Uvod - Krokodili i revansizam
Svi gazdini "dobermani"
Rasvetljavanje zamracenih uglova istorije
Zao nam je zbog "lepog Ive" ali...
Preventivno protiv delinkvencije - IO SO Kraljevo
"Sramota koju gledamo"
Istorija kraljevacke elite
Umesto na sportske terene - u invalidska kolica
Stetocinsko direktorovanje
SPORT - kraljevacka publika Vas samo posmatra

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Krokodili i revansizam
      Srbi, poznati kao narod koji smisao svog zivota zasniva na prizeljkivanju crkavanja komsijine krave, imali su ovih dana jedinstvenu priliku da, kao pomracenju Sunca, prisustvuju nesreci koja je zadesila levicare i jos poneke. Naravno, ne moze se reci da je ovoj politickoj grupaciji "crkla krava" jer je ona jos i te kako zivahna, ali se moze reci da su pretrpeli tezak poraz. Znajuci sta su i kako radili, taj poraz je mogao i morao biti mnogo tezi, ali sta je - tu je. I mada se u pocetku cinilo da oko tog preuzimanja vlasti bagerom nisu bas cista posla, i mada se cinilo da su i posle bagera mnogi slobisti ostali zasticeni kao beli medvedi, svi su izgledi da pocinje jos jedan obracun sa silama mraka, haosa i bezumlja, ali ovoga puta u reziji i izvodjenju Demokratske opozicije Srbije. Kada su mnogi pomislili da se "prasina slegla", da su sva nedela prekrili "ruzmarin, snegovi i sas", i kada su poceli da se ponasaju u stilu "puj, pike, ne vazi se" masuci dosovskim pristupnicama i clanskim kartama, doslo je na red i pokretanje akcije za ispitivanje moralno - politicke i svake druge podobnosti ideologa, sledbenika i podrepasa bivseg diktatora i njegovih bliskih saradnika. Mladi nasi Otporasi, bez cijeg bi svestranog angazovanja levicari ostali na vlasti bar do kraja treceg milenijuma, ponovo su uzeli stvari u svoje ruke. Zahteva se, sto je i normalno, otvaranje dosijea svih onih koji su svojim cinjenjem doprineli nasem moralnom i egzistencijalnom sunovratu. Vec se otvaraju i kancelarije, kao u Cacku, gde svako moze da dodje i prilozi odgovarajucu dokumentaciju koja ce rasvetliti, ogoliti i obelodaniti aktivnosti onih kojima je bilo lepo dok je vecina naroda stradavala na ivici gladi, bede, ocaja i straha za goli zivot. Dakle, doslo je vreme da "svako svoga prijavi subasu", kako je opozicija i obecavala proteklih godina.. Tako se na velika vrata nastavlja proces zapocet formiranjem kriznih stabova koji su sudbinu svojih preduzeca i smenjivanje omrazenih rukvodilaca poceli da preuzimaju u svoje ruke.
    Kako ce se ova etapa naseg demokratskog razvoja zavrsiti, Bog sami zna. Jasno je samo da je nesto ovakvo moralo da se desi, jer to narod ocekuje, a i neprijatno je vise gledati iste ljude na istim mestima sa fizionomijama i ponasanjem prikladnim svakoj vlasti u svakom vremenu. Sustina delovanja opozicije svih proteklih godina bile su promene, premene sistema, a ne rezima. Da bi se promenio sistem, naravno, moraju se smeniti oni koji ga cine. Strah od mogucih gresaka nije bas opravdan ako se ima u vidu da je "zahvaljujuci" nosiocima i pomagacima bivse vlasti preko 300.000 najumnijih mladih ljudi pobeglo odavde, dok su ostali do iznemoglosti prizivali Kostunicu da ih iscupa iz ludnice. Neko zbog toga mora da bude kaznjen. Uostalom , trebalo bi znati da u Srbiji nema nezamenljivih, a da je greh pomenutih toliki da jednostavno nema kazne koja bi ga adekvatno nadoknadila. Zato bi, mozda, bilo bolje da se svi "gresnici" sami uklone i prijave novim organima vlasti kako bi se izbeglo da se mnogi casni i posteni gradjani Srbije osecaju neprijatno samo zato sto su prinudjeni da ocinkare nekog od svojih dojucerasnjih zlotvora i krvopija. Ne bi, zaista, valjalo da nam se desi jos jedan Goli otok ili da Srbin po ko zna koj put radi Srbinu o glavi, ali jos manje bi valjalo da mnogi koji su to zasluzili ostanu nekaznjeni i uzivaju u blagodetima Oktobarske revolucije, kao da su licno iznosili stvari iz Skupstine ili skakutali po bageru. Ipak, mali su uzgledi da ce se i na tom planu nesto krupnije u ovoj zemlji dogoditi. Vlast je takva kakva je i zahteva odredjeni nacin ponasanja koje se malo razlikuje i kod razlicito ideoloski opredeljenih vlastodrzaca. Stavise, sto se nas tice sada je vise nego jasno da nasa sudbina malo ili nimalo ne zavisi od nas smih i da se ono sto nam se desava, i sto ce nam se desavati, priprema i sprovodi daleko izvan okvira naseg uvida i delovanja. Bice onako kako je negde odluceno da nam bude, a na nama je samo da to prihvatimo odmah ili da se ipak, zarad nacionalnog i licnog dostojanstva, malo neckamo, pa tek onda pristanemo. Uglavnom, valja nam i dalje ziveti u postojecim okolnostima i sa spoznajom da smo takvi kakvi smo, a mi najbolje znamo kakvi smo. Zbog toga je ocigledna i sve prisutnija pojava da svako ovde igra svoju igru, da svako bije svoju licnu bitku, a da jos niko ne radi na necemu sto bi se moglo smatrati nacionalnim interesom. Tako ljudi, odnosno politicari, dolaze i prolaze, a mi tonemo sve dublje. Na pitanje : dokle? vise niko i ne trazi odgovor, a trebalo bi, pre nego sto nas zahvati euforija revansizma koja se ocekuje kako bi u ovoj srpskoj bari svaki krokodil mogao da nadje svoje mesto, odnosno funkciju. U svemu tome ne bi trebalo zaboraviti da pored krokodila postoje i ljudi zbog kojih je , valjda, sve ovo i uradjeno. U protivnom, svi su izgledi da ce i 5. oktobar i bageri biti datumi i modni detalji i nekih tek dolazecih sezona u Srbiji.

