Ibarske novosti NOVOGODISNJI DVOBROJ - 29.XII 2000.

Uvod - Nista nas ne sme iznenaditi
Nova godina, Bozic, Brazilci i Draha
Glasovi za demokratske promene
Dr LJubisa Jovasevic, predsednik SO Kraljevo - Sto dana nove vlasti
Rasplet medju ,,Marzikovcima"
Uvek uz slusaoce
Rat i secanja (9)

UVOD - Nista nas ne sme iznenaditi - Pise Ivan Rajovic
      Cak i nas koji smo rasli, stasavali i politicki sazrevali uz ingenioznu marksisticko - lenjinisticku krilaticu nista nas ne sme iznenaditi (NNNSI) sve cesce oblije hladan znoj i lica nam se zgrce od iznenadjenja, zaprepascenja, neverice i iskrenog ljudskog cudjenja zbog onog sto nam se dogadja. To sto su DOS - ovci do nogu potukli levicu i jos neke druge politicke protivnike i tesko uzdrmali Milosevicevu mafiju, njegove gorile, sluge, poslusnike i preostalu dvorsku svitu velikog diktatora, ocekivali su i najveci politicki paceri. Tako da se citava frka oko izbora svela na normalan sled politickih dogadjanja, bez obzira na istorijski znacaj koji ovo izjasnjavanje bezuslovno ima. Danas nema zemlje koja nema mafiju, mafijicu ili neko slicno gangstersko udruzenje, ali Srbija je bila jedina u kojoj je mafija imala celu zemlju sa sve narodom, njegovim kucnim ljubimcima, domacim zivotinjkama i preostalom bedom od desetak godina sistematski unistavane imovine. Zanimljivo je pomenuti da je bilo i onih koji su protiv unistitelja svega sto je sveto u ovoj zemlji pokusali da se izbore poznatom hriscanskom metodologijom okretanja i drugog obraza, a verovatno i drugih delova tela, sto nije bitno uticalo na broj onih koji su imali razumevanja za ovakav politicki egzibicionizam iliti marketing. Od ljubavi, vere i nade ostalo je samo gorko razocaranje i neverica u narodno neshvatanje mudrosti vladike Nikolaja Velimirovica u sudbonosnim trenucima za narod i Otadzbinu. Ali zemlja u kojoj jos uvek ima onih koji glasaju za Milosevica, Seselja i pokojnog Arkana, a drugi nastupaju sa do zla boga zastarelom izbornom tehnologijom jos je suvise daleko od demokratije, civilizacije , pa i pameti. Medjutim, znajuci sta smo sve preziveli uopste nije cudno sto su mnogi odlepili totalno i ponasaju se kao da ucestvuju na izborima u Keniji ili Kongu, a ne u debelo zamracenoj Srbiji. Uostalom, nas je bas idiotizam i doveo dovde gde jesmo, a svi su izgledi da ce nam nedostajati jos mnogo volje i vremena da iz ovoga izadjemo. To sto struje nema ni za kuvanje kafe i podgrevanje bebi - papica i sto je sijalica koja svetli postala prava senzacija u Srbiji na kraju drugog milenijuma samo je jos jedna porazavajuca stavka na spisku gluposti od kojih nas ni jedna ne sme iznenaditi. No, sve je to vec manje - vise poznato, ali jedan ozbiljan hronicar desavanja u vremenu sadasnjem nikako ne sme da propusti da zabelezi da je posle sasvim slucajnog, bezazlenog i nicim izazvanog paljenja "Ibarskih novosti" ovih dana, takodje slucajno, potopljena gradska biblioteka. To sto je ova riznica znanja i svetiliste zaljubljenika u lepu rec potopljena odozgo u trenutku kad vode nama ni za ispiranje klozetskih solja jos jedan je od nasih specijaliteta za rubriku "Verovali ili ne". Ipak, sve vise se namece logicno pitanje, nije li nekome veoma stalo da sve sto je snimljeno i napisano u i o Kraljevu i Kraljevcanima jednostavno i definitivno nestane. Tesko je poverovati da se toliko neobjasnjivih i nerazresenih slucajnosti dogadja za tako kratko vreme, a u trenutku kada levicari silaze sa politickog trona. I zaista, tek sada ne znam sta je to jos sto bi moglo i trebalo da nam se desi pa da nas iznenadi, mozda nesto delimicno normalno. Ali sve mi se cini da cemo do toga morati jos da popricekamo iako je DOS dosao , ili dosao, na vlast. Nesto sto je sistematski i zlikovacki rasturano godinama ne moze tek tako da se dovede u red, pogotovu ne sa ljudima koji su u svemu tome ucestvovali ili sa onima koji su izvodili psice na nocna mokrenja po parkovskim povrsinama dok se bila ljuta bitka za osvajanje demokratije. Zato je pomalo i tuzno gledati kako DOS, bar do juce, sve vise postaje Drustvo Opasuljenih Socijalista, sto je, valjda, jedan od najvisih dometa demokratskih principa na srpski nacin. Ne bi me iznenadilo ni kada bi pojedinim levicarima poceli da kace ordenje za sve ono sto su ucinili da DOS dodje na vlast. Ali, cini se da prava zabava tek pocinje. Krizni Stabovi polako preuzimaju ulogu delilaca pravde i funkcija u preduzecima, informativne kuce gore, knjige u bibliotekama se brckaju kao ribice u akvarijumu, tragovi bescasca se zaturaju, a nesrecni Srbi tumaraju u gustom osmocasovnom mraku cekajuci nesto, a da ni sami ne znaju sta i srecni zbog necega, a da jos ne znaju zbog cega. U medjuvremenu je objavljen i podatak da je nas poznati drug Nesko koji je svoje ime za zivota pozajmio Sportskom centru u Jarcujaku primao platu od tricavih 18.000 nemackih markica. Alal mu vera! I to bi bilo sve za ovaj milenijum buduci da kraj sledeceg pod ovakvim okolnostima sigurno necemo docekati zajedno. Zato vam od srca cestitam sve nastupajuce praznike i zelim da sve ovo koliko sutra postane samo ruzan san iz kojeg cete se probuditi mladji, bezbrizniji, srecniji i DOStojanstveniji .

