njihov sef obecavao da cemo "propisati krv kada se protesti zavrse". Mozda se radi i o onima koji su, ne tako davno, pod Milosevicevom komandom, u najskupljoj i majmodernijoj borbenoj opremi pravili kordone po zemlji Srbiji i ispunjeni suludim i sumanutim besom jurisali na goloruki narod, studente i decu. Da li su medju njima i oni koji su pripadnike Otpora mlatili gde su i kad su stigli, privodili ih na informativna caskanja , uvrtali im genitalije i tukli ih po istim? Moze li se, i da li je potrebno, zaboraviti sve ono sto su pojedinci i citavi kordoni, odredi, bataljoni i eseloni cinili protiv sopstvene mladosti, a za racun najozloglasenijeg haskog pacijenta? Neka im sluzi na cast i neka pricaju svojim unucima gde su bili i sta su radili dok se ovde bila bitka za demokratiju i uslove zivota primerene normalnim ljudskim bicima. Nije mi poznato da je mnogo njih tada odbilo da batina, proganja i maltretira tadasnje opozicionare i one za koje se smatralo da bi to mogli da postanu. Stavise, posto sam imao bezbroj prilika za kontakte prve vrste, mogu da se zakunem da su mnogi bili spremni i golim zubima za grkljane da hvataju, a da mi ni do dan danas nije jasno otkud tolika mrznja u ljudima koje samo uniforma izdvaja iz mase nesrecnih i nezadovoljnih Srba koji su, konacno, uradili ono sto su pre desetak godina naumili i zapoceli. Ali, sta je bilo, bilo je, postoji neko ko sve to pamti. Medjutim, da li po kazni ili iz nekih drugih razloga, neki od tih momaka nedavno su upuceni u Presevsku dolinu da se bez radio veze i telefona, sa licnim naoruzanjem i dva zardjala puskomitraljeza, kako sami tvrde, obracunaju sa Siptarima. Njih 57, sto je sasvim opravdano i razumljivo, odbilo je da ratuje pod takvim uslovima i vratilo se kuci, zbog cega su pod hitno suspendovani. Ne ulazeci u to ko je u ovom slucaju u pravu, valja samo naglasiti da sve to ukazuje na neospornu cinjenicu da se duh svrgnutog diktatora jos uvek vije nad nasim glavama i da unesrecitelj Srbije , Srba i progledalih gradjana ove nesrecne zemlje dobar deo konaca jos uvek drzi u svojim krvavim rukama. Valjda je sada svima postalo jasno da se radi o osveti bivseg diktatora koji jos uvek zdusno radi na definitivnom unistenju ove zemlje i naroda, a oni koji bi trebalo nikako da se dosete da pored Haga postoji i glog. Nadajmo se da ce to u jednom trenutku ukapirati i oni koji bas nisu poznati po bistrini uma, sto ce nas, nadam se, konacnio svrstati u civilizovane zemlje sveta.

Dobri i losi momci - pise P. Markovic
KOMENTAR S POVODOM
   Zavladala je , posle onih , a pred ove izbore , jedna nova moda. Poceli " dobri momci" da napustaju svoje stranke i da prelaze u one druge , sa slicnim predznakom.
Nekako mogu i da razumem " dobre levicare" koji napustaju svoje partije sa gubitnom kombinacijom , jer su konacno shvatili koliko su srljali u propast sa svojim li- derom na celu , uvlaceci u desetogodisnju kataklizmu ceo jedan narod , pa i sire...Napustanje stranaka , medjutim , mnoge od njih nece amnestirati zbog svega onoga sto su nam ucinili i cime su nas zaduzili , pa makar bili uclanjeni i u stranke koje u svom novom imenu imaju i demokratski predznak.
Neki drugi "dobri momci:" posle onih , a pred ove izbore , napustise svoje stranke koje su bagerom pogurale promene. Fotelja je bilo malo , a njih mnogo , pa resise da se pred ove izbore presaltuju u neke druge pobednicke stranke . Rdjave im postale stranke sa kojima su ziveli , sanjali , borili se...Levicari im kao "doslednim opozicionarima" nisu pogodovali...Zato udjose na velika vrata u neke manje , korektne partije , koje i sada imaju svoju sansu.
Tako su se pojedine razocarane demokrate i SPO-vci (koji doduse nisu bili iza bagera) , kada su uvideli gde ce se pojaviti nove , upraznjene fotelje , preselili u DHS , DSS i DPS , shvativsi da su dugo bili u "pogresnom drustvu".
