Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Dragstor kod „stisnute sake"
Kraljevo u meditaciji
Na slovo, na slovo
Fabrika metalne stolarije "Ekonom" iz Usca
Finansiranje politickih stranaka (1)
Trazenje pravog puta
Dobra priprema odluka
Vode ima - ali...
Novo ruho hrama knjige - Vece posveceno laureatima
Sport...

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Dragstor kod „stisnute sake"
      Da je u ovoj zemlji odavno sve postalo samo deo politike i svega onoga sto se u ovoj oblasti desava, svima je vise nego jasno. To nije ni malo cudno ako se zna da od toga kako nasi vrli politicari odluce zavisi da li cemo imati struje i svega ostalog sto, blago receno, zivot znaci. Na to smo se navikli jer, kao sto je poznato, covek je homo - politicus iliti politicko bice i sudbina mu zavisi od intelektualno - fizicke discipline poznate kao "stvar moguceg". U svemu tome malo smo zaboravili da se jedan narod ili odredjena urbana sredina prepoznaju upravo po tome do koje su mere uspeli da se uzdignu po svojim kulturnim i umetnickim vrednostima, dok sve ostalo vremenom prekriva sivilo svakodnevice i zaborava ne ostavljajuci nista za sobom osim gorcine i kajanja sto nije bilo bolje. Jednom prilikom je poznati kompozitor srpskog porekla, posto je sve sto je vredno neosporno nase, Betoven, nekom uobrazenom, napuderisanom i, naravno, perverznom svapskom velmozi onako gluv dreknuo u lice: "Knezeva je bilo i bice ih na hiljade, a samo je jedan Ludvig Van Betoven". Onima koji su malo ukljuceni u problematiku umetnika ovo mozda ne znaci mnogo, ali bi zato svakom umetniku, pogotovu u ovim nasim krajnje neljudskim uslovima, ovaj krik samouverenog genija mogao da bude i te kako veliki poriv da istraje u svom, na prvi pogle, uzaludnom radu. Godinama , pa i decenijama, od kada u ovom gradu postoji Knjizevni klub, kao institucija koja je okupila ovdasnje stvaraoce pisane reci, govori se o tome koji je to potencijal kojim raspolazemo i insistira na cinjenici da je ovaj grad jedan od centara knjizevnog stvaralastva, ali da ni malo ne zaostaju ni glumci, muzicari i slikari. Ali, zbog svega onoga sto nam se svih ovih godina dogadjalo, jer uvek mora da postoji opravdanje, sve to ne samo da nije stizalo do usiju onih koji su bili placeni da cuju, vec je nailazilo na podsmeh sredine koja je naucena da ono sto je vredno po nekom nepisanom ali ustaljenom pravilu mora da dodje iz Beograda. I onda se dogodilo. Da li zbog demokratskih promena, oslabljenog politickog naboja u mnogim strukturama drustva, ili neke , uslovno receno, vise sile, Kraljevo je u kulturnom miljeu ove zemlje dobilo reputaciju koja mu i pripada. I mada su jos pre dvadesetak godina ovdasnji stvaraoci probili kulturnu blokadu i "osvojili" Beograd svojim knjigama, tek je do sada nevidjenim uspehom Gorana Petrovica i zahvaljujuci njegovom spisateljskom umecu izaslo na videlo ono sto je svih ovih godina neko svesno pokusavao da negira, sakrije i precuti. Tako je, za neupucene, Kraljevo u pravom smislu postalo prestonica pisane reci i kada je u pitanju proza ali isto tako i na poetskom planu. Samo u jednoj godini mnogobrojnim priznanjima su "ovencani" Goran Petrovic, Dejan Aleksic i Zivorad Nedeljkovic koji su na najbolji nacin reprezentovali domete ovdasnjeg savremenog stvaralastva. Ne moze se osporiti da iza svakog knjizevnog uspeha stoji individualna umetnicka kreacija vrednovana na adekvatan nacin. Ali kada se vec govori o uspesnosti kraljevacke knjizevne scene valja pomenuti i "prethodnicu" u kojoj je niz onih koji sto zbog nerazumevanja okoline ili nekih drugih razloga nisu imali tu srecu da osete slast knjizevnog uspeha: Dragan Ilic Niski, Bogdan Mrvos, LJubisa Misic, Petar Vulic, Natasa Kovacevic, Ratko Dragicevic, Milos Milisic, Veroslav Stefanovic, Dusan Stojic, Dragan Djokovic, Dragan Hamovic, Gordana Timotijevic, Dobrila Maravic i mogi drugi. Takodje, svestan cinjenice da je nemoguce sve pomenuti, valja se ovom prilikom prisetiti i Radosa Rakusa, Mileta Nedeljkovica, Milana Djokica, Anuske Popovic, Biljane Hamovic, Neca Cvijovica, Veroljuba Andrijanica i svih ostalih koji su ostavili trag u kraljevackoj kulturi, a o cemu ce u nekoj drugoj prilici i drugacijem tekstu biti vise govora. Zapravo, ono sto hocu da kazem jeste da dok se politicari bore za vlast i dok se u Parlamentu poslanici, sa sve Seseljem, verbalno i manuelno dogovaraju oko novih zakona u ovom gradu "cveta" ono po cemu ce ovaj narod ostati jedino prepoznatljiv pred svetom i potomstvom. I dok sve stagnira, dok Jasen, Fabrika, Magnohrom i mnogi drugi giganti biju bitku za opstanak, kraljevacka kultura najkrupnijim koracima ide ka vrhu najlepsim sjajem osvetljavajuci obraz klonulog srpskog bica i predstavljajuci jedinu vrednost sa kojom mozemo da izadjemo van okvira svoga atara. Dakle, trebalo je da nam se dogodi Goranova "Sitnicarnica" da bismo i mi, a i svi ostali, shvatili kako krupne stvari imamo u nasem gradu. Nadajmo se da ce ova politicka garnitura, za razliku od svih prethodnih koje ni pet para nisu davale za kulturu, to znati da ceni. U protivnom, kraljevacka kultura ce sama pronaci put do onih visina koje joj i pripadaju vec samom cinjenicom da nastaje na domak Nemanjine zaduzbine kao svojevrsnog duhovnog zavestanja i inspiracije ovdasnjih umetnika.