Pismo iz belog sveta - pise dr Milorad Kovacevic
Nova godina, Bozic, Brazilci i Draha
     (Autor je Kraljevcanin, doktor je matematike. Poslednjih petnaestak godina zivi u Otavi, Kanada. Zaposlen je u kanadskom Drzavnom statistickom zavodu)
   Za nas koji zivimo u sredinama naseljenim raznim narodima jako je znacajno biti pazljiv u cestitanju verskih praznika. Bozicna euforija ucini da svako svakome cestita Bozic iako mnogi nisu hriscani, ili poput nas imaju Bozic u januaru. Retko se ko ljuti na takve greske, ali razumevanje i postovanje razlike se smatra uljudnoscu i licnom kulturom. Jevreji slave Hanuku koja se obicno poklopi sa proslavom Bozica u decembru, muslimani slave poslednji dan Ramazana koji moze da padne blizu Bozica, Siki iz Pendzaba slave rodjenje osnivaca svoje religije Guru Nanaka na dan punog meseca u decembru. Razlike nestanu kada slavimo zvanicni dolazak Nove godine, 1. januara, iako mnogi nasi poznanici i prijatelji dodatno obelezavaju jos neke druge nesluzbene ali za njih tradicionalne Nove godine. Mi slavimo dolazak nove godine i po julijanskom kalendaru. Kineska nova godina dolazi izmedju 21. januara i 19. februara. Jevreji su proslavili novu 5761 godinu u septembru kao svoj verski praznik Ros Hasanu, Indijci slave Divali ili praznik svetlosti, koji je ove godine bio u oktobru i koji je tradicionalni pocetak nove godine za severnu Indiju, juzni Indijci slave pocetak Nove godine sest lunarnih meseci ranije kao Gudi Padva dan u aprilu. Dobra strana zivota u verski i nacionalno heterogenim sredinama jeste sto imamo priliku da ucestvujemo u svim tim slavljima i uzivamo u interesantim obicajima, igrama, nosnjama i raznovrsnim jelima spremanim po originalnim receptima, mnogim starim i po nekoliko hiljada godina. Od svih tih raznih, etnickih, pristupa slavljenju i radovanju, moram priznati, najdrazi mi je brazilski. Brazilci su dobrodusni, krajnje srdacni i iznad svega veseli. NJihova slavlja su spontana, i mada bez ikakve kocnice - nisu razuzdana, i uvek su estetski praznik za sva cula. Nacin na koji se oblace, igraju, vole, pevaju i sviraju, pripremaju hranu i prave koktele nesto je nezaboravno. Tokom boravka u Americi, na Univerzitetu u Ajovi, druzili smo se sa brazilskom porodicom muzicara - Mauriciom, studentom klarineta, i Sibeli-pijanistkinjom. Preko njih smo upoznali i ostale iz male brazilske zajednice u Ajova Sitiju i cesto pravili vesele sedeljke na kojima se spontano sviralo, pevalo, igralo, a i dobro jelo. Sa Brazilcima smo docekali Novu 1990. godinu u univerzitetskom hotelu. Hranu je svako pripremio kod kuce i doneo. Jos se secam morskih brazilskih specijaliteta, neobicnih boja i mirisa, cudnog povrca, i interesantnog peciva. Brazilke vole da kuvaju i to u velikim kolicinama. Medjutim, kolicina hrane na njihovim slavljima nije nikada problem jer se izmedju dva posluzenje energija potrosi na rumbu, sambu i lambadu, tako da se efekti velikog zdranja sutradan osecaju uglavnom u kolenima i listovima. Brazilske igre, bez obzira da li se igraju u grupama ili u parovima, uvek su culne, pomalo erotizirajuce, ali nisu banalne. Brazilci kazu da je igra "vertikalni izraz horizontalne zelje". Divno je. Ovaj docek pamtim i po interesantnom razgovoru koji sam vodio te veceri sa Mauricijevim ocem koji je bio dosao u posetu sinu i snahi za Bozicne praznike. Ispijajuci casu Kaipirine, brazilskog nacionalnog pica, industrijalac i trgovac iz Brazila upitao me je krajnje ozbiljno sta se stvarno desilo sa Drahom. Videci da sam zbunjen i zatecen gospodin mi je ispricao da je kao desetogodisnjak pocetkom drugog svetskog rata raznosio novine u svom rodnom gradu Belo Horizonte u brazilskoj drzavi Minas i da se seca krupnih naslova sredinom 1941. kako je negde u brdima juzne Evrope srpski general Draha zapoceo prvi oruzani ustanak protiv Nemaca. Svi su se nadali da ce njegovi uspesi ohrabriti druge i pokrenuti talas ustanka u Evropi i da je Hitler gotov koliko do zime. Rekao mi je da je Draha bio idol decaka u Belo Horizonte cija je glavna igra bila Draha protiv Hitlera. Negde pred kraj rata se vise nije pisalo o Drahi. Dosli su neki drugi junaci. Gospodin je znao da su Drahu likvidirali ali nikada nije shvatio zasto.

Izbori u Kraljevu - Pise Slobodan Rajic
Glasovi za demokratske promene

-Lista DOS-a pobedila na svim biralistima, na 102 biracka mesta koliko je ovog puta bilo u opstini Kraljevo.
-Na pojedinim birackim mestima odnos 8:1 u korist DOS-a.
-JUL najveci gubitnik.
- Manji odziv biraca nego u septembru
   Prema podacima Kancelarije CeSID-a u Kraljevu a na osnovu zapisnika birackih odbora (radno telo RIK nije sabiralo rezultate), na 102 biracka mesta u kraljevackoj opstini,u subotu, 23. decembra, na republicke parlamentarne izbore izaslo je 62.453 biraca ili 55,65 odsto od 111.847 upisanih u biracke spiskove. Nevazecih glasackih listica bilo je 1.423 ili 2,27 odsto, a vazecih 60.753 ili 97,73 odsto. Demokratska opozicija Srbije (DOS) medju osam stranaka i koalicija na glasackom listicu, ucesnika izbora, i na podrucju opstine Kraljevo ostvarila je ubedljivu pobedu. Lista DOS-a, prema podacima CeSID-ovih posmatraca, dobila je 42.049 ili 69,21 odsto vazecih glasova. DOS je u ovoj opstini ostvario apsolutnu vecinu glasova (vise od 2/3). Na drugom mestu po broju osvojenih glasova je Socijalisticka partija Srbije (SPS) sa 8.355 ili 13,75 odsto od ukupnog broja glasalih. Slede zatim Srpska radikalna stranka (SRS) sa 4.090 ili 6,73 odsto, Srpski pokret obnove (SPO) sa 3.239 ili 5,33 odsto, Stranka srpskog jedinstva (SSJ) sa 1.603 ili 2,63 odsto, Demokratska socijalisticka partija (DSP) sa 7212 ili 1,11 odsto, Socijalisticka socijaldemokratska partija (SSDP) sa 521 ili 0,85 odsto i Jugoslovenska levica (JUL) sa 259 ili 0,42 odsto osvojenih glasova.
     MANJI ODZIV
Na prvi pogled, bez dubljih analiza, uocljivo je da je na ove izbore iasao znatno manji broj biraca sa podrucja opstine u odnosu na septembarske lokalne i savezne izbore kada je na biralista izaslo oko 80 odsto biraca. Drugim recima, sada je izaslo oko 20.000 ili blizu 25 odsto manje biraca nego pre tri meseca. Razlozi apstinencije su brojni, a neki od zapazenih od strane posmatraca su ucestalost izbora, udaljenost birackih mesta na seoskom podrucju posle smanjenja i spajanja vise birackih mesta, izmene u tehnici glasanja po novom izbornom Zakonu jer se ovog puta glasalo samo na birackom mestu (ne po kucama i stanovima, kasarnama, zatvorima...), nove tehnike glasanja uz upotrebu spreja i optickog citaca, razocaranost jednog broja biraca sporoscu demokratskih promena itd. Najveci broj biraca izasao je u Izbornoj jedinici (IJ) Milocaj 57 gde su od 922 upisana glasala 634 biraca ili 68,76 odsto, potom u IJ Mataruska Banja 80 (68,45%),Zelengora 7 (68,38%), u IJ Ribnica 2 (66,06%), IJ Stara carsija 2 (65,29%), IJ Zelengora 6 (65,19), a najmanji u 94 Milici (24,4%), 93 Mlanca (26,83%), IJ 100 Jarcujak (38,11%) itd. BILO I 8:1 Takodje, i na kraljevackom podrucju DOS je na izborima ostvario ubedivu pobedu, jer je osvojio dva puta vise glasova nego ostalih sedam stranaka-koalicija zajedno!? DOS je ostvario ubedljivu pobedu na svih 102 biracka mesta, u gradu i na selu, na nekim biralistima cak i sa 8:1 ili 7:1, na primer u IJ 17 Stara carsija 3 gde je DOS "tukao" SPS sa 931:127 glasova, dok je najtesnji rezultat bio u IJ 44 Ravanica gde je DOS pobedio SPO sa "samo"153:143 glasa. Istovremeno je leva opcija dozivela do sada nevidjen poraz, jer je, recimo, SPS osvojio manje glasova nego sto je tvrdio da ima clanova u opstini Kraljevo, dok je JUL na mnogim birackim mestima porazen sa nulom!? Uocljivo je da su ovog puta i biraci na uscanskom podrucju, za razliku od proslih lokalnih izbora kada su glasali za SPS, poverenje u ogromnoj vecini dali DOS-u, sto se sigurno moze tumaciti boljim informisanjem u predizbornoj kampanji, jer su ovog puta Uscani, Studenicani i ostali zitelji ovog kraja mogli da gledaju daleko objektivniju Radio-televiziju Srbije (RTS) i da uporede razne politicke opcije, sto je svakako uticalo na njihovo osvescivanje!?

