Uvod - Svi zdravi i normalni
Promena i kod njih
Igrac na zici
Iz jedne u drugu krajnost
"Magnohrom" nam je svima podjednako vazan
Citanje i zaludne ljubavi
Ponovo "tece" humanitarni mazut
Sa Lovcenom u gostima - Ravan Srem, Ibon na belegu

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Svi zdravi i normalni
      Kako nas ovih dana obavestavaju slobodni dosovski mediji u jedinoj zemlji gde je opozicija na vlasti, a tamo gde bi trebalo da bude, mislim opozicija, prakticno je i nema, dolazi do epohalnih ekonomsko - patoloskih promena u tretiranju nove dosovske politicke elite. Svi novopeceni funkcioneri, a pre svega clanovi Vlade, bar do nekih novih izbora, mora ce da daju na uvid dokaze o svom materijalnom i zdravstvenom stanju kako bi narod znao s kim ima posla i ko je ostao posten, a ko se debelo ovajdio o narodni znoj i muku umesto da bude smesten gde treba i podvrgnut ozbiljnom posmatranju i lecenju. Tako ce se, smatraju tvorci ove utopisticke ideje, izbeci da dojucerasnji golisavi opozicionari zaposedaju Dedinje, bele i zuckaste dvorce, rezidencije, domove kulture, zem. zadruge i ostale simpaticne im gradjevine, planine, morske uvale i sve sto se prisvojiti moze, a sto smo imali prilike da gledamo svih proteklih godina. Ovo uopste ne cudi, cak raduje narod koji je glasao za promene, a koji je, koliko do juce, imao posla sa diktatorom koji je uspeo da zaposedne citavu zemlju zajedno sa kompletnim stanovnistvom i njegovom imovinom od kuca za stanovanje preko kisobrana i razgazenih cipela do cetkice za zube i toaletnog papira. E, tako vise nece moci! Svako ce morati da pokaze sta ima, pa kada ode sa vlasti znace se da li je , sta i koliko maznjavao za sebe ili je posteno radio za one koji su ga izabrali. Tako je to i to je 0.K. I tada pogleda Nova vlast sve to sto je stvorila, i gle, dobro bese veoma. I bi vece i bi jutro, dan prvi, kao sto kaze Biblija.
  A onda ucini vlast jos nesto sto me je prosto oborilo s nogu i sto sam, cini mi se,citavog zivota ocekivao. Posla na pregled sve kandidate za kljucne funkcije kako bi zastitila narod od raznoraznih pritajenih ludaka, psihopata, neuroticara i izopacenih tipova koji su zalutali u politiku, kao sto je to do nedavno bila praksa. Sjajna ideja, samo sto bi citavu akciju trebalo uozbiljiti i prosiriti i na nize slojeve vrsilaca raznoraznih odgovornih poslova, mada se bojim da u tom slucaju ova malena zemlja nece imati toliko kreveta na neuropsihijatrijskim odeljenjima da smesti sve one rodjene sa odredjenim psihickim ostecenjima, one koji su u medjuvremenu poceli da pokazuju znake mentalne poremecenosti i sve ostale koji su preziveli sve ono sto nas je snalazilo uzimajuci u obzir kljukanje jos nepoznatim kolicinama uranijuma, plutonijuma, neptunijuma, venerijuma i drugih kosmickih blagodeti koje nam obilno salju civilizovani Zapadnjaci. Ali za razliku od nas obicnih od kojih su mnogi presli granicu normalnog ljudskog ophodjenja, sto svakodnevno manifestuju gde god se pojave, najnoviji izvestaji govore da su svi clanovi Nove vlade zdravi kao dren, psihicki vise nego stabilni i u izvanrednoj fizickoj kondiciji, sto govori da ulazimo u sjajnu etapu razvoja, prosperiteta, integriteta i suvereniteta. To sto smo gospodji Karli del Ponte i ovoga puta pljucnuli u facu ono nase istorijsko NE, cime smo svoje optuzenike zadrzali na svojoj teritoriji, samo doprinosi ocuvanju ukupne kolicine nacionalne pameti. Zamislite samo da u jednom trenutku ostanemo bez takvog trusta mozgova kakav je ekipa putnika u Hag? Bila bi to nacionalna katastrofa sirokih razmera. Stavise, imajuci u vidu sta su sve pokrali trebalo bi ih drzati na oku dok to ne vrate, a posle neka odgovaraju za zlodela. Zato mislim da ono sto radi Kostunica, bar tako gledano, ima nekakvog smisla. Ipak, imajuci u vidu gnev roditelja za ciju je smrt optuzen licno bivsi diktator bolje bi mu bilo da mu sude na Madagaskaru nego ovde. No, da sacekamo. Vlada je tek konstituisana, clanovi Vlade popisani i pregledani, Karla otkacena do daljnjeg, Crnogorci se i dalje otcijepljuju, a bivsi socijalisti masovno postaju dosovci. Tada pogleda Nova vlast sve sto je stvorila, i gle, dobro bese veoma. I bi vece i bi jutro, dan prvi Nove vlade. A za dalje cemo tek da vidimo. Ipak, ohrabruje saznanje da u ovoj zemlji jos ima zdravih i normalnih. Daj Boze da je zaista tako!