Svi gazdini "dobermani" - pise Bojana Milosavljevic
Predsednicki protokol i novinari
     Veliki srpski pisac Goran Petrovic postao je, bogami, prorok i u svome selu, a nekamoli u onim delovima sveta u kojima se razmislja i cita na srpskom i ruskom. Prosle sedmice, na dodelu NIN-ove nagrade za roman godine, dostojno ga je pratio skoro sav kraljevacki kulturni dzet-set (koji ga je i inace, sa svom svojom pozitivnom energijom, svih ovih godina podrzavao). Naseg knjizevnog "vanzemaljca" pocastvovao je svojim prisustvom i sam predsednik SRJ, i to , kako sam cula, na svoj licni zahtev. Mnogo su me interesovali detalji sa svecanosti u Aero klubu, ali oni koji su,naravno, ostali van domasaja oka kamere, a najvise sve to oko neocekivanog dolaska dr Kostunice, pa mi je koleginica Jasna Markovic o tome pripovedala. Njen profesionalni instinkt tu nije zatajio i kazala mi je kako je nastojala da od predsednika dobije ekskluzivnu izjavu za nasu TV Kraljevo, ali da je, jos u samom pokusaju, naisla na "djon" Kostunicinog protokola, ciji je sef izricito objavio da nikakvi "lokalci" ne dolaze u obzir (pa, valjda, i blizinu) predsednika Jugoslavije i da ovaj izjavu moze dati samo za TV Beograd. Nije to nama prvi put da mi , "mali i nistavni" moramo da ustuknemo pred onima koji su klasifikovani kao "vrlo vazni i potrebni" (po merilima nekakvog siledzijskog i neotesanog protokola- zbira "gorila" koje stite nekoga ko trenutno nosi prerogative vladaoca). Ovoga trenutka sam uverena da je ovaj ispad u Aero klubu u Beogradu znacio i poslednji recidiv jedne nedopustive diskriminacije. Iako je i Vera Petrovic, supruga NIN-ovog slavodobitnika,molbeno posredovala da taj protokol pred kraljevackim izvestacima "omeksa", ipak smo ostali bez specijalne izjave predsednika SRJ, ali smo, nezvanicno, dobili drugu ekskluzivu: jedan od cuvara bio je nas covek, Kraljevcanin.Pa vi sad, dragi moji, vidite kakav smo mi narod.
  Mogu da zamislim koliko se Jasna uzbudila kada je izbliza videla "Tita", ali sam joj ,ipak, strasno zamerila sto tog sefa predsednikove straze nije mlatnula po glavi kasetom ili mikrofonom.
  Naravno da g-din Kostunica, zanet susretom sa piscem ciji je postovalac, nije mogao ni da sanja kako ne sme da prozbori sa obicnim, provincijskim novinarima, nego samo sa onima koje odabiraju svi predsednikovi "dobermani", taj dresirani i osioni copor birokratskih prisipetlji, koji je Kostunica, sigurna sam, kao inventar, sam nasledio dolaskom na mesto sefa drzave. Jer, i da je to znao- ne bi Vojce sa nama Kraljevcanima to tek tako: seca se on da su ga oni jesenas satima cekali, zivog ili mrtvog, da se sa Kosova vrati. Toliko je puta kod nas, kao poluilegalac, bio gost (mada se mnogi drugi, ruku na srce, tek nisu skidali sa nase Televizije).Nije Vojislav od onih nezahvalnih i uobrazenih koji olako zaboravljaju poene koje smo im mi, laicki novinari, marljivo prikupljali.
  Sklona sam, posle ovoga, da sazaljevam sve one u vrhu vlasti, kao zatocenike sosptvene (ne)moci, koje ratoborni lakeji udaljavaju od obicnog zivota, sve dok im ne prekinu i poslednju nit normalnog opstenja. Tako sam , naopako, pocela da razumevam cak i Kostunicinog prethodnika. Ni Milosevic sam nije mogao sebe toliko da upropasti, koliko su ga unistili njegovi pretorijanci, sigurno sasvim nalik ovim aktuelnima.
  Zato, dragi moji, sve vise naginjem ideji da obavezno predjemo one nabedjene pravdoljupce iz haskog Tribunala, koji ga jednako spremaju za aps.Milosevicu bi bilo najbolje da se ispise iz maticne knjige rodjenih, pa da uzme identitet Indijane Dzonsa i da onda odmagli u neku egzoticnu avanturu, a mi cemo, ubedljivosti radi, za njim da vicemo: Drz'te lopova! Jer, kako drugacije da resimo pravnicku zavrzlamu: ako ga ovde, na mestu njegovih najvecih zlodela, osudimo na dozivotnu, kada bi, onda, trebalo da ga predamo medjunarodnim istraziteljima? Toliko me je ganuo i novi srpski propovednik, Vojislav Seselj, koji je na Skupstini (kao da je neki vladika) apelovao: ne hapsiti onog kojeg nema vise ko da brani. Pa, i ja ,dragi moji, stalno to ponavljam: dajte da ga branimo, al' isto onako kao sto je on nas. I niko, bre, da me cuje!
  Nestrpljivo sam ocekivala brza imenovanja ministara prosvete i zdravstva.Znate vec ono o zdravom duhu i telu? Vreme je da bar u Kraljevu to dovedemo u potpunu harmoniju. Posto smena svih direktora skola ide krajnje traljavo, ja predlazem da se dignemo, te da ih pobijemo (neke mozemo cak i po dva puta). Razlog(motiv) nije toliko potreban:revolucija trazi zrtve, a ne prazne price i nece giljotina, valjda, stalno da leti u prazno?
  Predsednikova stranka se takdje mnogo naradila. Za ministra medicinara postavila je nekog hirurga iz Petrovca na Mlavi (ima li tamo, pitam se, bar neki Dom zdravlja). Dosadasnji privremeni (prelazni) ministar, dr Kostic (koja , pored ostalog, ima i najvisu akademsku titulu)je tako lepo predjena, a imam utisak da se nije lose snalazila u tromesecnom dvovlascu.Ako je ovima iz Kostunicine stranke bas bilo zapelo da na celu ministarstva bude hirurg, mogli su da pitaju mene: ja bih poslala naseg Arsu (dr Dragana Arsica-p.a). Ne kazem to iz komsijskih pobuda, nego i inace: dr Arso je uporan i pouzdan igrac sredine terena.Onaj sto se, ako znate, zove graditelj igre, a uz to je, smem da se kladim, stoput bolji hirurg od tog seljackog sa Mlave.Coveku bi, osim toga, ucinili i uslugu da ga sklone od prevelike i euforicne podrske, koju je odmah poceo da uziva kod "iskrenih" prijatelja i kolega.
  Mada licno mislim da ovom zdravstvu nisu potrebni (stranacki) rezovi, nego puni fondovi i magacini.U nasem, kraljevackom, je mnogo toga velikog, a praznog i tek cemo da sipamo i presipamo. Kao u tu Internisticku bolnicu - veliku kao kosmodrom - pravu milenijumsku gradjevinu, ciji lekari, sestre i pacijenti samo jos treba da se povezu preko interneta, jer ne znam kako drugacije mogu da komuniciraju, kad su u velikom rasejanju: cak na polovini povrsine najvece gradske mesne zajednice "Zelengora", a uz to ih nasi bedni zdravstveni fondovi nisu snabdeli cak ni obicnim rolerima ili bar polovnim desetobrzinkama. Ne znam, dragi moji, da li ovakvi grandomanski poduhvati vise i sluze pravoj nameni, jer nam je osiromaseni uranijum obogatio imunitet, a da i ne govorimo o hiljadu puta skupljem i milion puta opasnijem plutonijum: cak ni oni iz NATO-a nisu ga toliko imali, koliko smo mi bili kadri da ga izgutamo.

Intervju: Goran Petrovic, dobitnik NIN-ove nagrade - Dragan Bajovic
Rasvetljavanje zamracenih uglova istorije
  Najznacajnije jugoslovensko knjizevno priznanje, NIN-ova nagrada, dodeljeno je kraljevackom piscu Goranu Petrovicu. Njegov roman "Sitnicarnica 'Kod srecne ruke'" proglasen je najboljim proznim delom na srpskom jeziku u 2000. godini
  Sitnicarnice su bile ducani u kojima su se mogle naci stvari neophodne za svakodnevni zivot. Sta se sve moze naci u Vasoj Sitnicarnici "Kod srecne ruke"?
