Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Dom drustvenih organizacija 2/6, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Zbogom Seseljevom Zakonu
Skolski manekeni
Poseban odbor za vodosnabdevanje
Izbori u mesnim zajednicama
Od "satanizacije" do saradnje
Zivot tece dalje

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Zbogom Seseljevom Zakonu
      Za ono sto je u vecini relativno civilizovanih zemalja logicno dostignuce demokratije, a sto podrazumeva kakvu - takvu slobodu u novinarskom izrazavanju, ovde je trebalo cekati decenijama i prezivljavati najgore traume koje, bez preterivanja, podrazumevaju i objektivan strah za goli zivot. Prethodna vlast, takozvana crno - crvena koalicija, kao sto je dobro poznato, ucinila je sve da maksimalno ugusi sve sto je objektivno i profesionalno u novinarstvu, svodeci pripadnike novinarske profesije na svoje dobro placene poslusnike i one koji su zestoko kaznjavani samo zato sto su se "drznuli" da posteno rade ono sto najbolje znaju i za sta su, uslovno receno, placeni. Sta je znacilo biti novinar dok je na snazi bio Seseljev Zakon o informisanju znaju samo oni novinari koji nisu podlegli iskusenju , prodali cast i obraz i obrukali profesiju zbog privilegija koje su im, kao poslusnicima, izdasno cinili tadasnji vlastodrsci. Zarad nekih poklonjenih mobilnih telefona i slicnih gluposti kao sto su stanovi, putovanja po svetu, zaposljavanje dece, a bogami i debeli devizni i dinarski racuni, mnoge kolege su bile "prisiljene" da rade najogavnije stvari, ubedjene valjda da ce ortodoksni levicari i ultra - desnicari ostati na vlasti bar koliko i nesto covecniji Turci. Istovremeno, neki drugi novinari su , sto se danas ne radi ni sa psima lutalicama, upucavani po ulicama i haustorima, zatvarani, globljeni, a neretko su im i clanovi porodice bili na meti mrznje i izivljavanja velikih srpskih patriota i cuvara stecenih i otelotvorenih tekovina socijalizma. Treba li reci da je, koliko do juce, a po pomenutom Seseljevom zakonu, urednicima koji su se usudili da objave nesto sto nije bilo po volji tadasnjih cenzora i ostalih dusebriznika za mentalno zdravlje svekolikog srpstva, sledovala novcna kazna od "samo" sezdesetjednogodisnje " bedne plate. Sta to znaci u uslovima kada od jedne cele novinarske plate nije moglo posteno ni da se pusi, a o picu da i ne govorim, lako je zakljuciti. Kako su u to vreme ziveli kojekakvi Milanovici, Komrakovici, Cukici, Lenardovici, i da ih ne nabrajam dalje jer mi se bljuje, a ne smemo zaboraviti ni neke nase lokalne novinarske velicine, tesko je i zamisliti nama obicnim novinarskim smrtnicima, janicarima i novinarskim nistarijama. Dakle, u takvim okolnostima, noseci breme obelezenog izdajnika, spijuna i najobicnijeg srpskog gada trebalo je sacuvati moc govora, koliko - toliko zdrav nervni sistem i goli zivot svoj i svojih ukucana. Istovremeno je trebalo ostati dosledan ubedjenju i boriti se za ono sto danas imamo, a sto su jos uvek vise nagovestaji onoga sto bi tek trebalo da bude, nego blagostanje koje smo ocekivali. Ipak, ocigledno je da se dosovska masinerija sve vise zahuktava i svi su izgledi da ocekivanja naroda, bar kada su u pitanju kadrovske promene, nece biti izneverena. Ali, nikako se ne sme zaboraviti da je u to najgore vreme, kad ljudski, a pogotovu novinarski, zivot nije vredeo ni prebijene pare, sudjeno i "Ibarskim novostima", a da je predajnik nase televizije ukraden sa Goca po nalogu tadasnjeg ministra za telekomunikacije licno. Sta su u to vreme drugarica Jovanka Mijailovic, drugovi Ivan Markovic i Goran Matic, sa sve svojim poslodavcima, mislili u svojim glavama, ne znam, ali sam siguran da bi im danas trebalo vratiti istom merom, pa makar to bila i tuzba za pretrpljeni strah od onoga sto su te dicne kolovodje levice na lokalnom i drzavnom nivou nameravale da ucine.