Naravno , ove stranke omasovise svoje redove , a razocarani " dobri momci" se ponovo razocarase. U DOS-u je zauzet stav da " prevrtaci" ne mogu u ovim izborima da postanu poslanicki kandidati.
Medjutim , fotelje ne postoje samo u Skupstini Srbije...

Vojislav Kostunica na Vavedenje boravio u Hilandaru. Koliko je njegovih prethodnika posetio carsku lavru na Svetoj Gori? - Pise Milos Milisic
VISE VEKOVA NEGO BRIZNIH VLADARA
     Car Dusan prekrsio ,,tragos,, i na Svetu Goru doveo svoju suprugu Jelenu. Aleksandar Obrenovic i Petar Karadjevic ,, otkupljivali,, dugove hilandarskih monaha. Slobodan Milosevic izvrsio ,, desant,, na Hilandar
Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica posetio je Svetu Goru, jedinu monasku drzavu na svetu i tamo, u manastiru Hilandaru u kojem se vec osam vekova srpski monasi usrdno mole bogu i svojoj zastitnici Presvetoj Bogorodici, prisustvovao manastirskoj slavi Vavedenju. Hilandarski monasi i epitropi, predvodjeni igumanom Mojsijem, docekali su jugoslovenskog predsednika uz protokol prdvidjen za ovakvu vrstu poseta. Tako, medjutim, nije bilo kada je Kostunicin prethodnik Slobodan Milosevic posetio ovo sveto mesto. On je u aprilu 1991. godine helikopterom sleteo podno hilandarskih zidina u manastirsku bastu. U bogomolji ga je docekao samo iguman Mojsije.
Monasi su u znak protesta zbog bahatog Milosevicevog dolaska otisli u obliznju sumu i u manastir se vratili tek nakon njegovog odlaska. O tome nerado pricaju, a monah Vasilije je ,, ispevao,, guslarski spev ,,Desant na Hilandar,,.
Dusan prekrsio Svetogorski ustav
Car Dusan je prvi srpski vladar koji je posetio Svetu Goru i srpski manastir Hilandar. Bilo je to u zimu 1347. godine. Dusan ,,Silni,, se na Atos ,,iskrcao,, sa velikom svitom u kojoj se nalazila i njegova supruga Jelena. Kada je upozoren da Svetogorski ustav( tragos) zenama ne dozvoljava dolazak na Svetu Goru, suveren je odgovorio u svom stilu - ona nije zena nego carica. Prednje kaze da ni carica nije zgazila na svetogorsko tle jer su je monasi sve vreme nosili na rukama. U hilandarsku tvrdjavu, svedoce Hilandarci, nije ,, uneta,, na glavni ulaz, vec je u zidinama izbijen drugi, kasnije zazidan.
Postoje tumacenja da ni Dusan na Svetu Goru nije dosao da se pokloni hilandarskoj svetinji, vec se na Halkidik sklonio od kuge. Ipak, bogato je darivao Hilandar i svetogorske manastire. Ruskim monasima manastira Rusika, u kojem se zamonasio srpski princ Rastko Nemanjic (Sveti Sava), poklonio je najznacajniju (danasnju) relikviju - lobanju svetog Pantelejmona.
Na putu izmedju hilandarskog pristanista i samog manastira nalazi se krsno odelezje, sagradjeno na mestu gde su monasi sacekali carevu svitu. Na tom mestu Car je zasadio maslinu, koja i dan-danas radja plodove.
Koji vek pre sveti ralj Milutin (Nemanjic) izvrsio je obimnu ,, rekonstrukciju,, manastira. Srusio je crkvicu koju su podigli otac i sin - sveti Sava i svti Simeon Mirotocivi i na tom mestu sagradio hram posvecen Vavedenju Bogorodice. Bogomolja je utvrdjena kulama i konacima, a Milutin je na samoj morskoj obali sagradio manastir posvecen svetom Vasiliju, u starim tekstovima nazivan Hrusija.
Krajem cetrnaestog veka knez Lazar je kraj Milutinove crkve dozidao prip ratu i ona je sacuvana do danasnjih dana.
Darovi kralja Aleksandra Obrenovica
Gasenjem dinastije Nemanjica ,, gasi se ,, i veza izmedju hilandarskih monaha i srpskog prestola. Ona ce biti ponovo uspostavljena 1896. godine, kada je u pratnji trojice oficira u Hilandar dosao kralj Aleksandar Obrenovic i tu docek,o Uskrs. On je Hilandarcima odobrio veliku materijalnu pomoc, ,, otkupio,, njihove dugove i poklonio im dva pluga. Iako nisu dolazili na Svetu Goru, i Aleksandrovi prethodnici iz dinastije Obrenovic su bili blagodarni. Interese srpskih monaha stitili su i novcano pomagali ,, kodza,, Milos i kralj Milan Obrenovic.