Pismo iz belog sveta - pise dr Milorad Kovacevic
Promena i kod njih
     (Autor je Kraljevcanin, doktor je matematike. Poslednjih petnaestak godina zivi u Otavi, Kanada. Zaposlen je u kanadskom Drzavnom statistickom zavodu)
   Ovaj vikend je prosao u znaku promene u Vasingtonu. Cetrdesetreci americki predsednik je svecano polozio zakletvu, a cela festa je naslovljena "Zajednicko slavljenje americkog duha." Starog predsednika koji je poslednjeg dana na funkciji priznao da je lagao pod zakletvom, zamenio je novi predsednik protiv kojeg je glasala vecina Amerikanaca. Razumljiva je zelja novog predsednika da ujedini podeljene Amerikance. Kada je rec o americkom duhu, njega je odlazeci predsednik "obogatio" nemoralom, lazima, prevarama, koristoljubljem i zlocinima. U svom poslednjem obracanju naciji on je na svoj uobicajeno perfidni nacin izbegao da govori o moralnim vrednostima, vec je istakao ekonomska dostignuca svoje vladavine - najnizu stopu nezaposlenosti u poslednjih 30 godina, najduzi period ekonomskog rasta u istoriji, najnizu stopu kriminala u poslednjih 25 godina itd. Razne ankete vodjene ovih dana su pokazale da Amerikanci visoko ocenjuju svog odlazeceg predsednika, jos jednom dokazujuci da moral nije na ceni u Americi, i da jedino sto se racuna jeste novac.
  Opijeni sopstvenim blagostanjem Amerikanci su vec zaboravili da je odlazeca administracija napala sest nezavisnih drzava (Bosnu i Hercegovinu, Irak, Somaliju, Etiopiju, Avganistan, Jugoslaviju) i da je bila upletena u mnoge gradjanske ratove i sukobe u Africi, Aziji i Evropi. Za kratku memoriju danasnjih Amerikanaca ne vaze cak ni reci Malkolma Lovrija (Malcolm Lowry), pisca i putnika: "Blagi Boze, da se nasa civilizacija rastrezni na dva dana, treceg bi umrla od grize savesti." Mislim da bi se treceg dana Amerikanci grizli sto su se otreznili.
  Nas americki prijatelj i kolega matematicar Danijel Sel, s kojim smo mnoge noci proveli suprotstavljajuci razne ideje i vidjenja americkog drustva i sistema vrednosti, jednom nam je priznao da je odrastao u ubedjenju da na svetu postoje samo Amerikanci i oni koji bi voleli da budu Amerikanci. Posle dve godine druzenja sa nama i stotine procitanih stranica Comskog i Alana Bluma, njegova americka arogancija je omeksala - pristao je i na trecu grupu; nas koji imamo sopstveni put.

SPORTSKI I DRUGI TRANSFERI - pise Bojana Milosavljevic
Igrac na zici
   Predsednik Jugoslavije primio je glavnog tuzioca Tribunala u Hagu i- nista mu se nije dogodilo. Pametno bi mu bilo da drugi put planira vazne razgovore "u vrh njive"a ne da kaze "necu" kad vec mora.Sa bivsim kolegom moze i dalje da se sastaje, ali, najbolje bi mu bilo, u "Skadarliji" ili "Takovskom grmu" (mada mi se za obojicu nesto cini da i nisu neki tipovi koji vole kafanski- drustveni zivot.