  No, posto je monstruozni Zakon, stavljen van snage, lakse se dise, pa je sigurno da ce i kvalitet lista koji je pred Vama, a koji ni ranije nije previse mario za pretnje, niti se ustrucavao od slobode govora, biti daleko bolji. Bar to je, za sada, nama nasa borba dala.

Skroz licno - pise Bojana Milosavljevic
SKOLSKI "MANEKENI"
     S impresivnom kolicinom gadjenja, St. Protic, novi amabasador u Americi, odbacio je svaku dalju vezu sa DOS-om ( bez koga, inace, u diplomatiji ne bi stigao dalje od LJiga). Ovaj moralni cistunac u zurbi je zaboravio da vrati akreditive za Vasington.Divno bi, dragi moji, bilo kada bi i mi ostali mogli da odemo na vrlo dugo studijsko putovanje u inostranstvo, a o drzavnom trosku.Ponovo ispada da funkcija gradonacelnika Beograda nije narocito ni privlacna, niti vazna.Ako se to tako bude ponavljalo, tamo ce im jednom , sto rece moj kolega Rajovic, doci Sulejman Ugljanin. Mada razumem da nekoliko meseci konfuzije nove vlasti nije posledicno strasno kao deset godina Miloseviceve autokratije, opet mi smeta sto ovaj jos uvek mirno spava, i to usred predsednicke rezidencije , za koju je kirija skroz subvencionisana, sto je i red prema nekome ko je ,kao nas gospodar tame, skromno i posteno ziveo samo od svoje plate.Cak mu je i ono musko dete godinama po Pozarevcu rintalo kao crnac (preko Omladinske zadruge), te je tako namlatilo milione maraka- sve,jadno, prenoseci gajbice zrelih visanja, tamo i ovamo, i to iskljucivo- manuelnim sredstvima rada.Dotle su se , zarkim letima , nasa deca ,kao neki dembeli, kupala u:rekama, barama, virovima, a poneko,bogami, cak i u moru.I da bi , posle svega, to siroto dete Marko, pobeglo od nase zavisti i zlobe cak u Turkmenistan ili slicno, da tamo, mozda, nacisto podivlja od nepravde, muke i gladi. Kako ja vidim, Miloseviceva slava je neprolazna, a on sam jos uvek nedodirljiv , dok drzava Srbija uveliko funkcionise. NJegov slucaj podseca na Staljina: kad je ovaj tiranin umro, najradosnija vest jos satima nije dopirala do svesti njegovih robova iz Politbiroa, iako su (skamenjeni od straha da se cudoviste slucajno ne pridigne) stajali oko odra. A konzilijum je davno bio rekao svoje i- otisao.Tek u neko doba Hruscov je izrekao strasnu "jeres" da je mrski Gruzijac stvarno otisao Bogu na istinu. Evo, i mi smo ovog naseg saterali u misju rupu.Doduse, pre samo nesto vise od cetiri meseca , ali opet: niko se ne usudjuje da proveri kako taj mrda, a nekamoli da ga je davnih dana, s gotovom optuznicom, strpao iza resetaka.Zaboga, ne mogu tacno da utvrde u cijoj je nadleznosti "slucaj".G-din Batic, ministar pravde zalopojno kaze kako mu svi , kao vruc krompir, uvaljuju Milosevica. Ali, ne bese to krompir , nego velika posast nad Srbijom- prava bomba koja je razorila pola zemlje.Ne razumem Batica, tog arhi pravnika srpsko-"rimskog" stila. Zar bi milion licno njegovih demonstranata "delija" , i to samo iz Beograda i Zuca, onog oktobra jurisalo da zgazi jedan obican, raskuvani krompir ?Ista prica je i novi ministar policije. Mihajlovic je samo postavio voajere u uniformama da vire Milosevicu kroz tarabu i da ga tako , bajagi, cuvaju od lovaca na ucene. Kao da ce da pukne od zavisti ako neko posteno zaradi tih obecanih pet miliona dolara.
