Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Dom drustvenih organizacija 2/6, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Siptari ponovo jasu
Hag ili Had
Peta sednica SO Kraljevo
Ocekujem efikasniji rad
Zivot tece, traume ostaju
Vlada pomaze privredu Kraljeva
Radio Kraljevo na novoj adresi
Mi smo lepa ali zapostavljena cinjenica

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Siptari ponovo jasu
      Na jugu Srbije ponovo je vruce. Oslobodilacka vojska Kosova, koja je do juce bila takozvana, postala je maltene regularna vojno - teroristicka formacija koja je krenula u oslobadjanje svega i svacega, pa cak i Srbije od samih Srba, Crnogoraca i gradjana koji u njoj zive. Ono sto karakterise najnoviju ofanzivu ljutih albanskih "oslobodilaca" jesu monstruozni teroristicki napadi na sve sto je srpsko i vrlo umeren ton u kvalifikacijama ovih zlikovaca u novim srpskim medijima. Posle svega, a narocito posle odvratne slike o nama samima u ocima sveta, koju smo nasledili od prethodne vlasti, ovi novi nemaju drugog izbora osim da cute, trpe i jedu se iznutra nemocni da bilo sta ucine dok nam Siptari nemilosrdno ubijaju policajce, starce, zene, decu. I dok citav svet osudjuje ono sto se dogadja u Presevskoj dolini, Podujevu i celom Kosovu i Metohiji shvatajuci, konacno, ko su i kakvi ti "nesrecni" Siptari koje su do juce , cak i po pisanju nekih nasih novinara, Srbi bukvalno masakrirali dok ih je Zapad oblacio, obucavao, naoruzavao i hranio, mi moramo da cutimo i izigravamo "glinene ptice", sto bi rekao Dusan Mihajlovic, nas novi ministar unutrasnjih poslova. Ispada da je sve ovo samo osveta za ono sto je Milosevic radio njima. Gadno do zla Boga, a sve zbog bivseg diktatora i njegovih poslusnika koji su smatrali da mi mozemo sami protiv svih i da je citav svet, osim Kineza, Iracana i Belorusa, neprijateljski raspolozen prema svemu sto je srpsko. I umesto da te "opravdano" ljute siptarcice naucimo pameti, kako bi uradila svaka normalna vlast u normalnoj drzavi, mi moramo da trpimo sve to sto nam rade strahujuci da ce uskoro doci i na nasa vrata i poceti da kolju po kucama, dok mi nemocno posmatramo sta nam rade, kako bismo pred medjunarodnom javnosu pokazali pravo lice srpske demokratije. A, na nesrecu, ni borbeni moral nam nije bas na nekom narocitom nivou, jer niko pametan vise nije lud da ponavlja staro iskustvo gde jedni ginu ili oplakuju svoje mrtve dok drugi uzivaju u razvratu, kriminalu i privilegijama vlasti. Razlika izmedju majke na sinovljevom grobu i majke u Bambilendu jos dugo ce opterecivati nasu ljubav prema domovini i obavezi da se ona brani. Sada bi malo trebalo da je brane oni koji su od nje najvise i uzeli, terajuci druge da ginu. U takvim okolnostima sve je vise onih koji gube strpljenje i od nove vlasti ocekuju da sto hitnije resi njihove nagomilane egzistencijalne, socijalne, zdravstvene i sve ostale probleme. Ustali su Kosovari, rudari, prosvetari, postari... a samo je pitanje sata kada ce i ostale strukture, osim vladajuce, u novoj demokratskoj Srbiji dici glas i zatraziti svoje parce demokratskog kolaca. Protestne mitinge organizuju cak i Ivkovicevi opozicioni socijalisti nezadovoljni Zakonom o amnestiji robijasa i ostalih zatvorskih pticica. Logicno bi bilo da i Ivkovic i njemu slicni pozdrave svaku blagonaklonost vlasti prema robijasima jer je, takodje, logicno da mnogi od njih budu sa one strane brave. Ali ovde nista nije logicno pa je i nezadovoljstvo ljutih socijalista Zakonom o amnestiji samo deo ludila u kojem zivimo. Sve u svemu situacija nije sjajna ali i u takvim okolnostima ima onih koji se snalaze bolje i drugih koji se ne snalaze nikako. Velja Ilic iz Cacka znalacki gradi imidz coveka koji brine o rudarima, bez obzira na cijoj se teritoriji nalaze, zapocinjuci na taj nacin predizbornu kampanju za mesto predsednika Srbije. Za to vreme nasi lokalni politicari, reklo bi se, jos uvek su u fazi raspodele direktorskih mesta i drugih funkcija, malo previse optereceni licnim ambicijama i unutrasnjim neslaganjem koje sve vise postaje predmet carsijskih pretpostavki i naklapanja dokonog naroda. Ali, cak i