  Kako, dragi moji, citate novine (mislim kad primite platu pa ih kupite) ? Od prve ili poslednje strane? Da li preskacete oglase i citulje? Ja novine citam krajnje sitnicavo i, sto se kaze, najvise izmedju redova, jer se najbolje informacije, kao rebusi, kriju upravo tu.Do pre neki dan uzasavala me je manipulacija svoje vrste u vidu placenog oglasa Demohriscanske stranke Srbije u "Glasu"(mogu da zamislim koliko ta EPP nebuloza kosta, a koliko dnevno u ovoj napacenoj zemlji imamo humanitarnih apela).Dakle, u tom oglasu preko polovine strane vidi se foto-montaza: Vladan Batic, u pozi Napoleona i duboko zagledan cak u kraj treceg milenijuma, a u pozadini Savezna skupstina od 5. oktobra. Sve to nam, eksplicite, ponavlja da je spas Srbiji, sa komandnog mosta okrenutog Zvezdinim "delijama", doneo licno taj Batic. Ispod znaka stranke stoji jos parola "Hvala Bogu", sto nam kaze: najpre njemu, a onda odmah prvom do njega - opet Baticu. Iz ovoga, dalje, proizilazi da je doticni lider totalni, ili bolje, turbo- hriscanin i cak, mozda, jedan od Hristovih apostola ( sto cemo tacno utvrditi kada jednom iz ovozemaljskog zivota predje u mitologiju). Posle necega ovakvog mnogo mi je jasnije istinoljublje Baticevih sledbenika u Kraljevu, narocito njihovog podmlatka, koji je nedavno priredio malu verbalnu inkviziciju preslisavanjem novog sefa Dopisnistva RTS u Kraljevu o njegovoj, valjda profesionalnoj, nepodobnosti za tu funkciju, iako je ta stvar u domenu direktora i kolegijuma u centrali (Beogradu).Nije prvi put da su novinari upadljivi krivci za mnogo sta u ovom drustvu, jer je i priroda te profesije takva, javna i otvorena, pa se svakome cini da o njoj sve zna. Pre par godina pitala sam jednog kolegu zasto je iz nase oslobodjene medijske kuce presao u drzavnu? Doslovce mi je rekao : "Znas, ja mogu da igram za Zvezdu, a da navijam za Partizan." Meni se ovaj odgovor ucinio pravim, jer bas odrazava sustinu postenog dozivljavanja svake, pa i novinarske, delatnosti. Druga je stvar sto mi Srbi bas svemu i najcesce nepotrebno pretpostavljamo emocije.Nas kolega Rasko Djordjevic je toliki profesionalac i izraziti talenat ( cak i u tim godinama, pa talenat!) da bi mu mesta bilo u svakom timu : Zvezdi, Partzanu, PAOK-u ili Sao Paolu i da , pri tome, niko ne bi mogao da pogodi za koga on navija i da li, uopste, navija.
  Dugo godina, u onim jednoumnim vremenima, Djordjevic je, kao direktor i glavni i odgovorni urednik JP "Ibarske novosti" bio nas najistureniji igrac ili centarfor, a to je, pored ostalog, znacilo i da je nebrojeno puta morao da ide na "ribanje" kod tadasnjih svemocnih i sveznajucih. I svaki put bi se otuda vratio kao feniks (iz pepela i pljuvacke tirade), sto je znacilo da je , samo njemu znanim nacinima, uspevao da odbrani kolegu novinara.Svaki pravi urednik, u kakve se ubraja i ovaj novinarski vuk, svesno pristaje na ulogu oslonca ili dobre senke onome koji pise, govori ili pokazuje, jer , pre svega, mora prvi da mu veruje.Mnogo cenim sefove koji su savrseno ovladali onom cirkusko- umetnickom vestinom zvanom - igranje na zici- ako im je u sredistu ravnoteze profesija.U sportskom zargonu takav se zove- balansero ( onaj koji ne dopusta, ako ste nekada gledali trke motociklista sa prikolicama, da vozac izleti sa staze).
  Manje je znano da je kolega Djordjevic , sada izgleda nepodoban (kome i cemu?) stvorio emisiju TV Kraljevo "Danas" i to jos 1993. i da je ona dugo bila uzor u srpskom televizijskom novinarstvu, iz cega sledi da istorija koliko- toliko objektivnog kraljevackog novinarstva nije pocela ni februara 1997. niti septembra prosle godine , nego nesto pre : onda kada smo posle visestranackih lokalnih izbora (1992) dobili stvarno mesovit Upravni odbor ( bilo je levih, desnih i svakakvih), a za predsednika opstine gdina Miroslava Karapanyica, jednog uistinu prosvecenog i liberalnog socijalistu, kakvih je tada, a narocito kasnije, bilo malo.Tu se, ako se secam, sjajno uklapao i gdin Mile Koricanac, takodje clan naseg Upravnog odbora.Rasko i on su se cesto drzali pod ruku i Mile nam je kupio jednu kameru.Mnogo kasnije "tvrda struja" smenila je Djordjevica, zbog uredjivacke politike lokalnih medija suprotne interesima drzave ( SPS-a), a za njim i gradonacelnika koji je sve to podrzavao.Ovaj kolega mogao je jos da sa grupom novinara i radnika Kuce potpise onaj protest zbog medijske blokade Koalicije "Zajedno" i gradjanskih protesta koje je ona organizovala ujesen i zimu 1996.
  I, tako,kazem, nema brige nad moralnom cistotom kraljevackog i svakog drugog novinarstva, jer nije ono promenilo medijsku sliku o Srbiji, niti su to ucinili politicari (mada oni vole da misle kako jesu).To je ucinio sam narod- jos uvek bezimen, bezlican i iskren.Novinari su mogli, onako esnafski solidarni i slozni, da na primer do kraja isteraju sve ono oko tragedije u RTS-u u Beogradu, a da Karla del Ponte ne zabada nos jos i tu.Nazalost, ona nas je preduhitrila.