RASPODELA POSLANICKIH MANDATA

   Iz Kraljeva - osam kandidata
U skladu sa novim izbornim zakonom, stranke same odredjuju poslanike sa liste kandidata koje su utvrdile pre izbora, a samo ako to ne ucine u datom roku (10+5 dana), RIK odredjuje poslanike po redosledu sa liste kandidata. Za 250 mandata na listama je na startu je bilo 1.530 kandidata, od kojih 172 zene. Medju kandidatima na listama cetiri stranke-koalicije koje su osvojile cenzus i postale parlamentarne je i 8 kandidata iz Kraljeva. Na listi DOS-a pod rednim brojem 6. je prof. dr Predrag Stojanovic, 8. Marko Petrovic, 138. dr LJubisa Djokovic i 178. Mile Koricanac. Na listi SPS-a su 103. Radoica Kocovic, 154. Milos Nesovic i 223. Milenko Stefanovic. Na listi SRS-a je 85. Miljko Cetrovic. Na listi SSJ iz Kraljeva nema kandidata. Na listi DOS-a sa adresom u Kraljevu su 153. Igor Soldatovic (student) i 190. Milivoje Ribac (raseljeno lice sa Kosmeta), dok su na listama i kandidati poreklom iz Kraljeva, pored ostalih Goran Vesic i LJiljana Lucic (DOS) i dr Milan Bacevic (SRS). Ko ce dobiti mandat ostaje da se vidi, ali postoje sanse da "KV-lobi" bude jak.

NOVOGODISNJI INTERVJU:
Dr Ljubisa Jovasevic, predsednik Skupstine opstine Kraljevo - Razgovarao Ivan Rajovic
Sto dana nove vlasti

 - Rezultati izbora su, uglavnom, bili ocekivani, sem Stranke srpskog jedinstva (SSJ) koja je bila neozbiljno shvacena, sto bi trebalo da bude opomena strankama koje se nalaze u DOS -u. Neozbiljno je bila shvacena jer se na nju nije mnogo racunalo, bila je u senci nekada snaznih parlamentarnih stranaka, mislim u prvom redu na SPO. Ova stranka je imala dobru, agresivnu promociju, okupila je jedan broj verovatno razocaranih socijalista i radikala, ali, sto je vrlo simptomaticno, i doseljenih sa Kosova. Ja licno ne vidim buducnost SSJ sa politickom platformom koju ima i koju je nasledila od svog tvorca, sada vec pokojnog Arkana. Medjutim, ako posmatramo i SSJ i SRS moramo da primetimo da takve stranke ipak postoje u svetu , to je Le Pen u Francuskoj, to je Zirinovski u Rusiji, medjutim, kako vreme bude proticalo i ako vlast koja je sada izabrana bude bila uspesna u realizaciji svoje predizborne platforme ne verujem da ce se nastaviti sa jacanjem ovih stranaka, ocekujem jednu deklinaciju na nekim buducim izborima jer se nadam da ce narod shvatiti sta je cilj ove drzave, sta je njen nacionalni interes, ali i nacin kako ce taj nacionalni interes moci da se ostvari. A cilj je da bude ostvaren sto bezbolnije, znaci upotrebom politickih, diplomatskih i ostalih sredstava komunikacije sa tzv. civilizovanim svetom u nasem neposrednom okruzenju. - To je normalno jer ja po prirodi svoga posla dolazim u kontakt sa razlicitom strukturom svojih pacijenata, a sada i sa vrlo brojnim strankama koje razlicito misle. Mogu da prepoznam sta je nekakav odnos, mozda neprijateljski, prema ideologiji koju zastupam ja. Sta je podrzavajuci, a sta je ono sto bih nazvao nekom vrstom rezerve. Vec u septembru mesecu gde je situacija bila krajnje iritirajuca, ali i sada gde je naizgled sve islo mirno i spontano moglo je da se shvati da najveci broj ljudi jeste politicki angazovan u smislu promene situacije u kojoj se nasao i angazovan u smislu promene i drzavnog uredjenja, drzavne uprave i svega onoga sto iz toga proizilazi. Ja u politici nisam od juce, kao clan jedne demokratske grupacije bio sam prisutan i 1981. god. u Londonu , gde su ostvareni kontakti sa Desimirom Tosicem i pokojnim LJubisom Kordicem. To je bilo doba kada je Aleksa Djilas napustao Beograd i emigrirao za London, a kasnije za Ameriku. Moje procene su i tada bile ispravne da ce posttitovska Jugoslavija ziveti dosta dugo, to se i obistinilo, zivela je do dolaska Slbodana Milosevica. Ovo sada je bilo lako prognozirati ukoliko se prognoze prave na osnovu nekih relativnih parametara koji su realni, a ne na osnovu politickih zelja bez pokrica ili impresija u kojima je osnova ipak emocionalna iracionalnost.