najdobronamerniji hronicar nase svakodnevice mora da prizna da zivimo u vremenu velikog rasula koje iz dana u dan poprima zastrasujuce razmere. Tek sada izlazi na povrsinu sve ono sto je, zahvaljujuci rezimskim medijima i novinarima, prikrivano svih prethodnih godina, sto dovodi do toga da ljudi vise nikome nista ne veruju i svako se snalazi kako sam zna i ume u okolnostima kada ni za snalazenje mogucnosti nisu bogzna kakve. Na zalost, u svemu tome opet najbolje prolaze oni koji su za sve ovo i najveci krivci, a to dodatno iritira sve dobronamerne gradjane ove zemlje koji su dobar deo svog zivota ugradili u promene koje jos uvek ne daju ocekivane rezultate. A i kako bi kada u kreiranju nase sudbine jos uvek ucestvuju Milutinovici i mnogi drugi poznati kao najblizi Milosevicevi poslusnici? Ne treba biti mnogo pametan pa shvatiti da bez jedinstva medju pripadnicima ovog naroda nama nema opstanka. I dok se Beogradjani sve vise prse, dice i sepure svojim prestonickim statusom, Kraljevcani i dalje vegetiraju u gradu sa najvise problema u najuzoj Srbiji i sa sve manje nade da ce te probleme uspeti da rese bez podrske Republike, koja , pak, jos uvek nema vremena da se bavi provincijom. Zato i jeste odlicna ideja da nasi gosti sa spaljenih kosovskih vekovnih ognjista, njih preko 30.000, lepo krenu za Beograd, pa da tamo na pravom mestu i sa za to kompetentnim politicarima rese svoje, a i nase probleme. U protivnom, jedni drugima cemo oci povaditi, a Siptari koji ponovo jasu na talasima separatizma i socijalisti koji i dalje lebde na talasicima laznog patriotizma mogu lako ugasiti sve nase nade u bolje sutra koje su posle bahanalija razularenih pevaca na mostovima, skelama i brvnima bagerom urezane u svest ovog napacenog naroda.

Skroz licno - pise Bojana Milosavljevic
Hag ili Had
     Dok budete u rukama drzali ovaj broj "Ibarskih" mi cemo, dragi moji, vec biti u svom novom (privremenom) radnom prostoru, lepo ususkani i zadovoljni. Mogli smo, istina, jos mnogo pre da se domognemo pristojnijih uslova, ali smo se izvesno vreme usaglasavali oko boje itisona, a potom i nijanse. Kada konsenzus jos nije bio na vidiku, predlozila sam mojim kolegama da, na primer, organizujemo konferenciju za stampu, jer je to danas strasno moderno. Cim se negde okupe dve ili vise danguba, stvore se idealni uslovi za pres- konferenciju, pa onda zovu i nas, izvestace, da i sami oko njih dangubimo. A kako kasnije sve to padne gledaocima, samo mogu da zamislim. Ponekad se cak i novinari pojavljuju kao tema "brifinga", kao sto je nedavno bio slucaj sa Misom Dugalicem, dopisnikom Politike iz Kraljeva, kada je konferenciju za stampu sazvala N.N. osoba. Kad vas lepo molim, ne dirajte moga kolegu Misu. On je tako bezazlen i jos nije cuo da je Milosevic izgubio izbore. Zamalo da pre desetak dana i kolege iz Dopisnistva RTS u Kraljevu nisu sazvali ovakav jedan skup, na kome su hteli javno da se izjadaju nad svojom neizvesnom sudbinom (racionalizacija dopisnicke mreze, moguce otpustanje radnika i sl.), ali su se ipak odlucili za saopstenje, sto je mnogo pomirljivije sa dobrim ukusom. Ne znam sta bi Kraljevo trebalo da uradi u pogledu reorganizacije i transformacije nacionalne televizije, koja je godinama obitavala kao opstruktivan parazit na ovom narodu.Za pocetak: neka cute i nek' plivaju, jer daleko je Amerika. Imamo mi ovde da resavamo krupnije probleme, kao na primer onaj oko izbora novog potpredsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije, za kojeg je, iz stranke pokojnog supruga, predlozena folk-diva Ceca Raznatovic ( inace vlasnica "Obilica"). Bio bi to spas za jugoslovenski fudbal da takav jedan znalac dodje u sam vrh rukovodstva. Ambicije i sanse za slavu nase drzavne selekcije bile bi vise nego realne ako bi "Ceca nacionale" prihvatila ovu visoku funkciju. Red je da ona ima u politickom zivotu vise uspeha od koleginice Zorice Brunclik, koju je JUL svojevremeno gurao za ministra kulture, a zbog cega je ona, sirota, bila zapela da na tromesecnom vecernjem kursu zavrsi dva fakulteta, sto joj je posle ispalo uzaludno. Ruku na srce, zar Ceca nije bolja pevaljka od Brunclikove?