Ni Karadjordjevici nisu ostajali duzni. Knez Aleksandar Karadjordjevic je Hilandarcima godisnje slao po 500 dukata, ali nije zabelezeno da je na Svetu Goru dolazio. Ucinio je to kralj Petar Karadjordjevic, koji je obezbedio novac i arhitekte za rekonstrukciju Savine tipikarnice, pirgova i trpezarije. Radovi, medjutim, nisu dovedeni do kraja. Monasi su novac potrosili u druge svrhe.
Zanimljivo je da su, uprkos ideoloskim preprekama, Hilandarce pomagali i Titovi komunisti. Za to se narocito zalagao Peko Dapcevic, pa su zahvaljujuci tome zasticene od propadanja neke hilandarske dragocenosti. Svetogorski monasu su, medjutim, uvek bili rezervisani prema komunistima, pa i kad su darove donosili.
Vladika Atanasije je nedavno pred trebinjskom Gracanicom docekao Kostunicu recima - dobrodosao Stefane Vojislave Drugi, aludirajuci na zupana Stefana Nemanju u monastvu Simeona. On i njegov sin sveti Sava proneli su slavu srpskog podviga i njihovi kultovi su, medju Svetogorcima, i danas-danji zivi. I Kostunici ce trebati snaga i mudrost da prebrodi izazove svog, naseg vremena. Hilandar je okrepljenje i kuca svakog Srbina.

Treca sednica Skupstine opstine Kraljevo - Pise Sloobodan Rajic
KADROVSKE PROMENE U JAVNIM PREDUZECIMA I USTANOVAMA
     Imenovani predsednici i clanovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeca i ustanova ciji je osnivac SO Kraljevo - Predsednik i potpredsednici Izvrsnog odbora SO Kraljevo - na stalnom radu u ovom organu - Novi Upravni odbor Fonda solidarne stambene izgradnje i novi sastav organa i tela za brigu o porodicama nastradalih u ratovima od 1991. do 2000. godine

     Opstinska javna preduzeca i ustanove dobila su nove upravne i nadzorne odbore - odluceno je na Trecoj sednici Skupstine opstine Kraljevo, odrzanoj 24. novembra. Na sednici su, naime, na predlog nadlezne skupstinske komisije, imenovani predsednici i clanovi 8 javnih preduzeca i 10 javnih ustanova ciji je osnivac Skupstina opstine Kraljevo. Predloge je u ime Komisije za izbor i imenovanja SO Kraljevo saopstio i obrazlozio predsednik te Komisije dr Branko Krusevac.
NOVE UPRAVE JAVNIH PREDUZECA
     Tako je za predsednika Upravnog odbora (UO) JKP "Toplana" imenovan Vladan Karamarkovic, profesor Masinskog fakulteta u Kraljevu, za zamenika predsednika Tomo Otasevic, a za clanove Predrag Mijailovic, LJubisa Djokovic, Svetislav Brkusanin i Vasilije Kostira, dok je za predsednika Nadzornog odbora (NO) ovog preduzeca imenovan Dragisa Stojiljkovic, odbornik, a za clanove Ratko Simovic, Dragan Stefanovic, Zoran Popovic i Zivko Milojkovic.
     Za predsednika UO JKP "Cistoca" imenovan je Milutin Obradovic, tehnicki sekretar Socijaldemokratije u Kraljevu, za zamenika predsednika Milan Veskovic, a za clanove Dragan Matovic, Miroslav Pavlovic, LJiljana Janic i Milivoje Kostic, dok su u Nadzorni odbor preduzeca imenovani Dragan Vucinic (predsednik), Milos Rakic, Goran Vucinic, Goran Pantovic i Milan Misic.
     Predsednik UO JKP "Pijaca" je Slobodan Mihajlovic, diplomirani ekonomista iz Elektrodistribucije (i do sada obavljao tu duznost), zamenik predsednika Milivoje Milosavljevic, a clanovi Goran Pantelic, Jovan Lekovic, Slobodan Baltic i Dragoljub Vujovic, dok su u Nadzornom odboru preduzeca Zeljko Kovinic (predsednik), Tomislav Lekovic i Nebojsa Dimitrijevic (clanovi).