Dometi lokalne samouprave (2) - pise Slobodan Rajic
Iz jedne u drugu krajnost
Vazeci Zakon o lokalnoj samoupravi ima 227 clanova i taksativno je naveo sta opstina moze a sta ne moze kao osnovna jedinica te samouprave, odnosno dokle sezu njeni dometi. Nesporno je da taj Zakon sadrzi brojna ogra-nicenja lokalne samouprave, ali, sto je prosto nevereovatno, sadrzi i dva dobra resenja!? - Jedno je odredba koja se odnosi na nacin rada skupstine opstine kojom je predvidjena obaveza predsednika skupstine da sazove sednicu kada to zatrazi najmanje trecina odbornika od ukupnog broja i to u roku od deset dana od podnosenja zahteva i regulisano kako ce se odrzavati sednica ako se predsednik oglusi o taj zahtev. Ovakvu odredbu je Poslovnik SO Kraljevo imao i pre donosenja sadasnjeg Zakona da bi se sprecila eventualna samovolja predsednika. Drugo, Zakonom je predvidjen nacin sprovodjenja referenduma i narodne inicijative, sto znaci da gradjani imaju mogucnost da uticu na rad lokalnih organa i resavanje pojedinih pitanja na teritoriji cele opstine, ne samo preko svojih predstavnika, vec i neposredno - istice Dragan Vukadinovic, sekretar SO Kraljevo.
  VELIKI PAD...
  Razvlascivanje lokalne samouprave i uvodjenje totalnog drzavnog centralizma prakti-cno je pocelo 90-tih godina kada se, posle cuvene Miloseviceve parole "Oj, Srbijo, bices opet cela..." i donosenja novog Ustava Srbije, sa degradacije autonomnih pokrajina preslo i na gradove i opstine. Pod geslom borbe protiv separatizma unisteni su i visoki evropski dometi tadasnje lokalne samouprave u Srbiji. Umesto da ide uzlaznim trendom, Srbija je na tom polju pocela vrtoglavo da pada, umesto "drzave u drzavi", opstina je izgubila i "d" od svoje "drzavnosti", ostala i bez samouprave.
  Kakav je i koliki taj pad bio, mozda najbolje govori cinjenica da je opstina nekada odlucivala o izboru predsednika i sudija opstinskog suda, opstinskog javnog tuzioca i njegovih zamenika, nacelnika opstinskog SUP-a i direktora velikih drustvenih preduzeca i ustanova, dok, recimo, danas ne odlucuje ni o izboru opstinskog sudije za prekrsaje!?
  Osim kadrovskih, imala je i direktne ingerencije u normativnim, imovinsko-pravnim, finansijskim i drugim po-slovima u oblasti privrede, zdravstva, skolstva i drugih delatnosti na svom podrucju. Raspolagala je i vecim delom poreskih sredstava i imovine na svom podrucju, a da bi efikasnije ostvarivala svoju ulogu imala je i veci broj skupstinskih veca kao sto je privredno (kasnije VUR), zatim vece mesnih zajednica (VMZ), drustveno-politicko (VUR), a tu su bili i cuveni "SIZ-ovi" i njihove skupstine i fondovi za pojedine drustvene delatnosti. Takodje, imala je i svoje nadleznosti u kontroli i nadzoru visih drzavnih organa (!?) sto bi danas bilo neshvatljivo, a to je ostvarivano preko institucije razmatranja izvestaja o radu visih skupstina, poslanika i delegata i pokretanja opoziva koje je bilo pojednostavljeno.
  Naravno, tadasnji sistem lokalne samouprave bio je preglomazan i krajnje birokratizovan, a time i neefikasan, sto je zahtevalo promene, ali ne da se iz jedne krajnosti ode u drugu, ne postujuci anticku zivotnu sentencu (izreku, pravilo) da je "umerenost majka mudrosti". Zbog toga sto nismo postovali tu drevnu mudrost i sto smo se uvek pravili pametniji od drugih , doziveli smo pravu katastrofu, da skoro ostanemo bez drzave i da sada moramo da "pocnemo od pocetka".
  ...I UZLET KA EVROPI
  Po onoj narodnoj "Pamet u glavu!" zato danas moramo "konsultovati" svoju tradiciju, ali i uciti od pametnijih od sebe i u oblasti organizacije lokalne samouprave. Pre svega, od evropskih zemalja slicnih nama (u tranziciji) koje su u ovoj oblasti postigle zapazene rezultate, koje imaju relativno dobar sistem lokalne samouprave, primenjen u praksi. O jednoj takvoj konsultaciji Dragan Vukadinovic kaze: - U medjuvremenu smo imali razgovor sa delegacijom Saveta Evrope i to jednog dela koji se naziva Kongres lokalnih i regionalnih vlasti a koju je predvodio g. Kazagrande. Imajuci u vidu da smo upravo dobili status specijalnog gosta u Savetu Evrope, razgovarali smo o pomoci u razvoju lokalne demokratije, usposta-vljanju medjusobne saradnje sa regionalnim i opstinskim vlastima u Evropi radi razmene iskustava i ostvarivanju funkcija lokalnih i regionalnih demokratskih institucija. Glavno sediste agencije za lokalnu samoupravu za Srbiju treba da bude u Nisu, a jedna od regionalnih kancelarija i u Kraljevu, sto bi znacilo da ce Kraljevo sigurno imati mogucnosti da inte-zivno ucestvuje u celom projektu razvoja lokalne demokratije i njenog uskladjivanja sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Ovu Povelju je doneo upravo Savet Evrope i ona predstavlja osnovu za ujednacavanje i uspostavljanje nekakvog minimuma uslova koje mora da se obezbede i u koji moraju da funkcionise lokalna samouprava.