Skroz licno - pise Bojana Milosavljevic
Kraljevo u meditaciji
     Slusam kako se ubrzano rasprema i prazni citav jedan sprat Centralnog zatvora, u cast najskorijeg dolaska izuzetne osobe- bivse "svetlosti" nebeskog naroda. Iako se strasno sekiram da li ce kapaciteti i, narocito, komfor Ce-Zea biti dovoljni za njega i kler, pitala bih tamo glavnog kljucara beogradske apsane: cemu je toliko privilegija za jednog obicnog Milosevica (kao da ce kod njih da stanuje, a ne samo da bude na proputovanju)? NJegove "kamikaze" iz propale partijsko-bracne koalicije tvrde da ce, bude li Milosevic uhapsen, u Srbiji buknuti gradjanski rat.Bogami, premalo je to reci, jer izbice, sigurno, Balkanski ili cak Treci svetski, posto samo taj format pristaje njegovoj nebeskoj drzavnickoj pojavi u ovom i onom svetu i veku.
  Moj kolega sportski, Zoran Bacarevic, ima obicaj da nas, kada narocito zastranimo, izgrdi da ne psujemo popa u potoku. Licno bi mi palo mnogo tesko ako tuzioci sada Milosevicu svasta privale; na primer- divlju gradnju (na divljacki otetoj dedinjskoj vili), ili izbegavanje vojne obaveze, ili, mozda, tucu sa komsijama.Svasta mogu da mu natovare, ali ne i ono da ga je NATO obavestio o bombardovanju zgrade RTS. Jer, kako bi to bilo moguce i logicno ako su ga ti isti tri meseca trazili pod zemljom i nad njom i nikako nisu mogli da ga iskopaju i izveste o svom planu? Zato se mnogo uzdam u pravdoljublje njegovih sledbenika koji "istrajno" protestuju zbog hapsenja bivseg direktora RTS. Kad su vec ubedjeni u njegovu nevinost, sami ce morati da kazu ko je odabrao 16 ljudi, uglavnom obicnih saradnika (zato da posle smrti, hvala milom Bogu, ni dinara ne kostaju maticnu kucu) za tragicne junake te svetske senzacije.
  Nalazim da je Zakon o amnestiji, usvojen uz mnogo prica i poneki samar, u tesnoj vezi sa Milosevicevim zlodelima i pomilovace ljude koji nisu vise zeleli da neprestano ratuju za njega.Ovi "prestupnici" imaju da se iza resetaka zamene sa svojim bivsim vrhovnim komandantom i njegovom elitom. Jedva cekam da u Kraljevu vidim u protestnoj setnji zbog ovog Zakona svih pet radikala.
  Prosle nedelje smo dobili novu ugaonu ( jer, ugao je vitalni deo svake gradjevine) "garnituru" direktora javnih ( i komunalnih) preduzeca.Gotovo svi su provereni i stranacki skroz "sterilisani", osim ponekih.Istovremeno sam zadivljena koliko je sadasnjim odbornicima na srcu parlamentarnost i demokratija, sto se lepo videlo na prosloj sednici Skupstine, kada g-dji Gordani Tosic, clanu kadrovske komisije, nije bila data rec. Drzeci se Poslovnika o radu, drugovi-odbornici su se pokazali strasno ucevni i principijelni, usred te nase "narodne" Skupstine. Sve to i nije imalo narocite veze sa g-djom Tosic, koliko sa animozitetom prema Velji Ilicu, njenom stranackom sefu.
  Nova Srbija se ponajbolje vidi u Novom Cacku, od koga taj Ilic, iako u razmiricama sa vrhom DOS-a, stvara srpski Hong Kong. Dotle predsednik nase opstine,g-din dr Jovasevic, i dalje samo levitira nad Kraljevom, u dubokoj meditaciji da je jos uvek sarmantni opozicionar, bez velikih obaveza, a ne onaj prvi, od koga se sve ocekuje i trazi.Kod njega postoji izuzetna ali neupotrebljena okolnost da je u samom vrhu Predsednikove stranke i da bi, zarad opsteg dobra, a kao lokalpatriota, trebalo da ga ponekad potapse po ramenu i tamo ponesto izmoli za ovaj posrnuli grad.
  Kada vec ne mozemo da se, komsijski blisko, prisajedinimo Cacku i njegovom prosperitetu, imam, dragi moji, ideju da u svet opet malo posaljemo nase momke, dr Pedju Stojanovica i Zvonka Obradovica, i to prerusene u prosjake; da oni onako, sa finim manirom (kao sto su umeli dok su bili ekipa) jos ponesto iskamce za svoje i nase Kraljevo. Danas im je u tome jedini sledbenik g-din Mile Koricanac, koji budan sanja da ozivi nase posrnule gigante, narocito "Vagonogradnju", u cijem fabrickom krugu godinama vlada cista pastorala: trava raste, pticice pevaju, veverice skakucu, pa kovaci i majstori zato tuda prolaze na prstima.Ali, da li je fer da samo g-din Mile bude "jedna slamka medju vihorove"?