     Novoimenovani predsednik UO JKP "Putevi" je Slobodan Radakovic, odbornik, zamenik predsednika Milan Novakovic Koki i clanovi Krunoslav Kalicanin, Nebojsa Tomovic, Tomica Stevanovic i Predrag Simovic, a novoimenovani predsednik NO preduzeca Svetomir Andjelkovic, a clanovi Dragos Bojanic Bajzo, Miodrag Pljakic, Mirjana Plavsic i Milenko Andjelic.
     U UO JKP "Vodovod" imenovani su Milovan Bacanac, magistar geologije iz Magnohroma (za predsednika), Aleksandar Lazovic (za zamenika predsednika) i Aleksandar Lekovic, Miroslav Djokovic, Zoran Dimitrijevic i Milija Vucicevic (za clanove), a u Nadzorni odbor Milinko Bakracevic (predsednik), Zoran Vuksanovic, Vojkan Petrovic, Radosava Damnjanovic i LJubica Nikolic (clanovi).
     Novi UO JP za stambene usluge "Kraljevo" je u sastavu Dragan Markovic, potpredsednik IO SO Kraljevo (predsednik), Gordan Vasiljevic (zamenik predsednika), Vanja Milojkovic, Emilija Radusin, Vladimir Anicic i Sasa Jacimovic (clanovi), a Nadzorni odbor preduzeca u sastavu Jovan Vukasinovic (predsednik), Srdjan Spasojevic i Biljana Saracevic (clanovi).
     Upravni odbor Direkcije za planiranje i izgradnju "Kraljevo" odlukom odbornika od sada ce raditi u sastavu Marko Petrovic, odbornik (predsednik), Milivoje Milikic (zamenik predsednika), prof.dr Predrag Stojanovic, Milos Rakic, Zoran Radonjic, Zeljko Kovinic, Svetlana Ristic, Dusan Sretovic i Slavica Camagic (clanovi), a Nadzorni odbor u sastavu Veljko Konjokrad (predsednik), Ilija Radojkovic i LJiljana Kordic (clanovi).
JP "IBARSKE NOVOSTI"
     U novi Upravni odbor JP "Ibarske novosti" imenovani su Dragan Hamovic, odbornik (za predsednika), Milen Panovic, clan IO SO Kraljevo (za zamenika predsednika), Slobodan Jovanovic, tehnicki sekretar OO DSS, LJiljana Radonjic, klinicki psiholog, Gordana Tosic, arheolog, Sanja Jovanovic, sociolog, Marina Miljkovic, novinar, Radojica Milosavljevic, TV-realizator i Zoran Petrovic, novinar (za clanove), a u novi Nadzorni odbor ovog preduzeca Aleksandar Vuckovic, odbornik (za predsednika), Spomenka Nikolic, ekonomista i Dragan Rajicic, novinar (za clanove).
   UPRAVE USTANOVA
      Vecinom glasova u Upravni odbor SC "Ibar" imenovani su Zoran Stojanovic, odbornik (predsednik), Zdravko Glisovic, Goran Rudnjanin, Momir Mrdak i Bozidar Radovancevic (clanovi), a u Nadzorni odbor Slobodan Lukic (predsednik), Dragisa Kostic i Slobodan Petrovic (clanovi).
     Novi Upravni odbor Centra za socijalni rad cine Dragica Aleksic, psiholog (predsednik), LJiljana Stevanovic, Mileta Virijevic i Nadezda Jankovic (clanovi), dok su u Nadzornom odboru Spomenka Nikolic (predsednik), Milenka Janic i Branko Radojicic.
      U Upravni odbor Narodne biblioteke "Radoslav Vesnic" imenovani su Dragana Subotic, profesor knjizevnosti (predsednica), Biljana Danilovic, Vesna Pantelic, Dobrunka Krstic i Dragana Tipsarevic (clanice), a u Nadzorni Zoran Stanisic (predsednik), Obrad Milojevic i Velimir Urosevic (clanovi).
     Novoimenovani Upravni odbor "Kraljevackog pozorista" radice u sastavu Zvezdan Andric, penzioner (predsednik), Stanisa Nikolic, Vladimir Marovic, Jelena Bartulovic i Veroljub Andrijanic, a Nadzorni Rajko Cubric (predsednik), Nada Stankovic i Slavoljub Djordjevic (clanovi).
     Odbornici su u Upravni odbor Doma kulture "Ribnica" imenovali Veroslava Stefanovica, knjizevnika (predsednik), Mila Tomovica i Vladetu Obradovica (clanovi), a u Nadzorni odbor Radana Siljkovica (predsednik), Radojicu Aleksica i Ivana Kostica (clanovi).