DOS VISE NIJE DOS - U ovom trenutku DOS nije DOS, DOS je demokratska vlast Srbije i mi ovde moramo da razdvojimo ljude koji ce nastaviti da se bave svojim strankama, stranackim radom i onih koji su usli u sistem drzavne uprave preko Demokratske opozicije Srbije. Nemoguce je obavljati jedne i druge funkcije jer je to nespojivo i oni koji su se prihvatili obaveza da zastupaju drzavne interese, bilo na opstinskom ili nekom drugom nivou, morace da nastave da vrse tu vlast jer su u ime toga i za taj razlog izabrani. Pitanje buducnosti DOS-a je vrlo jasno, DOS ne mora vise da postoji sem eksponenata politickih grupacija koji ce obavljati javne funkcije, a polarizacija unutar DOS -a je vec potpuno jasna. Ja sada necu praviti nikakve procene za neku blisku ili dalju buducnost. Mislim da svakom vasem citaocu moze da bude potpuno jasno da je DOS kao jedan konglomerat razlicitih ideja i politicke filozofije morao da bude ujedinjen u ime jedne jedinstvene ideje kao premise bez cega nista ne bi ni bilo, a to je obaranje prethodnog rezima koji je nosio sve negativne atribute jednog diktatorskog rezima nepotistickog tipa privilegija i monopola iz cega su nastale razne kriminalne afere, finansijske transakcije krupnih razmera sto je u velikoj meri osiromasilo drzavu. Ne mozemo samo govoriti o zidu spoljnih sankcija, vec upravo o jednoj losoj drzavnoj upravi koja je za radi sebe same i eksponenata njenih dovela do ovog finansijskog, ekonomskog, privrednog debakla u drzavi Srbiji. - Bez obzira na neku buducnost i na neke buduce odnose izmedju clanica DOS -a, cinjenica je da okosnicu DOS -a, konkretno u Kraljevu, predstavljaju DS i DSS. Sigurno je da je tu prisutna i podrska nekih drugih stranaka kao sto je PDS, kao sto je to mozda Nova demokratija, Nova Srbija i neki drugi i sigurno je da ce ta podrska morati da se zatrazi i bice realizovana u smislu neke buducnosti ovog grada. Mi imamo isti zajednicki interes da popravimo gradsku infrastrukturu, da ozivimo privredu sto ce ici i preko zakona koji se ubuduce budu donosili, a koje ce morati Republicka vlada da inicira i ocekujem jedno permanentno zasedanje republickog parlamenta. Republicka vlada ce imati vrlo veliki posao. Zakoni ne moraju da se izmisljaju, oni u svetu postoje, mislim na zakone o investiranju novca , o osiguranju novca, o privrednim tokovima, o svemu onome sto moderan svet vec uveliko radi. A toga smo mi bili liseni jer jednostavno nismo bili ni u legalnim finansijskim tokovima, ni pravnim tokovima, ni internacionalnim. Uzrok je bila prethodna politika, njena distanciranost od sveta i jedno hermeticko zaokruzenje u kojem smo se nasli. Sta ce biti u Kraljevu? Moracemo da idemo na kompromise, na dogovore da bi ojacali lokalnu samoupravu. Ocekujemo njeno jacanje i sistemskim zakonima koji budu bili doneti, jednostavno ocekujemo citav niz promena u smislu boljeg uspostavljanja i lokalne i regionalne, pa i republicke vlasti. Vlast je obaveza i nigde vise ona ne sme da bude privilegija, a ponajmanje to moze da bude privilegija bez pokrica. Veliki problem, zaista, jeste prisustvo raseljenih lica i mi taj problem moramo da resimo. Jedan od nacina resavanja je vracanje tih lica na teritoriju gde su ziveli. Neki medjudrzavni ugovori su svec potpisani izmedju Ministarstva spoljnih poslova, recimo Jugoslavije, i MIP Bosne i Hercegovine. Ne treba zaboraviti da ovde nisu samo raseljena lica sa Kosova, vec i iz Hrvatske i Bosne. To ce biti regulisano, nekima ce to delovati mozda i bolno ali nas nacionalni i drzavni interes zahteva, konacno, i zadrzavanje nekih prostora u okviru ove drzave, a taj prostor jeste Kosovo gde treba pojedine srpske enklave leciti. Drugi nacin regulisanja pitanja velikog broja izbeglica jeste i privremeno raseljavanje iz Kraljeva u neke druge opstine koje moraju da podnesu isti teret kao sto ga podnosi Kraljevo. Tu se ne radi o zelji da neko bude ili ne bude tu, vec se radi o obicnim i prostim stvarima. Jednostavno, infrastruktura , urbana, gradska, ne moze da podnese povecanje broja stanovnika za trecinu pa taman da su oni iz neposredne okoline ili zaledja grada usli u sam grad.

SVAKO MORA DA ODGOVARA ZA UCINJENO - Tu je situacija potpuno jasna. Mi imamo ljude koji su mozda bili istaknuti clanovi JUL -a ili SPS - a. Ukoliko licno nisu inkriminisani , ukoliko nisu vezani za malverzacije, mi sigurno te ljude necemo proganjati zato sto su mislili drugacije ili sto ce misliti drugacije, to je pravo svakog coveka. U slucaju da imamo takve koji su upleteni u razne mutne i nezakonite radnje sigurno je da ce sluzbe koje su to trebale i ranije da rade morati svoj posao da obave i takve pojedince prepuste sistemu pravosudja. Svako mora da odgovara za ono sto je cinio, bilo da je to cinjenje bilo nehoticno, bilo da je iza toga bila namera. Ako je cinjenje lose bilo nehoticno iz neznanja onda je to mozda olaksavajuca okolnost, ali otezavajuca je kada je neznanje u pitanju sto je neko bio na tom mestu i sto nije znao sta zna. Covek mora da zna domene svojih sposobnosti i da se prihvati ili ne prihvati nekakve uloge ili nekakve funkcije. Naravno, ako je neko strucan to je vrlo mali problem, covek ce uvek sebe naci, o njega ce se svi otimati. Mi idemo u slobodno trziste, a to je i trziste rada. Nama nece biti bitne ni diplome za mnoge profesije, bice nam bitno da li neko zna ili ne zna da radi i koliko je moralan na tom poslu. To je buducnost Srbije. Ako mislite na reakcije pojedinih stranaka zasto im je neki direktor smenjen, trebalo bi da postave pitanje, a sto im je taj direktor na isti takav nacin i dosao, sama cinjenica da neko tako dodje mora da podrazumeva i spoznaju da moze na isti takav nacin i da ode.