  Sjajnu priliku da se otresemo svoga Staljina propustili smo dok je u Beogradu bio Solana.Kad vec tog briselskog pisara nismo natakli na kolac ( ali ga, vala, nismo ni docekali sa satrom i trubacima ), bas smo mogli zajedno da ih otpravimo za apsanu u Hagu.Da sam nesto bila u odboru za Solanin docek , porucila bih tom "rafiniranom" diplomati da nas , iz moralnih principa, obavezno zaobidje, a da nam prvu ratu ratne odstete ( ako je samo zbog toga dolazio) slobodno posalje postom.Itekako dobro osecamo njegov "stap i saragarepu".Ali, kad je vec bio gost Beograda, domacini su obavezno morali da ga odvedu kod Milosevica, na kaficu: da, jadan , izbliza vidi taj svoj "jedini" i "legitimni" ratni cilj , na koji je poslao hiljadu bombardera i koji mu se , dok je bio zemaljska meta, strahovito mrdao i izmicao, pa su ga zato stalno masili.I zbog toga je, uzgredno, stradala neduzna Srbija. Ali je pri svemu ovome sjajna vest da smo konacno dobili besplatnu drzavnu televiziju, posto je ukinuta cuvena TV-taksa na bojlere i fenove.Sad ce kolege sa RTS-a morati da zasucu rukave. Mozda i bude nesto od njih .Divno je i to sto bivsi direktor ove firme , Milanovic, od utorka nosi odelo na pruge. U nepomucenom miru celije brzo ce se setiti s kim je tacno rezirao onu ratnu tragediju u tehnici TV Beograda i po kojim je kriterijumima odabrao 16 ljudi za zrtve uzasnog masakra. Priznajte, dragi moji, koliko sada neuporedivo bolje zivimo.Savezni funkcioneri i poslanici trostruko su povecali plate. Sebi, dabome.I, zar to nije jedno logicno , prirodno i krajnje posteno ponasanje , jer Bog prvo sebi bradu stvori , zar ne?Kod nas u Kraljevu jos nije sve tako savrseno. Nista se ne pokrece i ne obnavlja. I ne otvara. Jeste, ustvari, jedna menjacnica u centru , ali opet je to krajnje skromno. Sve nesto osecam da su oni prethodni bili nemerljivo bolji od ovih.A, sta bi tek bilo da su stvarno ostali "Zajedno"? Pa, ako vec nema dosta hleba, dobra je i demokratija.A njoj najpre treba da se nauce ucitelji i profesori, kako bi posle nasu decu poducavali.Zato se kraljevacki DOS mudro setio da skolama posalje prirucnike za izbor direktora ( posto je ministarstvo, ocito, nedoraslo).Nebi bilo jada da je to bilo samo jedno uputstvo, ali se vremenom nakupilo tri , pa i cetiri takve preporuke , razlicitih pecata i parafa. Tako se dogodilo da su se profesori u Poljoprivrednoj skoli izjasnjavali po svim mogucim varijantama i "iskristalisali" blizu deset kandidata , sto je mnogo jak izbor cak i za " Mis sveta".Posle su sve to , kao dobri metodicari, sveli na dva imena.Prosvetni radnici su u ovoj pometnji koju im je DOS napravio mogli komotno da donesu i svoje (dopunske) kriterijume , kao : visina, tezina , obim , boja kose i ociju - ako i ubuduce racunamo na direktore kao skolske manekene i sa ideoloskim profilom.DOS ovde ima neke svoje komisije, odbore , savete i slicno , koji ce posle da ministru posalju njegovo misljenje, posto on ne moze znati ko bi bili novi ljudi za novo srpsko skolstvo.Ali, ako ce univerziteti da uzivaju autonomiju , logicno je, valjda, da takve budu i skole , kao njihova predvorja.Kraljevacki DOS potcenio je svojom nepromisljenoscu prosvetne radnike, poducavajuci ih necemu sto oni bolje znaju : kako da prepoznaju i ocene prvog medju jednakima.