   Ukratko receno, da bi postala punopravna clanica Saveta Evrope, neophodno je da nasa zemlja dosledno ispostuje sve odredbe sadrzane u ovoj Povelji i da ih primeni u praksi. Na to ovog puta ne bi niko trebao da nas "tera", ako smo ista naucili u proteklih deset godina. Primenimo samo "pelcer" koji se pokazao kao uspesan, ne gubimo vreme na "izmisljanju rupe na saksiji", odnosno onoga sto je vec izmisljeno. (U narednom broju : iskustva Poljske)


        Zgrada opstine nije opstinska!?
  Jedna od najvecih anomalija u polozaju lokalne samouprave dogodila se sa donosenjem Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije 1995. godine. Po ovom Zakonu, na primer, zgrada Skupstine opstine Kraljevo, koja je gradjena sredstvima gradjana Kraljeva, nije njeno vlasnistvo vec vlasnistvo Republike!? Slicno se dogodilo i sa zgradom Bogavceve zaduzbine koja je oduzeta i preneta u vlasnistvo republicke Sluzbe drzavne bezbednosti (ne postujuci ni svetost oporuke)!?

OTVORENO SA DR VLADIMIROM SIMONOVICEM,
VD DIREKTORA "MAGNOHROMA" - pise P. Markovic
"Magnohrom" nam je svima podjednako vazan
   Nekadasnji gigant, kraljevacki "Magnohrom", sa oko 5100 zaposlenih radnika ovih dana je ukazao poverenje Vladimiru Simonovicu, doktoru tehnickih nauka izabravsi ga za v.d. direktora preduzeca. Upravni odbor doneo odluku kojom je ispostovao zahteve radnika sa referenduma odrzanom u "Magnohromu" 14. decembra prosle godine da na celo najveceg kraljevackog preduzeca dodje upravo dr Vladimir Simonovic.
  Simonovic je do izbora na mesto v.d. direktora "Magnohroma" bio na radnom mestu viseg strucnog saradnika u sektoru razvoja preduzeca, premda je svojevremeno bio upravnik fabrike za proizvodnju smolom i terom vezanih opeka.
  - U sektoru za investicije gde sam radio, na osnovu tehnoloskih saznanja je doslo do toga da je trebalo da se urade projekti za novu fabriku smolom i terom vezanih opeka. Jedna grupa strucnjaka je izdvojena da radi projekte za nju. Ona je dobijala odredjene saglasnosti, a prvo su radjeni idejni i investicioni proijekti. Posto su se pokazali pozitivni efekti pristupilo se glavnim projektima, sagledana je vizija kako bi fabrika trebalo da izgleda, a posle saglasnosti na glavne projekte ugovorena je oprema i poceli su radovi. Tokom svih tih aktivnosti bila je ukljucena i grupa u kojoj sam bio i ja, kaze Vladimir Simonovic, za "Ibarske novosti",govoreci o fabrici kojom je rukovodio od radjanja do prvih koraka koje je nacinila.
  oSta je, prema Vasem misljenju najhitnije sto bi trebalo da se preduzme u ovom trenutku u "Magnohromu"? -Prioritet je obezbedjenje obrtnih sredstava i podizanje nivoa proizvodnje, a u okviru toga forsiranje atraktivnih programa koji donose prihod. Istovremeno je znacajno prigusivanje programa u kojima radimo sa gubicima i uopste rad na opstanku firme. Analiziraju se izvori i ponori dohotka i u skladu sa njima ce se i reagovati. oDa li je na kraju Vaseg prvog radnog dana po dolasku na mesto direktora "Magnohroma" slika o njemu, koju ste ranije imali, crnja ili belja, prema vasim prvim saznanjima? -Ja nisam prejudicirao nikakve slike. Slike se stvaraju sa konkretnim dokumentima, pri cemu mogu raznorazne povoljne i nepovoljne okolnosti da se pojave. Naprimer, postoji taj devizni dug, taj osnovni dug, koji je u vreme sankcija kada nije isplacivan uvecan kamatama. Medjutim, postoje indicije da bi te kamate, pa cak i jedanm deo tog glavnog duga mogli da se otpisu. -Takodjepostoje potrazi-vanja od pojedinih domacih banaka,koje su svojevremeno imale velike zelenaske kamate, a koje su visestruko prevazilazile osnovni ulog koji je povucen, tako da ima osnova da se i od njih trazi eventualno smanjenje duga, ma da ce to ici poteze jer su to njihove vrednosti i plasmani i ne verujem da ce se lako toga odreci. o"Magnohrom" je bio i korisnik sredstava iz Fonda za razvoje Republike Srbije. Da li je taj dug vracen? Ta sredstva dugujemo. Kakav ce pristup tome biti znacemo kada se formira nova vlada i imacemo najverovatnije njihove stavove do kraja ovog meseca.