  Bas je pravo vreme, dragi moji, da se bavimo lepim i sporednim stvarima. Vreme ionako radi za nas Srbe. Prica se da cemo Milosevica mudro da trampimo za cetiri kilometra tampon- zone na granici s Kosovom. Licno bih ga Hagu isporucila i za metar aluminijumske folije, jer coveka vise ne treba da mrcvarimo. Zivot mu se zbog Haga pretvara u had. Moze zdravlje da mu se pogorsa i zar, onda, da zavrsi kao Franjo Tudjman? Da bi mu u haskom belom svetu bilo lakse valjalo bi da Milosevic tamo stigne medju svoje. Mogao bi, na primer, da mu cimer u celiji bude pukovnik Veselin Sljivancanin. Sigurno se secate tog gardijskog oficira, vesela mu majka. To je onaj koji je do temelja "oslobodio" Vukovar u srpsko- hrvatskom ratu, zato sto je u Milosevicevoj bolesnoj viziji on morao da postane hrvatski grad u Srbiji (a danas vise nije ni srpski grad u Hrvatskoj, jer tamo nas nema). Godinama me uzasavaju lik i "delo" ovog oficira-miljenika, "vojnicine" od gazdinog poverenja.Jedna osoba, koja je hrvatsko ratiste presla uzduz i popreko, ali u humanoj misiji, pricala mi jednom da je u onom vukovarskom paklu upoznala, nazalost, i "legendarnog" Sljivancanina. Ne mogu da opisem prezir i gnusanje s kojim je o njemu govorila: "To je obicna, bedna kukavica- rekla je- koja je sve vreme presedela u oklopnom transporteru, parkiranom u dubokoj pozadini, i iz njega komandovala." Nije majcin sin imao tri ciste da bar jednom baci pogled na klanicu koju je, u cast i slavu svoga obozavanog Milosevica, napravio. Moze li, dragi moji, neko takav da bude u srpskom rodu? I o cemu, uopste, trabunja onaj Pelevic, lider Stranke srpskog jedinstva, kada kaze da ce nas Amerikanci ili ne znam vec ko sve do jednog i redom oterati u haski Tribunal?
  Umesto sto se nova vlast jalovo nateze sa svetom oko srpskih gradjana osumnjicenih za zlocine, bilo bi joj bolje da taj isti svet prisili na iskrenost: ako ce nas preostale da sabiju u Beogradski pasaluk, neka kazu odmah ili sto pre, da taj nas narod dole ne gine uzalud. Ima li kraja tom nasem miroljubivom i demokratskom opredeljenju i strpljenju, koje svetsko javno mnjenje jednom treba da uoci? Po njegovim arsinima, sitno je, dragi moji, svakodnevno ubijanje civila u konvojima i policajaca u patroli.Ali bi efekat bio potpun ako bi se siptarski teroristi dovukli do, recimo, Beograda i tamo, na primer, digli u vazduh jednu skolu. Ili, jos bolje, jedno - obdaniste.

Peta sednica SO Kraljevo - pise Slobodan Rajic
Takse realne, kadrovi (vecinom) stranacki
  Odbornici Skupstine ops-tine Kraljevo, na petoj sednici u novom sazivu, koja je odrzana u sredu 21. februara, usvojili su novi Poslovnik o radu Skupstine i odluke o lokalnim komunalnim i administrativnim taksama, dali saglasnost na statute javnih i javnih komunalnih preduzeca, imenovali nekoliko direktora tih preduzeca i doneli vise pojedinacnih akata iz oblasti urbanizma i gradjevinarstva. To bi ukratko bile najvaznije odluke ovog skupstinskog zasedanja koje je proteklo relativno mirno, u konstruktivnom radu, uz nesto vise polemicke "vatre" o kadrovskim pitanjima.
  LOKALNE TAKSE - REALNE
Skupstina je najpre vecinom glasova usvojila novi Poslovnik o svom radu koji je usaglasen sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Statutom opstine. Pored drugih izmena, novim Poslovnikom predvidjeno je sazivanje sednice Skupstine na zahtev najmanje 1/3 odbornika u roku od 10 dana pre podnosenja zahteva, tajno glasanje za izbor predsednika i potpresednika Skupstine (ukinuta mo-gucnost javnog glasanja prozivkom), prelazak na tonsko kompjutersko snimanje sednica, povecanje broja clanova Komisije za izbor i imenovanja na sest i nov nacin tumacenja i promena samog Poslovnika. Nije prihvacen kasno podnet amandman odbornika Marka Petrovica da se pozivi za sednice skupstinskih radnih tela obavezno isticu na oglasnoj tabli Skupstine, vec je to usvojeno kao radni zakljucak. Posto je odbornik Rados Jovanovic stavio primedbu da su predlogom odluka o lokalnim taksama predvidjena dosta visoka povecanja tarifa, posebno kod tzv. "firmarine", u dopunskom obrazlozenju Dragan Markovic, potpresednik Izvrsnog odbora SO Kraljevo zaduzen za finansije, objasnio je da je stopa rasta prosecnih neto zarada u Srbiji u 2000. iznosila 131,6 a realno 43 odsto (u privredi opstine Kraljevo 1o4,9% nominalno), stopa rasta cena na malo 111,8 i stopa rasta troskova zivota 115,3 odsto (nominalno), dok predlozena povecanja lokalnih taksi u proseku iznose 86,14% i realno 24,09% (lokalne komunalne), odnosno nominalno 86,99% a realno 24,66% (ops-tinske administrativne). Prema tome, podvukao je Markovic, predlozena povecanja su sasvim realna, pa i "firmarine", a ucesce ovih taksi u budzetu koje iznosi 4-6 odsto bice ostvareno ravnomernim fiskalnim zahvatanjem od svih obveznika i vecom naplativoscu. Posle apela odbornika Dragana Kitica opstinskim komunalnim preduzecima da na zahtev gradjana retroaktivno smanje enormno visoke zatezne kamate, vecinom glasova Skupstina je donela odluke o lokalnim komunalnim i opstinskim administrativnim taksama kao u predlogu. Potom je jednoglasno, zajedno sa amandmanom Adama Zarkovica, usvojena Odluka o uslovima i nacinu poveravanja prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobracaju na podrucju opstine Kraljevo, kojim je postojeca Odluka uskladjena sa Zakonom o komunalnim delatnostima i Zakonom o prevozu u drumskom saobracaju, a njom je pored ostalog predvidjeno, kako je istakao izvestilac Zoran Raspopovic, da se pored "Autotransporta" obavljanje ovog prevoza konkursom moze poveriti i drugim pravnim licima i o tome sklopiti odgovarajuci ugovor.