Sednica IO SO Kraljevo
Poseban odbor za vodosnabdevanje
  Izvrsni odbor Skupstine opstine Kraljevo, na sednici odrzanoj pocetkom sedmice kojoj je prisustvovao i predsednik Skupstine opstine dr Ljubisa Jovasevic, razmatrao je probleme vodosnabdevanja i pripreme za docek delegacije Slovenije.
Na sednici je formiran devetoclani Odbor za resavanje problema gradskog vodosnabdevanja u koji su usli strucnjaci za ovu oblast i funkcioneri koji su po polozaju u preduzecu ili ustanovi upuceni na ovu problematiku. Za predsednika Odbora za vodosnabdevanje izabran je dr Milovan Bacanac, a za clanove: Rados Trnavac, Dusan Sreckovic, Radovan Markovic, Radosava Zivkovic-Damnjanovic, Miroslav Pavlovic, Zoran Radonjic, dr Nebojsa Dimitrijevic i Marko Petrovic.
Odluceno je da "Opstinska vlada" bude nosilac svih aktivnosti vezanih za docek delegacije slovenackih privrednika, na celu sa privrednicima Maribora, koja ce od 17. do 24. marta posetiti Kraljevo. Cilj ove posete je, kako je receno, prezentacija privrednih firmi i potencijala dve strane, i uspostavljanje konkretne poslovne saradnje. Usvojen je predlog Statuta JP Ibarske novosti koji je usaglasen sa izmenjenim Zakonom o javnim preduzecima.
Clanovi "Opstinske vlade" upoznati su sa rezultatima izbora saveta mesnih zajednica i cinjenicom da su ovi izbori uspesno okoncani u 42, a bice ponovljeni u 25 mesnih zajednica na podrucju opstine. Prihvacen je predlog Komisije za ocuvanje zivotne sredine da se pristupi Regionalnom centru za kontrolu hemijskog otpada.
Uvazen je zahtev Biroa za humanitarnu pomoc Evropske unije i Danskog saveta za izbeglice da se u holu Skupstine opstine, postavljanjem memorijalne ploce, obelezi pomoc u izgradnji ili adaptaciji 477 kuca za 723 porodice raseljene sa Kosova i Metohije.
Izvrsni odbor je strucnim sluzbama vratio na dopunsko razmatranje Pravilnik o unutrasnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i zadataka u Opstinskoj upravi u Kraljevu, kojim se, pored ostalog, predvidja smanjenje svih opstinskih sluzbi, izuzev inspekcijske, ukidanje dokumentaciono-informativnog centra i formiranje dva nova odseka pri Izvrsnom odboru: administrativnog i za protokol i informisanje.

Uspesno u vecini sredina
Izbori u mesnim zajednicama
  Na izborima, koji su odrzani u nedelju, 11.februara, gradjani kraljevacke opstine izabrali su rukovodstva u dve trecine mesnih zajednica(MZ), dok ce se u trecini MZ, zbog nedostatka kvoruma, izbori ponoviti.
DOBAR ODZIV NA SELU
- S obzirom na cinjenicu da su zborovi gradjana za izbor saveta MZ po prvi put odrzani u toku jednog dana i da su izbori okoncani u 42 od ukupno 68 mesnih zajednica, mogu da ih ocenim uspesnim - istice Dejan Sreckovic, potpresednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljevo zaduzen za rad sa mesnim zajednicama. Takodje, imajuci u vidu broj izaslih na zborove, mogu da kazem da je sa strane gradjana uradjeno sve kvalitetno jer je u gro seoskih sredina odziv bio izuzetan,tako reci kao nikada do sada. Mali odziv gradjana bio je u pojedinim gradskim MZ sto je bilo i za ocekivati s obzirom na ucestale izbore u poslednje vreme, pa su biraci zasiceni. Sreckovic posebno ukazuje na nedostatke postojeceg "socijalistickog i Seseljevog" izbornog zakona jer su u nekim mesnim zajednicama, kao na primer u MZ Jarcujak, gradjani na zborove izasli u najvecem broju do sada, ali izbori nisu odrzani jer je falilo 10-ak ljudi za kvorum. Zato iz Koordinacionog odbora pozivaju gradjane da na ponovljene izbore izadju u sto vecem broju i da se "ne drze sturo nakaradnog socijalistickog i Seseljevog zakona".