NEKO CE MORATI DA POLOZI RACUNE - Mislim da se ne radi o diverziji, diverzije su tu nemoguce, a cinjenice su te koje mogu citav ovaj problem da svedu na sledece: ako vi deset godina niste investirali, recimo, u energetsku mrezu i samo ste tu i tamo krpili ono sto je propalo sasvim je logicno da jedan energetski potencijal i kad bi ga bilo i kad se uveze ne moze ta mreza da izdrzi. Mi nismo u situaciji cak ni da uvezemo struju i kad bi je bilo u okruzenju i kad bi imali novca za to, a da nas energetski sistem transporta energije izdrzi tu kolicinu energije. Ovo je samo posledica one bolesti koja se razvijala deset godina. Drugim recima, mi smo nasledili stanje koje smo dobili, mi cemo pokusati da ga amortizujemo i u velikoj meri smo ga amortizovali interventnim sredstvima, pa cak i nepopularnim kreditima. Situacija je vrlo bolna, niko od nas ne zeli da bude u jednom energetskom kolapsu, posebno ne u ovom periodu kada je energija vrlo bitna i neophodna, ali postoji nesto sto se zove visa sila, to je los hidro - energetski potencijal cele godine, to je losa situacija i u okolnim zemljama i mi smo sada preorijentisani na humanitarnu pomoc i kupovinu vrlo skupog evropskog gasa. Mi cemo ovu situaciju prebroditi i nadam se da ce gradjani to shvatiti, ali je sigurno da ce neko ko je vodio energetiku morati da polozi racune. Drugim recima, vi znate da je bilo i bombardovanja zemlje, da su mnoge stvari bile ostecene. Mi smo tada uvozili struju jer nismo imali svoj, a tada je u stvari trebalo izvrsiti reviziju postrojenja i uraditi sve da dodje do "rehabilitacije" energetskih postrojenja da bi moglo da dodje i do izvoza, ali i transporta i prijema odredjene kolicine elektricne energije koja bi dolazila iz sveta. - Poverenje gradjana ne treba da postoji nikada kao nekakav status kvo koji je definitivan. Narod ce sigurno posmatrati sta radi DOS, sta rade pojedine clanice i kakvu politiku sprovode jer vrlo brzo, mi smo obecali, doci ce novi izbori pa cemo videti kakva je i kolika politicka tezina ucesnika u buducoj drzavnoj upravi. DOS ocekuju velike i senzacionalne promene i sukobi razlicitih ideja i misljenja ali sigurno je jedno DOS ce u stvari pocivati na ekspertskim grupama koje ce odredjene oblasti analizirati i donositi predloge za odredjena resenja. Mislim da ce to biti nacin da amortizujemo ovo stanje koje nismo stvorili, ali koje smo nasledili.

OPSTINA U BANKROTU - Otprilike, prvih petnaest dana uspostavljanja nove lokalne admiinistracije mi smo se orijentisali na to da shvatimo prostor u kojem se nalazimo i da shvatimo sta to imamo. Na zalost, shvatili smo da nemamo nista, sem problema. Zatekli smo Opstinu u budzetskom minusu i ja sam proglasio da je to zvanicno bankrot Skupstine opstine. Dugovalismo 500.000 maraka u momentu kada smo ovde usli i tri plate opstinskm sluzbenicima ali i onima koji zive od budzeta. Odredjeni prihodiopstinski, koji nisu veliki, trosili su se mnogo puta i nenamenski Mi smo morali da pristupimo nepopularnim merama stednje i za tri meseca smo deficit smanjili na oko 200.000 maraka. Uspeli smo da isplatimo i plate koje smo dugovali radnicima. U medjuvremenu se dogodilo svasta. Suocili smo se sa pokusajem radnika SO da objave strajk. Morali smo da im objasnimo da to nije u redu i da Zakon to ne priznaje. Sa druge strane suocili smo se sa neprimerenim strajkom prosvetnih radnika u Kraljevu, koji je bio potpuno nezakonit u smislu kompletne obustave rada jer Zakon to ne poznaje. Imali smo i vrlo veliki problem sa "Magnohromom". I pored pokusaja da ne uvodimo privremene mere u Mahnohromu shvatili smo da sindikati koji se nalaze u Magnohromu jednostavno rade nesto sto je neprimereno i sto ni u jednoj zemlji na svetu ne postoji. Oni umesto da se bore za uslove rada radnika poceli su da se bore za vlast. Nigde Sindikat nije postavio direktora niti moze da ga postavi. Jednom losom politikom Sindikata i njegovih eksponenata dosli smo u situaciju da jedna firma koja je bila renomirana dodje u tesku situaciju jer niko od potencijalnih poslovnih partnera vise nije siguran u njeno poslovanje. Ne mozete vi svaka dva meseca da menjate V.D. direktora, to mora da se uradi konkursom. Sada cujem da postoje cetiri struje u Magnohromu, a ja zelim samo da kazem radnicima da njihove sindikalne vodje imaju platu pomocnika direktora a oni neka vide kolika je njihova plata. Ja se nadam da ce Magnohrom ipak imati dobru buducnost. Jak Magnohrom, zadovoljni radnici to je jak grad. Magnohrom je bio nosilac privrednih aktivnosti u gradu a ocekuje se da to bude i ubuduce. Sada porezi izostaju, socijalni slucajevi se javljaju, umesto prihoda imamo troskove, imamo jednu haoticnu situaciju koju neko ocigledno sa vrlo mutnim namerama podrzava. Sprovescemo detaljnu analitiku tog slucaja magnohromskog i sad vec mogu da kazem da cu mozda biti prinudjen ja koji sam uvek bio protivnik uvodjenja prinudnih mera da od Vlade Republike Srbije zatrazim hitno uvodjenje prinudnih mera u Magnohrom.