     Upravni odbor Turisticke organizacije Kraljeva od ove sednice predstavljace Cvijeta Obradovic (predsednica), Verica Andjelkovic, LJiljana Novcic, Momcilo Aleksic, Dragica Bosic, Gordana Andrijanic i Branko LJubojevic (clanovi), a Nadzorni Dejan Milovic (predsednik), Stanisa Matovic i Dragana Kasapinov (clanovi).
     Usvojenim resenjem su u Upravni odbor Doma kulture "Studenica" imenovani Ratimir Stojanovic, lekar (predsednik), Srdjan Petrovic i Zaga Cvetkovic (clanovi), a u Nadzorni Novica Planojevic (predsednik), Radisa Plasic i Milica Zarcanin (clanovi).
     Novoimenovani Upravni odbor Predskolske ustanove "Olga Jovicic Rita" cine dr Zarko Obradovic, pedijatar (predsednik), Olivera Stevanovic, Tomislav Panovic, Slavica Simojlovic i Dragana Stojadinovic-Rudnjanin (clanovi), a Nadzorni Mile Kenic (predsednik), Marsela Milutinovic i Milica Jovanovic (clanice).
     U Upravni odbor Decjeg odmaralista "Goc" imenovani su Dragoljub Vujovic (predsednik), Nebojsa Markovic, Rade Gajovic, Rosa Stolic i Milanka Djokovic (clanovi), a u Nadzorni Nebojsa Lazic (predsednik), Dusan Grujicin i Ivana Parezanovic (clanovi).
     Najzad, u Upravni odbor Narodnog muzeja u Kraljevu imenovani su Dragoljub Danilovic, profesor istorije (predsednik), Velimir Zelenovic, Miroljub Vilic, Vera Bogosavljevic-Petrovic i Suzana Novcic (clanovi), a u Nadzorni odbor ove ustanove Slavica Vujovic (predsednica), Dragana Nisavic i Danka Pribakovic-Kostic (clanice).
     Odbornici su na Trecoj sednici doneli odluku da se u Upravni odbor Fonda solidarne stambene izgradnje imenuju Zoran Ostracanin (predsednik), Radenko Tomasevic, Milan Novakovic, Desimir Savic i Svetlana Vilimonovic (clanovi ispred SO Kraljevo), Veselin Maslovaric, Milovan Nestorovic, Pavle Pavlovic, Milisav Obrenovic i Goran Jeremic (clanovi ispred sindikata).
     Na predlog odbornika Marka Petrovica i Sase Jevtovica, doneto je resenje o razresenju i imenovanju predsednika i pet clanova Upravnog odbora Fonda za izgradnju spomen-obelezja poginulim u ratovima 1991-1999. godine na osnovu kojeg su ovaj Odbor umesto razresenih clanova imenovani dr LJubisa Jovasevic (predsednik), Mile Koricanac, Vukomir Mitrovic, Sreten Jovanovic, dr Radoslav Jovic i Zoran Radosavljevic (clanovi). Resenjem je za novog predsednika Nadzornog odbora ovog Fonda imenovan Dejan Sreckovic (clanovi ostali isti). Takodje su, posle razresenja dosadasnje, u Komisiju za pomoc porodicama nastradalih za vreme agresije NATO-pakta imenovani dr Ljubisa Jovasevic (predsednik), Mile Koricanac, Vukomir Mitrovic, Sreten Jovanovic i dr Radoslav Jovic.

Sednica Izvrsnog odbora SO Kraljevo - Pisu Andjelka Planojevic i Slobodan Rajic
GORE - DOLE
     Odlukom Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljevo centralno grejanje u ovom gradu pojeftinilo je za 15 odsto, dok je naknada za koriscenje javnih povrsina za vreme novogodisnjih i bozicnih praznika povecana za 50 odsto u odnosu na proslogodisnju.
  Uvazavajuci tesku ekonomsku i socijalnu situaciju, kao i cinjenicu da ce prema najavama humanitarnih organizacija iz inostranstva Kraljevo dobiti nove kolicine energenata u okviru programa "Energija za demokratiju", opstinska vlada je, po sistemu gore-dole, za 15 odsto spustila nedavno donetu odluku o povecanju cene grejanja za 158 procenata. Tako ce, prema najnovijoj odluci, kvadratni metar grejne povrsine u stanovima umesto 9,8 iznositi 8,2 dinara.