  U sitnicarnicama, a takva jedna, vlasnistvo izvesnog gospodina I. Kalmica, postojala je pocetkom veka na Slaviji u Beogradu, zaista su se prodavale malenkosti bez kojih se ne moze u svakodnevici. Recimo, svece i sibice, dopisne karte i koverte, novine i kalendari, vodice za skidanje mrlja i melemi... Zeleo sam da roman Sitnicarnica "Kod srecne ruke", metaforicki receno, sadrzi sasvim istu "robu". Jer, nisu li pisanje i citanje rasvetljavanje zamracenih ili zaboravljenih uglova istorije, kao sto se uz svecu ili sibicu snalazimo u mraku? Zar pisanje i citanje nisu nacin da posaljemo poruku, da se oglasimo, kao sto to radimo kada negde daleko saljemo dopisnicu ili pismo? Zar pisanje i citanje nisu pokusaj da se vreme zaustavi, izdvoji i sacuva za buduci rod, kao sto to radimo uz pomoc novina ili kalendara? Zar pisanje i citanje nisu svima dostupno sredstvo, uz ciju pomoc moze da prosija makar trenutak ili da se na tuzno mesto privije lek, kao sto tajnim sastojkom ublazavamo tamna mesta i bol? Najzad, zar sama knjizevnost, ta pomalo zastarela disciplina, nije jedna od onih neophodnih sitnica u nasim zivotima sve vise zagusenih navodno vaznim stvarima?
  Reklo bi se da je roman Moja zaduzbina izvesnog Anastasa Branice, u kome nema dogadjaja niti likova, glavni junak Sitnicarnice. NJegovi citaoci istovremeno su i stvarni i fiktivni junaci Vaseg romana. Oni se u romanu cesto srecu, namerno i slucajno. Uslov za njihov susret je da istovremeno citaju odredjeni deo romana. Sve je, dakle, u citanju. Svakako da svi pisci tako misle, ali nikome nije jos palo na pamet da sa toliko ljubavi pise o citanju, zavrsnom procesu svakog pisanja, jer knjige bez citalaca ne znace nista. Moze li citanje da ucini svet lepsim, da medju ljudima uspostavi komunikaciju kakva postoji u Vasoj knjizi?
  Nadam se da moze. I stoga sto je citanje vrsta komunikacije u kojoj ucestvuje najmanje posrednika. Kako sam vec govorio - ljudi koji su imali istu ili slicnu lektiru, vrlo cesto imaju osecaj da se veoma dugo poznaju, iako se u ovom, realnom svetu zapravo nikada nisu susretali. Uvek me je fascinirala cinjenica da je knjizevnost, odnosno umetnost, podrucje nad podrucjima, drzava koja to nije, ali ima milijarde svojih manjih ili vecih teritorija u gotovo svakom domu na svetu, uz sve i svoja "poslanstva", olicena u bibliotekama, lektoratima i katedrama za filologiju. Sabere li se "povrsina strana" i "broj stanovnika" te narocite ljudske zajednice - izaslo bi da knjizevnost nije samo zasebno vreme u vremenu, vec i zaseban, tek delimicno istrazen arhipelag, izvan sve uzih okvira ovog naseg, uobicajenog sveta.
  Osim citanja, Sitnicarnica slavi i ljubav, ali, kako ste se sami izrazili u pravoj Vasoj izjavi za nas list povodom objavljivanja knjige, ta ljubav, ili vise ljubavi, su zaludne. Zasto?
  Roman se zaista moze citati i kao ljubavni. No, u tom nizu davanja i predavanja, delimicno se moze pratiti i sudbina naseg naroda. Sudbina koja se upravo sastoji od brojnih neuzvracenih ljubavi, onih u koje smo se ulagali do idolopoklonstva, preko mere koju sebi mogu da dopuste mali narodi ili u kojima smo se trudili da se prikazemo znatnijim nego sto jesmo. Koliko nas je ta subjektivna sreca kostala - lako mozemo izracunati kada su na kraju proslog veka objektivno svedeni racuni. Ostaje otvoreno - da li se postojanje u kojem nema te groznicave strasti moze nazvati potpunim?
  Sitnicarnica je roman fikcije, fantastike, ali i stvarnosti. U njemu ima istorijskih dogadjaja (radnja se proteze kroz citav HH vek). Ovim romanom opasno ste se priblizili ruznoj stvarnosti. Znaci li to da cemo u Vasem sledecem romanu citati o dogadjajima koje smo i sami preziveli?
  Kao i prethodne knjige, i ovaj roman neprestano balansira izmedju polova irealnog i realnog. Mozda zato sto se jezicak postojanja naseg naroda i svakog pojedinca tako cesto i opasno naginjao na jednu ili drugu stranu, pa nam se desavala istorija fantasticnija od bilo kakve price, odnosno prica stvarnosnija od bilo koje istorije. Kuda ce pretezati naredni rukopisi - tesko je odgovoriti. Mozda na onu stranu, na onaj tas terazija gde valja "dodati" - ne bi li se postigla spasonosna ravnoteza.
  Kako nastaju romani Gorana Petrovica?
  Pisanje, kao i mnoge druge profesije, kao i svaki drugi posao, ako se covek njime odgovorno i zdusno bavi, podrazumeva muku i zadovoljstvo, pravi spoj dara i rada, smene zanosa i malodusnosti... Sasvim konkretno: cak i najkrace price radim u vise verzija, cesto se desava da i roman sasvim rasklopim i iznova strpljivo sklapam, osecanja koje izrazavam pokusavam da zacnem muzikom koju slusam dok radim, nekada mi ne smeta nista, nekada me i let muve uznemiri... Slikovito receno, pisanje bi se moglo uporediti sa ispiranjem zlata, kroz ruke, kroz sito, kroz cula - propustam nepregledne nanose peska ili mulja, vekovima talozenog, ko zna odakle sve pristiglog, da bi preostalo tek zrno ili dva sjaja.
  Neki govore da ste "autenticni naslednik" Milorada Pavica. Kako gledate na to?
  Posle hiljada godina postojanja knjizevnosti svaki pisac mora biti neciji naslednik. Svaka od knjiga sadrzi odjek prethodnika, iznova ga umnozava i usmerava... Nikada mi nisu smetala poredjenja, samo sam se pitao - zasluzuju li moje knjige takvu vrstu epiteta? Opet, nadam se da one imaju vidljiv licni pecat.
  Da li je vec vreme da i sami imate "autenticne naslednike"?
  Ko to moze znati? U svakom slucaju, radovalo bi me da ono sto pisem makar isprovocira tu istu potrebu i kod nekog drugog autora. Nase pitanje nasledja je inace veoma slozeno. Kontinuiteta u mnogim oblastima gotovo da nema, ali se u knjizevnosti proslog veka moze barem naslutiti. To nije kontinutet od presudne vaznosti, ali u nedostatku drugih niti, moze posluziti makar da se priberu prosenjena duhovna mesta naseg drustva.
  Nijedno od Vasih dela nije ostalo bez nagrade? I samom Vasem pocetku prethodila je nagrada. Saveti za laksi zivot su objavljeni na nagradnom konkursu Pegaza. Kakav je Vas odnos prema nagradama?