NESTRANACKI IZBORI!
Izbori u MZ bili nestranacki, naglasava Sreckovic. To je vise puta javno istaknuto, ali je bilo odstupanja u praksi. S tim u vezi Sreckovic dodaje: - Orjentacija je bila da izbori budu nestranacki, vec da se biraju casni, posteni i sposobni ljudi, ali su predstavnici SPS-a, JUL-a, SRS-a i ponegde SPO-a, van zakonske procedure i van proklamovanih principa od SO Kraljevo, hteli na silu da proguraju svoje kandidate, ne bi li se valjda izborili za neku vrstu rehabilitacije za sve neuspehe na prethodnim lokalnim, saveznim i republickim izborima!? To im, medjutim, uglavnom nije uspelo. Tako, recimo, raduje veliki odziv gradjana u MZ Usce gde nije prosao pokusaj aktivista SPS-a i JUL-a da po svaku cenu proguraju svoje kandidate, pa medju 9 novoizabranih clanova Saveta MZ nema nijednog njihovog clana. Zbog toga i na ponovljenim izborima insistiramo da se ljudi ne biraju po stranackoj pripadnosti vec na osnovu ljudskih i moralnih kvaliteta, sposobnosti i spremnosti da sa komisijama i sugradjanima rade na resavanju problema u svojoj mesnoj zajednici.. Po Sreckovicevim recima, ponovljeni izbori u 26 mesnih zajednica nece biti odrzani istog datuma, ali je krajnji rok do kraja iduce sedmice, 25. februara. I ponovljene izbore ce pratiti isti visestranacki Koordinacioni odbor u cijem radu proslog vikenda, istice Sreckovic, nije ucestvovao, iako uredno pozvan, jedino predstavnik SPS-a Rade Milicevic. Svi novoizabrani predsednici saveta mesnih zajednica, inace, po okoncanim izborima bice pozvani na sastanak u Skupstinu opstine radi dogovora o ostvarivanju zajednickih zadataka.

SASTANAK I TRIBINA O RADU NEVLADINIH ORGANIZACIJA
Od "satanizacije" do saradnje
   Polozaj nevladinih organizacija mora biti celovito pravno regulisan, a one se u radu moraju ubuduce cvrsce medjusobno povezivati i vise saradjivati sa medjunarodnim organizacijama i organima vlasti u ostvarivanju svoje drustvene uloge. Ovo je osnovni zakljucak sa sastanka predstavnika nevladinih organizacija (NVO) kraljevackog regiona, centralne i jugozapadne Srbije (Kraljevo, Krusevac, Novi Pazar, Prijepolje, Lucani, Uzice, Pozega, Trstenik, V.Banja...), odrzanog prosle sedmice u Kraljevu, na inicijativu Nezavisne grupe pojedinaca iz Beograda, u organizaciji kraljevackog Foruma NVO. Ovakvi sastanci, inace, odrzace se u jos nekoliko gradova (ukupno sest, plus Beograd), a cilj je da se, kako je receno, u saradnji sa Institutom drustvenih nauka, sprovede detaljno istrazivanje o stvarnim kapacitetima, mogucnostima i strategiji NVO. Ucesnike sastanka pozdravio je Dejan Sreckovic, potpresednik IO SO Kraljevo,a o nekim dosadasnjim iskustvima u radu NVO u Kraljevu govorio Radovan Milicevic, koordinator Foruma NVO.