USAGLASENI STATUTI
Vecinom glasova doneta su resenja o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama statuta javnih i javnih komunalnih preduzeca (Toplane, Puteva, Pijace, Vodovoda, Cistoce, Javnog stambenog, Direkcije za izgradnju i Ibarskih novosti) zajedno sa amandmanima jednog broja odbo-rnika. Izmenama i dopunama su izvrsena uskladjivanja statuta sa izmenjenim Zakonom o javnim preduzecima, a jedna od najbitnijih promena je da od sada direktora javnog preduzeca imenuje i razresava osnivac koji ima i najsira ovlascenja u donosenju akata i materijalno-finansijskom poslovanju preduzeca koje osniva. U vezi sa ovom odlukom dr Radoslav Jovic jos jednom je upozorio da bi trebalo brisati odredbu kojom se daju ovlascenja upravnim odborima da samostalno utvrdjuju visinu i isplacuju nadoknadu za rad u odborima (dnevnice), na sta je predsednik SO dr LJubisa Jovasevic istakao da Zakon takvu mogucnost propisuje ali da ona ne mora biti iskoriscena i naglasio da clanovi DSS-a tu mogucnost nece koristiti. Marko Petrovic je rekao da je siguran da ni clanovi ostalih stranaka tu povoljnost nece koristiti ali da se svaki rad mora platiti kada bude bolja ekonomska situacija. Odborniici su zatim "u paketu" usvojili veci broj odluka i resenja iz oblasti urbanistickog projektovanja i davanja gradjevinskog zemljista na koriscenje. Jedan broj odbornika tom prilikom dao je primedbu na predlog Odluke o izradi urbanistickog projekta za izgradnju skladisno-magacinskog prostora u Adranima GP "JU Keops" (betonjerka) jer je u vezi sa tim postojala peticija gradjana Adrana. Pored ostalog, receno je da je taj prostor preko puta Autotransporta i generalnim urbanistickim planom predvidjen za objekte male privrede, po kojima bi Kraljevo bilo prepoznatljivo, a ne za skladista i auto druge vrste otpada!? Odluceno je da se ovaj predlog, kako je predsedavajuci obrazlozio, "pusti u proceduru a da je nadlezne opstinske sluzbe dalje prate". NOVI DIREKTORI Najvise polemike bilo je u raspravi o predlogu resenja o imenovanju direktora jednog broja javnih i javnih komunalnih preduzeca. U ime Komisije za izbor i imenovanja, Verica Andjelkovic dala je obrazlozenje po kojem je u celini ispostovana procedura predlaganja kandidata za direktore, sto znaci da su predlozi potekli od upravnih odbora i prosli kroz odbornicku grupu DOS-a i druge predvidjene postupke. Kasnije su to potvrdili i Vukomir Mitrovic, predsednik OG DOS-a, dr LJubisa Jovasevic, predsednik SO, Gordan Vasiljevic i dr Branko Krusevac, predsednik Komisije za izbor i imenovanja (uz napomenu da ova komisija samo potvrdjuje ono sto se dogovori u OG DOS-a). Nasuprot njima, ozbiljne pri-medbe ovakvom nacinu kadrovanja dali su odbornici dr Radoslav Jovic, Zvonko Terzic i Sreten Jovanovic, a sustina je da DOS nije ispunio obecanja da ce birati iskljucivo strucne i postene kadove na odgovorne duznosti na osnovu jasno utvrdjenih kriterijuma i po konkursu, a ne na osnovu partijske pripadnosti. Na ovaj nacin, kako su istakli, nema obrazlozenja a ne vide se ni kriterijumi na osnovu kojih su dosadasnji direktori razreseni, niti na osnovu kojih se predlazu novi kandidati. Dr Radoslav Jovic je posebno zamerio na smeni Aleksandra Levajca sa ducnosti direktora Decjeg odmaralista "Goc" isticuci njegove izuzetne moralne i radne kvalitete, a Sreten Jovanovic na smeni Radmile Vladisavljevic, direktorke "Cistoce" koja je, kako je rekao, za vise od 10 godina rukovodjenja ovim preduzecem ucinila da Kraljevo bude jedan od najcistijih gradova u Jugoslaviji. Odgovarajuci na neke primedbe dr Jovica, predsednik SO dr LJubisa Jovasevic je