  Najveca i najkonkretnija korist od nagrada ogleda se u cinjenici da na taj nacin odabrana dela dospevaju u zizu paznje malobrojne citalacke publike. S druge strane - nagrade uvek uradjaju osecanjem radosti i odgovornosti. Ovo prvo je izrazenije u samom pocetku, neposredno posto je kakva knjiga ovencana priznanjem, dok drugo preovladjuje nesto docnije, kada treba zapoceti naredni rukopis.
  Secam se da ste za Atlas opisan nebom (koji je, kao i neke druge Vase knjige, doziveo dva izdanja) trazili sponzore. To su bile velike muke. Vas izdavac sada je beogradska Narodna knjiga. Pretpostavljam da, posle svih ovih nagrada, mnoge izdavace interesuje sta radite i kada ce rukopis biti gotov. Mislite li da tzv. veliki i poznati izdavaci doprinose popularnosti nekog dela ili ono, ako je zaista dobro, slavu moze steci i u slucaju da je objavljeno u maloj izdavackoj kuci kakvih i u Kraljevi ima? Pomenucu samo Povelju i Ibarske novosti u kojima ste, uostalom, objavili svoj pravi rad kao jedanaestogodisnji decak.
  Istina, pre sedam godina morao sam da se obratim ljudima voljnim da finansiraju stampanje Atlasa. Ipak, rec muka je mozda malo prejaka, jer je vecina tih ljudi bila spremna da pomogne. Ja sam im na tome veoma zahvalan, kao sto se nadam i da je sve ono sto se potom dogadjalo sa mojim knjigama opravdalo zalozeno poverenje. Sto se tice malih i velikih izdavaca, i jedni i drugi mogu imati produkciju sacinjenu od dobrih ili losih naslova, s tim sto veliki izdavaci svakako imaju bolju startnu poziciju, zavrsno sa veoma vaznim segmentom - plasiranjem knjige u knjizare i biblioteke. Cin pisanja, medjutim, ne zavisi od zvucnosti naziva izdavacke kuce, kao sto ni sadrzaj ne zavisi od korica.
  


  Pocetkom ove nedelje predsednik SO Kraljevo dr LJubisa Jovasevic priredio je koktel za dobitnika NIN-ove nagrade Gorana Petrovica, autora romana "Sitnicarnica 'Kod srecne ruke'" . Doktor Jovasevic je tom prilikom cestitao Petrovicu i izrazio svoje veliko zadovoljstvo sto je ovo najvece jugoslovensko knjizevno priznanje stiglo u Kraljevo.
  Zahvaljujuci se na cestitkama, Petrovic je, u duhu koji provejava i u njegovom nagradjenom romanu, ponovo govorio o fenomenu citanja.
  Razmenjeni su i pokloni: Petrovic je dobio trotomnu "Svetsku ratnu vestinu", predsednici opstine i Izvrsnog odbora, Jovasevic i Koricanac, po jedan primerak "Sitnicarnice" u najsvezijem, petom izdanju koje se pojavilo pre nekoliko dana, dok je Kraljevacko pozoriste, koje, poput Petrovica, pronosi slavu ovog grada, laureata darovalo primerkom "Istorije svetskog pozorista".

Reagovanje podmaldka DHS
Zao nam je zbog "lepog Ive" ali...
  U svojoj opskurnoj kolumni pod naslovom IGRAC NA ZICI, objavljenoj 26.01.2001. godine u listu "Ibarske novosti", novinar Bojana Milosavljevic se okomila na predsednika Demohriscanske stranke gospodina Vladana Batica i "podmladak Baticevih sledbenika" u Kraljevu.
   Tako ,, placeni oglas,, DHS u ,,Glasu javnosti, za ovu zestoku novinarku je "manipulacija" "nebuloza" "foto-montaza", a sve to doticna je saznala citajuci ,,krajnje sitnicavo, izmedju redova,, (laicima je vrlo tesko da nadju toliko slova i redove u inkriminisanom oglasu, ali za vrhunskog profesionalca to nije nikakav problem). Razumemo Bojanino ogorcenje sto se na slici ne nalazi svetli lik Ivana Markovica, lepog Ive,, iz njenih svakonocnih erotskih snova koje je iz broja u broj obznanjivala u "Ibarskim novostima". Obznanjivala i obeznanjivala jadne citaoce. Po nekim vestima Bojani cak mozemo da zahvalimo za vracanje predajnika kraljevackom Javnom preduzecu za informisanje-saterala je najzad "lepog Ivu" u cosak, dala mu do znanja da je njen ideal muske lepote i odlucnosti, i umiljato ga zamolila da vrati ukradeno, na sta je doticni trepnuo svojim lepim okicama i spremno izasao u susret zeljama svoje obozavateljke. Siroti Batic! Sa svojim rimskim profilom, nije imao nikakve sanse spram "lepog Ive". A pogotovu sto nikad nije seo na cuveno "cvetno kanabe" nasuprot nekadasnjeg gospodara zivota (a narocito smrti) na ovim prostorima.
  Sto se tice "podmlatka Baticevih sledbenika" i njihove "verbalne inkvizacije" nad sefom dopisnistva RTS-a u Kraljevu, Raskom Djordjevicem, cenimo Bojaninu privrzenost i vernost pomenutom gospodinu. Zaista, treba zasluziti toliku kolicinu hvalospeva i velicanja lika i dela. Mi mozemo u necemu da se slozimo sa ocenom licnosti gospodina Raska Djordjevica, i to u delu koji govori o njegovoj visprenosti i postenju. Jer, kada je receni gospodin shvatio da nije preporucljivo biti svetionik u narodu gde se deca na ulicnim sijalicama uce radjanju (sto rece V. Bulatovic-Bib), spremno je svoju profesiju upodobio zahtevima vremena i gospodara vremena. A to sto neka vedeta prelaznog roka navija za "Partizan" i po prelasku u "Crvenu zvezdu" nece mnogo znaciti navijacima "Partizana" (pogotovo ako pamte i brojne autogolove koje je igrac zabio svom nekadasnjem timu).
  Svedoci smo jos jednog histericnog napada izvorne levicarke koja kao novinar radi u redakciji kulturnog programa JP "IN" i flagrantno se mesa u politiku. Upitao bih doticnu drugaricu gde je bila da uzme u zastitu svoju koleginicu Mariju Obradovic koja je bila izbacena sa te takozvane slobodne televizije novembra 1996. godine.
  Na kraju, pozivanje na narod koji je promenio medijsku sliku o Srbiji je vredno hvale. Ipak, mnogi su se pozivali na narod i kad treba, i kad ne treba. Pridruzujemo se Bojani u oceni da je nas narod iskren, ali ipak mislimo da nije ni bezimen, ni bezlican.

Sednica IO SO Kraljevo - pise Slobodan Rajic
Preventivno protiv delinkvencije
   Na prekjucerasnjoj sednici Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljevo jednoglasno je prihvacen predlog odluke o povecaju opstinskih administrativnih i lokalnih komunalnih taksi za 24 odsto, o cemu ce konacnu rec dati odbornici Skupstine opstine.
  Clanovi Izvrsnog odbora, na svojoj 10. sednici u ovom sazivu, razmatrali su Izvestaj o aktivnostima Koordinacionog odbora za pracenje maloletnicke delinkvencije, alkoholizma i narkomanije i tom prilikom istakli potrebu da se pojacaju preventivne mere u sprecavanju i suzbijanju ovih pojava, posebno kod dece.