NOVI USLOVI - STARE ZABLUDE
Posle uvodne reci Sanje Nikolin, u raspravi je istaknuto da NVO sada deluju u izmenjenim drustvenim uslovima, posle demokratizacije Srbije i njenog otvaranja prema razvijenom svetu. Menjaju se i odnosi raznih drustvenih institucija, stranaka i medija prema NVO, ali su jos prisutne mnoge predrasude iz prethodnog perioda, cak i kod gradjana, sto je rezultat svojevrsne "satanizacije" NVO u prethodnih 10-tak godina. Za razliku od mnogih stranaka i drugih organizacija, kako je receno, koje su se bavile samo sobom, NVO su se oduvek pa i sada bavile problemima drugih i radile na resavanju problema gradjana. Trenutni odnos stranaka prema NVO je razlicit, ali pretezno negativan, od izrazito negativnog, do nesto blazeg. Posebno je nerazumljiv odbojan stav predstavnika DOS-a prema NVO u mnogim sredinama. Takvi odnosi se moraju menjati i uspostavljati odnosi partnerstva i saradnje, posebno sa strankama demokratske orjentacije - naglaseno je u raspravi. I saradnja sa vlastima, pre svega lokalnim, je nedovoljna i vrlo razlicita. Ponegde lokalne vlasti podrzavaju aktivnosti NVO, i prostorno i finansijski, ali su to retki slucajevi. Zbog toga se, kako je naglaseno, novim Zakonom o NVO, u cijem bi pripremanju trebalo da ucestvuju i NVO, moraju regulisati sva bitna pitanja polozaja i uloge NVO, njihovog osnivanja, organizacije, finansiranja i rada. Narocito se, pri tom, mora insistirati na tzv. "praznoj stolici" NVO u izvrsnom organu lokalne vlasti, ciji bi predstavnik imao savetodavnu i konsultativnu ulogu u resavanju zajednickih pitanja. Naglasen je i znacaj medijske kampanje u jacanju uloge nevladinih organizacija, u cemu treba uspostaviti jos cvrscu saradnju sa sredstvima javnog informisanja, kako u razbijanju predrasuda o NVO, tako i u informisanju i popularisanju konkretnih akcija i aktivnosti ovih organizacija. Posebno je ukazano na prostorne, finansijske, kadrovske i organizacione probleme u konkretnom radu NVO, kao i na znacaj potpisivanja etickog kodeksa, kako bi NVO, u saradnji sa organima vlasti, a ne u sukobu sa njima, zajedno, opravdale poverenje, pre svega kod inostranih donatora koji ulazu ogromna sredstva u resavanje humanitarnih, socijalnih, kulturnih i drugih potreba i problema u Srbiji, a i samih gradjana. Tome svakako treba da doprinese na ovom sastanku dogovorena veca medjusobna koordinacija, saradnja i informisanje nevladinih organizacija, kako bi se razbio i koncept tzv. "beogradizacije" i u ovoj oblasti,uz zahvalnost vecini beogradskih NVO na pomoci u radu.
  NEVLADINE, A NE ANTIDRZAVNE!