Pisma iz belog sveta - pise Zorica KOJIC VLAJIC - Kingston (Kanada)
Na slovo, na slovo
  OPred odlazak iz zemlje u kojoj smo rodjeni, mi koji se na taj put odlucimo shvatamo da biramo stazu koja nije utabana. Vrlo brzo u emigraciji pristizu nas snazna podsecanja na proslost, nadolaze nerazumljivi strahovi od buducnosti. U jednoj zimskoj veceri (zima u Kanadi traje 6 meseci) verovatno opomenuta instiktom za opstanak, setila sam se igre detinjstva „Slovo na slovo". Pocela sam svoju decu da pitam znacenja reci na slovo „V": Vreteno, vatralj, varjaca, vetrenjaca... Takmicili su se ko ce brze i preciznije da objasni zadato. Svaki put kada su deca u tome uspevala ja sam srecna ucvrscivala svoj tajni oslonac na njih. A kada sam pomenula rec vecnost, odgovor nije pristizao. Stidljivo i zalosno kazali su: ne znamo, molimo objasni. Razmislila sam i rekla:
  Vecnost se oseca:
   kad seljaci bacaju seme na njive,
   kad se iznikla klica sretne sa laticom rane tresnje,
   kad se deca zaigraju pod sokacima,
   kad se momci i devojke zaljubljuju,
   kad se zvezdano kolo Vlasica jasno vije po nebu,
   a u Cetinju cuju vecernja zvona manastira Kamenac,
   onda se prirodi i ljudima zbiva vecnost.
  Deca su nastavila da pitaju: „Kako se vecnost oseca na engleskom?" Rekla sam, ne znam, mozda u polarnoj svetlosti, smrznutom jezeru ili nekoj indijanskoj legendi.
  Sutradan ispracala sam ih u skolu sa pozdravom, budite dobri, vole vas otac i majka, cuvajte se. Tada, iznenada pred mene je stao mladji sin i sa tri podignuta prsta vazno kazao: „Zivela vecnost na srpskom!".
  Smejala sam se. Tog jutra tudjina nije bila „tuga pregolema".

Fabrika metalne stolarije ,, Ekonom" iz Usca - pise Marko Slavkovic
Rezultati za svaku pohvalu
  Zahvaljujuci zajednickim ulaganjima ,,Ibarskih rudnika" iz Usca i mariborskog ,, Primata", pre 23 godine poceo je da radi danasnji ,,Ekonom", do pre deset godina ,,Bratstvo" u okviru ,,Primata". Od kad se osamostalio, narocito od tada, ,,Ekonom" se naglo razvija, i za vrlo kratko vreme postaje, a sada i ostaje, jedno od najuspesnijih preduzeca ne samo u kraljevackom regionu, vec i sire. Bez preterivanja. ,,Ekonom", inace, proizvodi najraznovrsniji matalni namestaj, zatim kioske, tezge, kase i sefove za banke... U ostvarivanju tih proizvodnih programa stalno je angazovano 174 radnika, sa tendencijom povecanja broja zaposlenih, kako bi se blagovremeno reagovalo i adekvatno odgovorilo na smirivanje stanja na trzistu.
  Radi se, inace, u dve smene, apsolutno punim kapacitetom. Repromaterijali su domaci, iz Zelezare u Smederevu i ,, Duge" iz Beograda, a obezbedjuju se redovno i bez ikakvih problema.
  Vise od polovine proizvoda se izvozi
   Proizvodni prostori su, u odnosu na potrebe, dosta skuceni, cak ispod tehnickihnormi, zato sto su, prvobitno, bili namenjeni samo za izradu benzinskih kanti. To je bilo u prvom programu. Drugi je obuhvatio izvesna prosirivanja i nove proizvode, a sada je Fabrika u trecem programu. Ova treca generacija proizvoda namenjena je, cak sa sezdeset posto, izvozu! Prosle godine, na primer, ostvaren je izvoz veci od tri miliona maraka.
  Ove godine planira se povecanje izvoza, a time i zarada, veca od cetiri i po miliona maraka, sto ce, najvecim delom, zavisiti od novih proizvoda.
  Investiciona ulaganja
   "Ekonom", zaista, ekonomise. Tako se, pored ostalog, prijem nove radne snage zasniva na stvarno obezbedjenim poslovima, odnosno obezbedjenom radnom mestu, koje ni sa cim ne sme da bude ugrozeno. - Mi sada nastojimo da realizujemo investiciju koju je trebalo da ostvarimo prosle godine. Naime, i pored toga sto smo bili cetvrti po snazi u razvoju Kraljeva, obecani novac od oko 5oo hiljada maraka nismo dobili, iako smo bili spremni da i mi ulozimo jos toliko. Sada su, medjutim, zapoceti razgovori na tu temu, tako da je uradjen program koji ce biti dostavljen Vladi Republike Srbije, mada imamo i obecanja nekih banaka da taj program zaokruzimo i da, na osnovu njega, primimo nove radnike.- kaze direktor "Ekonoma", diplomirani masinski inzenjer Dragan Goljovic.
  Ova investicija se odnosi na prvu fazu u preradi lima, odnosno na secenje, jer je te usluge ,,Ekonom" do sada skupo placao. Ocekivanja su da ce ta investicija biti zavrsena do sredine ove godine, a sto se odgovarajuceg profila radnika tice, on je potpuno obezbedjen.
  Stambeni krediti i liCna primanja
   Stambeni problemi u ,,Ekonomu" se resavaju dosta jednostavno i, sto se kaze, na opste zadovoljstvo. - Pre dve godine dobili smo stan iz Fonda solidarne stambene izgradnje, ciji smo, naravno, clanovi. Taj stan smo prodali, a novac pretvorili u stambene kredite, tako da je sedamdesetak radnika dobilo sredstva za izgradnju ili zavrsetak individualnih kuca. Tako cemo raditi ove i narednih godina, jer je to najbolji, najbrzi i najpravedniji nacin da se pomogne zaposlenima.- istice direktor Goljovic.
  Sto se, pak, ostvarivanja ovogodisnjeg plana tice, u ,,Ekonomu" svi tvrde da ce on, sigurno, biti ostvaren, ukoliko ne dodje do drasticnih promena na koje ova Fabrika ne moze da utice.
  - To je, valjda, i razlog sto su u ,,Ekonomu" licni dohoci, prema sadasnjoj ukupnoj situaciji u zemlji, bogami, jos malo pa blizi zapadnim nagradjivanjima... Ako, kad su vec nagradjivanja , zaista, prema radu i rezultatima rada!
  