  Povodom predloga ove odluke na sednici je bilo dosta polemike. Naime, po recima Dragise Spasojevica, direktora "Toplane", ovo preduzece nema dovoljno gasa zbog problema sa placanjem ruskom isporuciocu, sto je medjudrzavni problem, tako da smanjenje cene grejanja uvecava ionako velike teskoce. Pogotovo, imajuci u vidu enorman iznos nenaplacenih potrazivanja od domacinstava i pravnih lica. Suprotno ovakvoj oceni, Milen Panovic, clan Izvsnog odbora, apelovao je na uvazavanje realne situacije u kojoj se nalaze privreda i gradjani koji ne mogu da sa niskim prihodima plate enormne zivotne troskove, pa ni obaveze za grejanje.
  Opstinska vlada je odlukom obavezala svog predsednika Mila Koricanca da pregovara sa predstavnicima Ministarstva za energetiku , kako bi Kraljevo, uporedo sa Beogradom, dobijalo redovno energente i ne bi bilo u podredjenom polozaju.
  Izvrsni odbor je utvrdio i 30 mesta i uslove za prodaju robe u vreme novogodisnjih i bozicnih praznika. Prodaja cestitki, ukrasa, cveca, decjih igracaka i kozmetickih proizvoda obavljace se u Omladinskoj ulici, na kolovozu do drvoreda, pocev od Trga srpskih ratnika i to na pokretnim tezgama. Ova javna povrsina za tu namenu koristice se od 15. decembra ove do 15. januara iduce godine, a naknada za koriscenje iznosice 4.500 dinara po mestu. Pokretne tezge obezbedice JKP "Cistoca" i tezge ce biti postavljene dan pre pocetka prodaje robe. Tezge ce biti tipske i numerisane a zakup je za 50 odsto visi u odnosu na cenu lane. Doneta je takodje i odluka da Skupstina opstine vise ne placa zakup raznim udruzenjima, zbog smanjenog priliva u budzet.
  Na sednici je odluceno i da se iz budzeta izdvoji 20.000 dinara kao pomoc buducem decjem rehabilitacionom centru u Trgovistu kod Kraljeva, a dat je i predlog Upravnom odboru Direkcije za planiranje i izgradnju u Kraljevu da za uredjenje ovdasnjeg romskog naselja obezbedi sredstva u iznosu od 60.000 dinara po osnovu hitnih intervencija.

Suspendovani policajci optuzuju komandu - Pise Predrag Markovic
NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE U SO KRALJEVO
     U Skupstini ostine Kraljevo predstavnici 57 suspendovanih policajaca, pripadnika Pete cete 35. odreda posebne jedinice kojom komanduje Branko Prljevic proslog utorka su se obratili novinarima. Policajci su resenjem od 2. decembra koje je potpisao nacelnik kraljevackog MUP-a Radoje Milijanovic udaljeni sa posla zbog "teze povrede radnih obaveza i duznosti iz clana 50. stav 1. tacke 3. i 7. Zakona o unutrasnjim poslovima".
  Na konferenciji za novinare stariji vodnik Dragisa Radevic je napustanje smestaja u Bujanovcu od strane 57 policajaca 23.novembra obrazlozio nepoverenjem u vrh komande 35.odreda. On je izmedju ostalog rekao da policajci na svojim polozajima nisu imali odgovarajuce naoruzanje za odbranu od siptarskih terorista koji su raspolagali minobacacima, brovinzima i snajperima- "crnim strelama", vec su samo posedovali licno naoruzanje.
  - Na polozaju smo zatekli samo dva zardjala puskomitraljeza, od kojih smo uspeli da napravimo jedan, rekao je Radevic, opisujuci i tesko uspostavljanje radio veza preko pokvarenih induktorskihtelefona. On je opisao i mimoilazenje sa grupom policajaca koja im je posla u pomoc, dok su u visecasovnom marsu posle naredbe za povlacenje spasavali i opremu, i za to optuzio komandu svoje jedinice.
 Grupa od 57 kraljevackih policajaca se vratila nekoliko sati pre izdavanja naredbe za povratak u Kraljevo, iz smestaja u Bujanovcu u kome je za 120 ljudi bilo "instalirano" 60 kreveta.
  Kako je okupljenim policajcima kazao predsednik Skupstine opstine Kraljevo, dr LJubisa Jovasevic, nacelnik kraljevackog MUP-a je u telefonskom razgovoru sa njim rekao da se nada da ce nastali problemi biti uskoro amortizovani.