rekao da je dobro poznato kako je SPO u prethodnom periodu kad je bio na lokalnoj vlasti kadrovao uglavnom svoje clanove na odgovorna mesta, da su kadrovi "i dolazili i odlazili voljom politike koju je narod izabrao i da cemo se svi, ako je neko strucan, otimati oko njega", kao i da je morala da se postuje volja jednog koalicionog partnera. On je posebno naglasio da je "opstina u finansijskom stecaju, a drzava u radnom stecaju" i zamolio sve da uticu na sindikate da ne ulaze ponovo u fazu nereda, vec da se okrenemo svi radu. Ovaj deo rasprave ostace upamcen i po tome sto Skupstina tesnom vecinom glasova nije dala rec Gordani Tosic, clanu Komisije za izbor i imenovanja, sto su neki odbornici ocenili kao los presedan. Posle rasprave, vecinom glasova, duznosti direktora JKP "Cistoca" razresena je Radmila Vladisavljevic, a za novog direktora ovog preduzeca na period od cetiri godine imenovan Milan Veskovic, profesor racunarstva i matematike. Potom je jednoglasno za vrsioca duznosti direktora, glavnog i odgovornog urednika JP Ibarske novosti do godinu dana imenovana Radmila Veskovic, diplomirani politikolog-novinar. Duznosti direktora Pred-skolske ustanove "Olga Jovicic Rita" razresena je Mirjana Djordjevic-Cvijic, a za novog direktora ove ustanove jednoglasno imenovana LJiljana Radonjic, diplomirani klinicki psiholog. Aleksandar Levajac vecinom glasova razresen je duznosti direktora Decjeg odmaralista "Goc", a za direktora ovog Odmaralista imenovan Zdravko Glisovic, profesor razredne nastave. Za novog direktora JKP "Vodovod" jednoglasno je izabran Rados Trnavac, diplomirani ekonomista, koji je nedavno vise godina obavljao ovu duznost. Ova tacka je uvrstena kao dopuna dnevnog reda. Uzdrzavanjem od glasanja velikog broja odbornika, na predlog dr LJubise Jovasevica, nije imenovan Veljko Konjokrad, diplomirani pravnik za direktora JKP "Pijaca", uz obrazlozenje da sa imenovanjem u ovom preduzecu treba sacekati dok formirana komisija ne preispita poslovanje Pijace. Najzad, u setu kadrovskih resenja usvojeno je i ono kojim je umesto Milana Veskovica za novog zamenika predsednika Upravnog odbora JKP "Cistoca" imenovan Vukomir Mitrovic, odbornik u SO Kraljevo.
OSTALE ODLUKE
Skupstina je prihvatila i Izvestaj o ucestvovanju na seminaru Programa za podrsku lokalnoj demokratiji u Srbiji i Crnoj Gori koji je u prvoj polovini decembra prosle godine odrzan u Poljskoj, a tom prilikom ucesnik ovog seminara Dragan Vukadinovic, sekretar SO Kraljevo, jos jednom je predlocio da se obnove veze sa opstinom Zelena Gora u Poljskoj, na obostranu korist. Na sednici je vodjena rasprava i o dopunski uvrstenoj tacki dnevnog reda o Predlogu odluke o vracanju utrina i pasnjaka selima, na predlog odbornika Tomislava Kosovca. Istaknut je znacaj realizacije istoimenog Zakona koji je donet jos 1992. godine, ali je dato obrazlozenje da se radi o donosenju pojedinacnih akata za svako selo i upucen zahtev mesnim zajednicama da dostave svoje zahteve, po Zakonu. Ovakva odluka je doneta jednoglasno.
Peta sednica je zavrsena odbornickim pitanjima.
  

REC ODBORNIKA - Dr Zora Mijacic
Ocekujem efikasniji rad
  "Sto se tice rada Skupstine opstine u proteklom periodu, ja smatram da je Skupstina u svom radu pokazala izvesnu nedoslednost i sporost, pa sam zbog toga, kao odbornik i potpresednik Opstinskog odbora DHS, bila i jos uvek jesam dobronamerni kriticar.
  Kad kazem nedosledna, onda mislim da nismo kao odbornici ispostovali jedno od vrlo bitnih pravila programa demokratske opozicije a to je da se na najodgovornija funkcionerska, rukovodeca mesta postavljaju najkvalifikovaniji kadrovi.