Finansiranje politickih stranaka (1) - pise Slobodan Rajic
Ispravljanje nepravde
   Jedan savezni Zakon, donet krajem prosle godine, pored izgubljenih izbora i svega ostalog sto su preziveli posebno minulog oktobra, doneo je novi nemiran san socijalistima. Radi se o Zakonu o finansiranju politickih stranaka koji je skupstina SRJ usvojila 28. decembra, a stupio je na snagu, u vecini svojih odredbi, na Badnji dan 6. januara ove godine.
  Socijalisticku partiju Srbije u ovom Zakonu posebno je zabrinulo peto poglavlje kojim se regulise pravo politickih stranaka na koriscenje imovine Saveza komunista Jugoslavije, Socijalistickog saveza radnog naroda (SSRN) i Saveza socijalisticke omladine (SSO). Naime, iako je ovo pitanje bilo izuzetno aktuelno i prilikom uvodjenja visestranackog sistema pre desetak godina kada su ostale stranke trazile od SPS-a ravnomernu podelu imovine bivseg SKJ , SSRN i SSO, to nije prihvaceno ni ucinjeno, pa se ova"istorijska" nepravda, jer je ta imovina sticana novcem svih gradjana a i zbog drugih razloga, ispravlja posle vise od decenije koliko je trajala borba za pravu visestranacku demokratiju poput one u razvijenoj Evropi.
  POLITICKA I DRZAVNA IMOVINA
  Novim saveznim Zakonom o finansiranju stranaka, u clanovima 13 i 14, regulisano je da sva imovina koja je bila na upravljanju, koriscenju i raspolaganju SKJ, Socijalistickog saveza radnog naroda Jugoslavije i Saveza socijalisticke omladine Jugoslavije, a koju su cinili objekti, poslovni promet, oprema, kancelarijski namestaj i slicno, postaju svojina drzave, odnosno SR Jugoslavije.
  Korisnici ove imovine (uglavnom SPS) duzni su da je predajusaveznoj vladi najkasnije u roku od sest meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Taj rok istice 6. juna 2001. godine i do tog datuma nadlezni organi sacinice evidenciju ove imovine, njenoj vrsti, povrsini, kolicini, lokaciji, utvrditi njeno stanje i predloziti nacin koriscenja i korisnike. Pri tom je predvidjeno da najmanje polovina ove imovine bude dodeljena parlamentarnim strankama na koriscenje za redovan rad.
  Kada je Kraljevo u pitanju, ovaj Zakon se odnosi pre svega na zgradu u Ulici Toplice Milana broj 6, tzv. Knezevica kucu (po porodici - prvobitnom vlasniku), koju godinama koristi Opstinski odbor SPS, i zgradu Bogavceve zaduzbine u Ulici cara Lazara koja je pre nesto vise od dve godine data na koriscenje Sluzbi drzavne bezbednosti MUP-a. Za cetiri meseca ove dve zgrade bi trebalo da postanu svojina savezne drzave i da onda nadlezna skupstina odluci o njihovoj daljoj sudbini.
  Zakonom su takodje proglaseni nistavim, nevazecim, sve odluke, ugovori i drugi pravni akti kojima su nepokretnosti koje su koristili SKJ,SSRN i SSO preneli na druga pravna ili fizicka lica, odnosno na politicke stranke, udruzenja gradjana ili drustvene organizacije nastale spajanjem ili pripajanjem navedenih drustveno-politickih organizacija (SPS je nastao navodnim spajanjem SK i SSRN-a i sebe navodno smatra pravnim naslednicima ovih organizacija). SRJ, pri tom, ima pravo da zahteva brisanje prava svojine ili drugog stvarnog prava, stecenog po ovom osnovu, ali se time "ne moze dirati u prava koja su stekli savesni sticaoci i treca savesna lica".
  POD KONTROLOM
  Pored ovoga, novim Zakonom regulisani su i nacin sticanja sredstava, evidencija finansijskog poslovanja, kontrola sticanja i koriscenja sredstava i kaznene odredbe.
  Propisano je da stranke za redovan rad i ucesce na izborima mogu pribavljati sredstva od clanarine, dobrovoljnih priloga, poklona, legata, zavestanja, sopstvene imovine i vrsenja zakonom dopustene delatnosti, vlasnickih prava (deonica) u preduzecima, kredita iz saveznog budzeta i drugih izvora. Sredstva, pak, ne mogu da sticu od vlada, organizacija i organa (ini)stranih drzava, nasih drzavnih i organa lokalne samouprave (osim sredstava odredjenih u budzetu), drzavnih preduzeca i ustanova, javnih preduzeca u kojima drzava ima vise od 10% ucesca i anonimnih priloga.
  Deo sredstava za parlamentarne stranke obezbedjuje se u saveznom budzetu, posebno za ucesce na izborima, a raspodela i koriscenje ovih sredstava, kao i sredstava iz privatnih izvora, precizno su Zakonom regulisani. Izvori stranackih prihoda, pri tom, moraju biti, kako se danas popularno kaze, TRANSPARENTNI, dostupni javnosti, stranke su duzne da vode knjigovodstvo, dok kontrolu sticanja i koriscenja njihovih sredstava vrse Zavod za obracun i placanje i drugi finansijski organi.
  Za krsenje odredbi ovog Zakona predvidjene su rigorozne novcane kazne koje za stranku iznose od 9.000 do 90.000 dinara, a za odgovorno lice u politickoj stranci od 900 do 9.000 dinara. (Nastavak u narednom broju)