(Ne)saglasnost na statute
  Data je saglasnost na predloge statuta vise javnih preduzeca ali je istaknuto da JP "Ibarske novosti" nije dostavilo na vreme ovaj akt, sto je obaveza prema jos uvek vazecem Zakonu o javnim preduzecima. Takodje, nije data saglasnost na predlog Statuta JKP "Pijaca", uz obrazlozenje da "nije konsultovan" Zakon kada je uneto prosirenje delatnosti tog preduzeca i na menjacke poslove.
  Zbog nedostatka sredstava u opstinskom budzetu odbijeni su zahtevi za finansiranje pojedinih aktivnosti Opstinske organizacije Crvenog krsta, Drustva za sport i kulturu Magnohrom, Sportskog saveza, Elektrodistribucije Kraljevo i SOS kanala, uz napomenu da su neki zahtevi nerealni.
O zastiti vrednosti
  Na inicijativu dr Ljubise Jovasevica, predsednika SO Kraljevo, raspravljano je o dugogodisnjoj praksi, kako je ustvrdila Spomenka Milosevic iz Zavoda za zastitu spomenika kulture, narusavanja ambijentalne, prostorne i klulturno-istorijske celine grada. Ona je naglasila da strucnjaci Zavoda za zastitu spomenika nisu konsultovani prilikom usvajanja Generalnog i Regulacionog urbanistickog plana centra grada. Sprovodjenje ovih planova, po njenim recima, nanelo je nepopravljive stete, posebno ako se zna da je od 106 spomenickih vrednosti 14 vec sruseno a na isto toliko izmenjen prvobitni izgled!? Insistirajuci na na postovanju zakona, tradicije i istorije Kraljeva, predsednik Skupstine opstine dr Ljubisa Jovasevic najavio je angazovanje svih strucnih sluzbi lokalne samouprave na zaustavljanju ove urbanisticke posasti. Izvrsni odbor SO Kraljevo pod tackom "razno" upoznat je sa zahtevom clana Upravnog odbora JKP "Pijaca" da troclana komisija "opstinske vlade" preispita odluku o visini zakupa tezgi za poljoprivredne proizvodjace i druge zakupce za 2001. godinu.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE KRALJEVACKOG "OTPORA" - Pise Slobodan Rajic
Sramota koju gledamo
  "S obzirom da je od konstituisanja nove Skupstine opstine proslo vise od 100 dana, Narodni pokret "Otpor" u Kraljevu uocio je ono cega se i plasio, a to je da koalicija DOS ne postuje sopstvene dogovore i obecanja", receno je na konferenciji za novinare ovog Pokreta, odrzanoj u ponedeljak.
  - Elem, posle vec toliko puta ispricane price o nekompetentnosti nase gradske vlade sada dolazimo do situacije kada se i na lokalnom nivou nista ne preduzima po pitanju lokalnih socijalista koji jos uvek "vedre i oblace" ovde, u ovim nasim firmama i fabrikama, istakao je Vladan Slavkovic, aktivista kraljevackog "Otpora". Iz tih firmi radnici sve cesce dolaze kod nas i traze ono sto nisu mogli da dobiju od DOS-a, a to je jednostavno pokusaj da se neki ljudi dovedu pred lice pravde i da se preispita njihova odgovornost u toku proteklih 10 godina. Znaci, pored radnika Magnohroma, Autotransporta i jos nekih firmi koje su bile pod velikim uticajem SPS-a, pojavljuju se cak i neke manje koje imaju dokaze za marifetluke koje su pravili socijalisti.
  DOS-a se, po Slavkovicevim recima, ocekivalo da po tom pitanju preduzme nesto i pokrene postupak preispitivanja odgovornosti, ali se to ne desava.
  - Na zalost, svedoci smo da mnogi od bivsih socijalista, sto je najgore i poneki policajac, nalaze utociste tamo gde smo mislili da ce dobiti najvisu krivicu, kaze Slavkovic. Mnogi su uspeli da prelete u neke od stranaka DOS-a, da se sakriju iza clanskih karti raznoraznih stranaka, tako da sada ti isti ljudi se ponovo vracaju na pozicije na kojima su bili, samo pod imenom nove vlasti. To je sramota koju gleda ceo grad i koju mi nazalost vidimo i evidentiramo, a plasimo se da cemo uskoro morati da reagujemo po tom pitanju malo ostrije.
  Obracajuci se novinarima, aktivista NP "Otpor" u Kraljevu Vladimir Marovic istakao je da su 100 dana nove savezne vlasti pokazali da su na medjunarodnom planu postignuti zavidni uspesi, ali da se prioritetno treba posvetiti unutrasnjim problemima, pre svega u vezi sa egzistencijalnim uslovima gradjana. Povodom odgovornosti celnika bivseg rezima i "velike prasine koja se digla" oko dolaska tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte Marovic je pored ostalog rekao:
  - Zelimo da istaknemo da jedine zrtve tog rezima nisu bili samo ljudi unutar SRJ nego i spolja, pa se saradnja sa Haskim tribunalom mora smatrati nuznom jer nam ponovo prete ekonomske sankcije i to zbog istog kruga ljudi. Dakle, moglo bi se reci da se nista novo nije desilo i da se citava zemlja pretvara u taoca petorice ljudi.
  Predstavnici kraljevackog "Otpora", kako je receno, ucestvovace na Drugom kongresu Narodnog pokreta "Otpor" 4. februara u Beogradu kada ce se definisati nova strategija ovog Pokreta.

Prosle subote, u sali kraljevackog bioskopa "Ibar" uprilicena je promocija znacajna knjige- priloga novijoj istoriji Kraljeva.Rec je o monografiji Gimnazija 1909 - 1999. kao delu grupe autora, koje je ovaj projekat okupio. Jubilej najznacajnije srednje skole u opstini Kraljevo bio je povod da se sacini vrsta hronike, tacnije knjiga koja ima , po opseznosti i ozbiljnosti pristupa, karakter naucne studije.Monografija je podeljena u tri dela. Uvodni sadrzi istorijat Skole, sa relevantnim arhivskim i drugim dokumentarnim podacima (od osnivackih dekreta pa dalje).Sredisnji deo knjige , cini se , izaziva najvece interesovanje citalaca, jer donosi "zivu rec", odnosno secanja mnogih ucenika Gimnazije u Kraljevu , kao svedoka davnijih ali i skorijih vremena, kao i onih ljudi koji su i drugim ,tesnim vezama, bili bliski ovoj instituciji , koja je uvek bila mnogo vise od vaspitno-obrazovnog centra jedne gradske sredine.Najzad , u trecem delu Monografije sadrzana je obimna dokumentarna gradja iz skolskih anala: ucenicki spiskovi, popis imena svih profesora i direktora Gimnazije i sve ono sto se javlja kao svedok egzistiranja jednog velikog i znacajnog kolektiva.
  Na svecanosti povodom izlaska iz stampe ovakve jedne naucne studije,o Monografiji su govorili: Milorad Senic, direktor Gimnazije, kao i trojica istoricara- mr Arsen Djurovic , prof. dr Ljubodrag Dinic i mr Ljubodrag Ristic ( kao autor).Umetnickom delu ove svecanosti poseban pecat dao je poznati pijanista i pedagog Dusan Trbojevic.
  Monografija "Gimnazija 1909 - 1999" , kao svojevrstan izdavacki poduhvat , stampana je u kraljevackom "Slovu" , a graficko resenje dao je akademski umetnik Dragan Pesic..