Govoreci o ulozi i razvoju NVO, Zarko Paunovic, direktor beogradskog Centra za razvoj neprofitnog sektora, na tribini koja je odrzana, upravo je ukazao na osnovnu zabludu da su nevladine organizacije antivladine i antidrzavne. To je rezultat visegodisnje medijske i druge propagande proslog rezima i njegovog udara na NVO kao potencijalne neprijatelje, rekao je Paunovic. U svetu je obrnuto, jer na NVO gleda kao na saradnike i korisnu dopunu vlasti. NVO se osnivaju kao udruzenja gradjana koja nastoje da rese neke svoje probleme i ostvare neke sopstvene interese, naglasio je Paunovic, i one su slobodne, nezavisne, neprofitne, dobrovoljne, pravne i drustvene (ne primarno politicke, ne bore se za vlast) organizacije. NJihova nezavisnost je delimicna jer do 50 odsto mogu biti finansijski zavisne od drzave, neprofitnost znaci da profit koji ostvaruju mogu da ulazu iskljucivo u delatnost zbog koje su osnovane, dok dobrovoljnost ne znaci da ne mogu imati jednog ili vise profesionalaca sa pola ili punim radnim vremenom. Po Paunovicevim recima, NVO su sve znacajnije i sve brojnije, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju, pre svega zato sto su savremene drzave dosle u krizu upravljanja drustvom, resavanja drustvenih problema i organizovanja sve slozenijih drustvenih poslova. Zbog toga su NVO posebno znacajne za socijalnu politiku, razvoj demokratije, razvoj civilnog ( gradjanskog) drustva i medjunarodne odnose. U periodu od 1945. do 1990. godine u nasoj zemlji je postojalo oko 25.000 udruzenja gradjana na raznim nivoima, uglavnom u okviru SSRN-a, da bi od 2000. i donosenja zakona od strane vlade Ante Markovica do danas osnovano i registrovano oko 1800 NVO i doslo do velikog nevladinog pokreta. Po donosenju novog Zakona znace se tacan broj NVO i njihova prava potpunije biti regulisana. O istorijatu nevladinog sektora govorila je Branka Petrovic, konsultant za rad NVO. Ona je istakla da su NVO u Srbiji nastale vrlo rano, u drugoj polovini 19. veka. Vec u listu Glas javnosti 1874. godine napisano je da se organizacije u Srbiji dele na vladine i nevladine, a 1881. godine posebnim zakonom regulisan nacin njihovog osnivanja, organizovanja i registrovanja (u ministarstvu prosvete i MUP-u). U ondasnjoj Srbiji su postojale brojne humanitarne, socijalne, prosvetne, kulturne, omladinske, zenske i druge nevladine organizacije, a dosta dugo najpoznatija su bila gradjanska citalista u kojima su se organizovale brojne aktivnosti gradjanske solidarnosti i edukacije. Medju brojnim aktivistima i volonterima NVO u to vreme bili su i Ilija Garasanin, Djura Jaksic, Svetozar Miletic, Jovan Jovanovic Zmaj, Misa Nastasijevic Kolarac, Jovan Sterija Popovic, Branislav Nusic, Momcilo Nastasijevic, Laza Lazarevic, Nadezda Petrovic, kraljica Natalija, Maga Magazinovic...Mnogi od njih iako su umrli siromasni ostavili su srpskom narodu brojne i vredne zaduzbine. Uvodnicari su odgovarali i na pitanja ucesnika tribine, a sutradan je odrzan seminar o radu NVO, uz ocenu da bi ovakvih strucnih, korisnih skupova trebalo da bude vise.

U DOM TUGE STIGLA JE UTEHA - pise Marko Slavkovic
Zivot tece dalje
  Mali Vuk Planojevic iz Usca , rodjen posle oceve pogibije na kosovskom ratistu, danas ima 15 meseci, prohodao je, smeje se, ,,cita" slike iz albuma i vec zna da kaze:,, Pici"! Tog treceg juna 1999. godine Usce je, odjednom, u popodnevnim satima, postalo tiha i, nekako, pusta varosica. Kao da su se svi nekuda sklonili: ulice su postale poluprazne, a i oni retki prolaznici bili su nevoljni. Zacudo, ni u kafanama- nigde nikoga! Jedino je Zoran Planojevic, otac Vula Planojevica, borca na kosovskom ratistu, bio vidno raspolozen, jer je potpisan Mirovni sporazum, jer ce mu sin doci kuci. Sta ces veci razlog za cascavanje! Ali, koga castiti kad svi ,, imaju" neka posla i svi ,, zure". Zoranu sve to nije sumnjivo. Covek veruje ljudima. Na ulici susrece doktora Rasu ,, San- dokana" i, onako raspolozen, poziva ga ,, na po jednu". Doktor Rasa je prihvatio poziv, ali sa raspolozenjem kakvo do tada nije vladalo medju starim drugarima. Zoran je sedeo u kafani, usamljen kao nikad do tada. I ono malo gostiju naglo je ustajalo, a konobari nijednog trenutka nisu pogledali u Zoranovo vedro lice. Kao da su svi nesto stra- sno znali, a cutali su, i od Zorana krili. Cim je doktor Rasa usao u kafanu, poceo je da place. - Odmah sam shvatio sta je u pitanju i zasto su me ljudi izbegavali. Posle se vise nicega ne secam...- kaze Zoran Planojevic, otac pokojnog borca Vula Planojevica. - Nista teze u zivotu nisam doziveo: covek je bio veseo, cascavao je ljude sto mu sin stize sa ratista, a on...- i sada to tesko izgovara doktor Rasa. U kuci Planojevica nastavljamo razgovor, dok mali Vuk, sin pokojnog Vula, rodjen posle oceve pogibije, u tisini svoje sobe mirno spava. - Vuk je nasa velika uteha... A ono, kad nam dodje tuga, odemo na groblje, ili se sakrijemo negde, pa se isplacemo, i nastavimo dalje. Zivot tece dalje, nema druge!- razborito i dosta hrabro kaze otac Zoran.