Partijski podmlaci u novim demokratskim uslovima - pise Slobodan Rajic
Trazenje pravog puta
  Medju 15-tak stranaka koje u Kraljevu imaju opstinske odbore priblizno polovina ima formalno organizovane klubove mladih, koji zavisno od stranaka imaju i razlicite nazive. Posle nedavnih demokratskih promena, imajuci u vidu da se sada otvara perspektiva brzeg razvoja Srbije i njenog ukljucivanja u evropske integracije, mlade generacije konacno, nadajmo se, svoju istorijsku sansu da svoju buducnost u sopstvenoj zemlji uzmu u svoje ruke. Time i uloga stranackih podmladaka dobija na znacaju, naravno u novim demokratskim uslovima i na nov nacin, razlicit od vremena cuvenog SKOJ-a i SSO. Kakva je trenutna situacija na tom planu u Kraljevu i kako je ocenjuju neki funkcioneri i aktivisti stranackih podmladaka, pokusali smo da saznamo u blic anketi pocetkom ove sedmice.
  PROMENLJIVA AKTIVNOST
  Vladan Novkovic, student, od nedavno je predsednik Kluba demokratske omladine koji postoji pri Opstinskom odboru Demokratske stranke u Kraljevu. Ovaj stranacki podmladak, inace, postoji od osnivanja DS u Kraljevu 22. februara 1990. godine, u pocetku se zvao Demokratska omladina a od 1996. Klub demokratske omladine. O radu Kluba, dosadasnjoj i buducoj stranackih podmladaka, Novkovic kaze: - Nas Klub broji oko 350 clanova i uvek je bio aktivan, sa vecim ili manjim intezitetom i malim zatisjem u jednom periodu. U toku prosle jeseni i poznatim predizbornim i izbornim aktivnostima imali smo dobru saradnju sa podmlacima pre svega ostalih stranaka u DOS-u i "Otporom", na primer u organizovanju barikada, novogodisnje zurke, sportskih utakmica i turnira...Cilj svih nasih akcija bile su demokratske promene i tom smislu smo spremni na saradnju sa svim klubovima mladih koji imaju isti cilj.
  Slicna je situacija a i stavovi u podmlacima ostalih stranaka DOS-a medju kojima je u poslednje vreme jedan od aktivnijih Klub mladih Demohriscanske stranke u Kraljevu. - Mi smo formalno osnovani krajem proslog leta i trenutno imamo oko 30-40 aktivista - kaze Bojan Otasevic, potpresednik Kluba mladih DHS. Imali smo dosta akcija u predizornoj i izbornoj kampanji jesenas pre svega u animiranju mladih da izadju na glasanje i da sprecimo izbornu kradju, zatim smo organizovali nekoliko zapazenih konferencija za novinare na kojima smo upozorili na odgovornost kadrova iz bivseg rezima i pojave "preletaca", da se vise ne postavljaju na odgovorne duznosti. Nadam se da cemo se u narednom periodu vise baviti resavanjem problema mladih, u saradnji sa klubovima omladine demokratske orjentacije.
  PREDSTOJE PROMENE
  Sto se tice sadasnjih opozicionih stranaka, najduzu tradiciju i aktivnost imaju Mladi socijalisti ciji je predsednik, kao i istoimenog 16-clanog Saveta pri OO SPS-a u Kraljevu, Nebojsa Milanovic. - Mladi socijalisti postoje od osnivanja nase stranke, nas broj se stalno povecavao i u najboljim vremenima imali smo oko 1300 clanova u Kraljevu - istice Milanovic. Najbolju saradnju, normalno, imali smo sa omladinom JUL-a, naseg koalicionog partnera, pogotovo pred izbore. sto se tice saradnje sa klubovima mladih u DOS-u do sada nismo dobijali nikakve pozive, ali smo ubuduce spremni na neki vid koordinacije u interesu gradjana, posebno mladih. Trenutno pripremamo program za izbornu konferenciju OO SPS-a polovinom marta ove godine.
  Jedna od najstarijih i najaktivnijih organizacija mladih je i Srpski omladinski pokret obnove, koji je pod tim nazivom u okviru SPO zapoceo svoju aktivnost pre 10-tak godina, da bi se kasnije zvao Klub mladih SPO, potom Sokoli SPO i od pre dve sedmice vratio svom izvornom nazivu (SOPO), sto ce biti verifikovano i novim Statutom SPO na saboru ove stranke kada se mogu ocekivati i promene u angazmanu podmlatka SPO. - U proteklom periodu imali smo dosta akcija i dobru saradnju, pre svega sa "Otporom" i podmlacima stranaka DOS-a slicne programske orjentacije - naglasava Vladimir Bogavac, predsednik Okruznog odbora SPO i jedan od "veterana" SOPO-a. Uglavnom smo bili aktivni na politickom planu, sprovodeci samostalne i zajednicke akcije za smenu bivseg rezima, a ta saradnja mogla bi da se nastavi takodje sa podmlacima stranaka slicne programske orjentacije, na primer, monarhosticke orjentacije za povratak parlamentarne monarhije u Srbiju. Sa SPS-om saradnja ne dolazi u obzir, dok sa podmlacima stranaka u DOS-u ne znam koliko je ta saradnja moguca jer su oni na vlasti i drustvene i omladinske probleme mogu da resavaju sami.
  Sve u svemu, stranacki podmlaci u Kraljevu i organizaciono i akciono prate uglavnom politicku i drustvenu strategiju svojih starijih kolega u strankama. Ocigledno je da prave demokratske promene, cija podloga je uvek ekonomski razvijeno drustvo, tek pocinju, pa se sa razvojem demokratije moze tek ocekivati neki vid veceg angazovanja i saradnje mladih u resavanju opstedrustvenih i u okviru njih specificnih omladinskih pitanja i problema.

Vladan Slavkovic, aktivista Narodnog pokreta Otpor u Kraljevu: - Mi smo okupili i angazovali najveci broj mladih u gradu u poslednje dve godine. To je realnost. Podmlaci mladih u vecini stranaka DOS-a do 24. septembra nisu ni postojali, znate i sami da nije imao ko da im postavi ozvucenje na mi-tinzima.
  Oni su se reaktivirali tek posle 24. kada su naglo poceli da se uclanjuju u pobednicke stranke. Mi smo uvek bili otvoreni za saradnju, ali osim par sitnih projekata, (nesto bolji kontakti bili su sa madima SPO), ti pokusaji su bili bez uspeha, jer su neki u DOS-u hteli da nas ugase. U ovom trenutku ja licno nisam spreman na bilo kakvu saradnju...