  Druga zamerka koja se odnosi na sporost u radu sastoji se u tome sto sto smatram da smo suvise vremena potrosili na kadrovanje i da se jos uvek nismo ozbiljno uhvatili u kostac sa zivotnim problemima gradjana. No, bez obzira na sve to , smatram da je SO Kraljevo imala i velike poteskoce jer su nasledjeni ogromni problemi, ali se nadam, a to se vec i oseca, da ce Skupstina u narednom periodu raditi brze i efikasnije. Inace, pored komunalija, prioritet u radu bi trebalo dati pitanjima proizvodnje i privrede i drustvenim delatnostima. Kad je zdravstvo u pitanju, ocekujem ozbiljnu reformu u pravcu razvoja porodicne medicine, uz pomoc medjunarodnih organizacija, u cemu ce sigurno i nasa Skupstina aktivno ucestvovati".

Besane noci u porodici Kosanin - pise Marko Slavkovic
Zivot tece, traume ostaju
   Sasa Kosanin, brat blizanac na Kosovu poginulog oficira Srdjana, danju zivi relativno uobicajeno mladalacki, a nocu se od samoce i jednih te istih misli, brani pisanjem pesama posvecenih bratu.
  Majka Milena vec u rukopisu ima roman o poginulom sinu i kaze: ,, Jos sto sinova da sam rodila, kao sto je Srdjan bio, takvog ne bih imala!"
  Znao je da cu doci. Nije imao strpljenja da me saceka kod kuce, vec je zavirivao ovde onde, trazeci me. Sreli smo se na izlazu iz Doma kulture. Bio je to Sasa Kosanin iz Usca, brat blizanac Srdjana Kosanina, oficira Vojske Jugoslavije, poginulog na kosovskom ratistu 1999. godine. ... U kuci porodice Kosanin, na izgled, sve je isto kao pre godinu i deset meseci, kad sam zabelezio pricu o neprebolu brata Sase za bratom Srdjanom i roditelja Dusana i Milene za sinom Srdjanom. U tom smislu gotovo je sve isto, osim sto je sada na zidu sobe okacena Srdjanova fotografija u oficirskoj uniformi, uocljivih dimenzija. Sto se srca i duse njegovih najblizih tice, ne na izgled, vec stvarno, sve je isto. Preovladava bol i samo bol. Sasa je, u medjuvremenu, zasnovao o stalni radni odnos u veterinarskoj ambulanti u Uscu. I zadovoljan je. Postao je i nezamenljivi igrac lokalnog fudbalskog kluba, a cesto se moze sresti na obalama Ibra i Studenice sa pecaroskim priborom. Drugim recima, Sasa danju zivi relativno uobicajenim zivotom mladog coveka, ali kad padne mrak... - Nocu me ubija samoca. Zato su mi secanja na brata stalna i duga. Cesto, vrlo cesto, vise razmisljam nego sto spavam. A i kad spavam, sanjam brata, pa se trgnem iz sna... Nema spavanja. Ustanem, snove pretvaram u javu i pisem pesme. Uglavnom su sve posvecene bratu, ratu i njegovoj pogibiji. Ne moze u san da mi dodje nista drugo, samo brat blizanac i bol. Sutradan, onima koji me najbolje razumeju, citam te stihove... I tako mesecima, a verovatno ce biti i godinama - tiho i polako govori Sasa.
  Iz srca i duse - u knjigu
   - Nista se u nasem domu nije promenilo. I dalje nas okruzuju: bol, tisina, monoto-nija, cesti razgovori sa porodicama koje nose istu ili slicnu tugu, gotovo svakodnevno ,, druzenje" sa sinom na groblju... Narocito su noci duge i besane - kaze Dusan, otac poginulog Srdjana. Ako sam dobro video, majka Milena je i dalje u crnini. Govori tako tiho da je jedva cujem. Kaze:,, Bol roditelja ostaje veciti bol!" To pretesko osecanje bola, ali i ceo mladi zivot sina Srdjana, od decastva do oficira i borca palog za odbranu Kosova, Milena direktno iz srca i duse prenosi u knjigu. Roman o sinu vec je u zavrsnoj fazi, ali para nema za njegovo stampanje. Mnogo je drugih izdataka... - Knjiga se kad - tad mora pojaviti. Jer, jos sto sinova da sam rodila, kao sto je Srdjan, takvog ne bih imala! - sa dubokim uzdahom izgovara Milena. Uskoro ce, evo, dve godine od pogibije Srdjana Kosanina, a njegovi roditelji i brat i dan danas provode besane noci. Muci ih i jedno pitanje, na koje neprestano i, izgleda, uzaludno traze odgovor: Kako je moguce da Srdjanov komandant, pukovnik Vojislav Pavlovic, bude u Valjevu, a Srdjan na Kosarama? To je velika tajna za porodicu, koju pukovnik Pavlovic ni posle pet zahteva, nije hteo da otkrije. Jednostavno, cutao je. I cuti. Verovatno ce knjiga o Srdjanu dati odgovor ne samo na to moralno pitanje, vec je moguce da razresi i mnoge dileme u vezi sa kosovskom tragedijom. Sigurno cemo imati priliku da to proverimo. Jednoga dana. Mozda uskoro...

Dogovor u republici - pise Slobodan Rajic
Vlada pomaze privredu Kraljeva
 - Finansijski podsticaj za Magnohrom, Jasen i Fabriku vagona.