Za infrastrukturu Kraljeva 800 000 maraka - Pise Predrag Markovic
POMOC DANSKE VLADE
     Izaslanik Danske vlade, gospodin Henrih Laurindsen pocetkom meseca se u Kraljevu sastao s a predstavnicimaSkupstine opstine Kraljevo i javnih preduzeca kako bi i m saopstio da ce vlada ove zemlje na ime pomoci infrastrukturi ovoga grada izdvojiti oko 800.000 nemackih maraka.
  - Danska vlada je odlucila da pokaze svoj blagonakloni stav prema dogadjajima od 5. oktobra i novoj jugoslovenskoj vladi, izjavio je Laurindsen, a to se ogleda u pokusaju da pruzimo efikasnu pomoc u kratkom roku.
  Prvi deo pomoci ce otici u Beograd, na savezni nivo, a drugi deo je namenjen Kraljevu. -Nije slucajno da je Kraljevo izabrano, kazao je izaslanik Danske vlade. - Danske nevladine organizacije su ovde prisutne vec duze vreme i bave se uglavnom izbeglicama.Nasa ideja je da podrzimo njihove aktivnosti, tako sto cemo pomoci infrastrukturu.Osim toga Kraljevo dugo ima reputaciju opozicionog grada.
  Za Srbiju je izdvojeno 20 miliona danskih kruna, odnosno pet miliona maraka, od cega ce najveci deo otici Elektroprivredi Srbije. U Kraljevu je receno da se za Elektrodistribuciju - Kraljevo izdvaja 469.000 nemackih maraka. Za kotlove, uredjaje za merenje buke i kompjutere, "Toplana" i opstina Kraljevo ce dobiti 121.000 nemackih maraka, a za vodosnabdevanje je predvidjeno 210.000 maraka.
  -Ova sredstva su ogromna i dovoljna da u ovom vremenu poboljsamo nasu infrastrukturu i prolece sacekamo u jednoj boljoj situaciji, rekao je na sastanku sa gospodinom Laurindsenom, Jovan Djurovic, potpredsednik Skupstine opstine Kraljevo.

Kad oruzje progovori... - pise Jovan Slijepcevic
RAT I SECANJA (5)
     Dolazio je iz pravca jugoistoka... uzurbano, hitro, ali veoma nespretno za jednog teroristu... Pracen jedinacnom paljbom iz automata gotovo se saplitao svesno hrleci ka srpskoj "musici"... Sada ga je i on primetio, vrativsi vestim pokretima ruke svoj komandirski IC - dvogled u odgovarajuce leziste na futroli... Dodjavola... pomislio je... sad ce jos i neprijatelj juriti dezertere... Smesno, zar ne? A ja sam uvek mislio da samo Srbi nisu slozna nacija...
  ...Nikada nece saznati koliko mu je bilo drago kada su na njegovo veliko iznenadjenje umesto neprijateljskog vojnika zarobili izmrcvarenog i ranjenog mladica srpske nacionalnosti... Vesti koje im je poverio, bile su vise nego obeshrabrujuce...
  ... Tog popodneva, vracao se kamionom kuci zajedno sa svojim ujakom, ne sluteci sta ih vreba u blizini... Iznenada su iza drveca, gde su ih cekali u zasedi, izasla tri maskirana napadaca sa uperenim puscanim cevima... bio je prisiljen da zaustavi vozilo... ujaka su na licu mesta izresetali mecima i ostavili ga na putu u potocima krvi... njega su vezali zicom koju su nosili sa sobom a potom nastavili voznju...
  ...Za trenutak je prekinuo kazivanje, i pripalio novu na vec dogorelu cigaretu... Kada su se odvezli dovoljno daleko, vezali su ga za obliznje drvo, ispalivsi na njega nekoliko hitaca koji su ga samo okrznuli... ostavivsi ga da tiho umre u prokletoj nedodjiji... Dugo je pokusavao da skine zicu s ruku, najzad i uspeo u tome, da bi nekoliko casova kasnije konacno bio i "zarobljen"...
  ...Duboko je uzdahnuo, potresen pricom svog napacenog sunarodnika... No, bolje stanje u ovom trenutku nije ni ocekivao, buduci da je NATO dao "zeleno svetlo" da se nastavi otvoreni lov na Srbe...Dobro se secao i dela uvodnika casopisa "Koha ditore". u kome je izmedju ostalog pisalo: "Radi se o nasem sistemu misljenja koji smatra da se svaki Srbin mora kazniti za ono sto se desava na Kosovu"...