LJUDSKE SUDBINE - pise Marko Slavkovic
Umesto na sportske terene - u invalidska kolica
  Na rastanku mi je samouverenim glasom rekao:
  - Vidimo se na sportskim terenima, pored Ibra, makar kao posmatraci!
  - Dogovoreno!- prihvatio sam predlog, ubedjen da ce tako sigurno biti. Pritom sam iskreno pozeleo da taj susret bude sto pre.
  Rec je o Slavoljubu Zivicu, mladom sportisti iz Kraljeva, koji je, vracajuci se sa kosovskog ratista, tudjom nepaznjom postao tezak invalid. Protiv te stvarnosti, Slavoljub se mesecima bori najjacom mogucom ,,terapijom" - necuvenim optimizmom. Tokom nedavne posete, sasvim sam se uverio, krajnji ishod po Slavoljubovo zdravlje mora biti povoljan. Ponajvise zbog tog optimizma i zelje da ponovo bude ,,pod obalom" , gde se sportska mladost godinama nadmece...

  Slavoljub je rodjen pre trideset dve godine u Kraljevu, kao peto i najmladje dete oca Jovana i majke Dusanke. Osnovnu i srednju skolu zavrsio je u rodnog gradu, a vojni rok je odsluzio 1987. na Visu u Hrvatskoj. Godinu dana kasnije, upisao je Fakultet fizicke kulture u Beogradu. Tokom studija, kao vojni obveznik, nekoliko puta se, po vise meseci, odazivao na vezbe u kosovsko mitrovackoj 125 - toj oklopno- motorizovanoj brigadi, kao sto je to cinio i 1991. , u vreme eskalacije albanskog separatizma i iredentizma na Kosovu. Takodje, kao vecina vojnih obveznika, Slavoljub je 1999. godine mobilisan i upucen da brani Kosovo...
   Ali, o tome kasnije.
  Pre toga, Slavoljub je zavrsio fakultet i, kao veliki privrzenik sportu, nadao se da ce u toj oblasti sebi obezbediti egzistenciju. Nazalost, i pored nekoliko pokusaja, nije mu uspelo da u nekim od klubova radi sa sportistima. Zato se odlucio za skolu, da ucenicima prenosi znanje kao profesor fizickog vaspitanja. Najpre je zamenjivao kolegu u Bogutovcu, da bi 1998. godine pripravnicki staz zavrsio u jednoj kraljevackoj osnovnoj skoli. Iste godine polozio je strucni ispit, a vec sledeceg januara primnjen je na odredjeno vreme u Poljoprivredno- hemijskoj skoli. Time je, cinilo se, put ka ostvarivanju sportskih ambicija, bio otvoren. Utoliko pre sto je Slavoljub, kao sportski strucnjak, ali i kao rekreativac, znatan deo slobodnog vremena provodio na sportskim terenima pored Ibra. S obzirom da je zeleo da sebe proveri, da utvrdi dokle mu dosezu granice sportske izdrzljivosti, Slavoljub odlucuje da se vise, ili najvise, posveti atletici, a u okviru nje - trcanju.
  - Voleo sam duge staze, pa sam jos 1991. godine u Beogradu istrcao prvi maraton, i to na nagovor profesora sa fakulteta. Od 1995. do 1998. godine, ucestvovao sam na cetiri Beogradska maratona, sa sebi zadatim ciljem da istrcim vreme ispod tri sata. I uspeo sam, tako da mi je to bila neka licna, zivotna satisfakcija.- pricao nam je Slavoljub, ocigledno vidno zadovoljan rezultatom svoje upornosti. Razumljivo. Jer, samo takvi, koji imaju jasan cilj i ogromnu volju, mogu uspeti, i to ne samo u sportu. A tim vrlinama Slavoljub je bio apsolutno ispunjen. Pa, i danas, posle njegove licne nesrece, toliko nade i optimizma u jednom mladom coveku gotovo je nemoguce drugde zapaziti.
  I tog sestog aprila 1999. godine, profesor Slavoljub se, kao vise puta ranije, odazvao na mobilizacijski poziv, ovoga puta radi odbrane Kosova od NATO agresije.
  - Jedan od motiva zbog koga sam bez dvoumljenja krenuo na Kosovo, bio je da ne izneverim drugove sa kojima sam dugo u toj jedinici. Pokazalo se da sam bio u pravu, jer su se svi odazvali, kao i ranijih godina, iako smo dobro znali sta nas tamo ocekuje.- mirno govori Slavoljub, prisecajuci se mnogih detalja sa ratista, sve do juna, kada je potpisan Mirovni sporazum.
  Cetiri dana posle potpisanog sporazuma, medju poslednjima u roku predvidjenom za povlacenje nase vojske,bila je Slavoljubova jedinica. Marsruta povratka drzana je u najvecoj tajnosti, sve dok se, umesto prema Leposavicu, nije krenulo ka Merdaru, odnosno Krusevcu, gde su stigli posle 16 - 17 sati putovanja.
  - Tu vec nije bilo nekih posebnih emocija.Uglavnom je vladala ravnodusnost, zbog svega, narocito zbog napustanja Kosova...Doduse, tu i tamo bilo je radosti, jer se vracamo kuci zivi i zdravi.- kaze Slavoljub. Iz Krusevca, istim autobusom sa kojim su i dosli, krenuli su put Kraljeva. Krace su se zadrzali u Stopanji, gde su se rastali sa nekoliko drugova. Dva vojnika su, tom prilikom, ispucala vise rafala, kao ,,ratni poklic", a u znak objavljivanja povratka sa ratista. Onda se, za trenutak, sve se stisalo i Slavoljub je posao prema autobusu. Sledeca stanica je Kraljevo.
  Istog momenta, kada je Slavoljub jednom nogom vec bio na vratima autobusa, zacuo se pucanj. Jedan od dvojice vojnika, koji su prethodno pucali rafalnom paljbom, nije zakocio pusku i metak je pogodio Slavoljuba u kicmu...Samo zahvaljujuci brzim lekarskim intervencijama, i njegovoj konstituciji, opasnost po zivot je otklonjena.
  Posle dvadesetak dana lezanja u ,,sok sobi", na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu, Slavoljub zapocinje jednu drugu borbu - da stane na sopstvene noge. Ta borba, da se oslobodi invalidskih kolica, traje i dan danas: od bolnica, preko rehabilitacionih centara, do kucnih terapija.
  - Dosta realno sam sve primio i shvatio. Znao sam da je povreda vrlo ozbiljna i da cu morati da ulozim ogroman napor kako bih se vratio u stanje priblizno ranijem. U tom smislu, sve sto je od mene zavisilo, uradio sam. Prilicno sam se osamostalio, mada mi je, tu i tamo, potrebna izvesna pomoc, u zavisnosti od uslova.
  - Otkuda toliko optimizma i snage u vama?
  - Pa, i moj zivotni moto je takav. Nikakve barijere ne priznajem.
  - U razgovoru, nisam primetio da ste ljuti na vojnika koji vas je ranio. Istina, iz nehata je to ucinio, ali vas je, ipak, tesko povredio?
  - Ne, ne! To je bio nesrecni slucaj. Vojnik je izrazio kajanje i sazaljenje i meni ne preostaje nista drugo nego da svoj zivot nekako uredim, a da njegov njemu prepustimo, jer je on vrlo mlad covek.
  Tako je govorio Slavoljub Zivic, divan sportista i jos bolji covek, kome je sada jedini cilj da se resi ortopedskih pomagala i da nastavi da zivi kao i svi. Normalno.