 - Demonstriran novi proizvod Fabrike vagona
  Privredno-politicka delegacija opstine Kraljevo posetila je pocetkom ove sedmice Vladu Republike Srbije gde su dogovorene konkretne mere i obaveze u ozivljavanju kraljevacke privrede. Tim povodom u Kraljevu je, po povratku delegacije, u Fabrici vagona odrzana konferencija za novinare na kojoj je receno da ce lokalna samouprava, u saradnji sa Republikom, novac za ozivljavanje privrede ulagati samo preko banaka koje ce pomagati proizvodnju.
  Iz Fonda za razvoj Republike Srbije podsticajna sredstva dobice, kako je saopsteno, sledeca preduzeca: Magnohrom interventno 20 miliona dinara, Jasen u narednih 12 meseci 800.000 nemackih maraka i Fabrika vagona za ozivljavanje vagonogradnje 10 miliona dinara.
  - Dobili smo jasan signal, ukoliko se dobro organizujemo i budemo ispostovali dogovore, da cemo biti praceni doduse sa nevelikim sredstvima ali veoma znacajnim za pokretanje proizvodnje. Konkretno u Fabrici vagona manje-vise rade sve celine izuzev Vagonogradnje koja je i glavni nosilac Fabrike - istakao je Mile Koricanac, predsednik Izvrsnog odbora SO Kraljevo.
  Potom je u dvoristu Fabrike vagona demonstriran novi proizvod - konstrukcija za navlacenje i slepovanje proizvodnih vozila, osvojen posle nekoliko meseci, i proizveden u saradnji sa Elektrodistribucijom Beograd.

"JP Ibarske novosti" - pise Dragan Bajovic
Radio Kraljevo na novoj adresi
   Radio Kraljevo, posle ovog lista najstariji informativni medij u kraljevackoj opstini, u utorak, 20. februara, poceo je da emituje program iz zgrade u Cika LJubinoj ulici. Podsetimo, u pozaru koji je na 5. spratu Doma drustvenih organizacija izbio 1. novembra prosle godine izgorela je kompletna studijska oprema Radio Kraljeva, pa je program po sistemu "stapa i kanapa" emitovan iz jedne skucene kancelarije.
  Novi digitalni studio, cija se vrednost procenjuje na 40.000 DEM, obezbedio je ANEM (Asocijacija nezavisnih elektronskih medija) uz pomoc Norveske narodne pomoci, Svedskog helsinskog komiteta, Fonda za otvoreno drustvo, IREK-a i USAID-a.
   Zanimljivo je da se i krajem sezdesetih godina, u vreme osnivanja Radio Kraljeva, razmisljalo da prvi opstinski radio bude smesten bas u toj zgradi, ali se od te ideje, iz nekih razloga, odustalo. U zgradu u Cika LJubinoj, kada se steknu uslovi, uselice se i nasa redakcija. Za sada "Ibarske novosti", prvi put u svojoj istoriji dugoj 54 godine, funkcionisu sa tri punkta ("Kablar", Cika LJubina, Dom drustvenih) sto svakako negativno utice na rad i povecava troskove.

DEJAN ALEKSIC, DOBITNIK „PROSVETINE NAGRADE" ZA POEZIJU
Mi smo samo lepa i zapostavljena cinjenica
  Dejan Aleksic rodjen je 1972. u Kraljevu. Objavio je zbirke pesama " Potpuni govor" (1995)," Dokazivanje senke" (1996) i "Svagdasnji cas" (2000). Izmedju ostalih, dobio je i sledece nagrade: Brankovu (1996), "Maticev sal" (2000) i "Prosvetinu" (2000). Mladi kraljevacki pesnik govori za "Ibarske novosti" o nagradama, kraljevackoj knjizevnoj sredini, o odnosu lokalne zajednice prema kulturi...
  O NAGRADAMA
Nagrade, same po sebi, ne moraju nista da znace. Narocito kada je rec o knjizevnim nagradama, dakle, priznanjima za postignute rezultate cija se vrednost ne moze prikazati ili odmeriti posebno preciznim parametrima. Nekada one budu proizvod povladjivanja proklamovanim knjizevnim ukusima, nekada nagradjeno delo bude potvrda pojedinacnih sklonosti onih koji nagradjuju, a nekada, pak (bude i toga) nacin ispravljanja ranijih propusta ili nepravdi prema nagradjenom autoru. Meni ostaje da verujem da nagrade za moje stvaralastvo za prauzrok nemaju ni jedan od pobrojanih motiva. Pored zadovoljstva, primarnog osecanja koje prati nagradjenog, o bilo kojoj oblasti ljudskog delanja da se radi, kod mene je izrazeno prisustvo osecanja odgovornosti prema buducem radu. Iz tog konteksta nagrade mogu da predstavljaju i potencijalnu opasnost, buduci da predstavljaju znacajan element koji ucestvuje u prirodnom razvojno-stvaralackom procesu, svojstvenom svakom stvaraocu. Dakle, mislim da su nagrade ugodna i sporedna stvar. Kao kada setate noseci nove, dobrano uglancane cipele. To vam uliva neku vrstu prijatnosti i samopouzdanja, ali vi biste setali i da nije tako. Vas cilj je setnja, a ne odnos prema obuci.