JAVNA PREDUZECA - Ja bih krenuo na sva javna preduzeca i ja cu sada kazati mozda prvi put javno jednu zamisao koju upravo sada razmatramo i ocekujemo da bude realizovana. Ova nasa javna preduzeca se ponasaju kao da su ona osnovala Opstinu zaboravljajuci pri tom da je Opstina ta koja je osnovala javna preduzeca da bi olaksala zivot gradjanima. Neka javna preduzeca, recimo, imaju preterane plate, a druga nemaju ni sredstva da plate elementarne troskove. Mi cemo pristupiti realizaciji jednog projekta koji ce biti po uzoru na beogradski Info-stan. Gradjani ce dobiti jedan objedinjeni racun na kojem ce se naci taksa za gradjevinsko zemljiste, firmarine, komunalna taksa, saobracajna taksa, ekoloska taksa, a bice tu taksa i za medije. Bice tu racun za vodu, racun za toplanu, pa posto vodovod ne moze da naplati vodu pa je svoje gubitke ugradjivao u cene buduce neke vode pa nas je uveo u stanje u koje nas je uveo, to cemo sigurno vezati jedinstven racun gde ce gradjani doci i na jednom mestu platiti svoje obaveze. Tako cemo uvesti red u finansijsku politiku nasih javnih preduzeca i smanjicemo broj cinovnika koji su radili samo jednu stvar, odnosno vrsili naplatu. Ici cemo na objedinjavanje naplatnih sluzbi i jednu dobru softversku kompjuterizovanu kontrolu svih tih racuna. Ja se ponovo vracam iako me niko ne razume, imamo jedno vrlo jako javno preduzece to je Direkcija za izgradnju koja kontrolise najveci broj budzetskih sredstava opstine i fakticki se ponasa kao da je opstina formirana od strane Direkcije. Mi necemo da rasturamo Direkciju, mi smo za trzisnu ekonomiju. Po nasim spoznajama Direkcija ima velike prihode sa trzista. Pojedinci cak imaju vrlo velike i nelegalne prihode radeci stvari mimo Direkcije, mimo opstine a predstavljauci ih kao da su to stvari za Direkciju i opstinu. Mislim na nacrte planova i projektovanja. Mi moramo da izvrsimo analizu rada Direkcije i drugih javnih preduzeca da bi upravo onemogucili ogromnu, basnoslovnu potrosnju novca koji se odliva nekontrolisano. - Svim gradjanima zelim mnogo srece, a sreca nam je zaista potrebna. Ulazimo u novi milenijum, novi vek, perspektive su otvorene, one postoje, moramo svi da budemo racionalni, pametni i da ih iskoristimo. Dosta je bilo zatrpavanja mogucnosti, bezanja, regresiranja, okretanja glave, mora se pristupiti planovima i programima koji su neophodni da bi rad dosao do izrazaja pa i nadgradnja o kojoj smo malopre govorili. Zelim svima srecnu Novu godinu, srecan novi vek i ulazak u novi milenijum i svima cestitam bozicne praznike.

UDRUZENJE LIKOVNIH UMETNIKA "VLADISLAV MARZIK". - Pise Bojana Milosavljevic
Rasplet medju ,,Marzikovcima"
   Krajem prosle sedmice u galeriji "Vladislav Marzik" istoimeno Udruzenje likovnih umetnika odrzalo je vanrednu skupstinu. Kraljevacki slikari bavili su se tom prilikom proteklim desavanjima u svojoj organizaciji , a deo sastanka bio je posvecen i programu aktivnosti na narednu godinu. Udruzenje i Galerija , kako je rekao predsednik Velimir Zelenovic , sada imaju potpun pravni status.Posle mnogo nesporazuma sa delom clanstva moralo je da se umesa i Ministarstvo unutrasnjih poslova u Kraljevu i da nalozi primenu statuta Udruzenja iz 1988. godine, jer je do skora vazeci donet samovoljno i nije bio uskladjen sa zakonom.
    Posle perioda dvovlasca u Udruzenju ( ako je bas sve zaista razjasnjeno , kako se na skupstini tvrdilo ) , prisutni su konstatovali da je zbog proteklih nemilih dogadjaja u javnosti stvorena ruzna slika o njegovom clanstvu i da taj los utisak svakako treba da se popravi.
    Svih 24 clana "Vladislava Marzika" ponovo je potpisalo pristupnicu Udruzenju , a odluceno je da se one ponude i svim ostalim kolegama koji su u protekloj deceniji bili clanovi. Razmatrajuci ocekivane materijalne prilike u narednoj godini , clanovi skupstine dali su predlog Umetnickom savetu da sacini jedan kratkorocni plan aktivnosti Udruzenja , jer se sigurna i dovoljna materijalna potpora od osnivaca , Skupstine opstine , ne moze ocekivati ni u 2oo1. Vanredna skupstina je na svojoj proslonedeljnoj sednici formirala i Sud casti Udruzenja , sa clanovima :Slobodanka Pribakovic , Pavle Popovic i Dragoljub Bosic.

"DIZIMO SRPSTVO KULTUROM"
MR VELIMIR ZELENOVIC, AKADEMSKI SLIKAR, PREDSEDNIK ULUS - PODRUZNICA KRALJEVO I ULU "V. MARZIK"
Galerija kao saboriste
- Umetnici stvaraju izbegavajuci uticaj surove realnosti. Ko se drzne da nesto ucini, automatski biva sputavan. Jer, Srbin je kao Srbin: udari nogom u cevanicu, pesnicom za vrat, pogresno usmeravajuci energiju i umece. Posle visegodisnjeg terora nad kulturom, u cemu su socijalisti bili eksperti, mi, kao umetnici, polazemo svaku nadu u promenu sistema zivljenja - kaze za "Ibarske novosti" mr Velimir Zelenovic, akademski slikar i predsednik Podruznice ULUS - a i ULU "Vladislav Marzik".
   U teskobi, koju jedan umetnik oseca u ovakvom vremenu i ovakvom prostoru, mora se naciniti neki korak ka promeni sredine u kojoj se nalazi. Neki su odlucili drugacije, otisli ili se zavukli u svoje radne prostore gde pokusavaju da stvaraju izbegavajuci koliko je moguce uticaj surove stvarnosti. Oni koji bi, po funkciji ili profesiji, za kulturu trebalo da cine najvise, najcesce se osecaju usamljeno i nemocno, pa i ako imaju pozitivne ideje i namere, ne mogu se izboriti za njih, odvojeni od sebi slicnih. Akademski slikar Velimir Zelenovic, jedan je od mnogih koji se nisu predali vec nastavili mukotrpnu borbu u svetu umetnosti:
- Povezivati se, objedinjavati napore, formalno ili ne, jedini je nacin da sredinu ucinimo drugacijom, da postujuci se medjusobno, prevazidjemo pojedinacne i licne interese i podignemo se na nivo sopstvenih talenata. Sadasnja nesrazmera u ovom pogledu je ogromna, u likovnoj umetnosti tvrdim, a pretpostavljam i u drugim kulturnim oblastima. Grad Kraljevo, prevazisao je odavno ono sto se u njemu dogadja. Ukupne prilike, nemastina nisu iskreno opravdanje i objasnjenje. Iskreno je govoriti najpre o malodusnosti i nepoverenju prema potencijalu, a potom o tako tipicno srpskoj, u Kraljevu redovnoj, sklonosti podmetanju noge onome koji se drzne da nesto ucini. U takvim prilikama, opravdano nestrpljiv, umetnik postaje inicijator i nosilac, neophodnih promena, osecajuci da im je vreme, prilicno pre no sto postanu opsta potreba.
Kraljevacki likovni umetnici organizovano deluju vec duze vreme.Zahvaljujuci volji pojedinaca, koji su imali podrsku clanova organizacije obezbedili su sebi i gradu, usred najgorih prilika, prostor za siru kulturnu, ne samo svoju, likovnu delatnost: - Odazivom donatora i sami smo bili iznenadjeni. Takav odaziv moze znaciti jedino potpuno opravdanost nasih namera formulisanih jednostavnim parolama koje smo koristili tokom gradnje: ,,Dizimo srpstvo kulturom,, i ,, Mi gradimo galeriju,,. No, prostor, galeriju smo sagradili, ali Srbin ko Srbin udari nogom u cevanicu, pesnicom za vrat, naravno pogresno usmeravajuci energiju i umece. Sledi ruzni deo price, samovolja i uzurpacija. Onda na sud, a on surov, veruje samo cinjenicama. Jedno resenje pa drugo i sada smo ponovo tu, mi koji smo radili ono sto smo i pricali, mi osnivaci organizacije ,,ULUK,, i drugi, mladji, mi koji osecamo potrebu da se javno izvinemo, ovom prilikom to cinim i u svoje ime i u ime clanstva, svima koji su nam pomogli, a k ojima smo obecali