   ...A sta se to, majku mu, ovde desava? Pa ipak, njemu je sve bilo vec odavno jasno... odlazak Srba sa Kosova trajao je decenijama... Veliki broj bio je smisljeno proterivan, dok su oni drugi prodavali svoju imavinu u bescenje, uprkos zabrani prodaje nekretnina na tom delu teritorije... Politika rezima u Beogradu tolerise stvaranje paralelnog drustva i institucija, dok se clanova donesenih Zakona ne pridrzavaju ni oni koji su ih doneli...
   I sada, naravno - vojna intervencija... ksenofobija i rasna diskriminacija bukte na sve strane... rat se sve vise zahuktava... gologuze pevaljke pevaju sa srpskih trgova o slobodi, a na zaracenim stranama ginu ljudi kao muve... Prokleta nacijo, prokleti politicari... da je srece da nam bace i atomsku bombu pa da nam se pleme zatre za vjek i vjekov...
  ... Njegovi borci danas su po ko zna koji put snuzdeni... muci ih zelja za zavicajem, a on nije u stanju da im pomogne... Susret sa njima podseca na scene iz filmova strave... jadni, izmuceni vojnici, nalaze se na ivici psihickog sloma... Totalno je besmisleno nazivati ih zlocincima... Ma, kome su oni zlocinci? Oni samo brane svoju Otadzbinu... neprijatelj kaze da radi to isto... politicari, takodje... ko je od nas ludji?
  ...Ovde se izistinski gine, majmuni skorojevicki... uzivate u blagodetima zivota, premestajuci guzicu iz jedne fotelje u drugu... A slucajno ili ne, njegovi saborci najvise govore na temu zlocinstva - stalno ponavljaju da nisu klali, da mogu da naprave spiskove sela kroz koja su prosli na osnovu kojih bi se to lako utvrdilo... prokleta propaganda, samo pojacava psihicka stanja boraca, igrajuci se sa njihovim moralom, zeljama, psihom...samo da se ziv vrati, propistace oni koji su krivi majcino mleko...
  ...Ono o cemu u tom trenutku nije razmisljao, moglo se procitati na njegovom licu - jos uvek strahuje od pocetka i teroristickih diverzija po Srbiji... Jer, kad oruzje progovori, niko vise nije siguran...

Djordje Balasevic - Koncert u Beogradu - pise Jovan Slijepcevic
STROGO POVERLJIVO (TOP SECRET)
     Kad Djordje Balasevic peva, najjednostavnije je nabaviti ulaznicu - potrebno je samo dovoljno nerava za visecasovno cekanje u redu i, naravno, dobra ustedjevina. Oni, koji su barem jednom prisustvovali njegovom koncertu, slazu se da se tih nekoliko sati zabave moze nazvati svakako, ali nikako koncertom. Svaki njegov nastup posvecen je necemu, a ovonedeljni bio je posvecen svim hapsenim i proganjanim aktivistima Narodnog pokreta "Otpor", a posebno slavnom junaku iz Balasevice pesme - srpskom Gedi. Koncert ovakve vrste, clanovi Narodnog pokreta "Otpor" iz Kraljeva ni po koju cenu nisu hteli da propuste, narocito zbog cinjenice da je u kraljevacku kancelariju ove organizacije pristiglo deset pocasnih ulaznica za ovaj nesvakidasnji dogadjaj. Beogradsko Narodno pozoriste primilo je 4. decembra vise od 500 aktivista ovog pokreta iz cele Srbije, medju kojima su se ovoga puta nasle i brojne javne kulturne i politicke licnosti grada Beograda.
   Prema recima Baneta Milovanovica, aktiviste kraljevackog "Otpora", koncertu su prisustvovali Dusko Zdravkovic, Milica i Valentina Rajic, Nenad Kosanin, Vladimir Ranitovic, Vladimir Milovanovic, Sasa Ljujic, Marina Plavsic i Jasmina Milojcevic. U vise nego dobrom raspolozenju, Kraljevcani su, zajedno sa Cacanima, putovali do svog odredista, da bi potom u troipocasovnom koncertu uzivali slusajuci vise nego dobre pesme Djordja Balasevica.
  Narocito "Legendu o Gedi gluperdi", zahvaljujuci kojoj je uz pomoc demokratskih snaga u Srbiji, narod konacno preuzeo sudbinu u svoje ruke i nedemokratski rezim skinuo 5. oktobra sa vlasti. I zaista,ne moze se zamisliti situacija kada se poznati srpski kantautor nadje naspram publike koja sa suzama u ocima peva njegove stihove. To se mora doziveti.
  Pogotovo kada uz zvuke Balaseviceve pesme "Ziveti slobodno" citava publika ustane na noge sa podignutom pesnicom "Otpora".