Rec odbornika - Zoran Stojanovic (DOS, IJ 4 Zelengora)
Dobra priprema odluka
   "Prvi put sam odbornik i nemam nekakva iskustva u skupstinskom radu. Bio sam na listi DOS-a ispred ASNS-a. Dosadasnjim radom novog saziva Skupstine sam zadovoljan jer se sve odluke dobro pripremaju, pre rasprave i glasanja. Na Odbornickloj grupi DOS-a, u komisijama, Politickom savetu, o predlozima tih odluka i resenja vodimo zestoku raspravu, posle koje zauzimamo jedinstven stav sa kojim se, posto prodje kroz Izvrsni odbor, izlazi pred Skupstinu. To je zaista pravo sito, a glasanje je samo zavrsni cin. Zadovoljan sam takodje sto u Skupstini nema opstrukcije rada kao ranije, sto su sednice krace i efektnije.Objektivno, u sadasnjim teskim uslovima i nije moglo vise da se postigne. Budzet je bio u velikom deficitu, ali smo ga doveli na "pozitivnu nulu", sto je veliki uspeh i stimulans za dalji rad. Ima mesta i za bolje rezultate i siguran sam da ce sa poboljsanjem opsteg stanja u zemlji, pre svega u privredi, do takvih rezultata i doci. Garant za to je i sve veci broj stranih delegacija koje posecuju Kraljevo i nude konkretnu saradnju, ovde su sve cesce i odgovorni iz republicke i srpske vlade.
  Ja sam i predsednik skupstinske Komisije za zastitu zivotne sredine preko koje smo pokrenuli niz ekoloskih akcija. U njihovom sprovodjenju ocekujem pomoc Zavoda za zastitu zdravlja, Veterinarskog instituta i drugih organa i svih gradjana.
  Takodje smatram da odbornicka pitanja imaju veliki znacaj u pokretanju i realizaciji pojedinih aktivnosti od zivotnog znacaja za gradjane i jacanju odgovornosti nadleznih institucija i sluzbi".

JKP "Vodovod" -
Vode ima - ali...
  Iako je blok - tarifa za utrosenu vodu ukinuta racuni koji ovih dana stizu domacinstvima za potrosnju u periodu 31. septembar - 31. decembar prosle godine su izuzetno visoki. U gradskom Vodovodu tvrde da je obracun rezultat direktnog proizvoda kolicine utrosene vode odnosno stanje na vodomeru i cene kubika vode. Pometnju su izazvali veliki iznos za kamatu na dugovanje koju je Vodovod, kako kazu, obracunala po zakonu a na osnovu podataka Saveznog zavoda za statistiku i koja je u oktobru iznosila cak 28 odsto, u novembru 18 odsto.
  - Mi smo morali po zakonu te kamate da obracunamo kaze Marko Romcevic. Sta se dogodilo sa skokom kamata u ta dva meseca ja ne bih da ulazim ali verovatno da je posledica nekih drugih zbivanja. Mi kamatu na kraju meseca ne pripisujemo glavnici pa ponovo na to obracunavamo kamatu u narednom mesecu i na glavnicu i na kamatu prethodnog meseca. Mi smo obracunavali kamatu samo za taj mesec za iznos potrazivanja od nasih potrosaca tako da ona nesto izmedju kamata u ranijim vremenskim periodima i kamate kakvu bismo imali pravo da zaracunamo u ovom periodu.
  Tako ispada da smo jos dobro prosli kako smo mogli da su nam kamate uracunali kao na primer Elektrodistribucija. Cinjenica je da Kraljevcani racune za vodu ne placaju redovno i da duguju 12 miliona dinara bez kamate ili ukupno 20 miliona ili, prosecno, desetomesecnu potrosnju. Bas kao i kalkulacija koja kaze da sadasnja cena ne pokriva ni osnovne troskove proizvodnje vode. Nazalost prazni nisu samo novcanici gradjana i racuni ovog preduzeca. Mnogo veci problem predstavlja susa koja se nastavlja i u prvim mesecima ove godine. Trenutna situacija, kazu, nije dobra, ali je zadovoljavajuca.
  - Zapravo proizvodnja vode, odnosno kolicina vode koju zahvatamo i distribuiramo gradu u proseku za nekih 90 - 95 procenata pokriva potrosnju u gradu. Naravno u pojedinim dnevnim satima oseca se pad pritiska na visim delovima grada, u Cibukovcu oko vojske, pa i Higijenski zavod i deo Grdicke kose. Potrosnja je u zimskim mesecima minimalna. Vec na prolece nas ocekuje njen rast, a iza nas je susna godina i prazni rezervoari.
  - Imamo situaciju da je planinski masiv, ili planina Kopaonik prakticno bila bez snega ove godine. Nemamo sta ocekivati da ce se otopiti i povecati kolicinu vode u reci Ibru i time povecati i deo kolicine vode u nasim izvoristima. Zapravo mozemo ocekivati, ako se ovakva hidroloska godina nastavi da cemo imati samo manju kolicinu vode nego sto smo imali prosle godine, a time i mnogo vise problema u snabdevanju grada vodom.
  Ono sto Vodovod odmah moze da uradi bez mnogo para i uz pomoc humanitarnih organizacija je ugradnja sektorskih zatvaraca koji bi omogucili selektivno i plansko iskljucenje vode u odredjenim delovima grada i na taj nacin restrikcije koje bi ravnomerno i pravednije opteretile sve potrosace.
  - Pokusavamo jos nesto da ucinimo, ako sve krene kako valja, da za naredno leto uradimo jos jedan vodozahvat i iz tog vodozahvata ako budemo mogli da zahvatimo dvadesetak litara vode sto cini nekih 7 - 10 procenata ukupne kolicine vode koju zahvatamo da delimicnmo i u tom pogledu ublazimo nestasicu vode u gradu - kaze Marko Romcevic.