POVODOM JUBILEJA RADIO KRALJEVA - Pise Predrag Markovic
Uvek uz slusaoce
     Kada se ravno pre trideset godina na nasim radio aparatima zacuo glas spikera Radio Kraljeva i najava programa koja je pocinjala onim obaveznim... Ovde Radio Kraljevo na talasnoj duzini... dogodilo se da je svaka kraljevacka porodica dobila jos jednog clana bez koga se gotovo nije moglo.
Radio Kraljevo je usao u nas zivot i ostao kao njegov sastavni deo i pored nastanka svih drugih radijskih i TV stanica tokom narednih godina.
Najbrzi, najmuzikalniji i uvek mobilan medij (mozete uvek da budete sa njim i on sa vama), Radio Kraljevo je produzavao svoj program i napredovao zajedno sa svojim slusaocima.
A kada su slusaoci usli u godine nemastine, on je ponovo bio tu, da im prenese dobre vibracije i uliva nadu uprkos svim tegobama sa kojima su se susretali. Putem njega su mogli da saznaju gde mogu da kupe ponesto za" male pare ", da prodaju ono sto im je "suvisno", da cuju sta je novo u svetu umetnosti.
Slusaoci koji su zeleli da ucestvuju u polemickim emisijama da se svadjaju sa nekim, da napadaju vlast (cak i pored nekih zakonskih ogranicenja koja su bila rigorozna), takodje su pozivali radio kako bi se njihov glas toliko - toliko cuo. A Radio Kraljevo se slusao i cuo sve vise i sve dalje...
Televizija, rodjena u okviru iste medijske kuce, za mnoge je premasila slavu radija, medjutim, za one mastovitije, bajkovitije i radoznalije, radio je ostao medij broj jedan. Uporedo sa TV Kraljevom, listom "Ibarske novosti", ali u vreme najzescih protesta pred "Milutinom" i "Kraljevackih novina", Radio Kraljevo nas je vodilo do promena.
U Radiju se nisu menjali samo urednici, novinari, tonci i muzicki saradnici, vec se i on iz dana u dan prilagodjavao zivotu , ali ga i diktirao... Kataklizme, poput trovanja nase reke fenolima, ratnih bombardovanja,inflatornih kretanja... Radio Kraljevo je pratio iz sata u sat, iz minuta u minut. Uvek je bio uz svoje slusaoce...
Na muzickim dogadjajima, sportskim terenima, u zizi politickih zbivanja. Jedino je zacutao, i to samo nekoliko dana, kada ga je do srca ranio veliki pozar 1. oktobra ove godine. Medjutim, ni tada Radio Kraljevo nije bio sam. Uz njega su bili verni slusaoci poput Radeta iz Jagodine koji mu je uputio "prvu pomoc" od 200 dinara i mnogih drugih ... Rodjaka, poznanika, poslovnih partnera. Ponovo su se zaculi glas i muzika sa naseg radija, koji je samo oslonjen na noge (improvizovani studijo), ali ima nameru da vam jos uvek" svira", da vam jos uvek prica i da vas jos dugo slusa.
Kao i vi njega.


UZ TRIDESETOGODISNJICU RADIO - KRALJEVA - Pise Milan Pantovic

Za novogodisnju noc izmedju 1970. i 1971. godine, u dogovoru sa tadasnjim direktorom Radio Kraljeva Miodragom Djokicem i urednikom informativnog programa Djordjem Kovacevicem, odredjena je "rezervna ekipa" u sastavu: Dragan Ilic - Niski i potpisnik ovih redova. Iz tadasnjeg Komiteta dobili smo za tu noc kola (sa vozacem Stanimirom - Stasom Paunovicem) na raspolaganje. Iz stare beleznice i sledeci redovi. 31. decembar 1970. godine U 20 sati pocinjemo kruzenje gradom. Magnetofon UHER (tada nov) belezi: razgovor sa ugostiteljima koji docekuju prve goste, uzgredne razgovore i cestitke na ulici, svojevrsnu "kontrolu" sta se od kuca ponelo da se upotpuni novogodisnji meni, odlomke razgovora mladih koji hitaju na neke svoje proslave i zurke, opis uredjenog "crvenog kutka" u Domu zeleznicara, ukrasen trg, razgovor sa milicionerima koji se pripremaju da krenu "na teren", osobljem u Hitnoj sluzbi, radnicima druge smene Fabrike vagona, elektricarima na dezurstvu, pekarima kraj teknadi u kojima buja buduci hleb... Negde usput ekipi se (kao telohranitelj, kako bi se to danas reklo) pridruzuje i Milorad Vilotijevic - Misel. Primamo ga oberucke i u to ime nazdravljamo u prvoj kafani. U 22 sata prelazimo most na Ibru. Pravac: Vrnjacka Banja. Na putu zaustavljamo Zastavino vozilo "850". U njemu muskarac i zena. - Ama, ljudi, gde mene nadjoste. Pa ovo mi nije rodjena zena, usplahirio se vozac. Izvinjavamo se, a na traci ostaje njegov glas. Odlucujemo da to obrisemo kod Zivana u Podunavcima. A tamo kod Zivana muzika se "usijava", pevacica igra na stolici, a za pola noci obecava penjanje na sto i jos ponesto. Magnetofon belezi kratke razgovore sa gostima. One malo duze pauze kad nas Zivan sa poslugom obilazi (bili u to vreme i novinari Radio Kraljeva na ceni) ostaju nezabelezene. Krecemo za Vrnjacku Banju i usput menjamo traku u magnetofonu. Vrnjacka banja sat pre pola noci. Iskicene jelke u parku i na ulici, hotel "Zvezda" bljesti u punom sjaju. Atmosfera opustena, vesela, razdragana. Izmesali se banjski gosti sa gostima iz Kraljeva i obliznjih mesta. Jedan od kraljevackih direktora odbija razgovor. - Nemojte mene. Znate, preduzece ne stoji bas najbolje, pa ce radnicima da bode oci sto ja Novu godinu docekujem u Vrnjackoj Banji. Postujemo njegov zahtev (a i bolje bi bilo da smo tada to emitovali, jer preduzece mu i do pre godinu - dve nije nista bolje stajalo. A od pre dve godine ga i nema, mislim, preduzece) U 23. 30 krecemo za Kraljevo. Bez zadrzavanja. Na putu samo kola saobracajne milicije i retki kamioni. Stara "volga" grabi kroz ni jesenju ni zimsku noc. Ponoc nas zatice iznad Ribnice. Kolega Niski insistira da se zaustavimo u prvoj kafani kako bi cestitali sebi Novu godinu. Glasanjem (3:1) odbijamo predlog sa "amandmanom" da to cestitanje bude u "Turistu". A u "Turistu" cestitanja jos u jeku, pa se lako uklapamo u atmosferu. Zelje, zabelezene na magnetofonu, da sledeca godina bude bolja , kelneri da budu i dalje usluzni (gde se izgubi to vreme?), plate da skoce... Orkestar Dane klaviristkinje (bez supruga Mila violiniste koji je poginuo u skopskom zemljotresu) izvija melodije. Harmonika Rada "Lapovca" dize posetioce na noge. Oni u kolo, mi na dalje kruzenje u novogodisnjoj noci. Na traci (ne verujem da je sacuvana u arhivi Radio Kraljeva) vojna lica sa porodicom u Domu JNA, osoblje porodilista i plac prve bebe, razgovor sa kondukterom koji je "predao voz" sledecem kolegi, kucna atmosfera u jednoj od zgrada Kolonije Fabrike vagona (uz program Radio Kraljeva i dubok glas prvog spikera Miroslava Kacarevica koji cita cestitke)... Ponoc odavno prevalila. Oni "jurisnici" u novogodisnjoj noci vec spavaju za stolovima, U "Zaduzbini" Peso razvlaci gudalom preko zica violine. U prvim (ili malo iza prvih) jutarnjim satima krecemo za Matarusku Banju. Salom "Jugoslavije" odjekuje muzika i zvuk casa koje prskaju na podu, u "Zici" nesto smirenija, ali vesela atmosfera, za jednim stolom se cereci prase dobijeno na lutriji, torte donete od kuca sepure se u tanjirima. Dobro dodju da se usta "isperu" od "tekucinastih stvari"... 1. januar 1971. godine Sati 7. 00 u hotelu "Pariz". Jutarnje "meze", kafa (naravno ne "celava"). Sredjujemo utiske uz mudro cutanje vozaca Stase. Oko 8. 00 donosimo "materijal" direktoru Djokicu i uredniku Kovacevicu. Posle "inspekcije" nasih lica ( a, valjda, posebno ociju) odlucuju da se reporterski zapisi ne emituju. Pokojni Niski, Misel i potpisnik ovih redova odlaze na jutarnja cestitanja. Negde ispred podneva saznajemo da se snimljeni novogodisnji zapisi emituju... P. S. Obecani honorar potpisniku ovih redova i Miselu nije isplacen ni do danas. Sto se nas dvojice tice odavno smo to "halalili", a sa Niskim neka se Djokic dogovori...