  O bolu mozes pricati samo onom ko bol oseca
  Majka Mica kao da ne ume da razvedri lice. Suzu za suzom lije. - Da mi je sin ziv, mojoj radosti zbog rodjenja unuka Vuka ne bi bilo kraja. Ovako, nista vise ne moze da mi ublazi bol i tugu. Moj Vule je svakog momenta prisutan uz mene... Kako Vuk sve vise raste, ja u njemu gledam Vula i sve mi je teze i teze... A sta mislite kad on zovne ,, tata", a nije ga video! A sta sutra, kad me bude pitao gde mu je tata? Jooj, ne znam! To je pretesko! Ne mozes ti nikome pricati o bolu, ako on to ne oseca!... Niko se nije setio da malom Vuku posalje paketic, kao da je on od zlata! Jedino su Vulove kolege iz ,, Termala" do- lazije da vide dete. Nema, niko drugi nas ne vidi. Tek ce on, jadan, da oseti da nema oca...- sva u suzama govori Vulova majka Mica. - Kako ste se osecali kad je unuk napunio godinu dana? - Obelezili smo mu rodjendan, a verujte, srce mi umalo nije puklo. To sam uradila zbog mog sina, jer znam da bi mu on proslavio rodjendan... Tada sam izasla na terasu i kukala sam na sav glas. Ja znam ko bi trebalo da bude tu i da se raduje!- kroz jos jaci plac kaze Mica.
  Vuk ,, cita" slike
  Supruga pokojnog Vula, Milka Planojevic, govori tiho, jedva cujno. Saznajem da je njihov sin dobio ime najslicnije imenu svoga oca- Vuk. - Mali lici na Vula, podseca me na Vula, napredan je, porastao je, poceo je da prica...- s pomesanim osecanjem ponosa i tuge izgovorila je Milka. I bas u tom trenutku, u sobu je usla baka Mica, drzeci tek rasanjenog Vuka u narucju. Videvsi nepoznatog coveka, Vuk je, nakratko, bio zbunjen, ali je ubrzo pokazao svu svoju vedrinu, lepotu i pricljivost. Milka je uspela da izgovori jos nekoliko recenica: kako Vuk svog oca prepoznaje na fotografijama, kako ga doziva, kako oboma mnogo nedostaje i kako ga nikada nece zaboraviti... Posle je Vuk seo na krevet, uzeo je album iz koga, kako kazu, svakodnevno ,, cita" slike. A kad smo se malo ,, sprijateljili", Vuk nam je rucicama demonstrirao boksersku vesti- nu, pritom govoreci: ,,Du, du, du!" I pre nego sto je posao u svoju sobu, Vuk je sasvim razgovetno rekao:,, Pici!", cemu ga je naucila jedna rodjaka, a cije znacenje samo on zna. Na rastanku, kroz odskrinuta vrata, video sam Vuka kako sedi na nosi i kako, i dalje, ,, cita" slike iz albuma. Nisam video da li je pokazivao na oca.