O KRALJEVACKOJ KNJIZEVNOJ SREDINI
Kraljevo zaista nekoliko poslednjih godina predstavlja jednu od najsvetlijih tacaka na srpskoj knjizevnoj mapi. Ako se izuzmu Beograd i Novi Sad koji su po prirodi stvari veliki centri kulturnih zbivanja, jasno je uocljivo da Kraljevo predstavlja najzanimljiviju knjizevnu sredinu. O tome se u nasem gradu, cini mi se. nedovoljno zna, ali poznavaocima prilika nije strano da ova sredina metaforise rasadnik vrsnih pisaca. To je za mnoge postalo donekle shvatljivo i blisko tek posle dodeljivanja NIN-ove nagrade Goranu Petrovicu za roman godine. Svakako je i prisustvo predsednika Kostunice tom svecanom cinu dodalo novi smisao i vaznost vise nego respektivnom knjizevnom priznanju koje je, neosporno, ovoga puta zavrsilo u pravim rukama. Dakle, ljudi pocinju da se lagano navikavaju da je veliki pisac medju njima, tu, nadomak, koraca istim ulicama ili kupuje u istoj samoposluzi. Nije, zapravo, neko nedostupan i dalek, neko ko se moze videti samo na naslovnim stranama visokotirazne stampe ili na drzavnoj televiziji. Cini mi se da je to lep pocetak razvijanja i negovanja dobrog, zdravog odnosa lokalne sredine prema zasluznim ljudima cija su ostvarenja daleko nadmasila lokalne okvire, ali koji su ipak ostali tu, ne prihvatajuci osecanje inferiornosti zbog zivota u provinciji - ma sta taj pojam podrazumevao. Valja pomenuti Knjizevni klub koji za sobom ima dvanaestogodisnje trajanje i okuplja preko dvadeset clanova od kojih neki vec zauzimaju jasno definisano mesto na domacoj knjizevnoj sceni. Samo u prosloj godini kraljevacki autori su, kod raznih izdavaca, objavili desetakvrednih naslova, a slicno je bilo i prethodnih godina. U tom smislu, treba odati priznanje i izdavackoj delatnosti Narodne biblioteke "Radoslav Vesnic" koja je, ako ne obimna, sasvim sigurno ozbiljna, o cemu svedoci kvalitet produkcijskog opusa. Uzgred, knjizevno glasilo "Povelja" slovi, kako po svojoj koncepciji, tako i po modernom izgledu, za jedan od cenjenijih casopisa u obilju srpske knjizevne periodike.
KRALJEVACKA KULTURA I ODNOS LOKALNE ZAJEDNICE PREMA NJOJ
Ne mogu da sakrijem nezadovoljstvo nebrigom kojom su se ranije garniture lokalne vlasti, kao i ova aktuelna, odnosile prema evidentnim mogucnostima da Kraljevo odista ima veoma razvijen i bogat kulturni zivot. Cinjenica da je ekonomska slika ovog podneblja nevesela i da spadamo u red siromasnijih opstina u zemlji, ne mose biti dovoljno opravdano pokrice. Sa druge strane, neretko se desava da u razmatranju nekih znacajnih pitanja i problema na ovom polju ucestvuju nedovoljno kompetentni ljudi, a na osnovu stecenih politickih pozicija kroz koje projektuju sopstvenu surevnjivost i potisnute komplekse. Usput, ne secam se kada sam poslednji put na nekoj knjizevnoj veceri, pozorisnoj premijeri ili, recimo otvaranju kakve likovne izlozbe, imao prilike da vidim nekog od istaknutih zvanicnika lokalne vlasti. Mogli bi, makar zarad trenda, da se ponesu primerom predsednika drzave. Kultura nije skupa, ali odsustvo sluha za nju moze biti. Za postizanje elementarnog nivoa kulturnog zivota u sredini kakva je nas grad nisu, ubedjen sam, potrebna narociti izdasna sredstva. Tvrdim da mladi ljudi osecaju tu oskudicu kvalitetnih umetnickih sadrzaja, a to je prvi stadijum u sticanju svesti o provincijskom karakteru sredine u kojoj zive. Organizovan kulturni zivot je imperativ svake urbane sredine. Nama, kraljevackim piscima i umetnicima, odista ne nedostaje inicijativnosti i dobre volje da ovaj grad, na jedan krajnje prigodan nacin, ucinimo prijatnijim za zivljenje. Ali, mi smo za sada samo lepa i zapostavljena cinjenica, upuceni na sebe i svoje stvaralastvo, bez prilike da svom gradu ponudimo vise od vesti o proznanjima na koja nailazi nas rad.
STA ALEKSIC TRENUTNO RADI
Osim sto razmisljam o tome kako da platim sledecu mesecnu kiriju od 220 maraka, pisem poeziju za decu, uoblicavajuci jedan rukopis knjige za najmladje, koja bi trebalo da se pojavi do sredine godine.