  Koliko "Magnohrom" duguje?
  -To cemo precizno znati kada se ueradi presek u okviru godisnjeg obracuna i izvestaja u kome ce se naci sva nama znana dugovanja. Smatram da ce se, mozda i kasnije, pojaviti i neka neznana dugovanja, jer ima jos nekih dubioza sa firmama za koje sada ne moze da se pretpostavi kako je doslo. oKoje su "Magnohromove" prednosti u odnosu na jugoslovenska preduzeca koja su zatecena u ovakvom stanju? -Glavna prednost "Magnohroma" je sto ima ipak sacuvanu sirovinsku bazu,potencijal u nekim tehnoloskim linijama i sto je izvozno orijentisan. Osim toga, on je neobicno vazan za sve pore domaceg trzista...kako za industriju celika, bakra, cementa, tako i za proizvodnju kreca i secerane. oKakvo je trenutno stanje sa "Magnohromovim" rudnicima? Za nama je period ekstenzivnog poslovanja i ta proizvodnja je znatno opala. Ona ce morati da se revitalizuje i da joj se poveca efikasnost, kako bi opstali ne samo rudnici,vec i ceo sistem "Magnohroma". Trenutno rudnik "Goles" na Kosovu, koji ima velike potencijale kvalitetnog magnezita nije pod nasom jurisdikcijom i mi tu nemamo nikakav domasaj, jer ta stvar mora da se resava u okviru nekih sirih politickih aranzmana koji ce mozda uskoro da se sprovedu, a mozda ce morati na njih i duze da se ceka. oPovodom pojedinih izjava koje su se cule iz Cacka o mogucnosti izdvajanja rudnika "sumadija"imate li sopstveno misljenje? -Ne bih zeleo da komentarisem neke stvari koje nisam konkretno dobio, medjutim, "Magnohrom" je jako povezana struktura. Proizvodnja vatrostalnog materijala bazira bec decenijama na nasim rudnicima i mi smo savladali tu tehniku i tehnologiju proizvodnje tih vatrostalnih materijala na bazi nasih rudnika. Ukoliko bi oni izvozili tu rudu, u sta ne verujem posto bi to bili nepovoljni aranzmani u sta ne verujem, neki drugi proizvodjaci ne bi mogli bas tako lako da savladaju tu tehnologiju i ne verujem da bi neki dugi vremenski period njima taj plasman bio obezbedjen. Osim toga tonu rude jako opterecuju troskovi prevoza i ja mislim da bi najbolje bilo da predjemo na jedan obracun placanja medjusobnih potrazivanja sirovina sa korektnim trzisnim cenama. To bi mogucnost de se neko izdvoji i radi sam ucinio besmislenom, jer ce mnogo bolje proci u okviru "Magnohroma" ukoliko mogu da odrze neke minimalne trzisne uslove nego sami. Postoje price i u vezi Fabrike elektrotermickih proizvoda, medjutiom i ona zavisi od proizvodnje opeka za TA peci od vatrostalnog materijala, kao sto se i kod proizvodnje grejnih ploca koristi masa na bazi sinter magnezita bez koje ne bi mogao da se radi ovaj atraktivan proizvod. oPrema tome, Vi ocekujete da ce "Magnohrom" ostati jedna jedinstvena celina? Ocekujem, jer ukoliko bi se on raspao to bi svakom pojedinacnom delu donelo velike nepredvidljive teskoce i ne verujem da bi bilo ko mogao pojedinacno da opstane. oKoji deo industrijske proizvodnje ce u narednom periodu biti stavljen u prvi plan? U velikim teskocama je deo Fabrike vatrostalnih materijala za pecene opeke jer je uz njega vezan veliki broj zaposlenih, a nivo proizvodnje je vrlo mali. Ovo su uslovile verovatno i nedovoljne kolocine magnezita tako da je najlogicnije da se podigne proizvodnja i u rudnicima i u Fabrici vatrostalnog materijala. To bi bio izlaz za prevazilazenje postojece situacije i na tome ce se i raditi. oDa li ce vasim dolaskom za direktora doci do kakvih kadrovskih promena u firmi? -To se podrazumeva. Koncept koji je na neki nacin stekao pravo gradjanstva mora da se sprovede u sirem obimu. Sve ce to ici postupno, vodeci racuna o svakom coveku, o svakom zaposlenom...Bice to jedan duzi period kadrovskih promena. oTokom promena u "Magnohromu" bili ste i u Kriznom stabu. Kako sada, kada ste postali direktor "Magnohroma" vidite prethodnu, visegodisnju garnituru rukovodilaca ovog preduzeca? - Sve sto je uradjeno na neki nacin u prethodnoj garnituri podleze dokazivanju i radice se na tome da se izvedu argumenti za neke tvrdnje koje su postojale mozda osnovano, mozda neosnovano. Ukoliko se utvrdi da su neke argumentacije bile osnovane sigurno ce se preduzeti odgovarajuce mere. Sada je rano i nezahvalno govoriti o tome i prejudicirati bilo kakvo resenje prvo iz prostog razloga sto za to nema dovoljno argumenata,a cela jednja struktura vlasti koja se menja moze sasvim drugacije da tretira jedan isti problem od one prosle. oDa li cete uskoro razgovarati sa "Magnohromovim" predstavnicima u inostranstvu? O radu svih zaposlenih, pa i svih celina bice napravljene odredjene analize,a one nece mimoici ni Magnohrom GMBH u Nemackoj. To ce se naci i na dnevnom delu Upravnog odbora koji je zaduzen za vodjenje politike.Od njegovih odluka zavisice i pravci delovanja u smislu odrzavanja ili nekih drugih poteza GMBH i raznih njegovoh filijala koje se nalaze u Italiji, Bugarskoj, Rusiji... oSta je najznacajnije u ovom trenutku za "Magnohrom"? - Znacajno je da se okrenemo jednom konstruktivnom radu i poboljsamo organizaciju, da ukoliko mozemo prevazidjemo te neke licne slabosti i sujete, jer samo takvim zajednickim radom mozemo da izadjemo iz krize koja je zaista prisutna. Tako cemo moci da odrzimo preduzece u jednoj funkciji za koju je i napravljeno. Na taj nacin cemo indirektno pomoci i sebi i zadrzati svoja radna mesta pa i za generacije koje dolaze. Neki raspad ovog preduzeca ne verujem da bi bilo kome odgovarao, pogotovo ne zaposlenim- a takodje ni gradu ni Republici.