Povratak otpisanih - pise Jovan Slijepcevic
RAT I SECANJA (9)
     Snazan prasak prolomio se dolinom kada je ceta ratnika istovremeno povukla obarace svojih pusaka, a iz usta njihovih cevi bukvalno je suknuo plamen... Ne zeleci nista da rizikuje odskocio je korak nazad... Neprijatelj je vec bio tu, isuvise blizu... ...Do oklopnog vozila, koje je kao cudoviste mirovalo na blatnjavim gusenicama nije bilo vise od pedeset metara... Jedina prepreka bila je u tome sto su to rastojanje morali preci cistinom, izlozeni pogledu teroriste koji je sa lakim mitraljezom u rukama strazario nad otvorenom kupolom... Precizno, kao na vezbi, rasporedili su se duz livade, trazeci zaklon... Kupola se necujno zarotirala nekoliko stepeni udesno; iza nje, lagano se podizao lanser za dve teske, zatupaste rakete... Covek u kupoli iznenada se spustio u unutrasnjost, povlaceci poklopac za sobom... ...Izleteli su istog casa, a u visokom luku dva predmeta poletese kroz vazduh... Kotrljajuci se po zemlji, poceo je ocajnicki da udara po zastitnoj maski, koju je zahvatio plamen neoprezno prenet sa fitilja "Monotovljevog koktela"... Uz silovit eksplozivni udar, on je jos uvek stajao nepomican, zapanjeno gledajuci telo koje je jos dogorevalo pred njegovim nogama... ...Trgao se iz polusna i obrisao hladan zanoj sa cela... sinocna akcija itekako mu se urezala u secanje... Bas kao za inat, citave noci nije imao ni trenutka predaha u svom novom "apartmanskom" smestaju... U ovecoj prostoriji nije bilo nikakvog namestaja, cak ni prozora... Meka, difuzna svetlost rasipala se niz niski drveni podijum... Pa ipak, i pored "romanticne" atmosfere, nije bilo moguce spavati... ranjeni saborci i polupijana jedinica, ispustali su nesnosne krike koji su odjekivali svuda unaokolo... ...To kisno jutro, sa kojim se umoran suocio, uz uobicajenu sporadicnu pucnjavu i "gruvanje" artiljerije, dovodilo ga je do ludila... Tek neko- liko casova kasnije, posle mrsavog sendvica koji mu je kao olovna kugla pao na dno zeluca, sa soljom necega sto se ni u najstrasnijim snovima ne bi moglo nazvati kafom, zapalio je cigaretu i zagledao se u topografsku mapu, koju je neko od vojnika minut pre spustio na njegov astal... ...Vesto ucrtane teritorije, medjutim, igrale su mu pred ocima i nikako nije mogao da se koncentrise na njih ov smisao... Do djavola... ako ovako nastavimo, pregazicemo celu Albaniju... No, trebalo je misliti i o mogucoj kopnenoj intervenciji: ako NATO o njoj zaista ozbiljno razmatra, onda svakako vec ima rezervnu varijantu za napad... Ali, i on bi imao svoje negativne strane: ko god da stupi na bilo ciju teritoriju, unapred je osudjen na velike gubitke... ...Kao da je zelela da ga demantuje, agresorska letelica se iznenada pojavila na nebu u pratnji tri lovca - bombardera... Na vratima se istog momenta gotovo besumno stvorio citav niz pravilnih otvora debljine prsta... dobovanje metaka koji su podizali oblacice prasine odbijajuci se od cvrstog betona, skrivenog samo tankim slojem maltera... Istovremeno, uz zaglusujucu buku, na polozaje se srucilo nekoliko kontejnera smrti... NE ! ... NJegovo upozorenje stiglo je prekasno... Bucmasti saborac neoprezno je odgurnuo vrata i pomolio glavu kroz njih... ...Prokletstvo... cedio je kroz zube psovku koja mu je tog trenutka pala na pamet... Duga, tanka metalna krhotina, deo kasetne bombe, kao bodez zarila se s leve strane vrata njegovog borca, raskidajuci mu grlo u dimu crnog baruta... Smrt je morala biti gotovo trenutna... ...Lagano se uspravio, otiruci znoj sa cela rukom u kojoj je jos uvek stezao oruzje... Odnekud iz daljine zaculo se tuzno zavijanje sirene za vazdusnu opasnost...