Narodna biblioteka
Novo ruho hrama knjige
   Posle gotovo dva meseca od prinudnog zatvaranja Narodne biblioteke "Radoslav Vesnic", zbog poplave koja je ostetila knjige i prostor, vrata ove kulturne ustanove u ponedeljak su ponovo otvorena citaocima i posetiocima. U medjuvremenu adaptirani su pozajmno i decje odeljenje Biblioteke, kao i citaonica, a posle 26 godina prostor je okrecen. Skupstina opstine, kao osnivac, i brojni donatori iz Kraljeva prilozili su ovoj ustanovi, koja ima rang maticne biblioteke, oko 180 hiljada dinara za sanaciju i adaptaciju. Novom pocetku rada gradske knjiznice prisustvovali su u ponedeljak, pored ostalih, Jovan Djurovic, potpredsednik SO Kraljeva i Jovan Nesovic, poverenik G-17 plus za Kraljevo. Na konferenciji za novinare saopsteno je da je Agencija za rekonstrukciju vlade Republike Srbije odobrila sredstva za konacan zavrsetak dogradnje treceg sprata. Vrednost ovog zahvata je preko 120 hiljada DM, a projekat se realizuje u okviru programa "Skola za demokratsku Srbiju 1". Ambasada Kraljevine Norveske bila je jedan od najvecih donatora Biblioteci. Rec je o iznosu od 23 hiljade DM, a sredstva su upotrebljena za nabavku opreme.
  Najkasnije za mesec dana usledice nastavak radova na dogradnji Narodne biblioteke, cime ce postojeci radni prostor od 96o metara kvadratnih biti prosiren za 56o kvadrata. Projekat "Skola za demokratsku Srbiju 2" nece mimoici ni ovu kulturnu ustanovu Kraljeva. Deo sredstava, od predvidjenih 3oo hiljada nemackih maraka, namenjenih kraljevackim skolama, pripasce i Biblioteci.

Knjizevni klub Kraljevo - pise Bojana Milosavljevic
Vece posveceno laureatima
   Prosle nedelje je u galeriji "Vladislav Marzik" Knjizevni klub Kraljevo na sasvim poseban nacin obelezio 12 godina postojanja. U sredistu ovog dogadjaja bila su trojica u prosloj godini najuspesnijih autora, clanova ovog udruzenja: Goran Petrovic, Dejan Aleksic i Zivorad Nedeljkovic.Rec je o piscima koji su u proteklom periodu gradu doneli izuzetna priznanja knjizevne javnosti i kritike.
  Do sada je mnogo receno o romansijeru Goranu Petrovicu, 54. dobitniku NIN-ove nagrade za najbolji roman objavljen u prosloj godini. Neposredno posle sticanja ove "najzvucnije" nagrade u srpskoj knjizevnosti, Petrovicevoj "Sitnicarnici "Kod srecne ruke", dodeljeno je u Vrbasu i priznanje "Zlatni suncokret" za isto delo, a ubedljive prognoze kazu da ce se pobednicki pohod ovog romana nastaviti i u narednom periodu. Kao priznanje za sebe slovi i vest da je prethodni Petrovicev roman "Opsada crkve sv. Spasa" izasao u prevodu na ruski jezik, a u pripremi je i njegovo prevodjenje na engleski i francuski. Pesnik Dejan Aleksic vazi za autora koji ima vise nagrada nego napisanih knjiga.Prosle godine je njegovoj zbirci "Svakidasnji cas" pripalo prestizno priznanje "Maticev sal", za nadrealisticku poetiku koja je osnova njegovih stihova, a nedavno i "Prosvetina" za najbolju knjigu objavljenu kod ovog izdavaca u protekloj godini.
  Kao treci laureat iz Knjizevnog kluba Kraljevo u periodu koji je za nama slovi pesnik Zivorad Nedeljkovic. Po mestu zivljenja ovaj izuzetan pesnik blizi je Vrnjackoj Banji, ali se, ipak, joS pre deceniju priklonio kraljevackom knjizevnom krugu.Ovaj "pesnicki transfer" pokazao se kao sjajan potez, jer Nedeljkovic je prava zvezda najuglednijih edicija velikih izdavackih kuca, pre svega "Prosvete". Nedavno je prestonickom knjizevnom kriticaru doneo nagradu imena Milana Bogdanovica za prikaz njegove zbirke "Tutin i jos 5o pesama", a po tradicionalnoj NIN-ovoj anketi uvrsten je medju deset najznacajnijih autora u prosloj godini. Pored toga, Nedeljkovic je nominovan i za jos dve ugledne pesnicke nagrade, "Branko Miljkovic" i "Vasko Popa". Svecani proslonedeljni skup u galeriji "Marzik", a pre svega trojicu pocastvovanih, pozdravio je g-din Mile Koricanac, predsednik Izvrsnog odbora SO Kraljeva,kao zvanicnik koji je i licno vrlo naklonjen svakoj vrsti stvaralastva u nasoj sredini, sto su clanovi Knjizevnog kluba i naglasili u razgovoru pre pocetka programa.Milos Milisic, predsednik Kluba i domacin veceri, dao je sazet pregled protekle decenije u radu ovog Drustva:
  - Sigurno smo, otkako postojimo, dobili na desetine nagrada i priznanja, ali ova trojica pisaca znatno odskacu. Imamo samo 15-tak clanova, ali od toga nas je 11 u Udruzenju knjizevnika Srbije. Objavili smo 7o-tak knjiga, pokrenuli na kratko casopis "Slovo", a posebno smo ponosni na to da smo inicirali i organizovali veliku manifestaciju "Dani preobrazenja", koja je vec ukorenjena u kulturnoj tradiciji ove sredine.Nazalost, nemamo mnogo pomoci i razumevanja kod lokalne vlasti, ni u proteklom periodu, kao ni sada, ali su nam pojedinci iz nje bili naklonjeni.Mislim pre svega na Zvonka Obradovica, bivseg predsednika Izvrsnog odbora SO Kraljevo, i na njegovog naslednika, g-dina Mileta Koricanca.Nemamo svoje prostorije, a do prosle godine nismo bili ni na opstinskom budzetu i nikakve nam vajde od toga u ovoj godini, jer nismo jos dobili ni dinara za planirane aktivnosti."
   Umetnicki program, kome su ton ipak dali sami laureati u svojim posebnim obracanjima publici, upotpunio je trio Muzicke skole iz Kraljeva - profesori: Anuska Popovic, Roksanda Vujanac i Predrag Mihajlovic.