  Na rastanku, Slavoljub mi je samouverenim glasom rekao:
  - Vidimo se na sportskim terenima, pored Ibra, makar kao posmatraci!
  - Dogovoreno! - prihvatio sam predlog, ubedjen da ce tako sigurno biti.
  Jedva cekam taj dan!

SINDIKAT UZVRACA UDARAC - pismo predsednika Nezavisnog sindikata FVK
Stetocinsko direktorovanje
  Odgovornom uredniku ,,Ibarske novosti,, povodom "Ekskluzivnog" clanka "Ostajem u Fabrici..." na 7 strani Vaseg lista napisanog od strane Gosp. Zorana Jovanovica bivseg gen. dir. kompanije Fabrike vagona. Koristeci novinara gosp. D.Vukicevica koji svojim clankom zeli da "opravda" doticnog gospodina, pred Kraljevackom javnoscu i radnicima kompanije koji "obijaju" pragove Opstinskog suda u Kraljevu trazeci isplatu "zakinutih" zarada po Kolektivnom ugovoru Metalaca Srbije.
  Za to vreme Okruzni sud u Kraljevu, nikako da zavrsi istragu u predmetu Ki. 16/98 vec trecu godinu. Za to vreme radnici kompanije dolaze u hladne i "opustosene" hale ocekujuci da prime bilo kakvu zaradu. Sanjajuci o tome da DOS ispuni predizborna obecanja o nezavisnom sudstvu dugo ocekivanoj pravdi.
  Tvrdnja godpodina da "nema ni bicikl" je istinita, jer sta ce mu bicikl kada je na raspolaganju svih 24 sata imao vozaca i sluzbeno vozilo, koje ga je vozilo gde je hteo i kuda je hteo. Kako je koristio sluzbeni automobil najbolje govori izvestaj Nadzornog odbora kompanije, na zahtev Nezavisnog sindikata za period 1.12-6.5.2000. godine. Tako saznajete da je Kraljevo - ,,gradiliste,, (iza Bogutovca) udaljeno 743 km ili Kraljevo - Krusevac 328 km, ili Kraljevo - Ladjevci lokal 4.500 km. pa opet 3.500 km. Tek eto da covek ode malo u obilazak "rodnog zavicaja". Kako da se desi "mladom i neiskusnom vozaca da ispise tolike krivootvorene" putne naloge a da on eto kao "savestan direktor ne spreci svog "neiskusnog" vozaca da takve putne naloge i naplati na blagajni kompanije vec mu naprotiv sve to svojim potpisom "over", za isplatu. Kako to da mu se desi 8.02.2000. godine da svojim potpisom odobri isplatu 4 racuna za pranje sluzbenog automobila u istom danu, kada i vrapci znaju da su se kola prala u krugu kompanije.
   Iz tog izvestaja Nadzornog odbora saznajemo da je Samostalna trgovinska radnja "Popovici" ugostiteljski objekat, gde je "savesni" direktor "virmanom" nabavljao kucne potrebstine.
  Navodi gospodin da mu je na "popravci mostova" trajao radni dan od 6-24 sata su malo cudni i nelogicni. Pitam se samo sta je gospodin mogao tamo da radi po vasceli dan i gde su mu bili "sef gradilista" i radnici izvrsioci? Kako t da kompanija onda "izgubi" cetvrti most "Lucicu 2" i ocekivani profit od oko 20 miliona dinara i da takvu zaradu prepusti konkurentskoj firmi "14 Oktobar" iz Krusevca. Kako to da gospodin Mrkonjic dozvoli takvo ustupanje radova ako je sve odradjeno kvalitetno i brzo?
  Sto se tice izjave gosp. Jovanovica da nije uzeo ni dinara, ja mu "delimicno verujem". Kome su trebali inflacijom obezbedjeni dinari, kada su tu bile devize (dolari i marke) u koje se doticni gospodin odlicno razumeo. Tako je na blagajni kompanije uzeo 9.000 dolara kako bi sa gospodinom Lilicem i "drzavnom delegacijom" otisao na sluzbeni put u Libiju. Zasto? i kakav je ugovor sa tog puta proistekao za Kompaniju?
  Posebna je prica ugovor o saradnji sa firmom ,,Juci,, iz koje je za kompaniju nastala ,,steta,, od 7.500 dolara jer je putem suda ta firma od Kompanije potrazivala oko 15.000 dolara a eto ,,savesni,, direktor sa vansudskim poravnanjem dogovorio da isplati 7.500 dolara. Iz tog aranzmana za Kompaniju nije proistekao nikakav pravni posao - ugovor (klasican oblik stetnog ugovora). Pa kada se samo ta dva iznosa pomnoze sa 1,95 izlazi da je Kompaniji pricinjen trosak od 32.175 DM puta 30 din. to je ,,fantasticnih,, 965.250 dinara. Tu treba dodati i 2,5 miliona dinara iz Fonda za razvoj koji nisu usli u Kompaniju vec su zavrsili na racunu ,,Beta banke,, . Pravosnaznom presudom Kompanija je duzna da Fondu isplati sa kamatama i sudskim troskovima 21 milion dinara. Kako to da ,,savestan i posten,, direktor za potpisivanje tereti svoga potcinjenog finansijskog direktora gospodju Boskovic LJiljanu i za davanje Akceptnih naloga Fondu. Pa zasto Vi gosp. Jovanovicu ,,kao visoko moralni intelektualac,, i lice sa posebnim ovlascenjima niste obustavili od izvrsenja taj ,, stetni potpis,, ili cak pokrenuli postupak protiv ,,samovolje,, finansijskog direktora. Zasto se niste obratili Upravnom odboru ili Skupstini Kompanije kada ste znali da je s obzirom na iznos morala postojati saglasnost Upravnog odbora za takvu finansijsku transakciju. Nije li pre gospodja finansijski direktor bila ,,oruzje u vasim nepostenim rukama,,? Kako to da je ovih dana VD gen. direktor kome ste ostavili u nasledje gubitak Kompanije od 250 miliona dinara i 20 miliona duga radnicima za zakinute zarade, morao da potpise taj Ugovor sa Fondom Republike Srbije. O vasoj casti i ,,poslovnom moralu,, najbolje govori obrazlozenje Drugostepenog Privrednog suda u Beogradu kojom se potvrdjuje prvostepena presuda a po vasoj zalbi toga suda citiram: ,,Ugovor nije nista u smislu cl. 103. st. 1. ZOO jer se zalilac ne moze koristiti svojom nesavescu u ponasanju, protivnom clanovima 12, 17 i 18. st. 1. ZOO, trazeci da se poniste ugovori po sluzbenoj duznosti, samo sa razloga sto ih bez ikakvog pravnog osnova nije potpisao,,. Niste li u ovom kratkom obrazlozenju drugostepene presude prepoznali sebe?
  Govoriti o mom ,,politickom profiterstvu,, je deplasirano jer iz svega napred navedenog vidi se da ste ,,debelo,, unovcili svoje clanstvo u SPS-u i u pogledu duzine mandata i u pogledu ,,privilegija,, koje ste sebi priustili. Pitam Vas kakvo je to preuredjenje i prosirenje stana sa 28 na 40 m2 kada tvrdite da od Fabrike niste uzeli ni dinara? Da li su to radnici ciju ste zaradu maksimalno zakidali kod vas radili na mobu? Ili vam je mozda neko dao na poklon radijatore i najsavremeniju italijansku keramiku koju ste ugradili u vase kupatilo, a prema iskazu ljudi koji su bili u Vasem stanu? Ili su vam mozda sve te radove i materijal donele ,,nebeske vile,,?