GORAN PETROVIC DOBITNIK NINOVE NAGRADE - Pise Dragan Bajovic
Citanje i zaludne ljubavi

NIN-ov ziri za najbolji roman u 2000. godini na srpskom jeziku u nedelju je obznanio svoju odluku: laureat je Goran Petrovic, pisac iz Kraljeva, za roman Sitnicarnica Kod srecne ruke koji je objavila beogradska Narodna knjiga.
  Za Petrovicev roman glasali su Aleksandar Ilic, predsednik zirija, Djordjije Vukovic i Svetozar Koljevic, dok su Bosko Ivkov i Teofil Pancic svoje glasove dali romanu Strah i njegove sluge Mirjane Novkovic. U obrazlozenju zirija se istice: u romanu Gorana Petrovica pripoveda se o gradjanskom Beogradu HH veka. Pisac se usredsredjuje na dve osnovne teme - citanje i ljubav. Kod Petrovica svi citaju, od korektora do policajca, citanjem se odrzava duhovnost, uspostavljaju taja-nstvene veze izmedjy ljudi i pronalazi smisao stvari i dogadjaja. Petroviceve ljubavi su neuspele i neizvesne, citanje i ljubav su dve ljudske strasti i potrebe izmedju kojih postoje unutrasnje veze. Pored bogatog jezika i pouzdane vestine pripovedanja i opisivanja, Petrovicev roman ima jos jednu nesumnjivu vrednost - on je, naime, cvrsto gradjen i zasvodjen i u njemu je ostvareno jedinstvo oblika i smisla.
  Goran Petrovic (rodjen 1961. u Kraljevu) u literaturi se oglasio 1989. zbirkom kratkih prica Saveti za laksi zivot. Slede roman Atlas opisan nebom (1993), zbirka Ostrvo i okolne price (1999) i roman Opsada crkve Svetog spasa (1998).
  Petrovicu je NIN-ova nagrada (Povelja i 5.000 DEM) urucena juce u Aero klubu u Beogradu. Ovaj pisac danas je vec u Vrbasu gde ce mu biti urucena Vitalova nagrada Zlatni suncokret takodje za najbolji roman u 2000. godini.

SPORT - pise Zoran Bacarevic
Sa Lovcenom u gostima
  Komesar YUBA lige Slobodan Jelic u utorak je doneo odluku da Sloga jednu utakmicu kao domacin igra van Kraljeva a klub je, zbog ekscesa na utakmici Sloga-FMP (upaljaci, plsticne flase, cetiri petarde, metalni novac, limenke, audio trake na terenu) kaznjen i novcano sa 35.000 dinara! Sloga ce tako susret 14. kola protiv Lovcena igrati (najverovatnije) u Uzicu ili Valjevu. Susret 13. kola Sloga-FMP registrovan je postignutim rezultatom ( 77:73 ) i pored zalbe Beogradjana na regularnost susreta jer je upucena tri dana posle odigravanja utakmice.


"Zdravlje" nije zdravo za Slogu
  Nista od ocekivanih, bolje reci prizeljkivanih, bodova u Leskovcu i revansa za ,, minimalac,, u 2. kolu u Kraljevu. Leskovacke Zdravlje u 13. kolu NJinston YUBA lige savladalo je kao domacin kraljevacku Slobu sa 93:77 (19:18,23:18,24:20,27:21) sto je ukupan pozitivan skok Sloge na zavrsetku prvog i pocetku drugog dela prvenstva zadrzalo na ,, koti,, od cetiri pobede.