S P O R T - pise Zoran Bacarevic

KOSARKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
  Jos jedno prijatno subotnje vece u Hali sportova kraj Ibra poslednjeg februarskog vikenda. Puna hala, odlicna partija domacih kosarkasa i konacno pobeda, sesta po redu u prvenstvu, koja Sloga odvlaci sa zacelja tabele i najavljuje ulazak u luku spasa.
  Sloga je imala prednost tokom celog susreta, povremeno i do petnaestak koseva razlike u drugom poluvremenu i petnaestak koseva razlike. Kada je tamnoputi Dzejson Krou posle prvog kontakta sa loptom na cetrdesetak sekundi pre kraja postigao efektnu „trojku" a Sloga povela sa 86:71 domacin je „overio" sesti trijumf na svom parketu u ovogodisnjoj sezoni. Tvorci pobede momaka sa Ibra bili su, ipak pre svih bekovi Vasiljevic i Dimitrijevic a uspesno su im asistirali spoljni igraci Dozet i Kosanovic. Bio je tu uvek stabilni centar i najiskusniji igrac Kraljevcana Milos Mijajlovic koji se, i pored povrede koju vuce od meca sa Partizanom, lavovski borio pod kosevima i uz to postigao 14 koseva. Kod Radnickog braca Aleksandar i Stevan Nedjfei postigli su skoro polovinu koseva za goste, premalo za ozbiljnije ugrozavanje sigurne pobede domacina pa je iskrena cestitka trenera Dusana Vujosevica bila jedini komentar ovog meca. Vredi takodje da su u sutevima za dva poena i u skokovima protivnici bili gotovo izjednaceni ali je zato u „trojkama" Sloga bila daleko ubojitija. Postigli su Kraljevcani 14 „trojki", samo Vasiljevic cetiri a Beogradjani osam iz cak 18 pokusaja.
   U narednom 18. kolu Sloga je gost Vojvodine u Novom Sadu. Ne treba podsetiti da su na startu prvenstva i Kraljevcani i Novosadjani imali seriju poraza pa je tako prvu pobedu Sloga zabelezila u sedmom kolu, upravo protiv Vojvodine i to tesnim rezultatom. U medjuvremenu su se Novosadjani oporavili i ojacali, bice to duel dve ekipe sa gotovo identicnim dosadasnjih ucinkom. Vojvodina je favorit jer se susret igra u novosadskom SPENS-u a domace predvodi iskusni kosarkaski as Mihailo Grusanovic.

KOSARKA - PRVA B SAVEZNA LIGA
  Ekipa Astra banke promenila je u samom finisu prvenstva trenera ali to nije smetalo Beogradjanima da zabeleze drugu uzastopnu pobedu u ulozi domacina. Na mesto prvog coveka struke nekadasnjeg Mirijeva dosao je Vlada Veselinovic koji je vec na prvom „casu" odrzao lekciju kraljevackim „studentima" koju ce dugo pamtiti gostovanje u zemunskom „Pinkiju". Slaba uteha je za cetu Srboljuba Djordjevica sto u redovima Masinca nije bilo Bojinovica i Vlahovica, sto su Bogavci bili povredjeni u prosloj sedmici, i sto su glavni teret gostovanje u Zemunu poneli Mirkovic i Markovic. U 20. kolu Astra banka je savladala Masinac sa ubedljivih 103:76 (28:17, 28:19, 13:18, 34:22). U prvom delu prvenstva Masinac je slavio tesnu i tesku pobedu kao domacin da bi Beogradjani u revansu Kraljevcanima zaracunali zelenaske „kamate". U finisu prvenstva Prve B lige Masinac ce sutra u Kraljevu ugostiti Buducnost iz Valjeva. Susret u Hali sportova pocinje u 19,30 casova.

ODBOJKA - PRVA B SAVEZNA LIGA
  U 18. kolu Ribnica ubedljivo savladala Spartak iz Lliga sa 3:0 (25:16, 25:16, 25:21) i posle prvog kruga zauzela 5 mesto na tabeli
   U 1. kolu mini lige (6. marta) Ribnica gostuje u Krusevcu
   Nepotrebno su pristalice Ribnice strepele u finisu prvog kruga prvenstva Prve B lige za startnu poziciju svojih ljubimaca u drugom delu prvenstva. U poslednjem 18. kolu Ribnica je kao domacin lako i ubedljivo savladala ekipu Spartaka iz Ljiga sa 3:0, u setovima 25:16, 25:16, 25:21. Oslabljenu cetu iz Ljiga, koja je imala i smenu trenera u jeku sezone ucenici Radovana Radulovica, bacili su na pleca posle samo nesto vise od jednog sata efektivne igre. Samo u trecem setu gosti su drzali rezultatsku ravnotezu i to do njegove polovine a na kraju nije bilo problema za Petkovica, Kovacevica, Dacovica, Mikovica i drugove.
   Zavrsnicu prvenstva obelezile su pobede Novog Pazara u Subotici i pobeda Karadjordja nad GIK Banatom koja je ekipi iz Topole povecala sansu u borbi za opstanak a ekipu iz Kleka vratila u grupu u kojoj se takodje bore ekipe za opstanak. Ribnica je posle 18. kola zauzela peto mesto na tabeli sa 29 bodova i bice u grupi sa jos pet ekipa koje ce se boriti za plasman 1 - 6 mesta. Prema Bergerovima tablicama Ribnica ce se u 1. kolu mini lige sastati sa Krusevacputom u gostima. Ovaj susret ce se, zbog juniorskog prvenstva Srbije u odbojci (igra se ovog vikenda u Kraljevu) odigrati u utorak 6. marta u Krusevcu.