  -Kako ce te radnicima Kompanije objasniti stetu koju ste im napravili mojim nezakonitim isterivanjem sa posla? Da li je moje ,,politicko profiterstvo,, vezano za to sto sam kao predsednik sindikata pokusao da vas sprecim u ,,cerupanju,, Kompanije? Mene bi bilo sramota da posle pravosnazne presude prvostepenog i drugostepenog suda trazim i reviziju Vrhovnog suda Srbije i da tu izgubim spor. To sudstvo je koliko mi se cini pripadalo tvojoj rezimskoj SPS-ovskoj ,,kamarili,, pa kako to da kao njihov funkcioner izgubis spor u dva redovna i trecem vanrednom postupku? Ko ce sada da nadoknadi stetu kompaniji od 200 hiljada dinara koliko ce otprilike kostati Kompaniju tvoj inat i tvrdoglavost?
  Moje profiterstvo politicko ce biti da se ovih dana formira nezavisno sudstvo sa novim ministrom gosp. Dr Vladanom Baticem na celu koje ce da preispita vase ,,stetocinstvi,, direktorovanje u trecem po duzini mandata kojim se vi javno hvalite. Porediti duzinu mandata sa gospodom Stamenkom Colakovicem i Tanaskovicem je verujem za njih ponizavajuce i sramotno jer su bili ljudi od casti i ugleda.
  Kako objasnjavate iznos od 468.000 DM koje niste vratili Fondu za razvoj od takozvanih ,,Burmanskih vagona,, a koje ce kompanija sa visokim troskovima i kamatom morati u celosti da vrati. Kako objasnjavate potrazivanje firme u stecaju ,,bicikl-moto,, iz Beograda za potrazivanje od 467.000 dinara koje su vam radnici kompanije platili za preuzete bicikle na kredit, a vi ste to ,,zaboravili,, da uplatite navedenoj firmi?
  - Sto se tice moga clanstva mozete licno da dodjete i da se u to uverite a predstavicu vam samo Anketni odbor ,,nesalomivi,, koji broji 15 clanova koji ce uskoro poceti da rade na listanju dokumentacije u vezi vaseg ,,uspesnog ,, dugogodisnjeg mandata a koji nije stigao da iskontrolise Nadzorni odbor Kompanije.
  Jer ovo je cenjeni citaoci ,,Ibarskih novosti,, samo pocetak ,,vrha ledenog brega,, o uspesnom i savrsenom poslovanju bivseg generalnog direktora gospodina Zorana Jovanovica.
  S postovanjem
PREDSEDNIK NEZAVISNOG SINDIKATA HOLDING KOMPANIJE FVK AD
Slobodan Zdravkovic, dipl.pravnik

SPORT
  KOSARKA - PRVA B SAVEZNA LIGA ( muskarci)
  MASINAC - IBON 86:81 (22:23, 25:15, 20:23,19:20)
IBON BEZ NAPONA U ZAVRSNICI
*U kvalitetnoj utakmici Masinac u 16. kolu savladao Ibon Elektroprivredu iz Niksica sa 86:81
*Gicic, LJ. Bogavac i Djokic najefikasniji u pobednickoj ekipi, Jeretin (do povrede u 35. minutu) najbolji akter susreta
* U nedelju u 17. kolu Masinac docekuje Polet Keramiku iz Beceja

TABELA PRVE B LIGE

1. Spartak 16 13 3 1361:1265 29
2. Primorka 16 11 5 1377:1270 27
3. Ibon 16 11 5 1413:1354 26
4. Zastava 16 10 6 1335:1254 26
5. Buducnost 16 10 6 1283:1206 26
6. Polet 16 10 6 1400:1348 26
7. Mogren 16 10 6 1290:1248 26
8. OKK Beograd 16 7 9 1258:1312 23
9. Gorica 16 7 8 1257:1260 22
10. Javor 16 6 10 1261:1282 22
11. Masinac 16 6 10 1339:1391 22
12. Astra banka 16 5 11 1388:1414 21
13. Kolubara 16 5 11 1321:1415 21
14. Srem 15 0 15 1181:1448 15

Post festum jedne zalbe i jedne odluke u kosarci
KRALJEVACKA PUBLIKA "SAMO VAS POSMATRA"!!!
* Povodom kazne (suspenzije) terena, na osnovu zalbe KK "FMP Zeleznik
  Neprijatno smo iznenadjeni i uvredjeni zbog ultimativnog stava KK "FMP Zeleznik" da se utakmica XII kola Winston Yuba lige Sloga Telekom Srbija - FMP Zeleznik ne registruje postignutim rezultatom, i odigra ponovo bez prisustva gledalaca. Pretnja istupanjem iz lige, neodmerene i tendeciozne izjave u medijima od strane rukovodstva KK "FMP Zeleznik", kao i pozivanje na toboze nezadovoljstvo svih klubova koji su zasluzeno i sportski porazeni u Kraljevu, verovatno su uticali na drakonsku kaznu.
  Ne zaboravite da je KK "Sloga" Kraljevo klub koji ima znacajno mesto u jugoslovenskoj kosarci. Sloga je iznedrila nekoliko vrhunskih igraca i reperezentativaca, trenera, veliki broj znacajnih prvoligaskih i internacionalnih kosarkasa, a nakon teskih godina i mnogo ulozenog truda, Kraljevo ponovo postaje znacajan kosarkaski centar.
  Mozda nekome ne odgovara sto se kosarka igra i van Beograda (u Kraljevu, Leskovcu, Cacku, Vrscu ...). Znamo da je mnogo jeftinije ucestvovati u "tramvaj ligi", ali gde su tu gledaoci koji u nabrojanim gradovima pune hale? Dok vecinu beogradskih klubova na utakmicama prati i gleda samo uza rodbina i prijatelji, u Kraljevu zbog Sloge na svakoj utakmici prisustvuje blizu 3.000 gledalaca, poznavalaca kosarkaske igre, ali i zbivanja u kosarci i oko kosarke. Svaki poraz Sloge, iako je bolan, ispracen je aplauzima pobednickoj ekipi. Kraljevacka publika zna sta je poraz na terenu, ali i vrlo dobro zna sta su zakulisane radnje van terena koje su vec uzele maha. Zato ne sluzi na cast ultimativni stav KK "FMP Zeleznik" koji je uticao na odluku o suspenziji terena u Kraljevu i visokoj novcanoj kazni.
  *Da li ce nakon registrovanja postignutog rezultata, FMP istupiti iz lige, ili ce Sloga sto znacajnu utakmicu u borbi za opstanak igra van Kraljeva, biti bliza "ispadanju" iz lige ?
  *Da li je igranje kosarke van Beograda zarazno ? Verujte da nije, cak je i delotvorno.
  *Ko i za cije interese kroji i stvara ovakvu atmosferu u jugoslovenskoj kosarci?
  Zbog neodmerenih optuzbi i kazne, KK "Sloga Telekom Srbija" ulozice zalbu KSS, i trazice da se na snimku utakmice utvrde "sporni" detalji navedenih u zalbi KK "FMP" Zeleznik.
  Postovani kosarkaski "prijatelji", kraljevacka publika Vas samo posmatra.
  Upravni odbor KK "Sloga Telekom Srbija", janurar 2001.