  Kapiten i najiskusniji kosarkas Sloge Milos Mijailovic zbog visoke temperature izostao je sa leskovackog parketa i time olaksao posao vedeti leskovacke kosarke Slobodanu Miticu da bude najefikasniji i najbolji akter susreta. Popularni ..Zuco,, postigao je 28 koseva a zanimljivo je da je uspeo da poentira tri puta za redom u poslednjim sekundama cetvrtina i time svojoj ekipi obezbedi znacajnu prednost. Kraljevacani su bili ravnopravni samo u prvih deset minuta, imali su i minimalnu prednost da bi Mitic svojoj ekipi obezbedio prvo vodjstvo na isteku 10. minuta -19:18. Prednost domacina kretala se u nastavku izmedju sest i 10 koseva a najbliza poravnanju rezultata Sloga je bila u 27. minutu kada je rezultat na semaforu glasio 54:52 za Zdravlje. Ubrzo je, medjutim bilo plus 10 za domacina (63:53) posto su Nisavic, Pavkovic i Mitic lako punili kos gostiju.
  Oslabljena Sloga imala je boljeg pojedinca u Marku Dimitrijevicu na pocetku susreta da bi najefikasniji, ipak, bio Bojan Gnjato koji je postigao 19 koseva. Bilo je to premalo da bi se ugrozila sigurna pobeda domacina jer su Leskovcani bili superiorniji u skokovima a Kraljevcani dosta neefikasni sa linije slobodnih bacanja.
  U Leskovcu je u dresu Sloge debitovao Amerikanac ,,nambr tu,, Dzejson Kroul na poziciji beka - pleja. Usao je u drugoj cetvrtini pa zatim i u zavrsnici susreta ali njegov ucinak nije vredan paznje. Da li je u pitanju problem u adaptaciji na evropsku kosarku i upoznavanje nove ekipe pokazace naredne utakmice. Zbog kvalifikacionih utakmica za ES prvenstvo Winston YUBA lige nastavlja se 3. februara a Sloga je domacin Lovcenu sa Cetinja.


TABELA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Buducnost 13 13 0 1245:1003 26
Lovcen 13 9 4 1051:1016 22
Zeleznik 13 7 6 1047:1106 20
Zdravlje 13 7 6 1132:1102 20
Partizan 12 8 5 1018:1016 20
Hemofarm 13 6 7 1075:1072 19
Radnicki 13 6 7 1032:1036 19
Vojvodina 13 5 8 1087:1133 18
Cr. zvezda 12 5 7 1004:1036 17
Beopetrol 13 4 9 1152:1228 17
Sloga 13 4 9 1058:1110 17
Borac 13 3 10 1037:1133 16



KoSarka - Prva B savezna liga
Ravan (je) Srem - Ibon na belegu

  Posle poraza od Budvana na startu drugog dela prvenstva Prve B lige kosarkasa doslo je do smene za ,, katedrom,, u ekipi kraljevackih ,, studenata ,, . Na gostovanju u Sremskoj Mitrovici, koje je okoncano ocekivanom pobedom nad domacim Sremom od 88 : 78, ekipu Masinca predvodio je Srboljub Djordjevic dok ce status dosadasnjeg prvog coveka struke Sase Pavlovica biti naknadno odredjen.
  U sremskomitrovackom ,, Pinkiju,, vec na startu susreta videlo se da ce bodovi pripasti gostima a da domaci ,, fenjeras,, nema sanse u derbiju zacelja. Vodjstvo gostiju diktirali su S. Bogavac, Pejic i Gicic, po cetvrtinama bilo je 25:17, 23:22, 24:20, 16:19 za ekipu Masinca. Bilo je u jednom momentu i svih plus 18 koseva prednosti za kraljevacke ,, studente,, , koji su sebi u poslednjoj cetvrti dozvolili i luksuz da se opuste.
  U minulom kolu za Masinac je posebno bio povoljan rezultat iz Ivanjice gde je domaci Javor porazen od Zastave dok u narednom 16. kolu na kraljevackom perketu gostuje ponovo crnogorski klub. Niksicki Ibon je veciti duznik Masinca, i ove secone ,, juri ,, A diviziju. Kako je u nedeljnom kolu YUBA lige pauza sva paznja ljubitelja kosarke u Kraljevu bice usmerena na susret Masinac Ibon, sutra od 19,30 casova.


TABELA - PRVA B SAVEZNA LIGA
Spartak 15 12 3 1273:1178 27
Primorka 15 11 4 1300:1176 26
Ibon 15 11 4 1332:1265 26
Zastava 15 9 6 1241:1177 24
Polet Ker 15 9 6 1316:1274 24
Buducnost 15 9 6 1184:1131 24
Mogren 15 9 6 1213:1175 24
Gorica 15 7 8 1257:1260 22
Beograd 15 7 8 1183:1213 22
Javor 15 6 9 1187:1198 21
Astra Ban 15 5 10 1301:1326 20
Kolubara 15 5 10 1248:1338 20
Masinac 15 5 10 1253:1310 20
Srem 15 0 15 1181:1448 15